MagazIN 309 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 312 * 12. новембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

12.11.2017.

У овом броју: Награда противградним стрелцима Вакцинација интерес целог друштва Вакцина најбоља заштита Сећање на славна времена Образовање за 21. век Студенти против сиве економије Хроничар прошлости града Један ротаријанац - једно дрво

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 14 18 26 32 40 44 50

Лет, лет бубамаро Краљевачки оскар популарности Романсирана биографија рокенрола Сусрет две револуције На репертоару Биоскопа „Кварт“ Прва титула стигла у Краљево Слога - ОКК Београд Рибница - Црвена звезда Времеплов

56 64 70 78 82 86 90 92 94

МАГАЗИН 12.11.2017.

МАГАЗИН

12.11.2017.

Тридесет седма седница Градског већа

НАГРАДА ПРОТИВГРА - До окончања конкурса за избор начелника Градске управе за вршиоца ове дужности, а највише до три месеца, постављена Јелена Бекчић Луковић. – Противградним стрелцима по 24 хиљаде динара због потпуне одговорности и посвећености раду, уредности приликом деловања и стимлације за будући рад. – Месној заједници Жича 157, а Витковац 60, столица из сале Карљевачког позоришта. – Посечени стубови жичаре на Гочу. - Комисија утврдила да су стубови у стању да се могу ремонтовати и искористити за постављање жичаре, али да нису најбоље постављени и да на локацији на којој се налазе нису предвиђени будући пројекти за изградњу жичаре. – „Аутотранспорт“ дугује граду 24 милиона динара

давно једна седница Градског већа није на дневном реду имала само четири тачке од којих се половина односи на постављење одговарајуће особе на чело Градске управе. На истеку четвртог месеца од смене дотадашњег начелника Милоша Петровића његове послове је, као службеник на положају начелника Градске управе, обављала заменица Јелена Бекчић Луковић која је на ту функцију постављена 7. новембра 2012. са мандатом од пет година. Како јој је на дан заседања Градског већа престао рад службеника на положају протеком времена на које је поставље-

на прописано је да има право постављења на друго радно место за које испуњава услове. Имајући ово у виду Градско веће је донело решење којим јој се утврђује престанак положаја заменика начелника Градске управе и друго којим се Јелена Бекчић Луковић без спровођења јавног конкурса поставља за вршиоца дужности начелника почев од 8. новембра до постављења новог, а најдуже на три месеца. У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем начелника Градске управе статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца након чега се постављени слу-

жбеник распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења, или на друго радно место за које испуњава услове. Градоначелник Краљева је поднео захтев Одељењу за привреде и финансије Градске управе за ангажовање средстава текуће буџетске резерве у износу од 2.022.056 динара на име новчане накнаде за 48 противградних стрелаца ангажованих на пословима противградне заштите у овој години. Градско веће је на двадесет првој седници у априлу ове године донело закључак којим се утврђује награђивање противградних стрелаца због потпуне

Фото: М. Радовановић

АДНИМ СТРЕЛЦИМА

12.11.2017.

МАГАЗИН

одговорности и посвећености раду, уредности приликом деловања и стимулације за будући рад. Противградни стрелци се награђују новчаном наградом од 24 хиљаде динара у нето износу увећаном за припадајући порез, а право на награду имају стрелци који су закључили уговор са Републичким хидрометеоролошким заводом. Градски штаб за ванредне ситуације је почетком априла препоручио Градском већу да пропише критеријуме и утврди врсту награда и признања за противградне стрелце који су у претходном периоду, и поред малих накнада, показали изузетно велику одговорност и посвећеност раду, као и уредност приликом деловања на терену, што се може видети из парцијалних извештаја које достављају Републичком хидрометеоролошком заводу. Четрдесет осам противградних стрелаца са територије града Краљева остварило је право на износ од четири

хиљаде динара који се, у периоду од 15. априла до 15. октобра, сваког месеца исплаћује из републичког буџета. Податак да у том периоду сваког дана, и у сваком тренутку, морају да буду доступни и, по потреби, дејствују води ка ставу да су непрекидно у стању пасивног дежурства што је повод да се на износ који примају дода још толико из градске касе. - Моје обећање противградним стрелцима било је да ћемо обезбедити исти износ новца који обезбеђује Република Србија, па смо из буџета определили та средства и они ће добити по 24 хиљаде динара уз припадајуће порезе и друге обавезе – каже др Терзић. Одлуком о располагању покретним стварима које су јавна својина града Краљева утврђена је надлежност Градског већа да доноси акте располагања стварима веће вредности и доношење одлуке о преношењу права јавне сво-

јине на покретним стварима на другог носиоца јавне својине, укључујући и размену. Имајући у виду уговор закључен између Министарства културе Републике Србије и града Краљева о суфинансирању Пројекта града Краљева ,,Трг у фокусу“, којим је предвиђено да се изради 200 столица-фотеља за опремање сале Краљевачког позоришта, управни одбор ове установе је донео одлуку да се оснивачу препусти начин распоређивања 217 седишта демонтираних из сале позоришта, те да се замењене столице расподеле домовима културе на територији града Краљева који су се оснивачу обратили захтевом за доделу. Како је управљање имовином у надлежности оснивача решењем је одлучено да Месна заједница Витковац добије шездесет, а Жича 157 столица на трајно коришћење. Ових дана је бројне недоумице, и негативну реакцију јавности, изазвала

информација да су посечени стубови жичаре на Гочу која годинама у назад није у функцији. Дилему која се јавила разрешио је градоначелник Краљева др Предаг Терзић потврдом да је власник жичаре понудио локалној самоуправи откуп, а Градско веће почетком маја овластило градоначелника да формира комисију за преговоре како би утврдила број, масу и вредност стубова. - У понуди је писало да се ради о 14 стубова, а утврђено да је десет укупне масе 10 тона. Цена отпадног гвожђа износила је 17 динара тако да је упућен допис у коме се каже да град прихвата да откупи десет стубова по цени од 17 динара по килограму. Власник предузећа вероватно није био задовољан износом средстава тако да је искористио другу могућност и посекао стубове. Комисија је утврдила да су стубови у стању да се могу ремонтовати и искористити за постављање жича-

ре, али да нису најбоље постављени и да на локацији на којој се налазе нису предвиђени будући пројекти за изградњу жичаре – каже др Терзић. Обраћање представницима медија након седнице Градског већа прилика је за потврду да град од предузећа „Аутотранспорт“ у стечају потражује 24 милиона динара по основу дугова проистеклих из пореза на зараду запослених, пореза на имовину, накнаде за истицање фирме и заштиту животне средине, а да једну трећину укупног дуга чине камате. Градоначелник подсећа да је било и других потраживања која су решењем Привредног суда проглашена застарелим, а према Закону о стечају и исплатним редовима које предвиђа може се рачунати само на износ од 24 милиона. Недоумице у јавности ствара и скупштинска одлука о задуживању и кредиту за куповину земљишта у близини Аеродрома „Морава“ намењеног

опремању индустријске зоне. Како кредит још није реализован отвара се могућност пренамене средстава у корист неке друге кредитне линије, или реализација постојеће одлуке. - Ја сам против задуживања града, осим у случајевима када се ради о нечему што је неопходоно прибавити, а уколико будемо сматрали да ће куповина тог земљишта допринети развоју града, и донети непосредну корист, ми ћемо за то и определити. За сада, с обзиром да немамо тачан датум отварања аеродрома, ми не улазимо у овакву врсту инвестиције, кредит није ни узет а једина средства која смо повукли тичу се изградње павиљона на Гочу – каже др Терзић. Кредитна линија је и даље отворена, а у будућности се може очекивати продужетак рока трајања за намене предвиђене скупштинском одлуком, или доношење нове за пренамену средстава. Т. Радовановић

МАГАЗИН

12.11.2017.

Епидемија малих богиња у Краљеву

ВАКЦИНАЦИЈА ИНТЕР - Здравствени радници јединствени око ставова који се везују за појаву епидемије малих богиња. - Недовољно правих информација у јавности значајно утиче да појава епидемије поприма елементе нежељених ефеката. - У последње време је све приметнији велики отпор вакцинацији што је последица недовољног уважавања струке. – Изазивач узбуне антивакцинарни лоби који врши снажан утицај у друштву. - Вакцина представља највећи домет медицинске науке у последња два века. - Смртност од малих богиња је крајем деветнаестог и почетком двадесетог века износила 19,6 одсто, а од почетка примене вакцине пала на 0,05. - Отпори родитеља везују се за страх од појаве аутизма

ако би се могло очекивати да локалне политичке партије чешће реагују на бројна дешавања у граду оне то веома ретко чине, па се у јавности позитивним оцењује оглашавање Социјалдемократске партије Србије поводом теме која је ових дана изазвала велико интересовање локалних медија, и бурно реаговање међу становништвом, а довела до поприличне конфронтације унутар здравствених кругова. И док су здравствени радници углавном јединствени око ставова који се везују за појаву епидемије малих богиња, недовољно правих информација у јавности значајно

утиче да цела прича поприма неке елементе нежељених ефеката. Члан Одбора за здравство Градског одбора Социјалдемократске партије др Милан Гостиљац подсећа да се епидемија шири, да се од 6. до 9. новембра број оболелих у Србији са 51 повећао на 65, и да су мале богиње веома заразно обољење из категорије средњовековних обољења која су односила велики број живота. Најбољи доказ је податак да је у читавом низу оболења исте групе смртност као последица малих богиња достизала и 30 одсто, да су на глобалном нивоу овој болести најподложније особе узраста од три месеца до 43

године, а да је у Румунији од септембра прошле године умрло седамнаесторо деце. Иако се заштита целокупног становништва од малих богиња заснива на наједноставном аспекту, а то је вакцинација, у последње време је све приметнији великии отпор према њој што је последица недовољног уважавања струке. Према доступним подацима број вакцинисане деце је у сталном паду од 2013. године, па је од тада број оних који су на овај начин заштићени са 88,7 процената у првих шест месеци ове године пао на 26,5. Познато је да се ова вакцина прима након навршене прве

Фото: М. Радовановић

РЕС ЦЕЛОГ ДРУШТВА

12.11.2017.

године живота, али да је у изузетним ситуацијама могуће применити између шестог месеца и истека прве године. - Оно што представља друштвени, политички, социолошки проблем овог града је чињеница о постојању великих отпора вакцини која је званично стартовала у три сегмента, јер се састоји од три компоненте, почев од 1971. године кад су у праксу уведене као мале богиње, преко 1981. кад им је додата компонента обољења познатог као заушке са великим последицама на стерилитет. И коначнно 1993. године је уведена компонента средњих богиња, у медицини познатих као рубеола или, како их у народу називају, црвенка. То су вакцине које су почеле правити одређене узбуне и нејасноће, јер се активирао антивакцинарни лоби који је вршио снажан утицај у нашем друштву – каже др Гостиљац. У здравственим круговима нема дилеме да вакцина представља највећи домет медицинске науке у последња два века, јер би без ње смртност достигла размере катастрофе. Довољна потврда је податак да смртност од малих богиња крајем деветнаестог и почетком двадесетог века износила

се апелује да је целокупни интерес нашег друштва да се ова вакцина прима, јер је то једина права заштита од малих богиња. Сматра се да епидемије малих богиња нема ако је проценат оних који приме вакцину 94 процента. Тада су заштићени и старији и млађи, јер су они први на удару, а свеукупно посматранао у 30 одсто случајева може доћи до катастрофалних последица. Румунија је пример новијег датума, али није једина средина у којој постоји антивакциони лоби. Зато заузимамо такав став, и стајемо на страну струке и интереса грађана овога града, како би целокупна ситуација била реално схваћена – упозорава де Гостиљац. Проценат вакцинисане деце у Краљеву за мало прелази половину, а опасност од негативних последица ублажава чињеница да се пред полазак у школу повећава на 90. И поред тога забрињава одбијање вакцине у првој години живота, понајвише због страха од појаве аутизма за шта, каже др Гостиљац, нема основа. Више од појаве малих богиња код оних који нису на време заштићени прети опасност од активирања и других болести које вребају још од средњег века. Т.Р.

Парламентарни избори

МАГАЗИН

19,6 одсто а да је од почетка примене вакцине пала на 0,05. Др Гостиљац подсећа да негација научних достигнућа, и свега што представља континуирани напор читавог низа најстручнијих људи целог света, са цивилизацијског аспекта није у интересу ни града, ни друштва, ни било кога. Отпори родитеља везују се за страх од појаве аутизма иако здравствени радници упућују на податак да је, анализом десеторо оболеле деце, доказано како појава ове болести није везана за вакцину против малих богиња. - Према томе став Социјалдемократске партије је да се акцентује потреба примања вакцине као елементарног цивилизацијског домета, а да се евентуалне нејасноће разјасне у отвореним разговорима, комуникацијама и информацијама, а не у негацијама које су засноване на гласинама што није корисно ни за овај град, ни за друштво у целини. Превенција у смислу информација, и слушања свега што кажу стручни кругови, има смисла и ми заузимамо став да је овај тренутак веома битан да не бисмо и даље правили грешке и тонули у некакве дезинформације. Са ове позиције

Бранимир Јовановић

У јавности је све присутнија дилема да ли ће, паралелно са локалним изборима у Београду, почетком наредне године бити одржани још једни ванредни парламентарни избори. Народни посланик Бранимир Јовановић указује на јасан став Социјалдемократске партије да чести парламентарни избори нису добри јер сваки изборни циклус, од почетка кампање до формирања владе, у мањој или већој мери успорава процес политичких и економских промена. То је један од значајних разлога због чега Социјалдемократска партија не подржава ову врсту избора по сваку цену. - Али, ситуација у парламенту говори у прилог томе да би можда требало да се одрже парламентарни избори, јер није примерена дому као што је парламент Републике Србије. Политичка нестабилност не постоји, јер је очигледно да владајућа већина има довољан број посланика, и са тог аспекта сигурно да нема потребе за расписивање избора, али је атмосфера у законодованом органу таква да може да доведе до парламентарних избора – каже Јовановић уз потврду да је седница Народне скупштине два пута морала да буде прекинута, да се посланицима изриче велики број опомена, али и да има негативних појава за које се ни не зна ван сале за седнице.

МАГАЗИН

12.11.2017.

Епидемија малих богиња не јењава

ВАКЦИНА НАЈБ - У Краљеву проглашена епидемија малих богиња. – Потврђено шест случајева обољења којим су највише погођена деца. - Уместо уобичајених пет до десет током дана се изврши између 35 и 40 имунизација. - Родитељи схватили озбиљност ситуације и одазвали се на апел здравствених радника. - Саветовалиште за најмлађе ради током целог дана и прихвата децу старости од једне до четрнаест година. - И један случај обољевања се може сматрати епидемијом. - У циљу спречавања мешања потенцијално инфициране и здраве популације, током наредних неколико дана кампањска имунизација ван Дечјег диспанзера усмерена према деци од навршених дванаест месеци до четрнаест година која нису примила припадајуће дозе вакцина

одатак краљевачког Завода за јавно здравље да је у првих десет дана октобра потврђено шест случајева обољевања од малих богиња, а да се у наредном периоду очекује још, повод је за поновљени позив родитељима чија деца нису вакцинисана против ове болести да се јаве лекарима Дечјег диспанзера како би на време били заштићени. У Заводу констатују да је до преношења инфекције дошло у популацији на коју није могло да се утиче, али и да се предузимају све законом прописане мере раног откривања, лечења, пријављивања, истраживања и лабораторијских испитивања деце код које постоје сумње за појаву малих богиња.

Потврђен је податак да су овом болешћу за сада погођена само деца, од којих најмлађе старо непуна три месеца а најстарије једанаест година. Настојање да се епидемија сузбије у жаришту повод је излазак на терен, а прегледи и терапија имају за циљ да смање притисак у Дечји диспанзер. У предузимање неопходних мера за спречавање ширења заразе, и лечење оболелих, укључени су службе опште медицине и хитне помоћи, Завод за јавно здравље, Дечје и Инфективно одељење Опште болнице „Студеница“ који успевају да предузму мере прописане у оваквим ситуацијама. Иако нужне оне се сматрају неупоредиво мање важним од вакцинације која се појачано врши

од појаве прве сумње у појаву болести. За наредну недељу се планира додатна кампањска имунизација међу припадницима одређене популације због чега се, у сарадњи са Градском управом, праве планови како би крајњи ефекат био мерљив што мањим бројем оболелих. Др Наташа Миленковић указује на податак да је од тренутка потврде првог случаја проценат имунизације видно порастао, па се уместо уобичајених пет до десет, током дана изврши између 35 и 40 имунизација што потврђује да су родитељи схватили озбиљност ситуације и одазвали се на апел здравствених радника. Из Дечјег диспанзера стиже потврда да саветовалиште за нај-

Фото: М. Радовановић

ОЉА ЗАШТИТА

12.11.2017.

МАГАЗИН

млађе ради током целог дана и да све време прихвата децу старости од једне до четрнаест година. Последња епидемија малих богиња у Краљеву је проглашена 1993. године што значи да становништво скоро четврт века није било изложено опасности коју носи ова болест. Др Тања Бошанић Туцаковић са Дечјег одељења краљевачке болнице потврђује да су мале богиње осипна грозница која проузрокује много веће компликације, мада не превише честе, него варичела и рубеола. Најчешће се манифестују као упала ува, упала плућа, која може да буде веома озбиљна, и неуролошка компликација упале мозга. Од шест регистрованих случајева на подручју Краљева на Дечјем одељењу Опште болнице „Студеница“ тренутно је хоспитализовано двоје деце. - Прво узраста два и по месеца дошло је под тешком клиничком сликом која је захтевала интензивну негу 24 сата, а седам дана је било на кисеонику. У

Крагујевац је послато под сумњом на неуролошку симптоматологију, али се болест није развила па је пуштено опорављено. Друго дете, које тренутно имамо на Дечјем одељењу, је са упалом плућа која је захтевала примену кисеоника од пријема до 10. новембра. Сва деца која су примљена изолована су од друге, и под надзором Епидемиолошке службе Завода за јавно здравље, а очекујемо да ће се код нас упућивати само деца код којих се развију компликације, а не сва код којих је потврђен развој малих богиња. У овим случајевима ради се о деци ромске националности која нису вакцинисана, а код првог је и мајка оболела – каже др Бошанић Туцаковић уз потврду о неопходности тешње сарадње између лекара Дечјег одељења, примарне здравствене заштите и епидемиолога. Сваки појам епидемије изазива узнемирење јавности због уверења да се везује за масовну појаву болести у некој средини. Др Владан Шапоњић из

Завода за јавно здравље каже да епидемија представља неуобичајену појава неке болести за време, место и популацију у којој се јавља, а како се у случају малих богиња ради о болести планираној за елиминацију, јер је у овој средини није било више од двадесет година а против ње постоји ефикасна вакцина, и један случај обољевања се може сматрати епидемијом. У конкретном случају ради се искључиво о деци мада је већина оболелих од укупног броја случајева у Републици Србији, укључујући Косово и Метохију, старија од двадесет година. Имунизација против малих богиња спроводи се континуирано током целе године, а у време епидемије је интензивирана што је резултат позива упућеног преко медија, од стране лекара и медицинских сестара. Податак да су у жаришту епидемије остварени бројни контакти међу различитим особама онемогућава утврђивање ко је носилац заразе, а ко није.

Због тога ће се, а у циљу спречавања мешања потенцијално инфициране и здраве популације, током наредних неколико дана обавити кампањска имунизација ван Дечјег диспанзера усмерена према деци од навршених дванаест месеци до четрнаест година која нису примила припадајуће дозе вакцина. За разлику од варичела код којих се оспе јављају са првим знацима температуре у случају малих богиња је тешко утврдити дијагнозу првих четири до пет дана током којих је опасност од преношења заразе највећа. Дијагноза се поставља тек кад се појави типична оспа која се од главе спушта према трупу. Податак да је до тада немогуће поставити дијагнозу потврђује случај мајке са дететом који су били хоспитализовани на Дечјем одељењу Опште болнице под сумњом на сепсу. Свих шест случајева малих богиња на територији под ингеренцијом Завода за јавно здравље потврђено је на

простору Краљева. На територји републике оболелих има још у Београду, Пчињском округу и простору Косова и Метохије. Највећи број оболелих су невакцинисане или особе које нису одболовале богиње, мада пракса познаје и друге случајеве, посебно код особа са ослабљеним имунитетом. Познато је да, за разлику од природног, вакцинални имунитет опада током времена, па после више деценија није довољно јак да одговори на инфекцију. Статистички подаци о броју вакцинисаних ажурирају се квартално и рачунају за сваку генерацију посебно. - Тренутно вакцинишемо све невакцинисане из 14 генерација, а кад на крају будемо сводили статистику ми ћемо знати до ког смо процента дошли у свакој од појединачних генерација. За сваку у претходним годинама знамо колико је деце било планирано за одређену вакцину и колико је вакцинисано. Проценти су се кретали негде између

92 и 98 за узраст у другој години, а увек су били преко 95 посто у седмој години што потврђује да је број невакцинисане деце у Краљеву релативно мали. Ризик од обољевања постоји, али је мањи од масовне епидемије као у срединама где је обухват вакцинације пао на педесет посто. И даље имамо групе које су слабије вакцинисане, и невакцинисану децу у свим генерацијама, али се надам да ћемо, уз појачани напор, сузбити епидемију на што мањи број случајева који сад не можемо да проценимо – каже др Шапоњић. Изненадна појава заразе утицала је на позитиван одзив невакцинисаних да се на време заштите од појаве болести. Здравствени радници поручују да вакцина има довољно, а на родитеље који још нису добили било какво обавештење о вакцинацији апелују да се одазову позиву здравствених радника како би избегли потенцијалну опасност од обољевања и компликација које могу да изазову.

МАГАЗИН

12.11.2017.

Ширење епидемије

Прве случајеве малих богиња Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ 23. октобра је пријавио Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Косовска Митровица, који је надлежан за територију српских енклава, са већинским српским и неалбанским становништвом. Од почетка октобра до 10. новембра године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано је укупно 98 случајева малих богиња, од којих су 24 лабораторијски потврђена у Институту Торлак. Најмлађа оболела особа је узраста три месеца, а најстарија 48 година. Највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 20 година. Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Врање пријавио је 1. новембра епидемију малих богиња на територији општине Бујановац, са двоје оболелих код којих је лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак. Обе особе су претходно биле у контакту са оболелима од малих богиња на Инфективној клиници Клиничког центра Приштина. Дан касније Институт Торлак је доставио лабораторијску потврду случаја малих богиња код детета из Грачанице, код кога су се симптоми јавили у току хоспитализације због лечења основне болести на Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“ у Београду. Центар за превенцију и контролу болести Завода за јавно здравље Краљево је 6. новембра доставио Институту за јавно здравље Србије пријаву породичне епидемије малих богиња, са двоје оболелих, код којих је лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак. Ради се о особама које су претходно биле у контакту са оболелима од малих богиња током боравка у Приштини. Завод за јавно здравље Краљево је након породичне, пријавио епидемију

у Ромском насељу са четири оболеле особе, па је укупан број оболелих, закључно са 10. новембром, шест особа. Центар за контролу и превенцију болести Градског завода за јавно здравље Београд je 8. новембра пријавио епидемију малих богиња на територији Београда, са пет оболелих, код којих је лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак. Оболеле особе нису биле у контакту са особама са подручја Косова и Метохије, нити са особама са сличном клиничком сликом на територији пребивалишта. Оболели су невакцинисани, или непознатог вакциналног статуса, а хоспитализовани на Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, односно на Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије. Код једне од оболелих особа дијагностикована је упала плућа, као једна од тежих компликација малих богиња. Од 9. новембра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у Републици Србији, пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.11.2017.

Пети пут обележен Дан примирја у Првом светском рату

МАГАЗИН

12.11.2017.

СЕЋАЊЕ НА СЛА

АВНА ВРЕМЕНА - Пре тачно 99 година окончан је Први светски рат, највећи ратни сукоб у историји човечанства у коме је учествовало више од 40 држава. – Током четири ратне године преполовљен број становника Краљева. – У Првом светском рату учествовало око пет хиљада становника Среза жичког. – Од 2012. године Дан примирја државни празник. – И ове године приликом обележавања значајног датума изостало присуство већег броја грађана какво доликује овом догађају

ан примирја је празник којим се 11. новембра у низу држава обележава завршетак Првог светског рата, прецизније примирја које је Немачка потписала са силама Антанте 11. новембра 1918. у 11 сати и 11 минута у железничком вагону у Компијену и тако окончала непријатељства на Западном фронту. Дан примирја се обележава у Великој Британији, Француској, Белгији, Новом Зеланду, а од 2012. године и Србији. Под називом Дан сећања обележава се у земљама Комонвелта, а под именом Дан ветерана у Сједињеним Америчким Државама. У Британији се често користи и израз Дан макова према цвету који расте у Фландрији где је погинуо највећи број британских војника. Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожене врсте у Србији који је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим њега у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице изнад цвета, а препоручује

МАГАЗИН

12.11.2017.

се да се носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника. Пета година обележавања Дана примирја у Првом светском рату прилика је да се након полагања венаца испред споменика на Тргу српских ратника још једном подсети на велико страдање и хероизам српског народа у борбама за ослобођење од окупатора. Венце и цвеће су и овом приликом положили представници Градске управе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, „Јово Курсула“, удружења палих бораца и ратних војних инвалида, Кола српских сестара, политичких партија и други. - После Првог светског рата исписана је нова геополитичка мапа Европе у којој више није било места за четири велика царства, османско, аустроугарско, немачко и руско, а настао је читав низ нових држава међу којима је и Краљевина Срба Хрвата и Словенаца. Ми се данас сећамо свих

људи који су дали животе у Првом светском рату, свих оних који су се несебично жртвовали за мир који није дуго потрајао – рекао је након полагања венца градоначелник Краљева др Предраг Терзић и подсетио да је највеће патње, и највећи број жртава пропорционално броју становника, поднела Краљевина Србија. Српска војска је дала значајан допринос победи савезника у Првом светском рату у коме је изгубила милион и 250 хиљада становника, а из овог и балканских ратова изашла сиромашнија за око 28 процената становништва. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а посебно после Другог светског рата, настала је амнезија код Срба, па су заборављене велике жртве, страдање и хероизам испољен у Првом светском рату. Зато је и Дан примирја, који се од 2012. године поново слави као државни празник, још једна прилика за подсећање на славна времена.

МАГАЗИН 12.11.2017.

На дан 11. новембра пре тачно 99 година потписано је примирје између Француске и Немачке као представника Централних сила и Антанте и тиме окончан Први светски рат, највећи ратни сукоб у историји човечанства у коме је учествовало више од 40 држава. Рат је започео 1914. године нападом на Србију, а значај Дана примирја је тим већи што је Србија у рату учествовала на страни сила које су однеле победу, иако је велики број војника са државним руководством био принуђен да се преко Албаније повуче у Грчку како би, отварањем Солунског фронта, почео незадрживи поход ка победи и ослобађању земље. То је био повод да немачки цар у јесен 1918. године у телеграму бугарском цару устврди да је срамота што је 60 хиљада српских војника одлучило исход Првог светског рата због чега је његова земља била принуђена да потпише капитулацију. Краљево, које је дало немерљив допринос борбама за ослобођење у Великом рату, са посебним поносом обележава овај дан јер је он означио почетак нове ере у развоју града. Југословенска влада је у новој држави изабрала да Краљево буде индустријски центар, па убрзо почињу да се граде Фабрика вагона и Фабрика авиона, отворен је стални војни аеродром, а у граду смештен војни гарнизон. Након рата долазе бројни стручни кадрови, инжењери и техничари, граде се читава нова насеља, а Краљево постаје велики индустријски центар. Све то је посебан повод да се са осећањем посебног поноса обележава Дан примирја у Првом светском рату. Краљево је ослобођење дочекало са дупло мање од пет хиљада становника колико их је било уочи рата током кога је забележено присуство сто хиљада избеглица, а у њему су једно време боравили чланови српске владе, дипломатског кора и трезор националне банке. У рату је учествовало око 5.000 људи са подручја Среза жичког и подручја која гравитирају Краљеву. Као и у бројним сличним приликама и на овај дан је изостало веће присуство грађана какво одговара значају

догађаја који је био повод за полагање венаца, па је скромна група званичника још једном изазвала изненађење ретких пролазника који су се сат пре поднева једанаестог новембарског дана нашли на Тргу српских ратника. Изостало је и присуство већег броја учесника политичког живота од којих највећи број заузима значајна места у јавним предузећима и установама, на шта је и ове године подсетио градоначелник Краљева. Пажљивијим посматрачима стања на политичкој сцени то не представља изненађење иако се зна да су у много већем броју присутни на свим конференцијама за медије политичких странака које су им обезбедиле бројне привилегије без обзира што се оне, по правилу, одржавају у радно време.

Српска рамонда Српска рамонда, колачић или цвет феникс, је ендемска биљка централног Балкана коју је 1874. године у околини Ниша открио Јосиф Панчић. Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла, и веома слична биљци Ramonda nathaliae због чега се сматра да се током терцијера полиплоидијом одвојила у самосталну врсту. По ободу неправилно и крупно назубљени листови цвета су јој скупљени у приземну розету, а

цветна дршка без листова достиже висину од 15 центиметара. На њој се налази један до три цвета, код старијих примерака до шест, смештених у вршној разређеној цвасти. Крунични листићи су бледо љубичасте боје са жутом основом, а на цвету их најчешће има четири до пет, ређе три или шест. За ову биљку је карактеристична појава да, и уколико се потпуно осуши, може поново да оживи кад се залије, а могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. Станиште српске рамонде су пукотине кречњачких стена, најчешће у заштити шумске вегетације. Живи у клисурама и нижим планинским гребенима на надморској висини до 1.800 метара, чешће у брдском и нижем планинском региону на висинама од 300 до 1.000 метара. Рамонда насељава само северно експониране стене, а са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице. Српска рамонда је ендемит централног дела Балканског полуострва који насељава Србију, Албанију, Бугарску, Грчку, Македонију и Црну Гору. Иако због неприступачности највећег дела станишта није примећено опадање бројности ове биљке приступачни делови, стене поред путева и мале локалне популације, у великој мери су редуковане и, због експлатације од стране сакупљача, на ивици нестанка. Према истраживањима у источним деловима Србије, Сићевачкој, Јелашничкој и клисурама северних падина Шар планине, на површини од пет квадратних метара приметно је присуство популације које варира до десет и јединки. Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања биљке чијем опстанку прете још уништавање природне шумске вегетације, чиме се мењају микроклиматски услови, и изградња хидроакомулација у кањонима. Зато је рамонда у Србији заштићена као природна реткост. Т. Радованоовић Фото: М. Радовановић

Експозе премијерке Ане Брнабић (19)

МАГАЗИН

12.11.2017.

ОБРАЗОВАЊ

- Образовање је целоживотни процес, учење се не завршава након изласка из образовног система, већ је потреба за личним усавршавањем и напретком константна. - Застарео систем образовања функционише по моделу из 19. века. - Тренутни систем образовања креира младе који нису спремни затржиште 21. века, а 18,5% дипломаца чека на посао између две и четири године. - Један од основних разлога слабог запошљавања младих јесте недостатак вештина потребних пословном свету, на шта указују и компаније и представници цивилног друштва, а и сами млади. - Велики број школа у Србији са малим бројем ученика. - Родитељи и деца треба да имају информације о томе које струке су тражене на тржишту рада, у ком року је могуће да ће се запослити након изласка из система образовања зависно од области и факултета или средњих стручних школа, као и која је просечна плата за различите струке

Фото: М. Радовановић

ЊЕ ЗА 21. ВЕК

бразовање ће бити један од приоритета за чије унапређење ћу се посебно залагати и један од основних фокуса Владе Србије. Желимо да образовање у Србији креира младе за будућност, младе који су тимски играчи, који имају капацитет да анализирају проблеме и налазе решења за њих, младе који имају храбрости да доносе одлуке, младе који мисле. Образовање је целоживотни процес, учење се не завршава након изласка из образовног система, већ је потреба за личним усавршавањем и напретком константна. Живот у модерном добу подразумева и спремност на преузимање ризика, развијање свести о томе да је понекад чак и добро правити грешке јер из сваке грешке учимо да будемо бољи, напредујемо. Концепт образовања који подстиче размишљање, жељу за знањем и сталну потрагу за изазовима и њиховим пре-

МАГАЗИН

12.11.2017.

вазилажењем је концепт образовања 21. века за који ћу се свим снагама залагати. Као неко ко има искуство рада у приватном и цивилном сектору пре доласка у државну управу, морам да приметим да нам и даље предстоји дуг пут. Како бисмо осигурали економски раст и конкурентност на глобалном тржишту, морамо активно радити на прилагођавању нашег застарелог система образовања, које функционише по моделу из 19. века, како бисмо га довели у 21. век у којем морамо да се такмичимо да би Србија ишла стабилно напред. Кроз рад Министарског савета за иновационо предузетништво иинформационе технологије блиско сам сарађивала са министром просвете, науке и технолошког развоја, као и са министром омладине и спорта, како бих стекла разумевање о потребама за

унапређење образовања на свим нивоима. Из тих консултација произашао је низ кључних тема које ће бити приоритети Владе у наредном периоду. Свеобухватна реформа о којој говорим треба да буде базирана на концепту целоживотног учења, које обухвата све видове и нивое образовања, на повећању доступности свима којима је образовање потребно, иновирању наставних планова и програма, као и на креирању образовног система према потребама друштва и економије. Нажалост, морамо да кажемо да, бар у највећој мери, тренутни систем образовања креира младе који нису спремни затржиште 21. века. Великанезапосленост младих –28,5% у 2016. години за узраст од 15 до 30 година – један је од индикатора неадекватности нашег система образовања. Према годишњим истраживањима Уније послодаваца Србије, недостатак адекватних

кадрова представља једну од највећих препрека у развоју пословања, што је јасан показатељ да привреда све теже проналази квалитетне кадрове. О томе да образовање не одговара на потребе привреде сведочи и чињеница да 18,5% дипломаца чека на посао између две и четири године. Наведени подаци јасно показују да тренутна улагања у образовање нису исплатива и одржива, с обзиром на то да не стварају младе који су конкурентни на тржишту рада. Штавише, када имају прилике и могућности, млади се одлучују да своје школовање отпочну или заврше у иностранству. План је да нашу децу правилно формирамо од момента уласка у образовни систем. С тим циљем, који првенствено подразумева неговање правих вредности код деце и младих, фокус ће бити на свим нивоима образовања - од предшколског до високог

и образовања одраслих. Уводићемо моделе концептуалног учења, односно смањивање учења садржаја и кретање ка учењу концепта. Подстицаћемо децу да стичу функционална и примењива, а не репродуктивна знања. Подстицаћемо их да мисле. Наставићемо да негујемо партнерство са организацијама цивилног друштва у циљу унапређења положаја младих и то кроз пројекте који се тичу подстицања различитих облика запошљавања, самозапошљавања, омладинског предузетништва, оснивања бизнис инкубатора, ученичких и омладинских компанија. Веома је важно и укључивање образовних институција у програме и пројекте Европске уније и унапређивање сарадње са иностраним образовним институцијама. Али, на самом почетку, морамо повратити поверење јавности у образов-

ни систем и способност образовних кадрова да успоставе виши квалитет наставних процеса и васпитних функција у образовним установама.

Квалитетно образовање за све Први, вероватно најважнији, и у стратешком смислу свакако кључни циљ јесте успостављање образовног система који младе учи како да раде, али их најпре учи како да мисле. Један од основних разлога слабог запошљавања младих јесте недостатак вештина потребних пословном свету, на шта указујуи компаније и представници цивилног друштва, а и сами млади. По изласку из образовног система, млади имају неадекватна очекивања у погледу запослења, нису информисани о будућем радном месту, нити о

12.11.2017.

МАГАЗИН

знањима и вештинама које то радно место подразумева, недостаје им иновативност, креативност, одговорност и проактивност. Плаше се нових покушаја у страху од грешке, што им је усађено кроз постојећи образовни модел. Супротно томе, образовање треба да подстиче иновације, критичко размишљање и предузетништво и да обезбеђује младима потребне вештине како би били глобално конкурентни, што је кључни покретач развоја. Због тога је наш приоритет да младима у Србији пружимо висок квалитет образовања. Истраживања су показала који методи и сервиси у сваком узрасту детета током образовања треба да буду доступни, а како бисмо при ступању на тржиште рада имали компетентну младу особу. Наш главни задатак ће бити реализација доступности тих услуга за сву децу у Србији како би сва деца имала једнаке шансе за успех. Ово је тежак и комплексан процес и захтеваће време и јаку вољу свих учесника, али без тога нећемо бити у могућности да достигнемо циљеве којима стремимо. Примери добре праксе су Истраживачка станица Петница и Регионални центри за таленте кроз које годишње прођу хиљаде заинтересованих ученика. Ту млади издвајају своје слободно време како би стекли нова знања и вештине.

Доступност и приступачност образовања Немају сва деца у Србији једнак приступ образовању, посебно када се ради о спортској инфраструктури и опремљености школа. Предстоји нам рад на успостављању једнаког и доступног система, у којем ће сваки ученик без обзира на географску, верску и националну припадност имати услове за квалитетно образовање. Потребно је омогућити стицање додатних знања, кроз програме неформалног образовања. Тренутно имамо велики број школа

у Србији са малим бројем ученика. Да би обезбедила ученицима да уче заједно уз своје вршњаке, Влада ће наставити да ради на побољшању мреже школа. Реализоваћемо пројекат „Инклузивно предшколско васпитање и образовање“ (ECEC– Early Childhood Educationand Care) а рационализација мреже школа ће нам помоћи у реструктуирању финансирања образовања, као и достизању циља да образовање буде једнако доступно свима. Веома важан сегмент када говоримо о креирању квалитетних младих кадрова јесте доступност информација. Родитељи и деца треба да имају информације о томе које струке су тражене на тржишту рада, у ком року је могуће да ће се запослити након изласка из система образовања зависно од области и факултета или средњих стручних школа, као и која је просечна плата за различите струке. Наставићемо да развијамо школски спорт, јер је циљ да се деца баве физичким вежбањем, кроз забаву и игру, и да се задовоље основни приоритети: свеобухватност, препознавање талената и здравствени аспект. Резултат тих активности мора бити физички, интелектуални, морални, социјални и културни развој свих ученика. Све те иницијативе биће узете у обзир при изради закона који су у плану у наредном периоду и укључују: Закон о основама система образовања и васпитања, Нацрт закона о основној школи, Нацрт закона о средњој школи, као и Нацрт закона о високом образовању.

Дуално образовање Значајан помак у контексту развоја средњошколског образовања начињен је усвајањем концепта државне матуре, увођењем новог образовног програма за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику у гимназијама у 12 градова и увођењем дуалног образовања у школама. Када говоримо о дуалном образовању, изузетно је важно да сви разумемо да се ради о једном од модела функционалног образовања креираног

према потребама тржишта рада тако да обухвати све нивое и профиле образовања. Повећан је број ученика у оквиру пилот пројеката развоја дуалног и предузетничког образовања у Србији са 510 на око 1.000 ученика, односно број компанија са 40 на 62, а укључена су мала и средња предузећа, што је посебно важно и са становишта локалног економског развоја који ћемо као Влада стимулисати. Утврђен је модел за израду програма образовања за који су идентификоване потребе компанија, а прилагођавају се и модернизују постојећи програми за реализацију по дуалном моделу у складу са захтевима компанија. Такође, уз помоћ компанија, у току је идентификација регионалних потреба за профилима, што ће се користити при изради плана уписа за наредну школску годину. Планирано је да се образовни профили по дуалном моделу или са елементима дуалног образовања ове године реализују у 69 градова и општина широм Србије, са укупним обухватом од 5.751 ученика. Заинтересованост компанија за подршку дуалном образовању превазишла је сва очекивања са преко 2.000 компанија које су доставиле обавезујуће изјаве о намери за сарадњуса школама и подршку ученицима који ће уписати ове профилe. Иако разумемо критике и страхове који долазе из неких сегмената друштва у вези са дуалним образовањем, још једном бих нагласила да дуално образовање не ствара јефтину радну снагу већ подстиче боље повезивање привреде и образовања на свим нивоима, као и увођење много веће практичности и реалног света у теоријско образовање које је било заступљено претходних деценија. Креирање Националног модела дуалног и предузетничког образовања био је један од приоритетних циљева претходне Владе, који ће и у мандату будуће Владе имати изузетно важну улогу. Током 2017. године планирано је да се 20% средњих стручних школа обухвати у оквиру Националног модела дуалног и предузетничког образовања.

МАГАЗИН 12.11.2017.

Развој безготовинског друштва у Србији

МАГАЗИН

12.11.2017.

СТУДЕНТИ ПРОТИВ

- Расписан конкурс за избор најбољих студентских идеја које могу да допринесу развоју безготовинског друштва, одговорнијем и ангажованијем учешћу најмлађег дела популације у борби против сиве економије. - Удео безготовинских плаћања у најразвијенијим земљама премашио 60 одсто свих трансакција, или више од 80% у укупној вредности куповина, због чега ће неке од њих у наредној деценији потпуно напустити готовинско плаћање. - Први корак у промоцији безготовинског друштва може да направи држава тако што ће омогућити електронско плаћање својих такси и услуга. - Картице увек, или често, користе особе између 30 и 44 године старости, а најмање млади између 18 и 29 и старији од 60 година. - Готовина је примарно средство плаћања за 98 одсто особа са основним или нижим образовањем, док више од половине високообразованих користи картице

Фото: НАЛЕД

В СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ

ако електронско плаћање омогућава да трансакција буде евидентирана и видљива пореским органима чак и када фискални рачун није издат у Србији само 23 одсто грађана приликом куповине предност даје картицама. Ово показује истраживање које је извршила Национална алијанса за локални економски развој и потврђује да постоји велики простор за подстицање безготовинског плаћања као доброг начина за унапређење економског развоја, јачање пореске културе и сузбијање сиве економије. То је и мотив због којег су Национална алијанса и Министарство финансија, уз покровитељство компаније Mastercard, у партнерству са Societe Generale банком и у сарадњи са Факултетом организационих наука и студентском менаџмент консалтинг организацијом Case Study Club, одлучили да у Години борбе против сиве економије, у оквиру спровођења едукативне кампање, покрену такмичење под називом „Cashless Case Challenge 2017“. У том циљу је расписан конкурс за избор најбољих студентских идеја које могу да допринесу развоју безготовинског друштва, одговорнијем и ангажованијем учешћу најмлађег дела популације у борби против сиве економије.

МАГАЗИН

12.11.2017.

На предавању студентима Факултета организационих наука, поводом лансирања „Cashless Case Challenge 2017“, министар финансија Душан Вујовић je изнео податак да је удео безготовинских плаћања у најразвијенијим земљама, као што су Сингапур, Шведска, Холандија, Француска и Канада, већ премашио 60 одсто свих трансакција, или више од 80% у укупној вредности куповина, због чега ће неке од њих у наредној деценији потпуно напустити готовинско плаћање. Министар Вујовић подсећа да је глобални тренд резултат развоја интернета, слободне трговине и комфора који нуде електронски видови плаћања, а да истраживања показују јасну везу и утицај смањења употребе готовине на економски раст, сузбијање корупције, криминала и сиве економије због чега би и Србија требало да прати тај тренд. Иако проценат нивоа сиве економије у Србији премашује удео ове негативне појаве у економијама земаља Европске уније приметна је спремност свих тржишних играча да се укључе у изградњу транспарентног финансијског система. Генерални директор компаније Mastercard за тржишта Балкана Артур Туремка указује на најновије истраживање које је показало да 71 одсто испитаника изно-

се преко 1.500 динара радије плаћа картицама што води ка закључку о стабилној улози коју електронска плаћања имају у свакодневним трговачким активностима грађана. - Ми у компанији Mastercard сарађујемо са банкарским, владиним и трговачким сектором на примени решења за повећање нивоа финансијске транспарентности која су прилагођена овом тржишту, а кроз покретање „Cashless Case Challenge“, желимо да чујемо како студенти, технолошки напредна генерација будућих лидера, види развој безготовинског друштва – каже Туремка. Да Национални програм за сузбијање сиве економије предвиђа мере за подстицање безготовинских плаћања, и да се разматрају идеје као што је субвенционисање предузетника и микро фирми при набавци ПОС терминала или пореске олакшице за безготовинско плаћање, указује и председник Управног одбора Societe Generale банке у Србији, и председавајући Савеза за фер конкуренцију Националне алијансе за локални економски развој, Горан Питић и подсећа како први корак у промоцији безготовинског друштва може да направи држава тако што ће омогућити електронско плаћање својих такси и услуга. То је повод

од шест месеци у Националној алијанси, компанији Mastercard и Societe Generale банци. У наградном фонду налазе се и таблети за чланове три првопласирана тима, промоција радова пет најбољих тимова на сајту uzmiracun.rs и друге.

Грађани Србије разумеју концепт сиве економије Истраживање компаније Mastercard о ставовима грађана према сивој економији показало је да је 85 одсто њих упознато са овим термином, а да је најчешће повезују са запошљавањем радника без потписаног уговора, прикривањем целокупног или дела прихода неке фирме како би се платили нижи порези и нерегистровањем целокупне или једног дела купопродајних трансакција. Чак 69 одсто грађана је изјавило да је свесно да повећање обима електронских плаћања и смањење готовинских плаћања помаже да се смањи ниво сиве економије, јер се на тај начин ограничавају могућности трговаца да сакрију своје приходе. Након што им је објашњена веза између сиве економије и електронских плаћања, 82 одсто испитаника је потврдило спремност да чешће плаћа картицама,

а четири петине подржава постојање регулативе о обавезном поседовању ПОС терминала за трговце.

Кеш у Србији користи 59 одсто грађана Истраживање Националне алијансе за локални економски развој, спроведено крајем септембра, показује да чак 59 одсто грађана искључиво користи кеш што је велики извор сиве економије. Резултати истраживања потврђују да жене више од мушкараца подржавају безготовинско плаћање, да картице увек или често користе особе између 30 и 44 године старости, а најмање млади између 18 и 29 и старији од 60 година. Готовина је примарно средство плаћања за 98 одсто особа са основним или нижим образовањем, док више од половине високообразованих користи картице. Резултати истраживања потврђују да картице у продавници чешће користи више од половине особа са примањима изнад 38 хиљада динара, а веома ретко они без сталних прихода. У Београду картице редовно користи трећина становника, следи Војводина са 27, а потом централна Србија са 16 одсто. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

за позив студентима да новим идејама подрже развој безготовинског друштва како би најбољи од њих, у зависности од спроводивости, могли да се нађу и у Националном програму за сузбијање сиве економије. „Cashless Case Challenge 2017“ је отворен за све грађане Србије, студенте треће, четврте и пете године основних и постдипломских студија свих факултета и виших школа у земљи и иностранству, ако формирају трочлане тимове, без обавезе да буду са истог факултета. Више информација о такмичењу могу пронаћи на сајту www.uzmiracun.rs/cashlessase, а од 7. новембра да преузму пријавни формулар и задатак који треба да реше. Рок за пријаву истиче 1. децембра након кога ће петочлани жири, састављен од представника Националне алијансе, Министарства финансија, Mastercard, Societe Generale банке и Факултета организационих наука, изабрати највише десет најбољих тимова који су понудили оригинална, спроводива и одржива решења са могућношћу да утичу на сузбијање сиве економије и доприносе финансијској инклузији младих. Финалне презентације и избор најбољих радова заказани су за 17. децембар, а победнички тим ће освојити плаћену стручну праксу за сваког члана у трајању

Са добитником Октобарске награде: Др Милан Матијевић (1)

МАГАЗИН

12.11.2017.

ХРОНИЧАР ПРОШЛОСТИ ГРАДА

- Током школовања два пута исписиван из школе. – Прво радно место шефа рачуноводства. - Седамдесетих година прошлог века директори предузећа су из привреде долазили у привредну комору, а стручни сарадници из коморе одлазили у привреду да раде на стручним пословима. – Кандидат за председника општине Краљево. – Рад на припреми докумената потребних за измену урбанистичког плана као услов за повратак споменика изгинулим војницима у балканским и Првом светском рату на централни градски трг. – У два мандата директор Робне куће „Београд“. – Аутор концепта сусретног планирања. – По директиви партије у „Јасен“ са задатком да стабилизује стање у предузећу. - Задатак од државе да се оспособи пропала фабрика намештаја у Казахстану. – „Јасен“ опремио Сава центар, све најбоље хотеле у Москви и Олимпијско село. - Истраживање привредне прошлости града преточене у седамнаест књига.

Др Милан Матијевић

МАГАЗИН 12.11.2017.

ктобарска награда града Краљева додељује се појединцима, или групама аутора, за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра претходне до 30. наредне године. Имајући у виду ове критеријуме Комисија за награде и признања Скупштине града при избору овогодишњег добитника није имала дилему,јер је др Милан Матијевић у великом броју ових области оставио дубоке трагове у много дужем низу година. Случај је хтео да отац Миломир непосредно пред рођење сина из крагујевачке Тополивнице буде премештен на место машинбравара у краљевачкој Железничкој радионици, а иако је врло брзо добио комфоран стан у колонији овог предузећа на принову у дому је, због великог снега у јануару 1935. године, морао да причека док се време не пролепша. Деца рођена те године имала су несрећу да се полазак у школу поклопи са ратом због чега је и Милан у време окупације два пута био примораван да се испише из школе. Пред стрељање цивила у Краљеву октобра 1941. Матијевићи су сигурност потражили у Пожеги да би се, након раздора међу припадницима партизанског и четничког покрета, на кратко вратили у Краљево па продужили према Рековцу. Ратно стање је у многоме утицало на поремећај у одвијању наставе због чега је у једном разреду реалне гимназије било деце различитог годишта, понајвише због избеглица са простора Босне, Хрватске и Косова који су, бежећи од ратне опасности, са родитељима тумарали од места до места и неретко губили по коју годину у школи. Иако га је после четвороразредне основне школе чекало још осам година учења у гимназији Матијевић је након мале матуре, на почетку петог разреда због могућности да добије стипендију, још једном исписан да би наставио школовање на Поштанском смеру Трговачке академије у Београду, касније и Економском факултету где је дипломирао последње године

шесте деценије двадесетог века. Милан Матијевић је само један од оних који је могућност за студирање тражио у стипендији коју није успео да обезбеди од краљевачких предузећа. То га није обесхрабрило па је, након пет молби упућених на адресе исто толико предузећа широм земље, после самоседам дана добио четири позитивна одговора из Охрида, Ниша, Врања и Приштине. Колико је избор Врања био добар потврђује однос предузећа према стипендистима који су, поред редовних месечних износа, добијали џепарац и гардеробу а редовно позивани на све прославе током године. Из данашње перспективе готово невероватно звучи податак да је младом економисти на почетку професионалне каријере поверено радно место шефа рачуноводства. Како му није недостајало амбиције Матијевић је, након положеног стручног испита, у локалној економској школи предавао више предмета, књиговодство, статистику и економику. Обавеза стипендиста је да након завршетка студија проведу одређен број година у предузећу које је улагало у школовање, а након што је испунио све Матијевић се, по одслужењу војног рока, вратио у Краљево и запослио у среском Заводу за привредно планирање. Долазак у Краљево поклопио се са периодом убрзане индустријализације и интензивног привредног развоја због чега је постављен на место стручног сарадника у среском комитету партије која је посебну пажњу посвећивала овој области друштвеног живота. - Кад је срез укинут премештен сам у Основну привредну комору, где сам остао дуго, а из ње три пута одлазио у привреду. Било је то седамдесетих година прошлог века, у време кад су директори из привреде долазили у комору, а стручни сарадници из коморе одлазили у привреду да раде на стручним пословима. Постдипломске студије сам уписао 1970. а магистарски испит положио две године касније. Изабран сам за заменика секретара Општинског комитета Савеза комуниста, где сам био задужен за развој привреде и помоћ надлежним органима око спровођења петогодишњег плана, а по истеку мандата сам се вратио у комору. После одласка Драгутина Милановића у

Фабрику вагона 1979. изабран сам за председника Извршног савета, а на изборима 1982. године Комитет ме предложио за председника општине – каже др Матијевић. У време кад се за избор тражила сагласност свих друштвено-политичких организација Савез бораца је предност дао Бранку Маричићу што је било повод да се на седници Кадровске комисије усвоји компромисно решење. Бранко Маричић је изабран за председника општине Краљево, а Милан Матијевић са места председника Извршног савета руководио органом чији је основни задатак био регулисање привредних и других питања значајних за локалну заједницу. Значајним за овај период сматра се активност на припреми докумената потребних за измену урбанистичког плана као услов за повратак споменика изгинулим војницима у балканским и Првом светском рату на централни градски трг. Позив председника Привредне коморе у јесен 1968. године био је прилика за познанство са генералним директором Предузећа робних кућа „Београд“ Чедомиром Јеленићем и препоруку да конкурише за избор на радно место референта за инвестиције са задатком да припреми инвестиционе програме за градњу неколико значајних трговинских објеката овог предузећа у Краљеву, Горњем Милановцу, Новом Пазару и Параћину. Само три месеца касније Милан Матијевић је постао директоре Робне куће „Београд“ у изградњи. У Краљеву је избила афера широких размера кад је председник општине магистар Миле Јанић, у жељи да осавремени трговину, планирао да изгради велику робну кућу, али наишао на велики отпор локалних трговинских предузећа. Да би убрзао поступак ангажовао је пројектантску организацију „Стадион“ из Београда, која је направила пројекат за градњу преко пута поште на месту где се данас налази Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, а како је израду платио из буџета аферу су покренули начелник за привреду Благоје Брајевић и начелник за финансије општине КраљевоСлавко Богатић. Захтев да се паре врате био је повод да Предузеће робних кућа „Београд“ откупи пројекат уз услов да нова зграда буде

12.11.2017.

МАГАЗИН

изграђена на другој локацији. Председник општине је био принуђен да поднесе оставку, а на његово место дошао др Миленко Мојсиловић који се залагао да краљевачка трговина добије модеран, савремени објекат. За градњу је изабрана локација у Лењиновој улици, сада Милоша Великог, на месту где се у монтажном објекту налазила продавница конфекције „Вартекс“ и две једноспратнице власништво породица Богавац и Ђокић. У једној је, каже Матијевић, била посластичарница Алије Билаловића,а у другој атеље краљевачког фотографа Милутина Илића. После рашчишћавања терена отпочела је изградња а процена да је, захваљујући Матијевићу, завршена месец дана пре рока била је повод за предлог Привредне коморе да му се додели Орден рада са сребрним венцем. Значајнијим од тога др Матијевић оцењује податак да су добри пословни резултати допринели да буде директор Робне куће „Београд“ у два следећа мандата. Нов трговински објекат је 6. јула 1970. године, уочи Дана устанка народа Србије, у присуству великог броја званица из државног врха, отворио председник Савеза синдиката Југославије Мика Шпиљак. - Робна кућа је имала пет хиљада квадрата, а почели смо да радимо са 120 запослених и девет хиљада артикала да бисмо током рада достигли 29 хиљада. Имали смо камионе којима смо развозили робу до Крушевца, Чачка, Горњег Милановца и Новог Пазара и правили веома велики промет, а десило се и нешто што краљевачки трговци нису превидели. Они су сматрали да ће појавом робне куће сва трговина да пропадне, али се десило супротно. Преко пута се налазила мала продавница предузећа „22. децембар“ чији је пословођа причао да је након отварања робне куће удвостручио, а и све друге радње у близини су повећале промет. Робна кућа је била модерно опремљена по најсавременијој технологији, имали смо покретне степенице, агрегат који се аутоматски укључивао три секунде након нестанка струје, и сопствено грејање јер „Топлана“ у то време, због малог капацитета, није могла да подмири наше потребе – прича др Матијевић који је у време интентзивног развоја привреде утицао на промену концептапланирања у овој обла-

сти. Средњорочним планом развоја у то доба је планирано запошљавање за сваку грану делатности посебно, а обавеза сваког субјекта привређивања била је да ради на пројектима развоја уз строгу контолу како не би могли да раде како ко хоће. Концепт сусретног планирања подразумевао је разговоре свих из једне области привређивања како би се постигао договор шта ће ко да ради. Један од таквих састанака био је прилика за потврду да су два краљевачка предузећа, „Гоч“ и „Магнохром“, планирали производњу излоационих материјала по истом пројекту што није било у складу са средњорочним планом развоја општине. Иако је предност дата „Магнохрому“он је одустао од производње која је касније реализована у Горњем Милановцу, али убрзо прекинута јер се изолационе плоче нису показале довољно квалитетним. Да није било таквог начина планирања друга два краљевачка предузећа, „Ибар“ и „Феротекс“, отпочели би производњу пнеуматских колица различите носивости по истом пројекту. Податак да оба не могу да буду уврштена у петогодишњи план развоја, самим тим ни да добију кредите, био је повод за незадовољство и једних и других. У време кад је „Фабрика вагона“ производила вагоне за пољске руднике, и добила лиценцу немачке фирме „Кука“ за производњу камиона смећара, који су веома успешно продавани по целој Србији, задатак Милана Матијевића био је да у руднику „Угљевик“ код Бијељине и Бору, присуствује промоцији дампера велике носивости чија је производња планирана у Краљеву. У периоду експанзије краљевачке вагонџије су производиле различите типове вагона, а уједно вршиле сервисирање и поправку оних са добром километражом на југословенским и другим пругама. Да се све није одвијало према плану сведочи пример „Јасена“ у коме је пројекат „Медиапана“ запао у велику кризу, због чега је покренут стечајни поступак, што је било повод да Општински комитет Савеза комуниста донесе закључак којим се Милан Матијевић именује за директора са задатком да стабилизује стање у овом предузећу. - Тражио сам да у „Јасен“ иде екипа

стручњака, а Комитет је формирао тим стручњака од којих ни један није пошао па сам отишао сам. У предузећу није било пара, па сам отишао у крушевачку „Југобанку“ јер сам од раније, преко атлетике, познавао директора Хемијске индустрије „Жупа“ Милана Мишковића. Направили смо уговор код директора „Југобанке“ и добили милион немачких марака кредита за обртна средства и тако је „Јасен“ кренуо. Блокирали смо све медиапан плоче које су биле у фабрици, а наши инжењери планирали нови производни програм, јер смо од државе добили задатак да оспособимо пропалу фабрику намештаја из Казахстана. Након што смо успели четири године смо кооперирали са њима и то је био изванредан посао за „Јасен“ који је добро радио. Тамо сам стекао велики број стручне радне снаге, инжењера различитих профила и мајсторе цењене у целој Југославији, видео сам да су и пре тога имали веома добра остварења и били јако цењени, па смо опремали Сава центар, све најбоље хотеле у Москви и Олимпијско село. Повремено су се јављали и губици, углавном из претходног периода, али смо их систематски смањивали све до истека мандата 1987. године кад сам, после десет година као магистар, добио позив да браним докторску тезу. Да не бих радио докторат из радног односа обавестио сам Кадровску комисију да реши питање новог директора, а ја прешао у Привредну комору и, као секретар службе за шумарсто и дрвну индустрију, наредне четири године писао дисертацију – каже др Матијевић који је налазио место у бројним тимовима за писање пројеката финансираних из регионалних фондова за науку. Кад су средства пресахнула, а фонд укинут, добрим начином да се на неки начин одржи научна кондиција,и настави истраживачки рад, показало се писање књига, углавном о привредној прошлости Краљева које је после Првог светског рата почело да се развија као индустријски центар. Податак да то нигденије билозаписано повод је за истраживање привредне прошлости града преточене у седамнаест књига. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

12.11.2017.

Краљевачки ротаријанци у међународној акцији

ЈЕДАН РОТАРИЈАНАЦ ЈЕДНО ДРВО

Фото: М. Радовановић

- Од Улице војводе Путника до улаза у Интернистичку болницу Опште болнице „Студеница“ краљевачки ротаријанци засадили саднице старости седам година, по два црвена храста, црвена и бела јавора и јасена, дар Шумарске школе. - Ротари није никаква мистична и тајна организација, већ удружење људи чији је основни задатак да брину о потребама заједнице. – За петнаест година постојања краљевачки ротаријанци извели низ акција за помоћ становништву. – Две куће помоћ страдалима у земљотресу. – До краја године минимално још три акције

д оснивања пре петнаест година Ротари клуб Краљево је покретач бројних акција од интереса за локалну заједницу, а последња у низу је садња стабала на подручју града Краљева, у оквиру међународне акције Ротари интернационале „Један ротаријанац – једно дрво“, при чему је планирано да се на планети засади око милион и по садница. Чланови Ротари клуба су у суботу, када Србија обележава Дан примирја у Првом светском рату, поред бетонске стазе која од Улице војводе Путника води до улаза у Интернистичку болницу Опште болнице „Студеница“ засадили десет садница дар Шумарске школе. У акцији су учествовали градоначелник Краљева др Предраг Терзић, вршилац дужности директора Опште болнице др Зоран Мрвић, представници Рашког управног округа и Шумарске школе, као и гувернер Дистрикта 2483 за Србију и Црну Гору Бранислав Ранђеловић који, уз задовољство што присуствује овом чину, подсећа да ротаријанци на овај начин дају допринос квалитету живота у локалној заједници. - Ми имамо такав циљ годишње на нивоу целе Ротари интернационале. Наш председник из Аустралије Иан Рајзли је замолио све клубове у свету да се ове године баве садњом стабала и ако би милион и 200 хиљада ротаријанаца засадило по једно стабло то би био наш допринос за здравље планете, здравље свих нас и наше деце – потврдио је Ранђеловић уз жељу да руководство краљевачког огранка замоли да пре истека календарске године учини нешто за образовање, школе и за децу. Податак да Ротари интернационала окупља милион и две стотине хиљада чланова довољан је за уверење да ће по завршетку опсежне акције планета бити богатија за исто толико младих стабала што треба да иницира и друга удружења како би се укључила у

МАГАЗИН

12.11.2017.

заштиту природе и повећање количине кисеоника у њој. На жељу да се садњом нових стабала улепша прилаз интернистичком блоку Опште болнице указује председник Ротари клуба Краљево Зоран Пантовић. - Засадили смо по два црвена храста, црвена јавора и липе, које смо успели да уклопимо у постојећи амбијент, јер сматрамо да ће дати најлепши хлад и бити репрезентативни на улазу у болницу, а у болници су нам изашли у сусрет и помогли да утврдимо где су инсталације да бисмо могли без последица да вршимо садњу. И др Зоран Мрвић је био врло благонаклон према овоја акцији, па сматрамо да ћемо и убудуће на простору болничког комплекса, не само овом једнократном акцијом, извршити садњу и улепшавање простора који је свима нама потребан. Сматрам да ћемо у заједничку бригу са особљем болнице успети да одржимо стабла у животу како би

Ротари клуб Ротари клуб је међународна организација пословних и професионалних људи удружених у циљу пружања хуманитарне помоћи, подстицања високих етичких стандарда у свим професијама и унапређења добре воље и мира у свету. Зачетник Ротари идеје Пол Харис, хуманиста из Чикага, организовао је и основао први Ротари клуб 23. фебруара 1905. године, а пет година касније постао први председник светске организације Ротари Интернационал. Ротари је данас једна од најугледнијих организација у свету и више од 29 хиљада клубова у 140 земаља од којих 57 у Србији и седам у Црној Гори.

будуће генерације могле да уживају у лепоти овог дрвећа – каже Пантовић. Први човек краљевачких ротаријанаца подсећа да народ препознаје да Ротари није никаква мистична и тајна организација, већ удружење људи чији је основни задатак да брину о потребама заједнице. Ротари клуб Краљево постоји пуних петнаест година током којих су присутни покушаји да се темпираним акцијама покаже како се чланство бави искључиво скретањем пажње на потребе града и заједнице које други нису на време уочили. И поред тога ротаријанци се одричу жеље за ексклузивитетом и у први план стављају потребу да се пробуди интересовање других организација и појединаца како би се више бавили потребама локалне заједнице. Иако је највећи број акција везан за задовољење потреба болнице, и оних који у њој траже спас, међу значајније се убраја изградња две куће породицама чији су стамбени објекти у земљотресу 2010. године оштећени до мере да нису пружали довољно безбедан боравак у њима. - Сваког месеца имамо неку акцију коју одрадимо као припритет, а то нису увек акције великог обима, јер их финансирамо из личних средстава. Иако нисмо у могућности да их пропратимо у великом обиму иницијативом покушавамо да скренемо пажњу јавности на одређене ствари које нису пропраћене од стране институција државе – каже Пантовић и до краја ове године обећава најмање три нове акције. Једна од њих је посета Дечјем одељењу Опште болнице „Студеница“ са поклонима за децу која се налазе на лечењу и покушај медијације при донацији европских здравствених установа спремних да се одрекну дела опреме која би могла да се искористи у локалним условима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Зоран Пантовић

МАГАЗИН 12.11.2017.

Знаменити Краљевчани: Ђорђе Коковић (3)

МАГАЗИН

12.11.2017.

ЛЕТ, ЛЕТ БУБАМАРО

- Последња утакмица у Слоги 1983. године. – Званични опроштај од активног играња на утакмици против београдског Партизана две године касније. – Од 1986. тренер омладинаца Слоге. – Школа фудбала „Бубамара“ основана у децембру 1990. са тринаест полазника. – Три месеца касније седамдесетак а до маја три стотине. – Крај периода у коме се учење фудбала није плаћало. - Теорија је без праксе слепа, а пракса без теорије глува. – „Бубамара“ пред педесет јапанских тренера. – Ђорђе Коковић селектор свих млађих категорија играча националног тима. – Члан стручног штаба А репрезентације на Светском првенству у Француској. - Од једног до другог светског првенства фудбал се промени 20 до 30 посто. - Фудбалске утакмице су праве шаховске партије где само једна мала грешка доводи до неуспеха. - Клубови данас не праве играче, него пакују тимове

Ђорђе Коковић

овратак из Америке мотивисан је жељом Ђорђа Коковића да у Краљеву направи кућу, или купи стан, а фудбалску каријеру настави у локалном друголигашу који, у још једном покушају да се домогне највишег ранга такмичења, предводи Абдулах Гегић. Доласку у Слогу претходило је неколико месеци у тиму ужичке Слободе која није испоштовала све одредбе уговора, посебно не ону о кући на Златибору. Први тим Слоге састављен од некадашњих омладинаца је, после дугогодишње кризе изазване тешком материјалном ситуацијом у време кад ни индустријски гиганти нису радили као некада, просечан друголигашки клуб без веће перспективе. И поред уверење да је успешно могао да игра бар још пет година у таквој атмосфери, после низа ружних сцена, јењава амбиција која резултира одлуком да се, бар као играч, 1983. године заувек опрости од фудбала. У октобру две го-

МАГАЗИН

12.11.2017.

дине касније последњи пут је обукао Слогин дрес у опроштајној утакмици против београдског Партизана кад се и Слободан Дугалић опраштао од суђења. - После опроштаја сам разочаран односима у клубу, ситним преварама и којекаквим подметањима, па не идем ни на утакмице све док ми 1986. године не предложе да водем омладинце. Тренерска каријера почиње јако траљаво и схватам да су моја тренерска знања јако мала, а тренинге организујем тако што користим искуство из играчких дана присећајући се тренера који су радили са нама. Видим да ми је за пут према тренерском занату потребно да се едукујем, па уписујем Вишу тренерску школу у класи професора Вељка Алексића и дипломирам 1989. године. У лепом односу са професором из године у годину надграђујем себе па о свом трошку одлазим у Ајакс академију, у том тренутку

најбољу у свету, да видим шта се дешава у свету фудбала, како се ради са децом и још по нешто што до тада нисам видео. У то време Ајакс је производио највећи број младих играча, а његова фудбалска школа је у то време давала све светске асове. Јохан Кројф постаје тренер Барцелоне и поставља темељ на коме се и данас ради, а филозофија рада са млађим категоријама и игра првог тима везане су за његову идеју. Пет шест година касније одлазим на ФИФА семинар у Данску и капирам да је аутор те идеје Римус Михелс, творац великог Ајакса који, одлазећи са кормила овог тима, постаје највећи фудбалски теоретичар у свету – каже Коковић. Уверење да је улични фудбал основа за рад са децом враћа у детињство и дане кад је правио прве фудбалске кораке, а почетна и искуства стечена током дугогодишње играчке каријере биће основа на којој ће Коковић, у го-

динама које долазе, градити успешну интернационалну тренерску каријеру. Хендикеп свих који су имали жељу да се усавршавају лежи у чињеници да фудбалска теорија није постојала, још мање литература из које би се могло научити бар део онога што је потребно. У таквим околностима стицање теоретских знања сведено је на пар скрипти које је својевремено припремио дугогодишњи селектор многих млађих селекција у Југославији Миомир Ненковић. И поред тога што није имао потребну дозу практичних искустава једини прави утисак на младог тренера оставио је изузетан теоретичар професор Вељко Алексић. Сви остали тренери су до резултата долазили само захваљујући искуству из ранијег периода. Озбиљно бављење фудбалском теоријом почиње након завршетка Више тренерске школе, посебно након познанства са Мишом Бајићем који је

1991. године дошао из Сарајева. Само неколико месеци раније, у децембру 1990. године Коковић је покренуо школу фудбала „Бубамара“ а наредне напустио стално запослење у Комуни да би се у потпуности посветио тренерском позиву. Од првог сусрета са Бајићем идеја водиља је став да је теорија без праксе слепа, а пракса без теорије глува. „Бубамара“ је означила крај периода у коме се учење фудбала није плаћало и означила почетак новог у коме је број полазника од почетних тринаест на првом тренингу у фискултурној сали Техничке школе до марта следеће године достигао седамдесетак. Да се дешавало нешто што до тада није постојало потврђује податак да је до маја тај број нарастао на три стотине што је било повод за ангажовање нових сарадника. Били су то некадашњи играчи Слоге, пре свих Мића Јефтовић који са најмлађим голманима у „Буба-

мари“ ради пуних 27 година, потом Славиша Марковић задужен да ради на побољшању техничких карактеристика и многи други. - У школи сам се упознао са Слободаном Сантрачем у то време помоћником селектора репрезентације Ивице Осима. Кад је због санкције међународне заједнице Југославија избачена из свих такмичења Осим је напустио кормило репрезентације, а Сантрач остао селектор свих млађих категорија јер је политика Фудбалског савеза била усмерена на стварање базе за време кад буду укинуте. У то време су били актуелни семинари, које сам држао по Србији, и турнири на којима сам долазио у контакт са људима везаним за очување фудбалске базе. Кад су Јапанци одлучили да поставе основу свог фудбала послали су 50 тренера у Србију, Немачку, Француску и Шпанију да виде шта се и како ради и који ће начин да прихвате као свој. Миљан

МАГАЗИН 12.11.2017.

МАГАЗИН

12.11.2017.

Миљанић је 1994. године за њих организовао семинар, а пошто је „Бубамара“ постала актуелна у земљи замолио ме да доведем једну селекцију да буду демонстратори. На игралишту БАСК смо радили пре и поподне, и оставили јако добар утисак, и ту сам, као тренер млађих категорија, почео да будем интересантан Фудбалском савезу Југославије. Бајић се преселио у Краљево где смо почели да сједињујемо теорију и праксу и радимо са „Бубамаром“ на начин за који нисмо знали шта ће да произведе. Почињем да добијам позиве за летње и зимске школе које организује Сантрач, и постајем његов асистент, а клинци из „Бубамаре“ да буду интересантни за фудбалски јавност. На летњи камп на Руднику одвео сам преко 150 клинаца а сви стручњаци који су дошли да виде начин и методе рада на који развијам младог фудбалера сложили су се да се у Југославији дешава нешто ново – прича Коковић сећајући се времена кад његово фубалско име није било велико па је једино велики рад

могао да га учини интересантним за фудбалску организацију. Семинар Фудбалског савеза следеће године на Златибору био је прилика да се демонстрирају методологија, принципи и начин рада са децом од седам до 18 година, а приказани квалитет игре поново је збунио све учеснике. Резултат је последица слепог праћења методологије Римуса Михелса што је довело до преокрета у тренажном процесу и петогодишњег уговора са Фудбалским савезом Југославије којим је именован за селектора свих младих категорија играча међу којима су били Дејан Станковић, Вељко Пауновић, Марко Пантелић, Немања Видић, Данко Лазовић, Милош Красић и други који су касније постали велики играчи. У време кад се репрезентација Србије, под вођством Хавијара Клементеа, после санкција припремала за први наступ на међународној сцени од двадесет позваних у Ковилову се нашло осамнаест које је селектирао Коковић. Иако је репрезентација успешно

пребродила све препреке током квалификација за европско првенство омладинаца и кадета није јој дозвољен наступ, јер су аустријске власти играчима приписале крађу по бутицима што је било довољан разлог за дисквалификацију. У том периоду све се мерило двоструким аршинима, а цех по правилу плаћали српски спортисти који су сматрани лошим момцима. Пет година рада са млађим селекцијама националног тима сматрају се посебно значајним периодом понајвише из разлога што су се показале стваралачким. - На светском првенсту у Француској 1998. био сам члан стручног штаба А репрезентације задужен за анализу противника. Морао сам да путујем, да гледам следећег противника па направим индивидуалну и групну анализу на основу које се припрема тактика за утакмицу. Све је ишло добро до несрећне утакмице против Холандије коју смо изгубили са 2:1 кад је Пеђа Мијатовић промашио пенал, а искуство које сам стекао немерљиво је за трене-

рску надградњу, принципе и методе рада који су примењивани свуда у свету. Фудбал се брзо мења, а стручњаци могу да примете како се од једног до другог светског првенства промени 20 до 30 посто, у правцу технике, снаге или брзине. Зато су данас фудбалске утакмице праве шаховске партије где само једна мала грешка доводи до неуспеха, а фудбал тренутно на највишој грани јер клубови данас не праве играче, него пакују тимове – каже Коковић уз подсећање да су домаћи фубласки стручњаци тог времена знатно заостајали у праћењу фудбалске еволуције. Са 45 година Ђорђе Коковић је сматран најозбиљнијим кандидатом да, после Слободана Сантрача, преузме прву екипу националног тима. Иако је 1999. године требало да преузме младу репрезентацију та част је изостала, а слаба утеха је било објашење Миљана Миљанића о плану да тек за неколико година стане на место селектора А репрезентације. Слободан Сантрач је у јануару 1999.

отишао у Кину, а при првом доласку на одмор потврдио како клуб из Шандонга планира отварање школе фудбала због чега су му потребни директор и још два тренера из Србије али се, знајући за планове Фудбалског савеза, није усудио да било које од ових задужења повери Коковићу. Заморна путовања између Краљева и Београда, и незадовољство због чињенице да му је измакло кормило младе репрезентације, били су довољни за жељу да промени средину, а Кина се Коковићу показала посебно изазовном и плодним тлом за реализацију нових идеја. Одлучност да на Далеки исток крене и бициклом била је довољна да Сантрач обавести руководство кинеског клуба да је пронашао директора фудбалске школе који се после петнаестак дана, без знања Фудбалског савеза за који га је везивао уговор, упутио према далекој азијској земљи. Добар пријем у Кини био је основа предуговора пре повратка у земљу са циљем да фунционере националног

савеза обавести о одлуци да тренерску каријеру настави у иностранству. Заједничка вечера са стручним одбором трајала је целу ноћ током које није престајало убеђивање у покушају да се докаже како представља будућност српског фудбала. Чврста одлука да не попусти пред ласкавним обећањима резултирала је раскидом уговора пре одласка у Кину крајем новембра исте године кад клуб Слободана Сантрача, као победник националног купа, игра последње утакмице у првенству. За само три недеље успео је да освоји обе титуле што је била прворазредна сензација у најмногољуднијој земљи на свету. Успех утиче на стрмоглави раст популарности спортског стручњака и жељу стручне јавности да преузме репрезентацију ове земље, али се као непремостива брана показао моћни спонзор клуба за кога је Сантрача везивао четворогодишњи уговор. У наредном периоду наставиће да води екипу за коју је, из редова најмлађих, будуће велике играче требало да ствара Ђорђе Коковић. Т. Радовановић

Шест година престижне музичке манифестације

МАГАЗИН

12.11.2017.

КРАЉЕВСКИ ОСКА

- Краљевски Оскар популарности представља годишњу доделу признања истакнутим музичарима, новинарима, телевизијским емисијама и привредницима из региона. - Краљевски Оскар популарности најпопуларнија музичка манифестација у региону. – Међу бројним учесницима извођачи из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Немачке. - Оскар популарности јединствена прилика за промоцију нових синглова

Р ПОПУЛАРНОСТИ

есту годину заредом Краљево је домаћин највеће регионалне музичке манифестације која је ове године, од изворног Краљевски музички фестивал, преименована у Краљевски Оскар популарности. Манифестација одржана 7. новембра у Хали спортова представља годишњу доделу признања истакнутим музичарима, новинарима, телевизијским емисијама и привредницима из региона. Да је Краљевски Оскар популарности најпопуларнија музичка манифестација у региону потврђује присуство бројних учесника са простора Србије којима су се придружили извођачи из Словеније, Хрватске, Босне

и Херцеговине и Немачке. Као најбољи поп певач године награду је примио Бојан Маровић, док је за сингл године проглашена песма „Јасно ми је“ Невене Божовић. Хитом године проглашена је песма „Два луђака“ Индире Левак која се присутнима у дворани видео поруком емитованом преко лед екрана, захвалила на поверењу и првој награди коју је примила као самостални извођач. У категорији Албум године и историјски дискографски албум овогодишњи лауреат је Сташа Брајовић, а за најбољи бенд у Боси и Херцеговини проглашен је „Лапсус бенд“. Најбољи звук новог таласа доноси „Куртоазија“,

дебитанткиња године је Теа Стошевска, а најбољи бенд у Србији „Пројекат бенд“. Међу награђенима су још Дејан Маринковић, који је проглашен за најбољег кантаутора, и Леон чији је спот проглашен најбољим у овој години. Ласкаво признање дебитанта године понео је Дамир Ковачић, а музичке продукције године „FM Production“. Краљевски Оскар популарности је био јединствена прилика за промоцију нових синглова коју су искористиле бивша певачица групе „Луна“ Ивана Крунић и Татјана Т-Братз из Берлина чији су наступи испраћени овацијама посетилаца. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.11.2017.

Четврто издање „Ex Yu rock енциклопедије“

МАГАЗИН

12.11.2017.

РОМАНСИРАНА БИОГРАФИЈА РОКЕНРОЛА

- Рокенрол је на простору бивше Југославије био наднационална ствар, а људи који су волели ову врсту музике нису гледали одакле ко долази. – У првом издању бендови који су тиражима, концертима и музиком оставили трага. – У другом издању фестивали и новине које су се бавиле рок музиком. – Од стотина светских рок енциклопедија рок музике ова је једина настала у герилским условима. - Прво издање у тиражу од две хиљаде примерака било продато за само три месеца. – До половине марта следеће године распродат и други тираж. – У допуњеним издањима, уз много нових информација, исправљене грешке из претходних. - Југословенски рокенрол се развијао у условима који се знатно разликују од оних у земљама окружења, и шире, посебно у периоду санкција међународне заједнице и времену које се многима чинило безизлазним кад је свирање у бенду било посебна врста вентила

МАГАЗИН 12.11.2017.

рва „Ex Yu rock енциклопедија“ аутора Петра Јањатовића изашла је из штампе 1998. године у издању „Геопоетике“ након чега се, после два допуњена, појавило и четврто ауторско издање култне књиге која се бави рок сценом некадашње Југославије и њеним актерима, обухвата период од 1960. до 2015. године и покрива целокупни период рокенрола на овим просторима од његових зачетака раних шездесетих година прошлог века. У рецензији допуњеног издања Драган Кремер истиче да је „YU Rock Енциклопедија“ темељац професионалног приступа једном од најбогатијих видова масовне културе на овим просторима протеклих четрдесетак година, уједно и водич кроз потискивану па и оспоравану заједничку историју. - Енциклопедија прегледно обухвата и већини тешко доступну, прећутану савременост последње деценије пред смену Миленијума, кроз упоредне токове развоја и раздора поп/рока из република бивше Југославије. По-

што је у међувремену и сама постала жртва несташице и пиратизовања, у свом другом издању – као „Илустрована еx YU Rock Енциклопедија 19602000“– ажурирана је, проширена са седамдесет нових јединица и обогаћена индексом, те одредницама о штампи и фестивалима посвећеним овој врсти музике, што је чини још бољом, важнијом и занимљивијом – записао је Кремер. Промоција у Краљеву, скоро две деценије након првог, прилика је за потврду да у време настанка није било наговештаја да ће осамнаест година касније бити објављено четврто издање и да ће бити дебље читаве 164 странице. Иако се сматра капиталним делом енциклопедија је, убрзо по објављивању, изазвала различите реакције у јавности, како позитивне тако и негативне због уверења да је музичким групама из одређених делова некада заједничке земље посвећено више простора него што заслужују. Реакције су последица обраде веома осетљиве теме и избора свега што треба да стане изме-

ђу корица књиге која треба да представља романсирану биографију југословенског рокенрола, а после распада земље почетком последње деценије двадесетог века аутору је замерено на покушају да поново склапа Југославију. У време кад је добар део становништва са ових простора у значајној мери био национално отрован Јањатовић је био спреман и на такав вид критика какве се, у односу на атмосферу која је владала у региону, по који пут чине прилично благим. Уверење да је рокенрол на овом простору био наднационална ствар, а људи који су волели ову врсту музике нису гледали одакле ко долази, дозвољава читаоцу да енциклопедију доживљава на начин који му највише одговара. - Пре почетку сам направио доста прецизан сценарио, а прва ствар је био садржај. Имам готово све специјализоване листове који су се у Југославији појавили од 1966. године, стрпао сам све новине у собу и кренуо полако да прелиставам, бележим где се ко налази у којој публикацији, па су се добрим делом искристалисали бендови који су

МАГАЗИН 12.11.2017.

12.11.2017.

МАГАЗИН

тиражима, концертима и музиком оставили трага. Затим сам у књигу стављао бендове који нису били претерано често у медијима, али су на овај или онај начин утицали на неке друге по-

знатије и популарније и тако оставили трага. Посебан сегмент су бендови које волим, па сам имао слободу да мањи део књиге посветим таквима. Кад год су били неки рок фестивали

Петар Јањатовић Аутор „Ex Yu rock енциклопедије“ Петар Јањатовић је музички новинар и рок критичар који је прве додире са новинарством, као сарадник емисије „Вече уз радио“ Првог програма Радио Београда имао још у гимназији, а од 1976. године редовно сарађује у новинама и часописима различитих профила. Током овог периода континуирано је припремао и водио музичке радио и телевизијске емисије, био музички уредник на Радио-телевизији Панчево, дописник часописа Билборд, сарадник радио станица ББЦ и Слободна Европа, припремао емисију Џубокс на Радију Б92 и био члан жирија у емисији Идол.

ишао сам и то је била прилика да се видим са екипом, да нешто сазнам и покупим, да у разговорима са људима кажем шта радим, а ко год је могао нешто да ми пошаље он ми је слао. Наравно да је у књизи било и погрешних информација, јер је неко нешто погрешно записао или ја нисам добро чуо, али је настала у герилским условима, а од стотина светских рок енциклопедија ова је једина настала на тај начин – каже Јањатовић. Идеја о писању енциклопедије овог типа јавила се осамдесетих година прошлог века, али се због обимног и компликованог посла због честих промена у овој области одустало. Тада се појавила књига „Другом страном“ - Алманах новог таласа у коме је добар број аутора по позиву написао по који есеј са темом новог сензибилитета и праваца као што су панк и нови талас. Кад се 1998. године појавило прво издање Рок енциклопедије издавач није претпостављао да ће прво издање у тиражу од две хиљаде примерака бити продато за само три месеца. Због

тога је био принуђен да доштампа још толико што је продато пре почетка бомбардовања земље крајем марта 1999. године. И поред евидентног интересовања јавности за овај тип публикације издавач, због финансијских проблема, није био спреман да се упусти у ризик припреме допуњеног издања па је аутор, уз његову сагласност, сопственим средствима финансирао штампање књиге уз настојање да исправи грешке а текстове допуни новим информацијама - У првом издању су били само бендови, и музичари појединци, а онда сам друго допунио са фестивалима и новинама. Много људи је рекло како би било лепо да у књизи постоје и радио емисије које су нас формирале, али се нисам усудио то да урадим зато што је сваки део Југославије имао своје култне емисије, па је било изузетно тешко направити избор а ако се задржим на десетак најзначајнијих, Београд, Загреб, Сарајево, Љубљана, Скопље, онда ми то није неко решење,

па сам се задржао на фестивалима и новинама, а ставио и неке од битних сајтова који су преузели ту врсту приче – каже Јањатовић. Представљање књиге у Свечаној сали Градске управе било је повод за подсећање на време које је значајно утицало на формирање бројних генерација младих, али и супростављена мишљења о условима у којима се развијао рокенрол. Ма колико у појединим срединама било присутно уверење да је ова врста музике била подржавана од стране система нема потврда да је то рађено систематски. Југословенски рокенрол се развијао у условима који се знатно разликују од оних у земљама окружења, и шире, посебно у периоду санкција међународне заједнице и времену које се многима чинило безизлазним кад је свирање у бенду било посебна врста вентила. - Шездесетих година је у рокенролу био огроман ентузијазам. Сви су били против тебе, и полицајци и родитељи и школа, јер си радио нешто

што је веома субверзивно. И седамдесетих година је било језиво тешко доћи до плоче, па из тог периода нема више од петнаест до двадесет лонгплејки југословенског рокенрола, а било је година кад се ни једна није појавила јер је тешко било доћи до студија и издавачке куће. Деведесете године су биле најјезивије зато што функционишеш у окружењу рата, што пола тих клинаца стрепи да ће бити мобилисани и послата у рат, па је та врста ината кључна за рок сцену – каже Јањатовић. Рокенрол је пред крај столећа инспирисао стотине хиљада младих да изађу и гласају против режима, јер се очекивало да ће добити запажено место зато што су и људи из власти свирали у неким бендовима. На даљи живот рокенрола много чиме утичу економске прилике и развој технологије. Долази до промене начина издавања па нема грамофонских плоча и касета, а и компакт дискови који су их заменили полако одумиру. Т. Радовановић

Уметност и револуција у краљевачкој библиотеци

МАГАЗИН

12.11.2017.

СУСРЕТ ДВЕ Р

- Од предреволуционарне уметности остало је довољно да би променило ток светске и европске историје уметности. - Први пут се у историји развијају филозофске теорије на којима почива уметност и врши њена демистификација. - Из уметности нестаје један реални свет, начин мишљења, осећања и поимања света. - Унутар уметности октобра запажају се фини, крхки и суптилни односи између уметника који се ставовима спајају и раздвајају. - Аутономни уметнички свет је преживео и дошао до наших простора. - Кад се 1917. догодила револуција многи уметници су, верујући у то, прихватили њен концепт. - Иза сваке културе и уметности крије се некакав варварски чин

Фото: М. Еадовановић

РЕВОЛУЦИЈЕ

окушај да се утврди како се у свету обележава стогодишњица Октобарске револуције води ка ставу да се обележавање у великој мери пројектује и кроз уметност. Ма колико било присутно уверење да је указом Стаљина из 1932. године са позорнице склоњена руска уметничка авангарда, уметност је преживела револуцију, па се слави кроз уметност и оно што је од ње остало. У оквиру серијала „Кроз историјске изворе“ у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, као прилике за подсећање на значајне датуме из националне и светске историје, последња недеља октобра била је прилика за повратак сто година уназад у време када је Октобарска револуција у Русији, као један од ретких догађаја у светској историји, муњевито и снажно утицала на судбину целокупног човечанства, па и уметности. Од предреволуционарне уметности остало је довољно да би променило ток светске и европске историје уметности чија је парадигма Казимир Маљевич и његов чувени црни квадрат на белом, односно бели квадрат на белом. Историчар уметности Сузана Новчић подсећа да после Маљевича, и првог пејзажа Кандинског, уметност више није била иста јер је отворила врата новом свету. Први пут се у историји развијају филозофске теорије на којима почива уметност и врши се њена демистификација, јер из уметности нестаје један реални свет, начин мишљења, осећања и поимања света. - Зато сам то назвала сусретом две револуције, јер постоји један дијалектички феномен. Уметност је у прве две деценије двадестог века у Русији доживела револуцију, а онда се 1917. у уметности десила револуција и велики број уметника је пришао том пројекту са пуно елана и ентузијазма иако ни Лењин ни Троцки нису били љубитељи авангарде. Али, уметност је у периоду до 1921. године искористила позорницу и историјска дешавања да реализује своје програме. О незавршеном пројекту уметничке авангарде нема ни речи, јер данас не би имали ни Кандинског ни Маље-

МАГАЗИН

12.11.2017.

вича, ни Шагала, ни Тахина, ни плејаду руске авангарде. Они су искористили један период са вером у идеал да уметност може променити свет и реализовали су своје пројекте, а политика и идеологија су нешто што их је касније одредило. Многи су веровали да уметност може да се изједначи са животом. Неки су до краја веровали у то, неки су отишли у егзил, попут Шагала и Кандинског, а неки су се скроз повукли попут Казимира Маљевича – каже Новчић Маљевич је још 1913. скицирао црни квадрат, а на последњој футуристичкој изложби 1915. изложио га у великој сали на месту где обично стоји православна икона. Тиме је, каже Нов-

чић, задао кретње каснијег беспредметног света, супрематистичке теорије која ће сублимирати све што су футуризам, кубизам, примитивизам и други сложени покрети. Унутар уметности октобра запажају се фини, крхки и суптилни односи између уметника који се ставовима спајају и раздвајају, а тај апсолутно аутономни уметнички свет је преживео и дошао до наших простора. За време владавине Јосифа Висарионовича Стаљина био је забрањен, а педесетих година прошлог века се појачава интерес за руску уметност авангарде у покушају да се разуме сложеност стваралаца с почетка двадесетог века у Русији. Често помињана кованица умет-

ност октобра се међу историчарима уметности сматра погрешном јер су ономе што је заувек променило ток историје уметности, пут утрли Маљевич и екипа уметника око њега. Кад се 1917. догодила револуцуја многи уметници су, верујући у то, прихватили њен концепт али су се, по бројним теоретичарима и историчарима уметности, развила два водећа правца. - Један је био конструктивизам, односно продуктивизам, који је веровао да је уметност рад, а да је рад уметност, и уметност хтео да претвори у користан чин, да је уведе у фабрике, на улице, у болнице и школе. Други правац су заступали Кандински Маљевич који кажу да уметност престаје да по-

стоји онда кад постаје корисна. Сви су са својим мамутским идеолошким конструктима преживели и данас изазивају дивљење. Чињеница је да је Кандински био у праву, а жеља да се уметност пројектује кроз шоље, чаше, различите костиме и даље довела је до чувене тезе, која настаје тада а живи до данас, да је и смрт уметност. Кандински напушта Русију и ради као професор у Европи, а Маљевич се повлачи после сјајне изложбе 1919. где излаже бели квадрат на белом. То је државна изложба беспредметне уметности, прва такве уметности у свету под покровитељством прве комунистичке државе – каже Новчић. Из потврде да су то сасвим јасни и

идеолошки чисти факти произилази подршка тези Валтера Бењамина да се иза сваке културе и уметности крије некакав варварски чин. Чињеница да су Маљевич и истомишљеници више него данас били свесни утицаја политике и идеологије стваралаштво води ка ставу о апокалиптичком миту коме се диве и данашње генерације. Закључак излагања о уметности Октобарске револуције потврђује како је Маљевич парадигма модерности, а савремена икона модерног уметника је његов црни квадрат и све што је урадио а што европска историја уметности сматра једном од најважнијих тачака у историји. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

12.11.2017.

Дружина из џунгле

Морис можда изгледа као пингвин, али је изнутра прави тигар. Одгојен од стране тигрова, он је најсмотанији Кунг фу мајстор који се икада појавио док са својим пријатељима намерава да одржи ред и правду у џунгли, као што је то пре њега чинила његова мајка. Али, то ће бити тешко јер зла коала жели да, уз помоћ војске бабуна, заувек уништи џунглу. Весела анимација базирана је на познатој телевизијској серији која је 2014. добила награду Еми и приказивана у преко 180 земаља. Филм је на репертоару до 15. новембра, а пројекције почињу у 18 сати.

The Books of Knjige: Случајеви Правде Ко је оставио леш на фарми камионџија од којих се добија најквалитетније млеко? Ко шверцује нелегалне таблете Бетангин? Ко полицајцима па-

ли руке? Зашто се појављује злокобни зец? То су само нека питања на које одговор траже два храбра, али неспособна, полицијска инспектора који раде на случају двоструког убиства. Иако ће покушати да злочинцима задају смртоносни ударац, њихова неспособност их води у пропаст. Састав „The Books Of Knjige“ пуних двадесет година хумором осваја публику региона, а ове године је дугогодишњи рад на сатири и критици савремене реалности заокружио првим дугометражним филмом „Случајеви правде“, жестоком комедијом којом су на велико платно пренели живописне ликове, попут неспособних и корумпираних полицајаца, попа наркомана, религиозних мафијаша и неверних жена. Дуго публика у Србији није била у прилици да гледа комедију која пулсира од црног хумора, а очекују – „потрес великих размера“ у биоскопским салама. Режисер и један од актера ове урнебесне комедије Зоран Марковић

филм сматра једним од до сада најбољих производа „The Books Оf Knjige“, а поред стандардних чланова састава Веселина Гајовића, Горана Вујовића, Александара Радуновића и Зорана Марковића у филму се појављују Никола Пејаковић у улози главног негативца, Изудин Бајровић као начелник полиције, потом Небојша Глоговац, Зоран Кесић, Стефан Бундало, Зенит Ђозић, Тихана Ћулафић. Деведесетоминутна крими комедија снимљена по сценарију Александра Радуновића приказује се до половине месеца, а пројекције почињу у 20 сати.

Слагалица страве Осми филм франшизе „Слагалица страве“ доноси познату причу и још познатијег убицу. Кад тела убијених почну да се појављују по граду свако од њих је суочен с јединствено ружном смрћу, а током истраге сви докази упућују на човека званог Тестера који је

мртав више од деценије. Филм долази у биоскопе 13 година после премијере првог из серијала који је изазвао нервозу и одушевљење код сваког ко га је погледао. Франшиза коју је Гинисова књига рекорда прогласила најуспешнијом свих времена, редефинисала је гледање хорор филмова јединственом комбинацијом страха, енигматичности, изопачености и крвопролића. До данас je у серијалу снимљено седам филмова који су заједно зарадили 874 милиона долара и створили једног од најутицајнијих филмских негативаца свих времена. Пратећи манипулације смртно болесног Тестере, чији га ригорозни погледи на грех и искупљење надахну да ствара мрачне сценарије у којем се за живот морају борити они за које сматра да нису свесни својих грехова, и да се морају искупити, филмови „Слагалица страве“ су одувек били напети хитови који терају на размишљање. Деведесетједноминутни хорор су,

по сценарију Пита Голдфингера и Џоша Столберга, режирали Mајкл и Питер Спириг, а главне улоге тумаче Тобин Бел, Лаура Вандервурт, Хана Андерсон и други. Филм је на репертоару краљевачког биоскопа још данас, а пројекција почиње у 22 сата.

Убиство у Оријент експресу Оно што је изгледало да ће бити раскошно путовање возом кроз Европу, убрзо се претворило у једну од најгламурознијих, најнапетијих и најузбудљивијих мистерија свих времена. Настао према роману једне од најпопуларнијих списатељица Агате Кристи, филм „Убиство у Оријент експресу“ доноси причу о тринаесторо странаца заробљених у возу у коме нема невиних. Сви су осумњичени, а само један човек ће, у борби са временом, морати да разреши мистерију пре него што убица поново нападне. Херкул Поаро је у Оријент експресу

где препознаје врло блиског пријатеља. На путу до Париза воз је због великих снежних наноса заглављен на Балкану, две ноћи послије Истанбула. Следећег јутра Семјуел Едвард Рачет је нађен у свом купео са дванаест убода ножем. У вагону је, поред Поароа, било још тринаест особа које на први поглед немају ништа заједничко, али се све промени када се открије прави идентитет убијеног и већине осталих у возу. Сточетрнаестоминутна крими драма са елементима мистерије настала је по сценарију Мајкла Грина, а поред режисера Кенета Бране, који тумачи главну улогу и предводи сјајну глумачку екипу, у филму играју Пенелопе Круз, Вилем Дефо, Џуди Денч, Џони Деп, Мишел Фајфер, Дејзи Ридли и Џош Гед. Филм се приказује до половине следеће недеље, а пројекције почињу у 22 саат. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.11.2017.

Краљевске круне шампиони Флег лиге петлића

МАГАЗИН

12.11.2017.

ПРВА ТИТУЛА СТИ

ИГЛА У КРАЉЕВО

- После три турнира Краљевчани најбољи. - До титуле у последњем колу. – Неизвесно до последњег звиждука судије. – У девет утакмица осам победа. – Крагујевчани вицешампиони. - Титула првака Србије резултат вишемесечног рада тренерског тима и система рада који је постављен у клубу. - Селекција која је изнела терет такмичења сачињена је од седам школских тимова. - Прво такмичење петлића на простору Србије добра основа за став да амерички фудбал има перспективу

ајмлађа селекција клуба америчког фудбала Краљевске круне, након три турнира у Краљеву, Крагујевцу, и Земуну, успела је да сакупи највећи број бодова и заузме прво место на табели као првак Србије у категорији петлића старости до дванаест година. Од девет утакмица на три турнира Краљевчани су осам пута успели да надиграју противнике и до краја првенствене трке сакупе највише бодова што им је обезбедило прво место на табели. Друго место је припало вршњацима из Крагујевца, екипи Wild Boars, која је извојевала седам победа и до последњег турнира имала исти број бодова као Краљевчани, па је о шампионској титули за ову годину решавано у међусобном сусрету.

МАГАЗИН

12.11.2017.

Тренер краљевачких петлића Срђан Ћосић каже да је титула првака Србије резултат вишемесечног рада тренерског тима, у коме су били још Иван Бажалац и Горан Поповић, али и система рада који је постављен у клубу. Петлићи који су у Краљево донели титулу шампиона прошлог пролећа су регрутовани међу ученицима петих разреда краљевачких основних школа, а селекција која је изнела терет такмичења сачињена је од седам школских тимова. Да се напоран рад исплатио на најбољи начин потврђује шампионска титула што је посебан повод за промоцију овог спорта у локалној средини и трагање за новим петлићима који ће за коју годину бити окосница првог тима. Важнијом од шампионске титуле у клубу оцењују чињеницу да је нова ге-

нерација краљевачких основаца заволела амерички фудбал.Ћосић верује да су кроз прво такмичење петлића на простору Србије до сличног закључка дошли и остали клубови који су учествовали на такмичењу, што је добра основа за став да овај спорт има перспективу. После Краљева и Земуна завршни турнир је прошле недеље одигран у Крагујевцу на терену Фудбалског клуба Ћава, а највише фудбалског знања показали су краљевачки петлићи који су успели да победе сва три противника. Други су крагујевачки Wild Boars који су претрпели један, па Pirates са два пораза, а најслабији Orlovi Sportex који нису успели да извојују ни једну победу на три турнира. У првом кругу последњег круга так-

мичења крагујевачки Wild Boars су убедљиво савладао екипу Orlovi Sportex резултатом 24 : 13, полувреме 6 : 13, а краљевачка екипа Pirates са 22 : 29, полувреме 14 : 21. У другом кругу Пирати нису имали много среће против крагујевачке екипе, иако резултат 14:20 на крају првог полувремена није наговештавао лаку победу. Крагујевчани су у другом делу игре појачали гас, и удвостручили скор из првог дела, па је утакмица завршена резултатом 20:14 у њихову корист. Краљевчани су од почетка демонстрирали агресивну игру у нападу и до краја првог дела игре успели да остваре 28 поена не дозволивши Орловима ни један. Висок квалитет игре одржан је до краја, па је утакмица завршена високим резултом 43:0. Оно што су из-

губили у окршајима са јачим противницима Пирати су покушали да надокнаде у сусрету са најслабијом екипом турнира, а иако резултат од 12:9 на полувремену није био гаранција успеха морали су да појачају темпо како би до краја удвостручили број поена, па је утакмица завршена резултатом 25:19 у њихову корист. О победнику турнира, и шампионској титули, одлучивао је сусрет између краљевачке екипе Royal Crowns и крагујевачке Wild Boars. Краљевчани су од почетка задали јак темпо и на полувреме отишли са значајном предношћу од 13:6. Чини се да је то утицало да се мало опусте, па су до краја сусрета освојили само још осам поена. Крагујевчани су све време настојали да искористе предност домаћег терена,

па су у другом делу игре заиграли агресивније и до краја успели да освоје додатних 14 поена, што није било довољно да се анулира предност противника из првог дела, па је утакмица завршена минималном предношћу Краљевчана и резултатом 21 : 20. Флег лига Србије петлића узраста до дванаест година од ове јесени је ново такмичење у оквиру Српске асоцијације америчког фудбала. Првенство за најмлађе категорије је осмишљено тако да на три турнира, у Краљеву, Крагујевцу и Земуну, сваки од лигаша одигра по једну утакмицу са осталим такмичарима, а збрајањем бодова са свих за победника прогласи онај који је по учинку заузео прво место на табели. Т. Радовановић

МАГАЗИН

12.11.2017.

Слога - ОКК Београд 73:87

МАГАЗИН

12.11.2017.

Рибница - Црвена звезда 1:3

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 12. И 18. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

12.11.2017.

12. новембар

1812. — Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа претрпели су тешке губитке на реци Березини. 1918. — проглашена је Прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I. 1920. — Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку. 1927. — Лав Троцки, једн од лидера „леве опозиције“ унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР. Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику.1932. — Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој. 1942. — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника. 1944. — У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили “Тирпиц”, последњи велики ратни брод нацистичке Немачке. 1948. — Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидекија Тоџоа и још шест јапанских вођа у Другом светском рату.

1956. — Београдско позориште „Атеље 212” је у адаптираном делу зграде „Борбе“ извело прву представу, „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа. 1969. — Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману „У првом кругу“. Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран из СССР. 1970. — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи. 1974. — Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда. 1981. — Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут. 1993. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995. — потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремско-барањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске. Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом. 1998. — Немачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајслер групом и настао је Дајмлер-Крајслер. 1999. — На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42”. У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде. 2001. — Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен

за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора. 2001. — У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома „Џон Ф. Кенеди“, погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће. 2004. — За председника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке. 2012. — Изашао је други албум групе Ван дирекшон, под називом Take Me Home.

13. новембар 1887. — Сукоби и обрачуни у центру Лондона што је касније названо Крвава недеља. 1941. — Први британски носач авиона Арк ројал погођен у Другом светском рату немачким торпедом близу Гибралтара. Наредног дана потонуо. 1942. — Почела одлучујућа ваздушно-поморска битка јапанских и америчких трупа код Гвадалканала, у Тихом океану. У тродневним борбама обе стране претрпеле велике губитке у бродовима, али су стратешки успех постигли Американци. 1944. — Партизанске јединице Народноослободилачке војске Југославије ослободиле Скопље у Другом светском рату. 1945. — Француски генерал Шарл де Гол изабран гласовима свих 555 посланика за председника привремене владе, после чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста. 1970. — Хафиз ел Асад војним ударом прузео власт у Сирији. 1975. — Светска здравствена организација објавила да су у Азији, први пут у историји, искорењене велике бо-

гиње. 1980. — Амерички свемирски брод Војаџер I послао прве снимке Сатурна направљене из близине. 1985. — У ерупцији вулкана Невадо дел Руис у централној Колумбији разорен град Армеро. Погинуло 25.000 људи. 1994. — Швеђани на референдуму одлучили да се прикључе Европској унији. 1999. — У земљотресу у Турској погинуло више од 450 људи, око 2.500 повређено. 2000. — Председник Филипина Џозеф Естрада оптужен за корупцију. Под притиском протеста грађана и војске 20. јануара 2002. повукао се са власти, а 16. априла предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001. — Борци антиталибанске Северне алијансе ушли у главни град Авганистана Кабул. Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио босанске Србе Душка Сикирицу, Дамира Дошена и Драгана Колунџију на затворске казне од 15, пет и три године затвора за злочине против човечности над муслиманским цивилима 1992. у логору Кератерм у Приједору. 2015. — Најмање 129 особа је убијено, а 352 рањено у серији пуцњава и експлозија у Паризу. Председник Франсоа Оланд је затворио државне границе и прогласио ванредно стање на територији целе Француске.

14. новембар 1533. — Шпански освајачи под командом Франсиска Пизара заузели град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа. 1770. — Шкотски истраживач Џејмс Брус открио извориште Плавог Нила у језеру Тана у северозападној Етиопији. 1847. — У Швајцарској избио грађански рат снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона, окончан крајем истог месеца поразом кантона. 1885. — Почео Српско-бугарски рат, објавом од стране краља Србије, Милана Обреновића.

12.11.2017.

МАГАЗИН

1910. — Капетан Еуген Елај авионом узлетео, први пут у историји ваздухопловства, са палубе брода Бирмингем, усидреног у луци Хемптон роудс, у САД. 1918. — Томаш Масарик изабран за првог председника Чехословачке. 1979. — У земљотресу у провинцији Корасан, на истоку Ирана, погинуло 385 особа. 1983. — Прве крстареће ракете САД стигле у британску ваздушну базу Гринхем комон, упркос протестима пацифиста. 1984. — У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. У САД побегао 1948, власти САД упорно одбијале да испуне захтев СФРЈ за екстрадицију. Изручен 12. фебруара 1986, у мају исте године осуђен на смрт. 1988. — Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку стратегију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма. 1989. — Национални покрет црнаца SWAPO убедљиво победио на првим изборима у Намибији. 1991. — Камбоџански принц Нородом Сиханук вратио се у земљу после 13 година изгнанства. 1994. — У тропској олуји Гордон на Хаитију погинуло 829 особа. 1999. — Ступиле на снагу санкције Уједињених нација против Авганистана, донете због одбијања власти да изруче Осаму бин Ладена, који је, према тврдњама САД, главни организатор бомбашких напада на амбасаде САД у Кенији и Танзанији. 2000. — На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, први пут одржаној у Београду, Југославији обећана помоћ од пола милијарде евра. 2001. — Пет наследница СФРЈ постигло договор о почетку припрема за расподелу 74,5 милиона долара у злату, прве рате укупне заоставштине од око две милијарде долара.

2003. — Краљ Свазиленда Мсвати формално прихватио нови устав, по ком је сва власт у рукама краља.

15. новембар 1492. — Кристифор Колумбо забележио прву напомену о дувану у свом дневнику. Дуван је иначе тек у XVI веку пренесен из Америке у Европу, а потом и на остале континенте. 1577. — Енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк кренуо на пут око света. После трогодишњег успешног путовања постао први Енглез који је опловио Земљу. Током путовања обишао обале Африке и Северне Америке, нападајући и пљачкајући шпанске бродове. 1889. — Поборници републике којима су се по укидању ропства придружили велепоседници, свргнули другог и последњег бразилског цара Педра II и прогласили Бразил за републику, с председником Мануелом Деодором. 1899. — Током Бурског рата, на подручју Јоханесбурга бурски војник Питер Бота заробио ратног дописника лондонског Морнинг поста Винстона Черчила. Бота је касније постао врховни командант бурских снага и премијер после рата основане Јужноафричке Уније, а Черчил премијер Велике Британије. 1920. — У Женеви одржана прва скупштина Лиге народа. 1923. — Галопирајућа инфлација у Немачкој достигла врхунац, један амерички долар мењао се за осам милијарди марака. 1945. — Габријела Мистрал постала прва латиноамериканка која је добила Нобелову награду за књижевност. 1971. — Делегација Кине први пут учествовала на заседању Генералне скупштине УН. 1976. — Сиријска армија преузела пуну контролу над Бејрутом у покушају да оконча грађански рат у Либану дуг 18 месеци. 1978. — У Шри Ланки се срушио исландски путнички авион ДЦ8 који је из Меке превозио индонежанске муслиманске ходо-

часнике. Погинуло свих 175 путника и осам чланова посаде. 1983. — Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар. 1988. — Национално веће Палестинске ослободилачке организације на заседању у Алжиру прогласило независност Палестине на Западној обали и у Гази, с главним градом Јерусалимом. 1990. — НАТО и Варшавски пакт начелно се договорили о драстичном смањењу конвенционалног наоружања. Први договор о конвенционалном наоружању два војна савеза после II светског рата. 1994. — Председник Аустрије Томас Клестил признао, у обраћању члановима парламента Израела, да је његова земља пропустила да у прошлости призна своју улогу у холокаусту. 1999. — Полиција растурила антиамеричке демонстрације у Турској и Грчкој, организоване поводом посете председника САД Била Клинтона тим земљама. 2003. — У бомбашким нападима на две синагоге у центру Истанбула погинуло 25 особа, више од 300 повређено. Власти Турске саопштиле да су напад извршили турски држављани. 2004. — Пред Трибуналом у Хагу почело прво суђење косовским Албанцима за ратне злочине током сукоба на Косову. Фатмир Љимај, Харадин Баљај и Исак Мусљиу оптужени за незаконито притварање, мучење и убиства албанских и српских заробљеника у логору Лапушник код Глоговца у лето 1998. Премијер Хрватске Иво Санадер допутовао у званичну посету Србији и Црној Гори. Први премијер Хрватске у Београду после распада СФРЈ и осамостаљења Хрватске.

16. новембар 1095. — На црквеном сабору у Клермону, у Француској папа Урбан II позвао је црквене великодостојнике и световне владаре на верски рат против

турског племена Селџука, које је заузело Свету земљу у Палестини. Тиме је почела епоха крсташких ратова. 1532. — Шпански освајач Франсиско Пизаро заузео је са само 200 војника град Кахамарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина. 1912. — Почела је Битољска битка у Првом балканском рату у којој је српска војска 18. новембра потукла турску Вардарску армију Зеки паше. 1914. — Почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43.000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић. 1918. — После пропасти аустроугарске монархије у Првом светском рату, Мађарска је проглашена независном републиком. 1933. — СССР и САД су успоставили дипломатске односе. 1941. — У Другом светском рату је почела немачка офанзива на Москву, која је 5. децембра завршена поразом немачке војске. Настављајући операције, совјетска Црвена армија је до марта 1942. одбацила немачке трупе на 200 километара од Москве. Овај немачки пораз означио је крај “блицкрига” и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције. 1965. — СССР је лансирао свемирски брод “Венера III”, који је у марту 1966. стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету. 1970. — Пакистан је званично саопштио да је број мртвих у циклону и огромним таласима који су запљуснули обале Источног Пакистана (Бангладеш) и острва у Бенгалском заливу достигао пола милиона. 1972. — Тројица америчких астронаута почели су свој 84-дневни лет у свемирској летелици “Скајлаб 4”. 1988. — Беназир Буто изабрана за премијерку Пакистана.

12.11.2017.

МАГАЗИН

1991. — Руски председник Борис Јељцин потписао је серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије. 1992. — На првим вишестраначким изборима у Литванији након стицања независности од СССР, убедљиво је победила Демократска радничка партија (бивши комунисти). 1992. — Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде. 1995. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданата Ратка Младића за геноцид над муслиманским цивилима почињен током заузимања Сребренице у јулу 1995, када је више хиљада босанских Муслимана убијено и расељено. 1998. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. у логору Челебићи. То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ. 2000. — Председник САД Бил Клинтон допутовао је у Вијетнам, у прву посету једног америчког прдседника тој земљи од завршетка Вијетнамског рата 1975. 2001. — Париски клуб поверилаца отписао је СР Југославији 66 одсто дуга према државама повериоцима. 2003. — У Србији су, због малог одзива бирача (39 одсто), по трећи пут пропали председнички избори. У близини Кабула убијена је радница УН, Францускиња Бетина Гуазлар и она је прва жртва међу запосленима у УН од када је, две године раније, свргнута талибанска власт у Авганистану. 2005. — Хашки трибунал ослободио је пензионисаног генерала Армије

Босне и Херцеговине Сефера Халиловића кривице за злочине које су над хрватским цивилима у Херцеговини у јесен 1993. починиле трупе те армије.

17. новембар 1292. — Џон Балиол је изабран да буде краљ Шкота уместо Роберта Бруса. 1830. — Основана мађарска Академија наука 1839. — Премијера прве опере Ђузепеа Вердија, „Oberto, conte di San Bonifacio“ у Милану. 1855. — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на рези Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади. 1869. — У Египту свечано отворен Суецки канал. 1876. — У Москви премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш. 1913. — Први бродови прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније. 1918. — Јединице српске војске под командом војводе Петра Бојовића ослободиле Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин). 1947. — Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац—Сарајево, дуга 242 км, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије. 1922. — Мехмед VI, бивши отомански султан, одлази у егзил у Италију. 1973. — У Атини у Грчкој је у крви угушен протест групе студената Народног Техничког универзитета (Политехниона) против режима војне хунте 1989. — У експлозији у руднику угљена у Алексинцу погинуло 92 рудара. 1996. — У другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија „Заједно“ победила је у највећем броју великих градова, укљу-

чујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске протесте. 2003. — Арнолд Шварценегер постаје гувернер Калифорније.

18. новембар 1477. — Енглески штампар Вилијам Кекстен издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енглеском језику “The Dictes and Sayings of the Philosophers”. 1477. — Основан руски град Јекатеринбург 1903. — САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала. Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999. 1910. — У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи. 1918. — Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке окупације у Првом светском рату. 1928. — У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Њујорку први пут се појавио Мики Маус, популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија. 1936. — Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка у Шпанији. 1945. — На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, које је опозиција бојкотовала, победио је Отечествени фронт предвођен комунистима. 1958. — Рођен један од најуспешнијих сликара наиве Миле Давидовић.

1969. — Модул америчког васионског брода “Аполо 12” са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец. Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло. 1978. — У Џонстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте Храм народа извршило је колективно самоубиство. Они су заједно са својим вођом Џимом Џонсом попили цијанид измешан са воћним соком. Чланови секте који су одбили да испију отров су убијени. 1991. — Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар. 1993. — ЛидериЈужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи. 1999. — На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице. 2003. - Хашки трибунал обелоданио је оптужницу против бивше лидера самопрокламоване Републике Српске Крајине (Хрватска) Милан Бабић|Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991-92. године. Бабић је признао кривицу и 29. јуна 2004. осуђен на 13 година затвора. - У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, који је престао да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године. ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен бивши режим који је оличавао хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2004. — Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након 140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs