MagazIN 308 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 308 * 5. новембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

5.11.2017.

У овом броју: Месец радости и страдања Развој производа за свет Кључ успеха Е-управа Најтврђа брана народа Дуал пре дуала Стара зграда - нова фасада Архијерејски благослов и поука Крст на Столовима крст над Краљевом Свуда пођи, кући дођи

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 16 22 26 32 38 40 44 50

Контроверзе историјских догађаја Карљевачко Дедиње У сусрет јубилеју Вече лепоте и гламура Роботи стигли у Краљево На репертоару Биоскопа „Кварт“ Аутогол Борац - Слога Спартак - Рибница Времеплов

56 64 70 78 86 90 92 94 96 98

МАГАЗИН 5.11.2017.

Где смо били, шта смо радили у октобру

МАГАЗИН

5.11.2017.

МЕСЕЦ РАДОСТ

ТИ И СТРАДАЊА

- Централни догађај обележавања Краљевдана је свечана седница Скупштине града на којој су и ове године додељена октобарска признања и награде. - Меморандум о разумевању са групом „Таип“ потврђује жељу да се у Краљеву отвори фабрика за производњу текстила. – После комеморативне седнице Скупштине града и парастоса стрељаним у октобру 1941. године на Гробљу стрељаних изведена инсценација поеме Богдана Мрвоша „Смрт у кући“. – Потписана Повеља о братимљењу Организације резервних официра Куманова и Удружења резервних официра и подофицира Краљева. - Савет за родну равоправност и град Краљево домаћини централног обележавања Европског дана борбе против трговине људима. - Потписан уговор о донацији за изградњу вртића на Берановцу

ктобар је месец за кога се везују најсрећнији и најтужнији дани из историје града, први због Дана Краљева Краљевдана, у знак сећања на исти период од пре осам стотина година кад је крунисањем првог српског краља Стефана Првовенчаног Србија сврстана у ред међународно признатих европских држава, а други 14. октобар 1941. кад је након стрељања цивилног становништва претрпело до сада најтежу трагедију. Трећег дана у месецу Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима и Ротари клуб „Краљево“ организовали су предавање на тему „У сусрет новом Закону о безбедности саобраћаја“ о чему је говорио професор теоретске наставе у Ауто школи, и члан Савета за безбедност саобраћаја Општине Врњачка Бања, Зоран Сеизовић. Дан касније најављен је почетак обележавања Дана града Краљева – Краљевдана и манифестације „Саборни дани краља Стефана Првовенчаног – Светог Симона монаха“, а први про-

МАГАЗИН

5.11.2017.

грам „Краљевски сајам спорта“ одржан је у новој хали спортова у Рибници. Истог дана је у седмодневну посету Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ пристигла делегација Војводске библиотеке „Кипријан Норвид“ из пољског града Зелене Горе, а следећег обнародован опширнији програм обележавања Краљевдана. Била је то при-

лика да се, други пут у кратком периоду после стогодишње паузе, најави долазак моштију Симона монаха, Светог Стефана Првовенчаног, које ће у Краљеву, поводом обележавања Краљевдана, боравити 6. и 7. октобра. Програм обележавања употпунила су бројна дешавања у оквиру Дечје недеље, у периоду од 2. до 11. октобра, за-

Средњем веку“, отпочео је и Трећи међународни рукометни турнир за младе „Трофеј града Краљева 2017“ и отворена изложба слика са ликовне колоније „Студеница 2017“, а о житију светог Симеона, као инспирације за живопис, говорила је др Сања Пајић. На Краљевдан је у холу испред Свечане сале Градске управе отворена из-

ложба радова деце Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ под називом „Да сам ја краљ“, а у Основној школи „Јово Курсула“ почело такмичење у мини рукомету. Централни догађај обележавања Краљевдана по традицији је свечана седница Скупштине града на којој су и ове године додељена октобарска признања и награде. Дипломе заслужних грађана додељене су одбојкашима Николи и Урошу Ковачевићу, бившем бугарском дипломати Пламену Матееву и једном од оснивача компаније „Нелт“ Ранку Сочанцу. Добитник Дипломе заслужног предузећа је Привредно друштво за производњу, трговину и услуге „Корали“ д.о.о, заслужне спортске организације Бициклистички клуб „Металац“, образовне установе Основна школа „Живан Маричић“ из Жиче, а удружења београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“. Октобарска награда града Краљева за 2017. припала је др Милану Матијевићу док је новооснована специјална награда за подстицај хума-

Фото: М. Радовановић

тим предавање о књижевном делу Стефана Првовенчаног и српској културној баштини у Народној библиотеци и премијерно извођење представе за децу „Љубичаста бајка“ у Краљевачком позоришту. Дан пре празника представљена је књига др Драгољуба Даниловића „Манастир Жича – центар архиепископије, епархије и сабора у

5.11.2017.

МАГАЗИН

ности, која носи име Миломира Главчића, додељена Клубу младих Црвеног крста „Даринка Даца Петрашиновић“. У Народном музеју је, у вечерњим часовима, отворена изложба „Градина на Јелици“, у библиотеци др Радивој Радић изговорио Краљевданску беседу, а у Краљевачком позоришту изведена представа „Плеј Андрић или људи о којима се не може много казати“. Уторак 10. октобра био је прилика да, на трговима градова и општина слива Западне Мораве, поделом промотивног материјала отпочне обележавање Међународног дана смањења ризика од природних катастрофа, као и најава акције „100 као 1“ са циљем да грађани на 100 локација у једном дану, уз подршку јавног, цивилног и приватног сектора, здруженим снагама унапреде стање животне средине и позитивно утичу на смањење ризика од природних катастрофа. У оквиру акције је организована панел дискусија са циљем да се скрене пажња на утицај климатских промена на пољопривреду и предложе мере које би довеле до ублажавања њених негативних последица.

У Градској управи се значајним датумом сматра 12. октобар кад је градоначелник Краљева др Предраг Терзић бацио мало више светла на Меморандум о разумевању са групом „Таип“, која је изразила жељу да у Краљеву отвори фабрику за производњу текстила, а пригодна конференција је прилика да се представници медија упознају са детаљима састанка председника Републике Србије Александра Вучића и председника Републике Турске Реџепа

Тајипа Ердогана са градоначелницима и председницима општина Краљево, Нови Пазар, Рашка, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош и Прибој. Прилика за сећање на невино страдале жртве у стрељању октобра 1941. године 14. октобра сваке године је Комеморативна седница Скупштине града, потом парастос на Гробљу стрељаних након кога је изведена инсценација поеме Богдана Мрвоша „Смрт у кући“.

Председник Скупштине града Краљева Ненад Марковић је истог дана примио делегацију Организације резервних официра Републике Македоније. Том приликом су на Повељу о братимљењу Организације резервних официра Куманова и Удружења резервних официра и подофицира Краљева ставили председници тих удружења Синиша Богдановски и Милан Вукићевић. Савет за родну равоправност и град Краљево су ове године домаћини централног обележавања Европског дана борбе против трговине људима за који је најављено присуство потпредседника Владе и министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића. Истог дана је потписан уговор о донацији Миломира Главчића за изградњу вртића на Берановцу. После милион евра за градњу моста, којим је омогућено спајање две обале Ибра у продужетку Скопљанске улице, и пола милиона намењених куповини уређаја за магнетну резонанцу за потребе Опште болнице „Студеница“ средства за градњу вртића на Берановцу представљају трећу значајну донацију Краљеву која омогућава смештај деце са

подручја Кованлука, Берановца, Метикоша, Драгосињаца, Јовца и Каменице који гравитирају овом подручју. Иако је на овом простору пре две године почела да ради мешовита група Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, а следеће још једна, проблем није решен на начин да задовољи све потребе становника ових простора што води ка потреби да се изгради нови вртић. Двадесет други дан октобра је време кад Краљево обележава годишњицу ослобођења у Првом светском рату. Тим поводом су венце и цвеће на споменик борцима палим у балканским и Првом светском рату положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полицијске управе Краљево, Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и други. У суботу 21. октобра у просторијама Основне школе „Ђура Јакшић“ у Конареву, организовани су специјалистички здравствени прегледи мештана Конарева и Прогорелице у оквиру реализације наменског трансфера Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије путем пројекта мо-

билног медицинског тима. Пет дана касније Међуокружни одбојкашки савеза Рашко – Расинског округа био је домаћин представницима Одбојкашког савеза Србије који су поделили нове лопте клубовима са територије Рашког, Расинског и Златиборско – Моравичког округа. Истог дана је отпочео дводневни округли сто о концепту развоја Голије у организацији Министарства трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије и развојног програма Европски прогрес. Тематски округли столови су прилика за окупљање представника министарстава и локалних власти, институција, приватног и цивилног сектора, као и појединаца да заједно размотре и дефинишу модел управљања развојем Парка природе „Голија“ и Голијом као туристичком дестинацијом. Краљеву је пружена изузетна прилика да пред крај месеца буде домаћин Каравана игре, а претпоследњи дан у месецу намењен је округлом столу на тему „Шта све треба да знамо о систему енергетског менаџмента у локалној самоуправи“. Т. Радовановић

Експозе премијерке Ане Брнабић (18)

МАГАЗИН

5.11.2017.

РАЗВОЈ ПРОИЗ

- Српски ИКТ сектор може да развије глобално примењива решења за градски саобраћај, дистрибуцију хране, мреже за пренос електричне енергије и за многе друге неопходне аспекте свакодневног живота. - Потребно je модернизовати читав сет закона, као што су Закон о привредним друштвима, Закон о раду, Закон о девизном пословању, донети нови Закон о алтернативним инвестиционим фондовима и модернизовати низ подзаконских аката, како би се привреди отвориле нове могућности, елиминисала бирократија и повећала ефикасност. - Неопходно је и препознавање нових начина организације, нових пословних модела и нових модела рада

Фото: М. Радовановић

ЗВОДА ЗА СВЕТ

МАГАЗИН

5.11.2017.

Развој сопствених производа за свет

Развој сопствених производа у софтверској индустрији је нарочито важан јер се тиме повећава снага читаве економије. Тренутно, највећи број програмера у Србији ради на развоју софтвера за иностранство по „outsourcing“ моделу (што значи да извозимо знање као сировину, а не производе), али развој сопствених решења омогућава предузећима да буду профитабилнија, а њиховим запосленима да стичу вештине вишег нивоа кроз рад на новим технологијама. Развојем сопствених решења долази и до повезивања техничких и пословних знања, што је нарочито важно за стварање нове вредности. Србија тренутно у овој области има неколико компанија које су глобални лидери и ми желимо да их подржимо да буду још успешније како бисмо мотивисали друге да крену њиховим стопама.

Развој нових технологија као што су роботика, виртуелна реалност, биотехнологија, вештачка интелигенција и „интернет ствари“ пружа невероватне могућности за српску економију да брзо ухвати прикључак с најразвијенијим земљама света. Такође желимо да пружимо и пуну подршку извозу, јер сваки динар, евро, долар, рубља и јуан су нам апсолутно неопходни. У том смислу морамо да олакшамо прекогранично/глобално пословање на свим нивоима, уз слободан проток људи, података, робе и новца између Србије и света.

Приоритетне привредне гране Иако ће дигитализација из корена да промени многе индустрије, верујемо да Србија у одређеним привредним гранама има нарочито велику шансу да направи брз раст и оствари

значајно место на светском тржишту. Те привредне гране су: - Пољопривреда и прехрамбена индустрија, о којој сам већ говорила. - Аутомобилска индустрија, која тренутно пролази кроз историјске промене свуда у свету, а Србија има вишедеценијско искуство и стручност у тој области. - Дигитална забава, која подразумева дигиталне игре, филм и нове технологије проширене и виртуелне стварности. У овим областима је Србија већ убедљиви регионални лидер и ми желимо да постане још важнија и у светским оквирима. - „Интернет ствари“, што је област заснована на повезаности различитих уређаја преко интернета. Србија има сјајну историју у производњи уређаја, и потребна је мала подршка да бисмо те уређаје направили дигиталним и повезаним. - Биотехнологија као нова привредна грана која комбинује биологију, фи-

зику, хемију, технологију и математику. Српски научници и компаније могу да дају велики допринос новим и напредним погледима на медицину, производњу хране и индустрију нафте и гаса. - Наука о подацима. Она комбинује више различитих грана науке како би обрадила и протумачила велике количине комплексних података. Србија има велики капацитет да развија глобална решења за доношење одлука и за развој производа заснована на претрази података, машинском учењу (укључујући вештачку интелигенцију) и аналитици. - Паметна инфрастуктура, која подразумева ефикасно коришћење инфраструктуре и њено прилагођавање околини. Српски ИКТ сектор може да развије глобално примењива решења за градски саобраћај, дистрибуцију хране, мреже за пренос електричне енергије и за многе друге неопходне аспекте свакодневног живота.

Стимулативно пословно окружење Правни оквир не сме бити препрека иновацијама. Велики број Закона је писан пре доласка интернета, а свакако пре интензивне дигитализације у последњих неколико година. Због тога је потребно модернизовати читав сет закона, као што су Закон о привредним друштвима, Закон о раду, Закон о девизном пословању, донети нови Закон о алтернативним инвестиционим фондовима и модернизовати низ подзаконских аката, како би се привреди отвориле нове могућности, елиминисала бирократија и повећала ефикасност. Неопходно је и препознавање нових начина организације, као што су, на пример, затворена акционарска друштва од оснивања, затим нових пословних модела као што је економија дељења и пословних промена које доносе технологије као што су дистрибуи-

ране базе података, односно „blockchain“ и, најзад, нових модела рада као што су самозапошљавање и повремени рад што је у многим земљама препознато и под називом „gig economy“. Потребно је и потписивање уговора о избегавању двоструког опорезивања са највећим економијама света. Регулаторни оквир за електронско плаћање мора бити унапређен у складу са потребама ИТ индустрије у Србији.

Пуна и стандардна примена прописа Стандардизоваћемо прописе и образовати и службенике и привреду како да на најефикаснији начин користе своја права, спроводе прописе и елиминишу непотребну бирократију. У овом сегменту Влада ће се највише ослањати на транспарентну и ефикасну Пореску управу.

5.11.2017.

МАГАЗИН

Стимулативна пореска политика Стимулативна пореска политика је веома важан фактор подршке иновационом екосистему, кроз пореске подстицаје иновацијама, развоју, извозу и предузетницима. У оквиру тих подстицаја, Влада ће разматрати могуће пореске олакшице за новостворене компаније или компаније које се баве иновацијама, као и могућност пореских олакшица за ИТ предузећа која улажу директно у образовање.

Лакши приступ финансирању идеја Недостатак свеобухватног правног оквира за улагање капитала и инвестиције у раној фази је главна препрека за

многе новостворене компаније у Србији. Према истраживању Светске банке, 66% предузетника је указало на то да су закони или прописи који се тичу улагања неповољни. Након више од две године, 1. јуна је објављен нови позив Иновационог фонда за доделу бесповратних средстава иновативним идејама. Покушаћемо да одвојимо још већа средства за Иновациони фонд, како би са бар два позива годишње могао да пружи још већу подршку иновационим компанијама, по угледу на Израел који је направио светски успех развојем иновативних технологија. Држава може да помогне развој иновационог екосистема и кроз правно омогућавање пословања модерних извора финансирања као што су фондови предузетног капитала и „crowdfunding“. Такође је неопходно мотивисати успешне пословне људе Србије да ин-

вестирају у иновативна предузећа кроз формирање клубова „пословних анђела“ и њихово повезивање са колегама из Европе. На тај начин ће се домаћи капитал ефикасније увећавати, а иновативни предузетници ће имати више извора финансирања.

Промовисање савремених вредности Кроз процес дигитализације подстичемо у целом друштву промоцију правих вредности, као што су креативност, динамичност, инклузија, модернизација, итд. Коришћењем пословних мрежа и медијског простора радићемо и на изградњи свести о дигиталном екосистему. Настојаћемо да истичемо то да је Србија добро место за инвестиције, рад и живот.

Повећање броја ИТ стручњака Процена је да би у Републици Србији до 2020. године могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у сектору информационих технологија и да постоји велики недостатак стручних ИТ кадрова. Стога је неопходно улагање и подршка развоју ИТ кадрова како би се искористиле могућности за запошљавање. Држава је покренула неколико програма да обезбеди већи број ИТ стручњака: повећан је број места на техничким факултетима, уведена је обавезна информатика већ од петог разреда основне школе и покренут је програм преквалификације који ће омогућити да се годишње кроз интензивне курсеве бар 1.000 грађана преквалификује до нивоа програмера

почетника и започне своју каријеру у ИТ индустрији. У складу са растом ИТ индустрије пропорционално ћемо проширити капацитете наших програма у наредним годинама.

Привлачење висококвалификоване радне снаге Младима у Србији недостаје још правих узора, лидера у својим областима, висококвалификованих стручњака са дугодишњим искуством у земљи и у иностранству. Повећање броја таквих кадрова знатно би допринело порасту конкурентности наших компанија на глобалном тржишту. То би додатно мотивисало младе да остваре своје пуне потенцијале и допринесу развоју иновација у Србији. Како бисмо привукли овакве ка-

дрове, неопходно је да им обезбедимо повољне услове за раст и развој, да улажемо у изградњу стимулативног пословног окружења и повећамо улагања у иновације, науку и технологију. Важно је да уложимо посебан напор да привучемо наше држављане који имају успешне каријере у иностранству и мотивишемо их да се врате у Србију. Осим тога, требало би активно да радимо на привлачењу страних научника и инжењера да у Србији даље развијају нове технологије. Повећањем броја научника и инжењера, у Србији ћемо добити и већи број центара за истраживање и развој најнапреднијих светских компанија, које ће донети не само нове технологије, већ и најмодерније начине управљања комплексним пословањем и великим развојним пројектима.

Значајно побољшан положај Србије на Doing business листи

МАГАЗИН

5.11.2017.

КЉУЧ УСПЕХ

ХА Е-УПРАВА - У категорији издавања дозвола Србија је, захваљујући додатном скраћењу процедуре уз готово двоструко смањење трошкова, скоком са 36. позиције сврстана међу десет најбоље рангираних земаља. - Србија за три године прескочила чак 176 земаља, и са 186. стигли на 10. место. - Скраћење времена потребног за оснивање фирме, са досадашњих седам на пет и по дана уз три пута мањи трошак, допринело да Србија у категорији покретања бизниса, са 47. доспе на 32. место. - Допринос унапређењ у услова за пословање у Србији кроз учешће у реформама издавања грађевинских дозвола, и инспекцијског надзора, огледа се и у укидању 138 парафискална намета, измени Закона о раду, увођењу програмског буџета и креирању професије проценитеља вредности непокретности

5.11.2017.

МАГАЗИН

рађевинске дозволе и ефикаснија процедура оснивања фирми поново су помогли Србији да напредује на Doing business листи и, 43. позицијом на листи од 190 земаља, потврди најбољи пласман у дванаест година колико је уврштена у рангирање Светске банке о лакоћи пословања. У категорији издавања дозвола Србија је, захваљујући додатном скраћењу процедуре уз готово двоструко смањење трошкова, скоком са 36. позиције сврстана међу десет најбоље рангираних земаља. Томе је у највећој мери допринело време потребно за оснивање фирме које је, уместо досадашњих седам, скраћено на пет и по дана уз три пута мањи трошак што је допринело да Србија, у категорији покретања бизниса са 47. доспе на 32. место. На другој годишњој конференцији „Doing business 2018: Јачање конкурентности Србије“, коју је уз подршку УСАИД Пројекта за боље услове посло-

вања и амбасаде Краљевине Холандије и присуство премијерке Ане Брнабић и потпредседнице Владе Зоране Михајловић, организовала Национална алијанса за локални економски развој оцењено је да су за даљи напредак кључни развој е-управе и електронских сервиса за привреду, Премијерка је потврдила како је од 2014. године, када је Влада Србије почела системски да се бави унапређењем пословне климе и креирањем услова за нове инвестиције, приметан константни напредак на листи што доказује колико се озбиљно и посвећено ради на стварању услова за креирање нових инвестиција као основног покретача економије. У време када се Србија налази при врху листе у једном броју категорија, даље напредовање је својеврстан изазов, посебно због чињенице да је теже земљама које су високо рангиране. У исто време, да би се напредовало и у другим категоријама,

неопходно је наставити са потребним реформама. Конференција је прилика за најаву даљег унапређења прописа од којих се очекује да омогуће брже добијање прикључка за струју, реформу катастра и заштиту мањинских акционара, а у скупштинској процедури су усвајање измена Закона о стечају и развој еуправе. - Подаци говоре да је кључ унапређења пословног окружења е-управа, чиме постижемо већу транспарентност и ефикасност“ нагласила је Брнабић док члан Управног одбора Националне алијансе Владимир Марковић подсећа да се значај е-управе најбоље види на примеру грађевинских дозвола где је Србија за три године прескочила чак 176 земаља, и са 186. стигли на 10. место. Због тога се с правом очекује исти пласман и у категорији покретања бизниса што се постиже увођењем оснивања фирме електрон-

Да би напредовала на Doing business 2019 листи, као важном производу који покреће реформе широм света, Србији је преостало само шест месеци да докаже како су нове реформе спроведене и да се уредно примењују. Допринос унапређењу услова за пословање кроз учешће у реформама издавања грађевинских дозвола, и инспекцијског надзора, огледа се и у укидању 138 парафискална намета, измени Закона о раду, увођењу програмског буџета и креирању професије проценитеља вредности непокретности. То је повод да заменик директора УСАИД Пројекта за боље услове пословања Душан Васиљевић најави да ће и у наредном периоду наставити да подржава реформске процесе. И поред значајног успеха у неколико области ресорне институције нису учиниле довољно, па је најлошији пла-

сман остварен у категорији добијања прикључка за струју где је Србија пала на 96. место. Напредак није видљив ни у категоријама добијања кредита и заштите мањинских акционара, а посебно опомиње чињеница о паду на листи у категорији решавања стечаја. У овим областима Србија је у горњој половини табеле али, по оцени Светске банке, и даље сувише далеко од лидера листе Новог Зеланда. Србија је једна од најбоље пласираних земаља југоисточне Европе на Doing business листи. Испред су Македонија на једанаестом, Словенија на тридесет седмом, Косово* на четрдесетом и Црна Гора на четрдесет другом месту, а слабије пласирене су четрдесет пета Румунија, четрдесет осма Мађарска, педесет прва и педесет друга Бугарска и Хрватска, док је Албаније заузела шездесет пето, Грчка шездесет седмо, а Босна и Херцеговина осамдесет шесто место. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ским путем. Значајни напредак у категорији уписа имовине очекује се као резултат сарадње са Министарством грађевинарства када буде омогућено да се преко е-шалтера за само 3 дана једним одласком код нотара региструје имовина. На основу анализе коју је спровела Национална алијанса за локални економски развој активно се ради на коначној елиминацији печата из више од седамдесет прописа, а успех се очекује и у категорији плаћања пореза чему треба да допринесе сарадња са Министарством финансија на увођењу електронске пријаве пореза на имовину и преноса апсолутних права за правна лица. Увођењем у свакодневно пословање е-фактура, и унапређење система повраћаја пореза на додату вредност, на чему инсистира национална алијанса, и у овој области може до се доспе до самог врха Doing business листе.

5.11.2017.

МАГАЗИН

Српски оклопници прославили дан јединице

НАЈТВРЂА БРА - За Дан оклопних јединица изабран је 31. октобар у знак сећања на исти датум 1941. године када је устанички вод, од два тенка заплењена од Немаца, први пут дејствовао у току борбе за ослобођење Краљева. - Војска Србије је поштована и вољена институција у народу, оно што га чини сигурним и поузданим. – У овој години у војску ступило 1.351 лице, а још 608 се налази у различитим фазама пријема. – Нема самосталне и успешне земље без снажне и организоване армије. - Политика војне неутралности, самосталног доношења одлука и одлучивања о себи, могућа је само захављујући снажној војсци која може да заштити територијални интегритет земље, начин живота и уставни поредак

АНА НАРОДА клопне јединице Војске Србије као свој дан славе 31. октобар што је било повод да припаднике Друге бригаде Копнене војске у Касарни „Јован Курсула“ посети министар одбране Александар Вулин. Поред обиласка касарне и реферисања председника Савета рода оклопних јединица, уједно и команданта Друге бригаде Копнене војске пуковника Жељка Кузмановића, министар Вулин је, у друштву команданта Копнене војске генерал-потпуковника Милосава Симовића и представника локалне самоуправе, присуствовао приказу дела оперативних способности оклопних је-

диница ове бригаде. Том приликом припадници 26. тенковског, 27. и 28. механизованог батаљона приказали су прелаз борбених возила преко моста, лансираног са тенка носача, и извлачење борбеног возила употребом тенка за извлачење. За Дан оклопних јединица изабран је 31. октобар у знак сећања на исти датум 1941. године када је устанички вод, од два тенка заплењена од Немаца, први пут дејствовао у току борбе за ослобођење Краљева где је, по речима пуковника Кузмановића, све почело. - То што су преузети од окупатора,

и ознаке које су на себи носили, допринело је да лакше, брже и муњевитије продру до самог центра града, али су због подршке пешадије морали бити принуђени на повлачење и повратак на полазни положај. Један од тенкова, као сведочанство тога времена, налази се у овој касарни. Дуго година је био изложен у центру Краљева а тренутно је, као експонат, овде у јединицама Друге бригаде Копнене војске размештене у Касарни „Јован Курсула“ – нагласио је пуковник Кузмановић и подсетио да је вод оклопних јединица у овој години постигао значајне и запажене ре-

МАГАЗИН 5.11.2017.

МАГАЗИН

5.11.2017.

зултате, пре свега у погледу и достизању нивоа захтеване обучености и оспособљености јединица што је на најбољи начин потврђено на најмасовнијем такмичењу тенковских посада на свету, организованом у Руској Федерацији, где је екипа Војске Србије заузела високо шесто место. Род оклопних јединица, старији и од првих сувоземних крстарица које су се појавиле 1916. године, у овој години је побољшао смештајне капацитете својих средстава, стање исправности и опште покретљивости борбених возила, тенкова М84, и Т72 као и борбених возила пешадије М80. Честитајући празник свим припадницима рода оклопних јединица министар је посебно нагласио колико је поносан на сваког од њих, али и остале делове Војске Србије чији су припадници подједнако вредни, значајни и храбри. Уз подсећање да су српски оклопници пронели славу свог позива где год су били, а били су тамо где је њихов народ, где је било тешко и требало бити храбар, стиже и потврда да

је Војска Србије је поштована и вољена институција у народу, оно што га чини сигурним и поузданим. - Процес обнове наше војске ће се наставити. Ја очекјем да ће у току идуће године, у складу са договором између председника Републике Србије Александра Вучића и председника Руске Федерације Владимира Путина, бити настављен процес војно-техничке сарадње и војно-техничког опремања наше војске. Идуће године нас очекује помоћ у борбеној техници, у оклопу, и наставак развијања наших оклопних јединица. Самостално чинимо све да у потпуности овладамо генералним ремонтом тенка М84 и да можемо сами да задовољимо све потребе наших оклопних јединица, да урадимо све што је потребно да би наше оклопне јединице увек биле технички исправне и спремне за дејство. Важније од свега је како се осећају људи у том оклопу, како се осећају њихове породице кад одлазе на посао, како се осећају они када служе својој војсци. Управо зато желим да, у име

свих припадника Војске Србије, изразим захвалност председнику Републике Србије и врховном команданту зато што је био упоран и зато што је савладао многе отпоре да се наше плате повећају, да се повећају дневнице и покрене процес планирања масовне стамбене изградње за све припаднике безбедносног сектора – рекао је министар и потврдио да је у овој години у војску ступило 1.351 лице, а да се још 608 налази у различитим фазама пријема. Министар потврђује да ће конкурс за пријем нових припадника Војске Србије бити отворен и надаље јер Влада Републике Србије чини значајне напоре да се, планским попуњавањем јединица, повећа број њених припадника. Само тако ће, каже министар Вулин, наставити да расте и јача, а само захваљујући таквој војсци „можемо да одлучујемо сами о себи“. Уз потврду да нема самосталне и успешне земље без снажне и организоване армије министар је поновио да је политика војне неутралности, само-

сталног доношења одлука и одлучивања о себи, могућа само захављујући снажној војсци која може да заштити територијални интегритет земље, начин живота и уставни поредак уз безусловно поштовање свих одлуке државног руководства спроводећи политику председника Републике Србије, Владе и Народне скупштине. - Ви настављате славну традицију српских оклопника. Знамо ми да је најтврђа брана и највиша брана овог народа баш у вама, не у техници већ у вама. Има армија које имају и боље тенкове, и веће буџете, али нема армија које имају храбрије људе који више воле своју земљу. То сте доказали у свакој генерацији, то сте показали сваки пут кад је требало одговорити на најтеже питање, има ли нешто што је важније и значајније за један народ од његовог права да живи слободно? Нико од вас никада није дао погрешан одговор на то питање, ни они пре вас, ни ви, а неће ни они после вас, јер ће имати од кога да уче и на кога да се ослоне.

Ви знате да је Војска Србије највољенија и најугледнија институција у нашем народу. Ви знате да та униформа коју носите није само униформа, већ је показатељ чему, и коме, сте определили ваш живот, чему и коме служите, због кога постојите. Знате колико се ваша униформа цени и воли. Ви знате колико вас ваша држава поштује и колико је поносна на вас. Честитам вам празник и желим још једном да вам се захвалим у име државе Србије на храбрости, на борбености, на жилавости, упорности, на тврдоглавости и на томе што сте достојни својих предака и што ћете бити достојни успомене својих потомака – поручио је припадницима Друге бригаде Копмнене војске министар Вулин. Честитка Припадницима оклопних јединица празник је честитао министар одбране Александар Вулин и пожелео да у наредном периоду професионално и одговорно извршавају постављене

задатке и на тај начин дају пун допринос оперативној и функционалној способности армије. - Настављајући традицију дугу више од седам деценија, традицију устаничког вода који је са два тенка први пут дејствовао у току 1941. године за ослобођење Краљева, захваљујући стручности, одговорности, професионализму и оспособљености припадника вашег рода, у години између два празника, допринели сте изградњи, развоју и афирмацији тенковских и механизованих јединица Војске Србије наводи се у честитки. Министар одбране оцењује да су оклопне јединице Војске Србије успеле да очувају висок ниво у извршавању наменских задатака, и наређени ниво оперативне способности, а да ће и у наредном периоду професионално и одговорно извршавати постављене задатке и тако дати пун допринос оперативној и функционалној способности Војске Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Промоција дуалног и предузетничког образовања

МАГАЗИН

5.11.2017.

ДУАЛ ПР

- Национални модел дуалног образовања треба знатно да утиче на смањење стопе незапослености, покретање сопственог бизниса или наставак универзитетског школовања. - Структура привреде у Србији, а и у Краљеву, током последњих десет година је доживела знатне промене. Закон о дуалном образовању даје велике могућности школама и привреди да дођу до потребних кадрова који одмах могу да добију посао. - У Шумарској, Машинској техничкој школи „14. октобар“ и Економско трговинској школи отворена одељења по моделу који одговара нацрту закона о коме се расправља у Народној скупштини. - Иза сваке стручне школе у будућности би требало да стоји више предузећа, . - Предузетништво је једна од највећих неискоришћених шанси за развој српске економије. Дуално образовање један од ослонаца реформе стручног образовања у Србији

акон што је обишао двадесет осам од тридесет пет градова Србије Караван „Дух младости“ се зауставио у Краљеву са циљем да промовише Национални модел дуалног и предузетничког образовања. У спортској дворани у Рибници бројним ученицима основних и средњих школа пружена је прилика да на лицу места добију детаљне информације о овом моделу образовања, сарадњи школа и привреде у Краљеву, као и значају ове везе како би млади људи завршавали школу са високим компетенцијама и били цењени на тржишту рада. Четворочасовну манифестацију отворили су званичници Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Привредне коморе Србије са представницима локалне самоуправе, школа и компанија укључених у систем

дуалног и предузетничког образовања. Караван „Дух младости“, под генералним покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ученицима завршног разреда основних школа пружа јединствену прилику да озбиљније размишљају о будућности. Организатори не крију жељу да се кроз пројекат ојача сарадња са приватним сектором чијим ће се потребама руководити у креирању нових наставних планова и програма у оквиру образовног система. Од методологије националног модела дуалног образовања очекује се да знатно утиче на смањење стопе незапослености, покретање сопственог бизниса или наставак универзитетског школовања. У наставку усавршавања сарадња факултета са различитим компанијама омо-

гућила би студентима реализацију пројектних идеја, запошљавање у њима или отварање сопствених компанија са искуством стеченим за време студија. Омладинска организација „Дух младости“ спроводи активности у дванаест држава, а прва активност програма насталог 2010. године у Београду била је усмерена на прикупљање средстава неопходних за реконструкцију сале краљевачке Гимназије. Податак да је структура привреде у Србији, а и у Краљеву, током последњих десет година доживела знатне промене повод је за настојање Регионалне привредне коморе да са Школском управом нађе меру и образовне профиле који су јој потребни. Посебне повољности виде се у новом Закону о дуалном образовању, чије се усвајање очекује у блиској будућности, даје још

Фото: М. Радовановић

РЕ ДУАЛА

5.11.2017.

МАГАЗИН

веће могућности школама и привреди да дођу до потребних кадрова који одмах могу да добију посао. Жеља да се примене најбоља искуства европских земаља воде ка партнерском односу са Обртничком комором Хрватске и сличним видовима организовања из Велике Британије и Чешке, а посета овим земљама прилика је да се и привредници који подржавају овај вид образовања упознају са искуствима напредних економија. - Ове године смо успели у Шумарској, Машинској техничкој школи „14. октобар“ и Економско трговинској школи у Краљеву, да отворимо одељења по дуалу пре дуала, слично ономе које садржи нацрт закона, а то смо са Школском управом, директорима и заинтересованим привредницима радили у Чачку и Новом Пазару. Кроз овај рад смо дошли до података да су привредници толико порасли да имају потребу и за обуком кадрова код њих и за онима који завршавају средње стручне школе. Дошли смо до интересовања за одређене профиле у следећој години

па, корак по корак, долазимо до оних који су потребни привреди. Поред општег образовања који припрема ученике за високе школе профилишемо одређена одељења која ће одмах наћи посао и на тај начин омогућити привреди да расте, јер без радне снаге то не могу да раде, а скупо је да их доводимо са стране – каже вршилац дужности директора Регионалне привредне коморе Звонко Туфегџић наглашавајући значај промоције новог вида образовања како код ученика и њихових родитеља тако и код привредника. Руководилац Групе за стручнпо образовање Министарства просвете, науке и технолошког развоја Радован Живковић основни циљ манифестације види у стварању једног од идеала квалитетног стручног образовања чврстом везом стручних школа и локалних предузећа. Због тога би, каже он, у будућности иза сваке стручне школе требало да стоји више предузећа, да успостављају односе сарадње, подршке и међусобног разумевања на обострану корист.

Између школе као базе знања и предузећа која су у технолошком смислу често напреднија приметан је проток идеја, информација, технологија и преноса знања. У таквом окружењу стварају се иновације, идеје, дух и еко систем за предузетништво, па млади људи чешће и слободније упливавају у предузетничке воде. Због тога се од дуалног образовања и предузетништва очекује да током школовања оснаже и охрабре младе људе како би се опробали у пословним покушајима. - Предузетништво је једна од највећих неискоришћених шанси за развој српске економије. Имајући у виду структуру наше привреде и развојених привреда види се разлика, јер се у Европи оснива много више малих и средњих предузећа. Мислим да ћемо у наредним годинама у образовном сектору урадити оно што недостаје да би млади људи осећали сигурност и жељу да се окушају у предузетништву, јер је то једна од врло важних идеја и линија које се развијају и у новим стратегијама треба да

заживе. Стручно образовање у Србији је веома јако, јер се око 70 одсто свих уписаних ученика образују у стручним школама па је то много јачи систем него у неким другим земљама. Србија има традицију стручног образовања, та традиција треба да се оснажи и добије нови елемент, а то је директнија веза са локалном привредом и локалним предузећима. Имајући у виду досадашња краљевачка искуства јасно је да је то могуће унапредити у кратком року – поручио је Кнежевић. Краљево се као 29. град нашло на мапи јединственог каравана као манифестације која обједињује образовање, спорт и визију развоја и образовања. Караван је прилика да се чује нешто о томе како се развијају стручне школе у граду, шта су до сада постигле и какву визију даљег развоја имају. То је и прилика да се на панел дискусији размене искуства, идеје и изазови са којима су се школе сусретале како би у наредном периоду предузетничко и дуално образовање заживело као један од ослона-

ца реформе стручног образовања у Србији. „Моја соба“, која се бави тапетарским пословима и обрадом дрвета, укључивањем у систем дуалног образовања стиче прва искуства у овој области, а власник Бранко Петровић значајном сматра могућност да у наредним годинама добија искусне мајсторе како не би морала да се организује преквалификација за коју највише интересовања показују старије особе. Иако се у перспективи очекује исплата одговарајуће надокнаде ученицима за рад током школовања искуства потврђују да се у првој години примене новог начина образовања за то још нису стекли сви потребни услови. Поред дуалног и предузетничког образовања Караван „Дух младости“ промовише значај редовног и бесплатног вежбања, здравих стилова живота и безбедности младих. Зато се посебном активношћу сматра „Згиб зона“ коју „Spirit of Youth” организује у сарадњи са „Радијом С“, а покренута је

са циљем да промовише вежбање и покрене младе људе у свим градовима. Повољност се огледа и у чињеници да победник „Згиб зоне“ стиче право на реновирање игралишта или дечјег терена по жељи за свој град. Боравак у Краљеву је и прилика за најаву спортског каравана „Дух младости“ који ће, паралелно са овим, кренути у априлу и трајати до новембра наредне године са циљем промоције дуалног образовања, предузетништва, волонтеризма и бесплатног вежбања, са нагласком на најмлађе. Током наредних година очекује се промоција ђачких задруга и обезбеђење довољног броја волонтера како би их до Европске универзијаде у Београду 2020. године било бар десет хиљада. Најмлађим Краљевчанима Караван је пружио прилику да се опробају у спортским активностима, попут малог фудбала, баскета 3 на 3, полигона и многим другим, као и да учествују у Квизу знања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.11.2017.

Тридесет осам година Јавног предузећа „Градско стамбено“

МАГАЗИН

5.11.2017.

СТАРА ЗГРАДА –

- Основна идеја Дечјег ликовног конкурса под називом „Стара зграда – нова фасада“ била је подстицање деце да сагледају окружење у коме живе и кроз радове дочарају слику града и фасада које виде, или које би желели да виде у свом окружењу. – По три награде у категоријама ученика првог до четвртог, односно петог до осмог разреда и пет похвала онима чији радови не заостају много за награђенима. – Школама захвалнице за учешће на конкурсу риближавање значајног јубилеја, тридесет осме годишњице Јавног предузећа „Градско стамбено“, било је повод за размишљање како да се обележи на адекватан начин, па је донета одлука да то буде изложбом и награђивањем аутора најбољих радова Дечјег ликовног конкурса под називом „Стара зграда – нова фасада“. Основна идеја је била подстицање деце да сагледају окруже-

ње у коме живе и кроз радове дочарају слику града и фасада које виде, или које би желели да виде у свом окружењу. Настала је као плод уверења да би најмлађим суграђанима на овај начин пружена прилика да, идејама и радовима, отворе сезону уређивања градских фасада помогла у мисији Градског стамбеног да се пробуди свест суграђана да су њихове и да о њима морају да брину баш као и у ширењу визије

предузећа да сви заједно могу учинити да град изгледа много лепше. Циљном групом су оцењени ученици свих разреда основних школа са територије града Краљева, а препуштено им је да за радове користе формате и технике које иначе користе на часовима ликовног васпитања. Конкурс је био отворен од 2. до 23. октобра након кога је трочлани жири састваљен од професора Уметничке

школе, графичког дизајнера Јасмине Васић и сликара Александра Златојевића, и представнице Јавног предузећа „Градско стамбено“ дипломираног архитекте Наде Коцић, посебно оцењивао радове у категорији ученика нижих разреда основних школа, од првог до четвртог, а посебно виших, од петог до осмог. Жеља да буду укључене и друге категорије суграђана ове године је усмерена на најмлађе са идејом да се уз њихову помоћ најмлађих отвори сезона уређивања фазада у граду. - Добро је да утичемо на најмлађе, да видимо како размишљају и како би средили фасаде, па да са тим улазним подацима приступимо неким протоколарним потезима и донесемо одлуке на нивоу града. Добро је да деца препознају да фасаде треба да буду сређене, можда и исцртане да улепшају град. Ово је пример добре праксе и треба наставити са оваквим конкурсима – каже заменица градоначелника

Краљева Марица Мијаиловић. У категорији ученика од првог до осмог разреда најбољим је оцењен рад првака Андреја Танеског из жичке Основне школе „Живан Маричић“. Друго место је припало ученику трећег разреда Основне школе „Свети Сава“ Матеји Радовићу, а треће ученици другог разреда школе „Живан Маричић“. У категорији ученика виших разреда надмоћни су основци школе „Вук Караџић“ освајањем два од прва три места. Најбољим је оцељен рад ученице осмог разреда ове школе Мине Босић, трећи је био њен вршњак Давид Базић, а апсолутну победу спречила је другопласирана ученица седмог разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Андреа Лешевић. Жири је имао јако тежак и одговоран задатак да међу великим бројем пристиглих радова изабере најбоље. Како је по квалитету било и радова који се не разликују много од награђених

одлучио је да додели и пет похвала, у категорији нижих ученици другог разреда школе „Живан Маричић“ Милици Паскаш и ученику трећег разреда школе „Светозар Марковић“ Павлу Минићу. Међу ученицима старијих разреда похвале су заслужили ученици осмог разреда, Ања Павловић и Бранислав Јовановић из Основне школе „4. краљевачки батаљон“ и Соња Симовић из школе „Димитрије Туцовић“. Пригодне захвалнице припале су свим школама које су учествовале на конкурсу а из руку директорке Јавног стамбеног Драгане Бикић примили су их директорка Основне школе „Живан Маричић“ Бојана Маринковић, школе „IV краљевачки батаљон“ Марина Вучинић, „Светозар Марковић“ Славица Павловић, „Вук Караџић“ Биљана Барловац, „Свети Сава“ Снежана Маџаревић и „Димитрије Туцовић“ Драгана Ђуровић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

– НОВА ФАСАДА

5.11.2017.

МАГАЗИН

Епископ жички у посети Храму Свете Тројице

АРХИЈЕРЕЈСКИ БЛА

ичка епархија спада у ред највећих и најзначајнијих у оквиру Српске православне цркве што је повод да владика Јустин посебну пажњу посвети сваком од храмова на овој територији. Прилика за то су редовне посете у настојању да са народом подели архијерејски благослов и пошаље архијерејску поуку. Посета Храму Свете Тројице поклопила се са даном када се Православна црква сећа свих упокојених што је било повод да, уз саслужење свештеника овог храма, служи Свету Литургију на коју је, по благослов архијереја, дошао велики број ученика основних и средњих

школа са својим вероучитељима. Поучавајући малишане и све друге сабране у храму владика жички је указао на значај дана када се сећа свих упокојених. - Данас је дан када помињемо све упокојене, од Адама до данашњега дана. Покојне помињемо сваке суботе, јер је субота посвећена покојнима нашима, а суботом Црква у молитвама својим призива благодат божију, да се сети, да се помене, јер је то једино што можемо да учинимо за њих. Они су свој земаљски живот завршили. Они више за себе ништа не могу да учине. Док су били на овоме свету трудили су

се, молили су Бога да им помогне а кад је дошло време да напусте овај свет више немају могућност, па се ми молимо за њих. Они су се преселили из овога живота у онај други живот, ми то не видимо али то постоји и они постоје, душе њихове постоје све док се не васпостави другим доласком Христовим, док се све не сједини и док се одреди коначно где ће ко припасти. Овде у цркви смо сви уједињени, гледамо један другоме лице и природно је да се молимо један за другога, да подстичемо један другога да испунимо закон Христа, да бодримо једни друге јер је овде на земљи велика

АГОСЛОВ И ПОУКА борба, да се одупремо стихијама овога света, да прихватимо закон божији, тим законом се освестимо, да се променимо, да се преобразимо, да будемо христовити јер само када будемо христовити, када Господ препозна печат дара Духа светога на нашим челима тада смо његови. Све до тада ми смо и тамо и овамо као људи који имају слободну вољу, трудимо се да задобијемо благодат али нас често стихије овога света одвуку, па се мало заборавимо. Али, ту је Господ да нас поново призове, да нас поново васпостави и да нас припреми за царство небеско, јер једино што важи за човека и

једино што је вредно то јесте да задобијемо царство небеско. А овде, да ли ћемо живети сто година или сто двадесет година, то није важно. Важно је да, колико год поживимо, задобијемо царство небеско, јер у царству небеском нема ни смрти, ни болести, ни жалости, ни туге, ни уздисања, тамо је живот вечни. Нека да Господ Бог да се и ми потрудимо, овде на земљи, да покажемо да смо верне и достојне слуге његове, да пратимо оно што тражи од нас и да се потрудимо да све то испунимо. Он има срце, и свако има срце да то срце веже или за Бога вечнога или за при-

времено овога света. Ако то срце буде припремљено да прими Бога, да се веже за Бога, то је божије. Ако, не дај Боже, срце одлута у ово привремено наследиће трулеж и привремено. И зато, док још имамо времена, док смо у овоме телу смртном и грешном, да се потрудимо да превазиђемо људско, да задобијемо божанско и силу и благодат божију. Господ Бог и нама дарује речи благословене „Мали слуго у маломе си био веран, над многим ћу те поставити, уђи у радост господара свога“ – истакао је владика Јустин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.11.2017.

У сусрет осмовековном јубилеју Српске православне цркве

krst na stolovima

МАГАЗИН

5.11.2017.

Сем што висином од 33 метра представља исто толико година земаљског живота Исуса Христа крст треба да буде и симбол осмовековног јубилеја српске државности и аутокефалности Српске православне цркве који се обележава 2019. године. - Крст је је знак наше културе, наше цивилизације, нашег веровања који никоме ништа не смета, а може да допринесе сваком добронамерном човеку, не само хришћанину него и припаднику сваке друге вероисповести. – Подизањем крста би био испуњен дуг према Светом Сави који је у Жичи започео пут којим су он и Стефан Првовенчани увели Србију у заједницу културних народа

Фото: М. Радовановић

krst nad kraqevom

МАГАЗИН 5.11.2017.

вадесетак година се у Планинарско смучарском друштву „Гвоздац“ разрађивала идеја о подизању крста на највишем врху Столова да би 2007. била донета одлука о томе као прилог осмовековном јубилеју Манастира Жиче. У то време нико се није заносио мишљу да ће посао бити једноставан, краткотрајан и лак, па је преовладало уверење да би могао потрајати годинама, баш као и градња манастира. Добра потврда таквог става налази се у чињеници да је било потребно пуне две године да се прибаве неопходне сагласности и дозволе свих релевантних фактора за подизање једног оваквог објекта. Први корак био је обезбеђење сто квадрата простора за постављање постоља крста високог 33 метра при чему се посебно значајним оцењује сагласност власника земљишта, Јавног предузећа „Србијашуме“. У све активности је од првог дана укључен архијерејски заменик епископа жичког, матарушки парох архијереј ставрофор Љубинко Костић који потврђује да ништа, па ни избор локације за подизање крста, није рађено без сагласности епископа Хризостома. Недавни завршетак радова на изградњи постоља прилика је за подсећање на време кад се по магловитом дану, док је росила ситна планинска киша, теренским возилом у друштву владике упутио ка врху Столова са жичке стране. - Чинило нам се да се владика питао где ће ово у недођији да се ради. Кад смо стигли на врх Столова ветар је разгонио маглу, па се по нешто и могло видети. По власима наше косе биле су капљице, а возач који нас је возио направио снимак на коме се види како дивно висе. Прегледали смо цео терен, владика је добро размотрио, ставио штап, рекао овде нека буде и означио место где ће се крст поставити. Почели смо да обелодањујемо идеју и то је трајало скоро до 2012. године. Урадили смо идејни пројекат, који је дао инжењер Јовица Мирић са својом фирмом Конак, па однели у предузеће „Амига“ Мирослава Тлачинца да би тим пројектаната направио пројекат крста на Столовима присећа се прота Љубинко.

Податак да се крст гради искључиво добровољним прилозима појединаца, предузећа и различитих организација извор је великих искушења. Прво се градитељима испречило 2010. године у време кад је требало почети ископ земљишта за темељ и градњу километар дугог прилазног пута уз подршку градских власти и Јавног комуналног предузећа „Путеви“. И баш некако у ово време те године разорни земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале до стања неупотребљивости је довео скоро пет стотина стамбених објеката, а много више других оштетио до границе да је било неопходно уложити значајна средства како би се довели у безбедно стање, па се логичним учинило сачекати боља времена док се град не опорави од велике пошасти. До тада су настављене активности на прикупљању средстава, градњи пута и ископу темеља али су, кад се учинило да треба наставити, невоље које су проузроковале катастрофалне поплаве у пролеће 2014. године поново, на неодређено време, одложиле радове. И поред повремених пауза у реализацији захтевне идеје никада није утихнуо рад на прикупљању средстава, што новчаних а што у различитим врстама материјала. Током 2015. године је проширен темељ до коначних димензија, а велики допринос су дали чланови планинарског друштва. Бригу о прикуљању потребних дозвола и средстава преузео је организациони одбор састављен од привредника и стручњака различитих профила, пре свега архитектонске и грађевинске струке, којим је руководио Љубинко Костић. У тренутку кад је у подлогу за темељ димензија десет пута десет метара утрошено 67 џакова цемента тешко је било предвидети колико ће још материјала бити потребно пре него се приступи монтажи металног крста. До 2015. године уз помоћ Драгана Стаменчића из Жиче до заравни Усовица на врху Столова извучено је 270 кубика шљунка који је чекао погодно време за градњу. Упоредо је, средствима прикупљеним од донато-

ра, набављена одговарајућа количина грађевинског гвожђа и цемента. а добар део обезбедио краљевачки „Копаоник“ уз повољност да буде плаћен кад буде прибављена довољна количина средстава. За допремање воде потребне за бетонске радове побринула су се краљевачка јавна предузећа и Добровољно ватрогасно друштво. Спреченост извођача да, због преузетих обавеза на другим градилиштима, настави посао запретио је да поново заустави радове, али је у помоћ притекао Добривоје Балтић из Матарушке Бање и са својим радницима, под будним оком надзорног органа, уградио 162 кубика бетона у стопу темеља и постоље које се уздиже на врху Усовице. У периоду између 5. и 21. октобра ове године, сем три дана кад временски услови нису дозвољавали извођење радова, Балтић је са радницима, и при посебно ниским температурама у јутарњим часовима, марљиво радио како би посао био завршен што пре. - Материјал још отплаћујемо, као и неке дневнице, али људи имају разумевања. Иако су времена тешка пристижу прилози од добрих људи што потврђује да, кад се појаве пројекти од општег карактера и значаја, у нашем народу нији замро Немањићки задужбинарски дух, Док се крст не подигне ни људи који се налазе на кључним местима у граду можда неће, а са ове дистанце поготово не могу, да препознају колико ће ово што радимо значити за здравство и туризам, јер до овог места могу да се направе стазе здравља и организују излети, нарочито током викенда. То потврђује доста младих које срећемо, а излазе да се надишу кисеоника и свежег ваздуха са места са кога се види пола Србије, Ајвалија према црној Гори, Шар планина, врх Копаоника, Јастребац, Ртањ, Топола. Крст ће бити видљив и ноћу, урађен је пројекат осветљења, а имаће шири значај од локалног за Краљево – каже Костић. Ако се изузме крст на Водну код Скопља висок 66 метара, подигнут у част два миленијума хришћанства, на широком простору нема већег ни на

МАГАЗИН

5.11.2017.

бољем месту него што је врх Столова. Сем што висином од 33 метра представља исто толико година земаљског живота Исуса Христа крст треба да буде и симбол осмовековног јубилеја српске државности и аутокефалности Српске православне цркве који се обележава 2019. године. И док расте подршка подизању хришћанског знамења на Столовима има и отпора у настојању да се докаже како у тешким временима значајна средства треба улагати у инфраструктурне објекте друге врсте и намене. У одбору за подизање крста на Столовима не споре право никоме да брани и овакве ставове. Сигурно је, кажу, да на овом месту, да није покренута идеја и приступило се радовима за подизање крста, не би био подигнут ни дом културе, ни дом здравља, а ни пут. - Редовно смо о свему извештавали епископа, а кад је дошао Јустин благослов за наставак радова је продужен, јер се владика обрадовао тако лепом и племенитом прегнућу.

Крст ће бити видљив из целога града, све до Конарева, а ко путује Ибарском магистралома према Жичи видеће га све до испред самог манастира, јер су испред највишег врха нижа, а угао посматрања је такав да заклањају видик. Оно што је урађено граничи се са људским моћима, а сви смо у овај посао ушли са еланом и ентузијазмом не рачунајући да ће бити лако иако смо имали помоћ добрих људи, јавних предузећа, ватрогасаца и појединаца који су се изненада појављивали и сваки дан доносили храну радницима. Радници који пут посустану, а кад виде да нису сами, да крст није само њихов и да постоји добра воља, онда добију нови полет – каже Костић. Бројни примери потврђују колико је свака помоћ добродошла, почев од Ресторана „Жичанка“ који је у неколико наврата обезбеђивао исхрану радника до „Електросрбије“ без чијих возила до врха Столова није било могуће допремити дугачке профиле грађевиског челика. Сва искушења, која се

карактеришу као слатка, нашла су место у летопису који помно бележи дешавања на овом простору, од првих радова до завршетка бетонског постоља. Сем враћања дугова главним задатком се оцењује избор адекватног материјала за градњу крста, у складу са финансијским могућностима, а након што коначну реч буду дали стручњаци. Велики изазовом се чини и превоз елемената до самог врха, па се потајно очекује и разумевање војске. Уз захвалност свима који су дали допринос било које врсте, у новцу, материјалу или радној снази, и даље је отворен позив за прикупљање средстава потребних за подизање крста. Подсећање на речи жичког архимандрита Доситеја да Храм Светог Саве на Врачару мора бити задужбина целог српског народа, а не неколицине богатих, води ка ставу да је и за градњу крста потребно што више приложника са малим износима. - Тако је и за ове опште задужбине,

као што је крст, најбоље да се сви мало уградимо, да се по мало наслонимо и прислонимо на ту задужбину, светињу којом ћемо се сви поносити, знак по коме ће се Краљево и велики део региона поносити, јер ће се звати крст на Столовима изнад Жиче, крст над Краљевом. Мора мало и да заболи, како је говорио је Доситеј, да свако осети да је заиста себе уградио, да се мало сви напрегнемо јер је важно да пројекат не застане. Народ каже да Бог никоме не остаје дужан, и то је тачно. Зато радимо пре свега за себе јер, изграђујући такве задужбине, изграђујемо своју личност и карактер, показујемо да смо народ достојан и вредан својих предака, великих задужбинара који су остављали нека дела. Крст је знак наше културе, наше цивилизације, нашег веровања који никоме ништа не смета, а може да допринесе сваком добронамерном човеку, не само хришћанину него и припаднику сваке друге вероисповести. Ту

је да покажемо да смо народ који зна да цени своју веру, културу и претке – каже прота Љубинко. Иако се најважнијим сматра податак да су озбиљни радови започети, и достигли ниво са кога се не може назад, не скрива се жеља да крст буде подигнут већ наредне године, у најгорем случају 2019. кад Српска православна црква слави осам векова самосталности. Тиме би, подсећа Костић, био испуњен дуг према Светом Сави који је у Жичи започео пут којим су он и Стефан Првовенчани увели Србију у заједницу културних народа. Ма колико се допринос сваког појединца, макар и најмањи, чини значајним добри познаваоци прилика потврђују да бетонски постамент не би био завршен без Добривоја Балтића који је савршеном дисциплином држао поредак међу радницима. Дисциплинован и строг према себи, а онда према осталима, духовитошћу и ведрином је на крају дана умео све да разгали пригодним досеткама осврћући се на протекли и правећи план за

следећи. Удаљеност од градилишта условљавала је потребу за прецизним дефинисањем сваког детаља, како потребног алата тако и материјала, да се због ситнице не би морало назад у град што би условило вишесатни застој у раду. Немерљивим се чини допринос Вука Јосовића из Милочаја, без чијег миксера би на овој висини било тешко ишта учинити, Горана Милашиновића из ДВД Каменица и многих других знаних и незнаних. У време кад се почетком јесени на Столовима забелео први снег посебно значајним показало се искуство возача који су са успехом савладавали снежне наносе и уклањали оборена стабла што је пут продужавало и за неколико сати. Није без значаја ни податак да је по завршетку радова градилиште очишћено од свега што би на било који начин реметило лепоту амбијента, па би онога ко није упознат са детаљима тешко било уверити да су на овом локалитету обављени замашни грађевински радови. Т. Радовановић

Ђорђе Коковић

МАГАЗИН 5.11.2017.

Знаменити Краљевчани: Ђорђе Коковић (2)

- Пред крај седамдесетих година прошлог века разлика између играча Прве и Друге лиге је била таква да ни најбољи из Друге није могао да игра у Првој лиги. - Прволигаши су нерадо пристајали да играју и пријатељске утакмице са друголигашима, јер је разлика у квалитету била огромна. – У односу на Српску лигу зараде друголигаша пет пута веће. – Од потписа уговора о преласку у београдски Рад довољно пара да се купи „фића“. – Једини из провинције међу играчима „велике четворке“. – Седамнаест учешћа у омладинској репрезентацији Југославије. – Четири гола против Галенике виза за америчку турнеју. - Репрезентативци и прволигашки играчи нису могли да играју у иностранству пре навршене двадесет осме године

Фото: М. Радовановић

СВУДА ПОЂИ, КУЋИ ДОЂИ

5.11.2017.

МАГАЗИН

релазни рок је увек прилика да се освеже снаге и у нову етапу првенствене трке крене са појачаним амбицијама. У таквим околностима се са великим интересовањем очекује учинак нових фудбалера, а четири узастопна пораза пожаревачког Младог радника на старту првенства Српске лиге били су основни мотив за приспитивање става Ђорђа Коковића о преласку у овај тим. И док се у негативној атмосфери језичак на ваги колебао на коју страну да превагне дилема је појачана у петом колу пред сусрет са Слогом која је након прва четири, са великим амбицијама да се врати у Другу лигу, заузела чврсто место на врху табеле. Одлучујућим за даљи ток фудбалске каријере показала се победа над бившим клубом резултатом 2:1, а колико је била значајна потврђује податак о једанаест узастопних до краја јесењег дела сезоне коју је Млади рад-

ник завршио на другом месту, два изнад Слоге. Ма колико да је успех подгрејао амбиције играча за прелазак у виши ранг такмичења руководство клуба је сматрало да треба сачекати још једну годину и, уз повећан буџет, оснажити екипу са циљем да дуже остане у вишем рангу такмичења. У источну групу Друге лиге те године су се пласирали ФАП из Прибоја и Галеника из Земуна, два велика клуба који ће касније остварити низ значајних резултата. Крај сезоне фудбалских такмичења је био прилика за одмеравање снага селекција источне и западне групе Српске лиге, и прилика бројним фудбалским стручњацима да међу њима траже таленте за попуну екипа. У то време, каже Коковић, још није било профилисаних фудбалских менаџера, а ни довољно сазнања међу играчима да ће окршај у Лозници пратити вели-

ки број друголигашких тренера који су пред крај прелазног рока тражили боља решења за одређене позиције у тимовима. Коковић није знао ни да је већ селектован за београдски Рад чији је тренер већ пратио његов учинак, посебно на последњој првенственој утакмици против Вождовца. Како су оба тима обезбедила опстанак у лиги утакмица је одиграна у релаксираној атмосфери што је било прилика за добру игру обе екипе. Крај утакмице обележила је понуда за прелазак у београдски клуб који, након пораза од крушевачког Напретка, није успео да се пласира у Прву савезну лигу што је било повод за смену генерација и стварање новог тима у коме су од дотадашњих остала само три старија играча, Вагић, Кантар и Лазаревић. Обавезу да са двадесетак нових младих играча формира стабилан тим преузео је бивши југословенски репрезентативац

Драган Гуглета, а Коковић се у новом друштву нашао уз сагласност Младог радника. - Било је то време кад је разлика између играча Прве и Друге лиге била огромна, а ни најбољи играч Друге није могао да игра у Првој лиги, па је морао да прође кроз дуг период адаптације и прихватања средине. У време кад су за Црвену звезду играли Аћимовић, Џајић, Павловић и други прволигаши су нерадо пристајали да играју и пријатељске утакмице са друголигашима, а разлика у квалитету била огромна јер су имали далеко боље услове за рад, припреме и одлазак на утакмице него ми, и то није могло да се пореди. У Младом раднику сам у то време зарађивао између 600 и 700 хиљада динара месечно, а прва плата у Раду је била три милиона. У Раду који је био стандардни друголигаш, и није имао

амбиција да иде даље, играо сам од 1976. до 1980. године. Клуб је финансирала грађевинска фирма Рад која је имала градилишта по целом свету, па је имало пара за лагодан живот, а од потписа уговора са клубом успео сам да купим „фићу“ – каже Коковић. Сан сваког друголигашког фудбалера је да заигра у Првој савезној лиги, а Коковић је гледао према Партизану са којим је, у време кад је тим преузео Анте Младинић, већ потписао предуговор. Жеља тренера да појача десни део навалног реда зачета је још у време кад је као селектор омладинске репрезентације Југославије ту позицију поверио Коковићу. Вест о учешћу у репрезентацији, још док је био у Слоги, донели су тренер Зоран Милошевић и директор клуба Данило Ивановић кад су од мајке Вере тражили сагласност за тронедељно учешће на припремама у Макар-

ској. Све селекције националног тима чинили су играчи велике четворке, београдских Црвене звезде и Партизана, загребачког Динама и Хајдука из Сплита. Те године су се у Макарској срели касније велики играчи Шурјак, Мужинић, Мијовић, Мијач, Матковић, Бориша Ђорђевић и други, као најбржи омладинац у земљи, као једини из провинције, Ђорђе Коковић који ни поред тога тада није успео да изгради значајнију каријеру, понајвише што је било тешко убедити руководство Слоге да направи повољан аранжман са неким већим клубом. Разлог лежи у чињеници да није било великих обештећења за прелазак из једног у други клуб, поготово не младих играча, па се све решавало договором носилаца политичких функција. У време кад још није било европских и светских првенстава за ову категорију играча једини начин за излаз на међународну сцену

5.11.2017.

МАГАЗИН

биле су пријетељске утакмице и балканска првенства у којима је Коковић успео седамнаест пута да заигра за национални тим Југославије. Прелазак у Партизан никад није реализован понајвише захваљујући руководству Рада коме то није одговарало, али се није много опирало предлогу да Коковић напусти земљу и заигра у америчкој екипи Фјури из Филаделфије. И као што то често бива заокрете на животном путу често изазива сплет неочекиваних околности, баш као онај с јесени 1979. године кад се завршавала јесења етапа првенствене трке. Након последњег кола по традицији је организован турнир „Стеван Синђелић“ уз учешће београдских клубова Синђелић, ОФК Београд, Рад и Галеника. У првој утакмици Рад је победио Галенику високим резултатом 4:0, а сва четири поготка постигао Ђорђе Коковић коме је то било добра основа за молбу тренеру Милану Живадиновићу да пре завршетка отпутује на заслужени одмор. Обичај је био да по заврештку сезоне фудбалери тренирају још две до три недеље, а заједнички ручак након последњег тернинга прилика да се ис-

плате плате и премије, играчи поздраве и крену на дужи одмор. После десет дана на Златибору Коковић се вратио да одради последњи тренинг и већ при уласку на стадион први пут чуо да га зову Американац. - Увек се шалимо на неки начин, а на овај никако. Улазим у свлачионицу и пресвлачим за тренинг кад ми кажу да ме у ресторану чека менаџер и да се клуб сагласио да идем у Америку. Мислим да се шале, па изађем на тренинг и видим да долазе два човека и стају на малу трибину, а после тренинга ми прилази Раде Петровић, први менаџер кога сам срео у животу. Он и тренер Еди Фирмани, који је тренирао њујоршки Космос а те године прешао у Филаделфију, гледали су утакмицу против Галенике да би видели као игра десно крило овог тима Гези Маљаља. Пошто сам дао четири гола тражио је другу седмицу, али мене то не инетересује па одем у свлачионицу. Секретар клуба зове на ручак да причамо о преласку, али ја не желим – прича Коковић. Све се дешавало у време кад репрезентативци и прволигашки играчи нису могли да играју у иностранству пре навршене двадесет осме године,

што није важило за друголигаше, а први коме је успело да заигра у неком тиму ван земље био је Драган Џајић. Зарада друголигашких фудбалера била је пристојна и омогућавала самостални живот тек формиране породице. У то време није било превише приватне својине па ни фудбалери, иако су били у могућности, нису показивали велику жељу за куповину станова јер су и изнајмљени пружали довољно комфора за лагодан живот. Уз све то било је довољно могућности за помоћ родитељима. У време кад није могао да наведе ни један разлог због кога би одбио примамљиву понуду Американаца одлучујућим се показао став супруге која је у одласку видела могућност да се, ако ништа друго, бар упозна средина у коју на други начин није лако отићи. - Ми смо у то време били јако везани за Југославију. Тито је још био жив, а ми смо волели земљу из које није много људи одлазило јер за то није било потребе, једино занатлије које су одлазиле у Немачку. Имам добру плату у Раду, после четири године спрема се стан, кола имам и није било потребе за одлазак. Жена ме убеди да пође

још веће изненађење чекало испред аеродромске зграде где није било никог да га дочека. Више него умор од дугог пута дрхтавицу и зној, који су наговештавали агонију, појачавао је страх од неизвесности у време док се менаџер Раде Петровић сакривен иза стуба заценуо од смеха. Источну конференцију заједничке лиге Канаде и Америке чинила су 24 клуба међу којима Космос, Чикаго, Торонто, Балтимор, Бостон, Сент Луис, Атланта и други у којима су већ играли највећи светски асови на заласку каријере Бекенбауер, Кинаља, Пеле, Карлос Алберто, Јохан Кројф, Нескенс и готово сви репрезентативци Холандије, Бразила и Немачке. Фудбал по посети није могао да се мери са далеко популарнијим безболом, хокејом и америчким фудбалом о чему сведочи податак да је стадион у Филаделфији био пун једино на утакмици против Космоса. Распоред првенства прилагођен је великом растојању између градова, па су у најудаљенијим утакмице по пет недеља узастопно игране сваке среде и недеље, - Власник клуба Питер Раџ је био

главни менаџер Ролингстоунса, што је било прилика да на ревијалној утакмици играм против Мика Џегера и Рода Стјуарта који је волео фудбал. Стадион су у таквим приликама пуниле различите рок звезде, а утакмица буде циркус због музичара који су или пијани или наркомани. То је нешто што млад човек може само да сања, а све се дешава као у бајци – каже Коковић. Финансијски проблеми власника, потом и банкрот, основни су разлог за продају клуба пивари „Морсон“ из Монтреала због чега су сви фудбалери морали да се преселе у један од највећих канадских градова. Специфични услови и изузетно ниске температуре у овом делу Канаде по неколико месеци, који пут и тридесет степени испод нуле, снежне олује које су смањивале видљивост тек на по који метар и за само пала сата стварале снежне наносе који су премашивали пола метра, утицали су на жељу за повратак кући. Дилема се појачавала током скоро четири месеца кад је Коковић, пред почетак нове сезоне, раскинуо уговор који га је обавезивао на још три године играња. Требало је да прође десет година да схвати како је направио велику грешку.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

на разговоре у Интерконтинентал, богзна како се исприча са оном двојицом док сам ја ћутао, и убеди ме да потпишем уговор на четири године, а Рад узме обештећење од тридесет хиљада долара колико је у Београду коштао стан од сто квадрата. Већ је био почетак децембра, а ја 4. јануара, без знања и једне речи енглеског језика, седам на авион и слетим на Аеродром Кенеди где треба да преседам за Филаделфију. На штанду ЈАТ-а ми помогну да дођем до излаза за други авион где сам без речи, као споменик, чекао пуних шест сати са бординг картом на којој пише да не говорим енглески. До пет минута пре времена за полазак, кад још нема никог од путника, хиљаду пута сам се питао шта ми је ово требало. Тек тада сам приметио пилота који ми је пришао и рекао да пођем са њим и то је једина енглеска реч коју сам запамтио. У авиону са четири седишта који, у време кад сам се плашио било каквог другог, лети само мало изнад димњака био сам једини путник до Филаделфије удаљене само сто километара од Њујорка – присећа се Коковић кога је

МАГАЗИН 5.11.2017.

ИСТО

Стогодишњица Октобарске револуције

Цела генерација бољшевика, која је носила револуцију с краја деветнаестог века до 1903. када се партија поцепала на мењшевике и бољшевике, већ за Стаљинове страховладе морало је насилно да напусти овај свет. - од 1136. године, у Великом Новгороду влада република, а новгородске кнежеве бирају грађани. - Док се Европа ваљала у неписмености једина два града у којима су сви грађани морали да буду писмени, били су Новгород и Константинопољ. - Владимир Иљич Лењин је, као политичка, идеолошка и интелектуална фигура, био свестан чињенице да револуцију не може да води са радничком класом, јер радничке класе у повоју и нема. - Социјализма нема уколико није заснована демократија, и уколико не гарантује слободу и онима који другачије мисле. - Владавина само једне партије, и само једне идеологије, није ни социјализам ни демократија

Фото: М. Радовановић

КОНТРОВЕРЗЕ ОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА

5.11.2017.

МАГАЗИН

Др Ђокица Јовановић

рограми серијала Кроз историјске изворе у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ прилика су за подсећање на значајне датуме из националне и светске историје. Последња недеља октобра прилика је за повратак уназад читавих сто година у време када је Октобарска револуција у Русији, као један од ретких догађаја у светској историји, тако муњевито и снажно утицала на судбину целокупног човечанства. И после сто година у свету се на различите начине сагледавају историјски узроци, друштвене, економске и културне прилике које су претходиле овом догађају а он, на посебан начин, и данас утиче н међународне односе, научна поимања друштвене стварности, токове културе и уметности, али и живот обичних људи. Иако су о том догађају, и његовом утицају на судбину планете, написане читаве библиотеке из разних области науке, ликовне уметности, музике и књижевности, сложеност важног историјског догађаја је повод за опредељење да се овој теми у краљевачкој библиотеци приђе интердисциплинарно, јер се једино тако могу сагледати тако важни и значајни историјски међаши који су оставили трага у земљи, али и Краљеву. Задатка да баце мало више светла на ове догађаје прихватили су се социолог проф. др Ђокица Јовановић, филозоф магистар Владимир Маровић, историчар уметности Сузана Новчић и историчар Војкан Трифуновић. Др Јовановић подсећа да су се у периоду од 1905. до 1917. године у Русији догодиле три револуције о којима историја још није дала коначан суд и објашњење иако су померили стотине милиона људи. Уз подсећање на цитат из Комунистичког манифеста, по коме је слободни развитак сваког појединца услов слободног развитка за све, и Гоце Делчева, анархисте у души, социјалдемократе по уверењу а револуционара на делу, да је револуција насиље над тиранијом, почетак излагања др Јовановића обележила је последња реченица из писма Николаја Бухарина младим руководиоцима Комунистичке партије, након што га је Стаљин утамничио 1937. године. Иако припадник генерације револуционара, идеалиста и утописта, који је младој совјетској републици направио економски програм а један је од главних писаца устава, Бухарин је постао жртва Стаљинових чистки које су отпочеле 1935. а врхунац доживеле 1937. године. Сем потврде да се на црвеном барјаку, који носе на победоносном путу у комунизам, налази и кап његове крви од Стаљина је затражио и одговор на питање коме треба њего-

ва смрт. - Ово показује барем једну трагичну и тешку ствар којој се не да наћи право решење. Зашто су они који су носили револуционарни жар, револуционари утописти, морали да буду жртвовани онда када су револуционари прагматичари узели ствар у своје руке. Цела генерација бољшевика, која је носила револуцију с краја деветнаестог века до 1903. када се партија поцепала на више мењшевике и бољшевике, већ за Стаљинове страховладе морало је насилно да напусти овај свет. Обично се сматра да је Совјетски савез, и Русија, земља властодржачке самовоље и страховладе. У томе има доста истине, али нам измиче један врло важан податак. Сви знамо да је један од првих демократских докумената у Европи Магна карта либертатум, који је усвојен у Енглеској, од 1215. до 1225. доживела неколико ревизија. Много пре Магна карте, од 1136. године, у Великом Новгороду влада република, а новгородске кнежеве бирају грађани. Новгородаска власт није наследна власт, а грађани Великог Новгорода су могли да смењују такву власт много пре Магна карте. Новгород је имао демократске и слободарске традиције, а у то време само у два града су сви грађани морали да буду писмени, и женско и мушко, и мало и велико. Док се Европа ваљала у неписмености то су били Новгород и Константинопољ. Новгород је у 15. и 16. веку изгубио ту позицију, али се види да традиција унутрашње грађанске слободе није резервисана само за запад већ за сва она места где грађани живе и сматрају да треба да живе слободно и где су спремни да себи организују слободан живот – каже др Јовановић. Током историје Русија бележи неколико великих реформаторских потеза, од Ивана Васиљевича Грозног, Петра Великог, Катарине Велике, Александра Другог Николајевича, који је унео велике реформе и ослободио кметове ропства, до Александра Трећег који је постао апсолутиста. За историчаре који се баве узроцима настанка Октобарске револуције посебно значајним чини се период владавине последњег руског цара Николаја Алексејевича Романова. То је период привредног раста, али и гомилања противречности које је у овој земљи изнедрио капитализам који се тек зачињао у великим градовима. Спољна политика Русије није се много разликовала од оне у другим великим државама, а експанзионистичке тежње на исток биле су повод за рат против Јапана који је 1904. године окончан поразом. Историчари сматрају да су из-

МАГАЗИН 5.11.2017.

губљени рат и велико незадовољство стањем у друштву били узроци револуције 1905. и 1907. године, а непосредан повод трагични догађај из јануара 1905. познат као Крвава недеља. Тога дана је православни свештеник, затворски капелан, оснивач удружења фабричких радника и синдикалист, Георгиј Гапон у Петрограду предводио масу од око три стотине хиљада радника како би цару предали петицију о њиховом тешком положају. Због уверења да цар не зна праву истину, коју од њега крију лоши доглавници, пожелели су да га отворена срца замоле да прими мирољубиву петицију у којој је писало да више немају снаге и да је дошао страшни тренутак кад је смрт боља од неподношљиве патње. - Када су стигли до Зимског дворца козачкој гарди, која је чувала царску резиденцију, наређено је да пуца у демонстранте. Убијено је више стотина људи, а због тог догађаја цар Николај је добио епитет крвави. О овом догађају пише Исак Дојчер, значајан писац о стаљинистичком и револуционарном периоду у Русији, и каже да је цар одбио да прими молитеље и наредио трупама да пуцају у гомилу. Обрачун са радницима био је знак звона на узбуну којом је почела руска револуција 1905. године. Вође руског радништва су биле ужаснуте и организовале су генерални штрајк, захтев штрајкача је био демократска република, а слабашна револуција је тек припремила силазак са сцене полуфеудалног поретка Николаја Другог. Деценију касније, фебруара 1917. године, Петроград су захватили нови велики немири изазвани распрострањеним гласинама да прети оскудица хране, као и незадовољство војске што је подстакло неколицину либералних политичара да збаце краља и прогласе привремену владу. Николај Други је абдицирао у корист свога брата, великог кнеза Михаила, а овај абдицирао већ наредног дана у Думи јер није добио већинску подршку. Русија марта месеца постаје република, а кнез Георгије Јевгењевић Лвов преузима власт, али ни његова влада није дуго трајала. Јула 1917. го-

дине владу је формирао Владимир Керенски који је био изабран за потпредседника Петроградског совјета у фебруарској револуцији. Совјете у Петрограду тада нису водили бољшевици. Совјети су били радничка удружења и то је био један специфичан вид радничке непосредне демократије већ од 1905. године – каже др Јовановић. Владимир Иљич Лењин је, као политичка, идеолошка и интелектуална фигура, био свестан чињенице да револуцију не може да води са радничком класом, јер радничке класе у повоју и нема. Када му је Плеханов приговорио да напушта марксистичку доктрину он је одговорио да ради са материјалом који му је при руци, а то је сељаштво са којим ће извести револуцију. У неколико текстова које је објавио у освит револуције, већ од 1905. године, покушавао је да руско сељаштво преведе ка класној димензији и покаже да припада класи угњетених због чега су нужно револуционарна класа. Озбиљно му је приговорила и Роза Луксембург која је сматрала да социјализма нема уколико није заснована демократија, и уколико не гарантује слободу и онима који другачије мисле, јер владавина само једне партије и само једне идеологије није ни социјализам ни демократија. Лењин је сматрао да бунт може да покрене мала група добро организованих идеолошки добро образованих и на отпор спремних појединаца која представља партију кадровика спремних да се ухвате у коштац не питајући колика је цена таквог поступка. Као таква, иако је револуционарна, не може бити и демократска што је повод за питање има ли уопште демократских револуција. Револуције су увек усмерене ка једној идеји која може да покрене људе ако је прихвате као своју. Уверење да се у гротлу које подразумева реке крви, мржње и инстинкта, демократска идеја не може сматрати рационалном води ка ставу да су и револуције ирационалне. Иако можда воде ка рационалитету, можда и прогресу, револуционарни чин се сматра

ирационалним. - Лењин није могао никако, уз сва своја настојања, да споји социјалдемократију са народњаштвом и са сељаштвом. О томе је писао и Берђајев који се, макар у млађим данима, изјашњавао као комуниста. Берђајев је писао да је могућа комунистичка револуција у Русији, али никако без народњаштва и народњачке идеје. Било му је јасно да народњаштво подразумева једну врсту конзеравтивизма и да ће та револуција бити само један дах који ће донети промену власти, а да ће ствари остати исте. Први акти којима су се уређивали постреволуционарни односи у Русији били су Декларација права народа Русије из 1917. и Декларација права радног и експлоатисаног народа из 1918. године, а ни у једној се не помиње грађанин као конститеус као у Француској револуцији која је изнедрила декларацију где је грађанин главна фигура историјског кретања и конституисања државе и друштва. Овим декларацијама је радикално напуштени марксизам и класна теорија, јер су засноване на националној политици бољшевика, не превише на класној већ на националној. У исто време председник Сједињених Америчких Држава Вудро Вилсон 1917. године тражи од Конгреса да усвоји Декларацију о рату против Немачке. У такозваној Вилсоновој доктрини стоји захтев да се после рата, уз активно залагање Сједињених Америчких Држава, омогући принцип националног самопредељења као нови принцип у међународним односима. У тој тачки, где се народ узима као субјект, среле су се Лењинова доктрина и доктрина Вудро Вилсона што јетко примећује цитат Ајвора Џенингса. Професор политичких наука, који је био председник Сједињених Америчких Држава, предложио је смешну, али широко прихваћену, доктрину као разуман предлог о самоопредељењу. На површини она изгледа разумно, нека народ одлучује. То је смешно јер народ не може да одлучује све док неко не одлучи шта је народ – каже др Јовановић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.11.2017.

Милутин Милановић Ћине 1946 - 2017

In memoriam: Милутин Милановић Ћине

КРАЉЕВАЧКО ДЕДИЊЕ

МАГАЗИН

5.11.2017.

МагазИН 112 од 18. маја 201

14.

авремени начин живота и свакодневно настојање за стицањем што већих материјалних вредности, посебно у време економске кризе, доводи до све већег отуђења појединаца, а на ретка дружења толико специфична за период друге половине двадесетог века тек повремено подсећају суграђани у већ озбиљним годинама живота. Има међу њима и оних који покушавају да оживе давно заборављен начин за провођење слободног времена у коме би могло да се учини и нешто више на оплемењивању животне средине. Релативно мала група Краљевчана покушала је још прве године новог миленијума да у оквиру

Спортско-еколошког друштва „Женева“ допринесе лепшем изгледу леве обале Ибра у близини Мирине чесме, али и да кроз спортове рекреативног карактера анимира што већи број младих да се укључе у здраве видове живота. Они који памте како је некада изгледало Краљево, а и део леве обале Ибра у близини Ресторана „Женева“, знају да је овај простор био зарастао у коров и да се тешко силазило до саме реке. Заступник Спортско еколошкогдруштва „Женева“ Милутин Милановић Ћине каже да је између педесетих и шездесетих година прошлог века сама река изгледала другачије него данас, а другачији били и

људи, по његовој оцени много бољи. Били су много фамилијарнији, без злобе, предрасуда и грабљивости и водили миран и нормалан живот. Пар ентузијаста заљубљених у реку поред које су одрасли одлучили су да направе корак напред и овај крај учине приступачним већем број суграђана. Окупили су се око идеје да саграде мали монтажни објекат који је врло брзо нестао у пламену за који се претпоставља да су га поставили они којима то није превише одговарало. Нису никада чланови друштва покушавали да открију ко су злобници, већ су са још више ентузијазма почели да граде нов, квалитетнији објекат, довели воду и струју, изградили стазе и направили тушеве.

Сото: М. Радовановић

- Између педесетих и шездесетих година прошлог века Ибар је изгледао другачије него данас, а другачији су били и људи који су водили миран фамилијарни живот без злобе, предрасуда и грабљивости. - Где год би неко мало дубље заграбио рукама по ситном песку извирала би здрава пијаћа вода која се по чистоћи поредила са минералним изворима околних бања

5.11.2017.

МАГАЗИН

Након што је бедемом осигурана лева обала Ибра до Старог Јасена, и направљено једно од најлепших шеталишта у земљи, показало се колико је вредан труд оних који су пре скоро 15 година кренули у борбу за уређење овог дела града. Помогли су мало и донатори, па је на обали Ибра саграђен објекат површине 20 квадратних метара од чврстог материјала са свим условима да пружи угодан боравак члановима друштва, али и свима који не подржавају рушилачке активности. - Основна делатност нам је да одржавамо ову леву обалу Ибра, не да радимо као „Чистоћа“, него да одређеним структурама у граду указујемо на неке недостатке. Ма колико да је ова стаза дуга 1.300 метара лепа горући проблем нам је мокри чвор, па морамо да вршимо притисак на Дирекцију за планирање и изградњу „Краљево“ која обећава помоћ, али се жали на недостатак средстава. Овде долазе и млади и старији људи и стварно је грех да на месту које представља један до најлепших крајева у граду, а ја га зовем краљевачко Дедиње, не постоји један такав објекат – каже Милановић. По угледу на Женевце почели су и други грађани уз обалу реке да уређују поједине делове обале чинећи је све

лепшом у очима шетача којих је ових пролећних дана све више. Чланове Спортско-еколошког друштва „Женева“ посебно радује појава оних који нуде помоћ, ових дана и предлог да се у близини њиховог објекта поставе клацкалице како би привукле довољан број најмлађих које од најранијег детињства треба усмеравати ка здравим видовима живота и очувању животне средине. Део града у близини зграде Месне заједнице „Стара чаршија“ одувек је по ресторану са друге стране улице био познат као Женева, а становници овог краја као Женевци. Било је међу њима у другој половини прошлог века оних који се у жаргону називају жестоким момцима, али су са годинама и они постајали породични људи, а на дане младости подсећају их само још повремена дружења поред реке која почињу са првим пролећним данима, а полако се приводе крају у позну јесен. Дух старих Женеваца ових дана на млађе генерације покушава да пренесе Милановић који се са сетом сећа бројних припаднике његове, а и старијих генерација којих већ одавно нема. - Као еколошко друштво примамо све људе добре воље са добрим намерама, а оне друге елиминишемо. Покушали смо и младима да предамо

овај објекат на управљање, а да се ја као заступник друштва повучем, али су се они после месец дана, кад су видели какве су обавезе, предали и дигли руке од свега. Не могу они то, и немају живаца, јер овде не може да се спава до подне. Мора да се порани и сваки дан ради за шта имамо поштовање старијих, комшија и пријатеља. Млађи су склони да седну и попију, и живе неки лагодан живот – каже Милановић. Опет се поред Ибра окупља друштво, овог пута мало озбиљније, а уз ангажовање нових чланова очекује брза реализација озбиљног пројекта који би требало да постане понос града и створи услове да се нико ко прошета овим делом не осети постиђеним. Само они који су од првог дана укључени у друштво знају колико је рада уложено да овај део града потпуно промени изглед. Отуда новим и указују на повољност са којом ступају у друштво. Четрнаеста година постојања довољно је дуг период за сећање на лепе, али и оне мање лепе, тренутке. Било је и злобника који су активност Женеваца пријављивали комуналној полицији у којој је констатовано да би било добро да има више оваквих удружења и више места као што је ово. Први мај је повод да се још од ју-

Милутин Милановић

МАГАЗИН 5.11.2017.

тарњих часова поред реке окупи десетак највернијих и припреми послужење за оне који ће тек доћи. Има места за све који се у било које време појаве да седну, одморе и освеже, а у посебно свечаним ситуацијама попије се и по која ракијица. Средства од симболичне чланарине, која на годишњем нивоу достиже 600 динара, довољна су само за текуће одржавање, а приликом озбиљнијих радова у помоћ ускачу донатори. - Ја сам због обавеза у друштву запоставио своју кућу, јер не можете да схватите колико човека испуњава сазнање да је урадио нешто корисно и за то добио похвалу. То даје подстрек да радиш и даље, да се усавршаваш и радиш све боље и боље, и уз све те чини срећним. Ово није лако, јер као заступник друштва морам да молим донаторе, а има и оних који обећају па преваре, па закључујем да нешто овако може да ради само човек са визијом који воли да остави нешто друштву, а да ли ће неко некад да ме помене то није битно. Битно је да поштују мој рад, јер је ово што смо саградили вредно поштовања због чињенице да пре нас није постојало – каже Милановић. Сем обавезе да плаћа чланарину сваки члан друштва треба и да се понаша у складу са утврђеним правилима. И ма колико да има злобника којима активности чланова овог друштва сметају односи са најближим комшијама су изванредни, а један од њих је издвојио потребну количину новца да се поставе олуци на објекту. Посебно лепо на обали испод Женеве је током лета кад оживи једна од најуређенијих плажа у граду. Разговор са заступником Спортскоеколошког друштва „Женева“ повод је за присећање на време из раних шездесетих година кад је Ибар био много већи, а свуда около извирала здрава пијаћа вода пуна минерала. Где год би неко мало дубље заграбио рукама по ситном песку извирала би здрава пијаћа вода која се по чистоћи поредила са минералним изворима околних бања. Било је у околини и риба и ракова,

а становници овог дела града не ретко прелазили на десну страну реке да се напију воде. Све полако почело је да нестаје кад је почела да се захуктава индустријализација, да би на крају коначно нестало. На дане младости подсећају и плодна кукурузна поља са десне стране Ибра која су одувек мамила погледе најмлађих због жеље да међу првима пробају печењаке. И док су у то време имали меру, и брали тек колико да задовоље не превише претерану жељу, последњих година није необично да понесу ћебе и наберу већу количину кукуруза од којих пола баце у Ибар. У шумици изнад популарног казана играо се фудбал, а они најхрабрији са обале скакали директно у њега. Са обе стране Ибра у делу познатом као мали таласи до саме површине воде свијале су се гране жалосних врба, а сваког ко не би успео да се ухвати за њих и изађе на обалу носили велики таласи низводно до водомера и зграде данашњег Кајак клуба „Ибар“. Низводно од просторија Спортскоеколошког друштва „Женева“ преко Ибра се протеже нови мост чије се отварање очекује до краја јула ове године. Све чешћи радозналци различито коментаришу изградњу, а међу њима има задовољних и оних који то нису. Милановић верује да ће и они променити ставове баш као и сви који су сумњичаво гледали на активности Женеваца кад су почели да уређују приобаље леве стране реке. Са посебним задовољством прихватају чланови друштва чињеницу да гости из Београда овај део по лепоти упоређују са чувеним земунским кејом, а грађани овог дела града показујући да су здрава средина која није склона рушењима као у неким другим деловима. Зато се и не жале једни на друге чак и у случајевима кад има различитих погледа на решавање одређених проблема. Ни у кући, каже Милановић, нису сви исти, па је задовољан односом суграђана према учињеном. Више од свега ипак боли чињеница да је све мање Краљевчана који се могу сматрати старим.

У односу на оно што је замишљено завршено је око четири петине радова. Уз оно мало до завршетка прелепог објекта предстоји значајнији задатак који се односи на омасовљавање друштва и жеља да у њему буде што више старих Краљевчана. И у давним временима на овом месту се скупљало доста њих, а са посебним задовољством су примани они који су, због природе посла или неких других обавеза, више година били одсутни из града у коме су одрастали. Другог мајског дана први су стигли Радоје, Јово, Боро, Марић, Слобо, Миро, Анте који раније нису долазили што посебно радује заступника друштва. - Кад су дошли и видели све ово били су одушевљени природом и гостопримством и одмах без поговора затражили да се учлане. То је мој и успех друштва, јер смо били у стању да доведемо инфраструктуру да изгледа овако, а желимо да буде што више људи који ће да имају такав утисак. Већ имамо програме активности за цело лето, а посебно ме је обрадовало кад је један дечкић упитао да ли може његова учитељица овде ђацима да одржи један час – каже Милановић указујући да се све активности одвијају према плану чију реализацију прате Управни и Надзорни одбор друштва. Међу бројним шетачима и онима које су звали чланови друштва нема градских челника. Зато користе прилику да бар овим путем понове позив градоначелнику, али и другим људима добре воље, да дођу до Женеве код Мирине чесме и препешаче још педесетак метара узводно до објекта Спортско-еколошког друштва и увере се да нису узалуд долазили. Од оних који то пожеле очекује се да допринесу да овај део буде још лепши, да би посетиоци из других градова понели кућама лепе утиске о Краљеву. Овог мајског јутра више од мириса роштиља пажњу знатижељника и случајних пролазника привлачио је лепо уређен простор каквих би, слажу се сви, требало да буде више са обе стране реке. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.11.2017.

У СУСРЕТ

Ноћ вештица на краљевачки начин

ЈУБИЛЕЈУ - Иако се у давним временима Ноћ вештица везивала за верске ритуале обележавање је до данашњих дана попримило другачије обележје па више нема никакве везе са религијом, и представља прилику да се последњи лепи дани у години искористе за окупљање пријатеља. - Ноћ вештица у „Магдали“ има карактер глумачко рекреативне забаве чији је основни задатак да се искажу духовитост и креативност, уједно способност дистанцирања од суморне свакодневице. – Девето обележавање празника у Вили „Магдала“. – Десетогодишњи јубилеј уз бројна нова изненађења

МАГАЗИН 5.11.2017.

ила „Магдала“, дом Хаџи Милене Марије Магдалене и Бранка Ковачевића, девети пут заредом била је стециште бројних пријатеља породице који су се окупили да би, последњег октобарског дана, у пријатном амбијенту прославили Ноћ вештица. Дан који је у древним религијама означавао крај старе, а почетак нове, године као светковина се обележава 31. октобра, ноћ уочи Свих светих, а порекло води из келтске митологије и паганских обичаја који су се везивали за њу. Док деца иду од врата до врата и траже слаткише узвикујући „смицалица или посластица“, што значи да ће учинити нешто неваљало ако их не добију, празник најчешће обележавају костимиране забаве, прављење лампи од тикве, гледање хорор филмова и читање застрашујућих прича. Иако се у давним временима везивало за верске ритуале обележавање је до данашњих дана попримило другачије обележје па више, а то потврђује и Хаџи Милена, нема никакве везе са религијом, и представља прилику да се последњи лепи дани у години искористе за окупљање пријатеља којих је у дому Ковачевића сваки пут све више. Ноћ вештица у „Магдали“ има карактер глумачко рекреативне забаве чији је основни задатак да се искажу духовитост и креативност, уједно способност дистанцирања од суморне свакодневице. Половина јесени најављује скору промену времена што у великој мери утиче на смањено интересовање за било којим видом масовнијег окупљања, па је ово последња прилика да се то учини и још једном искаже поштовање према породици Ковачевић. У земљама Западне Европе Ноћ вештица се сматра даном забаве када се посебно украшавају дворишта, у куће пуне весеља и позитивне енергије примају бројни пријатељи, а они који за то имају услова окупљају се око логорске ватре са маскама

МАГАЗИН

5.11.2017.

које треба да отерају зле духове. На овај дан се изједначавају позитивна и негативна енергија, више силе и духови, и одлучује ко ће да влада до следећег Халовина. Празник се обележава у ресторанима, породичном дружењу и улицама које су пред наступајућу зиму последња прилика за масовнија окупљања на отвореном простору, а леп јесењи дан добар повод да се, уз по који колачић и обавезну бундеву, попије и кувано вино. Халовин је на западу празник којим се обележава крај бербе житарица, а везује се за плодност и обезбеђење довољне количине хране да би се након дуге зиме дочекало пролеће, а порекло датира још од античке келтске светковине „Samhain“ посвећене истоименом паганском божанству. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су Нову годину 1. новембра, а ноћ пред њу „Samhain“ верујући да се тада духови мртвих враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Њихови пагански свештеници градили су огромне ломаче око којих су се окупљали људи како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима, а у току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже. Према неким изворима, да би умилостивили богове и од њих за узврат добили срећу и берићет, жртвовали би и по којег живог човека а кад су схватили да од тога нема ништа празник је добио другу димензију, па се слави у част живих и мртвих којима владају само позитивне силе. Вештице као заштитни знак празника су позитивне особе које поседују одређене моћи и задатак да, пре свега, чувају природу и људе, а некада су, каже Хаџи Милена, лечиле и имале видовњачке способности. Тамна боја одеће коју носе има улогу заштите, јер кроз црно платно не може да продре никаква енергија. У костимима се комбинују љубичаста и наранџаста боја као симбол

живота, вештичина метла је симбол чишћења свега што је негативно да би се особа осећала слободно, а звездица треба да представља контакт с небом и остатком космоса. Иако се вештице углавном помињу у негативном контексту у митологији су познате као позитивна бића. Девету годину заредом у Вили „Магдала“ домаћица, и главна вештица, Хаџи Милена Марија Магдалена дочекује пријатеље и добронамернике на дан који је првобитни смисао изгубио доласком хришћанства. Пре тога људи су веровали, објашњава љубазна домаћица, у разне богове и обележавали пролећне, јесење, зимске и жетвене празнике у које се убраја и Халовин. Према предању традиција обележавања овог празника потиче са наших простора, али су је преузеле земље запада из којих се ширио на друге делове света. Поред класичног маскенбала у истом амбијенту током лета ово је прилика да се још једном окупе пријатељи уз кувано вино и ракију и богату трпезу, на којој централно место заузима гулаш, и бројне слаткише којима се највише обрадују најмлађи. Храна се спрема од јесењих плодова, највише бундеве и тикве, преовладавају наранџасте и златне боје јесени прошаране црним, а све шаренија структура оних који по навици навраћају до „Магдале“ увек је повод за нове идеје. Поред традиционалног гулаша гости су и ове године највеће интересовање показали за чорбу која се служила из повелике бундеве уз обиље зимских плодова ораха, бадема и лешника, а све је зачињено довољном количином слаткиша и тортом из домаће радиности. Хаџи Милена и Бранко Ковачевић за следећу годину, обележавање десетогодишњег јубилеја, најављују бројна изненађења за све који се тога дана буду нашли у „Магдали“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.11.2017.

Изабрани Прва мала дама и џентлмен Краљева

МАГАЗИН

5.11.2017.

ВЕЧЕ ЛЕПОТЕ Е

- Краљево је први у низу од тридесет градова у којима се организују квалификациона избори за малу даму и џентлмена. - У финалном делу такмичења учествовало 22 деце. Проглашени победници у категоријама од четири до десет и од једанаест до четрнаест година у мушкој и женској конкуренцији. – Најбоље бирали чланови жирија, посетиоци и сами учесници. – Гласање и путем друштвених мрежа. - За само месец дана три хиљаде пратилаца на друштвеним мрежама, а неке од постова прегледа и по педесет хиљада корисника. - „Дете у срцу“ лидер међу удружењима која усмеравају активности на рад са децом

Е И ГЛАМУРА

ројекат Удружења „Дете у срцу“ под називом „Прва мала дама и џентлмен Србије“ покренут је са циљем промоције природне дечје лепоте, очувања културне баштине и традиције крајева одакле деца долазе, а и туристичких дестинација региона које ће деца представљати на финалном делу такмичења у Београду наредне године. Усмерен је према деци узраста од четири до четрнаест година, а Краљево је први у низу од тридесет градова у којима се организују квалификаци они избори за малу даму и џентлмена. Добри познаваоци прилика у овој области тврде да Хотел „Турист“ никада није био посећенији него 29. октобра када је у лепоти и раздраганости деце, која су учествовала у програму, уживало готово три стотине посетилаца. У првом дефилеу деца су се представила у креацијама својих родитеља, припремљеним специјално за ову при-

МАГАЗИН

5.11.2017.

лику, док су у другом били обучени у народну ношњу како би заједно промовисали традицију и културу Рашког округа у чему је, обезбедивши ношње, организатору помогао Фолклорни ансамбл „Карановац“. Место у жирију обезбедиле су истакнуте привреднице, од којих су две награђене признањем „Дама године“, Душица Тричковић и Славица Докмановић из Ниша, менаџер модних брендова П.С. фешн и АМЦ Мирјана Ратковић и власница Фризерско-козметичког салона „Медеја“ Мирјана Тијанић. Након упознавања кандидата представљених кратким филмовима чланови жирија су се, оцењивањем хода, стајлинга и понашања на сцени, нашли пред изузетно тешким задатком да из сваке групе изаберу по пет кандидата за учешће у суперфиналу. За избор Прве мале даме и џентлмена могло се гласати на друштве-

ним мрежама, та могућност је пружена присутнима у дворани али и самим учесницима којима је жири омогућио да између себе одаберу оне за које сматрају да заслужују ово ласкаво признање. Збрајањем свих гласова одлучено је да титулу Прве мале даме Краље ва понесе осмогодишња ученица Основне школе „Доситеј Обрадовић“ из Врбе. Чланови жирија и публика нису имали дилему ни кад је требало изабрати Првог малог џентлмена, па је титула за ову годину припала шестогодишњем Матији Станковићу. У категорији деце од једанаест до четрнаест година за Прву Teenage даму одабрана је дванаестого дишња ученица Основне школе „Чибуковачки партизани“ Тина Букоња. Највише гласова са друштвених мрежа освојили су четворогодишња Теодора Грбовић и годину дана старији Вукашин Јелисавчић који је, поред ти-

туле Првог малог џентлмена, проглашен и за најомиљенијег учесника овог несвакидашњег надметања. У категорији деце од једанаест до четрнаест година највише гласова на друштвеним мрежама успела је да прикупи тринаестогодишња Јована Седларевић. Финалистима су припали пригодни дарови и поклони спонзора манифестације, па су финалисткиње добиле минђуше од Swarovski кристала компаније Leweris и Авон козметику, дечаци лептир машне модног бренда Брик, а сви заједно поклоне фирме „Кики коре“, „Три боје шећера“ и „Кутка за снове“. „ВМ комерц“ је победнике наградио ваучерима у вредности од по две хиљаде динара које могу искористити у њиховим објектима. За гардеробу финалисткиња побринуо се реномирани дечији бутик „Петра“ који пуних 15 година, модерним креацијама пратећи трендове у свету и

код нас, облачи децу свих узраста. У паузама између дефилеа најлепше стихове и песме легендарног Кемала Монтена посетиоцима је поклонио учесник такмичења „Пинкове звезде“ Игор Павловић. - Ово је најскупљи и најгламурознији регионални пројекат намењен деци узраста од четири до четрнаест година који смо реализовали уз несебичну помоћ пријатеља удружења „Дете у срцу“ који годинама уназад прате наш рад и поклањају нам поверење. При покретању пројекта знао сам да ће пробудити велико интересовање јавности и медија, али је ван сваког очекивања овакав одјек и велики број пријава деце из свих крајева Србије. Зато смо за поједине градове ангажовали посебне агенције, и сараднике појединце, јер је физички немогуће испоштовати родитеље и децу који нам се јављају и у одређеном временском року урадити

аудиције и такмичења у њиховим местима. У самом почетку јавност нас је помешала са избором за малу мис али с временом, а највише путем друштвених мрежа, сазнали су који је циљ пројекта, упознали нас кроз рад и промоцију правих вредности. За само месец дана имамо три хиљаде пратилаца на друштвеним мрежама, а неке од наших постова прегледа и по педесет хиљада корисника. Још једном смо показали да смо лидер међу удружењима која усмеравају активности на рад са децом и то не само у региону већ и у Србији где смо на нивоу државе већ препознатљиви по пројектима од којих ће најгламурознији од свих „Дама године“ у 2018. години прославити мали јубилеј, пет година постојања - рекао нам је председник Удружења „Дете у срцу“ Дејан Пантић. Т. Радовановић

5.11.2017.

МАГАЗИН

Петра Ердоглија, Матија Станковић и Зина Букоља

Теодора Грбовић

5.11.2017.

МАГАЗИН

Вукашин Јелисавчић

Јована Седларевић

МАГАЗИН 5.11.2017.

„КОДиграње“ први у низу пројеката програма „Битка за знање“

РОБОТИ СТИГЛИ У КРАЉЕВО - „Битка за знање“ покренута са циљем да све основне школе у Србији добију довољан број наставних алата – мБот робота, уз помоћ којих ће ђаци моћи да уче програмирање. - Разумевање базичног програмирања, осим што представља део описмењавања за 21. век, учи логичком размишљању, подстиче креативност и изграђује њихово самопоуздање. - Уз подршку многобројних донатора, и државних институција, обезбеђено 2.005 робота за 401 основну школу, а обучено је 596 наставника информатике и техничког образовања. - Конкурс за нове школе које желе да се укључе у програм је отворен на сајту bitkazaznanje.rs

МАГАЗИН 5.11.2017.

орба се за стварање модерног образовног система за децу води ка таквoм који је у функцији креативног развоја, који ради за њих, а не против њих. Због тога је јасна жеља да деца кроз игру науче основе програмирања. „КОДиграње“ је акција у оквиру „Битке за знање“ покренуте са циљем да све основне школе у Србији добију довољан број наставних алата – мБот робота, уз помоћ којих ће ђаци моћи да уче програмирање јер разумевање базичног програмирања, осим што представља део описмењавања за 21. век, учи логичком размишљању, подстиче креативност и изграђује њихово самопоуздање. Жеља да се деца мотивишу како би на најбољи начин развијали своје потенцијале повод је за организацију такмичарске лиге „КОДиграње“ као места где се умови најбољих, годиштем малих али великих програмера, сусрећу у креирању будућности. Такмичарска лига је део акције „КОДиграње“ као првог у низу пројеката у оквиру програма „Битка за знање“. Акција поред лиге укључује донирање наставних алата, мБот робота и обуку наставника. Платформа на којој се заснива „КОДиграње“ је блутут верзија едукативног робота мБот који нуди једноставан улазак у свет роботике, али омогућава и напредније коришћење. Учесници такмичења су ученици од петог до осмог разреда основних школа, а такмичење ће се у другом полугодишту ове школске године одвијати према динамици која укључује физичко коло лиге, онлајн коло лиге и финале такмичења. Прве дисциплине програмирања робота у којима ће основци одмерити снаге биће праћење црте, проналажење изгубљеног пријатеља и избегавање препрека. У другој половини школске године у акцију су укључене 344 основне школа, међу њима краљевачке „4. краљевачки батаљон“, „Димитрије

Туцовић“ и „Јово Курсула“, а жеља организатора је да у наредним годинама све школе у Србији постану део „КОДиграња“. У такмичарској лиги „КОДиграње“, коју организује Фонд Б92, учествују ученици од петог до осмог разреда основних школа текуће школске године у време почетка Лиге, а могу и школе, клубови младих техничара, образовна удружења или други правни субјекти који окупљају и обучавају децу за рад у роботици према програму Лиге. У Лигу се могу укључити и правни субјекти и приватне школе које се нису пријавили на отворени позив за доделу опреме или их Одбор Лиге није првобитно одабрао, уколико од властитих средстава, или донацијом, набаве потребну опрему и упуте захтев за укључење у Лигу најкасније 15 дана пре почетка првог кола у школској години. У току једне године одржаће се минимум пет кола такмичења чији ће оквиран распоред бити доступан на веб страници Лиге на почетку школске године, а детаљан на почетку сваког полугодишта. Учесници ће бити подељени у групе на основу географске локације, а списак регија, и учесника у свакој од њих, биће доступан у текстуалној и картографској форми на веб страници најкасније 15 дана пре првог кола такмичења. Коло такмичења се може одржати на два начина: физички или онлајн. За реализацију физичког неопходно је да се сви учесници из једне регије окупе на једном месту и у исто време учествују у такмичењу. Онлајн такмичење учесници одржавају у свом простору, а Организатора извештавају путем веб странице Лиге или на неки други начин који ће на време бити објављен. Сви такмичари морају имати сагласност родитеља, старатеља или хранитеља за учествовање у Лиги, а све установе укључене у такмичење

обавезне су да прибаве сагласност родитеља за сву децу која ће се потенцијално укључити у току школске године. Потребну опрему и материјал за одржавање такмичења дефинише Организатор, они морају бити исти за све учеснике, а такмичари се могу такмичити само са опремом прописаном од стране организатора. У протеклом периоду у програм „Битка за знање“ и акцију „КОДиграње“ укључено је још 56 основних школа, што значи да су и оне добиле по 5 мБот робота који служе за учење основа програмирања, као и да су наставници из тих школа прошли обуку за коршћење робота у настави. У овом циклусу донација компанија Вип мобиле обезбедила је још 50 робота за десет школа које се налазе у мањим местима у Србије, па су сетови од по 5 робота и едукативних алата донирани школама из Доњег Рибника и Бистрице. Обуке за наставнике организоване су у већим градовима, Сремској Митровици, Краљеву, Пожаревцу и Београду, али и електронски за наставнике који нису били у могућности да присуствују, а полазници су научили како да саставе робота, повежу га, покрену и испрограмирају. Посебан акценат стављен је и на креативне идеје које могу помоћи наставницима да заинтересују што већи број ученика, а посебно девојчица да се баве програмирањем. Кроз акцију „Битка за знање“ до сада је, уз подршку многобројних донатора и државних институција, обезбеђено 2.005 робота за 401 основну школу и обучено је 596 наставника информатике и техничког образовања, а конкурс за нове школе које желе да се укључе у програм је отворен на сајту bitkazaznanje.rs. Тренутно је пријављено још 150 школа, а њихово укључивање у програм зависиће од подршке донатора. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

5.11.2017.

Чудовишта из моје породице

Породица Вишбоун је далеко од срећне породице. Мама Ема је власница књижаре у великим дуговима, тата Франк озбиљно преоптерећен послом и трпи свакодневну тортуру шефа, кћер Феј је самосвесна тинејџерка заокупљена првом средњошколском симпатијом, а генијалца Макса малтретирају вршњаци у школи. Али, ту није крај јер их на маскенбалу зла вештица Баба Јага све претвара у чудовишта, па породица мора да је јури по целом свету како би скинула проклетство. Током авантуре породица Вишбоун упада у невоље с правим чудовиштима као и самим грофом Дракулом који Еми исказује бесмртну љубав. У овом случају, авантура живота и пут до породичне среће отежан је замкама и оштрим завојима, односно оштрим зубима. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, синхронизовану на српски језик, која траје 95 минута, по сценарију Дејвида Сефиера и Кетрун Џанк режирао је Холгер Тап. Филм се приказује до 8. новембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Тор: Рагнарок

У Марвеловом филму „Тор - Рагнарок“, Тор је заробљен с друге стране свемира, без свог моћног маља, и налази се у трци с временом да се врати у Асгард и заустави Рагнарок, уништење његове домовине и крај асгардијанске цивилизације, од стране свемоћне нове претње, немилосрдне Хеле. Али прво мора да преживи гладијаторско такмичење које ће га суочити с бившим савезником и колегом Осветником, невероватним Хулком. Акциона авантура са елементима фантазије, у 2Д и 3Д формату, настала је према сценарију Ерика Пирсона и Крејга Кајла, а филм који траје десет минута више од два сата режирао је Таика Ваитити који је тумачење главних улога поверио Крису Хемсворту, Тому Хидлстону, Марку Рафалу, Идрис Елби и Ентони Хопкинсу. Филм је на репертоару биоскопа до среде 8. новембра у пројекцијама које почису у 19,30 и 22 сата.

Отворено писмо председнику ФСРО

АУТОГОЛ оштовани господине председниче ФСРО, у неколико наврата пре ванредних избора, а и после, имао сам прилику да, као дугогодишњи непосредни сарадник и пријатељ, разговарам са Вама. Био сам убеђен да ће Вашим избором доћи до крупних промена, повратку ауторитета Фудбалског савеза Рашког округа на чијем челу сте били у неколико мандата кад сам се поносио што сам био генерални секретар и дао скроман допринос угледу наше организације и стварању инфраструктуре која остаје генерацијама фудбалског спорта. Из тих разлога свим бићем сам стао уз Вашу кандидатуру и порадовао се избору. Сваки наш разговор, пре и после избора, био је тако пријатан и разуман са Ваше стране да сам очекивао брже резултате. Нажалост, обистинила се моја сумња да нећете сами доносити одлуке и водити фудбалску политику у Рашком округу. Прошло је више од два месеца од избора а ми смо и даље у стању који сте затекли, разбијени, разједињени, а духови неке невидљиве политике стижу и даље из далека. Сви смо се некако удомили, нашли места на листама и

МАГАЗИН

5.11.2017.

функцијама и то је довољно. Драги мој председниче, то није довољно, овај Савез тражи нове људе, кадрове спремне да вуку напред, да се боре за његов статус и углед и наравно свој. Признаћете, тога нема. Оно на чему сам захвалан, јесте чињеница да сте, избором чланова Извршног одбора покушали, и успели, да повратите достојанство органа на чијем сте челу и избаците простаклук са седница. Али, ту је и крај. Тамо где се „муља“, где се ради испод жита, остали „стари и искусни пацови“ којима је свака власт добра. Пре неки дан смо причали о школовању нових судија и тада сам од Вас чуо фрапантан податак, јавна је то тајна, да утакмице у лигама ФС Града и Рашког округа суде судије који чак и немају судијски испит. Предавања и испите за нове фудбалске судије држа активне судије који се чак налазе на листама Српске и Зонске лиге, што је противно свим одредбама судијских и фудбалских прописа. У неколико наврата сам Вам указао да се налазим у силазним годинама и да ме функције више не интересују. Међутим, чини ми се да нисам забора-

вио да школујем нове судије, да их усавршавам и едукујем. То право су ми укинули твоји најближи сарадници, и не само мени. Указивао сам да је време да се судијска организација и Града и Рашког округа трансформише, помири и уједини, ни од тога нема ништа. Господине председниче, познавајући Вас дуго година знам да нисте ни мало наиван човек, знам да сте и Ви свесни да је брига друге за нас, Фудбалски савез региона Западне Србије и Фудбалски савез Србије. За неке људе тамо, који су удомили наше послушнике на неким листама и органима, баш брига што се краљевачки фудбал и фудбалске судије и инструктори налазе тамо где су. Што је стање у Краљеву горе, за друге је боље. Господине председниче, причали смо мало и о другим стварима које нећу јавно да износим. Причали смо да није укусно да председник судијске и фудбалске организације Рашког округа „седе“ у малтене истој канцеларији. Причали, о врхунском стручњаку Саши Коленчевићу, кадру Рашког округа и посматрачу суђења у Српској лиги, још контроверзнијем Есаду Гегићу који је на „чудан“ начин сишао са листе Друге

лиге и добио част да представља Рашки округ у Стручном савету Судијске организације Фудбалског савеза региона Западне Србије. Гласао човек, био кажу на правој страни. На њиховој страни, али не у нашем интересу. Причали, причали.... На причи остали. Хтео би на крају да Вас не увредим, а ипак приупитам? Како се осећа Слободан Ђерковић, председник Фудбалског савеза Рашког округа, кад су из његове организације, по актима судијске организације, после задњих избора искључени моја маленкост Владан Вићентијевић, Горан Вићентијевић, Дарко Богдановић, Зоран Велимировић? Па, зар избори могу да утичу на статус ових људи који су судили највиши степен такмичења? Како се осећате као председник који не може да обезбеди да бар разговарамо са одговорним у органима Фудбалског савеза региона Западне Србије и Фудбалског савеза Србије? Као да нисмо постојали, као да се ради о људима који не заслужују бар поштовање матичних савеза. Као да се ради о људима који су добили мале богиње, па су у карантину неких наших колега зарад њихових интереса и њихове за-

боравности шта смо учинили за организацију и појединце лично. Драги мој председниче, сигуран сам да знаш да сви који су прокажени у прошлим изборима нису гласали за актуелног председника Судијске организације Фудбалског савеза региона Западне Србије. На листи се налази чак и други кандидат иза кога смо стали, Слободан Веселиновић из Ваљева. На листе су враћени и осуђени, и прокажени, али ми достојанство не дозвољава да помињем имена колега, јер би то било неукусно. Свак има право да се бори за свој статус и ја им честитам. Ја сам сва обећања из наших разговора испунио, и даље их се придржавам, и не тражим милост ни за себе ни за поменуте. Циљ је био да вас јавно потсетим на чињенице, а многе противправне и криминалне радње остале су записане у разним дописима, жалбама... Бар теби је добро познато да ја нисам шарлатан и да студиозно и стручно знам да радим. Но, поштовани председниче, време је најбољи судија а ничија није горела до зоре, мислим на набеђене судијске кадрове и нечињење вас из фудбалске

организације да станете иза својих људи и кажете – доста је било. И сасвим на крају, Бог све види, он ће да суди, нисам ја тај који суди. А мени је пресудио. и уједно погледао. када је у питању здравствено стање. Хвала ти Боже на томе. У последњих неколико година сам изложен многим ветровима и органима. Некако сам одолео и то ми је једина жеља. Имај у виду, циљ овог писма нису Владан и Горан, он чак неће ни да тражи ништа, већ жеља и жал за организацијом којој сам дао добар део живота. У сваком случају, и теби желим добро здравље које је, бар код мене, нарушено. И што не рећи, уживај у плодовима свог рада и бирај сараднике за које имаш право и поверење. Било би ми драго да ово писмо ваши администратори објаве на страницама званичног сајта и Фејсбук профила Фудбалског савеза Рашког округа. Искрено, то не очекујем. С поштовањем, искрено Ваш Владан Вићентијевић, инструктор I категорије У Краљеву, 3. новембра 2017. године.

МАГАЗИН

5.11.2017.

Борац - Слога 102:70

МАГАЗИН 5.11.2017.

Спартак - Рибница 3:1

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 5. И 11. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

5.11.2017.

5. новембар

1605. — Гај Фокс је откривен у подруму Вестминстерске палате како планира да дигне у ваздух Дом лордова у Барутној завери. 1630. — Мировним споразумом у Мадриду завршен је Англо-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и копну. На страни Енглеза борили су се Французи и Холанђани. 1688. — Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској. 1838. – Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније. 1911. — Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачкоиталијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке. 1914. — Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској. Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је завршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра. 1926. — Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен тоталитарни фашистички режим. 1940. — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа. 1943. — У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг. Први директор био је Владислав Рибникар. 1956. — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре. 1991. — Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници. Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел нађен је мртав у водама код Канарских острва где је крстарио јахтом.

1996. — Пакистански председник је сменио премијера Беназир Буто под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму. Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола. 2000. — Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин који не доликује једном владару. Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974. 2001. — У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и обавезе из резолуције 1244 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за учешће Срба на изборима на Косову.

6. новембар 355. — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара. 1632. — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна. 1860. — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат. 1880. — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци. 1911. — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика. 1917. — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника. 1931. — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената. 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације. 1950. — Основан Музеј примењене уметности у Београду 1964. — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Срби-

је.

МАГАЗИН

5.11.2017.

1975. — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији. 1986. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског. 1996. — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе. 1999. — Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе. 2001. — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија. 2005. — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

100

7. новембар 680. — У Цариграду отпочео са радом Шести васељенски сабор под покровитељством византијског цара Константина IV 1659. — Француска и Шпанија закључиле Пиринејски мир, завршен рат две земље избио 1635. 1875. — Британски истраживач Вернеј Камерон стигао на атлантску обалу Африке. Први Европљанин који је прешао Африку од обале до обале. На пут кренуо 1873. из Занзибара. 1917. — Под вођством Владимира Лењина, лидера бољшевика, у Петрограду почела Октобарска револуција и срушена привремена руска влада Александра Керенског. 1940. — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године. 1944. — Френклин Делано Рузвелт

је изабран рекордни четврти пут, за председника САД. 1946. — Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије, на железничкој прузи Брчко-Бановићи. Око 70.000 младих из целе земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило пругу дугу 90 километара. 1956. — Током Суецке кризе, Генерална скупштина Уједињених нација изгласала резолуцију којом је Уједињеном Краљевству, Француској и Израелу наложено да одмах повуку трупе из Египта. 1972. — Ричард Никсон други пут изабран за председника САД. 1973. — САД и Египат успоставили пуне дипломатске односе, прекинуте после Шестодневног рата 1967, у ком је израелска армија поразила египатске снаге и заузела Синај, подручје Газе и Голанску висораван у Сирији. 1987. — У Тунису, у државном удару који је предводио премијер Зин ел Абидин ибн Али, оборен Хабиб Бургиба, председник државе од стицања независности 1956. Али је за 84-годишњег лидера, који је 1974. проглашен доживотним председником Туниса, рекао да је исувише сенилан да би владао. 1990. — Мери Робинсон на првим председничким изборима после 17 година, постала прва председница Ирске. 1996. — У паду нигеријског путничког авиона Боинг 727, око 40 километара источно од Лагоса, погинули сви путници и чланови посаде, њих 142. 2000. — Председнички избори у САД због спора око резултата довели земљу у политичку кризу без преседана. Одлуком Врховног суда САД 13. децембра за председника изабран републикански кандидат Џорџ Буш Млађи. 2001. — Белгијска национална авио-компанија Сабена поднела захтев за банкрот. Прва европска авиокомпанија која је то урадила због великих губитака после напада у САД 11. септембра 2001. 2002. — У Ирану забрањено рекламирање свих америчких производа. На референдуму на Гибралтару ве-

ликом већином гласова одбијен британско-шпански план о подели суверенитета над том колонијом, што је изaзвало застој у преговорима Лондона и Мадрида. 2007. — Пред Хашким трибуналом почело суђење лидеру Српске радикалне странке, Војиславу Шешељу.

8. новембар 1519. — Шпански освајач Ернан Кортес стигао је у Мексико, где су га Астеци, верујући да је он реинкарнација астечког божанства Кецалкоатл, примили с највећим почастима. 1520. — По наредби данског краља Кристијана II извршен је покољ више од 80 шведских свештеника и племића. „Стокхолмско крвопролиће“ подстакло је устанак којим је, под вођством Густава Васе 1521. Шведска ослобођена данске власти. 1620. — Одиграла се битка код Беле планине, прва битка у Тридесетогодишњем рату, у близини Прага. 1793. — Први пут је за јавност отворен Лувр, дворац француских краљева од 1204., који је одлуком револуционарне владе 1791. претворен у музеј. 1805. — Смедеревски диздар Мухарем Гуша Бошњак предао је кључеве града вођи Првог српског устанка Карађорђу. Тим чином Смедерево се уврстило међу прве српске вароши које је Карађорђе ослободио од Турака. 1858. — После победе над турском војском на Грахову, Црна Гора је добила међународно утврђене границе према Османском царству, за које су гарантовале велике силе - Русија, Аустрија, Француска и Пруска. 1889. — Монтана је постала 41. држава САД. 1895. — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген открио је икс-зраке који су по њему названи Рендгенови зраци. За тај изум добио је 1901. Нобелову награду за физику. 1917. — Совјет народних комесара успостављен је као нова влада Русије с Лењином на челу. Лав Троцки постао је комесар за иностране послове, а Стаљин комесар за народности. 1923. — Спречен је покушај Адол-

фа Хитлера у Минхену да с генералом Ерихом Лудендорфом изведе Пивнички пуч. Вођа нациста ухапшен је четири дана касније и осуђен на пет година затвора, али је крајем 1924. амнестиран. Током боравка у затвору написао је књигу „Мајн кампф“ (Моја борба), која је касније постала библија нацизма. 1937. — Нацисти су у Минхену приказали филм „Вечни Јеврејин. 1941. — Основана је Албанска комунистичка партија. 1942. — Савезничке снаге под командом генерала Двајта Ајзенхауера почеле су искрцавање у северној Африци у Другом светском рату. Борбе против немачко-италијанских трупа завршене су 13. маја 1943. победом Савезника. 1944. —У Народноослободилачкој борби ослобођени су Штип, Неготино и Струга. 1960. — Џон Кенеди је победио Ричарда Никсона на председничким изборима и тако постао најмлађи човек који је икада изабран на ту функцију. 1971. — Објављен је четврти по реду албум Led Zeppelin IV британске групе Лед зепелин, на ком се налазила и њихова најпознатија песма “Stairway to Heaven”. 1977. — Грчки археолог Манолис Андроникос открио је гробницу Филипа II Македонског у Кутлешу (Вергина). 1989. — Даглас Вајлдер изабран је за гувернера Вирџиније, као први црнац у историји САД који је постао гувернер једне америчке државе. Истог дана Дејвид Динкинс изабран је за првог црног градоначелника Њујорка. 1992. — Здруженим нападом јединица Војске Хрватске, ХВО-а и Армије БиХ на Невесиње почела једна од најжешћих битака Рата у БиХ, позната као Митровданска офанзива. 1995. — Република Македонија званично је постала 38-а чланица Савета Европе. 1998. — Суд у Бангладешу осудио је на смрт 15 бивших официра, оптужених за убиство бангладешког председника шеика Муџибура Рахмана у војном удару у августу 1975. 2001. — Припадници Јединице за специјалне операције Србије (“црвене

101

беретке”) почели су протест у центру за обуку у Кула. Четири дана касније они су транспортерима блокирали цео центар и део ауто-пута у Београду. Протест је завршен 17. новембра након преговора с владом Србије. 2001. —Француски горњи дом парламента, Сенат, усвојио је закон којим се Корзици дозвољава ограничена аутономија, из којег су претходно избачени многи кључни чланови. 2002. —Савет безбедности УН на јавној седници једногласно је усвојио Резолуцију 1441 о разоружању Ирака. 2006. — Проглашен модерни Устав Републике Србије који дефинише Космет као саставни део Србије. 2016. — Доналд Трамп изабран за 45. председника САД.

5.11.2017.

9. новембар 694. — Краљ Визигота на Пиринејском полуострву Егика, оптужује Јевреје да помажу муслимане и осуђује на ропство. 1282. — Папа Мартин IV екскомуницира краља Петра III од Арагона. 1494. — Породица Медичи постаје владарска у Фиренци. 1799. — Наполеон Бонапарта изводи државни удар 18. бримера, збацујући власт директоријума. 1872. — Велики пожар у Бостону. 1884. — Оснивање Основне школе Стеван Чоловић Ариље. 1918. — Немачки цар Вилхелм II абдицира и Немачка постаје република Вајмарска република. 1937. — Јапанска војска улази у Шангај. 1938. — Кристална ноћ, први масовни чин антијеврејског насиља у нацистичкој Немачкој. 1953. — Камбоџа је постала независна од Француске. 1989. — Хладни рат: Источна Немачка отвара контролне пунктове у Берлинском зиду дозвољавајући грађанима слободан пролаз у Западну Немачку. Народ креће да разваљује зид. 1993. — Мостарски стари мост се срушио у Неретву после вишедневног бомбардовања са хрватске стране. 1996. — Мајк Тајсон доживео први пораз од Ивандера Холифилда, који је освојио трећу титулу у супертешкој категорији. 2005. — Венус експрес мисија Европске свемирске агенције је лансирана из Бајконура у Казахстану.

МАГАЗИН

10. новембар

102

1444. — Хришћанска војска предвођена краљем Пољске и Угарске Владиславом III је претрепела тежак пораз у бици код Варне од Османлија на челу са бившим султаном Муратом. 1910. — На иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића, основано Друштво за српски језик и књижевност, ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. 1928. — Хирохито крунисан за 124. јапанског цара. 1969. — Први пут емитована америчка дечја ТВ емисија “Улица Сезам”. 1975. — Владе СФРЈ и Италије потписале Осимски споразум о коначном решењу граничних питања. 1989. — Бугарски комунистички лидер Тодор Живков смењен с власти након 33-годишње владавине. 1991. — У Вуковару почеле уличне борбе између припадника ЈНА и хрватских полицијских снага.

2006. — Председник Србије, Борис Тадић, расписао парламентарне изборе за 21. јануар 2007.

11. новембар 308. — Римски цар Галерије прогласио свог старог саборца и земљака Лицинија за свог августа-савладара. 1500. — Француски краљ Луј XII и Фердинанд Арагонски потписали су тајни споразум у Гранади о подели Италије. 1889. — Вашингтон је постала 42. држава САД. 1918. — Склопљено примирје између победничке Антанте и немачке војске у Компијењској шуми (Француска), чиме је окончан Први светски рат. Маршал Јозеф Пилсудски прогласио је независну републику Пољску. 1941. — С територије Совјетског Савеза у Другом светском рату почело је емитовање програма радио станице „Слободна Југославија“. 1942. — Немачке трупе су у Другом светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију. Истог дана немачке и италијанске трупе су окупирале и француско острво Корзика. 1944. — Почела је Батинска битка у којој су јединице совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату, после тешких борби 23. новембра поразиле немачке снаге. 1945. — Одржани су први послератни избори у Југославији на основу којих је конституисана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. 1952. — Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут приказали свој изум - видео рекордер. 1958. — на Kлиници „Кири” у Паризу, извршено прво успешно пресађивање коштане сржи. 1965. — Премијер Родезије Ијан Смит једнострано је прогласио независност од Уједињеног Краљевства, која је режим беле мањине прогласила илегалним и увела трговинске санкције. 1971. — Сенат САД је ратификовао уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог светског рата. 1975. — Проглашена је независност Анголе, после пет векова португалске колонијалне власти. Први председник Народне Републике Анголе постао је Агостињо Нето. 1992. — Енглеска англиканска црква је напустила вековну традицију и допустила женама да буду свештенице. 1996. — Председник Гватемале Алваро Арсу је саопштио да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи. 2000. — У запаљеној жичари у једном тунелу испод глецера Кицштајнхорна у масиву Хохен Тауерн, у аустријски Алпама, живот је изгубило 159 особа. Ступио је на снагу Закон о Централној банци Црне Горе, чиме је заокружена монетарна власт у Црној Гори, инаугурисана пре годину дана, увођењем немачке марке у платни промет те републике. 2001. — Дан након пријема Кине у Светску трговинску организацију, члан те организације постао је и Тајван. 2002. — Председник компаније Мајкрософт, Бил Гејтс поклонио је 100 милиона долара за борбу против АИДС-а у Индији. 2003. — Бугарски председник Георги Прванов допутовао је у дводневну посету Србији и Црној Гори. Он је први бугарски шеф државе који је након 53 године, званично посетио Београд. Сједињене Америчке Државе увеле су економске и дипломатске санкције Сирији, због подршке „палестинском отпору израелској окупацији“.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs