MagazIN 307 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 307 * 29. октобар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

29.10.2017.

У овом броју: Половична почаст херојима Дигитална економија Нови симбол Краљева? Сећање не бледи Од планирања ка развоју Не дај боже да се људи сложе Поруке мечке Милице и другара Опасност не јењава

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 16 24 34 36 42 50 58

Доживотна за живот Више од игре Јесен у Краљеву Градина на Јелици На репертоару Биоскопа „Кварт“ Инвестиција у развој одбојкашког спорта Слога - Спартак Рибница - Млади радник Времеплов

62 66 74 80 84 86 90 92 94

МАГАЗИН 29.10.2017.

ПОЛОВИЧНА ПО

Обележен Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату

ЧАСТ ХЕРОЈИМА - Од 2014. почело обележавање дана кад је Краљево ослобођено у Првом светском рату. – После две године укинута свечана академија у част херојима. –- За само 38 дана непрекидних борби српска војска је са Солунског фронта стигла до Краљева. - Слободи се радовало тек половина становника од броја који је Краљево имало новембра 1915. - Од око четири милиона становника Србије током рата је страдало више од милион и двеста хиљада, што је било 28 одсто од укупног броја 1914. године, а безмало 60 одсто мушке популације. - Погубност заборавности и спремности да се, зарад пролазних дневно-политичких интереса, мења однос према значајним датумима из историје који су камен темељац постојања слободног народа

ројним значајним датумима које обележава у овом месецу Краљево је придружило 22. октобар као дан када је 1918, после скоро четири године окупације у Првом светском рату, ослобођено од аустроугарске војске. Тим поводом су и ове године, сат пре поднева, на споменик ратницима који су пали за слободу отаџбине у ратовима вођеним између 1912. до 1918. године, венце положоли представници локалне самоуправе, војске, полиције и удружења која чувају традицију ослободилачких ратова. Сазнање да се годинама уназад није поклањало довољно пажње значајним датумима из не тако далеке историје, било је повод да од 2014. почне обележавање дана кад је Краљево ослобођено у Првом светском рату, а у знак сећања на ратнике који су уткали животе у историју града и тиме заслужили захвалност и почаст. Бројним жртвама рата од тада је две године посвећивана свечана академија под називом „У част херојима“, а потом изненада, и без објашњења, укинута. Чини се да би и овогодишње обележавање датума, који се сматра значајним за историју града, прошло

МАГАЗИН

29.10.2017.

незапажено да пред камерама локалних телевизија др Милан Матијевић није подсетио да су после пробоја Солунског фронта српске армије кренуле у незадржив напад у коме су ослобођени Ниш и Крушевац, а четвртог дана после пробоја прве коњичке патроле су биле у Врњачкој Бањи. Након борби за Ниш 10. октобра 1918. године, Прва српска армија, под командом војводе Петра Бојовића, наставила је напредовање у Поморављу до 15. октобра, када је задржана на непријатељским положајима на Буковику, Послонским и Мојсињским планинама. Немачка 11. армија се из Ниша повукла на моравске положаје где је, уз помоћ новопристиглих аустроугарских јединица, организовала одбрану на линији Краљево - Крушевац – Књажевац, а тек пристигла аустроугарска 30. дивизија била је распоређена на левој обали Западне Мораве, од Краљева до Велике Дренове. Након ослобођења Крушевца 15. октобра српска војска је прекинула напредовање из логистичких разлога – пре свега због недостатка артиљеријске муниције. Кад су резерве артиљеријске и друге муниције попуњене, српске снаге су седам дана касније

прешле у офанзиву не знајући да је непријатељ током претходне ноћи већ започео одступање на целом фронту. Вест о новој офанзиви српске војске преко Отрока, Драгосињаца, Јовца и Рибнице брзо је допрла до Краљева, а о повлачењу из града могло се закључити и по понашању аусто-немачких јединица које су у воз узаног колосека убрзано утоварале ратну технику. Након што је запаљен мост преко Ибра, преко кога је прелазила шумска железница, велики број војника се повукао запречавајучи пут српској коњици посеченим стаблима, а на простору Пљакиног шанца их је чекало осам укопаних топова. Након жестоких окршаја већ 22. октобра у пет сати ујутро аустро-немачке јединице су напустиле Краљево и кренуле пешице правцима према Чачку. За само 38 дана непрекидних борби српска војска је са Солунског фронта стигла до Краљева а коњичка патрола капетана Јефтовића, из Извиђачког ескадрона Другог коњичког пука Коњичке дивизије Прве армије, 22. октобра године, око 19 сати је, покрај спаљеног дрвеног моста, прегазила Ибар и ушла у град дочекана цвећем и радошћу становништва због окончања

трогодишње окупације. Слободи се радовало, и туговало за жртвама, две хиљаде житеља, или тек половина становника од броја који је Краљево имало новембра 1915. када су га окупирали Аустро-Угари. - Кад су се повукли, председник општине Јовица Стојковић је издао наређење да све ковачке радње и поткивачнице потпале ватру како би могле да врше поткивање коња на којима су прве српске патроле дошле у Краљево, а краљевачким кафеџијама је наређено да кафане, које дуго нису радиле, припреме за коначиште. У вечерњим часовима је коњичка патрола ушла у ослобођено Краљево кроз које су, у наредним данима, пролазили и делови Дринске и Шумадијске дивизије. После три дана је ослобођен Крагујевац, а првог октобра војвода Петар Бојовић је са српском војском ослободио Београд. Главни догађај се одвијао на овом тргу где је народ долазио да, цвећем и везеним пешкирима, поздрави ослободиоце и ратнике. Сви Краљевчани су се трудили да се нађу при руци српској војсци која је и наставила прогон аустро-немачких јединица – подсетио је др Матијевић.

Пред почетак пробоја Солунског фронта, као једне од највећих операција у Првом светском рату која је почела у зору 14. септембра, српска Врховна команда је издала наредбу којом се од свих командантата, командира и војника тражи да крену ношени идејом да од брзине продирања зависи успех целе офанзиве. Зато се од њих тражи да продиру дрско, без починка и до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Резултат те операцијe билe су капитулације Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање заједничке државе јужних Словена, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918. године. Од око четири милиона становника Србије током рата је страдало више од милион и двеста хиљада, што је било 28 одсто од укупног броја 1914. године, а безмало 60 одсто мушке популације. На различитим бојном пољима заувек је остало више од четири стотине хиљада војника и официра о којима најречитије говоре речи њиховог непријатеља, фелдмаршала Аугуста фон Макензена, који је крајем 1915. годи-

не командовао групом армија три државе које су окупирале Србију, Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске. Војсковођа који је по окупацији Београда наредио да се на Топчидеру сахране сви изгинули српски војници, и да се направи споменик на коме је на немачком и српском написано „Овде почивају српски јунаци“, једном приликом је изговорио: „Ја необично ценим и волим вас из Шумадије. Ви сте херојски народ, пун части и поноса, народ велике и сјајне будућности.“ Деценијама се сећању на жртве Великог рата поклањало мало пажње, а Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату малтене да није ни обележаван до 2014. године. Стицајем историјских околности октобар и новембар су месеци у којима је Краљево, у два светска рата, доживљавало најтужније и најрадосније дане, дане окупирања и дане ослобађања. Због тога је после много година по ко зна који пут подсећано на погубност заборавности и спремности да се, зарад пролазних дневно-политичких интереса, мења однос према значајним датумима из историје који су камен темељац постојања слободТ. Радовановић ног народа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.10.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (17)

ДИГИТАЛНА ЕКОНОМИЈА - Омогућавањем електронског плаћања остварујемо уштеду времена за грађане и привреду, осигуравамо плаћање такси и накнада у пуном износу и, самим тим, увећавамо прилив средстава у буџет. - У 2016. години је само 65% домаћинстава имало приступ широкопојасном интернету. - До 2020. године изједначавање са земљама Европске уније да тај број достигне 100%. - Развој ИКТ сектора је у протеклих неколико година напредовао невероватном брзином. - Индустрија софтвера и услуга има раст од преко 20% сваке године! - Инвестиције у ИКТ сектору су порасле за 50% у 2015. на преко 330 милиона евра! - Профит просечне ИТ компаније је 560% већи од профита просечне компаније са истим бројем запослених

29.10.2017.

МАГАЗИН

еПлаћања Увођење електронског плаћања такси и накнада према држави је предуслов за успостављање пуне електронске управе. Плаћање услуга и производа у привреди данас можете обављати путем мобилног телефона са свог банковног рачуна, а када желите да платите држави таксу за нпр. вађење личне карте или пасоша, морате да платите на шалтеру, морате да чекате у реду банке или поште, а након тога морате да одете и на шалтер органа јавне власти како бисте доставили уплатницу. Да бисмо успоставили истинску дигиталну Србију не можемо за сваку обавезу плаћања да грађане и привреду шаљемо на шалтер поште или банке. Морамо омогућити електронско плаћање картицом или електронским

и мобилним банкарством. Омогућавањем електронског плаћања остварујемо уштеду времена за грађане и привреду, осигуравамо плаћање такси и накнада у пуном износу и, самим тим, увећавамо прилив средстава у буџет РС. Осим тога, уводимо и аутоматску контролу плаћања, ефикасно планирање јавних политика и подстичемо друге државне органе да уведу електронске сервисе. Желимо и да безготовинско плаћање картицама уведемо као могућност на свим шалтерима на којима се пружају јавни сервиси. Уосталом, промоција и већа примена безготовинског плаћања један је од стубова Националног акционог плана за борбу против сиве економије за 2017/2018. годину. Због тога ће то бити један од кључних приоритета за Владу Србије у наредном периоду, а Управа за трезор поста-

је кључни носилац реформе коју треба спровести.

Укидање печата Чланом 25. ставом 3. Закона о привредним друштвима из 2012. године недвосмислено је утврђено да не постоји обавеза употребе печата, осим ако се та обавеза иста не пропише законом. Ипак, до данас постоји преко 70 различитих правилника и подзаконских аката који вишеод пет година нису усклађени и којима се употреба печата и даље захтева. Тај проблем ћемо решити у најскоријем року.

Отворени подаци Отворени подаци, односно јавна доступност података у облику који је

погодан за рачунарску обраду и размену путем интернета, представљају један од главних покретача иновација јер се тиме подстиче транспарентност, а подаци могу бити искоришћени како би се креирала нова друштвена и комерцијална вредност. Бројне државе широм света одавно су откриле да отворени подаци подстичу привредни раст, чине јавну управу ефикаснијом и економичнијом, омогућавају квалитетније услуге за грађане, осигуравају транспарентност и смањују простор за корупцију. У свету се о подацима одавно говори као о „новој нафти“, а отворени подаци препознати су и као један од кључних фактора за достизање циљева одрживог развоја и дигиталну трансформацију друштва. Европска комисија процењује да ће отварање

података створити тржиште вредно 40 милијарди евра годишње, док ће укупна вредност за економију ЕУ достићи 200 милијарди евра. Зато ће један од приоритета Владе бити подршка отварању података у поседу јавних институција. Као земља ћемо наставити да поштујемо принципе Декларације за отворену управу и стремити ка усвајању свих начела садржаних у међународној Повељи о отвореним подацима, што ће нам омогућити да учимо од других земаља, преносимо другима сопствена искуства и поредимо резултате. Створићемо подстицајни правни оквир за отварање података, који ће бити потпуно усклађен са правним оквиром Европске уније. Унапредићемо национални портал отворених података који је претходна Влада направила и подр-

жати државне органе на свим нивоима да отварају своје податке. Као најважније, сарађиваћемо са привредом, цивилним сектором и научно-истраживачким институцијама, како бисмо заједно дефинисали приоритете и обезбедили остварење свих потенцијала отворених података.

Телекомуникациона инфраструктура Остварење дигиталног друштва и дигиталне државе почива на три стуба: дигиталне вештине и компетенције, развијене дигиталне услуге и телекомуникациона инфраструктура. Телекомуникациони саобраћај подједнако је важан као и друмски. Изградња и повезивање телекомуникационих путева исплативо је колико и друмски или же-

лезнички путеви и због тога ће ово бити стратешки приоритет будуће Владе. Значајан део телекомуникационе мреже, коју треба повезати у јединствени систем државне телекомуникационе мреже и обезбедити његово ефикасно коришћење, налази се у државном власништву, у јавним предузећима, акционарским друштвима и организацијама. Тренутно располажемо са 6.500 км „кичме“ у ЈП Електромрежа Србије (ЕМС). Те ресурсе треба ставити на располагање мобилним оператерима и другим организацијама. Дуж целог аутопута се увек постављају цеви за оптичку комуникацију, те и то такође треба искористити. У 2016. години је само 65% домаћинстава имало приступ широкопојасном интернету. Планирамо да се до 2020. године изједначимо са земљама Европске уније и да тај број достигне 100%.

МАГАЗИН

29.10.2017.

Дигитална безбедност

Паралелно са технолошким развојем долазе и нови безбедносни изазови. Влада Србије свесна је да напади на информационе системе могу битно да угрозе пословање предузећа, функционисање државне управе и националну безбедност, али држава је решена да се ухвати у коштац са изазовима заштите података и информационих система. Наш циљ је да у наредном периоду, пре свега, ојачамо капацитете државе у овој области. Конкретно, донећемо стандарде и мере за управљање информационом безбедношћу у свим органима државне управе, успоставићемо систем за аутоматизовано праћење и извештавање о потенцијалним безбедносним пропустима у критичним државним сервисима, улагаћемо у опрему и софтверска решења за заштиту података и система (disaster recovery и back up) у складу са међународним стандарима и националним прописима у области информационе безбедности, обучаваћемо државне службенике и запослене у правосуђу како бисмо унапредили откривање високотехнолошког кримина-

ла и кривично гоњење учинилаца. Наставићемо да спроводимо пројекте у вези са безбедношћу деце на интернету и развојем свести о информационој безбедности кроз образовни систем и промотивне кампање.

Важност дигиталног пословања Претходна Влада Србије је препознала важност технолошког пословања, а нарочито предузетништва, за економску будућност Србије. Развој ИКТ сектора је у протеклих неколико година напредовао невероватном брзином. То је један од највећих сектора у Србији, који чини преко 10% БДП, и један је од оних који најбрже расту: чак преко 10% годишње. Унутар њега индустрија софтвера и услуга има раст од преко 20% сваке године! Инвестиције у ИКТ сектору су порасле за 50% у 2015. на преко 330 милиона евра! Профит просечне ИТ компаније је 560% већи од профита просечне компаније са истим бројем запослених. Осим тога, потребе сектора за средствима су знатно мање него у другим индустријским гранама, тако да један ИТ радник са половином просечних ресурса постиже шестпута већи профит. Дигитална економија је изнад свега „зелена“ и промовише шире принципе одрживог развоја. Због свега наведеног, кадровски потенцијали у ИТ-у не само да су потпуно искоришћени, него је мањак квалификованих кадрова већ почео да ограничава даљи раст. Како би подржала развој ИТ сектора, Влада је прошле године основала министарски Савет за иновационо предузетништво и информационе технологије, чији је задатак да спроведе планове који би повећали годишњи нето извоз ИТ сектора са 400 милиона евра на 1,5 милијарду евра годишње. Овај свеобухватни циљ ће, уколико буде постигнут на прави начин, допринети отварању нових високо плаћених радних места за грађане Србије, унапредити укупну иновациону средину у Србији и дати смислен допринос фи-

скалној позицији Владе. Постизање овог циља ће захтевати конкретне паралелне напоре Владе на неколико фронтова. За почетак, Влада је усвојила Стратегију за развој ИТ сектора 2017-2020, а фокусираће се и на следеће области и иницијативе.

Нова пословна инфраструктура Држава интензивно ради на стварању инфраструктуре за повезивање науке и бизниса, развој нових технологија и модерно пословање. Даље подржавамо Научно-технолошки парк у Београду (Звездара), а градимо паркове и у Новом Саду и Нишу. У септембру ове године биће завршен и почеће са радом Студентски креативни центар на Електронском факултету у Нишу. Биће то први такав простор за развој студентских иновационих идеја које ће бити подржане за даљи развој.

Дигитализација традиционалних индустрија Један од највећих потенцијала брзог развоја економије Србије лежи у дигитализацији традиционалних грана привреде. На пример, једна од највећих области за примену нових технологија је пољопривреда, где технологије као што су беспилотне летелице, сензори, анализа велике количине података, аутоматизација процеса, технологије урбане-локалне производње и друго, производњу хране чини здравијом, ефикаснијом, јефтинијом и сигурнијом. Технологија такође доноси и велики напредак у медицини, грађевини, енергетици и другим областима од великог значаја за свакодневни живот грађана. Предложићемо и рад на Закону о државној информатичкој инфраструктури који треба да створи услове за квалитетну сарадњу јавног сектора са приватним сектором на развоју информационих система у државном и јавном сектору.

МАГАЗИН 29.10.2017.

Расте крст на Столовима

МАГАЗИН

29.10.2017.

НОВИ СИМБОЛ КРАЉЕВА?

- На највишем врху планине Столови, са кога се види пола Србије, завршени радови за постављање металног крста високог 33 метра, као симбол земаљског живота Исуса Христа. – Од кад је добијена грађевинска дозвола највиши представници локалних власти нису показали превише интереса да помогну подизање крста. – Лакше до дозволе за градњу џамије него подизање крста на Столовима. – Уместо у подизање крста вишак цемента намењеног санацији последица земљотреса пред изборе употребљен за куповину гласова по месним заједницама. - Нетрагом нестало око две тоне гвожђа припремљеног за темељ. – Подизање крста одговор на приче да у Рашкој области ничу џамије. – Пут од Каменице до врха Столова пут ходочашћа. – Поред стазе уређена одморишта, пијаћа вода и саднице аутохтоних сорти воћа које успевају на овим висинама. – У бетонску стопу уграђено седам хиљада килограма арматурног грађевинског г вожђа пречника шеснаест милиметара

отово да нема значајнијег града на свету без препознатљивог обележје које га на посебан начин легитимише далеко изван територије на којој се простире. Деценијама уназад, посебно након прве половине последње деценије двадесетог века од када се сматра симболом демократских промена испред кога су се одвијали најзначајнији догађаји за новију историју града, у Краљеву је то био споменик палим борцима у балканским и Првом светском рату, у жаргону назван Милутин. Славу коју је стекао у том периоду прети да помути крст на највишем врху планине Столови на коме су завршени радови за постављање металног

МАГАЗИН

29.10.2017.

хришћанског знамења. Кад буде постављен крст висок 33 метра, као симбол земаљског живота Исуса Христа, у видније доба дана током целе године требало би да буде видљив из већег дела Србије, понајбоље из Краљева из кога су погледи грађана веома често упрти према највишем врху ове планине. Идеја о постављању пре десетак година се родила у глави председника Добровољног ватрогасног друштва Краљево Милутина Вукосављевића који подсећа да се са овог места виде Шар планина и Проклетије Са највишим врхом од 1.375 метара Столови нису највиша планина у Србији али се, захваљујући повољном гео-

графском положају, са овог места види скоро половина земље. Планина је почетком маја, још од 1956. године, састајалиште бројних планинара, и других љубитеља природе, у акцији названој „Нарцису у походе“. Завршетак једне такве је, након што су се стотине учесника већ вратили кући, у мају 2007. био повод да организатори још једном обиђу добро познату стазу и очисте смеће које је ту, евентуално. До те године група планинара, међу којима Милутин Вукосављевић и Мане Ђоковић, је већ шест пута препешачила пут од Краљева до Манастира Хиландара на Светој гори и заразила се вирусом вере и ходочашћа. И док су са

Усовице посматрали панораму Краљева Ђоковић је приметио како би било лепо кад би на врх Столова био постављен некакав крст. - Мени та идеја није дала мира па сам, као председник Планинарско смучарског друштва Гвоздац, покренуо иницијативу да се направи крст. Послао сам допис на адресу епископа жичког Хризостома, затражио благослов и предложио одбор за изградњу. Објаснио сам да ће крст да буде висок 33 метра, као симбол Христових година, и за председника Одбора предложио протојереја ставрофора Љубинка Костића, пароха Матарушке Бање који покрива и део Столова на коме се гра-

ди крст. Владика је предложен за почасног председника, а за члана, по функцији, градоначелник Краљева др Милош Бабић. Остали чланови су директор Јавног предузећа „Србијашуме“, начелник Одељења за комуналне делатности и још неколико људи који су радо прихватили да буду у одбору – каже Вукосављевић. Благослов владике Хризостома означио је почетак дугог хода по мукама ка добијању грађевинске дозволе пре чега је требало обезбедити потребан број сагласности предузећа „Србијашуме“, „Водовод“, „Електродистрибуција“ и других. Ма колико се то могло чинити чудним са-

гласност је најлакше добијена од Директората за цивилно ваздухопловство у чије је карте на овом месту уцртан објекат висине 33 метра. Од кад је добијена грађевинска дозвола највиши представници власти нису показали превише интереса да помогну, сем др Љубише Јовашевића који је, у кратком периоду на челу града, учинио знатно више него остали. Његов допринос огледа се у стварању услова да Јавно комунално предузеће „Путеви“ проходним учини део пута који је спречавао несметан довоз материјала за градњу. Присуство булдожера на врху планине било је прилика да се иско-

29.10.2017.

МАГАЗИН

па темељ за шта је добијена сагласност директора „Путева“. Било је то током 2012. или пет година од тренутка кад је почела потрага за сагласностима које воде до грађевинске дозволе. На том путу било је препрека различите висине, због чега међу покретачима идеје преовладава утисак да би пре добили дозволу за џамију на овом месту. Од тренутка кад је реализација идеје показала довољну дозу озбиљности јавили су се први донатори и прикупљање добровољних прилога за куповину недостајућег материјала, пре свега 250 кубика шљунка. Очекивања да би неутрошен вишак цемента за санацију последица земљотреса могао да се искористи за постоље крста показало се неоснованим, јер су представници власти сматрали да га је, пред наступајуће изборе, корисније употребити за обезбеђење гласова по месним заједницама. Једино на шта се могло ословнити били су добровољни прилози грађана, не увек у новцу. Значајним се чини донација траке за уземљење, добровољни рад на објекту, ветрогенератор и соларни панели који у беспућу обезбеђују довољну количину струје да крст буде осветљен и током ноћи. Негативна искуства бројних сличних акција из прошлости, кад су се организаторима приписивале различите махинације, повод су да скупштина Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“ овласти матарушког пароха да располаже финансијским средствима која стижу на посебан текући рачун. Значајну количину међу првима су, одвајањем од зараде, уплатили припадници краљевачког

Милутин Вукосављевић

одреда Жандармерије, а свако гусларско дружење било је нова прилика да се посетиоцима пружи шанса за укључење у акцију. По страни нису остали ни планинари којима је Јагодинска пивара омогућила да од сваке продате флаше пива један део искористе за подизање крста. Уз одговарајући летак, који објашњава мотиве за градњу, по правилу је прикључен и налог за уплату на коме је празно само место за упис износа који дародавац може да одвоји. Такви су очекивали Краљевчане у различитим ситуацијама, па и у такмичењу кувара у припремању пасуља „Сребрни казан“. Разумевање је показало и руководство предузећа „Копаоник“ који је испоручио потребну количину цемента уз услов да буде плаћен кад се буде могло. Све показује колико је процес мотивације дародаваца, и прикупљања средстава, био спор и да покретачима акције ништа није било тешко колико отпор на који су наилазили међу одређеним групацијама и појединцима, између осталих и податак да је нетрагом нестало око две тоне гвожђа припремљеног за темељ. Најбоља потврда је око пет хиљада негативних коментара на друштвеним мрежама након једног гостовања Милутина Вукосављевића у програму Радија Слободна Европа. Идеја водиља је, каже он, све време била потреба која се осетила у народу у веме прича да у Рашкој области ничу џамије, па би прави одговор на то била градња крста. - Идеја се није јавила случајно као што ни на Свету гору нисмо ишли случајно. Дошла је из народа, од некуда се створила, а и ја сам осетио потребу уверен

да ће крст имати исцелитељску моћ. Владику сам замолио за благослов да не буде окренут према истоку, него да га ми из Краљева видимо као крст, а не као стуб, а и браћа туђе вере ће га, окренутог према Старој Рашкој, тако видети. Замислили смо да дванаест километара дуг пут од Каменице до крста буде својеврстан пут ходочашћа и да га уклопимо у нашу манифестацију „Нарцису у походе“. Сви који пођу од Каменице могу да застану на једном од пет одморишта са надстрешницама где ће свако моћи да седне и да се одмори, да то буде место опуштања и дружења. Три смо већ изградили, а иако за сваку имамо дозволу неко је хтео да нас омете у даљем раду и написао пријаву грађевинском инспектору. Власник земљишта је Јавно предузеће „Србијашуме“, они су дали писмену сагласност да се изграде надстершнице, пројекат је њихов а и инжењери који су учествовали у раду. После свих мука и огромног рада сада више нико од планинара и мештана који пођу према врху Столова не каже да иде до антене, која је ту постављена без дозволе, него да иде до крста – каже Вукосављевић. Планирано је да се поред стазе, свуда где је то могуће, уреде изворишта и онима који туда прођу обезбеди окрепљење. Идеја је раније била укључена у програм Стазе здравља на краљевачким планинама, а новинар коме је изложена како би је промовисао злоупотребио информације и преточио их у сопствени пројекат на основу кога је, каже Вукосављевић, од надлежног министарства добио седам милиона динара.

МАГАЗИН

29.10.2017.

Негативно искуство било је основни мотив да се код Завода за интелектуалну својину заштити манифестација „Нарцису у походе“ и онемогући присвајање од стране појединих представника локалних власти којима се приписује намера да разбију планинарско друштво са вишедеценијском традицијом. Вукосављевић потврђује жељу планинара да на потезу до крста засаде аутохтоне врсте воћа које успевају до висине од хиљаду метара изнад површине мора. Првих педесетак је ваћ засађено али је, због вандалског понашања појединаца, остало тек неколико садница. То не утиче на амбицију планинара да новим акцијама обележавају значајна места из српске историје. Тако се ових дана на Великој ливади завршава чесма у част српским војницима који су на овим просторима изгинули у јесен 1915. године бранећи одступање краља и државног врха

према Албанији. Захвалним сарадником у свим акцијама краљевачки планинари оцењују „Србијашуме“ и улогу запослених у рашчишћавању планинских путева пред сваку нову акцију „Нарцису у походе“. Десет година од зачетка прве идеје о подизању крста на Столовима завршен је темељ, по пројекту који је направио декан Саобраћајног факултета Миле Савковић. Наставак радова и избор одговарајућег материјала ограничавају само средства, а добра основа за оптимизам је уверење да у дијаспори има оних који би помогли. Међу планинарима је присутно уверење да би прве обрисе, према пројекту који већ постоји, крст могао да добије већ следеће године. Кад буде постављен биће осветљен довољном количином светла које омогућава да буде видљив са широког

простора који сеже десетинама километара са сваке стране. Колико је рад стручњака у овој области значајан потврђује податак о малој количини струје за осветљавање коју ће обезбедити соларни панели. Није без значаја ни податак да на овом локалитету увек има довољно ветра за покретање генератора који производе струју. Од првих дана реализације значајног подухвата на врху планине био је Добривоје Бићо Балтић, власник Занатске грађевинске радње МАТ и председник Црквеног одбора Црквене општине Матарушка Бања. И поред четрдесетогодишњег грађевинског искуства овај шездесетосмогодишњак потврђује да је извођење грађевинских радова представљало велики изазов екипи састављеној од шест до десет радника, посебно у тренуцима кад јутарња температура на врху Столова није прелазила два степена. Ако

се томе дода јак ветар није чудно да су први јесењи дани условљавали облачење као усред зиме. То је, каже Добривоје, било много мањи проблем него сви други са којима су се радници сретали на врху Столова. Већ на почетку требало је профилисати рупу у камену димензија десет пута петнаест метара и дати јој коначан облик, пре него се постави први слој бетона као основа за стопу и темељ. Било је то пре пуне две године током којих је ових дана завршен темељ полако добијао коначан изглед. Иако је арматура пројектована према тежини крста који треба да носи надзорни орган није био задовољан начином на који је првобитно постављена, па су била потребна читава три дана да се демонтира и на други начин распореди. Седам хиљада килограма арматурног грађевинског гвожђа пречника

шеснаест милиметара уграђено је у бетонску стопу димензија десет пута десет метара и висине метар и двадесет сантиметара. - У изравнавајући слој је уграђено око двадесет, а у стопу 120 кубика бетона. Изнад стопе је постављен темељ квадратног облика странице пет метара и десет сантиметара и висине два и по метра у који је, поред арматуре по пројекту, уграђено 62 кубика бетона. У угловима је постављен по један челични L профил димензија двадесет пута двадесет сантиметара на који ће, заваривањем или помоћу шрафова, бити причвршћен крст. За тринаест узастопних дана, колико смо радили на Столовима, утрошено је више од 900 џакова цемента и уграђено близу 200 кубика бетона. Дневно смо трошили око десет хиљада литара воде која је довожена цистернама „Водовода“ и ватрогасног друштва, у свакој по шест хиљада ли-

тара. Презадовољан сам, јер сам православне вере и молим се томе крсту, па ја и моја екипа нисмо обраћали пажњу ни на ветар, ни на кишу, ни проблеме које смо имали, само да завршимо посао – каже Балтић. Јак мотив био је податак да се годнама пре тога доста причало о подизању крста на Столовима, а мало тога урадило. Завршетком грађевинских радоба створени су потребни услови за постављање металне конструкције, извршена потпуна изолација темеља и заштита од корозије металних делова изнад земље. Није на одмет напоменути да је градња изазвала велико интересовање грађана којима није било тешко да дођу до врха планине како би се уверили да подизање крста није празна прича. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.10.2017.

МАГАЗИН

29.10.2017.

Седам година од катастрофалног земљотреса

СЕЋАЊЕ Н петак се навршава пет година од када је Краљево у новембру 2010. године погодио земљотрес катастрофалних размера који је однео два људска живота и причинио огромну материјалну штету. У првим јутарњим часовима земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале извео је на улице цео један град, а из свести највећег броја Краљевчана ни после седам година нису избледеле слике највеће природне катастрофе у новијој историји. Неколико месеци је град живео у стању ванредне ситуације и ма колико да се оно нормализовало последице земљотреса су и данас видне на неким објектима у најужем делу града.

Непосредно по престанку опасности према свим стамбеним објектима на подручју погођеном земљотресом упутиле су се бројне екипе стручњака грађевинске струке који су у Краљево дошле из свих крајева земље. Након што су сређени записници са терена констатовано је мање или веће оштећење на око 16 хиљада индивидуалних стамбених објеката и осам хиљада станова у зградама за колективно становање. Локална самоуправа је уз помоћ државе реаговала брзо, првенствено у решавању највећих проблема, па је већ након месец дана отпочела изградња а на месту порушених објеката

прве монтажне куће никле пре завршетка календарске године. Иако су комисије оштећења шесте категорије утврдиле на око осам стотина стамбених објеката у следећих неколико месеци изграђено је 465 монтажних кућа. Разлика између ова два броја резултат је чињенице да сви власници нису могли да докажу да су у њима и становали у време кад се догодила катастрофа. Власницима објеката на којима су утврђена оштећења из првих пет категорија исплаћено је онолико новца колико су комисије процениле да је довољно да се обаве радови на санацији. Новац за реконструкцију испла

ћиван је по утврђеној процедури, а на основу унапред дефинисаних критеријума. Свима за које је утврђено било какво оштећење омогућено је да током наредне две године поднесу захтев за надокнаду штете надлежној служби локалне самоуправе, што је било довољно да потребне услове испуне и они који то нису могли у време земљотреса. Након истека предвиђеног рока утврђено је да нема нерешених случајева, а власницима стамбених објеката незадовољним решењима сртучних комисија остављена могућност да право на надокнаду остварују на друге начине. Стамбени објекти сврстани у једну

од прве три категорије нису захтевали обимнију санацију док је за оне из четврте и пете била неопходна израда пројекта од стране сертификованог лица или овлашћене фирме. Власницима стамбених објеката код којих је утврђен први степен оштећења исплаћено је по двадесет хиљада динара, онима чије су куће сврстане у другу категорију по тридесет, а у трећој четрдесет хиљада динара. То право је остварило 3.530 лица из прве, 4.759 из друге и 2.713 из треће категорије. Знатније оштећење је у четврту категорију уврстило 1.188, а у пету 625 објеката чијим је власницима исплаћена прописана надокнада. Уз то су сви добили и

одређену количину грађевинског материјала према опису из записника које су направиле комисије. Власницима објеката сврстаних у прве три категорије исплаћено је око 322 милиона динара, а додељен је и грађевински материјал вредан скоро 146 милиона. Власницима кућа сврстаних у четврту и пету категорију оштећења поред материјала потребног за санацију оштећења исплаћено је 318 милиона динара. У ову суму урачунат је паушал од 100 хиљада за оштећења четврте и 120 пете категорије намењен првенствено изради пројеката неопходних за извођење обимнијих радова Т. Радовановић.

Фото: М. Радовановић

НЕ БЛЕДИ

Трагање за моделима управљања Парком природе „Голија“

МАГАЗИН

29.10.2017.

ОД ПЛАНИРАЊ

- Дводневна дискусија у оквиру пројекта „Голија - прелаз од планирања ка развоју“ усмерена ка важним сегментима развоја овог краја, заштиту животне средине, очување природног и културног наслеђа, економске и туристичке аспекте и развој инфраструктуре. - Основни елементи одрживог развоја, партиципација свих заинтересованих у дефинисању пројеката, политика и мера које треба спроводити, повећана брига о очувању ове јединствене целине и заштити животне средине и позитивна европска искуства у овој области. - Веза од планирања ка развоју подразумева дефинисање оптималних управљачких модела који треба да дају одговор на имплементацију низа развојних могућности и управљања развојем туристичких дестинација. - Инфраструктура и туризам препознати као доминантне теме за планирање у наредном периоду

Фото: М. Радовановић

ЊА КА РАЗВОЈУ

инистарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије и развојни програм Европски прогрес окупили су у Краљеву представнике министарстава и локалних власти, институција, приватног и цивилног сектора, као и појединце, са циљем да заједно размотре и дефинишу модел управљања развојем Парка природе „Голија“ и Голијом као туристичком дестинацијом. Округли столови се организују у оквиру пројекта „Голија - прелаз од планирања ка развоју“, који финансирају Европска унија и Влада Швајцарске, са циљем да се створе услови за одрживи развој овог краја. Поред дефинисања модела општег управљања развојем Парка природе „Голија“, који ће бити израђен у складу са националним оквиром и локалним контекстом, пројекат подразумева и израду недостајуће планске документације за изградњу кључних инфраструктурних коридора неопходних за развој овог подручја. Дводневна дискусија је усмерена ка свим важним сегментима развоја Голије, укључујући заштиту животне средине, очување природног и културног наслеђа, економске и туристичке аспекте, као и

МАГАЗИН

29.10.2017.

развој инфраструктуре, што води ка сагледавању различитих гледишта на путу проналажења квалитетних решења уз учешће свих релевантних заинтересованих страна. Округли сто је отворио државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација Мирослав Кнежевић, а у раду су учествовали представници релевантних министарстава и пет локалних самоуправа на чијој територији се простире Голија, Краљева, Ивањице, Новог Пазара, Рашке и Сјенице. Министарство трговине туризма и телекомуникација је иницирало пројекат због жеље да се дефинише стратешки оквир даљег развоја Парка природе „Голија“ а кроз креирање планске документације, и дефинисање модела управљања, створе услови да се у наредном периоду искористе и валоризују сви потенцијали овог подручја, природни. културни и историјски. Државни секретар у планирању посебно важним сматра поштовање постулата одрживог развоја уз маскимално укључење представника локалних заједница како би се, кроз заједничке дискусије, дошло до предлога модела управљања и стварања бољих услова

за живот и развој читавог подручја. - Ова година је година одрживог туризма и ми се трудимо да у свим планским документима максимално поштујемо постулате одрживог развоја. Трудићемо се и да у већ предвиђеним системима заштите, поштујући њихова ограничења, направимо такве планове који ће омогућити несметани даљи развој, али и поштовање система заштите – каже Кнежевић. Национални менаџер програма Европски прогрес Марко Вујачић у реализацији пројекта види прве кораке постављања темеља одрживог развоја Голије, а подршка локалним самоуправама са овог подручја огледа се у изради планских докумената која воде дефинисању акционог плана развоја Голије као јединствене целине. Посебно значајним оцењује се настојање за очување природне јединствености, биодиверзитета, природног и културног наслеђа овог краја. - Не морамо све да измислимо, већ да се позовемо на неке добре примере европске праксе, прилагодимо их локалном контексту и ономе што је присутно у Србији. Верујемо да тиме стварамо услове за средњорочну и дугорочну валоризацију сјајних потенци-

јала које има Голија за развој туризма и пољопривреде, у ширем смислу и за економски развој који ће првенствено бити у корист оних који живе на подручју локалних самоуправа које обухватају Голију. Сада је актуелна израда планских докумената за инфраструктурне коридоре, а то ствара основ за решавање правно имовинских питања што је предуслов за израду техничке документације да у ближој будућности почне рад на реализацији конкретних инфраструктурних пројеката. Важно је да са свим заинтересованим странама, грађанима, привредницима и цивилним друштвом, видимо шта је то што хоћемо од Голије, и у ком правцу желимо да тај развој тече. Једна од тема је разматрање активности које ће бити део акционог плана, а позваћемо се на добре примере европске праксе да договоримо концепт, институционални и правни оквир, и водимо рачуна о самом развоју туризма, а са присутнима видимо у ком правцу они који живе на подручју Голије, и овом делу Србије, треба да крену – каже Вујачић. Краљево се међу последњима придружило рализацији значајног држав-

ног пројекта, а из локалне самоуправе стиже обећање да ће са својом администрацијом, и свим што је потребно, учествовати у изградњи модела који ће разрађивати одрживи развој парка природе. Трендови на глобалном нивоу, и међународном тржишту, указују на значај удаљених дестинација које имају очувану природу што је повод да се искористи и развија Голија и, уз очување екологије и животне средине, створе услови за даљи развој туризма и целог подручја. Списак учесника, међу којима су компетентна лица и стручњаци, добра је основа за став да се, кроз дискусије и разговоре, дође до правих предлога и решења за израду планске документације, али и модела управљања даљим развојем овог подручја. У Канцеларији Уједињених нација за пројектне услуге подсећају на три основна елемента одрживог развоја, партиципацију свих заинтересованих у дефинисању пројеката, политика и мера које треба спроводити, повећану бригу о очувању ове јединствене целине и заштити животне средине и позитивна европска искуства у овој области. Значајан сегмент пројекта се одно-

си на креирање модела управљања јер су грађани, и сви учесници у процесу, током припрема за реализацију тражили одоговор на питање кад ће имати користи од тога. На почетку процеса стиже потврда да веза од планирања ка развоју подразумева дефинисање оптималних управљачких модела који треба да дају одговор на имплементацију читавог низа развојних могућности и управљања развојем туристичких дестинација. Други део пројекта је посвећен отварању дијалога са свим кључним представницима значајним за развој Голије како би се дошло до једиственог закључка шта је неопходно обезбедити у будућности као предуслов за системски приступ развоју овако значајног заштићеног подручја који је истовремено и резерват биосфере . Кључним елементом се сматра укључивање што више заинтересованих актера и допринос у креирању модела у који су укључени Асоцијација за развој Ибарске долине ИДА, потом Футура и Агенда 21. Прелиминарни материјал за разматрање је почетна анализа која даје кратак преглед стања по свим тематским областима кључним за развој Голије, са посебним

МАГАЗИН

29.10.2017.

освртом на развој могућих управљачких модела који се могу применити у овом концепту. Управљачки модел треба да се инкорпорира у акциони план као инструмент за праћење реализације свих заједничких активности. Сврхом округлих столова оцењена је консолидација радног материјала и допуњавање свим што је неопходно, као и представљање могућих управљачких модела применљивих на Парк природе „Голија“. Процена о могућим моделима за управљање, коју је представио Драган Рогановић, полази од анализе постојећег стање како би се предвидели наредни кораци у изради акционог плана. Процес је обухватио низ активности, анализе заинтересованих страна и релевантне документације, а поред низа састанака са предствницима локалних

самоуправа и другим актерима са овог подручја, извршено је анкетирање педесет учесника из пословног, цивилног и јавног сектора. - Кроз анкету и анализу се показало да је неопходно радити на унапређењу инфраструктуре, стварању концепта за развој локалне заједнице, као и развој активности за које постоје добри предуслови у самом подручју на коме је туризам препознат као веома перспективна грана. Изанализирали смо четири могућа модела управљања који нису увек чисти како их налазимо у другим подручјима, већ су прилагођени ситуацији у самом парку природе. То није коначно решење већ презентација како одређени модел изгледа у пракси, а имамо слободу да га кроз процес прилагођавамо нашој ситуацији. Задатак није био

да се дефинише само један модел, па ће можда то да буде и комбинација нека два постојећа, а разматраћемо туризам као најперспективнију грану за развој и модел управљања општег социо-економског развоја подручја. Сва четири модела су партиципативна, договорено је да се ради по принципима консензуса око заједничких интереса, па је нормално да свака заинтересована страна, и група, искаже своје интересе, а модел управљања ради на помирењу тих интереса. Перспектива свих модела управљања је разматрана у дужем временском периоду, сваки од њих има развојне могућности и перспективу, а ни један не искључује неки други – каже Рогановић. Резултати анкете потврђују да се развој подручја Голије подразумева као национални пројекат од највишег инте-

реса. Доживљај самог подручја, комбинације природе културно-историјских вредности и традиције које има, је врло позитиван, а приоритетним за активно планирање у наредном периоду као доминантне теме препознати су инфраструктура и туризам. Анкета показује да препреку представља недостатак сарадње између власти са националног и локалног нивоа, недостатак знања, искуства и примера добре праксе, а уочена је потреба за унапређењем сарадње јавног, привредног и пословног сектора. На узорку од педесет анкетираних више од половине није препознало ни један од могућих модела, а поред четири понуђена пружена им је могућност да предложе и нови. Чињеница да их није било потврђује неопходност да се побољша информисаност уз услов да у

том послу учествују све заинтересоване стране. Истраживање потврђује постојање свести о томе да управљање буде резултат заједничког пројекта свих сектора, а као релевантни фактори у том процесу препознати су локална управа, јавна предузећа, туристичке организације, невладин сектор, национална власт и други. Покушај да се код заинтересованих страна дође до јединственог става о томе ко треба да буде доминантан у процесу управљања подручјем није довео до консензуса, јер је готово подједнак број анкетираних који подржавају такав предлог и других по којима сви учесници у процесу треба да буду равноправни. На питање шта модел управљања треба да креира, и чиме треба доминантно да се бави, препознате су четири основне претпоставке, координација

програма пројеката и активности пет локалних самоуправа, развој инфраструктуре и координација развоја планске документације, подршка развоју одрживог туризма и планирање заједничког буџета за Парк природе „Голија“. Одговор на питање које би могућности, или подстицаји локалном становништву, требало да буду обезбеђени на врх лествице је поставио економске теме, бољу могућност запошљавања и подршку активностима локалног становништва, а високо је котирана тежња за бољом промоцију туризма у парку природе. Готово педесет одсто акнетираних кључним за одрживи развој овог подручја сматра туризам, високо су котирани инфраструтурни проблеми, а као једна од доминантних тема препозната је пољопривреда. Т. Радовановић

29.10.2017.

МАГАЗИН

Истине, заблуде и дилеме сеоског туризма

НЕ ДАЈ БОЖЕ ДА СЕ ЉУДИ СЛОЖЕ

- Туризам је, уз воћарство, једина област у којој српска породица може да превари глобализацију. - На Златибору туристи знају само за центар, на Копаоник одлазе они који имају пара, а у Београд странци. - Медијске преставке српског туризма су много лошије од снимака из Грчке, Бугарске и прича које долазе са стране. - Нове генерације мисле да је њихова земља, иако једна од најлепших југоисточне Европе, ружнија од других и да је не треба обићи. - Једини који имају право да изађу на улицу и кажу да су сигурно у медијском мраку су радници у туризму. – У Србији, ван Београда, тек тридесетак власника значајнијих објеката има интерес да убрзаније развија туризам. - Код њих сезона траје два месеца, а други садржаји у региону су превише сиромашни да би неко остао дуже од три дана. - Они који би и дошли на најлепша места у земљи за њих и не знају

ријентација Србије на туризам није заобишла ни краљевачки крај који обилује бројним ресурсима за интензивнији развој ове привредне гране. И поред тога изостају значајнији резултати што је повод да туристички радници наставе трагање за начинима да се стање у овој области побољша. Један од покушаја преточен је у први Сајам сеоског туризма који је овог лета на Рудну организовала Туристичка организација Краљева, а прилика за стицање нових знања, посебно оних везаних за маркетинг у овој области, је присуство новинара Радиотелевизије Србије Милана Поповића. Он је туристичким радницима са подручја Краљева, и представницима туристичких организација из неколико околних градова, покушао да приближи искуства која потврђују да је српски туризам, након емитовања серијала „Задња кућа, Србија“, добио значајан медијски простор као и нови серијал „Гост“. Туризам је изабран као прва тема понајвише због уверења да је, уз воћарство, једина област у којој српска

МАГАЗИН

29.10.2017.

породица може да превари глобализацију. Уверење да појединац на друге привредне гране не може значајније да утиче води ка ставу да му, поред шљива, брескви, кајсија и другог воћа и поврћа, остаје једино још да буде добар домаћин. Кад су се на програму јавног сервиса током лета у ударном термину нашле емисије посвећене туризму прва реакција милионског аудиторијума била је чуђење изазвано лепотом крајева из најближег окружења о коме највећи број гледалаца не зна ни да постоје. Још поразније делује чврсто уверење да прве емисије серијала нису откриле ништа епохално, већ само нешто што би свако без много напора, и са децом, могао да обиђе ако мало крене изван туристичког центра. То ново је резултат поразне чињенице да на Златибору туристи знају само за центар, на Копаоник одлазе они који имају пара, а у Београд странци. Све остало као да не постоји, јер није виђено у немуштим медијским преставкама туризма. У време док су Discovery и NaUonal Geographic правили снимке из сателита

те медијске преставке су изгледале много лошије од снимака из Грчке, Бугарске и прича које долазе са стране, па нове генерације мисле да је њихова земља, иако једна од најлепших југоисточне Европе, ружнија од других и да је не треба обићи. Позната је чињеница да медији чине чуда, оно где нису били као да се није ни десило, а све што изађе у етар сматра се реалном сликом која зависи од начина на који је неки догађај представљен. Преведено на локалну ситуацију неколико пута емитован прилог са Рудна, ако у њему доминирају слике незавршених кућа и лоших путева, тешко може да заинтересује било кога да се упути ка овој средини. - Медији су вам у овом тренутку много важни, а ваша стратегија је у супротности са државном, јер гости који долазе код вас немају везе са оним што се ради у држави. Зато вам требају медији, требају вам људи који ће то да пропагирају. Отишао сам на Златиобор и изашао мало ван центра где су направили наказу од хотела са пет спратова. Ово

друго су неке нове зграде као у Београду и Новом Саду, али су мало даље нешто што ствара утисак да се налазим у Аустрији, апартмани које нисам видео последњих десет година. Урађено је светски, свака жардињера на свом месту, прозори и подови као у Швајцарској и да те неко успава па пробуди тамо, као да су те киднаповали. Сами стварамо ружну слику о Србији па један гејмер каже, моје друштво мисли да је Србија одвратна. Кад погледате какав је распоред вести који праве уредници постаје јасно колико је туризам важан, где је његова позиција у медијском простору. Прво иде политика, па енергетика, рударство, а пољопривреда при крају. У суштини ви сте у медијском мраку, а једини који имају право да изађу на улицу и кажу да су сигурно у медијском мраку су радници у туризму. Светски туризам иде до те мере далеко да пустите дете у нешто што је као град, они вам га врате после четири сата и праве од вас као да нисте нормални, али вам то прија кад дођете на десет или петнаест дана за мале паре.

Цена је толико пала да људи иду у турске рисорсе за хиљаду и неки евро за четворо – каже Поповић. Податак да у Београду остаје више од деведесет одсто прихода који се остварује од туризма води ка ставу да у остатку земље тек тридесетак власника значајнијих објеката има интерес да убрзаније развија ову привредну грану. То су најјачи хотелијери и власници капитала који су инвестирали огромна средства за развој, а живе од конгресног туризма и по којег пролазника, јер немају системски разрађен посао. Проблем се огледа у чињеници да код њих сезона траје два месеца, а други садржаји у региону су превише сиромашни да би неко остао дуже од три дана. И док највећи број оних који су се школовали за послове у туризму, уколико не према Београду, хрли према иностранству и пословима на крузерима, власници хотела немају богзна какав избор при постављању адекватног директора. За ангажовање било кога из Београда потребне су велике паре, што у старту никоме не одговара, па су принуђени на решења

каква нуди полукадар чија је основна брига, каже Поповић, да не пукне клима, да сва врата на објекту раде, или да се неко не отрује, а не да услуга буде у првих десет на Гуглу кад се укуца сеоски туризам у Србији. У време кад интернет представља најједностванији начин за прикупљање најразноврснијих информација, а огласи сваке врсте сами искачу на страницама које привлаче највећи број посетилаца, власници туристичких објеката су, због великих улагања, осуђени на ову врсту посла и решавање проблема које носе, а немају довољно људи да развијају посао, још мање да се баве маркетингом и пропагандом. - Са друге стране окружени су ешалоном људи одличних менаџера кафана који држе добре ресторане, параглајдере, рафтинге, држе коње, па реално могу да испуне неке садржаје и имају гомилу добрих домаћина у сеоским домаћинствима који чине душу тог краја. Не може менаџер са краватом у хотелу да ми представи Срем. Од тог нема ништа и то је пропала прича. Ко иоле има душу тај ће да каже, скло-

МАГАЗИН

29.10.2017.

ни се, ићи ћу сам то да гледам, а ви сте ти који продајете душу региона. Сад је проблем ко ће у тој причи да буде најпаметнији. Да ли он који говори ја доводим госте, ја имам хотел, да ли ови који кажу да без мојих коња, квадова и мотора можеш да затвориш то што имаш, или онај домаћин који је завршна фаза обраде и који фасцинира на крају. Оно што је мени занимљиво то је да у будућности видим да српски сеоски туризам обрати пажњу не само на сопствене капацитете, него да каже ја ћу одрадити услугу за тебе а педесет твојих гостију да дође код мене на једно поподне. Ту је шанса али је огроман проблем да за то треба да се чује, па међу најмлађим члановима породице морате да под хитно нађете људе који ће направити списак туристичких новинара, блогера и људи које бисте радо угостили, да шире пропаганду о вама. Ако се све своди да ја и још један коле-

га у овој години дођемо до вас, ми не можемо да дођемо следећи пут за двадесет година. Треба нам јача веза између читавих региона и медијског поља које се све више шири на интернет и постоји то небрањено поље које вама треба, а то су најмлађи чланови који можда не знају да праве гибаницу, али знају да праве фејсбук огласе. Они треба под хитно да се упосле, не да перу чаше него да седе цео дан и траже ко је тај кога ће да позову и кажу ми смо пратили ваш рад, волели бисмо да будете наш гост. То је једини начин да ширите вести о вама, јер ако чекате нас нећете дочекати никад – каже Поповић. Искуство телевизијског новинара потврђује да повремени прилози у некој од емисија, чак и у програмима најгледанијих телевизија, имају позитиван ефекат у ограничеом временском периоду што није довољно за посао који

захтева континуитет. У таквим околностима посебно значајном сматра се улога регионалних и локалних медија у чијем раду има места и за теме из области туризма. Није без значаја ни уверење да ангажовање таквих мање кошта, поготово млађих који се на различите начине баве промоцијом локалне средине. Суштина приче о развоју туризма своди се на потрагу за потрошачима и док Београд покушава да привуче што више оних са дубоким џепом решење за остатак Србије види се у свима који се не сналазе најбоље у таквим условима, а желе квалитетно да проведу време одмора и задовоље душу. Није далеко од истине констатација да су за привлачење великог броја гостију потребна значајна средства. Таквих нема у сеоском туризму, али нема ни појединаца који би се на адекватан начин бавили маркетингом и пропаган-

дом. То је основни разлог што највећи број оних који би и дошли на најлепша места у земљи за њих и не знају. - Ја сам фасциниран српским језерима као локалитетима који су нестварни, али пропаганда за те ствари не функционише. И у иностранству пропаганда подржава велике системе, па је неки излаз из тога да што више угостите људе који се тиме баве. Задатак свим вашим најмлађим из фамилије, било где да живе, је да нађу клинце који пишу занимљиве блогове, снимају или шта год раде, и угосте те људе, јер је то најјефтинија реклама. Ви знате како да искористите пенал, само треба неко да га свира. Ви сте генерално запостављени, а кад је раније и било туристичких емисија они буду код вас па оду на још 45 места, и могу да се врате тек за седам година. Ако то пусте на другом каналу или, на Пинку, то је веома мало и није критична маса, па вам

треба улаз на дигитално поље да бисте могли да изађете из анонимности – поручио је туристичким радницима Поповић. Проблеми који оптерећују све гране привреде посебно негативно се одражавају на туризам који заузима незавидно место на листи приоритета државе. Управо због тога ка овој грани је усмерено најмање пара што води ка ставу да једини излаз треба тражити у удруживању. Таква идеја није наишла на плодно тло ни међу стручњацима у овој области, пре би се рекло да је примљена са изненађењем. Проблемом српског туризма сматра се и оријентација на погрешну циљну групу и очекивање о доласку породица са великим бројем деце. Уверење да је Србија све више земља адреналина, вожњи кроз природу, јурњава кроз кањоне, вожње квадова и рафтинга, води ка ставу о преиспитивању пружа-

оца туристичких услова и прилагођавању условима на терену. Озбиљније истраживање тржишта води ка ставу да прилику за интензивирање посете треба тражити и међу пензионерима гастарбајтерима које више кошта ручак у Минхену него пун пансион у објектима сеоског туризма где са просечном месечном пензијом могу да проведу осам до десет недеља. То је повод за став о потреби маркетинга који у фокус интересовања ставља и ову категорију корисника туристичких услуга. Ма колико се туристички радници сложили са потребом заједничког наступа, и градње заједничких капацитета, није се далеко одмакло у реализацији идеје која се по који пут актуелизује тек повремено. Можда је и то разлог што је онима који шансу за зараду траже у сеоском туризму са Рудна послата јасна порука: „Не дај боже да се људи сложе“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.10.2017.

Лепоте Таре у Народној библиотеци

МАГАЗИН

29.10.2017.

ПОРУКА МЕЧКЕ МИЛИЦЕ И ДРУГАРА

- Због проблема који угрожавају егзистенцију врсте тим истраживача је 2007. године направио акциони план за очување медведа у Србији. - Документ који је наручило Министарство за заштиту животне средине, и у коме је наведено шта треба да се ради, никад није озваничен кривицом оних који се баве законском регулативом. - У записнику о предаји између два ловишта на Тари између 1947. и 1951. године нигде се не спомиње присуство медведа, а први подаци о присуству појављују се тек 1961. године

Милан Пауновић

МАГАЗИН 29.10.2017.

воре са властима Словачке о увозу медведа, а истраживачи су 2005. били затечени том информацијом па су покушали да спрече увоз. Резултати студије изводљивости показали су да словачки медведи нису подесни за расељавање, па је као компромисно решење усвојена транспортација медведа у оквиру земље. Медведи из Словачке иду по ђубриштима, нападају стоку и разарају пчелињаке док локални, иако праве штету, немају такав обичај а они са запада земље сроднији су аутохтоним медведима у источној Србији. У време ледених доба медведи у Европи су се поделили на две еволутивне гране а они из Словачке, који допиру до Карпата, настали као посебна еволутивна линија која није сродна нашим, иако се ради о истој врсти. У Србији постоји дуга традиција мечкарења па су током лова женке медведа убијане, а младунци узимани да би се дресирали и приказивали на јавним местима. За медведе који су били злостављани не постоји прихватилиште, а чак и они у зоолошким вртовима трпе јер им није понуђено ништа што би заокупило њихову пажњу, па је уочено стереотипно понашање оних који на располагању имају низ покрета током једног дана. Како не постоје адекватна прихватилишта медведи се чувају у онима која немају дозволе надлежних органа, а кад инспекција пронађе медведа и донесе решење о одузимању оставе га власнику, јер нема ко други да се стара о њему. Као харизматична врста која захтева много пажње медвед може да направи штете објектима и стоци. Територија на којој се креће женка релативно је мала и износи око 340 квадратних километара, док мужјаци, поготово млади, прелазе огромна пространства тражећи место у медвеђој заједници. Због уочених проблема који угрожавају егзистенцију врсте тим истраживача је 2007. године направио акциони план за очување медведа у Србији. Документ који је наручило Министарство за заштиту животне средине, и у коме је наведено шта треба да се ради, никад није озваничен кривицом оних који се баве законском регулативом. И док је у Националном парку Тара створено језгро са добром густином, у источној Србији је било тек неколико медведа. - Упоредо са транспортацијом медведа решили смо да их пратимо у новом станишту, па смо набавили сателитску технологију. Огрлице имају ГПС ГСМ телеметријску технологију која омогућава да у сваком тренутку знате где је медвед. Сателити лоцирају животињу, она добија географске координате, а у свакој огрлици постоји картица мобилног телефона која омогућава слање СМС

Фото: М. Радовановић

рограм под називом Лепоте Таре само је један у низу оних које реализује краљевачка Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. Један пре више од четири године организован је у сарадњи са Природњачким друштвом „Балкан“, а гости су, поред Милана Пауновића из београдског Природњачког музеја, били и руководилац службе Чувари природе Националног парка Тара Миодраг Петровић, руководилац Службе за презентацију промоције Бориша Чолић и руководилац туризма и едукације Ранко Милановић. Излагање под називома „Биологија медведа у Србији, порука мечке Милице и другара“ најмлађим Краљевчанима је требало да презентира резултате најновијих истраживања о животињама којима прети опасност нестајања. Пре само два века медвед је био широко распрострањена врста у већем делу Европе да би деведесетих година прошлог њихов ареал био знатно смањен. Иако их је развој европске цивилизације отерао са великог дела континента на овом простору их и даље има у довољној мери, али су неравномерно распоређени. На то је утицао развој пољопривреде, крчење шума и остали захвати у природи који су битно уситнили и смањили ареал медведа у Европи где су разбијени на мање групе. Медведи у западном делу Србије припадају популацији која долази са Динарских планина и Алпа, док они у источном припадају карпатским и старопланинским медведима. Иако нема прецизних података о броју медведа претпоставља се да их у Србији има око 60 од којих 40 живи у Националном парку Тара где представљају гајену врсту дивљачи на четири уређена хранилишта, а мања популација насељава Стару планину и углавном мигрира из Бугарске. Мада према неким подацима Црна Гора има доста медведа ближи истини је податак о само 90 примерака. Највише их је на територији Босне и Херцеговине, око 1200 примерака, затим Хрватске 400 и Словеније 300, мада различите категорије проценитеља говоре о 800 до 1.000 јединки. Најстарији подаци о медведима у Србији датирају с краја 19. века када је тадашњи директор Етнографског музеја написао рад под називом „О медведима“. О бројности нема егзактних података, али је на основу стања станишта закључено да је она од осамдесетих година прошлог века значајно опала због чега је Законом о заштити природе медвед сврстан у строго заштићене врсте чиме је забрањен његов лов. Због алармантне ситуације у једном периоду држава је почела прего-

МАГАЗИН

29.10.2017.

порука на модем повезан са компјутером који их шаље на меил. Тако се добије тачан податак где се медвед налази у простору – објашњава Пауновић. Први медвед Ђура ухваћен је на локалитету Горушице у Националном парку Тара. Уловљен је помоћу канадске замке, а након успављивања ветеринарски збринут и транспортован у јужни Кучај. Нешто касније транспортирана је и Милица чија је огрлица до тада дала преко 12,5 хиљада јединичних података о простору у коме се креће, тако да се од ње сазнало много о животу медведа у Србији. - Од њених другара Милоја, Мирке, Батице и Флекице, који још увек шаље податке, добили смо море података тако да можемо да се похвалимо да више нисмо на зачељу земаља које имају податке о медведима у овом делу Европе. Милица и Ђура су пребачени у источну Србију, а остали медведи маркирани и пуштени у националном парку Тара – каже Пауновић.

Иако је поуздано утврђено да током праћења ниједном није направила штету Милица је, као опрезна животиња, избегавала шумске путеве и присуство човека. Кретала се на око 25 квадратних километара, а у кршевитим кречњачким пределима источне Србије нашла добро станиште, па кренула да истражује и ишла даље да би са првим хладним данима почела да се повлачи. Већ у децембру је нашла брлог у подкрапини дугој седам и по метара и ту се припремила за зиму. У фебруару следеће године још је била тамо, а већ у марту све више истраживала територију и на крају отишла. Када је после две године примећено да се више не креће јавио се страх да је можда убијена. Испод једне поломљене шљиве у близини села Злот у борској општини пронађена је скупоцена огрлица која је отпала приликом чешања. - Када смо 2008. године отишли на Тару замолили смо да поставимо бодљикаву жицу на дрвећу где се медве-

ди чешу. Медведи знају да се чувају, а кад се чешу остављају на жици длаку, па узимањем генетичког материјала са длаке може да се одреди која се јединка чешала на том дрвету. Спаљивањем длаке по узимању узорка жице остаје чиста, а у неком следећем периоду добија се други узорак па тако добијамо податак колико се различитих медведа чешало на дрвету и живело на том простору. Познато је да медведи не иду на свако дрво да се чешу, већ воле увек једно исто. Добили смо податке да је хетерозигот код медведа у источној Србији, у Националном парку Тара, на другом месту у Европи. Највиши је у Хрватској, на другом месту је Србија, а следе Румунија, Скандинавија, северна Грчка, Кантабрија. Медведи су јако животни, а кад имају високу хетерозиготност значи да се нису укрштали у сродству и да је њихов потенцијал за размножавање велики. Узорци су скупљани на ивици ареала где има много младих јединки. Они беже од великих грмаља

који заузимају велике територије у ареалу, па је разумљиво да је хетерозиготност већа – објаснио је Пауновић. У записнику о предаји између два ловишта на Тари између 1947. и 1951. године нигде се не спомиње присуство медведа, а први подаци о присуству појављују се тек 1961. године. Прапредак медведима, као вуку и лисици, је пас. За разлику од других животиња медвед у Србији припада посебном варијетету европско сибирских медведа који газе целим стопалом тако да је отисак његове задње шапе сличан отиску стопала човека. Иако се сматра да су медведи спавачи доказано је да само дремуцкају, а сваких десет до петнаест дана устају да пију воду и уринирају. Мајка рађа младе крајем јануара и почетком фебруара, а младунче је тешко између 250 до 400 грама, голо је, слепо и нема зубе. На основу чињенице да за годину дана нарасте и до 15 килограма закључује се да је медвеђе млеко знатно јаче од млека краве. Чим

прогледају млади се крећу уз мајку која, ако осети да је угрожена, често пресели младе на другу локацију. Уколико је та угроженост већа напустиће их да би касније могла на свет да донесе друге, јер животиња не размишља као човек. - Медвед има два велика проблема у животу, како да нахрани велико тело и како да га сакрије од пријатеља и непријатеља. Кад млади порасту прво трче за мајком, опонашају је, играју се и једу. И док се мали пењу уз дрво кад одрасту то не чине због велике тежине, иако је доказано да су најјачи у предњим ногама, па је и кашика багера направљена на принципу медвеђег зглоба рамена, руку и шапе. Млади су радознали, као и сва деца, и играју се док мајка не сигнализира опасност, а чим прође заборављају и настављају даље. Остају уз мајку две године, а када у јуну следеће дође време парења, пошто се медведи паре сваке друге, разилазе се и свако одлази на своју страну. Код медведа нема родбинских

веза као код вукова код којих се цела фамилија стара о младима – прича Миодраг Петровић. Примећено је да у Национални парк Тара, који се простире на преко 19 хиљада хектара, долазе медведи из Босне и Херцеговине па су на овом локалитету примећене веома старе мечке, мајке са медведима и млади медведи који ту остају између седам и десет година. Није необично да препливају седам стотина метара широко језеро да би отишли у Босну на суседно ловиште, јер нису стриктно везани за једну територију па. у потрази за храном, прелазе велике раздаљине. Зато ваљда на Тари никада нису примећене две мечке са младима. И поред свих сазнања до којих се дошло последњих година о медведима, али и другим животињама на подручју Србије, не зна се довољно. Због тога се истраживачи, уз помоћ најсавременије технологије, стално труде да сазнају што више. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.10.2017.

МАГАЗИН

29.10.2017.

Искуства у борби против трговине људима

ОПАСНОСТ - Пружање подршке жртвама трафикинга отежано чињеницом да нема довољно потребних ресурса, чак ни при процени ризика и осигурању безбедности. – Драгоцена улога локалне самоуправе која препознаје потребу за финансирање активности дефинисаних законом. - Жртве трговине људима нису одговорне, ни криве, зато што су у ланцу трговине. Бити жртва је нешто што се коси са основним људским правима. - Центар за социјални рад је често подршка невладиним организацијама, и другим системима, у осмишљавању превентивних програма заштите од трговине људима. - Од 2014. године повећан број жртава радне и сексуалне експлоатације жена и девојака, али и радно способних мушкараца који постају жртве трафикинга. - Жртава трговине људима има много више него што потврђују и најпесимистичкије статистике

НЕ ЈЕЊАВА едавно формирање локалног тима за борбу против трговине људима, на основу решења градоначелника Краљева, повод је за осврт на рад претходног којим је координирала представница Центра за социјални рад Соња Јаћовић и подсећање да је ова установа, и пре формирања мреже, почела озбиљно да се бави овим проблемом. Кључном у овом процесу сматра се 2005. година кад је отпочео организован рад на едукацији и сензибилизацији свих запослених у овој установи како би се отклониле бројне предрасуде и стереотипи и код оних који треба да штите жртве трговине људима. Присуство семинарима у организацији владиног и невладиног сектора

прилика је за стицање знања која доприносе да се детектују и најситније поруке корисника у стању социјалне потребе, макар то била безазлена прича која ни из далека не наговештава да се иза свега може крити велики проблем. Од почетка се показало колико су запослени у Центру за социјални рад свесни преузете одговорности, без обзира којом се проблематиком бавили, што доказује и будност на препознавању сваког проблема, па и оног који се односи на трговину људима. Од 2005. године започета је сарадња са невладиним организацијама и другим, пре свега са полицијом, а прве активности су обележене заједничкм састанцима и разменом искустава о околностима у којима се појављује ри-

зик. Посебно значајним сматра се сарадња невладиних организација Атина и Астра чији су представници у Краљеву организовали заштиту жртава трафикинга. Сарадња са Атином интензивирна следеће године имала је за циљ пружање подршке идентификованим и високо трауматизованим жртвама трговине људима, које су прошле пакао ове негативне појаве, и више пута ретрафиковане, због чега захтевају много озбиљнију подршку и стручни приступ у односу на друге које су прошле кроз различите форме злостављања. Она траје и данас уз заједничку жељу партнера у овом послу да се особама са евиденције Међународног Црвеног крста пружи континуирана подршка у

МАГАЗИН

29.10.2017.

психолошком, социјалном и материјалном смислу. Значајном се оцењује сарадња са Полицијском управом Краљево, посебно са Вишим јавним тужилаштвом чији су представници, посебно у ситуацијама кад је потенцијална жртва трафикинга била млада особа, показали спремност да обаве саслушање у просторијама Центра за социјални рад, јер би то у било којој другој установи, посебно судовима, могло да представља форму додатне трауматизације. Више пута је пружање подршке жртвама трафикинга отежано чињеницом да нема довољно потребних ресурса, чак ни при процени ризика и осигурању безбедности, али се драгоценим оцењује улога локалне самоуправе која препознаје потребу за финансирање активности дефинисаних законом. - Мрежа је формирана у јулу 2013. године на иницијативу невладине организације Атина која се превасходно бави жртвама које су прошле пакао

трафикинга, а налазе се у процесу реинтеграције и ресоцијализације. Центар за социјални рад је препознат као установа која би, по природи посла који обавља, могла функционално да обави улогу координатора и покуша да на тај начин што је могуће боље одговори, или да организује, подршку жртвама трговине људима, а притом и да ради на превенцији, откривању и активностима које су значајне за подршку жртвама. Од формирања мреже имали смо једну организовану акцију у коју су биле укључене и невладине организације Краљева које се баве овом проблематиком. Свест о томе да је трговина људима проблем који се дешава сада и овде, да је Србија постала земља дестинације јер статистике бележе да се последњих година 90 процената трговине људима дешава на нашим просторима, помогла је да сензибилишемо јавност. Постоје урбане легенде и прича коју желимо да променимо, да жртве трговине људима

нису одговорне ни криве зато што су у ланцу трговине, и што су ту где су, а да је бити жртва нешто што се коси са основним људским правима па морамо итекако да будемо будни, да то препознајемо и реагујемо на време. Свесни смо да смо сви у ризику, па препознајемо неке специфично осетљиве групе са којима смо у последњем периоду, од када постоји ова мрежа, посебно сарађивали – каже Јаћовић. Као установа која добро познаје ситуацију у овој области Центар за социјални рад је често био подршка невладиним организацијама, и другим системима, у осмишљавању превентивних програма заштите од трговине људима. Значајном у овом погледу сматра се сарадња са ромским организацијама које су се показале као добри сарадници у реализацији програма подршке и превенције. Иако је локална мрежа за заштиту жртава трговине људима посебну пажњу посветила раду са децом и младима из ромске попу-

лације, децом и младима угроженим због поремећених породичних односа, значајним се чини податак да су у ризику сви независно од економског и материјалног статуса породице. Од формирања мреже превентивни програми усмерени су ка ученицима Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“, младим Ромкињама мајкама, средњошколској омладини и незапосленим лицима. Од 2014. године значајно се мења статистика у овој области и сведочи о повећаном броју жртава радне и сексуалне експлоатације жена и девојака, али и радно способних мушкараца који постају жртве трафикинга. Тешка економска ситуација је често повод за појачану прошњу на местима којима пролази највећи број људи, а у Центру за социјални рад последње четири године посебно значајном сматрају превенцију овог вида активности. Обилазак пунктова на којима се одвија прошња, у пратњи припадника по-

лиције, резултирао је збрињавањем деце која се баве овим пословима у хранитељске породице. Настојање да остану у својој породици што дуже по који пут спречава њихова нефункционалност, а сваки ризик од тога води ка настојању да живе у безбедном окружењу. - Искуство функционисања ове мреже, брзе реакције и мултисекторски приступ, су оно што промовише и стратегија која је кренула у августу, а основни бенефит у раду на заштити жртава трговине људима је мултисекторски приступ у превентивном деловању. Превентивне акције на нивоу града организују и представници Црвеног крста, а посебно важни су млади људи који изводи вршњачку едукацију. Наша искуства су показала да је рад са вршњацима високо продуктиван и да се највише научи кад нам о неким стварима говоре искуства вршњака. Од 2013. године радимо заједно, поље где се Црвени крст највише појављује су средње и основне школе, а

волонтери ове организације су организовали дивну радионицу са предшколцима јер са овим треба почети јако рано чак, у фази предшколског образовања – каже Јаћовић. Искуство показује да бројке, ма колико биле тачне, представљају само врх леденог брега, а да жртава трговине људима има много више него што потврђују и најпесимистичкије статистике. У локалним условима значајним се сматра податак да су против три лица поднете пријаве за кривично дело трговина људима, да су идентификоване две жртве од којих се једној пружа подршка, и заштита, преко београдског Центра за заштиту жртава трговине људима. Од три лица која су правоснажно осуђена нека још увек издржавају казне због трговине људима у Краљеву, а Полицијска управа се брзом реакцијом у више наврата потврдила као добар ослонац у овом ни мало једноставном послу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Петиција за промене у Кривичном законику

МАГАЗИН

29.10.2017.

ДОЖИВОТНА ЗА ЖИВОТ

- У четрдесет градова Србије 23. октобра отпочело потписивање петиције којом се тражи промена Кривичног законика и увођење казне доживотног затвора за убиство деце, малолетника и трудница. - Иако је за покретање процедуре у Народној скупштини довољно тридесет хиљада потписа грађана у Фондацији „Тијана Јурић“ су као циљ поставили број од пола милиона. – Друштвена одговорност великог броја Краљевчана

рема подацина фондације која носи име Тијане Јурић, од укидања смртне казне у СРЈ 2002. године, на максималну казну затвора од четрдесет година правоснажно је осуђено 67 лица што је повод за преиспитивање казненог система и ефеката које је постигао од тада. Пракса показује да су у знатном броју случајева починиоци најтежих кривичних дела, каква су убиства деце, починиоци и након издржане казне способни да понове исто дело. Податак да се казна доживотног затвора примењује у већини земаља света, појачава уверење да би увођење у Србији, као једине адекватне за починиоце најтежих облика тешких кривичних дела која су за последицу имала смртни исход детета, малолетника или бремените жене, испунило очекивања јавности. То је повод за позив грађанима да се потписивањем петиције придруже настојању за покретање скупштинске процедуре којом би, кад је ово кривично дело у питању, био промењен Кри-

МАГАЗИН

29.10.2017.

вични закон. Потписивање петиције отпочело је 23. октобра у четрдесет градова Србије, а завршава се данас. Иако је за покретање процедуре довољно тридесет хиљада потписа грађана у Фондацији „Тијана Јурић“ су као циљ поставили број од пола милиона. Потписи грађана, који се буду изјаснили за увођење казне доживотног затвора за убице деце, биће предати Народној скупштини. Потписивање петиције је у Краљеву отпочело 26. октобра, а велики редови оних који су, испред пункта на Тргу српских ратника, стрпљиво чекали да подрже ову акцију изненадили су и волонтерку фондације Андријану Пантић. - Ја сам изузетно задовољна одзивом и већ од десет ујутру кад је штанд постављен пришла је велика група грађана тако да је врло брзо прикупљено доста потписа, а свима желим да захвалим што показују друштвену одговорност и што су стрпљиви, јер се поприлично чека у реду.

Акција траје од 23. до 29. у четрдесет градова, с тим што је данас једини дан у Краљеву, јер сам сама па би ми било изузетно тешко да све постигнем. И пре овога ишла сам од врата до врата, а наставићу током викенда. Неки грађани су били обавештени, и њима није био проблем да дају потпис, али има и оних који су из много разлога неповерљиви јер су имали негативна искуства па су њихови подаци злоупотребљени. Фондација неће злоупотребити ни један, а потписи ће бити коришћени само у сврху ове петиције, а у складу са Законом о заштити података о личности – каже Андријана уверена да ће бити премашен број од очекиваних две хиљаде потписа Краљевчана. Став о потреби да деца одрастају у здравијој и безбеднијој средини мотив је којим се Андријана руководила при пријављивању за волонтирање у Фондацији „Тијана Јурић“, а процена о далеко мањем одзиву грађана основни је разлог за уверење о могућности да

овај одговорни задатак обави сама. Фондација „Тијана Јурић“ основана је 2. јуна 2015. године у Суботици са задатком да превентивним деловањем и едукацијама побољша безбедност деце, а први корак у борби за већу безбедност остварен је у јулу исте године изменом Закона о полицији, названим „Тијанин закон“. Фондација је од оснивања покренула неколико едукативних пројеката који се широм Србије спроводе током целе школске године. Иницијатори идеје о покретању петиције свесни су чињенице да се коси са ставовима Савета Европе и Конвенција о људским правима који за ова кривична дела прописују казну од четрдесет година затвора. Сумња у благонаклоност посланика владајуће већине довољан је разлог да неопходан број потписа буде вишеструко премашен како би се потврдио интерес најшире јавности за промене закона које ограничава ова и сличне конвенције.

Тијана Јурић Петнаестогодишња Тијана Јурић из Суботице отета је и убијена у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године у близини села Бајмока. Последњи пут је виђена 25 минута после поноћи, недалеко од Спортског центра „Рата“ у Бајмоку, док јој је тело пронађено дванаест дана касније на запуштеном сметлишту у насељу Чонопља у општини Сомбор. Тијана се у петак 25. јула, око четири сата поподне, вратила са мора, а исто вече возом отишла у Бајмок где јој живе баба и деда са мајчине стране. Отишла је на турнир у малом фудбалу „Стеван Витковић Риба“ у засеоку Рата, а око поноћи кренула кући. На половини пута одлучила је да се врати како би једном другу вратила дуксерицу и одбила предлог другара да то учини уместо ње. Растали су се код бифеа „Полет“, двеста метара од бакине куће, одакле је кренула натраг ка Спортском центру.

Према реконструкцији коју је представио њен отац Игор, Тијана је ишла Улицом ЈНА, а на углу улица Три истарске жртве и Његошеве, око пола сата после поноћи, срела другаре и потврдила жељу да врати позајмљени дукс. Наставила је улицом Три истарске жртве, прешла пругу и кренула земљаним путем до спортског терена где ју је чекао друг који јој је, после дужег чекања, кренуо у сусрет. На земљаном путу стотинак метара даље пронађена је само њена бела патика марке „конверс“. Процењено је да је од тренутка када је последњи пут виђена до момента када је пронађена патика прошло највише седам минута. Тијана је као вуковац завршила Основну школу „Иван Горан Ковачић“ у Суботици и уписала средњу музичку школу на смеру за виолончело и етномузикологију. Основну музичку школу похађала је десет година и освојила шест награда на међународним и републичким такмичењима из ове области. Т. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Ђорђе Коковић (1)

МАГАЗИН

29.10.2017.

ВИШЕ ОД ИГРЕ

- Пред крај шездесетих година прошлог века није се играо толико чист фудбал као данас па су се последице сваког тренинга, посебно утакмица, манифестовале јаким боловима у готово свим костима и мишићима. - Први елементи технике и тактике савладавани на пољанчету поред Ветеринарске станице у Рибници. – Први професионални уговор са седамнаест година. – Утакмица против Црвенке у јуну 1970. године највећи домет у историји краљевачког фудбала после кога је Слога тонула и дизала се, али је остала на друголигашком нивоу. – На тренинзима Слоге сваког дана две до три хиљаде радника „Фабрике вагона“ и других из окружења. - Људи долазили да гледају утакмице зато што су волели фудбал, а фудбалери играли да би они били срећни и задовољни

Ђорђе Коковић

јавности је одавно присутно уверење да фудбал представља много више од обичне игре, па и приче о њему по који пут треба схватити као приче о времену које, са свим позитивним и негативним појавама, значајно утиче на однос великог броја људи према животу. Ма колико да је фудбал тема бројних разговора у готово свим земљама света чини се да, без обзира на количину информација, не даје праву слику стања у овој области. Много боља постоји у свести оних који су провели деценије у овом спорту и током њих спознавали све добре и лоше карактеристике живота које је диктирао фудбал. У такве се убраја Ђорђе Коковић који је фудбалску каријеру отпочео у пионирима Слоге, а надоградио до висина каквим се одликује еминентни фудбалски тренер који знање преноси на будуће велике играче и спортске раднике широм света. Осврт на почетак каријере потврђује да су пред крај шездесетих година прошлог века постојале само две категорије млађих фудбалера, пионири узраста млађег од петнаест година и омладинци који су право на такмичење у овој групи губили са стицањем пунолетства, а добијали шансу да заиграју у првом тиму. Начини за први сусрет са организованим бављењем фудбалом су различити, а у случају Ђорђа Коковића одлучујућим се показао школски друг Бранислав Димитријевић чији је отац, много шире него само фудбалским круговима био познат као Сићко, вршио дужност економа краљевачког друголигаша. Било је то почетком пролећа 1968. године кад се сврстао међу тридесетак пионира који су тренирали на стадиону поред железничке станице. Ловци на таленте су у то време обилазили краљевачке основне школе, а тренер пионира Слоге Зоран Милошевић, након кратког боравка у Основној школи „29. новембар“, сада „Свети Сава“, предложио Коковићу да редовније посећује тренинге. И поред велике жеље да заигра у пионирском тиму прилика је измакла, јер је после само два месеца престарао и прешао у

МАГАЗИН

29.10.2017.

омладинце. Након првих тренинга у овој категорији настали су ноћни кошмари изазвани чињеницом да је, као десно крило, приморан да употреби сву сналажљивост, и познавање фудбалске вештине, како би надиграо двадесетак килограма тежег и петнаестак сантиметара вишег одбрамбеног играча противничке селеције. Са дистанце од неколико деценија еминентни фудбалски стручњак подсећа да се у то доба није играо толико чист фудбал као данас и да су се последице сваког тренинга, утакмица посебно, манифестовале јаким боловима у готово свим костима и мишићима. Уз све то требало је савладавати технику и тактику чији су се први елементи на пољанчету поред Ветеринарске станице у Рибници. - Било је то време кад ми клинци нисмо капирали шта нам се дешава и шта радимо. Ја сам у крају у коме сам живео био пети или десети клинац, а иако је било много бољих од мене једини сам направио професионалну фудбалску и тренерску каријеру. У то време сам одлично уклапао обавезе са школским јер није било ни телефона ни телевизора, а једина разонода је био одлазак у биоскоп, кад дође неки партизански или каубојски филм, и дружење са другарима. Играли смо лигу са Слободом из Ужица, а у Лазаревац, Ваљево, Пожаревац и друга места путовали аутобусом као из филма „Ко то тамо пева“. Иако у минибус за двадесет особа стане педесет клинаца нико на то није обраћао пажњу. Ујутру пре пута доручкујемо, а поново једемо тек кад се вратимо увече, јер није имао ко да нам плати пре тога. И поред свега били смо третирани као неко ко је био јако популаран у граду. Први професионални уговор потписао сам у децембру 1970. године, кад сам напунио 17 година, а током квалификација за улазак у Прву савезну лигу у јуну као омладинац хватао лопте иза гола – прича Коковић код кога ни после скоро пола века није избледело сећање на једну од најзначајнијих утакмица у историји Слоге. Ни до данас нису отклоњене све

дилеме које се везују за реванш утакмицу између Црвенке и Слоге, а Коковић је један од ретких који са довољно детаља сведочи о највећем домету краљевачког фудбала. После пораза у гостима са 3:0 у Краљеву се са великим нестрпљењем очекивао реванш, а колико је било интересовање за утакмицу потврђује податак да стадион није могао да прими све који су желели да јој присуствују, па су била испуњена и околна брда испод Барутане. На стадион се улазило нормално до два сата пред почетак утакмице, а онда више нико није могао да заустави реку људи која је заузела простор дуж атлетске стазе око игралишта и озбиљно угрозила одржавање утакмице која се нашла на ивици регуларности. Слога је већ у 36. минуту утакмице водила са 3:1, а сваки пут кад су домаћи фудбалери погодили мрежу голмана гостујућег тима Ратка Свилара, који је касније направио озбиљну каријеру, стотине посетилаца улетело би на терен. Омладинцу Слоге који је стајао непосредо уз гол линију није могла да промакне чињеница да је Свилар у таквим околностима примио и по који ударац. Значај меча за једну и другу екипу био је повод да дељење правде буде поверено једном од најбољих судија тог времена Марјану Раушу који је, у атмосфери високог ризика, успешно доведе до краја. - Играчи Слоге су ми касније причали да им је пред утакмицу тренер Драгутин Спасојевић само рекао како у Краљеву нема белих чаршафа и изашао из свлачионице. Утакмицу је целим током карактерисао висок набој, поготово што је Слога већ у 36. минуту водила са 3:1, јер је примила несрећни гол на самом почетку утакмице. Био је потребан још један у преосталих девет минута првог, и четрдесет пет другог, полувремена да Слога уђе у Прву лигу. И поред неуспеха био је то највећи домет у историји краљевачког фудбала после кога је Слога тонула и дизала се, али је остала на друголигашком нивоу – каже Коковић. После неуспеха ове врсте није необично да дође до распада тима. Кад је Краљево напустио тренер Драгутин

МАГАЗИН 29.10.2017.

Спасојевић, тим је преузео Зоран Милошевић и, упркос свим проблемима, очувао екипу која у следећој сезони ни са таквим саставом није поновила успех. Сви играчи првог тима су били запослени, сем неколицине професионалаца којима је фудбал био једино занимање. Поред плата у предузећима у којима су радили у клубу су примали стипендије и премије у зависности од постигнутих резултата. Значајнијим од тога што је зарада била довољна да купују аутомобиле и праве куће сматра се популарност и поштовање које су уживали у граду. Колико је оно било најбоље сведочи понашање запослених у „Фабрици вагона“ и другим предузећима из непосредне близине градског стадиона. Свакодневним тренинзима, који су у пролеће и јесен трајали и по три сата, присуствовало је две до три хиљаде таквих који би тек по завршетку одлазили кући. Иако пред недељне утакмице са клубовима из најближег окружења, Крушевца, Ужица, Трепче, Приштине и других, карата није било већ од среде неуспех у квалификацијама за улазак у Прву савезну лигу утицао је на смањен прилив средстава од спонзора. У време кад је две трећине Краљевчана било запослено у само неколико великих предузећа директор клуба је био истакнути фудбалски радник, и привредник, Данило Ивановић, а председник начелник Секретаријата унутрашњих послова Андра Вујовић. Први професионални уговор ученика трећег разреда гимназије пратила је стипендија за трећину већа од плате разредног старешине у гимназији. Иако је, са додатком премија за сваку победу и нерешен резултат, била довољна за лагодан самосталан живот редовно је завршавала у кућном буџету којим је располагала мајка Вера. Како нико од другова, чак ни мало старијих који су били запослени, по примањима није могао да се мери са зарадама фудбалери су, каже Коковић, били банке од којих су сви „жицали лову“. Интересантном се чини организација клуба у коме су тренерима на сва-

кој позицији у тиму била на располагању три играча, а Коковић после Ешка Фијуљанина и Зорана Петронијевића, био трећи играч на позицији десног крила. - Кренуо сам са клупе па ако је Фијуљанин повређен мења га Петронијевић, а ја резерва. Били смо васпитавани да поштујемо једни друге, па смо ми млади играчи чистили копачке старијима, носили им торбе, опслуживали их и били сервис што је била велика част. Кад ми Лато Чичић, који је касније играо у Партизану, каже да очистим његове копачке ја пун среће, па морам добро да их изгланцам, јер је то било поштовање каквог данас нема. Прву утакмицу као првотимац одиграо сам на шљаци на старом Слогином, касније Металчевом, игралишту. Падала је киша, било је огромно блато, а кад сам дао гол Железничару из Ниша срећи није било краја. „Ибарске новости“ су доносиле извештаје о свим Слогиним активностима, утакмицама, прелазним роковима, па и тој пријатељској, а моја мајка је частила ратлук и кафу у фирми и у комшилуку где су сви дошли да честитају, јер су новине писало о мени. Било је то лепо фудбалско време кад су људи долазили да нас гледају зато што су волели фудбал, а ми играли да би они били срећни и задовољни. Никада ни један родитељ није дошао да пита за своје дете у пионирима и омладинцима, да интервенише и тражи неку везу да би му дете играло. Кад сам потписао професионални уговор мајци то ништа није значило, па никад није дошла да гледа утакмицу – каже Коковић као најмлађи из групе омладинаца који су постали првотимци. Неколико година старији били су Бранко Вукићевић и Бранко Крунић, касније Славиша Марковић, Дражинац, Косанић... Следећих пет година Слога је провела у Другој лиги и увек се борила за опстанак у време кад је, због грубе игре, било тешко победити на страни. Источна група Друге лиге била је оријентисана према Македонији и Косову где је сваке друге недеље аутобус,

Ибарском магистралом, кретао према Штипу, Прилепу, Тетову, Кавадарцима, Скопљу, Ђаковици, Косовској Митровици, Призрену, Цетињу... Путовање до Прилепа трајало је пуних 15 сати, поготово ако се испред аутобуса задеси шлепер који се креће брзином од четрдесет километара на сат а до Рашке, збогу уске и преоптерећене саобраћајнице, нема претицања. Кад преморени од пута увече стигну до одредишта после вечере следи само спавање, пре подне следећег дана шетња по граду, у три утакмица, а два сата касније повратак. После неколико сати вожње одмор и вечера у неком ресторану, по правилу натур шницла, хлеб и помфрит, и тако сваки пут. Настојање да се нешто промени по правилу води ка промени тренера, а цену неуспеха морао је да плати и Зоран Милошевић после кога су започеле честе промене вође стручног штаба. На кормилу Слоге смењивали су се Абдулах Гегић, Ђанђа Петковић, Богдан Пантелић, у неколико наврата Милутин Јакић који би после годину две у овом клубу одлазио у Трговачки па се враћао. Кад се из Слоге вратио у матични Млади радник из Пожаревца Зоран Милошевић је повео Ђорђа Коковића и Чеду Стојичића који је у Краљево стигао из Оџака. Било је то у време кад се Слога из Друге лиге преселила у нижи ранг такмичења где јој ј један од ривала био и Млади радник на чијем се челу налазио каснији министар у Влади Србије Влајко Стојиљковић. Иако је новим члановима екипе обезбеђен смештај, и све што следује у овом рангу такмичења, за долазак у нову средину везују се и проблеми поготово ако је, као у случају Коковића, то први одлазак из куће у време кад је покушававао да студира туризам на Природно математичком факултету у Београду. Обавезе у клубу било је тешко ускладити са оним на факултету, па је у тренутку опредељења за једно или друго превагнула љубав према фудбалу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.10.2017.

ЈЕСЕН У КРАЉЕВУ

фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.10.2017.

МАГАЗИН

29.10.2017.

Вишеслојно археолошко налазиште у краљевачком музеју

ГРАДИНА Н - Градина на Јелици представља једно од најраније познатих археолошких налазишта у Србији. – Током последњих тридесет година откривено неколико десетина стамбено економских објеката, пет сакралних грађевина, на хиљаде предмета различите употребне вредности. - Поред предмета свакодневне употребе, покућства, алата, личног прибора, накита, новца и сличног, међу експонатима изложбе „Градина на Јелици - Утврђени центар у Илирику VI века и вишеслојно археолошко налазиште“ пред Краљевчанима камена пластика, пореклом из остатака базилика или из профаних грађевина, са ретким сачуваним остацима црквеног живописа из шестог века

НА ЈЕЛИЦИ оквиру гостујуће изложбе под називом „Градина на Јелици - Утврђени центар у Илирику VI века и вишеслојно археолошко налазиште“, која је постављена у Галерији Народног музеја Краљево кустос археолог Народног музеја у Чачку Вујадин Вујадиновић организовао је стручно вођење које потврђује да су изложени експонати груписани хронолошки, тематски, према намени – од оних везаних за историјат истраживања, до налаза праисторијског, римског, рановизантијског и раносредњовековног периода. Поставка настоји да прикаже све расположиве материјалне трагове

живота људи у овим периодима, уз подсећање да доминира материјал из рановизантијског времена, шестог и можда почетка седмог века. Поред предмета свакодневне употребе, покућства, алата, личног прибора, накита, новца и сличног, изложена је и камена пластика, пореклом из остатака базилика или из профаних грађевина, са ретким сачуваним остацима црквеног живописа из шестог века. Градина на једном од врхова планине Јелице, на надморској висини од 846 метара, је вишеслојни археолошки локалитет који се налази у Драгачеву, 8 км југозападно од Чачка, са остацима

утврђења из периода старијег гвозденог доба и средњег века. На простору овог налазишта, које заузима површину од двадесет хектара, још од времена бакарног доба 2500. године старе ере, па све до раног средњег века почетком деветог века наше ере, настајала су и нестајала насеља, а у споменичком смислу најбогатије остатке представљају откривени бедеми, цркве и куће из времена ране Византије и владавине Јустинијана I и његових наследника. Претпоставља се да је у периоду краћем од сто година на месту Градине никао утврђени град у коме је за сада откривено пет цркава

29.10.2017.

МАГАЗИН

са више зиданих гробница, десетина профаних објеката разуђене архитектуре и више стотина метара бедема зиданих од камена који негде досежу и висину од три метра. На овом локалитету је утврђен суживот мешовите популације чију особеност наглашавају припадници германског порекла утврђени према карактеристичним траговима њихових одевних предмета и посуђа. Доминантан хришћански карактер становника Градине показује велики број цркава са припадајућим непокретним и покретним инвентаром. Свакодневни живот становника овог градског насеља документован је бројним налазима керамичког и стакленог посуђа од којих неке представљају увоз источног порекла, северноафричког или источномедитеранског. Поред тога, нађен је велики број гвоздених и коштаних алатки од којих је део свакако произвођен на самој Градини. На нагли, а вероватно и насилни крај живота овог рановизантијског гра-

да крајем шестог и почетком седмог века наше ере, указују многобројни трагови пожара и угљенисаног дрвета откривени у готово свим грађевинама. У мањем обиму током раног средњег века на рушевинама града настало је утврђено словенско насеље. Током досадашњег истраживања као најважнији су се показали остаци из рановизан тијског периода, шестог и почетка седмог века, кад је на овом месту изнова подигнут утврђен град, и из раносредњовековног периода, седмог и осмог и почетка деветог века. Градина привлачи пажњу љубитеља старина и истраживача од 1843. године, па представља једно од најраније познатих археолошких налазишта у Србији. Археолошка ископавања на овом месту почињу 1984. говине, и са прекидима трају до данас, под руководством редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду др Михаила Милинко вића, Сматрајући да се ради о римском кастелу ово налазише је 1865. године истраживао Јанко Шафарик, након ње-

га Сима Тројановић и Феликс Каниц, који је оставио скицу налазишта, једину сачињену пре почетка археолошких ископавања 1984. под руководством тадашњег асистента Археолошког института у Београду Михаила Милинковића. Систематска ископавања воде се од 1986. године, а након 2001. пројекат истраживања прелази на Филозофски факултет у Београду, и даље под руководством др Милинковића. Ископавања, која су у току, финансирају се од стране Министарства културе Србије а делом и донацијама, а мањи део откривених непокретних споменика подвргнут је конзервацији. Од 1984. године истраживања су започета најпре сондажно, а потом и ископине већег обима, да би након тридесет година утврђено било да је Градина један од најважнијих византијских локалитета на територији Србије и шире. Током тих тридесет година откривено је неколико десетина стамбено економских објеката, пет сакралних грађевина, на хиљаде предмета различите употребне вредности.

- Након тридесет година истраживања изложба „Градина на Јелици“ је остављена у Галерији Српске академије наука и уметности, а поставка у Галерији Народног музеја представља наставак њеног живота. Поставка је тематски конципирана тако да прикаже налазе украсне архитектонске пластике, предмета украса и функционалних делова одеће, наоружања, новца који илуструју живот на граници византијског царсва у шестом веку. Претпоставља се да је град саграђен у трећој деценији шестог века, за време владавине цара Јустинијана, и да је трајао мање од сто година, јер почетком седмог века нестаје у великом пожару у време када се на Балкан насељавају Словени. Град који је настао у једном даху, у време непосредно пред насељавање српских племена на Балкан, представља наставак античке римске традиције од трећег и четвртог века када сви други на овом подручју нестају под налетом Хуна, да би се један век после наставио живот у другачијем виду. Настају нови градови, полако дола-

зи до процеса који се зове дезинтеграција и рурализација, где се сеоско становништво усељава у градове, и тај период шестог века је карика између античке цивилизације и раног средњег века, односно нечега чиме се, насељавањем Словена, завршава сеоба народа и настаје Европа какву данас познајемо – каже Вујадиновић. На локалитету је откривена тробродна базилика и већи број гробова у које су покојници сахрањивани у бочним бродовима и у нартексу, на местима где под данас није сачуван, у једноставне раке, положени на леђа, са рукама опруженим уз тело или ређе савијеним у лактовима. Западно од базилике налази се црква са некрополом, са наосом који има анекс на северној страни и нартекс и полукружну апсиду. Друга базилика, која се налази на северозападној страни градине, грађена је од ломљеног камена и опеке. На њеној источној страни је полукружна апсида, а у северозападном делу су сачувани остаци фреско сликарства. Зидови баптистеријума, који је повезан са наосом,

били су украшени фрескама, а гробови, укопани у земљу, откривени су у цркви и око ње. Археолошко истраживање Градине и даље траје, а од 2005. ископавања се одвијају сваке године, са динамиком која зависи од финансијске подршке Министарства културе Србије, јер локалне власти не учествују у финансирању истраживања која су углавном усмерена на Горњи град при врху Градине, а углавном су посвећена грађевинама световне намене. Пажња се поклања свим културним хоризонтима, праисторијским, рановизантијским и раносредњовековним, имајући у виду да Градина на Јелици представља један од ретких локалитета у Србији који након слоја рушења крајем шестог, или почетком седмог века, поседује трагове наставка живота, кроз седми и осми век. Градина је једно од најважнијих рановизантијских и раносредњовековних налазишта у Србији и у региону и као таква је позната како у домаћим, тако и у међунардоним научним круговима. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

29.10.2017.

Чудовишта из моје породице

Породица Вишбоун је далеко од срећне породице. Мама Ема је власница књижаре у великим дуговима, тата Франк озбиљно преоптерећен послом и трпи свакодневну тортуру шефа, кћер Феј је самосвесна тинејџерка заокупљена првом средњошколском симпатијом, а генијалца Макса малтретирају вршњаци у школи. Али, ту није крај јер их на маскенбалу зла вештица Баба Јага све претвара у чудовишта, па породица мора да је јури по целом свету како би скинула проклетство. Током авантуре породица Вишбоун упада у невоље с правим чудовиштима као и самим грофом Дракулом који Еми исказује бесмртну љубав. У овом случају, авантура живота и пут до породичне среће отежан је замкама и оштрим завојима, односно оштрим зубима. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, синхронизовану на српски језик, која траје 95 минута, по сценарију Дејвида Сефиера и Кетрун Џанк режирао је Холгер Тап.

Јуначине Сценаристи Кристобал Гаридо и Адолфо Валор доносе причу која гледаоце тера на плач, али од смеха. Повод је уверење да највећи број њих и не слути у чијим је рукама њихова безбедност, а кад упознају Јуначине пожелеће да то никад нису ни сазнали. Елитни одред шпанске тајне службе је толико чувен да за њега нико никад није чуо. Али, његови чланови ће за себе рећи да су еквивалент америчкој ЦИА или британској МИ6. После

пропале операције и трагичне смрти најбољих међу њима, Одред регрутује нову групу агената коју чине по један припадник цивилне гарде из Андалузије, Мадрида, Баскије и Каталоније, и један легионар. Заједно морају да превазиђу све разлике, како би спасли земљу од лудог терористе који је „репарирао“ стару термонуклеарну бомбу, потонулу после инцидента крај плаже у Паломаресу. Проблемчић би за хероје ове приче био мачји кашаљ, да нису пародија на јунаке акционих филмова... Филм је режирао Хоакин Мазон, а главне улоге тумаче Мариа Леон, Мики Еспарбе и Хорди Санчез.

Најхрабрији Сценарио филма „Најхрабрији“ базиран је на истинитој причи јединице локалних ватрогасаца који су постали један од најважнијих елитних тимова у земљи. И док већина људи бежи од опасности, чланови овог тима иду према њој и бде над животима људи, домовима и свему што је вредно, учвршћујући јединство које је усредсређено на гашење ватре. Стотридесеттроминутну биографску драму, по сценарију Шона Флина и Кена Нолана, режирао је Џозеф Косински, а главне улоге поверио Мајлсу Телеру, Џенифер Конели. Џефу Бриџесу, и Тејлор Кичу. Филм се приказује до 1. новембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Снешко Мајкл Фасбендер, Ребека Фергусон, Шарлот Гејнсбург, Вал Килмер и добитник Оскара Џеј Кеј Симонс игра-

ју у застрашујућем трилеру редитеља Томаса Алфредсона „Снешко“, заснованом на светском бестселеру Јуа Несбеа. Доласком јесени у град, враћа се страх од мистериозних убистава која се последњих десет година понављају сваке зиме. Истрагу преузима детектив Хари Хоул, који се као главни јунак појављује у многим романима једног од најуспешнијих светских писаца. „Снешко“ је седми роман у низу о детективу који покушава да стане на крај серијском убици чије жртве увек нестају на дан кад у Ослу падне први снег. Уз помоћ младе талентоване колегинице, десет година старе случајеве повезују са новим убиством, па откривају да за хватање убице имају времена само до првог следећег снега. Кад главни детектив елитног криминалистичког одељења почне да истражује нестанак жртве првог снежног дана, уплашиће се да је неухватљиви серијски убица можда поново активан. Филм који траје само минут краће од два сата настао је по сценарију Питера Страхана, а пројекције до 1. новембра почињу у 22 сата.

Лопте за прволигаше и друголигаше

МАГАЗИН

29.10.2017.

ИНВЕСТИЦИЈА У РАЗВОЈ

- Куповином седам стотина лопти за клубове првих и других лига Одбојкашки савез Србије уложио тридесет пет хиљада евра у развој овог спорта. – Лопте за 28 клубова са територије Рашког, Расинског, Моравичког и Златиборског округа. – Клубови ослобођени плаћања трошкова судија и делегата на првенственим утакмицама. – Спонзор одбојкаша Банка Поштанска штедионица. - Одбојкашке лиге Србије носе називе Банка Поштанска штедионица Супер лига, Банка Поштанска штедионица Прва лига и Банка Поштанска штедионица Прва Б лига

ОДБОЈКАШКОГ СПОРТА

МАГАЗИН 29.10.2017.

оквиру акције Одбојкашког савеза Србије, у Свечаној сали Градске управе у Краљеву подељене су лопте представницима 28 клубова Прве, Прве Б и Друге лиге Запад. Лопте су поделили председник Скупштине Одбојкашког савеза Србије Радослав Милић и Иван Бунарџић, члан Градског већа Краљева задужен за спорт, а пригодној свечаности присуствовали су генерални секретар Одбојкашког савеза Београда Игор Миљковић, председник и секретар Међуокружног одбојкашког савеза Рашко – Расинског округа Гордан Вилимановић и Ненад Сушић. Повод да Одбојкашки савез Србије покрене акцију је податак о тешкој финансијској ситуацији у клубовима који се такмиче у овим лигама и којима је свака помоћ драгоцена. Отуда и уверење да седам стотина лопти клубовима првих и других лига не треба схватити као поклон већ као инвестицију у развој овог спорта. Податак да је за учешће у лигашком такмичењу неопходно бар двадесет лопти додела сваке, вредне минимално педесет евра, значајно олакшава положај клубова на почетку првенствене сезоне. Значајним се чини податак да је куповином лопти за клубове првих и других лига Одбојкашки савез уложио тридесет пет хиљада евра у развој овог спорта. Помоћ клубовима огледа се и у ослобађању од трошкова за ангажовање судија и делегата

Лопте за одбојкаше У Краљеву је по пет Микаса лопти добило двадесет пет клубова Прве, Прве Б и Друге лиге Запад, „Гимназијалац“ из Краљева, „Јединство“ из Ужица, „Таково Звезда Хелиос“ из Горњег Милановца, „Напредак 037“ из Крушевца, „Борац“ из Чачка, „Златибор“ из Чајетине, „Ивањица“, „Ужице“, „Фап – ливница“ из Пријепоља, „Бамби волеј“ из Пријепоља, „Техничар“ из Краљева, „Црнокоса“ из Косјерића, „Трстеник“, „Лепосавић“, „Тутин“, „Мокра Гора“ из Зубиног потока, „Тара“ из Бајине Баште, ЖОК „Нови Пазар“, „Слобода С“ из Чачка, „Рибница 2“ из Краљева, „Грачац“ из Новог села, „Буковица Путеви“ из Ивањице, „Металац Таково“ из Горњег Милановца, „Лотус“ из Чачка, „Грачаница“, „Партизан“ из Липљана и „Антена“ из Крушевца.

на првенственим утакмицама, а реална основа за испуњење обавеза коју је на себе преузео Одбојкашки савез дрфинисана је споразумом о спонзорству потписаним са Банком Поштанска штедионица. Уговор који су потписали председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић и председник Извршног одбора Банке Поштанска штедионица мр Бојан Кекић прописује да одбојкашке лиге Србије убудуће носе називе Банка Поштанска штедионица Супер лига, Банка Поштанска штедионица Прва лига и Банка Поштанска штедионица Прва Б лига. У делегацији Банке Поштанске штедионице били су председник Скупштине Љиљана Ашковић и чланови Извршног одбора Татјана Петровић Арнерић, Игор Петковић, Андријана Милановић и Данко Павловић, а делегацији Одбојкашког савеза Србије генерални секретар Иван Кнежевић, први потпредседник Иван Миљковић, председник Скупштине Радослав Милић и чланови Извршног одбора др Богдан Сретеновић, Богдан Мамузић и Горан Градински. Уочи четрдесете годишњице постојања, и петнаест година такмичења у Другој лиги, одбојкаши „Грачаца“ значајним оцењују помоћ Одбојкашког савеза Србије и указују на тежак положај клуба са сеоског подручја који је, уз само две стотине хиљада динара дотација годишње, успео да изнедри најбољег средњег блокера на свету Срећка Лисинца. Нове лопте представљају додатни подстрек у раду тим пре што је услов за одигравање утакмица у овом рангу такмичења дванаест оваквих, па за куповину неће морати да троше и онако недовољна средства. Сличне поруке долазе из чачанске „Слободе С“ као најстаријег женског клуба на простору Западне Србије који је до сада изнедрио велики број одбојкашких талената. Иако је од осивања клуба, пред крај седамдесетих година прошлог века, ово први поклон значајнијом се оцењује чињеница да мали клубови добијају нешто из ризнице Одбојкашког савеза Србије. Радост је по мало умањила чињеница да у акцију нису укључени и клубови нижих рангова такмичења који су у неупоредиво тежем положају, па из ове средине стиже предлог да се поведе више рачун о таквима. Иако ослобађање од плаћања судијских такси представља значајну помоћ присутно је уверење да ову привилегију треба обезбедити и клубовима који се такмиче у нижем рангу такмичења од друге лиге, али и млађим категоријама играча. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.10.2017.

Слога - Спартак 82:90

МАГАЗИН

29.10.2017.

Рибница - Млади радник 1:3

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 29. ОКТОБРА И 4. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

29.10.2017.

29. октобар

439. — Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци. 588. — Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства. 1814. — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци. 1881. — У Јапану основана прва национална политичка странка. 1888. — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“. 1918. — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. 1923. — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства. 1929. — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи. 1941. — У Осијеку су усташе стрљале шесторицу Јевреја због давања прилога за “Црвену помоћ” 1956. — Суецка криза: два дана уочи француско-британског напада на Египат израелска војска напала Синајско полуострво.

1961. — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике. 1964. — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија. 1996. — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст. 1998. — Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права. Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије. 1999. — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом. 2000. — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу. 2001. — Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану. Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.

30. октобар 1485. — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа. 1864. — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург. 1905. — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко

право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода. 1918. — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја. 1922. — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији. 1938. — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД. 1961. — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детониларало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану. 1974. — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу. 1975. — Принц Хуан Карлос преу-

зео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка. 1975. — Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану. 1990. — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи. 1995. — Са 50,6 % гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције. 1998. — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“. 2000. — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и вожач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА. 2001. — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

31. октобар 475. — Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства. 683. — Током опсаде Меке, у пожару је уништена Каба. 1848. — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом. 1848. — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада. 1864. — Невада је постала савезна држава САД. 1871. — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872. 1912. — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака. 1918. — Угарска влада је раскинула

персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска. 1922. — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији. 1925. — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979. 1940. — Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства. Пошто су Британци су преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије. 1941. — После 14 година градње завршен је споменик Маунт Рашмор. 1956. — Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе. 1961. — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља. 1984. — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика. 1991. — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље. 1999. — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији. 2000. — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице.

1. новембар 79. — Ерупција вулкана Везув. 1501. — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу. 1509. — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле

29.10.2017.

МАГАЗИН

које је насликао Микеланђело. 1688. — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције. 1755. — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи. 1755. — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци. 1886. — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893. 1918. — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд. Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих. 1928. — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка. 1936. — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид. 1944. — Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину. Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату. 1945. — Велика Британија саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину. 1946. — Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ

деци, УНИЦЕФ. 1952. — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе. 1954. — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности. 1956. — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала. 1963. — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Дијем и његов брат Нго Дин Ну. 1964. — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду. 1981. — Антигва и Барбуда је добила независност. 1987. — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији. 1993. — Настала је Европска унија. 1995. — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. 1998. — Основан је Европски суд за људска права. 2000. — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом. Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори. 2001. — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана. 2003. — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу

са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004. 2004. — Пољска је постала пуноправна чланица Европола. 2007. — Отворен је Делта сити у Београду.

2. новембар 1642. — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи. 1687. — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721. — После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и

Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије. 1785. — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање. 1841. — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат. 1789. — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји. 1914. — Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској. 1917. — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Декларацију, познату као Балфорова декларација, о оснивању јеврејске државе у Палестини. 1920. — У САД је настала прва друштвена радио станица. 1930. — Хаиле Селасије I крунисан

је за цара Етиопије. 1938. — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру. 1949. — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије. 1953. — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан. 1956. — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској. 1964. — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал. 1978. — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице “Саљут 6” након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони. 1988. — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус. 1994. — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту. 1995. — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата. 1998. — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло. 1999. — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар. 2001. — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука. 2003. — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве. Он је први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.

2004. — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника Сједињених Америчких Држава против демократе Џон Керија.

3. новембар 1534. — Енглески парламент усвојио је повељу којом је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, чиме је папи одузета власт над црквом у Енглеској. Томе је претходио сукоб са папом Лавом X, који није хтео да поништи краљев брак са Катарином Арагонском и озакони његову везу са Аном Болен. 1839. — Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину. 1867. — Битка код Монтане. 1883. — Угушена је Тимочка буна, која је почела у Зајечарском округу месец дана раније, због одлуке власти о одузимању оружја, дотад повереног свим војним обвезницима. Међу вођама, који су ухапшени и стрељани, било је истакнутих чланова Народне радикалне странке. Неки од њих, као Никола Пашић, успели су да побегну ван земље, а странка је претрпела тешку кризу. 1903. — Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу “Нешвил”, прогласила независност од Колумбије. 1912. — Закључено примирје у Првом балканском рату. 1918. — Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије. Недељу дана уочи капитулације Немачке у Првом светском рату, на ратним бродовима у Килу избила је побуна морнара која се проширила на више градова (Хамбург, Либек, Бремен), где су формиране привремене револуционарне владе. Након обрачуна власти са побуњеницима, немачки парламент је 6. фебруара 1919. укинуо

29.10.2017.

МАГАЗИН

њихову власт. 1946. — Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент. 1957. — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему. 1956. — Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација. 1961. — У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда. 1964. — За председника САД је изабран Линдон Џонсон. 1970. — Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима. Убијен је 1973. у државном удару генерала Аугуста Пиночеа. 1976. — Џими Картер је постао председик САД. 1978. — Доминиканска Република је добила независност. 1991. — Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније. 1992. — Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе. 2002. — На парламентарним изборима у Турској победила је Турска партија правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна. 2004. — Џорџ Буш је постао председник САД по други пут. 2010. — Земљотрес је погодио Краљево.

4. новембар 1307. — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.

1576. — Шпанија је заузела Антверпен током Осамдесетогодишњег рата. 1814. — Проглашен је норвешки устав, којим је та земља постала независна Краљевина Норвешка, везана за Шведску персоналном унијом. 1890. — У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету. 1917. — Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске се до реке Пијаве. 1922. — У Долини краљева код Луксора у Египту енглески археолог Хауард Картер је открио гроб фараона Тутанкамона. 1931. — Друштво народа оптужило

је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933. 1939. — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала. У марту 1941. изгласан је Закон о зајму и најму, са још већим повластицама земљама које су се бориле против фашизма у Европи. 1942. — Завршена је друга битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Бернарда Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела. Тиме

је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци. 1942. — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији. 1946. — Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу). 1956. — Совјетске трупе су угушиле побуну у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар. Дотадашњи премијер Имре Нађ са још неколико сарадника склонио се у југословенску амбасаду у Будимпешти. Упркос гаранција нових власти да неће прогонити политичке затворенике, Нађ је после напуштања амбасаде 22. новембра ухапшен и након монтира-

ног процеса погубљен у јуну 1958. 1956. — Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток. 1966. — Најтеже поплаве у историји Италије захватиле су трећину земље. У Фиренци је знатно оштећено културно благо, укључујући многе фреске на зидовима палата и цркава. 1970. — Салвадор Аљенде је ступио на место председника Чилеа, као први марксиста који је постао први председник неке латиноамеричке државе изабран на изборима. 1976. — Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978.

1979. — Милитантни исламски фундаменталисти окупирали су амбасаду САД у Техерану и узели 90 талаца, од којих су 52 држали заточене 444 дана. Они су тражили изручење иранског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, који је након збацивања са власти у исламској револуцији побегао из земље. 1980. — Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године. 1983. — У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица. 1991. — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства. 1991. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров. 1995. — У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин, који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер. 1998. — Након краћег примирја, на Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца. 1998. — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Вишванатан Ананд. 2000. — У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића. 2002. — Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи. 2004. — Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија. 2008. — На изборима за председника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац на тој функцији.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs