MagazIN 306 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 306 * 22. октобар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

22.10.2017.

У овом броју: Појачано пражњење касе Шанса дигиталне револуције МИломир стиже на Берановац Далеко од очију, далеко од срца Унапређење дијалога инспекције и бизниса Непрекинут ланац доброчинства Акценат на избеглице Стабилан рад Народне кухиње Одлучнопротив трафикинга

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 14 20 26 38 40 40 46 50

Опрез од најранијег детињства У корак са Европом О белој руској емиграцији Пажљивко у Краљеву и Ушћу На репертоару Биоскопа „Кварт“ “Робокап” у Трешњару Празник атлетике под сенком Металац - Слога Јединство - Рибница Времеплов

56 62 66 72 78 80 86 90 92 94

МАГАЗИН 22.10.2017.

Тридесет шеста седница Градског већа

МАГАЗИН

22.10.2017.

ПОЈАЧАНО ПРА

- У извештају о раду Јавног правобранилаштва велики број тужби за накнаду штете, а за претрпљене физичке и душевне болове настале као последица уједа паса луталица за које је град обавезан да изврши накнаду штете. - Писаним захтевом за мирно решење спора ради накнаде штете настале као последица уједа паса луталица, покоља оваца, коза, јагњади и пернате живине прошле године се обратило укупно 279 лица. - Утврђен ценовник димничарских услуга и накнада за коришћење паркинг простора. - Седам милиона динара за развој сеоског туризма расподељено на 18 захтева. - Решењем о распореду коришћења буџетских средстава за образовање 256,5 милиона динара за 23 корисника из категорије основних школа, а 118,7 на десет средњих. - Трошкови нове спортске дворане месечно за 160 хиљада премашују два милиона динара, а старе нешто више од трећине тог износа

АЖЊЕЊЕ КАСЕ

ридесет шеста по реду седница Градског већа, окарактерисана као ванредна, након усвајања извода из записника са претходне, отпочела је разматрањем извештаја Стручно-оперативног тима за реаговање у зимском периоду у случају снежних наноса, мећава и поледица, а све у циљу доношење закључка о усвајању извештаја и плаћању рачуна ЈКП „Путеви“ Краљево за рефундацију трошкова ангажовања тешке механизације. Извештај о раду Јавног правобранилаштва града Краљева за претходну годину потврђује да овај орган прати и проучава правна питања од значаја за рад органа и правног лица које заступа, посебно из области њихове надле-

МАГАЗИН

22.10.2017.

жности, као и питања у вези са применом закона и подзаконских аката, која су, или могу бити од значаја за предузимање било које правне радње органа и правног лица које заступа, посебно за спречавање штетних имовинско-правних и друштвено-негативних последица по правно лице које заступа. Јавно праобранилаштво даје и мишљења приликом закључивања уговора, посебно из области имовинско правних односа, привредно правних уговора, а даје и правне савете свим органима јединице локалне самоуправе које заступа. Извештај о активностима током протекле године потврђује рад на 1.685 предмета од којих 761 парнични, 60 ванпарничних и

415 управних. У истом периоду дато је 356 разних мишљења, а уписана 72 извршна и 21 интерни предмет. Највећи број предмета се односи на управне поступке, пред Одељењем за управљање имовином и информационим технологијама Градске управе, ради утврђивања престанка права коришћења земљишта, утврђивања права коришћења земљишта, права на конверзију права коришћења у право својине, поништаја решења Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, поништаја решења о експропријацији, подношење тужби у управном спору против коначних управних аката, разне сагласности на издавање уверења

ради укњижбе етажне својине на станове и друго. У току је већи број поступака за враћање имовине црквама и верским заједницама, на основу одредби Закона о враћању имовине, а пред јединицом за конфесионалну реституцију Агенције за реституцију покренут је поступак за реституцију национализоване имовине Манастира Жича, Манастира Студеница и Српске православне црквене општине Краљево и Београдске Надбискупије. И за овај извештајни период карактеристичан је велики број тужби за накнаду штете, а за претрпљене физичке и душевне болове настале као последица уједа паса луталица за које је, по законским прописима, град обавезан да изврши накнаду штете. Јавном правобранилаштву се током године писаним захтевом за мирно решење спора обратило укупно 279 лица, ради накнаде штете настале као последица уједа пса луталице, покоља оваца, коза, јагњади и пернате живине. Градско веће је утврдило ценовник димничарских услуга и накнада за коришћење паркинг простора које су донели надзорни одбори Јавног предузећа „Градско стамбено“ и „Чистоћа“, а разматран је и извештај Комисије за контролу наменског утрошка

средстава о реализацији активности и оправданости наменског утрошка средстава за развој сеоског туризма на подручју Краљева у 2016. години. Комисија за контролу наменског коришћења подстицајних средстава за развој сеоског туризма, извршила је контролу утрошка, пре свега прегледом приспелих извештаја о реализацији пословног плана, а након тога и контролу наменског коришћења средстава непосредним увидом на лицу места код свих 20 корисника. Комисија је извршила обилазак корисника средстава и утврдила да је, закључно са 19. септембром ове године, 14 у потпуности реализовало инвестицију док је код 6 корисника реализација у завршној фази. Уочено је да је одређени број корисника извршио промене у врсти набавке опреме и материјала која није суштински утицала на реализацију инвестиције. Градско веће је донело одлуку о додели подстицајних средстава од седам милиона динара за развој сеоског туризма у овој години и расподели на 18 захтева поднетих на конкурс. Од укупног броја приспелих девет је одбачено јер су оцењени као непотпуни а два као неосновани. Решењем о распореду коришћења

буџетских средстава за образовање 256,5 милиона динара је подељено на 23 корисника из категорије освних школа, а 118,7 на десет средњих. Скупштина града је 5. октобра донела одлуку о изменама и допунама одлуке о буџету што је основ за утврђење распореда коришћења буџетских средстава за област примарне здравствене заштите којој је решењем Градског већа додељен износ од осамнаест милиона, а исти је намењен и социјалној заштити. Непуних седамнаест милиона распоређено је на 68 месних заједница, а утврђена и цена коштања радног часа нове и старе хале Спортског центра „Ибар“. Трошкови нове спортске дворане месечно за 160 хиљада премашују два милиона, а старе нешто више од трећине тог износа, или 765 хиљада динара. С обзиром да се обе користе у периоду од 8 до 23, што износи 15 сати дневно или 450 месечно, утврђено је да просечни трошак радног часа у новој хали кошта 4.800, а у старој 1.700 динара. Утврђени износи представљају просечне вредности с обзиром да цена коришћења није иста током целог дана, а ни у току године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Експозе премијерке Ане Брнабић (16)

МАГАЗИН

22.10.2017.

ШАНСА ДИГИТАЛ

- По најновијем истраживању Светског економског форума, Србија је у најбољој трећини земаља у свету по нивоу технолошке спремности, као и по броју грађана који користе интернет и такозване паметне уређаје. - Приоритети дигиталне револуције су: смањење дигиталног јаза; повећање броја новостворених предузећа; повећање коришћења информационе и комуникационе технологије (ИКТ) у циљу дигитализације свих фаза стварања производа и примене у привреди и влади; паметни градови. - Бирократија је један од највећих проблема српског друштва, на који се троше огромни ресурси и државе и грађана. - Домаће компаније су недовољно ефикасне јер не користе све економске предности нових технологија

ЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

а четвртом индустријском, односно дигиталном револуцијом, имамо шансу да надокнадимо заостајање и ухватимо прикључак са развијеним земљама. Ова технолошка револуција фундаментално ће променити наше животе, она је неминовна и незаустављива. Само победничка друштва иду у сусрет променама, не зазиру од њих. Ја дубоко верујем да је Србија спремна да предводи цео регион у променама које следе и стварању нових могућности за све. Са великом сигурношћу очекујем да ће процес дигитализације побољшати стандард и квалитет живота стотина хиљада становника Србије. Повећаће се ефикасност, смањити трошкови и креирати нова вредност у скоро свим областима живота и рада. Процес дигитализације је најважнији катализатор иновација, конкурентности и раста. Поновићу још једном да ће оно што сада урадимо на пољу дигитализације одредити место Србије на светској мапи у годинама и деценијама које долазе.

МАГАЗИН

22.10.2017.

Србија користи интернет

По најновијем истраживању Светског економског форума, Србија је у најбољој трећини земаља у свету по нивоу технолошке спремности, као и по броју грађана који користе интернет и такозване паметне уређаје. Уз то, примера ради, по броју корисника у односу на број грађана, ми смо једна од важнијих земаља за најпознатије глобалне компаније као што су Viber или Facebook. Практично све компаније имају приступ интернету. Грађани и привреда Србије су навикли да користе интернет.

Четврта индустријска револуција То нам даје добру основу да ухватимо корак са четвртом индустријском револуцијом, односно дигитализацијом свих сегмената друштва. Ова технолошка револуција ће фундаментално променити начин на који живимо, радимо и односимо се једни према другима. Као што је рекао француски председник Емануел Макрон: „Дигитал није сектор. То

је дубинска трансформација начина на који производимо, трошимо, учимо, радимо и размењујемо. Наша целокупна друштвена организација је редефинисана дигиталним.” Приоритети дигиталне револуције су: смањење дигиталног јаза; повећање броја новостворених предузећа; повећање коришћења информационе и комуникационе технологије (ИКТ) у циљу дигитализације свих фаза стварања производа и примене у привреди и влади; паметни градови. Варшавски Економски институт проценио је да нове чланице ЕУ, које посвете одговарајућу пажњу примени иновација, информационих технологија и услуга базираних на знању, могу очекивати повећање БДП-а од 1,8% само по основу повећања ефикасности.

Проблеми некоришћења технологије Истовремено, бирократија је препозната као један од највећих проблема српског друштва, на који се троше огромни ресурси и државе и грађана, док су домаће компаније недовољно ефикасне јер не користе све економске предности нових технологија. Те проблеме можемо да решимо већом употребом дигиталних технологија, и на томе ћемо интензивно радити.

Наше место у будућности Улога државе треба да буде да стимулише и дозволи отворену, динамичну економију, да развија инфраструктуру, да пружа што квалитетније и трошковно ефикасне услуге, да отклања административне баријере, да охрабри, подржи и правно заштити сваку предузетничку иницијативу, али и да води одговорну и добро таргетирану социјалну политику увек у складу са економским могућностима. Као што стара изрека каже да плима подиже све бродове, тако ће нам и надолазећи талас дигитализације омогућити да превазиђемо највеће проблеме са којима се суочавамо. Процес дигитализације можемо боље разумети кроз дигиталне услуге државе и дигитално пословање.

Дигиталне услуге државе еУправа Као министарка државне управе и локалне самоуправе покренула сам реформу успостављања електронске управе, а као председница Владе Републике Србије, одлучнасам да ту реформу у потпуности спроведем. Дигитализација државне управе и пружање услуга грађанима који ће их користити на једноставан и брз начин један је од мојих приоритета. Електронска управа је један од главних покретача унапређења квалитета, ефикасности и економичности јавне управе. Прихватањем електронске управе остварују се веће задовољство грађана, веће уштеде кроз елиминисање паралелних процеса, скраћивање времена обраде поступака и повећање услуга државе ка грађанима и привреди. Пуном применом Закона о општем управном поступку од 1. јуна ове године, у потпуности смо променили постојећи систем у којем су грађани морали да троше време и новац обилазећи институције ради добијања извода и потврда. Сада је сваки државни орган у обавези да податке размењује с другим државним органима, што доноси уштеде у времену од преко 6 милионараднихсатииштединовацграђанима, јер они више не морају да плаћају различите таксе у вредности од 245 милиона динара годишње. Дигитализацијом процедура кроз увођење електронске платформе за размену података омогућили смо да 6,7 милиона докумената који су до сада издавани у папирном облику, постану електронски и лако доступни државним службеницима који ће истог тренутка завршавати поступке за грађане и привреду. Предност овог системајеи заказивање термина за подизање докумената, заказивање венчања, регистрацију возила и упис деце у обданишта. Уведен је и сервис еПодсетник, који неколико дана раније путем СМС-а и имејла грађанима даје информацију о предстојећем истеку битних докумената. Портал еУправа броји више од 750.000 активних корисника, који су више од три и по милиона пута искористили његове различите услуге. Са преко 800 електронских услуга различитих државних органа, портал

МАГАЗИН 22.10.2017.

еУправа је постао један од највише коришћених и најпосећенијих националних портала. У наредном периоду предстоји нам унапређење система службених евиденција кроз успостављање метарегистра и основних регистара (централни регистар становништва, катастар непокретности, регистар просторних јединица и адреса), проширење оквира за коришћење електронског документа и електронског потписа, електронског архивирања и чувања пословне документације и побољшање посебно значајног система електронског плаћања.

исправе. Све те послове држава ће завршавати за њих. Успостављањем још једног важног регистра, регистра становништва, подаци за формирање једниственог бирачког списка ће бити прецизни и аутоматски ће се ажурирати чиме ћемо значајно унапредити изборни процес. Посао преписа матичних књига је 93% завршен и циљ је да до краја године имамо комплетиран централни регистар матичних књига и књига држављана, у којима ће све матичне службе локалних самоуправа радити. На овај начин уводимо ред и здрав разум у државну управу.

Кровни закони

еДокументација

Као други стуб развоја потпуне и функционалне е-управе успоставићемо законске предуслове и у пракси омогућити равноправно коришћење електронског са папирним документом у свим административим, управним и судским постуцима. Ускоро нас очекује усвајање Закона о електронском пословању и Закона о електронској управи. Темељно ћемо се бавити припремом Закона о заштити података о личности како бисмо осигурали да су сви лични подаци грађана и привредних субјеката безбедни.

Предстоји нам усвајање Закона о електронском потпису, електронском документу и услугама од поверења, као и усклађивање свих осталих прописа са овим законом, како бисмо променили тренутну праксу у којој преко 100 прописа предвиђа неопходно коришћење папирног документа. На примеру само једне банке утврђено је да се преко 10 милиона докумената одштампа, а преко 7 милиона скенира током једне пословне године, што ствараогромне трошкове. Иако унеким случајевима закон јасно признаје доказнуснагу електронском документу, у пракси или према локалној процедури инспектори и други државни службеници прихватају само документ у папиру. Зато ћемо редовно и континуирано спроводити обуке јавних службеника и грађана за коришћење електронских сервиса и осигурати прихватање и валидност електронског потписа и електронскогдокумента у пракси, у свим судским поступцима, у комуникацији са инспекцијама и поступку извршења. Како бисмо обухватили све делове процеса, донећемо јединствени подзаконски акт којим ће се уредити канцеларијско пословање органа јавне власти и начин управљања електронским документима. Увођењем могућности својеручног потписа на електронском уређају, више неће бити потребе за штампом толике количине докумената. Постојећи законски оквир предвиђа могућност коришћења електронског потписа, али у пракси његово коришћење није довољно развијено, будући да је до краја

Регистри Тренутно не постоји јединствени регистар који садржи и описује све службене евиденције. Државни органи понекад не знају коме да се обрате за потребне податке и није редак случај да подаци из база буду неажурни и нетачни. Први следећи корак је успостављање метарегистра који ће повезати све управне поступке са евиденцијама. Након тога нам следи унапређење адресног регистра. Важна промена је да ће свака улица добити назив и сваки објекат кућни број. Више се неће издавати документа са „Нема улице ББ“, јер ће све локалне самоуправе морати да дају имена свим улицама и бројеве свим кућама како бисмо коначно увели ред у информације о адресама. Грађани и привреда биће у обавези да само једном пријаве промену пребивалишта и неће бити дужни да мењају личне

2016. године укупно издато око 350.000 квалификованих електронских сертификата. Радићемо интензивно на измени тренутне регулативе коришћења квалификованих електронских сертификата кроз увођење вишестепеног система аутентификације – путем мобилног телефона, СМС кода, имејл адресе и шифре. Такође ћемо спровести стандардизацију техничког решења у складу са еIDAS регулативом како би била примењива у свим оперативним системима. У области електронског архивирања и дуготрајног чувања документације морамо донети прописе који раздвајају архивску од административне и пословне грађе и сврху чувања документације прилагодити прописаним роковима. Наша реалност су огромне количине папирне документације која стоји у архивама, а некад и по ходницима државних органа. Привреда тренутно издваја стотине милиона евра годишње на трошкове чувања папирне документације, а некада чак морају да се изграде посебна архивска складишта. Највећи део папирне документације привреде чине фактуре, налози за исправку, књижна одобрења, књижна задужења и слично, за које је предвиђен десетогодишњи рок чувања. Регулаторно омогућавање архивирања електронских докуменатата и папирних докумената који су у поузданим условима преведени у електронску форму биће један од приоритета, којим ће ова Влада донети уштеде и себи и привреди. Скратићемо рокове чувања одређене папирне документације, како би се избегли додатни трошкови. То је, на пример, случај код чувања контролних трака за издате фискалне рачуне, за које постоји обавеза чувања три године, а контролна фискална трака избледи за непуних шест месеци, те је стога није могуће подвргнути контроли. Кроз успостављање централизоване државне мрежне инфраструктуре (cloud) и обуку запослених унапредићемо капацитет органа јавне управе за електронско архивирање у односу на прописане стандарде, посебно када је реч о усклађености ИТ система са прописаним периодом чувања података и начин ажурирања формата података са променама у технологији, тако да се осигура континуирани приступ и коришћење података.

Још једна значајна донација канадског добротвора

МАГАЗИН

22.10.2017.

МИЛОМИР СТИЖ

- После милион евра за градњу моста преко Ибра и пола милиона намењених куповини уређаја за магнетну резонанцу донација од двеста хиљада евра за градњу вртића на Берановцу. – Решење проблема родитеља деце са подручја Кованлука, Берановца, Метикоша, Драгосињаца, Јовца и Каменице која гравитирају овом подручју. – Проширење квадратуре повећава трошкове градње. - За градњу објекта потребно је 280 хиљада евра, а за спољашње уређење и опремање додатних 150 до 200 хиљада. - Локална самоуправа преузела обавезу да обезбеди недостајућа средства. – Извођач радова „Техномаг“, а рок за завршетак деведесет радних дана. – Пуштање у рад на пролеће

Фото: М. Радовановић

ЖЕ НА БЕРАНОВАЦ

22.10.2017.

МАГАЗИН

ан Краљева Краљевдан је време кад се додељују октобарске награде и признања заслужним појединцима, предузећима, установама, удружењима грађана, а листа је ове године богатија и због специјалне награде за подстицај хуманости која носи име Миломира Главчића. Познат као значајан донатор Главчић је новчаном делу ове награде од сто хиљада динара додао још хиљаду евра, а чин уручивања је био повод да се први пут званично објави информација о његовој жељи да износом од двестотине хиљада евра помогне градњу дечјег вртића на Берановцу. Само десет дана касније уследило је потписивање уговора овлашћеног представника донатора и представника локалне самоуправе чиме се стварају почетни предуслови за реализацују значајног пројекта.

После милион евра за градњу моста, којим је омогућено спајање две обале Ибра у продужетку Скопљанске улице, и пола милиона намењених куповини уређаја за магнетну резонанцу за потребе Опште болнице „Студеница“ средства за градњу вртића на Берановцу представљају трећу значајну донацију Краљеву која омогућава смештај деце са подручја Кованлука, Берановца, Метикоша, Драгосињаца, Јовца и Каменице који гравитирају овом подручју. Иако је на овом простору пре две године почела да ради мешовита група Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, а следеће још једна, проблем није решен на начин да задовољи све потребе становника ових простора што води ка потреби да се изгради нови вртић. И поред тога што је првобитни прорачун потврђивао да ће донација од

200 хиљада евра бити довољна да се објекат стави у функцију кроз процес пројектовања се дошло да закључка да квадратура не задовољава потребе становника овог дела града. Због тога се приступило проширењу како би се задовољили бројни стандарди, а локална самоуправа предузела обавезу да обезбеди остатак средстава. Директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Александар Несторовић потврђује да ће град обезбедити средства за завршетак објекта, његово опремање и уређење простора око објекта. Рачуница показује да је за градњу објекта потребно 280 хиљада евра, а за спољашње уређење и опремање додатних 150 до 200 хиљада. Почетак градње је најављен за крај недеље, а изабрани извођач „Техномаг“ преузео обавезу да грађевински

део посла заврши за деведесет радних дана. Административна процедура - Отварање ће бити оног тренутка кад завршимо све радове, али смо се обавезали да испоштујемо жељу донатора тако да ћемо урадити све да у што краћем року завршимо све радове, и комплетну инфраструктуру, како би објекат на пролеће почео да ради – каже Несторовић. И пре него је отпочела реализација пројекта донатору је предложено да вртић на Берановцу понесе његово име, а он се сложио да то буде „Миломир“ са чим су се сагласили запослени у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ и представници локалне сампоуправе. Доброчинства Миломира Главчића, и значајне донације Краљеву, мотив су за тражење начина да се сећање на њега у локалној средини задржи што

дуже. Коначна одлука о томе још није донета па су у оптицају различите идеје, од постављања адекватног обележја, давање његовог имена једној од улица, или на неки други начин.

Мотиви Три значајне донације Краљеву током неколико последњих година појачавају знатижељу суграђана за мотиве који су утицали на Главчића да у ову средину уложи значајна средства. Потписивање уговора била је прилика за подсећање на догађаја од пре седам и по деценија кад је момчић из поткопаоничког села Попе, након бомбардовања Београда у априлском рату 1941. године, без динара у џепу и гладан, кренуо кући. Док је чекао воз за Рашку поред њега се нашао један од путника спреман да време до доласка прекра-

ти ужином, па упитао Миломира да ли је гладан. По природи скроман Главчић није био спреман да призна горку истину, али га је непознати понудио комадом хлеба како би заварао глад. Познанство се учвршћивало током путовања до Краљева одакле се те вечери није могло даље након информације да је пруга минирана. Идеја да у чекаоници проведе време до следећег дана, а потом потражи начин да настави пут, сапутнику се није превише допала па га је повео до пријатеља и обезбедио преноћиште. Миломир је следећег дана, након доручка, наставио пут али није заборавио то што се догодило у пролеће 1941. Иако никада више није видео доброчинитеља његов поступак је био мотив за бројна доброчинства која је чинио у будућности. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.10.2017.

Најстарији одборник у Скупштини града: Живорад Дражовић

МАГАЗИН

22.10.2017.

ДАЛЕКО ОД ОЧИЈУ, ДАЛЕКО ОД СРЦА

- Ушће деценијама дели судбину малих средина у којима се готово ништа значајније не догађа. - Водовод којим газдује Месна заједница Ушће нема титулара, па се не зна ни чија је обавеза да га одржава. – Због великог броја нелегално прикључених корисника средства прикупљена за утрошену воду нису довољна за измирење трошкова одржавања. - У Ушћу нема много незапослених, па добар део радника у ово место долази из Краљева, Баљевца и Рашке. - Због недовољног интересовања пропао покушај за оснивање одељења краљевачке Гимназије. - У Ушћу има око две хиљаде пензионера, 1.300 из радног односа, око 500 пољопривредних и мало из приватног занатства. – Пензионерима ушћанског краја ове године испоручено дванаест тона пилећег меса. - Рад Скуштине града карактерише знатно мирнији дух и разумнији прилаз потребама становника него раније. – У локалном парламенту четири одборника из Ушћа

Живорад Дражовић

22.10.2017.

МАГАЗИН

обичајено је да конститутивном седницом Скупштине града председава најстарији одборник, а та прилика је Живораду Дражовићу пружена чак три пута. Пре конститутивне седнице последњег сазива на месту председавајућег нашао се у тренуцима када се, како каже, препакивала власт, једном на седници локалног парламента у сали Мултумедијалног центра „Кварт“ а други пут у ресторану Здравственог центра „Студеница“. Одборнички статус је први пут стекао седамдесетих година прошлог века у време кад су Скупштину општине чинила Веће грађана и Веће удруженог рада, а у последњем мандату, као члан Одборничке групе Партије удружених пензионера Србије“, заступа интересе становника ушћанског краја које годинама уназад оптерећују бројни проблеми. Некада седиште општине, Ушће деценијама дели судбину малих средина у којима се, посведочио би највећи број мештана, готово ништа значајније

не догађа. У рударском градићу удаљеном педесетак километара од Краљева после изградње фискултурне дворане при Основној школи „Милун Ивановић“ по нешто се уложи само још у одржавање локалног водовода и по неки метар пута. Сем што је застарео и запуштен, во-

довод којим газдује Месна заједница Ушће нема титулара, па се не зна ни чија је обавеза да га одржава. Помоћ коју за одржавање пружа локална самоуправа није довољна да се обезбеди несметано снабдевање мештана овог краја здравом пијаћом водом, још мање да се изврши детаљна ре-

конструкција пре него се пренесе у власништво Јавног комуналног предузећа „Водовод“. Поразно делује податак о великом броју нелегално прикључених корисника због чега средства прикупљена од оних који редовно измирују обавезе за утрошену воду нису довољна за измирење тро-

шкова радника који би радили на одржавању. У систем за снабдевања водом укључено је пет каптажа и један артерски бунар поред реке Студенице који је неупотребљив током сушних лета као што је било овогодишње. Мало наде да би стање могло бити боље пру-

жа информација да је, на интервенцију Дражовића, одређене кораке предузео градоначелник Краљева др Предраг Терзић па се на терену у овом крају могу видети инжењери који су ангажовани на снимању терана и изради пројектне документације како би се стање у овој области увело у нормалне токове. - Горући проблем је мост који повезује два насеља, Рудничко и Подковачица. Преко њега иде водовод који снабдева Подковачицу, а и оптички кабл који повезује Студеницу и Ивањицу. У близини су две старе тополе па прете да поломе мост који користе запослени у Ибарским рудницима, а из насеља Подковачица, преко моста широког једва метар и двадесет, преносе покојнике пешице на другу страну да не би прелазили два километра дуг пут кроз Ушће. Имамо и трећи веома важан проблем, а то је наше гробље на коме има места за сахрањивање још до Нове године. Због свега сам се обратио градо-

МАГАЗИН 22.10.2017.

22.10.2017.

МАГАЗИН

начелнику, а он послао члана Градског већ задуженог за рад са месним заједницама са којим сам обишао критична подручја. Снимили смо мост и гробље, а очекујемо да их обиђе и надлежна инспекција пре него се обратимо јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ за решавање ових проблема – каже Дражовић. Поред рудника који се сматра најзначајнијим привредним субјектом мештане овог краја запошљава „Економ“ и неколико приватника међу којима су „Одмењска“, Петровић, Каровић и други, као и низ малих стругара због чега у Ушћу нема много незапослених, па добар део радника у ово место долази из Краљева, Баљевца и Рашке. Околна села деле судбину свих других у земљи и настоје да се прилагоде нестабилним условима, па је у пољопривредној производњи сточарство препустило примат гајењу малине, купине и кромпира. Да прелазак на нове културе није донео много користи сведоче нестабилне цене које су ове године десетковале малињаке, па власници поново крче парцеле припремајући их за неку нову културу. Значајном за било какав развој сматра се веома лоша путна инфраструктура а без ње, подсећа Дражовић, нема доброг села ни производње као основног услова за јефтиније производе на пијаци. Податак да се врло мало, или никако, одржавају води ка потреби да се доведу у колико толико повољнији положај. - Имамо пут Студенца Рудно којим, школским аутобусом који је поклонио град, путује тридесет ученика. Имамо и друге правце као што је НикољачаКусурићи-Железница, као КамењаниРајковача преко Бороваца-Одмење и још путних праваца од којих и један у Полумиру, у делу званом Старо село, треба да се поправи, а треба помоћи и људима у Гокчаници да поправе оно што је летос руинирала вода. Рађен је само пут за Тепече, и нешто на одржавању пута од Стурице за Рудно преко реке Палежа, али је недовољно јер воде брзо све исперу због чега је стање

МАГАЗИН

22.10.2017.

хаотично па треба да се адекватно припреми за зимски период – каже Дражовић. Иако би могло да буде боље стање у здравственој заштити је под контролом али би, и поред одговорног и квалитетног рада здравствених радника, требало да се организује дежурство и током ноћи. У овом периоду се по потреби позива лекар у приправности што по који пут буде проблематично, а недостају и специјалистичке струке. Иако према утврђеном плану у Ушће долазе педијатар и гинеколог све је израженија потреба за специјалистима неуролошке и интернистичке струке, али је проблем у чињеници да не припадају Дому здравља под чијом је ингеренцијом примарна здравствена заштита. Повремени разговори на ову тему нису дали резултате, па пацијентима остаје да на заказани преглед код специјалисте путују у Краљево. Повољном се сматра чињеница да су 90 одсто запослених у Здравственој станици мештани, па по који од четири лекара интервенише и ван радног времена. Теренским возилом које није у најбољем стању лекар, са медицинском сестром и фармацеутом, стиже и до најудаљенијих места а редовно одла-

зи у Рудно, Студеницу, Мланчу и Гокчаницу. Помоћ лекара је још потребнија кад се зна да млади углавном напуштају удаљене пределе где остаје претежно старачко становништво које проживљава последње дане. Потребе ушћанског краја за образовањем задовољавају матичне школе „Милун Ивановић“ из Ушћа и „Стефан Немања“ у Студеници са просветним радницима из овог краја, Краљева и Рашке. Због недовољног интересовања ове године је пропао још један покушај за оснивање одељења Гимназије па су свршени основци принуђени да прилику за наставак школовања потраже у Краљеву и другим местима. Трећи мандат у Скупштини града прилика је за потврду да локални парламент функционише одговорно и квалитетно, а да би била формирана Одборничка група Партије уједињених пензионера Србије у помоћ су прискочили по један одборник из редова напредњака и Социјалдемократске партије Србије. Иако положај пензионера овог краја није на завидном нивоу свесни су проблема због којих су им пензије умањене, али верују да ће доћи време када ће се им се држава реванширати и

поправити оно што су дали за стабилност. - У Ушћу има око две хиљаде пензионера, 1.300 из радног односа, око 500 пољопривредних и мало приватног занатства, а тај број из дана у дан се мења јер једни оду а други дођу. Велики број чланова наше партије долази из редова пензионера, готово 80 одсто од укупног броја у Ушћу. Имамо око 120 нових чланова, а раније смо имали 640 тако да идемо на даље омасовљавање на добровољној основи. Што се тиче активности помажемо пензионерима бескаматном позајмицом од десет до 60 хиљада са роком враћања од пет до десет месеци. Бавили смо се и набавком огревног дрвета, али је то врло тешко јер је дрвета све мање, па смо повећали позајмицу са 40 на 60 хиљада да би сами куповали где знају и умеју – каже Дражовић. Локална самоуправа је обезбедила бесплатан превоз у градском и приградском саобраћају за све старије од 65 година чија је пензија мања од 23 хиљаде динара, и превоз по повлашћеној цени од 50 одсто у међуградском превозу. Повољности бесплатне вожње током протекле године користило је две стотине пензионера уш-

ћанског краја. Ове године је пезионерима испоручено дванаест тона пилећег меса, а само на Рудно четири пута по пет до шест стотина килограма. Ушће је накада имало веома угледну задругу која је снабдевала тржиште лековитим биљем и запошљавала 230 радника. Кад је престала да ради остали су руинирани објекти и производни ресурси, па су очекивања овог краја усмерена према председнику Партије уједињених пензионера који се, као миснистар без портфеља у Влади Србије, залаже за реактивирање старих и формирање нових задруга. - Има довољно ресурса и површина, али нам је потребна једна хладњача па би да, уз помоћ градских челника, конкуришемо за неповратна средства од педесет милиона динара што би за овај крај било значајно због јер би се неко запослио. До краја године ћемо да поднесемо захтев, урадићемо програм и надам се, уз помоћ градских челника, да обезбедимо објекат који би представљао велики капитал за Ушће – каже Дражовића. По годинама, али и одборничком стажу, најстарији члан локалног парламента потврђује да рад Скуштине града карактерише знатно мирнији дух и

разумнији прилаз потребама становника него што је то било раније. Значајан допринос дају четири одборника из Ушћа, поред Дражовића по један из редова социјалиста, напредњака и Покрета социјалиста. Иако читав крај оптерећују бројни проблеми мало наде у бољитак пружа уверење да у градском руководству расте разумевање за потребу њиховог решавања. Да ушћанским одборницима нису страна ни кретања у култури сведочи иницијатива за трансформацију постојећег Дома културе у Културни центар. Повод је уверење да би се на тај начин обезбедила значајнија средства, и бољи услови за још квалитетнији рад установе који је прошле године потврђен освајањем других места на фестивалу народног стваралаштва у Турској и регионалном такмичењу у Медвеђи. Културни центар Ушће се види и као организатор ликовне колоније каква се деценијама уназад одржава у Студеници. Податак да је Ушће пре више деценија изгубило статус седишта истоимене општине с времена на време поново покрене оснивање нове у оквиру града. Одборници овога краја свесни су да је њено одржавање ску-

по, али и да су им потребне бар неке од служби које постоје у оквиру овог вида локалне самоуправе. Не би било згорег кад би постојао бар шалтер Управе прихода, или кад би нотар по који пут свратио у овај крај. Некада је, каже Дражовић, два пута недељно радио катастар, потом једном да би на крају и престао. Податак да се са овог подручја убира знатан део средстава повод је за размишљање о формирању општине, али осим прича о томе још није показано довољно расположења да се крене корак даље. Последњи пут је о томе било речи на збору грађана у овом месту кад је председник Скупштине града Ненад Марковић најавио израду студије оправданости која се очекује до краја ове године. Захтеви за оснивањем сматрају се оправданијим кад се зна да их имају и мање средине од Ушћа у коме живи око осам и по хиљада становника. Нешто више од годину и по рада последњег сазива локалног парламента довољно је за закључак да нема основа за било какве замерке. Нема их ни на понашање опозиције која указује на бројне пропусте власти. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.10.2017.

Признањем кривице до мање казне и бржег процесуирања

МАГАЗИН

22.10.2017.

УНАПРЕЂЕЊЕ ДИЈАЛОГА ИНС

- Закључивањем споразума о признању кривице прекршиоци закона у домену сиве економије моћи ће да добију умањење казне док ће држава осигурати ефикасније санкционисање, а прекршајни судови биће значајно растерећени. - Нови институт у почетку ће се примењивати на прекршаје које утврде Тржишна инспекција и Инспекторат за рад. - Више од 95 одсто предмета из периода од 2013. до 2015. године застарело што је лоше за привреду, а демотивишуће за инспекторе. – Сарадња судова и инспекција једна од кључних мера Националног програма за сузбијање сиве економије. поразум о признању кривице уводи се на предлог Националне алијансе за локални економски развој која је за његову реализацију обезбедила донаторску подршку холандског Фонда за регионално партнерство. Од пројекта чија је реализација планирана у периоду од наредне две године очекује се да значајно допринесе реализацији Споразума о сарадњи Координационе комисије за инспекцијски надзор и

Удружења судија прекршајних судова који су средином недеље у Палати Србија потписали министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић и председник Удружења Милан Мариновић. Према изјави министра Ружића очекује се да примена Споразума о сарадњи и пројекта за увођење споразума о признању кривице доведе до ефикаснијег прекршајног поступка. Повод за корак напред у овом смеру су

поражавајуће информације да је више од 95 одсто предмета из периода од 2013. до 2015. године застарело што је оцењено лошим за привреду, а демотивишуће за инспекторе. Значајним за реализацију сматра се допринос Европске банке за обнову и развој која је подржала Националну алијансу и ресорно министарство у формирању Јединице за подршку Координационој комисији, што је додатно допринело унапређењу рада Владиног тела које

СПЕКЦИЈЕ И БИЗНИС СЕКТОРА управља умрежавањем и сарадњом инспекција. Задатак комисије је обиман јер мора да координира 38 инспекција распоређених у 14 министарстава, а радује податак да је у првих шест месеци направила позитиван искорак и дала нове идеје за унапређење дијалога инспекција и бизнис сектора. Да ће реализацијом пројекта Националне алијансе бити остварен значајан напредак у начину на који раде судови и инспекције верује и директор Европске банке за обнову и развој у Србији Даниел Берг. Саветница у Националној алијанси, и координаторка Владине Стручне групе за сузбијање сиве економије, Драгана Илић подсећа да је сарадња судова и инспекција једна од кључних мера Националног програма за сузбијање сиве економије и да је признање кривице дало значајне резултате у решавању саобраћајних и царинских прекршаја, а да ће кључни ефекти бити видљиви у растерећењу судова и сигурност кажњавања што ће инспекторима омогућити да се посвете кон-

троли привреде као основном послу. Примена новог механизма је потребна и зато што истраживања Националне алијансе показују да постоји велико неповерење у систем кажњавања предузећа који послују у сивој зони. Оно потврђује да мање од трећине испитаника сматра да ће такво предузеће бити откривено, 14% мисли да ће оно бити кажњено, а само 8% да ће казна бити и наплаћена. О степену неповерења сведочи и податак да 61% привредника не би пријавило нелојалног конкурента, а најчешћи разлози су то што сматрају да је откривање прекршаја искључиво посао државе. или не верују да би пријава имала ефекта. Председник Удружења судија прекршајних судова Милан Мариновић потврђује да су судови претрпани, да прилив нових предмета далеко премашује месечну норму судија, а да су рокови застарелости најкраћи у Европи и региону. Због тога се очекује да Споразум о сарадњи са Координационом комисијом доведе до бољег разумевања и сарадње судија и инспектора како би пријаве које подносе биле квалитетни-

је, а самим тим и начин поступања према њима. Посебна подршка пружена је идеји о увођењу института признања кривице за прекршаје у сивој зони, јер ће починилац прекршаја знати казну и бити сигуран да се неће мењати због тога што на споразум нико неће моћи да се жали. Податак да се инспекцији пружа прилика да утиче на висину казне елиминише могућност незадовољства малим казнама, а судовима то значи скраћење трајања поступка и сигурно доношење пресуде, па ће судије моћи да се посвете другим предметима. Анализе Јединице за подршку Координационој комисији показују да инспектори не познају довољно добро све елементе писања прекршајних пријава и јачину доказа, па их судије често одбацују. У поступцима који буду покренути прекршиоцу закона се најчешће изриче опомена, или поступак застари због чега је оцењено да су и инспекторима и судијама потребне додатне обуке и сарадња у процесуи рању. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН

22.10.2017.

И ове године једнократна помоћ одличним ђацима

НЕПРЕКИНУТ ЛАНАЦ - Једнократна помоћ одличним ученицима лошијег материјалног стања, са просеком примања по члану домаћинства у овој години испод 30% просечне месечне зараде у граду Краљеву који је по члану домаћинства испод 16.612,50 динара у бруто износу. - Материјално стање није услов за редовне ученике који су у школској 2016/2017. години постигли запажене резултате из области знања, науке, уметности и спорта. Рок за подношење пријава 6. новембар ондација „Петар Богавац-Анђелко Савић“ основана је у децембру 1997. године са циљем да помаже талентованим ученицима и њиховим родитељима, али и да сачува сећање на двојицу краљевачких до-

бротвора који су своју имовину и богатство завештали младим Краљевчанима. Фондација је од оснивања даривала преко хиљаду ученика овдашњих средњих школа који су сваке године подсећани да памте овај дан и

кад постану успешни помогну некоме како би био настављен ланац доброчинства. Једнократна новчана помоћ се додељује 19. децембра сваке године што је повод да Управни одбор фондације

Ц ДОБРОЧИНСТВА средином октобра распише конкурс за доделу ученицима средњих школа за 2017. годину. Право учешћа на конкурсу имају редовни ученици друге и треће године за трогодишње, а друге, треће и четврте за четворогодишње средње школе и студенти прве године факултета или виших школа. Услов је да су у претходним школским годинама постигли одличан успех са просеком оцена већим од 4,49, а да имају пребивалиште на територији града Краљева током школске године која је претходила оној у којој се расписује конкурс. Помоћ је намењена ученицима лошијег материјалног стања, са просеком примања по члану домаћинства у овој години испод 30% просечне месечне зараде у граду Краљеву који

је по члану домаћинства испод 16.612,50 динара у бруто износу. Материјално стање није услов за редовне ученике друге и треће године трогодишњих средњих школа, друге, треће и четврте године четворогодишњих и студенте прве године факултета или виших школа, који су у школској 2016/2017. години постигли запажене резултате из области знања, науке, уметности и спорта. У такве се убрајају они који су освајали неко од првих места појединачно или у тиму, групи, музичком саставу и слично на званичном међународном, републичком или окружном-регионалном такмичењу, или првенству која организује надлежно министарство. Исто се односи и на резултате остварене не такмичењима

према Програму - Календару такмичења и смотри ученика средњих школа за школску 2016/2017. годину надлежног министарства, и оне који су стекли статус државног репрезентативца у екипном спорту у спортској дисциплини чланици Олимпијског комитета Србије, у школској години која претходи години у којој се расписује конкурс. Пријава на конкурс може се преузети на сајту града Краљева или на шалтеру бр. 4 Градске управе где се и предају са потребном документацијом. Конкурс је отворен до 6. новембра а пријаве се примају до 15.00 сати. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

22.10.2017.

МАГАЗИН

Октобар месец правилне исхране

АКЦЕНАТ НА - Светски дан хране ове године обележен под слоганом: „Променимо будућност миграција - унапредимо безбедност хране и пољопривредни развој“ - Током 2015. године је у свету забележен број од 244 милиона миграната, што је 40% више него од 2000. године до данас. - Циљ одрживог развоја - без гладних до 2030. године. – Награђени аутори најбољих ликовних и литерарних радова деце прешколских установа и ученике основних школа на тему „Храни се исправно и буди здрав“. – До 2050. године на Земљи 9,6 милијарди становника

А ИЗБЕГЛИЦЕ рганизација за храну и пољопривреду сваке године обележава 16. октобар као Светски дан хране установљен 1945. године кад је и основана. Овај дан се у Србији, уз подршку Министарства здравља, обележава од 2001. године, а ове под слоганом: „Променимо будућност миграција - унапредимо безбедност хране и пољопривредни развој“ са циљем да се укаже наједаноднајвећих проблемаданашњице- миграцијестановништва и велики број људи који је присиљен да напусти своје домове због ратних

сукоба и политичке нестабилности. Глад, сиромаштво и екстремне временске прилике као последица климатских промена су фактори који доприносе појави миграције становништва што је на најдрастичнији начин потврђено током 2015. године кад је у свету забележен број од 244 милиона миграната, што је 40% више него од 2000. године до данас. Иако је у овај број укључено 150 милиона људи којимигрирајузбогпосла значајним се чини податак да је, исте године, 65,3 милионаљудиширомсветаприсилнорасељено

због сукоба и прогона. У њих је укључено више од 21 милион избеглица, 3 милиона азиланатаипреко40 милионаинтернорасељених лица од којих више од 19 милиона због природних непогода. Око трећине свих миграната старо је између 15 и 34 године, аскорополовинуукупног бројачине жене. Великибројмигранатапотичеизсеоскихсредина, амногиодњихдолазеуземље у развоју које имају врло оскудне ресурсе. Уверење да развој пољопривреде може створити услове за бољу зараду, и до-

22.10.2017.

МАГАЗИН

принети повећању пољопривредне производње уз смањење миграција из руралних средина, повод је да Организација за храну и пољопривреду сарађује са владама бројних земаља, агенцијама Уједињених нација, приватним сектором, цивилним друштвом и локалним заједницама, у решавању миграција кроз политике пољопривредног развоја. Светски дан хране је и ове године прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030. године. Кључне поруке Светског дана хране 2017. године указују на неопходност хуманитарних акција у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене, даљег улагања у развој пољопривреде кроз иновативне политике уз прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјима. Посебно значајним за побољшање

стања у овој области сматра се стварање условазаодрживипољопривредниразвој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица. Значај проблема са којим се суочава човечанство повод је за настојања да се, кад је год могуће, укаже на његову величину а прилика за то је организација различитих догађаја уоко150 земаљаширом света, од маратона преко изложби, представа, такмичења и других којима се обележава 16. октобар Светски дан хране. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“,са мрежом окружних завода, свека године припрема обележавање Светског дана хране као значајног датума у календару здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је тим поводом расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова деце прешколаских установа и ученике основних школа на тему „Храни се исправно и буди здрав“, а то-

ком овог месеца заједно са партнерима, предшколским установама, школама, локалном заједницом, домовима здравља, стручним удружењима биће реализоване и друге активности као што су предавања, трибине, изложбе и радионице на тему правилне исхране. На пригодној свечаности у простори јама Народне библиотека “Стефан Првовенчани” додељене су дипломе онима чије је радове жири прогласио најбољим у свим категоријама. На територији под ингеренцијом краљевачког Завода за јавно здравље у категорији ликовних радова деце пред школског узраста и млађих, између три и шест година, најбољим је оцењен рад Нађе Богдановић из Вртића „Радост“ Предшколске установе Врњачка Бања. Друго и треће место припали су Неди Миљковић из краљевачког вртића „Лане“ и Андреи Милошевић из Предшколске установе „Весело детињство“ Биљановац.

Краљевчани су били бољи у категорији нижих разреда, јер су две прве награде припале ученици другог разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Мии Ковачевић и Николи Жгели, ученику четвртог разреда школе „Вук Караџић“. Стручни жири је проценио да трећу награду заслужује ученик трећег разреда Основне школе „Сутјеска“ из Казновића Страхиња Деспотовић. Најбоље резулате у категорији ученика виших разреда постигли су краљевачки основци, ученица осмог разреда школе „4. краљевачки батаљон“ Мајда Бечки, њена вршњакиња из школе „Димитрије Туцовић“ Сара Вулић и једну годину млађа ученица седмог разреда школе „4. краљевачки батаљон“ Јелена Савовић. Иако је литерарни конкурс био намењен свим ученицима основних школа доминирали су они из нижих разреда, па је прво место припало ученици другог разреда школе „Светозар Марковић“ Анаста-

сији Матовић, док су част мушког дела одбранили ученици четвртог разреда истуреног одељења Основне школе „Рашка“ из Милатковића Урош Јовановић и „4. краљевачки батаљон“ Лазар Крунић. Ван категорије похвалама су награђене учитељица Основне школе „4. краљевачки батаљон“ Снежана Шашић и Предшколска припремна група Предшколске установе „Весело детињство“ из Рашке, а учешће и допринос у Кампањи „Октобар месец правилне исхране“ повод је да посебне захвалнице буду додељене Одсеку за традиционално певање Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Основни принципи правилне исхране суредовност оброка токомдана, правилан избор намирница које се користе, начин њихове припреме, алии количина појединих намирница које се свакодневно уносе у организам. Због тога и овогодишња кампања има за циљ информисање и стица-

ње знања, формирање исправнихставова ипонашања уисхранинајшире популације, посебно деце и младих. Глобална популација је у сталном порасту, па се очекује да ће број становника на Земљидо 2050. године достићи9,6 милијарди. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном, и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба. Последњих деценија све је више проблема у производњи довољних количина хране током које изазов представљајуне само сетва ижетва пољопривредних култура, већискладиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

22.10.2017.

Не престају напори за смањење сиромаштва

СТАБИЛАН РАД НА - Сиромаштвом су у Србији највише погођена деца до 14 година, старија лица у руралним подручјима, вишечлане породице, незапослени, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице. - Захваљујући подршци локалне самоуправе и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања краљевачки Црвени крст је са првим јесењим данима отпочео поделу пакета хране и средстава за хигијену домаћинствима из удаљенијих сеоских подручја. – До половине наредне године довољне количине намирница за 600 оброка дневно у Народној кухињи. - Апел досадашњим и потенцијалним донаторима, друштвено одговорним компанијама, другим привредним субјектима и појединцима да помогну како би се смањио број сиромашних и гладних у граду

АРОДНЕ КУХИЊЕ рема подацима Уједињених нација у свету гладује више од 800 милиона људи који немају ниједан оброк дневно, а страхује се да би овај број, због смањених донација и инвестиција у пољопривреду, брзо могао да премаши милијарду. Број гладних варира али би, када би се узео у обзир квалитет оброка који бројни становници планете конзумирају током дана, овај број могао да буде значајније већи. Разлози што неки људи дневно немају ни један оброк су различити, најчешће ратни и други сукоби, суша, климатске промене... Значај све израженијег проблема повод је за обележавања 17. октобра као Светског дана борбе против сиромаштва. Овај дан се

у Србији обележава бројним акцијама у какве се убраја прикупљање намирница за народне кухиње, појачавање оброка корисника и организовање заједничке ручкова са дародавцима и јавним личностима. У свету се обележава од 1987. године када се на откривању споменика у Паризу посвећеног жртвама сиромаштва, глади и насиља, окупило око сто хиљада људи, са циљем скретања пажње јавности на потребу искорењивања сиромаштва, нарочито у земљама у развоју. Сиромаштвом су у Србији највише погођена деца до 14 година, старија лица у руралним подручјима, вишечлане породице, незапослени, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице.

Међународни дан гладних је обележен и у Краљеву са циљем да се скрене пажња јавности на растући број оних који се у локалној средини сучељавају са овим проблемом. Захваљујући подршци локалне самоуправе и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања краљевачки Црвени крст је са првим јесењим данима отпочео поделу пакета хране и средстава за хигијену пре свега домаћинствима из удаљенијих сеоских подручја. Предност приликом расподеле, а према утврђеним критеријумима, имала су старачка домаћинства и породице са више чланова. Значајну помоћ члановима социјално угрожених породица са ужег

22.10.2017.

МАГАЗИН

подручја града пружа Народна кухиња у којој се све активности одвијају по плану, а шест стотина корисника нема разлога за бригу, јер је обезбеђена довољна количина десет основних намирница за припремање хране до половине наредне године. И поред тога увек недостају довољне количине свежег меса, воћа и поврћа, па је константно присутан апел досадашњим и потенцијалним донаторима, друштвено одговорим компанијама, другим привредним субјектима и појединцима да помогну како би се смањио број сиромашних и гладних у граду и на најбољи начин потврдила крилатица да нечије мало некоме значи много. Иако се број корисника услуга Народне кухиње од месеца дао месеца мења свакодневно се спрема шест стотина оброка који нађу пут до оних којима су потребни. Поштовање строго утврђених правила води ка скидању са листе корисника који пет пута нису оправдали изостанак. Одсуство је до-

звољено свима који на време пријаве да, из било којих разлога, нису у ситуацији да приме оброк у одређеном периоду што пружа прилику власницима привремених бонова да дођу до дневног следовања хране. Позитивним се оцењује одсуство у периодима тражења било каквог посла, макар и сезонског, јер корисник услуга Народне кухиње и на тај начин потврђује жељу да се осамостали и не буде на терету друштву. У локалној организацији Црвеног крста нема података о броју суграђана који живе испод границе сиромаштва, али се зна да до казана у коме се спрема храна долази између 600 и 650 особа. И док је онима са простора ужег градског језгра омогућено да, ако испуњавају одређене услове, сваког дана добију оброк за највише пет чланова домаћинства ситуација је знатно комликованија кад је у питању сеоско становништво. И ма колико да су потребе веће могућности да им се

достави храна су мање, понајвише што Црвени крст располаже са само једним возилом за ову сврху. Дугогодишње искуство указује на различито понашање потенцијалних корисника, почев од интервенција да се некоме омогући оброк до других којима понос не дозвољава да оду у Народну кухињу. Кад је 2001. године у Краљеву почела са радом сваког дана је храна припремана за 800 особа, али се овај број временом смањивао до тренутних шест стотина. Храна се припрема у Матарушкој Бањи, у просторијама Специјалне болнице „Агенс“ уступљене на коришћење Црвеном крсту који је обезбедио потребну опрему и одговарајући кадар за припремање хране. Успешна сарадња је резултат трипартитног уговора ове две установе са локалном самоуправом која рефундира трошкове електричне енергије, док трошкове намирница и људских ресурса подмирује Министарство за рад, запошљавање, борачка и

социјална питања. Запослени у Црвеном крсту улажу максималне напоре да се изборе са бројним проблемима, посебно са недостатком адекватног простора за припрему оброка и смештај намирница. Процењује се да је за градњу новог потребно између 200 и 300 хиљада евра што би корисницма Народне кухиње пружило квалитетнију услугу, дистрибуцију хране и конзумирање, јер у садашњим условима, и кад би им неко поклонио, не би имали где да складиште свеже месо. Иако се квалитет хране, с обзиром на тренутне услове, сматра солидним минималним донацијама би се омогућило да корисници бар једном недељно добију свеже месо, баш као у оквиру појачаног оброка у време кад се обележава Светски дан борбе против сиромаштва. У Црвеном крсту нема информација о томе зашто је током последњих неколико година смањен број оних који су спремни да помогну. Прошло је вре-

ме кад су велики маркети за потребе Народне кухиње уступали различите врсте намирница на измаку рока трајања, а изостала је и саардња са Имлеком који је обезбеђивао велике количине млека и млечних производа па, кажу, није било недеље да корисници не добију по литар јогурта, киселог млека или павлаке. Откако је пре две године организација предузећа централизована, и одлучивање измештено у Београд, Црвени крст је ускраћен за ову врсту производа, а у Краљеву нема ни банке хране као што је то случај у неким другим срединама. Уз векну хлеба корисницима по један дан у недељи испоручује се куван пасуљ, грашак, боранија, ђувеч и тестенина уз додатак салате кад је могуће обезбедити, посебно у периодима кад одређену количину поврћа из својих пластеника донира Пољопривреднохемијска школа „Др Ђорђе Радић“ С обзиром да кухиња не ради суботом и недељом у Црвеном крсту насто-

је да, кад год је то могуће а посебно у време празника, корисницима поделе по килограм пасуља, пиринча и уља како би сами припремили храну за три или четири дана. Искуство сведочи о различитом понашању корисника услуга међу којима има оних који су стално незадовољни, али и других који су свесни проблема са којима се суочава Црвени крст. Жеља да се створе што повољнији услови за дистрибуцију хране води ка значајном побољшању које се огледа у градњи надстрешнице, ограде и степеништа за прилаз, а све због потребе да се корисници увере како, поред спремања хране, неко додатно води рачуна о њима. Од њих се очекује да долазе редовно, одржавају хигијену посуда за храну и уздрже од конзумирања пића и цигарета, бар у време док су у Народној кухињи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Обележен Европски дан борбе против трговине људима

МАГАЗИН

22.10.2017.

ОДЛУЧНО ПРОТИ

ИВ ТРАФИКИНГА

- Решењем градоначелника Краљева формиран тим за борбу против трговине људима. – Први задаци израда Акционог плана и усвајање посебне декларације за борбу против трговине људима. – Према подацима Уједињених нација у Европи је 140 хиљада особа подвргнуто трговини људима. - Влада Србије је 4. августа усвојила нову Националну стратегију за сузбијање трговине људима. - Краљево као центар Рашког округа треба да подстакне и друге локалне самоуправе да формирају локалне тимове за борбу против трговине људима. – Краљевачки Савет за родну равноправност један од најактивнијих. – У току године поднето скоро осамдесет пријава на сумњу али је Центар за заштиту жртава трговине људима идентификовао 25 случајева. - Поднето шест кривичних пријава због извршења овог кривичног дела, препознати су и нови облици експлоатације

22.10.2017.

МАГАЗИН

бележавање Европског дана борбе против трговине људима било је прилика да, решењем градоначелника Краљева др Предрага Терзића, буде формиран нови тим за борбу против ове негативне појаве, као први корак ка имплементацији стратегије коју је усвојила Влада Србије. У тим су укључени помоћник градоначелника за социјална питања и чланови Градског већа, представници Савета за безбедност, Савета за родну равноправност, Основног и Вишег суда и тужилаштва, Полицијске управе, Комуналне полиције, Инспекције рада, Канцеларије за младе, Школске управе, Дома здравља, Центра за социјални рад, Црвеног крста Градске управе и организација цивилног друштва. Председница Савета за родну равноправност, који је носилац свих актив-

ности поводом овог дана, Лидија Павловић потврђује да тиму предстоји координација и спровођење бројних активности у области превенције трговине људима и заштите жртава са циљем да се обезбеди одрживост програма њихове заштите и реинтеграције, али и размена информација у свим областима, стручна и техничка помоћ у циљу побољшања и сертификације свих облика трговине људима. У задатке се убрајају анализе стања у циљу смањења фактора ризика, организовање заједничких активности на подизању нивоа друштвене свести о овом проблему, стручних група за решавања појединачних случајева, унапређење статистичког праћења појаве ради побољшања националног одговора на трговину људима, обучавање и стручно усавршавање свих учесника у

овом процесу. Један од првих задатака новог тима је израда новог акционог плана, са циљем да се активности финансирају из буџета за наредну годину, и коначно усвајање посебне декларације за борбу против трговине људима. Обележавању Европског дана борбе против трговине људима присуствовали су државна секретарка Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић, координатор за борбу против трговине људима Митар Ђурашковић, чланица Одбора за безбедности и унутрашње послове Народне скупштине Дубравка Филиповски, народни посланици Марија Јевђић, Бранислав Јовановић и Радослав Јовић, представници Центра за заштиту жртава трговине људима, организација цивилног друштва, локалне самоуправе, Полицијске управе

Краљево, Националне службе за запошљавање, Инспекције рада, Центра за социјални рад, Црвеног крста, Школске управе, судства и тужилаштва. Познато је да трговина људима представља глобални феномен који погађа све земље, посебно оне које пролазе кроз процес политичке и економске транзиције, неразвијене и земље у развоју. Иако су жртве најчешће жене, које се продају и купују у циљу сексуалне експлоатације и принудне проституције, није редак случај да су то и мушкарци који су изложени радној експлоатацији, деца која се искоришћавају за принудну прошњу, сексулану експлоатацију, принудни рад и удају. Пружање помоћи и заштита жртава трговине људима уграђени су у Закон о социјалној заштити и Кривични закон, а

допринос државе огледа се у формирању Центра за заштиту жртава трговине људима и усвајању посебне стратегије о превенцији сузбијања ове појаве за период 2017-2018. година уз одговарајући акциони план. Податак да жртва трговине људима може бити свако, независно од порекла, година, националне припадности, образовања или социјалног статуса, појачава потребу заједничког деловања бројних фактора како Србија не би била земља из које полази ова врста пошасти, али ни крајња дестинација. Градоначелник Краљева у том процесу посебно значајним сматра медије, школске управе, просветне раднике, али и промоцију позитивних вредности на којима треба да се заснива друштво. Да трговина људима представља један од растућих области криминалне

индустрије, и облик модерног ропства којим се на најгори начин крше људска права, потврђује и народна посланица Дубравка Филиповска уз нагласак да не постоји земља која се не суочава са овим проблемима, Најбољи доказ је податак Уједињених нација који потврђује да је у Европи 140 хиљада особа подвргнуто трговини људима. Србија је пре неколико година, пооштравањем казни и проширењем постојећег списка новим облицима експлоатације, унапредила законодавни оквир у овој области, а Влада Србије је 4. августа усвојила нову Националну стратегију за сузбијање трговине људима која, кроз унапређење система превенције, пружања помоћи и заштите жртава, треба да омогући правоврмено идентификовање случајева у пракси и ефикасно кривично го-

МАГАЗИН 22.10.2017.

њење извршилаца. Од примене нове стратегије, каже Филиповски, очекује се активнији и мултидисциплинарнији приступ у координацији активности против трговине људима на националном нивоу. Значајном новином чини се обука припадника Криминалистичке полиције, која се показала веома важном у пракси, посебно након 1. јуна ове године кад је ступио на снагу Закон о спречавњу насиља над женама и децом, потом сарадња са социјалним институцијама и организацијама цивилног друштва које пружају подршку жртвама. - Веома је важно да упутимо сваког човека у нашој земљи како да се суочи са овим проблемом, и не постане жртва, па зато сматрам веома важном примену сваке стратегије на локалном нивоу. Са формирањем локалне мреже против трговине људима Краљево као центар Рашког округа треба да буде водећи центар у окружењу, да подстакне и друге локалне самоуправе да формирају локалне тимове и да сарађује са њима. Веома важан аспект ове стратегије је превенција, јер није довољна само репресија, нису довољне само јаке и велике казнене мере. Морамо да учимо децу у школама како да се заштите, да не постану жртве и избегну сваки облик експлоатације принуде, како да пронађу људе који се овим послом баве да им помогну. Систем подршке жртава у оквиру националне стратегије је веома важан, па бих издвојила економско оснаживање жена и девојчица, јер као жртве насиља морају бити независне и слободне, а први корак у области система помоћи жртви је њихово даље образовање, потом и запошљавање уз помоћ државе – каже Филиповски. Пред државним органима је још много посла у настојању да се унапреди систем заштите, између осталог и унапређење судске праксе. Повод је податак да су судски поступци још увек успорени па се у току процеса жртва неколико пута суочава са трговцем. Од овлашћених представника државе стиже потврда да неће бити заштићених и у спровођењу стратегије која веома ва-

жним сматра људске ресурсе. Иако Закон о родној равноправности обавезује све општине и градове у земљи да формирају савете за родну равноправност занемарљивим се, каже Филиповски, сматра број оних који су активни колико краљевачки. Прва активност Акционог плана који прати националну стратегују је анализа рада и препоруке за даљи рад локалних тимова за борбу против трговине људима, а формирање радног тела у Краљеву сматра се почетком имплементације. Поред радне група за спровођење и праћење стратегије Влада је формирала Савет за борбу против трговине људима, а именован је и координатор за праћење стања у овој области. У наредном периоду приоритетном се сматра међународна сарадња и јачање компетенција Криминалистичке полиције за проактивне истраге, а након реформе која се спроводи очекује се да ће сви капацитети Министарства унутрашњих послова бити искоришћени за идентификацију случајева трговине људима. Од почетка ове године поднето је шест кривичних пријава због извршења овог кривичног дела, а значајним се сматра податак да су препознати нови облици експлоатације и велики број малолетних лица која постају жртве злоупотребом савремених технологија. У истом периоду поднето је скоро осамдесет пријава на сумњу али је Центар за заштиту жртава трговине људима идентификовао 25 случајева. Значајном се оцењује повећан број пријава од стране институција из система образовања, јер су и школе укључене у систем превенције, а предстоји укључење здравства и едукација за препознавање случајева трговине људима коришћењем прелиминарних индикатора. Државна секретарка Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић указује на једини циљ стратегије да обезбеди снажну и континуирану борбу и одговор државе и друштва на трговину људима. Према подацима овог министарства у Србији је последњих година доминантна унутрашња тр-

говина људима и експлоатација од стране домаћих држављана. И поред тога Србија је у најмањој мери земља порекла жртава трговине људима а, у односу на претходне године, опао је и број случајева радне експлоатације. Помак се бележи и у броју идентификованих жртава који је, у односу на претходну годину, преполовљен. - Морамо да отворимо очи, да проширимо видике и признамо да овај проблем постоји, а када признате да он постоји онда сте на добром путу да га и решите. Министарство унутрашњих послова је ову тему препознало као важну за едукацију деце на раном узрасту, како би знали да препознају шта је превара, шта експлоатација, како да се заштите, па смо организовали обуке у основним школама на територији Србије. Примарни задатак је да, пре свега, осигурамо њихову безбедност и сигурност, да их на време едукујемо и научимо како да се припреме и заштите. Овим проблемом погођени су сви грађани који, у потрази за послом, добијају различите понуде и нису свесни да иза тога стоји превара, или потенцијална експлоатација. Поред стратегије образована је и радна група за праћење њеног спровођења, а интензивно ради Канцеларија за координацију активности у борби против трговине људима. Реформом Дирекције полиције, унапређењем специјалних јединица и функционалним повезивањем и институционалном изградњом капацитета свих партнера на локалном нивоу, верујем да ћемо остварити све циљеве који су предвиђени стратегијом и одлучно се супроставити проблему трговине људима – каже Поповић Ивковић. Краљевачки тим за борбу против трговине људима је један од седамнаест локалних чије формирање шаље јасну и недвосмислену појаву да ће Србија уложити све капацитете у борби, а да ће се Министарство унутрашњих послова одлучно супроставити свакој од ових појава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Уз Европски дан против трговине људима

МАГАЗИН

22.10.2017.

ОПРЕЗ ОД НАЈРАН

НИЈЕГ ДЕТИЊСТВА

- Волонтери Црвеног крста са члановима припремно предшколске групе одржали радионицу поводом обележавања Европског дана борбе против трговине људима. - Информисаност најбољи начин заштите од ове негативне појаве. – Статистика Црвеног крста показује да се на тему трговине људима током године едукује тридесет хиљада деце различитог узраста. - Волонтери Црвеног крста организују пригодне радионице за ученике нижих и виших разреда основних школа, али и средњошколце. – Једносатни састанци суботом прилика за дефинисање плана активности, али и за тражење начина како да се побољша рад са младима, промовишу хумане вредности и укаже на опасности којима прете болести зависности, ХИВ или трафикинг

рафикинг се дефинише као облик трговине људима у коме се жртва наводи на присилан рад у секс индустрији, најчешће проституцији. Жртве су најчешће жене и малолетне особе оба пола, које се доводе из економски угрожених земаља и присилно задржавају у земљама такозваног Првог света где се вишеструко трауматизују. За разлику од кријумчарења и класичне проституције, трговину белим робљем одликује недостатак добровољности чиме се вишеструко крши конвенција Уједињених нација о људским правима, као и законодавства земаља порекла, транзита и дестинације жртве. Због тога се у новије време развијају посебни национални координациони тимови, специјализоване невладине организације и услуге прихвата и третмана жртава трафикинга, са циљем успешне репатријације и реинтеграције у матично друштво. Искуство показује да је информисаност најбољи начин заштите од ове негативне појаве, па волонтери Црвеног крста често организују различите радионице примерене узрасту оних који на њима учествују. Једна таква је поводом обележавања Европског дана борбе

МАГАЗИН

22.10.2017.

против трговине људима одржана у амфитеатру „Основне школе 4. краљевачки батаљон“ организована за једну од припремно предшколских група. Дугогодишњи волонтер Црвеног крста Тамара Јеремић потврђује да је програм радионице усмерен на ублажавање негативиних последица трговине људима које су присутне у свим деловима земље, а статистика ове организације да се на ову тему током године едукује тридесет хиљада деце различитог узраста. Радионице овог типа указују на изузетну заинтересованост најмлађих полазника којима је пружена прилика за подсећање на све најважније што треба да знају како би избегли ризик замки које постављају трговци људима. - Показало се да је деци предшколског узраста овакав вид предавања кроз игру веома интересантан, па зато што им је све ново показују знатно више интересовања него старији. Практикујемо да овако радимо јер им то што чују дуже остаје у сећању мада пролазе кроз период кад им се пружа много различитих информација, па знају и многе ствари а тога нису ни свесни. Посвећујемо пажњу питањима на која

упућују и њихови родитељи а одговри су, ма колико тачни, често изузетно симпатични. Све што радимо у оквиру оваквих радионица има за циљ да мало више обрате пажњу на понашање кад на јесен следеће године пођу у школу – каже Тамара. Сем за предшколце волонтери Црвеног крста организују пригодне радионице за ученике нижих и виших разреда основних школа, али и средњошколце. Готово сви су студенти или ученици завршних разреда средњих школа где су први пут дошли у контакт са добровољним радом, а они којима се учинило да је ангажовање у различитим активностима Црвеног крста више од дружења до крајности су предани раду у оквиру организације. Једносатни редовни састанци суботом прилика су за дефинисање плана активности које се спроводе следеће недеље, али и за тражење начина како да се побољша рад са младима, промовишу хумане вредности и укаже на опасности којима прете болести зависности, ХИВ или трафикинг који се у последње време показује као све озбиљнија тема. Приче о томе како се упада у ланац

трговине људима, и који су најчешћи видови трафикинга, засноване су на конкретним примерима а имају за циљ да разбију бројне предрасуде које су везане за ову тему. Посебно осмишљена игра најмлађима треба да укаже на механизме контроле жртава, начине изласка из ланца трговине људима, али и како да препознају оне који нису успели да се одупру овој појави. Знања стечена на почетном нивоу надограђују се сваке године све до завршетка школовања кад и ступање на посао може да представља опасност и могућност да се подлегне слаткоречивим уговорима који крију бројне опасности. Значај тема којима се волонтери баве захтева стално усавршавање и упознавање са новим информацијама за сваку са којом треба да упознају млађе. У ту сврху се организују различити семинари који, поред стручног, пружају и друга знања, посебно она која омогућавају најадекватнији прилаз свакој од старосних групација, код млађих да се речник прилагоди до мере да превише не узбуди полазнике а код старијих да се задржи ауторитет. Много пута се показало да су и старији полазници, ма колико добро по-

знавали одређену материју, спремни да прихвате нова знања и мање познате нове информације. Разлог је жеља да их искористе како би их пренели својој деци, а није редак случај да су полазници и просветни радници који стечена знања преносе на ученике. Волонтери Црвеног крста указују на добру сарадњу са краљевачким средњим школама, посебно Шумарском, Уметничком и Музичком школом „Стеван Мокрањац“. - Волонтери долазе из свих средњих школа, јер се тамо не примећују разлике, сви размишљамо мање више слично, а опет је свима довољно занимљиво да учествују свуда где нису упућени само на једну групу људи. Црвени крст им обезбеђује место где могу да дођу да науче како сутра да буду бољи у неким пословима, а опет и да имају лични став коректан према другим људима. Семинарима по који пут присуствују и представници полиције, одрже по неко предавање, а досадашње искуство потврђује коректну сарадњу са њима. У Црвени крст долазе људи из свих грана привреде, пољопривреде и других области, и увек су ту да нам по-

могну и кажу где треба мало више да порадимо, где смо коректно одрадили посао и да нам дају још неке информације – каже Тамара. Предавањима на значајне теме нису заобиђене ни сеоске средине, а волонтери настоје да и школе у њима буду подједнако укључене у бројне активности. Недавно је завршена обука у Ратини, у току је у Врби, а посебна прилика да већи број буде укључен је акција под називом „Дан на селу“. Интересовања волонтера Црвеног крста су различита, и док се одређен број фокусира на само једну тему није занемарљив број оних који се баве различитим програмима. Значајним се чини податак да међу младима постоји довољно интересовања за овај вид активности што ствара добру основу за став да ће још дуго преносити потребна знања млађим генерацијама. Успех у томе зависи од способности да одрже довољан степен пажње полазника сличних радионица, а најбољим начином за то показало се указивање на конкретне примере из праксе каквих, кад је трафикинг у питању, има и у овој средини. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.10.2017.

Општа болница „Студеница“ домаћин значајног скупа

МАГАЗИН

22.10.2017.

У КОРАК СА

А ЕВРОПОМ

- Теоријска и практична едукација за око две стотине анкетара за истраживање у оквиру Четврте националне студије преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика. – Током новембра у 40 општих болница, 9 института, 4 клиничко-болничка центра, 4 клиничка центра и две приватне болнице истраживање са циљем да се сагледа учесталост болничких инфекција, њихових проузроковача и потрошње антибиотика како би се планирале активности у превенцији. - Резултати националне студије ће бити упоредиви са резултатима из целе Европе и наћи се на јединственој мапи. - Систем здравства значајно унапређен. - Србија боље рангирана од осам земаља чланица Европске уније

олничке инфекције се најчешће јављају код пацијената старијих од 65 година који имају неке придружене болести, дијабет или друге хроничне и кардиоваскуларне болести, људи ослабљеног имунитета и оних који су били подвргнути хируршким или другим интервенцијама у болницама. Као такве могу значајно да умање квалитет лечења, доведу до продужења боравка у болници и повећане потрошње антибиотика, што у знатној мери повећава трошкове лечења. Због тога Министарство здравља, у сарадњи са Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и мрежом института и завода за јавно здравље, у 40 општих болница, 9 института, 4 клиничко-болничка центра, 4 клиничка центра и две приватне болнице спроводи истраживање са циљем да се сагледа учесталост болничких инфекција, њихових проузроковача и потрошње антибиотика како би се планирале активности у превенцији. По први пут се у Србији

МАГАЗИН

22.10.2017.

паралелно спроводи и студија потрошње антибиотика, што је у складу са иницијативом Министарства здравља, нацртом Националног програма за контролу антимикробне резистенције и рационалне употребе антибиотика. Четврта национална студија преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика први пут се изводи у сарадњи и координацији са Европским центром за превенцију и контролу болести, а резултати националне студије ће бити упоредиви са резултатима из целе Европе и наћи се на једнственој мапи. Уочи истраживања у краљевачкој Општој болници је организована едукација за две стотине анкетара који ће спроводити овај пројекат. Државни секретар у Министарству здравља де Мехо Махмутовић потврђује да је здравство Србије много боље него ранијих година, а податак да је мерљиво и упоредиво са европским стандардима потврђује бољи положај на листи националних здравствених система. Од Четврте националне студије

преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика, која ће бити спроведена током новембра ове године, очекује се да пружи увид у ситуацију у овој области. - Установићемо први пут потрошњу антибиотика, јер нам је жеља да их сачувамо за данашње али и за будуће генерације. Болничка инфекција се дешава у самој бојници, а посебно су битни проузроковачи које ћемо установити. Свуда у свету се врше испитивања, а ми желимо да упоредимо наше резултате са светским. У свакој болници имамо комисије за интрахоспиталне инфекције које налазе пријављује регионалним заводима, а они Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ па у свакој години имамо информације о броју инфекција – каже др Махмутовић. Општа болница „Студеница“ је на организован начин, и квалитетно, прихватила око 200 анкетара којима је пружена прилика да практично вежбају оно што ће изводити у националној студији чији спровођење почиње 1. новембра. Значајним се чини податак да

ни једна земља у ширем рагиону није спроводила тако опсежно ситраживање, а посебно значајном сматра се рад по методологији усаглашеној и координисаној са земљама Европске уније које је спроводе истовремено. Краљевачка Општа болница је препозната као здравствена установа која води посебну бригу о преваленцији болничких инфекција, а показала се као добар организатор бројних скупова што је била добра препорука да јој се повери едукација анкетара у реализацији пројекта од националног значаја. Резултати који ће бити објављени након истраживања треба да потврде шта је рађено последњих месеци, и година, а очекује се да покажу како је потрошња антибиотика смањена. - Наш задатак је да заузмемо квалитетан, научно заснован и науком поткрепљен став како, и на који начин, да користимо антибиотике. Оно што ћете урадити у 40 општих болница, девет института, четири клиничко-болничка центра, четири клиничка центра и две приватне болнице, ће бити вели-

ки посао. Претпостављам да ћете анкетирати око 15 хиљада пацијената, а да ће квалитетан резултат приказати тренутно стање на основу кога ћемо утврдити смернице и у наредном периоду спровести да би превенирали појаву болничких инфекција. Знаћемо ко су изазивачи и шта даље предузети, али и каква је потрошња антибиотика у нашој земљи – каже др Махмутовић уз потврду да различите европске институције препознају Србију као земљу која има добар систем здравства. Потврда става да је систем здравства значајно унапређен огледа се у чињеници да је са последњег места на европској лествици пре неколико година, према истим критеријумима за вредновање, прошле године била боље рангирана од осам земаља чланица Европске уније. Очекује се да до краја године буду потврђени незванични подаци да ће се позиција српског здравства померити за још неколико места навише што доказује да Министарство здравља ради квалитетан посао како би систем здравства, у чијем се средишту налази пацијент,

био на прави начин рангиран и заузео место које му припада. Томе доприноси формирање нових клиничких центара, реконструкција постојећих здравствених установа, набавка опрема од најобичније до савремених акцелератора а ускоро се очекује и сајбер нож као последња реч технике. Др Махмутовић подсећа да здравство не чине ни зграда, ни техника и апаратура него људи који раде, а за пружање квалитетних услуга неопходна је континуирана медицинска едукација. Допринос ресорног министарства огледа се и у праћењу стања и настојању да не дође до застоја као у годинама кад је бројним лекарима ускраћивана могућност специјализације. Био је то повод да скоро пет хиљада њих за кратко време оствари право на специјализацију и субспецијализацију, а скоро исто толико буде примљено у систем здравства чему је, каже др Махмутовић, допринело озбиљно разумевање владе и председника Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Дани словенске културе

МАГАЗИН

22.10.2017.

О РУСКОЈ БЕЛО

ОЈ ЕМИГРАЦИЈИ

- На почетку треће деценије двадесетог века Краљево је имало око три и по хиљаде становника чији је број за само десет година удвостручен па их је 1931. било више од седам а 1935. девет хиљада. - У Краљеву је 1933. године живело око 200 Руса, а овај број се стално мењао у складу са приликама у земљи. – Пре Другог светског рата у Крaљеву је постојала Руска колонија и Руска плажа. – У гимназији тринаест професора из редова руских емиграната. - Између 1921. и 1950. године у краљевачкој гимназији је било осамдесеторо деце руских емиграната. – Краљевчанка Нађа Подерегин у филмовима о Џемсу Бонду. - Аутор споменика у центру Краљева је руски архитекта Роман Гарховски. – У матичним књигама више од 330 имена руских емиграната

22.10.2017.

МАГАЗИН

Александар бережнов

ани словенске културе, које је у периоду од 25. до 29. септембра у краљевачком Дому Војске Србије организовало Српско-руско Братствo светих цара Николаја и владике Николаја, били су прилика да се малобројним посетиоцима прикаже само део словенске културне баштине. Током пет дана последње недеље септембра Краљевчанима је пружена изузетна прилика да присуствују бројним програмима, пројекцијама филмова, изложбама, представљању књига, предавањима. Посебно место заузима вече посвећено руској белој емиграцији у оквиру кога је приказан филм Бошка Милосављевића „Јего благородије барон Врангел“, а мало више светла на ову тему бацио виши архивски помоћник Историјског архива у Краљеву Александар Бережнов. Егзодус Руса је уследио након Октобарске револуције 1917. године кад је, због страха од одмазде Лењинових бораца, домовину морало да напусти више од два милиона становника ове земље који су уточиште потражили широм света. Велики број њих је сигурност пронашао на територији тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а неке процене потврђују да је, од укупног броја на овом простору, сигурност у Србији нашло око 25 хиљада емиграната из Русије. Овај број је, каже Бережнов, варирао и због чињенице да је Србија многима од њих била само успутна станица, и место боравка, до неке од атрактивнијих дестинација, углавном на западу континента и са друге стране океана. Иако је број емиграната варирао попис из 1939. године потврђује да је на територији Краљевине Југославије забележено присуство 33 хиљаде Руса, међу којима велики број високообразованих стручњака различитог профила који су дали значајан допринос опоравку земље која је из Првог светског рата изашла ослабљена колико у материјалном толико људском, војничком и сваком другом смислу. Заосталој аграрној земљи са тенденцијом индустријског развоја били су неопходни добри путеви, а повољан географски положај Краљева био је добра

основа за повезивање са другим местима, у првом реду са онима на југу земље, што је условило градњу пута према Рашки и даље до Косовске Митровице. У то време грађена је и пруга од Крагујевца према Краљеву, а потреба за радном снагом условила је долазак великог броја радника са простора целе земље, међу њима и Руса. Први већи индустријски објекат била је Фабрика авиона изграђена 1928. године, затим и Железничка радионица 1936. из које је касније проистекла Фабрика вагона. На почетку треће деценије двадесетог века Краљево је имало око три и по хиљаде становника чији је број за само десет година удвостручен па их је 1931. било више од седам а 1935. девет хиљада. Иако о тачном броју Руса у Краљеву нема поузданих податка познато је да их је пре доласка емиграната било дванаест. Овај број се нагло повећавао, јер су емигранти долазили са члановима породица, а прилику за зараду тражили у различитим краљевачким предузећима. Подаци из тог периода потврђују да су се паралелно са индустријом развијале и друге привредне гране, али и друштвени живот, просвета, култура, спорт... О томе сведоче бројни хроничари дешавања у Краљеву међу којима Драгољуб Обрадовић Кондис и др Милан Матијевић, али и др Владан Виријевић који је у неколико књига, чак у докторском раду „Странци у Краљеву“ и неколико других, писао о Русима. - Он наводи да већ 1933. године у Краљеву живи око 200 Руса, а тај број се мењао онако како су то прилике условљавале. Он је успео да истражи и открије да је у Краљеву постојала Руска колонија. Руси су оснивали различита удружења, пре свега то су били руски одбори који су у свим већим градовима. Биле су то организације које су се старале о очувању руске културе, традиције и језика, па су се трудили да деца знају за обичаје, а она која су рођена науче језик, обичаје, игру, песму... Утицај Руса на живот у Краљеву је био велики, јер су се прожимале две културе, а Краљево је, као и цела Краљевина Југославија, било једна мулти-

етничка заједница више европских народа. Блискост два словенска, православна народа, или како је у црквеним књигама писало источноправославне вере, условила је да се мешају културе и обичаји. Руси су донели своје, а овде учили домаће. Научили су Србе обичајима који нису били познати, например испијање чаја сваког дана, а од Срба научили да пију кафу, да госте служе слатким и водом што је за њих било ново. Руси су донели своја јела и неке обичаје, волели су кафану и дружење и окуљали се у кафани „Код краља“ где су организоване руске вечери уз музичке програме, представе и тако даље – каже Бережнов. У том периоду у Краљево су дошли многи познати људи, атамани, пуковници, генерали, инжењери, лекари. У летњим месецима досељени су се купали на Ибру на такозваној Руској плажи, на левој обали реке између гвозденог моста и градске кланице, где су долазиле многе девојке и тражиле добру прилику за брак. У фебруару 1940. године је забележено да је у Фабрици вагона било запослено 28 руских емиграната. Две године касније, после масовног стрељања у јесен следеће године, у овој фабрици био је само један радник руске националности. Већина њих је стрељана, а неки су напустили Краљево, па је број радника у граду преполовљен. Да су Руси били високо образовани потврђује податак да је, према неким подацима, чак 75 одсто њих у Краљевини СХС имало високо или средње образовање иако нису радили у својој струци, већ оно што су могли да нађу од послова. Радили су у различитим приватним предузећима, стругарама, топионици у Сирчи, а отварали су и трговинске радње што потврђује податак о десетак руских трговаца и пиљара у Краљеву. Колики су допринос дали краљевачкој просвети најбоље потврђује податак да је у краљевачкој гимназији, основаној 1909. године, у периоду од 1921. до 1950. тринаест професора и наставника било из редова руских емиграната. Познат је податак да је у

22.10.2017.

МАГАЗИН

Краљевини Југославији шест стотина Руса радило као учитељи и професори, деветорица су постали чланови Академије наука, двојица после Другог светског рата. То потврђује и страница и по књиге „Сјећања“ Меше Селимовића посвећена његовом професору грофу Борису Качалову који је био кумче последње руске царице. Између 1921. и 1950. године у краљевачкој гимназији је било осамдесеторо деце руских емиграната, нека су само започела школовање у Краљеву а нека, због настојања родитеља да пронађу боље место за егзистенцију, дошла из других градова да дипломирају. - Поред основних у Краљеву је, као најстарија средња, била и Пољопривредна школа у којој је сточарство предавао професор Игњатије Подерегин. Радио је од 1934. до смрти 1941. године и имао кћерку Нађу која је глумила у неколико филмова у Југославији, након рата се преселила у Немачку а затим у Велику Британију где је тумачила две мање улоге у филмовима о Џемсу Бонду, „Из Русије с љубављу“ и „Голдфингер“. Руски учитељи предавали су у школама у Роћевићима и Жичи, први диригент Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ био је Рус као и Павле Шкуренко у Ватрогасној чети, што потврђује да су Руси били присутни у културном животу и просвети у Краљеву. Аутор споменика у центру Краљева је руски архитекта Роман Гарховски коме су у раду помагала двојица вајара, Живојин Лазић и Рус Владимир Загородин – каже Бережнов. Локални Руси су дали допринос борбама за ослобођење Краљева у Другом светском рату, а један од првих који је, као борац Друге чибуковачке чете, погинуо на самом почетку у борби против Немаца у Дракчићима је Андрија Казашов. У савезничком бомбардовању, које је претходило особођењу Краљева у новембру 1944. године, погинуло је

двоје руских емиграната, а у борбама у којима је учествовала совјетска армија чак 251 борац из њеног састава. Података о њиховим именима и презименима нема, гробови су у околини Краљева, Жичи, Ратини, Витковцу и другим местима, а добар део посмртних остатака је шездесетих година прошлог века пресељењен у заједничку гробницу у Јагодини. Међу бројним избеглицама било је и свештенство, руски академици и инжењери који су завршили високе духовне академије широм Русије. Свештенство је нашло места у многим црквама и манастирима, највише Милатковац у Браничевском округу и Хопово на Фрушкој Гори где се мати Екатерина населила са осамдесет монахиња са којима је обновила манастир. Кад је 1905. београдска Висока школа прерасла у универзитет предвиђено је да се оснује Богословски факултет, али је почетак рада одложен због балканских и Првог светског рата. Велики допринос оснивању овог факултета дали су Руси међу којима први професор историје Доброчински., У Краљеву и околини неколико руских свештеника је имало своје парохије. У црквеним књигама је забележано да је, у периоду између 1921. до 1937. године, лазачки парох био Георгије Ваљакин, а Митросав Романов у цркви у Дубову. Црква у Чукојевцу имала је више парохија, а једна од њих је витановачка где је од 1935. до 1937. службовао Михајло Виноградов. Пуковник, барон Николај Мајндорф је писао иконостас цркве Светог Саве у Манастиру Жичи, радио је на Опленцу и у још неколико цркава, што потврђује да је допринос руског свештенства био велики, а подаци о томе нису потпуни јер је мало из тог периода сачувано. Једини извор су протоколи које је Српска православна црква водила у књигама од 1837. до 1950. кад их је одузела држава и преузела ову функцију. Књиге које се налазе у Историјском

архиву и Матичној служби Градске управе чувају значајне податке у припадницима руске емиграције у Краљеву, а њиховим проучавањем се долази до значајних информација о венчанима, рођеним и умрлим у том периоду. У књиге је уписано више од 330 имена руских емиграната о којима се може сазнати шта су радили, колико су имали бракова и деце и још по нешто. - Руси су склапали бракове са Српкињама, а да постоји духовна веза са Србима сведочи податак да су имали исте обичаје, на венчањима и кума и старог свата. У почетку су кумови били Руси, а касније су се развијала пријатељства па су кумови често били и Срби. Приликом рађања деце углавном су давали имена која су заједничка за оба словенска народа. Мушка имена су Никола, Владимир, Александар, Петар, а женска Јелена, Ана, Олга, Надежда, Наташа, Татјана... Руси су одржавали традицију добрих односа са Србима чему је допринела блискост народа која се огледа у писму које се од српског разликује у само неколико слова. Да су Руси посрбљени потврђује промена имена, па је Николај био Никола, а Георгије је уписаван као Ђорђе – објаснио је Бережнов. Интересантним се чини податак о путним исправама које су руским емигрантима омогућавале да напусте матичну земљу и касније често мењају место боравишта. Емигрантима се бавио Скандинавац Фрициос Нансен који им је омогућавао да добију апатридски пасош касније по њему назван Нансенов пасош. Он им је омогућавао да се брзо крећу, а основни разлог за то је била потреба да на другом месту обезбеде већу зараду. Данас у Краљеву постоји неколико удружења грађана која раде на очувању блиских односа између Руса и Срба, чувању традиције, обичаја, културе и вере, што је стављено у задатак бројним потомцима. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

Шон Конери и Нађа Подерегин

За безбедан пут до школе

МАГАЗИН

22.10.2017.

ПАЖЉИВКО У КР

- Акција „Безбедан пут до школе“ једна је од традиционалних која се организују на почетку школске године са циљем да се промовише адекватно понашање свих учесника у саобраћају и смањи број повређених и страдалих особа. – У спортској дворани са Пажљивком око хиљаду и сто ученика првих разреда основних школа. - Четрдесетпетоминутни интерактивни програм прилика да се представе „Пажљивкова правила у саобраћају“. - Првацима истоимена брошура, дар Агенције за безбедност саобраћаја, светлоодбојни смајлићи, лењири и распоред часова које је обезбедио локални Савет за саобраћај. – За средњошколце вршњачка едукација на тему безбедности у саобраћају. – Акценат на вожњу под дејством алкохола и опојних дрога

Фото: М. Радовановић

РАЉЕВУ И УШЋУ

МАГАЗИН 22.10.2017.

а почетком сваке нове школске године на улицама и путевима у Србији појављује се већи број деце, па је Агенција за безбедност саобраћаја ове, као и сваке године, припремила бројне активности које спроводи са саветима за безбедност саобраћаја у локалним самоуправама, а све са циљем да се отклоне све опасности које прете у саобраћају и осигура одлазак и повратак из школе. Одраслима који са децом учествују у саобраћају намењено је емитовање видео спотова, родитељима штампање брошура и летака који садрже важне савете како да припреме дете за учешће у саобраћају, а најмлађима кампања под називом „Пажљивко“ и бројни нови елементи.

МАГАЗИН

22.10.2017.

Акција „Безбедан пут до школе“ једна је од традиционалних која се организују на почетку школске године са циљем да се промовише адекватно понашање свих учесника у саобраћају и смањи број повређених и страдалих особа. Циљна група у овој активности су ученици нижих разреда основних школа, првенствено ђаци прваци којима је краљевачки Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима у спортској дворани у Рибници омогућио дружење са Пажљивком. На једном месту окупило се око хиљаду и сто ученика првих разреда основних школа из централне градске зоне и околних села за које је, специјално за ову прилику, обезбеђен аутобуски превоз. Они чије се школе

налазе ближе месту одржавања скупа дошли су пешице и као учесници у саобраћају подсетили на основна правила понашања у оваквим ситуацијама. Четрдесетпетоминутни интерактивни програм био је прилика да им се представе „Пажљивкова правила у саобраћају“ и подели истоимена брошура, дар Агенције за безбедност саобраћаја, светлоодбојни смајлићи, лењири и распоред часова које је обезбедио локални Савет за саобраћај. Присуство Пажљивка било је прилика за подсећање где и како се прелази преко улице, како се понаша на улици, којом страном се иде кад нема тротоара, а како у условима смањене видљивости и ноћу. Уз подсећање на

обавезу коришћења сигурносних појасева посебна пажња је посвећена понашању у аутомобилу, уз посебан акценат на неопходност да ни на који начин не ометају возача. Добрим сарадницима у послу показали су се ученици треће године саобраћајног смера Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“ који су помагали у подели промотивног материјала, али и у вршњачкој едукацији на тему безбедност саобраћаја организоване за средњошколце. Програм вршњачке едукације спроводи се у свим средњим школама са посебним акцентом на негативно дејство алкохола и опојних дрога на учеснике у саобраћају. Неколико сати раније Пажљивко је боравио у Ушћу где је за ученике првих

разреда Основне школе „Милун Ивановић“ из овог места и „Стефан Немања“ из Студенице извео исти програм. Савет за безбедност саобраћаја је почетком школске године и раније организовао сличне активности у основним школама на територији града, а ове први пут за све прваке на једном месту. Да активности Савета за безбедност саобраћаја дају резултате најбоље сведочи податак да последње три године није било страдале, ни повређене, деце у саобраћају, ни као пешаци ни као путници у аутомобилу. Стручњаци потврђују да је то, између осталог, позитиван ефекат едукативних радионица по школама усмерених на промену свести свих учесника у сао-

браћају. У активности кампање „Безбедан пут до школе“ укључени су бројни релевантни фактори, овом приликом припадници Саобраћајне полиције, Хитне медицинске помоћи, Сектора за вандредне ситуације и других организација. Колико је безбедност саобраћаја на путевима значајна тема сведоче честе промене закона који дефинишу стање у овој области. Тако и последње везане за безбедност најмлађих доносе нове оштрије мере казнене политике, како новчане тако и у броју негативних поена који воде ка забрани управљања моторним возилом, за све који се стриктно не придржавају прописа. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

22.10.2017.

Мој мали пони

Генерације су одрасле уз глобално популарни серијал „Мој мали Пони“ који стиже на велика платна у новом, магичном издању. „Мој мали Пони“ доноси добро познату шесторку у најспектакуларнијој авантури до сада! Будућност Еквестрије је у опасности када Сторм Кинг нападне Кантерлот с планом да понијима украде чаролију. У никад пре виђеној авантури, понији крећу на незабораван пут изван Еквестрије, преко чаробних планина и подморских светова, на којем ће упознати нове пријатеље и са њима покушати да спасу свој дом. Деведесетоминутну анимирану породичну авантуру, синхронизовану на српски језик, по сценарију Меган Мекарти и Џое Баларинија режирао је Џејсон Тисен, а гласове анимираним јунацима позајмили су Маријана Аранђеловић, Јелена Јовичић, Снежана Јеремић, Александра Ширкић, Марко Марковић, Борис Миливојевић, Сара Јо, Бода Нинковић...

Филм се приказује до среде 25. октобра у поподневним пројекцијама које почињу у 18 сати.

Проклети пас И поред уверења да човек најчешће изабере пса, по који пут се деси и обратно. Избором једног пса Александра, Јована и Марија долазе у сукоб са криминалном бандом коју предводи неумољиви нарко дилер Сергеј. Александрина америчка лична карта и ФБИ пропусница њеног вереника доводе криминалце у забуну да је реч о међународној акцији, а како су и поткупљени полицајци на страни банде, три девојке остају без избора па су приморане да узму ствари у своје руке... По сопственом сценарију осамдесетосмоминустну акциону комедију режирао је Драган Пешикан, а главне улоге тумаче Срђан Тодоровић, Нина Сеничар, Јелена Галовић, Маја Лукић, Игор Первић, Иван Јевтовић, Милош Влалукин, Милица Зарић, Александар Шапић...

Филм се приказује до 25. октобра, а пројекције почињу у 20 сати.

Геосторм Када катастрофалне климатске промене почну да угрожавају опстанак Земље, светске вође ће се ујединити и одлучити да створе велику мрежу сателита око планете, који ће контролисати климу и чувати становништво целог света. Након успешног подухвата чувања планете током две године, нешто крене по злу па ће два брата морати да отколоне квар пре него што сателити за контролу временских услова створе олују епских размера која ће у пар сати избрисати све на Земљи... По сценарију који је писао са Денијем Кеноном научно-фантастични акциони трилер режирао је Дин Девлин а главне улоге поверио Џерарду Батлеру, Еби Корниш, Еду Харису, Ендију Гарсији и Џиму Старџесу. Филм је на репертоару Биоскопа „Кварт“ до 25. октобра у пројекцијама које почињу у 22 сата.

МХ парк Трешњари-Жича положио испит

МАГАЗИН

22.10.2017.

„РОБОКАП“ У

У ТРЕШЊАРУ - Прва надметања на новоотвореној стази МХ парк Трешњари-Жича. - Промотер стазе у Трешњару дугогодишњи мото крос возач и председник Мото-крос секције Мото савеза Србије Габор Стагмајстер, легенда мото спорта кога краси десет учешћа на најтежем светском надметању ове врсте Релију Дакар. – Продужењем стазе за пет стотина метара услови за међународна такмичења. – Чачани најуспешнији у појединачној конкуренцији. - У екипном пласману МК „Танаско Рајић“ освојио прво место испред „Терморад АМК“

МАГАЗИН 22.10.2017.

а су се Краљевчани ужелели мото крос такмичења показала је прошлонедељна трка на новоотвореној стази МХ парк Трешњари-Жича настале као круна седамнаестогодишњег присуства председника AMSK GTC racing – KV Дејана Јаблановића у овом спорту. Податак да су последњих неколико година значајне резултате постизали и његови синови, а да су још бољи изостали због недостатка одговарајућег полигона за тренинг, био је повод да на породичном имању изгради стазу за мото крос. Са новом мото крос стазом у Трешњару, после више од десет година паузе, поново се заокружује целина каква је некада постојала па Краљево у мото спорту преузима примат и над много већим центрима. Стаза у Трешњару изграђена је уз подршку локалне самоуправе и помоћ појединаца, удружења и различитих интересних групација, а на дужини од

МАГАЗИН

22.10.2017.

хиљаду и сто метара, минималне ширине пет а максималне дванаест, са висинском разликом од четрдесет метара, створени су услову за припрему такмичара па се већ у наредној сезони очекују значајнији резултати у овом спорту. Колико су обимни радови изведени на овој локацији потврђује податак да је више од сто хиљада кубика земље морало да се премести са једног дела стазе на други како би се направила конфигурација терена која овој стази даје атрибуте једне од најатрактивнијих у земљи. Од идеје до реализације прошле су пуне три године, а радови додатно интензивирани последња три месеца како би током претходног викенда била организована промотивна надметања као основа на којој би наредне године требало да буде одржано и државно провенство. Позивна мото-крос трка у МX Парку Трешњар окупила је велики број такмичара различитог узраста пријавље-

них за одмеравање снага у класама МX 65, МX 85, МX-1, МX-2, МX-3, МXБ, МXС, АТВ и класи Хепенинг. Жеља организатора је да прво такмичење потврди квалитет и безбедност стазе како би до наредне сезоне добила лиценцу за одржавање трка у националном шампионату. - Две и по године смо радили и успели да направимо нешто атрактивно, специфично и несвакидашње, нешто што је још у повоју у нашој земљи, али се надамо да ћемо са пријатељима, љубитељима ове дисциплине, успети да допринесемо да се мото спорт омасови у овом делу земље – потврдио је Јаблановић и указао на чињеницу да се иза жуте траке која ограничава простор за такмичење окупило два пута више посетилаца од оног који посећује мото трке на Берановцу. Промотер стазе у Трешњару је дугогодишњи мото крос возач и председник Мото-крос секције Мото савеза

Србије Габор Стагмајстер, легенда мото спорта кога краси десет учешћа на најтежем светском надметању ове врсте Релију Дакар. Човеку до крајности преданом мото спорту, кога због педесетак прелома с правом називају „Робокап“, у Краљеву је одато посебно признање јер је, као јединствен пример у земљи, једна шикана на новој стази у Трешњару добила његово име. Најављујући једанаести наступ на Релију Дакар са првим данима наредне године Стагмајстер је указао на могућност да МX Парк Трешњари, продужетком за још пет стотина метара, постане место надметања најбољих мото-крс возача Балкана. - Као председник Мото-крос секције савеза даћу сву подршку да то успе, а надам се да ћемо допринети још бољим условима тако да ће мото-кросисти који су дошли уживати на овој стази која ће највероватније бити лиценцирана за шампионат Србије за

следећу годину – потврдио је Стагмајстер. Да је локална самоуправа спремна да подржи сличне пројекте потврђује и члан Градског већа Иван Бунарџић. - Краљево као одговоран град домаћин наставља да подржава све организације у области спорта, а ова је специфична јер смо овде имали врхунске резултате и такмичаре који нису имали где да тренирају. Овај пројекат је започет уз надљудске напоре и упорност, а локална самоуправа помогла колико је могла са својим ресурсима и ресурсима јавних предузећа. Цела година иза нас је била у знаку ауто мото спорта, а ово је круна која ће заокружити како би Краљево могло да понуди шири дијапазон услуга у овој области – рекао је Бунарџић. У аналима новог спортског објекта биће забележено да су највише успеха у овом такмичењу имали Чачани, па је у класи МХ -65 у обе трке тријумфо-

вао возач клуба „Танаско Рајић“ Алекса Милосављевић. Друго место је припало Филипу Рајевићу, а треће његовом старијем брату Петру. Најбољи у класи МX-85 у обе вожње био је шампион Србије Милић Зимоњић, док је његов клупски друг Давид Стеванчевић одличном вожњом успео да задржи другу позицију. Душко Пауновић је, поред повреде задобијене пре три викенда на стази у Светозару Милетићу, успео да се опорави и да победи у обе трке, а Владе Рајевић заврши на другој позицији. У обе трке класе МX-2 другу позицију је сачувао Вељко Милосављевић, а шампион ове класе Ненад Петровић није био у могућности да вози због повреде. У екипном пласману МК „Танаско Рајић“ је убедљиво освојио прво место испред „Терморад АМК“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Атлетско превнство за ученике основних и средњих школа

МАГАЗИН

22.10.2017.

ПРАЗНИК АТЛЕТИ И

ИКЕ ПОД СЕНКОМ

- Градско такмичење у атлетици окупило око триста педесет ученика основних и средњих школа. - Најактивнији ученици Основне школе „Бранко Радичевић“ из Витковца. – Најмање средњошколаца. – Следи окружно, међуокружни и републичко такмичење у атлетици. - Поред изостанка воље највећег броја спортских радника и локалне самоуправе да помогну, додатне проблеме стварају услови на стадиону. Скоро три деценије није било ни једне гарнитуре локалне власти која ову врсту спорта разуме на начин како то чине људи из струке. - Мало је познато да је Краљево ове године изнедрило шампиона и вицешампиона Балкана. – Све мање интересовање за атлетику. – Изостала пажња медија

тлетика се сматра једном од темељних и најраширенијих спортских грана, коју карактерише основни људски покрет и понашање, а обухвата тркачке, бацачке и скакачке дисциплине. Због свеобухватности се назива и краљица спортова јер се атлетским вежбама стиче физичка снага, издржљивост, брзина и окретност, а учвршћују својства воље као што су храброст, одлучност и упорност. Атлетске дисциплине се одликују моторичким кретањима, које се могу успешно примењивати у току образовног процеса, или кроз друге облике вежбања, помоћу којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца. Уверење да је полазиште и темељ за све остале спортове један је од разлога што је још 1896. године укључена у редовни програм Олимпијских игара. Значај атлетике за развој најмлађих повод је за увођење основних елемената у наставу физичког васпитања, а прилика за проверу достигнућа у овој области су различита такмичења у оквиру различитих узрастних категорија. Јед-

МАГАЗИН

22.10.2017.

но такво је у Краљеву минулог викенда организовао Савез за школски спорт, а градско такмичење у атлетици било је прилика да ове године први пут у посебну категорију буду укључени и ученици нижих разреда основних школа. Поред њих у посебне категорије сврстани су ученици петих и шестих, потом седмих и осмих разреда и средњошколци. Као и претходних година међу три стотине педесет учесника најмање је било ученика средњих школа, а готово половина свих учесника су ученици из нижих разреда основних школа. Најактивнији су били ученици Основне школе „Бранко Радичевић“ из Витковца чије је боје у различитим дисциплинама бранило чак шездесет најспремнијих за ову врсту такмичења. У зависности од узраста такмичење је одржано у више дисциплина, трчању на 60, 300 и 600 метара, бацању вортекса и кугле, скоку у даљ из зоне 80 сантиметара, а победници су обезбедили учешће на окружном, потом међуокружном и републичком такмичењу средином маја наредне године на новом атлетском стадиону Новом Пазару. Про-

менљиви временски услови у априлу одлучујуће су утицали на одлуку Савеза за школски спорт да се квалификациона такмичења одрже у октобру, а да су у праву потврђује Михољско лето које пружа идеалне услове за надметање у свим дисциплинама. Један од ретких ентузијаста, тренер Атлетског клуба „Карановац“ Веселин Булатовић потврђује невеселу чињеницу да, поред изостанка воље највећег броја спортских радника и локалне самоуправе да помогну, додатне проблеме стварају услови на стадиону које оцењује ужасним. Иако је за овај број такмичара, и оволико дисциплина, потребно између петнаест и двадесет судија број је преполовљен, а од десет који су показали спремност да се укључе у организацију такмичења шест су наставници физичког васпитања у краљевачким школама. Поруке из локалне самоуправе да атлетски радници и без помоћи могу да организују овакво такмичење, потврђује горку истину да скоро три деценије није било ни једне гарнитуре локалне власти која ову врсту спорта

се трчи, па ни најбољи не смеју по трави максималном брзином где лако угану зглоб, а о бетону на стадиону је смешно и причати – каже Булатовић уз подсећање да је проблем потреба у овом спорту најбоље решен у Словенији. Већ након распада земље почетком последње деценије прошлог века тамо су утврђене потребе за бављење спортом и у првом налету изграђено шест стотина фискултурних сала. У то време су, каже Булатовић, квалитетне атлетске стазе имали само највећи градови, Љубљана и Марибор, а сада скоро свако село. Поред квалитетних стаза неопходним се сматра стварање услова за тренинге у затвореном простору током зимског периода, али и одговарајући реквизити какве краљевачки атлетски ентузијасти још увек набављају личним средствима. Из Градске управе с времена на време стижу информације о стварању бољих услова, а током ове године је најављена и детаљна реконструкција Атлетског стадиона. Како је таквих најава било и раније међу атлетским радни-

цима нема превише спремности да поверују иако се као један од датума помиње март следеће године. Тако је, каже Булатовић, било и у Смедереву, где се стадион на овакав начин гради већ десет година. У јавности се лицитира и о потребним средствима за ову сврху и увек наглашава чињеница да коначни износ оптерећује велики број различитих учесника у реализацију значајног пројекта. Ако нико од њих у цену не би уградио лични интерес верује се да би за стварање добрих услова за рад било довољно 200 хиљада евра. Два дана пре школског такмичења Атлетски клуб Карановац је организовао јесењи вишебој за категорије млађих и старијих пионира, ученика петог и шестог, односно седмог и осмог разреда основних школа. Старији су се надметали на стази дугој четрдесет, а старији шездесет, метара, скоку у даљ и бацању вортекса. У до сада најмасовнијем такмичењу ове врсте међу сто педесет учесника атлетске домете су, поред Краљевчана, настојали да покажу њихови вршњаци из Чачка, Горњег Милановца, Прокупља и других градова.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

разуме на начин како то чине људи из струке. Мало је познато да је Краљево ове године изнедрило шампиона и вицешампиона Балкана који су постигли резултате захваљујући упорном раду са малим бројем ентузијаста. За веће домете неопходан је много озбиљнији рад са тимом стручњака, али га спречава недостатак потребних финансијских средстава. - Интересовање за атлетику је све мање, медијски није заступљена у мери којој је потребно, па се и не видимо иако смо имали резултат ученице из Поповића која је скочила пет метара и десет сантиметара, што је значајан резултат, а то је одушевило само њене родитеље. Уз њихову помоћ то је резултат којим можемо да стигнемо до медаље на Балкану, али је до Олимпијских игара немогуће, јер мора да се уђе у прави професионализам. Врхунски резултат не може да се направи без жестоког тима и јаких финансија. Нису то финасије од милион евра, већ нормалне да такмичар може нормално да живи и има опрему услове да трчи. Овде не сме да

МАГАЗИН 22.10.2017.

Металац - Слога 109:84

МАГАЗИН

22.10.2017.

Јединство - Рибница 3:0

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 22. И 28. ОКТОБРА

МАГАЗИН

22.10.2017.

22. октобар

1721. — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије. 1773. — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966. 1797. — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара. 1844. — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа. 1873. — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске. 1894. — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи. 1895. — Воз је искочио из шина на железничкој станици Монпарнас у Паризу. 1944. — Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату. 1947. — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен. 1964. — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност. 1987. — Примерак ретке едиције

Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара. 1991. — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље. 1992. — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора. 2000. — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република. 2009. —Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7.

23. октобар 425. — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства.

1596. — Дуги рат: Османска војска султана Мехамеда III код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана. 1702. — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија. 1862. — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке. 1912. — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу. 1917. — Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској. На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов Лењин. 1942. — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тло северне Африке. 1944. — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску. 1944. — У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморсковаздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра. 1954. — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Велика Британија и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке. 1956. — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела антикомунистичка побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956.

1958. — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман „Доктор Живаго“ који је постао бестселер на Западу, док у СССР тада још није био објављен. 1961. — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир. 1973. — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира. 1983. — У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских. На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“. 1990. — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности. 1991. — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи. 1994. — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа. 1996. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд. 1998. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001. — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта. 2002. — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за от-

мицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

МАГАЗИН

22.10.2017.

24. октобар

1360. — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Жан II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. 1648. — Минстерским миром су окончани Тридесетогодишњи рат и Холандска револуција и званично су признате Низоземска република и Швајцарска конфедерација за независне државе. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи. 1789. — Почела је Брабантска револуција ивазијом Аустријске Низоземске емигрантском војском из Низоземске републике. 1795. — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.* 1882. — Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“. 1912. — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату. 1917. — Почела је битка код Кобарида у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство. 1922. — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру. 1939. — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду. 1944. — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод „Мусаши“, један од највећих у свету. 1945. — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација.

1964. — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом. 1960. — Прототип совјетске интерконтинелтане балистичке ракете Р-16 је експлодирао на лансирној платформи на космодрому Бајконур, усмртивши најмање 90 особа. 1970. — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче. 1980. — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“. 1991. — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самопредељење. 2000. — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије. 2001. — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакатул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру. 2002. — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен. 2003. — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.

25. октобар 732. — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко по-

разио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу. 1415. — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске. 1495. — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори. 1616. — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије. 1815. — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Алипашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка. 1918. — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском. 1936. — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин. 1938. — Либија постала део Италије. 1949. — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955. 1956. — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада. 1971. — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван. 1983. — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, по-

што су левичарске снаге извеле државни удар. 1995. — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали. 2001. — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра. 2010. — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.

26. октобар 1896. — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније (Етиопија) и призната независност Абисиније. 1905. — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину). 1911. — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником. 1917. — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1955. — Генерал Нго Дин Дием прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963. 1955. — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље. 1961. — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде. 1972. — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва.

22.10.2017.

1976. — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу. 1986. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1994. — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља. 1998. — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале. 1999. — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор. 2000. — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу. 2001. — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001. 2002. — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

МАГАЗИН

27. октобар

1795. — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД. 1806. — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене. 1807. — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португала. 1810. — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду. 1871. — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у

Јужној Африци. 1891. — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова. 1904. — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа. 1918. — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета. 1922. — Под притиском фашистичког покрета Бенита Мусолинија италијанска влада поднела оставку. 1944. — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен. 1962. — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе. 1966. — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком. 1969. — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку. 1971. — Конго променио назив државе у Република Заир. 1973. — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага. 1978. — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир. 1979. — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1991. — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза. 1981. — Совјетска подморница С363 се насукала у шведским територијалним водама. 1998. — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини. 1998. — Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима,

поднео оставку. 1999. — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је певала „Happy Birthday, Mr. President“ председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији. Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра. 2000. — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот. 2001. — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера.

28. октобар 306. — Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305., прогласио се за цара у Риму. 312. — Победа Константина I над ривалом Максенцијем бици код Милвијског моста најавила је победу хришћанства над паганством. 1453. — Угарски краљ Ладислав V Посмрче крунисан за краља Чешке у Прагу као Ладислав I. 1492. — Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније. 1628. — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом заузеле, после вишемесечне опсаде, упориште протестаната, Ла Рошел. 1746. — У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи.

1836. — Проглашена федерација Перуа и Боливије. 1918. — После распада Аустроугарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Масариком проглашена у новембру 1918. 1919. — У САД ступио на снагу Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола. 1922. — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим. Два дана касније краљ Виктор Емануел III поверио Мусолинију мандат за састав Владе. Фашистички режим трајао до јула 1943. 1940. — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији. 1962. — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Фицџералд Кенеди да ће обуставити блокаду те земље. 1974. — Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларцију којом су затражили стварање независне палестинске државе. 1992. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс. 1995. — У пожару који је избио у метроу главног града Азербејџана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи. 2000. — На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале. 2001. — Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs