MagazIN 305 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 305 * 15. октобар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

15.10.2017.

У овом броју: Страдање Краљева сумрак цивилизације Корак ка чвршћој сарадњу Убудуће још посвећеније Проширена листа заслужних Манчестер у Краљеву До бољитка само заједно У корист пацијената и запослених Гала вече у Хотелу “Цептер”

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 22 24 28 34 40 48 56

Сто као један Све почиње и завршава се у Краљеву Опасност прети из Новог села Мост генерацијске сарадње На репертоару Биоскопа „Кварт“ У Тешњар на велика врата Слога - Динамик Времеплов

60 64 76 82 86 88 92 94

МАГАЗИН 15.10.2017.

На седамдесет шесту годишњицу страдања

МАГАЗИН

15.10.2017.

СТРАДАЊЕ КРАЉЕВА, СУ

УМРАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

- Обележавање седамдесет шесте годишњице страдања цивила у октобру 1941. године отпочело комеморативном седницом Скупштине града са петнаестак одборника и половином чланова Градског већа. – Беседа др Драгољуба Даниловића на тему „Страдање Краљева, сумрак цивилизације у двадесетом веку“. – Нему колону представника локалне самоуправе, војске, полиције, разних удружења и гостију дочекали звуци химне „Боже правде“. – Пред полагање венаца химна изведена више пута, у целости и парцијално. – Никада мање посетилаца на Спомен гробљу. - Инсценација поеме Богдана Мрвоша „Смрт у кући“ у амфитеатру Гробља стрељаних 1941. године отпочела десет минута пре рока најављеног за почетак

ачно у једанаест сати, као и сваке године пре ове, из правца железничке станице и ложионице огласиле су се сирене локомотива у знак сећања на све који се у јесен 1941. године са места познатог као Спомен гробље никада нису вратили кућама. Заменио их је почасни плотун уз подсећање да је касно пре подне сунчаног јесењег дана још једном било прилика да се на некадашњем губилишту окупи до сада најмањи број Краљевчана, углавном ученика основних школа, како би се подсетили најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града. Догодило се то у јесен 1941. године кад су нацисти под голготним грдичким брегом извршили масовно стрељање Краљевчана и других невољника који су се, из различитих разлога, нашли у овој средини. Од не тако давно више нема живих сведока нацистичког зверства у коме је убијено више од две хиљаде људи којима се на овом месту традиционално одаје пошта, а започиње полагањем венаца. Сенима својих предака прво су се поклонили, и положили венац, најмлађи потомци палих жртава, са њима и

МАГАЗИН

15.10.2017.

учесник Народноослободилачког рата Радомир Катић, а у име града Краљева градоначелник др Предраг Терзић, његова заменица Марица Мијаиловић и председник Скупштине града Ненад Марковић са сарадницима. Пре команданта Друге бригаде Копнене војске пуковника Жељка Кузмановића и начелника Полицијске управе Краљево Жељка Рајковића са сарадницима венац је положио и представник Рашког управног округа. Пошту стрељанима у име града Марибора полагањем венца одали су жупан Андреј Фиштравец, и координатор за сарадњу са градом Краљевом Андреј Верлич у друштву заступника Удружења „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момира Бакрачевића. Делегацију Македоније предводио је председник Организације резервних официра проф др Ђорђе Малковски, а Савеза резервних војних старешина Републике Србије председник проф. др Милојко Николић са којим су били представници организација Краљева, Крушевца, Крагујевца и Ужица. Поред председника Савеза удружења бораца ослободилачких ратова Републике Ср-

бије венце и цвеће положили су представници бројних удружења грађана и политичких партија. Парастос цивилним жртвама и овога пута су служили свештеници Епархије жичке, а инсценацију поеме Богдана Мрвоша „Смрт у кући“, у адаптацији и режији Александре Ковачевић, извели глумци Краљевачког позоришта. Обележавању седамдесет шесте годишњице страдања на Спомен гробљу претходила је комеморативна седница Скупштине града као повод за присећање на најтрагичније догађаје у историји. Била је то још једна прилика за сећање на претке и страхоте злочина какве људски мозак може да осмисли и спроведе. Као и претходне седници је присуствовало тек петнаестак одборника и половина чланова Градског већа Минут ћутања у част невино страдалих жртава био је увод у излагање председника Друштва историчара Рашког округа др Драгољуба Даниловића под називом „Страдање Краљева, сумрак цивилизације у двадесетом веку“ започето деветим стихом четврте главе пете Књиге Мојсијеве „Само па-

зи на себе и добро чувај душу своју да не заборавиш оне догађаје које су виделе очи твоје. Нека ти не ишчезну из срца твога докле год си жив, него да поучиш о њима своју децу и децу њихове деце“. - Први злочин немачког Вермахта на територији Србије почињен је у граду Панчеву 21. априла 1941. године када је у том граду убијено 36 српских цивила. Џелат је пресудио. Ти метак, ти уже, одређујући за једног стрељање, за другог вешање. То се десило четири дана после капитулације Краљевине Југославије када су, под неразјашњеним околностима, погинула два немачка војника. Могло се већ тада наслутити да ће Србија, иако на њеној територији још није постојала ни једна устаничка групација, постати земља масовних страдања и немилосрдне освете „цивилизованог немачког окупатора“. Октобар је месец важних догађаја за Краљево, али истовремено и за целокупан српски народ. Радост и успон, жалост и трагедија библијских размера, испуњавају повест краљевског града. Када поставимо питања о

сопственом памћењу историје града Краљева осећања су и помешана и смућена, оптерећена ограниченим знањима, идеолошком уплетеношћу и недозрелом рационализацијом. Одговарамо и објашњавамо, не у складу са оним што се заиста догодило, већ по унапред постављеним циљевима наметнутим од стране идеолошпког сагледавања историје. Лицитирање о броју жртава краљевачког октобра је, нажалост, и даље једна од најзаступљенијих тема код већине лаика. Управо због ових чињеница потребно је без страсти и гнева причати о историји Краљева. На самом извору српске историје у граду Краљеву се у колективном памћењу чувала традиција о величини и значају монархије, крунисања, миропомазања, рукоположења, оснивања институција културе, изградња оригиналне архитектонске целине, модерни индустријски центар и град у којем су се странци осећали као код своје куће. Управо у том духу је град дочекао најтрагичније дане у својој историји. До 1. септембра 1939. године, када је започео суноврат европске цивили-

зације, становници града Краљева неговали су и развијали вредности које су наследили од својих предака. Међу 13 хиљада становника, колико је Краљево са околином имало 1941. године, живели су и Словенци, Хрвати, Словаци, Чеси, Руси и избегли Срби са подручја Независне Државе Хрватске и са територија Косова и Метохије. Много унесрећених и протераних нашло је свој нови дом 1941. године у окупираној и пониженој Србији, а у оквиру ње у граду огромног срца по имену Краљево. Чини се да је у свим досадашњим истриографским проучавањима о масовном стрељању Краљевчана од 15. до 20. октобра свесно, понекад можда и несвесно, занемаривана чињенца да тај злочин нису починили ни фашисти ни нацисти, већ регуларне војне јединице немачког Вермахта. Посебно треба имати у виду да је назив Вермахт име за одбрамбене снаге немачке државе. Вилхелм Кајтел, Франц Беме, Ото Деш, Паул Кениг и Алфонс Мациович само су неки од немачких официра који су командовали једниницама „од-

МАГАЗИН 15.10.2017.

Др Предраг Терзић

СЕДАМ И ПО ДЕЦЕНИЈА, И ГОДИНА ВИШЕ, СЕЋАЊА Драги наши суграђани, ви који сте дошли и ви због којих смо дошли. И ове године ево нас пред вама, позвани да кажемо шта не престајемо да осећамо. Још једна година се придода у низ туге и бола. Седам и по деценија вам се враћамо, и још годину више, и још ко зна колико година ћемо бити овде. Ви сте наши корени. Можда су нам вас посекли, али нас од вас одсекли нису. Можда су хтели да нас затру, али нису успели да истребе нас. Можда су желели да нам вас отму, али име ваше нису могли да нам искорене. Наша је ова Грдичка коса, наше је ово ваше лагерско гробље и тако ће

бити све док нас буде, док међу нама има оних који бар слуте шта домовина и слобода значе. Орио се јаук и лелек некада овде. Срце је стегао загробни хук. Виорио се дим из фабричких димњака. Заменила га је измаглица испаљених метака. Последњу наду убили су црни барјаци. И женски лелеци и дечји повици. И опет нас је остало да вас се сећамо, да вас помињемо, да ваше започето довршимо, да славу вашег имена проносимо, да потомке славним прецима јуначимо, да неправду вама нанету сведочимо и да од Бога опрост тражимо. Господе Боже, помилуј нас гре-

шне и опрости њима, јер не знају шта чине. Ми смо опростили, никада нећемо заборавити. Ако то дозволимо онда овде нећемо бити ми. Драга децо, ма где вас довело ово модерно доба, не за заборавом који прети све да нас у невредне јединке претвори. Нисмо ми само ми, и само сад. Ми смо они у вечности заборава. Не заборавите то и проносите даље. То је ваше славно наслеђе. Нека Краљево данас стоји мирно и поносно пред онима који за њега падоше и који га достојним имена учинише. Нека живи наше Краљево. Слава погинулима.

МАГАЗИН

15.10.2017.

брамбених снага“ на тлу Србије. То су официри који су учили високе војне школе и академије на којима су упознавали војну етику, на којима су слушали Штрауса и плесали уз његове валцере. Многи су носили гвоздени крст као највише одликовање немачке војске. Колико је само људи у Европи исказивало дивљење према Трећем Рајху не слутећи да је на помолу највеће уништавање људских живота, читавих народа, држава, градова и села. Од 1941. године, када је на тлу Европе започео тотални рат, Србија је, уз Совјетски Савез и Пољску, била сатанизована земља у којој је немачка војска намеравала да освети своје погинуле претке из Великог рата и без икакве селекције уништи један народ који се није мирио са ропством. Генерал Франц Беме, иначе учесник напада на Србију 1914. године, именован је септембра месеца 1941. гдине за команданта гушења устанка. Мржња овог генерала Вермахта, и њему подређених официра, превазишла је одредбе свих расно дискриминатор-

ских закона. Без икакве селекције у селу Драгинац недалеко од Лознице убијено је неколико хиљада деце, стараца и жена. У Краљеву је од 15. до 20. октобра убијено око 2.300 људи, већином Срба хришћана, али и Словенаца, Хрвата и Руса који су Србију прихватили као своју матичну државу. И жене и деца, и доктори, и ђаци, и радници, сељаци, и то све због свођења људских живота на бројеве и попуњавање квота. У Старом завету, по Мојсијевим законима, однос је био око за око, зуб за зуб, а по суровим законима војника Вермахта у двадесетом веку, сто српских цивила за једног немачког војника, педесет српских цивила за једног рањеног Немца. Овако безумље и сумрак цивилизације могу се објаснити екстремном мржњом према Србима, јер је створено схватање да би најбоље било да Србија нестане са географске карте. На саслушању Франца Нојхаузена 1947. године овај Хитлеров опуномоћеник за привреду рекао је, између осталог, да су Срби као вечити узроч-

ници немира морали бити стешњени и притиснути. Ово сведочење се може потврдити наредбом Франца Бемеа, генерала пореклом из Аустрије: „Приликом закопавања стрељаних треба пазити да се тамо не стварају српска светилишта ходочашћа. Стављање крстова на гробове треба спречити. Зато сахрањивање треба вршити намерно на усамљеним местима“. Када се говори о краљевачком масакру чује се и реч одмазда, као да је немачки Вермахт имао оправдање за уништење једног града. Погибија 14 немачких војника, и рањавање десет војника Вермахта, у борбама за Краљево имало је за последицу увођење ванредног стања са преким судом, а војници 749. пука 717. посадне дивизије Вермахта, од којих су две трећине били Аустријанци, спровели су наређење о стрељању, односно извршили су један од највећих ратних злочина на територији Србије. Стрељање краљевачких мученика, сахрањивање и прекопавање гробова, скидање крсних знамења и манипулисање бројевима, показују нам да је у

последњих осам деценија европска цивилизација доживела свој највећи суноврат. Верујемо да ће наше време донети коначну правду и истину за невино страдале, а да ће потомци научити да никада више не праве од људских личности бројке. Свим невино пострадалим становницима Краљева и околних села од 1941. до 1945. године морају се одржати парастоси и подићи примерена спомен обележја. Знање из историје коначно треба променити, јер само тако можемо обновити темеље хришћанске и европске цивилизације – поручио је др Даниловић. Немо и са поштовањем колона се, након комеморативне седнице, Улицом октобарских жртава, упутила према стратишту преко пасареле која је, по обећању извођача, завршена пре рока. Да се организатори подсећања на трагичне догађаје из октобра 1941. године по ко зна који пут нису најбоље снашли сведочи податак да је колона представника локалне самоуправе, Војске Србије, полиције, представника удружења грађана и гостију пуних два-

десет минута чекала да Градски хор „Црвчанин“, под руководством диригента Радоша Гвозденовића, изведе химну „Боже правде“. Додуше певали су је и док је колона од улаза у Спомен гробље полако кретала према месту са кога почиње полагање венаца, па никоме није било јасно да ли да је испрати заустављањем или настави даље. Прве строфе химне чуле су се још неколико пута што је одавало ружан утисак који је умањен сазнањем да у амфитеатру није било ни приближно посетилаца колико ранијих година. Разлог лежи у чињеници да је хор увежбавао почетак не знајући да су укључени микрофони и да се све што је изговорено чуло далеко од тог места. Да је све далеко од некадашњег сјаја потврђује податак да ни почетак официјелног дела након парастоса није прошао без проблема, овога пута са микрофоном. Без намере да траже длаку у јајету пажљивијим посматрачима није промакла чињеница да је највећи број присутних у амфитеатру, међу којима су доминирали ученици основних школа, испратио парастос седећи. Нису много познавања обичаја, или васпитања, по-

казали ни припадници полиције јер се нису сетили да за време парастоса скину капе. То би можда и могло да се разуме кад су у питању униформисана лица, да високи представници војске, а и неки из полиције, то нису учинили. Није згорег напоменути да је све трајало много краће него претходних година, да је извођење инсценације „Смрт у кући“ почело десет минута раније од најављеног и да ни ове године није било директног телевизијског преноса, можда због тога што још једном није имало богзна шта да се покаже, а можда и што локалне телевизије нису способне да га обаве на иоле пристојан начин. Доказ су преноси из претходних година који су обиловали бројним сметњама на везама, једне године читав уметнички програм без тона. Чини се да из грешака, које се из године у годину умножавају, још нико није извукао никакве поуке па неке нове, и веће, већ следеће године не треба примити као изненађење. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.10.2017.

МАГАЗИН

15.10.2017.

Братске везе резервних војних старешина Краљева и Куманова

КОРАК КА ЧВРШ - Потписана Повеља о братимљењу организација резервних војних старешина Краљева и Куманова. – После Крагујевца и Зрењанина Краљево трећи град који се брати са организацијама из Македоније. - Иницијатива за пројекат поновне обуке припадника цивилне одбране. - У Србији има довољно патриотски расположених људи, али је проблем што нису обучени ни за елементарне ствари из области одбране

авез организација резервних војних старешина Србије основан је 1919. године на иницијативу војводе Степе Степановића, који је био и почасни председник, а за дан ове организације узет је 15. септембар када је 1918. године српска војска пробила Солунски фронт. Савез данас окупља невладине, непрофитне, нестраначке, стручне савезе организација и удруже-

ња у које се, са циљем стварања и унапређења одрживог, функционалног и делотворног удруживања резервних војних старешина ради остваривања заједничких и општих циљева и задатака у области одбране, безбедности, заштите и спасавања људи и материјалних добара, добровољно и равноправно удружују организације резервних војних старешина у Репу-

блици Србији. Организација одржава сарадњу са сличним из окружења, посебно из Македоније, а доказ су повеље о братимљењу какве потписују и организације градова две земље. Након Крагујевца и Зрењанина Краљево је трећи град у Србији са којима овај документ потписују македонске организације, а 14. октобра са Организацијом резервних

старешина Куманова. Делегацију Организације резервних официра Републике Македоније је том приликом предводио председник проф. др Горги Малковски, а Куманова Синиша Богдановски. Потписивању повеље присуствовали су председник Организације резервних војних старешина Србије Милојко Николић, потпредсеник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије Жељко Зиројевић, представник крагујевачке организације Перо Дрманац и координатор за Западну Србију Војин Мрђа. Испред Удружења резервних официра и подофицира Краљева потпис на документ, који означава почетак интензивније сарадње, ставио је Милан Вукићевић, а Куманова Синиша Богдановски.

Потписивању је, испред локалне самоуправе, присуствовао председник Скуштине града Ненад Марковић и изразио задовољство што је за то изабран 14. октобар, дан кад Краљево обележава сећање на један од најтежих и најтужнијих догађаја из историје. Значајним се чини податак да сарадњу настављају припадници некада заједничке армије и официри Куманова као града који за Србију вежу бројни догађаји који се оцењују историјским. Чин потписивања повеље о братимљењу је и прилика за подсећање на значај локалне самоуправе и подршке оваквим активностима, а податак да су се удружења резервних војних старешина Македоније изборила за бољи статус од сличних у Србији води ка ста-

ву о потреби да се њихов положај подигне на виши ниво. Ово се сматра посебно значајним у време кад је у Министарству одбране покренута иницијатива за пројекат поновне обуке припадника цивилне одбране што треба да, колико толико, ситуацију у овој области приближи положају какав је некада имала. На пријему код председника Скупштине града чуло се да у Србији има довољно патриотски расположених људи, али је проблем што нису обучени ни за елементарне ствари, посебно од када су из средњих школа избачени предмети у оквиру којих су савладаване основе. После пријема гости из Македоније су присуствовали Комеморативној седници Скупштине града и положили венац на Гробљу стрељаних 1941.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ШЋОЈ САРАДЊИ

МАГАЗИН

15.10.2017.

Између два Краљевдана

УБУДУЋЕ ЈОШ - Свечана седница Скупштине града прилика за сумирање резултата и потврду како је локална самоуправа, оличена у владајућој већини, у протеклих годину дана радила посвећеније него до тада уз настојање да створи услове за бољи живот у граду. - Започети су бројни инфраструктурни пројекти, неки и завршени, а пред онима који су преузели одговорност за организацију живота у граду су бројни планови за чију реализацију су створени предуслови да буду на корист и понос свих који живе у краљевском граду. - У више наврата потврђено обећање да ће уложити све снаге како би Краљево било место достојно свог имена и историје није остало без подршке каква се очекује и у наредном периоду. – Обавеза због свих претходних, и овогодишњих, добитника октобарских награда и признања

ису ретке прилике за сумирање резултата рада у појединим областима друштвеног живота који су, по правилу, повод за различите реакције, више негативне него позитивне. Једна од њих су не тако честе свечаности, као што је обележавање Дана града кад се одржава свечана седница локалног парламента уз присуство великог броја оних којима се прилика да прате рад пружа једино уколико имају довољно времена да испрате вишечасовне телевизијске преносе седница највишег законодавног органа. Свечана седница је јединствена и по томе што се о извештају градоначелника не води расправа, па је представницима опозиционх странака, уколико их је уопште било у сали, ускраћена могућност да

демантују, или бар изразе у сумњу у оно што је на последњој, поводом Краљевдана, изговорио градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Била је то прилика да се сумирају резултати учињеног између два празника и устврди како је локална самоуправа, оличена у владајућој већини, у протеклих годину дана радила посвећеније него до тада уз настојање да створи услове за бољи живот у граду. У том циљу започети су бројни инфраструктурни пројекти, неки и завршени, а пред онима који су преузели одговорност за организацију живота у граду су бројни планови за чију реализацију су створени предуслови да буду на корист и понос свих који живе у краљевском граду. У више наврата потврђено обећање

да ће уложити све снаге како би Краљево било место достојно свог имена и историје није остало без подршке каква се очекује и у наредном периоду. На то, рече још др Терзић, обавезују и сви претходни добитници октобарских награда и признања града, као и они који су то постали овог 7. октобра. Сви они су, у својим областима, примери који сведоче како се воли свој град и како се живи и ради за њега и за генерације које долазе, како се преноси име Краљева широм земље и света. - У претходном периоду, град Краљево је имао значајна улагања у обнову инфраструктуре, како бисмо омогућили бољи живот и рад у граду и створили боље услове за долазак инвеститора и отварање нових радних места. Уз помоћ

Фото: М. Радовановић

ПОСВЕЋЕНИЈЕ

15.10.2017.

МАГАЗИН

Европске уније, а посредством Канцеларије за јавна улагања, као и сопственим средствима, изградили смо осам нових мостова на Гледићкој реци, након поллава које су погодиле град – инвестиција вредна више од 110 милиона динара. Завршени су радови на првој фази реконструкције и доградње зграде Основне школе у Адранима. Завршени су радови на изградњи одбрамбеног бедема у Грдици, вредни 44,8 милиона динара. У току су радови на уређењу обалоутврде леве стране реке Ибар, на деоници кроз градско језгро, а очекују се и радови на изградњи зграде Завода за јавно здравље на Хигијенском заводу, на месту старе зграде страдале у земљотресу. Тренутно се изводе радови на реконструкцији постојеће саобраћајнице код „Магнохрома“, будуће северне обилазнице, у вредности око 105 милиона динара, како бисмо створили простор од првих 16 хектара за будуће инвеститоре и инвестиције у овом делу града који је индустријска зона. Четрнаест милиона динара је опредељено за реконструкцију пешачке пасареле код железничке станице у граду. Реконструисан је тротоар у Улици војводе

Путника, где је постављена прва тактилна стаза за слепе и слабовиде особе. Ради се пешачка стаза дуж десне обале бедема на Ибру, која води до Нове хале спортова и, очекујемо до краја године, ритејл центар у Рибници, који гради чешка компанија RC Reinvest на површини од 5.000 квадратних метара, где ће бити смештени многобројни интернационални модни брендови одеће и обуће, забавни садржаји, роба широке потрошње. Инвестирали смо 22 милиона динара у изградњу саобраћајнице са мостом преко канала „Чађавац-Моравац“, од кружног тока у Адранима до Улице Живојина Лазића, која ће омогућити директан излазак на Ибарску магистралу привредницима овог краја. Изводе се радови, вредни девет милиона динара, на потпуној реконструкцији степеништа поред атлетског стадиона, са реконструкцијом водоводне и канализационе мреже. У другој фази је предвиђена изградња рампе за особе са инвалидитетом, поред степеништа. Надамо се да је ово увод у будућу реконструкцију атлетског стадиона. У „борићима“ је завршен пројекат рекреативног амбијента са трим стазом и теретаном на отворе-

ном. У Рибници је завршена реконструкција Улице рибничких партизана од 11 милиона динара. Започета је и замена старих живиних новим LED сијалицама, тако да у наредним годинама очекујемо велику уштеду средстава која издвајамо за јавну расвету. Издвајамо и 70 милиона динара из буџета за развој примарне пољопривредне производње, настојимо да младима створимо услове за останак на селу. Краљевчани, различитих струка и интересовања, који не живе у Краљеву, а желе да направе контакте са родним местом, који, подршком и саветима, могу да помогну приликом покретања будућих пројеката или довођења стратешких партнера у град Краљево, сада то могу и да учине на on line порталу „Краљево те зове“ (на званичном сајту града Краљева www.kraljevo.org). Град Краљево је био иницијатор потписивања Протокола о сарадњи градова и општина слива Западне Мораве, у циљу смањења ризика, одговора и брзог опоравка након елементарних непогода и других опасности. Потписници смо Меморандума о са-

радњи у циљу реализације активности у оквиру пакета подршке који обезбеђује програм „Подршка локалним самоуправама на путу придруживања ЕУ: унапређење квалитета услуга, дијалога заинтересованих страна и ефикасности локалне администрације“. На Европском самиту дигиталне иновације за активно и здраво старење у Бриселу, граду Краљеву је додељен статус референтне европске локације за иновативне информационо-технолошке програме у здравству. Поред Факултета за машинство и грађевинарство Универзитета у Крагујевцу и Одељења Високе економске школе струковних студија Пећ из Лепосавића, који имају акредитације и дозволе за рад, Краљевчани од октобра ове године имају могућност да у свом родном граду стекну и знање и диплому на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Високој економској школи из Ћуприје, а потписан је и Меморандум о сарадњи и разумевању са Пословним и правним факултетом Универзитета „Унион – Никола Тесла“ из Београда, који је

обезбедио бесплатно студирање за децу палих бораца, децу без родитеља и особе са хендикепом. Град Краљево је био домаћин једног од најзначајнијих фестивала за децу и младе „Мали Јоаким“. Пројекат града Краљева „Трг у фокусу“ добио је од Министарства културе и информисања 7,6 милиона динара. Организовали смо Манифестацију „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“, под покровитељством председника Републике Србије, уз бројне садржаје утемељене у осмовековној српској државности. Организатори смо и Међународног научног скупа „Српска краљевства у средњем веку“. Управо се завршавају „Саборни дани Стефана Првовенчаног“, манифестација којом се остварују програми свеобухватне, духовне и материјалне, обнове града Краљева на темељима осмовековне српске традиције и почетка државности утемељене на овим просторима. Наш град су у току прошле године посетили министар просвете, министарка правде, министар културе, министар одбране, генерални секретар Председника

Републике, а у пратњи Његове светости патријарха српског г. Иринеја, Његово блаженство папа и патријарх александријски и све Африке г. Теодор II. Мошти Преподобног Симона монаха, чији дан данас празнујемо, бораве у нашем граду. Имамо Краљевчане који својим великим спортским успесима проносе име нашег града широм света. Имамо и олимпијце који освајају прва места и из физике – потврдио је др Терзић. Резултати постигнути између два ранија Краљевдана били су спаковани у документарни филм какав је ове године изостао, не због тога што у њега није имало шта да се стави него из других, рекло би се и техничких разлога. До следећег празника следи настојање да се испуни бар део предизборних обећања која представницима опозиције сваки пут служе као нова прилика за још жешће критике. Онима другима да помно бележе све што је урађено како би следеће године, на исти дан и истим поводом, било спаковано у нови фил, извештај градоначелника или неку нову форму. Т. Радовановић

15.10.2017.

МАГАЗИН

Реч две о добитницима октобарских признања

ПРОШИРЕНА ЛИС - Октобарске награде и признања за дванаест појединаца, предузећа, спортских организација, образовних институција и удружења. – Нова признања дипломе заслужне спортске организације, образовне установе, удружења грађана и Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“. – Новчаном износу ове награде Миломир Главчић додао хиљаду евра. – Октобарска нграда др Милану Матијевићу

СТА ЗАСЛУЖНИХ ао и многих година пре ове на Краљевдан су додељена традиционалне награде и признања, неке које је само неколико дана раније потврдила Скупштина града и друге које додељује градоначелник Краљева. Списак награда је ове године знатно дужи него ранијих па су, уз Октобарску награду града Краљева, дипломе заслужног грађанина и предузећа, у ред награђених сврстани

спортске организације, образовне институције и удружења грађана, а први пут је додељена и специјална награда за подстицај хуманости која носи име Миломира Главчића. Скупштина града је ове године доделила чак четири појединачне дипломе зслужног грађанина, за привредне резултате и подршку спортистима и младим талентима. Један од награђених је директор и власник компаније

„Нелт“ Ранко Сочанац који је ово престижно признање заслужио јер је током година рада у привреди постигао изузетне резултате који, као изузетно значајни, представљају трајну вредност за град Краљево. Почео је од компаније која се бави трговином и велепродајом, а која је данас активна у региону и присутна на тржишту Африке. Има више од три хиљаде запослених, стотину принципала, девет

15.10.2017.

МАГАЗИН

стотина возила, 115 хиљада квадратних метара пословног и магацинског простора и годишњи промет већи од четири стотине милиона евра. „Нелт“ је данас једна од најзначајнијих приватних компанија и лидер у области дистрибуције логистичких услуга и трејд маркетинга на тржишту Србије и региона која сарађује са светски познатим фирмама. Годинама ради на повезивању са високо образованим установама у земљама у којима послује како би студенте припремили за улазак у пословни свет и почетак каријере. Компанија подржава младе у области уметности, науке и нових технологија, пружа подршку академцима Факултета музичке уметности у Београду, а пружила је огромну помоћ граду приликом земљотреса и поплава, али и другим приликама. Први пут од кад се додељује Диплома заслужног грађанина града Краљева у истом дану је, за врхунске спортеке резултате, додељена двојици браће, репрезентативцима Србије у одбојци Николи и Урошу Ковачевићу. Обојица су потекли из Одбојкашког клуба Рибница из кога је Никола прешао у Црвену звезду, затим носио боје грчких, италијанских, руских, пољских и кинеских клубова, а тренутно игра у Румунији. Као члан националног тима освојио је бројне медаље, златну на Европском првенству, када је проглашен за најбољег примача, и две бронзане на Светском првенству и Медитеранским играма. Никола Ковачевић се, уз све то, три пута окитио сребрном медаљом у Светској лиги. Млађи Урош је играо за све селекције репрезентације која је освајала кадетско Светско и Европско првенство на коме је проглашаван за најкориснијег играча. Са јуниорима је освојио бронзану медаљу, а са сениорима тријумфовао на Европском првенству и у Светској лиги. На Светском првенству за млађе сениоре је освојио сребрну медаљу, а као најбољег младог спортисту наградили су га Олимпијски комитет Србије и лист Спорт. Ове године је на Европском првенству освојио бронзану медаљу, а тренутно је члан италијанског Трентина.

Диплома се може доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града Краљева, као и страним држављанима, уколико је њихов допринос од изузетног значаја за ову средину, па је ове године међу добитнике уврштен Пламен Матеев коме припадају заслуге за успостављање привредних и културних веза Републике Бугарске и града Краљева. Још као дипломатски представник Бугарске у Србији Матеев је, пре двадесет година, успоставио прве контакте са појединим предузећима из Краљева са којима је остао у контакту и по престанку активне службе. Међу таквима је и контакт са фирмом „Корали“ која успешно сарађује са предузећима и установама бугарског главног града Софије. Захваљујући његовом ангажовању краљевачким младим уметницима је пружена прилика да се представе у Бугарској, а Народном музеју и Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ да размене искуства са колегама из Великог Трнова. Матеев је створио услове да се у Цркви четрдесет великомученика у Великом Трнову, крај гроба Светог Саве, постави мермерно постоље за целивајућу икону, рад монахиња Манастира Жиче и Филиграна Покимице који је, приликом своје изложбе, то даривао храму и регионалном музеју у овом месту. Градоначелник др Предраг Терзић доделио је Милошу Нешовићу звање почасног грађанина Краљева за 2017. годину, за свеукупни допринос развоју привреде, здравства, образовања, спорта и културе и изградњу инфраструктуре на територији града. Нешовић је током дуге и богате каријере учествовао у многобројним активностима, био њихов покретач и реализатор, а све у циљу стварања бољих услова за живот и рад суграђана, нарочито у сложеном економском и политчком тренутку. Тако је Краљево добило средства за доградњу, адаптацију и опремање Интернистичке болнице и изградњу бетонских мостова у Полумиру, Витановцу и Ласцу. Изграђени су и асфалтирани локални путеви, решено питање водоснабдевања у

месним заједницама, изграђени спортски терени. Подршка је пружена у развоју краљевачке позоришне уметности и образовања, а добитник овог признања је, за заслуге у развоју телекомуникационих капацитета на територији општине Краљево, добитник Захвалнице општине Краљево. Био је директор ПТТ Србија и први директор Телекома Србија, народни посланик у два мандата, начелник Рашког округа, заменик начелника Косовског округа и заменик министра за саобраћај. Захвалница градоначелника Краљева за развој привреде, помоћ у изградњи инфраструктуре и промоцију родног краја припала је проф. др Томиславу Симовићу, генералном директору „Фабрике вагона“ у време великог пословног успеха овог краљевачког гиганта, што га је препоручило за министра привреде Савезне Републике Југославије који је учествовао у изради бројних закона. Док је био генерални директор „Дунав осигурања“ ова компанија је имала највећи број осигураника, а био је и на челу АД „Монтинвест“ који је градио у више од двадесет светских земаља. Симовић се бавио и педагошким радом, велику помоћ је пружао родним Поповићима и граду Краљеву, а дао значајан допринос основној школи у свом селу, допринео изградњи моста на Морави, пута у селу и афирмацији свог краја што потврђује његова књига „Поповићи у нашим срцима“. Диплому заслужног предузећа за 2017. годину Скупштина града Краљева је доделила светски признатом привредном друштву за производњу, трговину и услуге „Корали“ доо, за дугогодишње присуство на домаћем и иностраном тржишту. Ово успешно производно, извозно оријентисано, привредно друштво своју робу пласира у скоро све српске градове, извози у Русију, Казахстан, Азербејџан, Бугарску, Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Републику Српску, Алжир и друге земље због чега се сматра лидером у региону Балкана. Главна делатност му је производња металних цистерни, резервоара и контејнера у оквиру чега је и основана

15.10.2017.

МАГАЗИН

основна делатност предузећа, пројектовање, развој и производња, продаја, монтажа и сервисирање урбаног мобилијара. Предузеће је у прошлој години запошљавало 71 радника, од којих 18 са високом и вишом стручном спремом, у власништву има 3.900 квадратних метара пословног простора и 75 ари грађевинског земљишта. Диплома заслужне спортске оргганизације је ново признање, а први добитник је Бициклиситички клуб „Металац“ кога красе вишедеценијски успеси у овом спорту. Клуб је у ову годину ушао као шампион Србије у појединачној и екипној конкуренцији и једини српски који се, на званичним међународним тркама, такмичи у Еуро и Азија туру. Чланови клуба су наступали за репрезентацију Србије на Европском првенству, сениорска екипа је на међународним тркама у Кини освојила треће место у екипној и неколико у појединачној конкуренцији, а учесници су и Светског првенства одржаног у Норвешкој.

Ново признање је и Диплома заслужне образовне установе града Краљева, а за 2017. годину, за постигнуте резултате у области образовања и васпитања, додељена је Основној школи „Живан Маричић“ из Жиче која дуги низ остварује запажене резултате у овој области. Школу краси богата културна делатност, чиме доприноси афирмацији града и промовисању културне баштине, а једна је од најфункционалнијих и најсавременије опремљених на територији града и једина на територији Краљева, Рашке и Врњачке Бање која има највећу оцену за укупан рад у процесу екстерне евалуације Минситарства просвете науке и технолошког развоја. Остварила је међународну сарадњу са једном словеначком школом, учесник је великог међународног пројекта и бројних манифестација у организацији града, има развијену издавачку делатност, богату драмску и филмску продукцију и промотер је културне баштине краја у којем се налази. Први добитник Дипломе

заслужног удружења је београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“ која је признање добила због несебичне помоћи и привржености завичају. Удружење је основано са циљем да окупља Краљевчане и пријатеље Краљева који живе и раде у Београду и да, кроз своје активности, одржава везу са завичајем па је, за скоро тридесет година, у главном граду окупило бројне успешне Краљевчане. У образложењу су потврђене бројне хуманитарне, промотивне и донаторске акције битне за развој и афирмацију Краљева, а значајном се чини велика помоћ граду након земљотреса у новембру 2010. године. Удружење за бруцоше који долазе на студије у Београд редовно организује разна дружења, промовише краљевачке ствараоце и фирме, а иницирало је сарадњу Краљева и београдске општине Раковица, као и њихових школа. Октобарска награда града Краљева додељује се годинама уназад, а намењена је појединцима, или групама ау-

тора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра 2016. године до 31. августа 2017. године. Поред одговарајуће дипломе награду прати и новчани износ од седамдесет хиљада динара, а Комисија за награде и признања Скупштне града проценила је да ово престижно признање заслужује др Милан Матијевић, кога су предложили Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и Завичајно друштво „Краљево“. Октобарска награда је додељена за животну посвећеност привреди, спорту и чувању завичајне прошлости од заборава. Као доктор економских наука, истакнути друштвено политички радник, велики поборник спорта, по-

себно атлетике, др Матијевић је активан и као пензионер. Председник је Удружења економиста Краљева и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, активно помаже многим спортским и удружењима грађана, а у седамнаест књига, из којих ће будуће генерације моћи да сазнају о Краљеву и његовом развоју у целини и у посебним делатностима, овековечио је поједине делове града, истакнуте личности, споменике, историјске догађаје, фабрике и предузећа. Ове године је објавио књигу посвећену краљевачком боксу, а припрема књиге посвећене железници и историјату развоја краљевачке атлетике. И Специјална награду за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ додељује се први пут, а добитник је, за волонтеризам, испољену хуманост и несебичну помоћ људима у невољи, Клуб младих Црвеног крста Краљево „Даринка Даца Петрашиновић“, назван је по преминулој активисткињи

Црвеног крста која је запамћена како пример како се помаже другима. Клуб има 120 чланова узраста од седам до 28 година, подмладак и омладину, који су волонтерским ангажовањем у веома сложеним и тешким околостима финкционисања Црвеног крста дали изузетан допринос ублажавању патњи људи у невољи. Посебно се истиче даноноћни рад у периоду земљотреса, поплава, зимских и других неогода кад је њихова посвећеност пружању прве и прихватне помоћи, доборољних акција прикупљања и дистрибуције хране, воде, хигијене, гардеробе, збрињавања најугорженијих била најбоља потврда високог морала и хуманости. Њихов волонтески рад и хуманитарна посвећеност афирмисале су улогу Црвеног крста као највеће хуманитарне организације у Србији. Износу од сто хиљада динара новчаног дела награде Миломир Главчић је додао још хиљаду евра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Након најаве о новом центру текстилне индустрије

МАГАЗИН

15.10.2017.

МАНЧЕСТЕР

- У Министарству привреде потписан Меморандум о разумевању са турском холдинг компанијом „Таип“, чија ће кћерка компанија „Таипа“ у Краљеву отворити фабрику за производњу текстила. – Фазно запошљавање до броја од две и по хиљаде радника. – Нова фабрика на згаришту једног од некадашњих гиганата. – Нови замајац развоја. - И поред оптимистичких прогноза страног партнера није познат рок за почетак реализације значајне инвестиције. – У оквиру „Аутотранспорта“ нова текстилна школа? – У првој фази између 700 и хиаљаду нових радних места. - Од 11.050 незапослених у Краљеву тек сваки десети има високу или вишу стручну спрему, а остатак су лица без икакве квалификације и са завршеном средњом школом

У КРАЉЕВУ

роцењује се да је, након краха великих индустријских система у процесу промене власничке структуре, у Краљеву без посла остало више од двадесет хиљада радника. Највећи број оних који нису успели да пронађу адекватно запослење са посебним интересовањем свих ових година прати активности локалне самоуправе у настојању да обезбеди било каквог инвеститора спремног да ,улагањем у производне капацитете, допринесе отварању колико било нових радних места. Податак да се проблеми ове врсте решавају на нивоу државе повод су за повећану пажњу према државном врху, посебно након бројних податка о отварању различитих производних капацитета широм државе. Чињеница да деценијама уназад ни један није нашао погодно тло у Краљеву међу незапосленима је тумачена као одсуство жеље политичког

МАГАЗИН

15.10.2017.

врха да улаже у ову средину, а узроци су тражени у сукобу интереса различитих струја у врху владајуће коалиције. На руку таквима ишле су и често контрадикторне информације најзначајнијих државника, од тога да је разлог за изостанак инвестиција удаљеност од значајних комуникационих праваца до страха потенцијалних инвеститора који се уздржавају од улагања због трусног подручја на коме се налази град. Два доласка у Краљево бившег премијера Србије Александра Вучића, оба пута у време предизборних кампања, месецима након тога била су повод за још једну тврдњу о неиспуњеним обећањима. Због тога ових дана и нема превише позитивних реакција на најављен долазак инвеститора из Турске који је изразио жељу да у овој средини покрене производњу текстила и упосли две и по хиљаде радника. После Лесковца који је деценијама уназад

носио епитет Српског Манчестера прилика за то пружа се и Краљеву. Позивајући се на председника Србије информацију је, након његове посете Новом Пазару у друштву турског председника Реџепа Таипа Ердогана, у Краљево донео градоначелник др Предраг Терзић и потврдио да је прошлог петка, након разговора турских партнера и тима председника Републике, у Министарству привреде потписан Меморандум о разумевању са турском холдинг компанијом „Таип“ чија ће кћерка компанија „Таипа“ у Краљеву отворити фабрику за производњу текстила. Потписивање меморандума је уследило након три фазе преговора током којих су власници турске компаније, са инжењерима различитих струка, обилазили понуђене локације а као најбољу означили ону на којој се налази „Аутотранспорт“ над којим је покре-

нут стечај. Након разговора са представницима локалне самоуправе следи решавање бројних техничких питања што води отварању фабрике која ће грађанима Краљева омогућити да се запошљавају у свом граду. Ово се сматра посебно значајним у светлу чињенице да Краљево заузима неславно прво место на листи градова из којих се млади људи највише исељавају без превелике жеље за повратак. - Пред нама је велики посао, а што је Краљево одабрано за ову инвестицију не значи да треба да седимо и чекамо, већ да се побринемо око дозвола и око аутобуских линија, колектора отпадних вода и обуке оних незапослених Краљевчана који могу да очекују посао. Посла је много. Међутим, ми се посла не плашимо јер да смо се и до сада плашили не бисмо ни успели у овом науму. Неколико пута смо и сами били

разочарани сталним разговорима са инвеститорима кад смо са наше стране урадили све, а да инвестиције није било. Коначно су се рад и труд исплатили и ово је порука свим људима да се рад и труд увек исплате. Не треба очекивати да ће се овде запислити толики број људи, него да ће запошљавње ићи фазно, а како се фабрика буде ширила тако ће се и запошљавати нови радници. Ради се о турској холдинг компанији која се бави различитим врстама делатности, а њена кћерка „Таипа“ група се бави искључиво текстилном индустријом тако да ћемо овде имати фабрику текстила која ће, надам се, постати препознатљив бренд града као што је некада био и наш „Рудник“ – каже др Терзић. Градоначелник добром поруком сматра податак да ће на згаришту једног од краљевачких гиганата бити изграђена модерна фабрика, а две и по

хиљаде радника, у време кад проради пуним капацитетом, гарантује интензивирање многих других области што би требало да буде приметно у ресторанима, занатским радња, код оних који су оснивали самосталне радње а нису могли да послују, јер није било довољно новца. - Сви ћемо осетити побољшање, неко директно неко индиректно, али се надам да је ово замајац који ће Краљево одвести у потпуно другом смеру. До самог отварања фабрике преостаје неколико веома важних корака, од куповине „Аутотранспорта“ до уређења дате локације, изградње на тој локацији и привођења намени, до отварања саме фабрике. Паралелно ће ићи процес селекције и обуке радника, обезбеђивања аутобуске линије, изградња колектора отпадних вода и све оно што је потребно извести до самог отварања – каже Терзић уз напомену да, и

МАГАЗИН

15.10.2017.

поред оптимистичких прогноза људи запослених у фабрици, није у ситуацији да потврди било какав рок о почетку реализације значајне инвестиције. Најупућенији у техничке детаље је директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Александар Несторовић који потврђује да се као први корак у реализацији пројекта очекује да турски инвеститор купи „Аутотранспорт“. Значајним се чини податак да неће рушити постојеће хале већ само извршити реконструкцију, јер челична конструкција објекта, по визуелној процени стручњака, може да издржи дуги низ деценија. Иако последњу реч треба да дају турски стручњаци који се у овој средини очекују током наредне седмице Несторовић је сигуран да ће се читав комплекс, након реконструкције, од постојећег разликовати до непрепознатљивости. Основ за овај став је разговор са турским ин-

жењерима и увид у визуелно 3Д пројектоване нове производне капацитете на локацији „Аутотранспорта“ - Битно је да се каже да они дуготрајнио размишљају о овом делу и учиниће све да у склопу „Аутотранспорта“ изграде средњу текстилну школу, а да она уђе у систем нашег

школства, где желе да образују кадар и у наредних пет година заокруже комплетну инвестицију. Надам се да неће одустати од тога и да ће тај део бити комплетно реновиран, а да ће модерна фабрика новог изгледа у првом налету запошљавати између 700 и хиљаду људи. Не бих ли-

Наредни кораци Ово ако буде биће успех свих нас, али овај део сада нема радовања. Сад седамо и крећемо да радимо фазу два, а то је оно што треба да припремимо за инвеститора који је рекао да долази у Краљево. Нећемо да дозволимо сутра да немамо раднике. Морамо да нађемо начин како да их преквалификујемо, како да их превеземо. Да би отворили фабрику морамо да им помогнемо око сто ставри техничке природе које нису увек тако лаке. Ми који нисмо техничке струке посматрамо да ћемо лако и брзо. Има много детаља које треба испунити, али оно што је мени од значаја то је да те хале неће бити рушене, него ће опет ту да раде неки људи, не исти посао као тад већ неки нови посао, а локација на Ибарској магистрали, релативно близу Прељине и новог аутопута, је изузетна – каже др Терзић.

цитирао са роковима, али је битно да су они о којима говоре изузетно кратки да је мене мало и страх од тих рокова. Пре три дана смо кренули да радимо заједно са њиховим инжењерима и већ контактирали поједине фирме које ће их пратити у самом пројекту. Кратко време за које желе да покрену производњу говори само по себи да је прича извесна и да није само рекла-казала, него да овде увелико раде на самом пројекту, а кад вам неко покаже 3Д комплетно значи да је већ размишљао и да зна о чему се ради. Настављамо даље да радимо за седам дана кад се њихови инжињери враћају са новим информацијама – каже Несторовић. Ма колико деловале оптпимистички овакве информације код опрезнијих посматрача стварају бројне недоумице, између осталих и о кадру потребном за обављање делатности

која у овој средини нема никакву традицију. Више детаља нема ни у краљевачкој филијали Националне службе за запошљавање која у оквиру плана запошљавања за наредну годину креира локални акциони план града. У филијали потврђују спремност да реагују на сваку информацију о било каквој инвестицији, намери и вољи послодавца да запосли одређен број и структуру лица. Отуда и обећање да ће, кад буде познат број потребних радника по фазама, и њихова структура, бити предузети одговарајући кораци да се припреме за обављање послова и задатака. У Националној служби за запошљавање нема података о профилима који ће бити тражени, али ни о томе да ли има стручњака текстилне струке. Познато је да се на евиденцији филијале налази 16.790 незапослених особа са простора Краљева, Рашке и Врњачке Бање, а од 11.050 незапослених у

Краљеву тек сваки десети има високу или вишу стручну спрему. Остатак су лица нез икакве квалификације и она са завршеном средњом школом. Иако се очекивало да прилком посете Реџепа Ердогана Новом Пазару буде потврђена информација о турском улагању у Аеродром Морава предност је дата другим питањима и проблемима градова Краљева и Новог Пазара и општина који се налазе у југозападном делу Србије, Пријепоља, Нове Вароши, Прибоја, Рашке, Сјенице и Тутина. Градоначелник Краљева најављује могућност да Влада Србије обезбеди друге врсте подстицаја за реализацију различитих пројеката како би се избегло узимање кредита. Податак да је градски буџет стабилан, и да бележи суфицит, не елиминише размишљање о кредитима, али само због инвестиција које могу брзо да врате уложена средства. T. Радовановић

Лука Петровић

МАГАЗИН 15.10.2017.

Најмлађи одборник у Скупштини града: Лука Петровић (2)

- Проблеми младих у Краљеву не разликују се много од проблема који оптерећују вршњаке у другим деловима земље у развоју са многим проблемима на друштвеном, политичком, економском и свим другим плановима, од којих се сваки на свој начин одражава на ову популацију. - Највећи проблем младих је инертност у погледу бављења, не само друштвеним активизмом, друштвено корисним радом и политичким ангажовањем, него уопште ангажовањем као таквим. - Млади људи су доста мирни, незаинтересовани и немају жељу да се боре ни за сопствене интересе а камоли за неке друштвене. - Експанзија друштвених мрежа, и комуникација младих преко друштвених мрежа, изазива отуђеност од друштва и појачава инертност, па не постоји ни једна мотивациона снага која их покреће на неку акцију

Фото: М. Радовановић

ДО БОЉИТКА САМО ЗАЈЕДНО

МАГАЗИН 15.10.2017.

а се друштвени рад не завршава на седницама Скупштине града потврђује пример најмлађег одборника Луке Петровића који је начин за допринос заједници пронашао у добровољном омладинском раду. У акцијашке редове ступио је пре пуне три године кад је, на иницијативу тадашњег председника Скупштине града Сретена Јовановића, градоначелника Томислава Илића и жупана Марибора Андреја Фиштравеца, покренута Омладинска радна акција Краљево. Сазнање о покретању било је довољно да се пријави и већ првог дана по отварању крене на једно од неколико радилишта. Иако за овај вид радног ангажовања међу младима нема превише интересовања трогодишње искуство у овој области сматра се посебно значајним за сазревање и формирање става према будућем раду. Иако је у првој години акценат стављен на физички рад и у тренуцима умора велики мотив је био сазнање да се помаже грађанима којима су катастрофалне поплаве причиниле велику материјалну штету. Одушевљење доживљеним у првој години рада појачало је ентузијазам тридесетак најупорнијих који су основали удружење под називом Омладинска радна акција и већ следеће године самостално отпочели припреме за извођење различити радних активности током лета. Радно и друштвено ангажовање током првог акцијашког лета било је довољна препорука за Луку да буде изабран за секретара радне акције, што се није показало као посебна привилегија. Разлог лежи у чињеници да је после свакодневног вишечасовног напорног физичког рада на терену морао да изврши низ одговорних административних послова, од пријаве уечсника Министарству унутрашњих послова, контаката са здравственим установама, осигурањем учесника и других. Колико је сваки нови дан рада значајан за стицање искуства потврђује податак да је треће издање Омладинске радне акције Краљево у организационом смислу оцењено као најбоље. Са места секретара штаба акције боље него са других сагледавају се сви проблеми са којима се срећу организатори, првенствено они везани за обезбеђење материјалних услова за несметано одвијање радних активности. Оно што су постигли млади Краљевчани, са вршњацима из других делова земље, не би било могуће без подршке бројних предузетника и компанија, пре свих индустрија меса Сан, Котленик промет и НИД, предузећа ГИР, Рома, Радијатор, и других, али и политичке коју је пружио председник Скупштине града Ненад Марковић. После три узастопне радна акција је ове године изостала, као и подршка локалне самоуправе, па су организатори још у јануару били свесни да морају

да се ослоне само на сопствене снаге. - Организовати акцију три године заредом је велики посао и некако смо се осећали уморно. Ова година је за мене била пресудна због бројних испита којима сам морао да се посветим, и да ми рад на факултету буде на првом месту, а и колеге из Управног одбора су биле оптерећене личним проблемима тако да нисмо били спремни да почнемо, па смо на једном састанку донели одлуку да направимо паузу, а од јануара следеће године кренемо са припремама за четврту годину. По нека подршка је изостала сваке године, а нисмо могли да утичемо на то ко ће да подржи идеју, коме ће она да се свиди а коме неће, иако граду доноси доста корисног. Сматрам да постоје добре предипозиције да се следеће године организује највећа радна акција, с обзиром да је Краљево од скора град који председава скупштином свих удружења акцијаша на нивоу Србије. За председника је изабран Сретен Јовановић, за члана Управног одбора председник нашег удружења Марко Матић, а са таквим капацитетима можемо да организујемо једну озбиљну причу – каже Петровић уверен да пауза неће значајније утицати на ентузијазам чланова удружења које активно учествује у свим манифестацијама на територији града, између осталих и такмичењима у припремању рибље чорбе и пасуља, а од ове године и ајвара. Акцијашима у новембру следи седница Управног одбора, а потом и редовна скупштина, што је довољно да са одређеним кадровским променама у руководству већ од почетка последњег месеца у години отпочну озбиљне припреме за нову акцијашку сезону. Припадност младој генерацији прилика је за суочавање са истим проблемима који се, каже Лука, не могу свести на један заједнички именитељ који потврђује како постоји тек неколико најважнијих. Проблеми младих у Краљеву не разликују се много од проблема који оптерећују вршњаке у другим деловима земље у развоју са многим проблемима на друштвеном, политичком, економском и свим другим плановима од којих се сваки на свој начин одражава на ову популацију. - С мог аспекта највећи проблем младих је инертност у погледу бављења, не само друштвеним активизмом, друштвено корисним радом и политичким ангажовањем, него уопште ангажовањем као таквим. Млади људи су доста мирни, незаинтересовани и немају жељу да се боре ни за сопствене интересе а камоли за неке друштвене. Иако мислим да је то велика грешка не мислим да су разочарани и на ту појаву више гледам као на посебан феномен, као неку психолошку појаву. За мене је то више резултат утицаја друштва као таквог, јер његова модер-

15.10.2017.

МАГАЗИН

низација изазива отуђеност многих људи, не само младих. Експанзија друштвених мрежа, и комуникација младих преко друштвених мрежа, изазива отуђеност од друштва и појачава инертност, па не постоји ни једна мотивациона снага која их покреће на неку акцију. О томе сви причамо на овај или онај начин, али је чињеница и да млади људи свој мобилни телефон не могу да оставе по страни и нађу начин да се баве нечим што ће бити и корисно и инетересантно – каже Петровић. Иако је Скупштина града, као огледало власти, место на коме се усваја све што треба да реализује извршна власт, не може да има пресудан утицај на живот младих. За то постоје други органи и организације које се непосредно баве младима и утичу на решавање њихових проблема. У такве се убрајају Савет за младе и Канцеларија за младе чији се координатор Виктор Цвијић од постављења на то место показао као изузетно квалитетан момак са новим идејама. Као представник ове категорије Краљевчана Лука је у Скуштини града укључен у различите активности које могу да утичу на решавање проблема младих. Повољном оцењује и чињеницу да градоначелник Краљева долази из редова младих, и разуме њихове проблеме, што је повод за очекивање да се кроз заједничке акције са другим припадницима приближних генерација бори за бољи положај младих људи у овом граду. Једним од начина да се битније утиче на решавање бар једног дела проблема сматра се почетак рада Дома омладине. Боље упућени указују на податак да се на том пројекту озбиљно ради, да је познато где ће бити и како ће изгледати, али предстоји још много тога да се реализација пројекта приведе крају. Значајну улогу у томе треба да има Канцеларија за младе, али и Скупштина града у којој млади чине добар део најјаче одборничке групације. Можда и због тога млади представљају приоритет интересовања Луке Петровића и тему сваког излагања са скупштинске говорнице. То је и повод за уношење новина у свакодневни живот, а једна је дебатни клуб по угледу на сличан Правног факултета и свих средњих школа у Крагујевцу.

- У сарадњи са представницима власти ћу покушати да, координираним радом са директорима средњих школа, имплементирам тај облик активизма младих који ми је, као студенту права, омогућио учешће на бројним домаћим и међународним такмичењима где сам освајао награде. Имам доста планова, очекиваних и неочекиваних, које спроводим сам и у сарадњи са различитим организацијама и установама. У нашој одборничкој групи има још младих са којима одлично сарађујем, а себе неформално зовемо омладина Скупштине града. Ту су колеге Владимир Мимовић, Бранко Белопавловић, Жељко Ђуновић, па младе колегинице Милена Милићевић, Јелена Милошевић и друге – каже Лука и подсећа да на рад у скупштини гледа као вид сарадње и заједничке борбе свих одборника за добробит града. Једногодишње искуство довољно је за закључак да је актуелни сазив локалног парламента много квалитетнији од претходног. Овакав заључак заснива се на ставу да има много више међусобног разумевања, и боље сарадње између одборника, што је предуслов за рад у интересу грађана Краљева. Вршњацима који још нису нашли начин за активније ангажовање на побољшању сопственог положаја упућена је порука да не треба седети код куће, и чекати да неко други решава њихове проблеме, „јер ништа на овом свету не може пасти с неба и ништа се не може десити чудом“. - Ми смо покретачи свега што нам се дешава и власници својих живота, па сами одлучујемо како ћемо живетти, да ли ћемо целог живота да критикујемо и да се жалимо, или ћемо урадити нешто да крене на боље и да се дешавају добре ствари – каже на крају Лука уз позив младима, без обзира на политичко интересовање и опредељење, да се укључе у друштвени рад и друштвени живот где је свака идеја добродошла. Због тога разговор завршава поруком да појединац може да има само сан, а група може да спроведе револуцију. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.10.2017.

Нове повољности корисницима здравствених услуга

МАГАЗИН

15.10.2017.

У КОРИСТ ПАЦИЈЕНА

- У Општој болници „Студеница“ током године се обави око три стотине хиљада прегледа, а у 530 постеља реализује 25 хиљада ноћења. - Пошта Србије корисницима здравствених услуга, и запосленима у болници, свакодневно пружа најсавременије поштанско финансијске услуге, и друге из домена универзалног поштанског сервиса. – И овог викенда бесплатни специјалистички прегледи. – Списак допуњен гинеколошким и прегледима код уролога за дијагностику потенцијалног тумора простате. – Десет хиљада Краљевчана без здравственог осигурања

АТА И ЗАПОСЛЕНИХ

15.10.2017.

МАГАЗИН

ао високо профитабилна и друштвено одговорна компанија Пошта Србије константно шири лепезу услуга које пружа корисницима, а резултат друштвено одговорне политике која се спроводи годинама је и отварање посебног шалтера у холу Опште болнице „Студеница“. Повод је податак да се у овој здравственој установи током године обави око три стотине хиљада прегледа, а у 530 постеља реализује 25 хиљада ноћења. Присуством у просторијама болнице Пошта Србије омогућава корисницима здравствених услуга, и запосленима у Општој болници, свакодневно пружање најсавременијих поштанско финансијских услуга, али и других из домена универзалног поштанског сервиса. - Овде ћемо покушати да развијемо концепт преноса медицинске документације и услугу „Нека ваша пошиљка чека на вас“. Осим што ће све

пошиљке које гласе на примаоца Општа болница „Студеница“ чекати на овим шалтерима, пошиљке ће по захтеву пацијената чекати и све кориснике здравствених услуга – истакао је директор функције поштанске мреже у Јавном предузећу Поште Србије Срђан Јовановић и потврдио да овим није окончан развој поштанске мреже на територији Краљева. Пошта намерава да у наредном периоду отвори једну јединицу поштанске мреже на потезу између центра града и Жиче али и да, у оквиру развоја концепта електронске трговине што је и приоритетни посао, у наредном периоду уложи значајна средства у адаптацију поштанско-логистичког центра на путу према Адранима. Од почетне идеје до реализације протекле су пуне две године, а интерес Опште болнице вршилац дужности директора др Зоран Мрвић види у могућ-

ности да корисници услуга на кућну адресу добију различиту медицинску документацију, од лабораторијских анализа, налаза рендген службе, снимака скенера и магнетне резонанце до свих других анализа и лекарских налаза чиме се за степеницу више подиже квалитет услуга које пружа ова здравствена установа. - Други разлог је што омогућавамо запосленим радницима да у току паузе, без изласка из здравствене установе, могу да изврше уплате или подигну новац, а трећи разлог је сарадња са службом Поште тако да ћемо на овом шалтеру сами преузимати, па наш радник не мора да иде у друге поште у граду за преузимање или слање пошиљки према корисницима – каже др Мрвић уз потврду да реализацијом овог пројекта није завршена сарадња са Поштом Србије у пружању нових услуга према плану и могућностима

поштанске службе. Након што је у Општој болници недавно свим становницима омогућено да бесплатно обаве одређене врсте специјалистичких прегледа акција се наставља данас у периоду између 8 и 16 с тим што је врста прегледа другачија. Како је пре месец дана акценат стављен на кардиолошке, превентивне прегледе за шећерну болест и мерење крвог притиска овога пута су у први план стављени гиноколошки прегледи код уролога за дијагностику потенцијалног тумора простате. У истом периоду вршиће се и ултразвучни прегледи трбуха због чега је позив упућен првенствено онима који немају здравствено осигурање. Примарни скрининг карцинома дебелог црева, дојке и материце редовно се обавља у сарадњи са Домом здравља, а наставак превентивних прегледа има за циљ да се убрза рана

дијагностика тумора ових система и тако побољша излечење. Прилику за бесплатни преглед пре месец дана искористила су 62 пацијента од којих је код 12 откривен дијабетес што је повод да буду послати на даље лечење. Код два пацијента је утврђена потреба за интернистичком терапијом, а све потврђује да је организација превентивних прегледа била успешна. Податак да је број оних који су искористили прилику да буду прегледани бесплатно мањи него у другим градовима у Општој болници тумаче чињеницом да се у редовним поступцима заказивања и рада специјалистичких служби заврши већина ових прегледа. Проблем Краљева огледа се у великом броју становника који су, по различитим основама, остали без здравственог осигурања а процењује

се да их има десет хиљада. У Општој болници позитивном сматрају чињеницу да толиком броју у овом тренутку није потребан медицински третман, јер би у супротном пружање здравствених услуга било знатно отежано. С тим у вези инсистира се на проширењу права осигураника како би што већи број њих био укључен у систем здравствене заштите и, по потреби, добио адекватно излечење. Иако је примарна здравствена заштита у домену домова здравља податак да је краљевачки у физичкој вези са Општом болницом води ка ставу о заједничком приступу овом послу. Тако ће овог викенда гинеколошки прегледи бити обављани у оквиру Дома здравља, а ултразвучни и уролошки у оквиру Опште болнице „Студеница“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пети пут додељене престижне награде најсупешнијим женама региона

МАГАЗИН

15.10.2017.

ГАЛА ВЕЧЕ У ХОТЕЛУ „ЦЕПТЕР“

- Оскар најуспешнијим женама из свих сфера живота за рад, допринос и стваралаштво са циљем да се подржи и промовише идеја родне равноправности. - У ексклузивном простору Хотела „Цептер“ у Врњачкој Бањи, у присуству око две стотине педесет званица, одржана је четврта годишња додела признања успешним женама из ширег региона под називом „Дама године – Регион“. – Међу званицама представници локалних самоуправа, Војске Србије, света бизниса, културе, моде, естраде и других. – Нови пројекат Удружења „Дете у срцу“ избор за „Прву малу даму и џентлмена Србије“. – Похвале организатору за најбољи и најгламурознији догађај ове године у Врњачкој Бањи

МАГАЗИН 15.10.2017.

скар популарности „Дама године“ је признање установљено од стране Агенције за организацију дешавања „Eventus Team“, а додела је први пут организована 2014. године у дворани београдском Дома синдиката кад су уручена најуспешнијим женама из свих сфера живота за рад, допринос и стваралаштво са циљем да се подржи и промовише идеја родне равноправности. Поред уверења да успешност у послу не одређује пол већ квалитет, посвећеност, таленат и личне особине, у Србији су још присутне предрасуде и стереотипи по којима жене не могу бити једнако успешне као мушкарци. Насупрот томе недвосмислена је чињеница да се на лидерским позицијама налази све више жена које упорношћу и снагом нижу успехе на свим пољима. Годину дна касније покренут је пројекат под називом „Дама регион“ са циљем да се годишња признања у Краљеву доделе истакнутим женама из региона. Мотив за ово опредељење лежи у уверењу о постојању великог бро-

МАГАЗИН

15.10.2017.

ја изузетно успешних жена из свих сфера живота које нису имале прилику да буду јавно експониране само зато што долазе из унутрашњости. Јединствену прилику да буду награђене, и подстакнуте на значајније резултате у областима којима се баве, пружило им је „Дете у срцу“. У ексклузивном простору Хотела „Цептер“ у Врњачкој Бањи одржана је четврта годишња додела признања успешним женама из ширег региона под називом „Дама године – Регион“, а церемонији доделе присуствовало је око две стотине педесет званица међу којима су били представници локалних самоуправа, Војске Србије, света бизниса, културе, моде, естраде и других. На свечаном отварању пре препуном и богато украшеном великом двораном хотела госте је поздравио председник удружења Дејан Пантић и представио нов пројекат - избор за „Прву малу даму и џентлмена Србије“. Била је то прилика да финалисти овог програма, узраста од четири до четрнаест година, дефилеом у оквиру мини модне ревије, креативним одабиром

гардеробе од стране родитеља који су их посебно припремили за ову прилику, изазову салве аплауза присутних у дворани. Међу добитницама признања „Дама године – Регион“ ове године су се нашле градоначелница Смедерева др Јасна Аврамовић, власница и директор „Бернарда“ д.о.о. Бернарда Цецеља из Хрватска, Славица Ћирић из задруге „Дамско срце“, те извођачи традиционалне и модерне поп музике Марија и Марина Гобовић. Престижно признање за ову годину добиле су прва жена ваздухопловства Радмила Тонковић, заступнца бренда „Golden rose“ за југоисточну Европу Мануела Пламенова Бабачкова, председница удружења пословних жена Црне Горе Едита Даутовић, новинарка, блогерка и тв водитељка Ивана Ђорђевић, модни дизајнер, уметнички уредник „Женске ТВ“ и уредник Магазина Базар Сузана Перић, и директорка наменске производње трстеничке Прве петолетке Анђелка Атанасковић. Раме уз раме са њима на свечано украшеној позорници, са истим признањем у рукама, на-

шле су се предузетнице Душица Тричковић и Биљана Планић, новинарка Ирина Вукотић, поп џез певачица Биљана Обрадовић, директорка фирме за израду накита са елементима Swarovski кристала „Leweris“ Марија Буторовић, директорка Туристичке организације Краљева Ана Миросављевић, глумица Катарина Стојановић, произвођач природних ликера Слободанка Симић и једина жена витез вина и чувар винске културе Илинка Лила Ражнатовић. Да ово гала вече буде и забавно побринуо се познати поп певач Сташа Брајовић коме је пружена прилика да у несвакидашњој атмосфери промовише најновији албум номинован за Гинисову књигу рекорда, а громогласним аплаузом поздрављени су актери тренутно најактуелније позоришне представе „Ко вам даде представу“, Зорана Павић, Јелица Сретеновић, Ненад Шкундрић и Нигор ,којима је додељена плакета за Хит представу 2017. године. Највише разлога за задовољство имале су награђене даме које нису криле задовољство због пријема при-

знања на којима им је честитао председник општине Врњачка Бања уз похвалу организатору за најбољи и најгламурознији догађај одржан ове године у овој средини. Ништа мање атрактивна није била ни свечана вечера са специјалитетима посебно припремљеним за ову прилику заливеним официјелним пићима Дестилерије „Зарић“, Винарије „Грабак“ и воде „St. Johns“. Генерални покровитељ манифестације, интернационална компанија „Цептер“, приредила је гостима пријатно изненађење и омогућила бесплатно учлањење у свој клуб уз могућност куповине свих производа са попустом од 30%, а троје најсрећнијих гостију добило је на поклон продужене викенде у Цептеровим хотелима. Генерални директор фирме Leweris Марија Буторовић, награђена од стране компаније Swarovski као најбољи сарадник и купац у Европи, поделила је званицама 250 поклона у виду Swarovski минђуша, што је изазвало велико одушевљење женског дела публике. Изузетна организација коју је већи-

на присутних оценила као светску, јер је пажња посвећивала и најситнијим детаљима са циљем да се сви осећају уважено, само је још један доказ да је Пантић заузео лидерску позицију у организацији оваквих дешавања у Србији. То је и повод да се локалне самоуправе све више одлучују да га ангажују у организацији значајних дешавања у својим срединама. Општи утисак да је за организацију догађаја на оваквом нивоу потребан велики тим стручњака различитог профила Пантић скромно демантује тврдњом да, кад се нешто ради срцем и душом а при томе осети радост и благодет особа којима је то поклоњено, онда ништа није тешко.Овогодишњу доделу Оскара популарности под називом „Дама године – Регион“ испратио је велики број козметичких брендова међу којима су „Golden Rose“, „Florapin“, „Ba]ste“, „Cell-1“, „Lipo“ козметика и многи други који су осетили потребу да се нађу на истом месту са најуспешнијим женама из ширег региона. Т. Радовановић

МАГАЗИН 15.10.2017.

Међународнa недељa смањења ризика од природних катастрофа

СТО КАО ЈЕДАН

- Једна од активности које се спроводе у оквиру Међународне недеље смањења ризика од природних катастрофа, названа „Сто као један“ реализује се на основу протокола о сарадњи седамнаест градова и општина из слива Западне Мораве. - Основна идеја је да се на сто различитих локација изведу волонтерске акције чишћења, пре свега на водотоковима другог реда који представљају потенцијалне изворе еколошких катастрофа. - Панел дискусија на тему утицаја климатских промена на пољопривреду. - Представници Организације за храну и пољопривреду са другим стручњацима из ове области покушали да дефинишу неке од мера које би помогле пољопривредницима да буду отпорнији на климатске промене. - У Матарушкој Бањи, Ибру, Жичком потоку и у Грдицi радови на обалоутврдама и чишћењу противбујичних преграда

15.10.2017.

МАГАЗИН

мањење ризика од природних катастрофа представља концепт и стручно спровођење активности низом системских напора да се анализирају узрочни фактори и с њима управља, као и смањењем изложености опасностима, умањењем рањивости људи и имовине, промишљеним управљањем земљиштом и околином уз побољшање спремности на ове догађаје. Свеобухватни приступ смањењу ризика од катастрофа изложен је у Хјого оквиру за деловање Уједињених нација, усвојеном 2005. године, чији се исход огледа у знатном смањење губитака у случају катастрофа, како у животима тако и у смислу социјалних, економских и еколошких вредности заједница и држава. Систем Међународне стратегије за смањење ризика од катастрофа је покретач за сарадњу међу владама, организацијама и акте-

рима из цивилног друштва, који пружа подршку и помоћ у имплементацији Хјого оквира. Једна од активности које се спроводе у оквиру Међународне недеље смањења ризика од природних катастрофа, названа „Сто као један“ реализује се на основу протокола о сарадњи седамнаест градова и општина из слива Западне Мораве. Основна идеја је да се на сто различитих локација изведу волонтерске акције чишћења, пре свега на водотоковима другог реда који представљају потенцијалне изворе еколошких катастрофа. У оквиру обележавања Међународне недеље смањења ризика у Краљеву је спроведен низ активности, а једна је панел дискусија у Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ на тему утицаја климатских промена на пољопривреду у оквиру

које су представници Организације за храну и пољопривреду са другим стручњацима из ове области покушали да дефинишу неке од мера које би помогле пољопривредницима да буду отпорнији на климатске промене. Лепезу активности допуњавају и оне спроведене у основним школама са циљем да се најмлађи едукују за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. Једна од активности поклопила се са почетком инфраструктурних радова које, уз помоћ Владе Србије, на четири локације реализује Јавно предузеће „Србијаводе“ средствима програма обнове критичне инфраструктуре након јулских поплава. На локацијама у Матарушкој Бањи, Ибру, Жичком потоку и у Грдица планирани су радови на обалоутврдама и чишћењу противбујичних преграда које су некада имале

функцију, а деценијама уназад су константно затрпаване различитим врстама материјала. - Желимо да пошаљемо поруку грађанима, и свима у нашој заједници да, без учешћа свих, џабе радимо. Климатске промене, природне катастрофе и екологија нису монопол ни једне институције, него право и обавеза сваког, и због тога желимо да се тамо где треба појавимо у исто време са суграђанима и пошаљемо поруку широј јавности – каже руководилац Одељења цивилне заштите Здравко Максимовић. У активности је укључена и Канцеларија за младе која је као посебан бенефит активности „Сто као један“ препознала коришћење интернет платформе volonter.rs, изузетно ефективан алат који може да се користи у позивању волонтера.

Главним циљем свих ове активности оцењена је жеља да се у Краљеву формира друштвено одговорна заједница која ће адекватно моћи да реагује на све природне непогоде. Међународни дан смањења ризика од природних катастрофа је прилика да се суграђанима поделе брошуре којима се указује на мере за превенцију елементарних непогода и понашање у случајевима када обе наступе. Средина минуле недеље одређена је за еколошку акцију у оквиру које је на десетак локација извршено чишћење приобаља водотокова првог тако и другог реда, а обележавање Међународног дана смањења ризика од природних катастрофа завршено је централном манифестацијом на нивоу републике, у Крушевцу 13. октобра, у организацији Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе Србије,

Сталне конференција градова и општина и Програма за развој Уједињених нација за Србију. Била је то прилика да се представе резултати предузетих активности и примери добре праксе из рада цивилне заштите, а акцију „Сто као један“ подржао је Каритас Србије и обезбедио мајице, качкете и и рукавице за све учеснике. Обележавање Међународног дана смањења ризика од природних катастрофа отпочело је раније него у другим срединама па је, у недељи која је претходила интензивнијим активностима, око 500 ученика нижих разреда осам основних школа са територије града Краљева било укључено у акцију „Мала школа цивилне заштите“ коју је спровело Одељење за послове цивилне заштите. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15.10.2017.

МАГАЗИН

Слободан Стојановић Кепа

Знаменити Краљевчани: Слободан Стојановић Кепа (3)

СВЕ ПОЧИЊЕ И ЗАВРШАВА СЕ У КРАЉЕВУ - Бројне потврде да значајне проблеме у животу по који пут решава нека невидљива сила. – Клавијатуриста Мики Петковски због „Смака“ напустио „Леб и сол“. – Услов за повратак под окриље Продукције грамофонских плоча Радио-телевизије Србије снимање плоча у лондонском двадесетчетвороканалном студију. – Промоција „Црне даме“ на најбољој турнеји од Скопља до Словеније није донела зараду. - „Смак“ је једина група са југословенских простора која је званично издала плочу за страно тржиште. – На концерту у Сава центру 1992. године последњи пут изведен Tobacco Road. - Музика за филм „Византијско плаво“ настала у кућним условима. - „И осмог дана Бог створи бубњеве“

15.10.2017.

МАГАЗИН

д почетне идеје о формирању група „Смак“ је доживљавала бројне трансформације а долазак, или одлазак, сваког новог члана одражавао се мање или више на даљи ток рада. Значајан печат групи у дугом периоду дао је певач Борис Аранђеловић који је за време дугогодишњег боравка у Аустралији био у прилици да види најзначајније светске групе, па није био спреман да лако прихвати информацију како једна исто толико квалитетна постоји у Крагујевцу. Прилика да се увери пружена му је у време годишњег одмора у овом граду који ће се потврдити одлучујућим за даљи ток живота. У време кад је „Смак“ наступао у крагујевачком Дому ЈНА, а Борис на наговор пријатеља пристао да присуствује једној преподневној проби, већ приликом приближавања констатовао је како у овом објекту пуштају добру музику. Изненађењу није било краја кад се уверио да то није музика

са плоче, већ она коју на сваком од наступа изводи „Смак“. Било је то у време кад тадашњи певач, због сталног запослења, више није био у могућности да задовољи потребе групе, а није желео ни на који начин да је спутава у даљем напредовању. - Борис улази као Роберт Плант. Дуга плава коса брада и на први поглед изглед звезде. Упознамо се а овај наш друг, који је знао како певач треба да оде, каже што не пробате са Борисом који никад до тада није певао, сем онаку уз гитару по парковима. Сутрадан дође да пробамо и отпева легендарну песму Дип Парпла „Child In Time“ коју карактерише изузетно високо певање. Он је то отпевао тако лако, па га Точак упита може ли још једном. Потврда да може била је довољна да постане стандардни члан који је групи дао посебну боју. Имао је и пара, па је мало побољшао нашу опрему а, иако је требало да се врати у Аустралију, остао је

са нама – каже Кепа уверен да значајне проблеме у животу по који пут решава нека невидљива сила. Показало се то наком преласка Лазара Ристовског у Бијело дугме кад ни тројица других клавијатуриста није могло да задовољи високе домете и критеријуме групе „Смак“. Да су коцкице почеле да се слажу наговестила је појава на телевизији скопске групе „Брег“, касније „Леб и сол“, коју је предводио клавијатуриста Мики Петковски. Контакт уз помоћ заједничког пријатеља био је довољан за долазак у Крагујевац, а прелазак у „Смак“ на најбољи начин потврђује квалитет због кога је вредело напустити „Леб и сол“. Припрема албума „Црна дама“ поклопила се са периодом кад се „Смак“ вратио под окриље Продукције грамофонских плоча Радио-телевизије Београд, понајвише због много боље организоване продајне мреже. Услов је био да продукција обезбеди снима-

ње плоче у двадесетчетвороканалном студију Лондону. - Они то прихвате а ми са добро припремљеним материјалом, као уважене личности, одемо у Лондон где је потврђено колико Енглези имају другачији приступ послу. Показало се да је то, комплетно гледано, наша најбоља плоча на којој су највећи хитови, Даире и друге песме. Једва смо чекали да „Дугме“ са Лазом сними нову плочу. Те године смо их превазишли по популарности и, по оцени публике и критичара, проглашавани за најбољу групу у земљи. Односи са „Дугметом“ су захладнели до мере да је, на првом концерту у Пиониру пред турнеју са албумом „Црна дама“, препуна хала, у којој више није имало где да се седне, звиждуком исратила Лазу који је дошао да нас чује. Била је то наша најбоља турнеја од Скопља до Словеније, све сале су биле препуне а ми, по обичају, нисмо зара-

дили паре. Сви смо имали породице и настојали да нешто пошаљемо кући, али смо на крају били у минусу јер се испоставило да су трошкови много велики што је деловало као велико разочарање. Група „Смак“ је тада, због размирица и неслагања, почела да пада што се и могло очекивати. Са женом и двоје деце живео сам у две просторије без воде и купао се само кад смо били на турнеји. Да су нас искоришћавали, а да је то била својеврсна пљачка, схватио сам неколико година касније кад је све прошло – признаје Кепа уз потврду да се све дешавало пред крај 1977. и почетком наредне године. Петогодишњи уговор са фирмом „Фантази“ из Франкфурта обавезивао је „Смак“ да изда плочу на енглеском језику и у том периоду у енглеским студијима сними осам албума. После „Црне даме“ била је то још једна плоча али се показало да песме нису на оче-

киваном нивоу, јер су настале у атмосфери коју су обележиле свађе. Иако је извођење било на врхунском нивоу није било хитова попут „Црне даме“, а неспоразум са власником фирме везан за текстове био је повод за раскид уговора. Сви чланови бенда били су свесни чињенице да значајније резултате не треба очекивати пре него се плоча прода, као и да би само једна од осам са адекватним хитом могла да их учини познатим у свету. Иако се свирање није чинило спорним проблем је чинило и певање на страном језику. Са дистанце од неколико деценија чини се да је доста тога рађено стихијски иако је „Смак“ једина група са југословенских простора која је званично издала плочу за страно тржиште. Очекивало се да нови албум под називом „Рок циркус“ током читаве турнеје буде промовисан под циркуском шатром, баш као што су то некада

МАГАЗИН 15.10.2017.

МАГАЗИН

15.10.2017.

радили Ролингстоунси. Шестомесечну паузу која је уследила након смрти председника Југославије Јосипа Броза Тита обележили су бројни неспоразуми што је било повод за одлуку да након плоче „Зашто не волим снег“, која се музички гледано сматра најбољом, свако крене на своју страну. Десило се то у време кад су тридесетогодишњаци најзрелије свирали због чега и даље преовладава уверење да није направљен прави потез. Да се свака птица враћа своме јату још пре тога је потврдио Ристовски који је, након неуспелог покушаја да са бубњарем „Бијелог дугмета“ Ипетом Ивандићем направи групу, пожело да настави каријеру у „Смаку“. Период од неколико следећих година обележило је спорадично појављивање на по којем концерту, солистички наступи Лазара Ристовског и плоча „Смак 86“ која се не сматра посебно значајном.

У поноћ 4. априла сваке године крагујевачки студенти су прослављали свој дан концертом на коме се окупљало више хиљада људи, а сваки наступ групе „Смак“ био је повод за разговоре о новом окупљању. Прилика за то пружила се 1992. године кад су „Смаковци“ три дана узастопно пунили велику дворану Сава центра што је био добар знак да публика није заборавила све што се дешавало претходне две деценије. Концерт је међу члановима бенда остао упамћен као последњи на коме је изведен „Tobacco Road“. Још једном се показало да све није могуће извести на начин на који је планирано, а доласку Бориса Аранђеловића их Холандије испречиле су се санкције које је међународна заједница увела скраћеној Југославији. Кад су Кепа и Точак остали сами, баш као и кад су почињали, један од ретких начина да се створи нешто ново био је мини студио у

кућним условима у коме је настала музика за филм „Византијско плаво“. - Снимимо то а на плочи се нађе песма „Где си душо, где си рано“ коју само Точак може да одсвира. Једном приликом је он, пошто је стигао раније, морао да ме сачека док се вратим, јер сам имао неког посла у граду, Пошто имам школу код куће су и два комплета бубњева, а кад сам дошао видим да свира са мојим сином Дејаном за једним. Седнем за други и одсвирам исто, а Точак пита зашто не би свирали заједно. Од тада до последњег концерта на Ушћу наступали смо са два бубњара, ма колико било тешко да свирамо унисоно. Док смо у Сава центру, последњи пут у оригиналној постави, свирали „Византијско плаво“ приметили смо да публика пева што је повод за предлог да нађемо певача. На почетку је било лепо, али није прихваћено како треба

па решим да одустанем од свега јер нико није доживео специјално задовољство, ни музичко ни финансијски – каже Кепа. Иако је био свестан да ће године кад тад учинити своје први здравствени проблеми јавили су се 2011. године. Осећај да трну прсти, а да се нога све теже покреће, повод је за одлазак и потврду магнетне резонанце да су од дуготрајног седења вратни пршљенови запретили да оштете кичмену мождину. Након хитне операције уследио је дуготрајни опоравак а каснији рад, више рефлексно, потврдио да нема довољно снаге за овако захтеван по-

сао. Традиционални скуп бајкера у ресторану „Ко то тамо пева“ у Книћу 3. септембра био је прилика за још једно окупљање групе „Смак“. Случај је хтео да међу бајкерима буде један од директора из тима познатог менаџера Раке Марића, а „Шумадијски блуз“ Бориса Аранђеловића повод за понуду за ново окупљање и концерт у београдској Арени пред крај 2012. Велико интересовање јавности повод је за тромесечни рад и осећање да би до краја године могао да се догоди својеврсни смак света. - После тачно двадесет година за-

једно смо вежбали пуна три месеца. Већ сам навикао да свирам са сином и ослањам се на његову енергију. Свирао сам базично, и све је функционисало, али осећам да немам снагу и брзину, па сам расподелио широк спектар музичког знања да остварим исти ефекат. Тај концерт 29. децембра 2012. је био најбољи у мом животу. Препуна сала, карта више се плаћа сто евра, а на емотивни концерт са плакањем дошли су сви виђенији људи. Свирачки је можда и било бољих, али комплетно са публиком не, а кад смо засвирало „Даире“ песма се чула и након изласка

МАГАЗИН 15.10.2017.

публике на улице. Концерт на Ушћу 2015. окупио је тридесет хиљада људи. Феноменални Борис се већ разболео, знали смо да нешто није уреду, али се жртвовао за нас и заувек нас напустио два месеца касније. Тако се завршило, а иако постоје неке иницијативе за још једно окупљање не желим јер некадашњи ниво не може да се достигне без Бориса, па је боље да остане тако – каже Кепа који је прилику за наставак рада пронашао у групи „Kepa And Free Spirits“. Са гитаристом, басистом и певачицом први пут је наступио 5. јануара следеће године у Краљеву где је потврђено да песме са репертоара групе „Смак“ у новој обради звуче десет пута боље. Због њих је пред крај музичке каријере променио стил свирања, и са десне све пребацио на леву руку, што је отворило ново поље и могућност да свира лепше него раније. Тридесетак наступа потврдили су оправданост постојања и велику дозу емоција које изазивају плач. Прошлогодишњи бубњарски камп у истарском градићу Грожђану био је повод за остварење још једног сна. У време кад је размишљао да ли

да се одазове позиву организатора, и одржи мастер клас, одлучујућим се показао најављени долазак Стива Геда који је свирао са Ериком Клептоном. Могућност сусрета са музичком легендом, и бубњарем који му је био узор током читаве каријере, била је довољна за потврду и одлазак, ако треба и пешице. Мастер клас у мајици са натписом „И осмог дана Бог створи бубњеве“ био је увод у непроспавану ноћ пред заказани сусрет један сат након поднева. - Довољно ми је што сам био у његовој близини, што сам могао да стиснем руку узору о коме сам маштао годинама, док су ме све време подилазили жмарци. Поклонио сам му књигу о мени која је изашла 2000. и захвалио се на инспирацији и свим годинама инспирације, а он мени, једином од учесника кампа, палицу са којом свира. Помислио сам да ме сам Бог части за све што сам радио у животу, а врхунац је Диплома заслужног грађанина Краљева. Она ми је најдража зато што све почиње и завршава се у Краљеву. Волим Краљево и увек сам са поносом истицао да сам Краљевчанин. Кад сам примао награду најежио сам се, јер је леп

осећај кад знаш да неко цени твој рад и да те нису заборавили. Остала ми је још жеља да свирам што више, и што дуже – каже Кепа. Наду у то подгревају млади музичари пуни енергије којима предстоји снимање албума са песмама групе „Смак“. Кепа очекује да се на дуплом албуму под називом „Завештање“ поред „Црне даме“ појави и низ других песама, неке са наступа уживо а неке снимљене у студију. Слободан Стојановић је још једна потврда да је Краљево расадник музичких талената од којих су многи постали врхунски извођачи. Оно што последњих година показује са млађим колегама на најбољи начин је садржано у реченици новинара који потврђује да је све рашрафљено, а ипак ту. Иако не свира снажно као некада све ипак изгледа музички довољно снажно и лепо. Вишедеценијско искуство добра је основа за савет млађима да не одустају од онога што воле. Најбоља потврда је он који у 67. години показује невероватан ентузијазам а прошао је, каже, од блата до злата. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.10.2017.

Инвазија паса луталица на територију града Краљева

МАГАЗИН

15.10.2017.

ОПАСНОСТ ПРЕТИ

И ИЗ НОВОГ СЕЛА

Фото: М. Радовановић

- Два волонтера Друштва за заштиту животиња „Спаске“ води рачуна о седамдесет паса. - Тридесетак опорављених, вакцинисаних и стерилисаних паса спремни за удомљење. – Неки на удомљавање чекају више од три године. - Посебна пажња посвећује се непокретнима који захтевају више пресвлачења у току дана, али и псима са епилепсијом којима је потребна редовна терапија. – На лечењу тренутно два непокретна пса, а било их је петнаест. – Хендикепиране псе узимају само странци. - Излечењем одређеног броја паса од штенићака елиминисана опасност од ширења заразе. – Педесет организација из земље и иностранства против скупштинске одлуке. - Појава све већег броја напуштених паса поклопила се са почетком рада приватног азила Авенија МБ из Новог села који, по цени од осам хиљада динара по једном, прихвата ову врсту четвороножаца са територије шездесет локалних самоуправа

15.10.2017.

МАГАЗИН

роблем појаве све већег броја паса луталица широм Србије није мимоишао ни Краљево где локална самоуправа и Јавно комунално предузеће „Чистоћа“, у чијој је надлежности брига о овој врсти кућних љубимаца, не успевају да нађу адекватан одговор и смање број напуштених четвороножаца ни у централном делу града. Једним од начина да се проблем бар мало ублажи сматрана је недавна одлука Скупштине града о изменама и допунама Одлуке о условима и начину држања домаћих животиња која је изазвала бурну реакцију јавности, пре свих бројних удружења за заштиту животиња из земље, али и иностранства. Посебан проблем међу кућним љубимцима без власника представља велики број оболелих и оних који су доживели повреде са катастрофланим последицама о којима бригу воде само два стална волонтера Друштва за заштиту животиња „Спаске“. Председница Данијела Јовић потврђује да дру-

штво постоји четири године а да се број паса о којима води рачуна, од само неколико у почетку, попео на око седамдесет који се лече на две локације. Међу њима им и оних који су злостављани на различите начине, сечени, бачени са спрата, спаљивани... Тренутно су на лечењу, и у колицима, два пса непокретна због повреда кичме, један страдао у саобраћајном удесу а други од људске руке. Карактеристични су случајеви пса коме је неко у центру града запалио уши и другог који је бачен са трећег спрата. Иако је полиција настојала да пронађе починиоца како није било сведока остаје забележено како се сам попео на трећи спрат, шетао по симсу и пао. У једној кући у Рибници, добијеној на коришћење од власника који живи у Француској, смештени су најтеже оболели пси међу којима и два са епилепсијом због чега су под сталном терапијом. У другом објекту, у близини азила за псе Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, смештено је три-

десетак опорављених, вакцинисаних и стерилисаних спремних за удомљење. Сарадња са запосленим у овој радној јединици оцењује се добром, а огледа се у могућности сталног приступа псима, обавештавању о повређенима, по који пут и пружању помоћи при превозу. Неповољном се оцењује немогућност лечења у азилу „Чистоће“ где се врши једино стерилизација и вакцинација против беснила. Скромну помоћ пружају добронамерни уплатом на посебан текући рачун друштва, а средства која се обезбеђују на овај начин никад нису довољна да покрију све дугове, првенствено за исхрану и лечење. Добрим сарадницима показале су се три ветеринарске амбуланте, Бојанвет, Србовет и најчешће Примавет са стационаром у коме сваки од паса после операције мора дао остане по неколико дана. Значајним за друштво чини се наплата услуга по приступачним ценама, што у знатној мери олакшава пружање помоћи повређеним и болесним псима.

Дневне потребе гранула достижу тридесетак килограма, а у недостатку надомештају се старим хлебом и тестенином. Разочаравајуће делује сазнање да краљевачке пекаре и месаре нису показале спремност да донирају ни оно што им није потребно, па је посебно изражен проблем набавке гранула, посебно за исхрану најтеже оболелих којима је потребан квалитетнији оброк. Од два стална волонтера највећи део посла је пао на Јовицу Жнидарића који са болесним псима проводи највећи део дана. Посебна пажња посвећује се непокретнима који захтевају више пресвлачења у току дана, али и псима са епилепсијом којима је потребна редовна терапија. Четири године искуства било је довољно да се савладају основни елементи неге, давање инјеција, укључивање инфузије и слични. У удружењу се значајном оцењује помоћ љубитеља паса из других средина, претежно из иностранства, што потвр-

ђује донација знатне количине лекова која је пристигла из Немачке. Ма колико звучало парадоксално значајном се чини чињеница да су на лечењу само два непокретна пса, а било их је и до петнаест. Свакодневне вежбе са њима дају резултате, а пребијена женка је почела да се ослања и на задње ноге. - Хендикепиране псе узимају само странци, а једна француска организација која се бави тешко повређеним псима неколико јер има могућност за много бољи опоравак. Два последња су се потпуно опоравили, а узели су и мешанку теријера која је била потпуно одузета. Ми смо овде успели да јој опоравимо предње ноге, али на задње није ништа осећала. Узели су је и са њом радили вежбе, па је после неколико месеци почела да хода. Кад је стала на ноге открили су да се, од силних батина, појавио хематом који је прерастао у тумор на мозгу и баш кад су је спремили за операцију она је угинула.

Једног теријера који је био претучен у колицима смо послали у Словенију жени која има неколико паса. Вежбао је са њом и сада хода – прича Данијела уз подсећање на све израженију појаву одбијања за удомљавање мешанаца. Од паса спремних за удомљавање има и оних који такву прилику чекају више од три године, па највећи проблем, због ограничених капацитета, представља могућност смештаја нових који пристижу. Ма колико становници кућа у околини оне у којој су смештени пси по који пут и баце нешто хране преко ограде још није у потпуности елиминисана појава пријава различитим инспекцијским органима, као што је био случај пре две године кад је и њима потврђено да нема другог начина, нити локације, за смештај, посебно оних под терапијом којима је потребан стални надзор ветеринара. У друштву сматрају да је нехумано излечене псе поново пустити на улицу, поготово оне који су

Данијела Јовић

МАГАЗИН 15.10.2017.

већ преживели трауме због малтретирања, а значајним сматрају податак да је излечењем одређеног броја од штенићака елиминисана опасност од ширења заразе. Повремено укључење још по којег од малог броја спремних да се укључе у ову врсту активности потврђује да се ситуација не разлликује много од других средина у земљи. Главни проблем је потреба максималне посвећености болесним животињама током већег дела дана, исхрана, нега, одвођење код ветеринара, тражење спремних за удомљавање... Као со на рану широке лепезе проблема дошла је скупштинска одлука по којој је могуће вршити еутаназију болесних и повређених паса, или уступање за научно истраживачке сврхе, која је изазвала велико узбуђење међу љубитељима ове врсте кућних љубимаца, посебно оних који пружају максималне напоре да им се омогући нормалан живот. Она је требало да измени важећу одлуку о држању кућних љубимаца усвојену пре две године, јер претходна из 2009. није била у складу са важећим законом који у процес доношење сваке нове подразумева укључење удружења. - По закону су били у обавези да укључе удружење у било какву промену одлуке што нису учинили. Закон о добробити животиња тачно дефинише каже кад, и у којим условима, се животиње могу еутаназирати. То су тешко повређене, болесне и старе, али се и тада тражи контакт са удружењем и провера да ли може да их прихвати. У закону пише које се све животиње могу користити у научно истраживачке сврхе и шта све мора да испуњава тај ко ће их преузети. Ни једна одлука не може бити изнад закона, па смо о свему обавестили удружења из земље и света и затражили да се одлука усагласи са законом. Градско веће је одбило амандман на одлуку, а одборник који га је предложио морао је под притиском да га повуче. Ми смо имали рок од осам дана до ступања на снагу да се договоримо са доносиоцима одлуке, а наше и још 49 удружења из земље и света потпи-

сало је иницијативу да се избаци спорни члан и одлука усагласи са законом. Скупили смо преко 20 хиљада потписа из земље и света, од којих петнаест хиљада на иницијативу једне француске организације. Све смо то проследили Градској управи којој су послате хиљаде меилова оних који су од нас усвајали псе, највише странаца, а по Закону о доступности информација од јавног значаја затражили смо да нам кажу ко је донео одлуку и ко је био у комисији. Урадили смо све што смо могли, али они и даље нису учинили ништа – каже Данијела уз нагласак да је, након објављивања одлуке у Службеном гласнику, одлука постала пуноважна што је повод за покретање иницијативе за оцену уставности пред Уставним судом Србије. У оваквим, и сличним ситуацијама, није неуобичајено да се позива на неразумевање и погрешно тумачење документа, а овај би требало да се односи на кућне љубимце који побегну од власника. У удружењу много ефикаснијим начином решавања проблема напуштених паса сматрају адекватно кажњавање неодговорних власника који то дозвољавају. Услов за то је да претходно све животиње буду чиповане како би једноставно могло да се утврди коме припадају и ко је дужан да брине о њима. Значајну улогу у решавању проблема требало би да одигра регистрација одгајивачница, уз само неколико какве у Србији имају овај статус, и евиденција свих који су преко њих постали власници паса. Иако је већ на следећој седници Скупштине града спорна одлука промењена у друштву „Спаске“ нису одустали од намере да исправност ставова потврди Уставни суд. Појава све већег броја напуштених паса у центру града, али и по околним селима, поклопила се са почетком рада приватног азила Авенија МБ из Новог села који по цени од осам хиљада динара по једном прихвата ову врсту четвороножаца са територије шездесет локалних самоуправа. Иако је обавеза да се након стерилизације и вакцинације врате на место одакле потичу лакшим начином се показала ди-

стрибуција по околним селима о чему сведоче бројни докази поднети надлежним тужилаштвима, а да још нико није позван на одговорност. - У Србији је све подмићено, а власник има подршку одређених људи јер су огромне паре у питању. Удружења су потписивала петиције, сви знају за проблем, али нико од надлежних не мрда прстом, па ништа нећемо моћи да урадимо док се то прихватилиште не затвори. Налазили смо псе из Зајечара и Неготина које су људи препознавали, а један део и угине пре него стигне јер се у малу приколицу без отвора нагура и по двадесет паса. Зато сви ни не стигну живи, а они који стигну касније буду убијени – каже Данијела уз потврду да је са припадницима инспекцијских органа покушала да уђе у азил, али то није било дозвољено. Приступ није дозвољен ни онима који изразе жељу да удоме по којег пса, а према неким подацима има и случајева да власницима пси буду отимани из руку пре него заврше у Новом селу. Према подацима из удружења значајнији резултат није дао ни састанак са представницима краљевачке локалне самоуправе који је завршен претњом инспекторима тужбом уколико дођу у контролу. У комликованим околностима локална самоуправа предузима кораке за стварање услова у којима се власницима олакшава старање о животињама, на два места у граду постављене су корпе за измет, а донета и одлука о градњи парка за кућне љубимце. Свима који примете било какво злостављање животиња пружена је могућност да, преко Фејсбук странице, обавесте друштво „Спаске“ у коме главном кочницом кажњавању неодговорних сматрају надлежно тужилаштво. Мала је утеха што, у случајевима очигледног злостављања, полиција одради свој део посла, као приликом бацања пса са трећег спрата или убиства секиром, кад се све завршава у тужилаштву и поред уверења да би онај ко се тако понаша према животињама на сличан начин могао да поступи и према човеку. Т. Радовановић

МАГАЗИН

15.10.2017.

Завршена још једна Дечја недеља

МОСТ ГЕНЕРАЦИ - Дефилеом четири стотине педесет деце из четрнаест основних школа, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и приватних школица „Чуперак“ и „Едука центар“ завршена овогодишња Дечја недеља. – На Атлетском стадиону традиционална Трка за срећније детињство. – Победницима у свим категоријама награде Црвеног крста, бесплатно учлањење у Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ и Карате клуб „Реикон“. - Куповином стартног листића по цени од 50 динара сваки учесник је помогао да деци из социјално угрожених породица буде омогућен одлазак на зимовање очетак октобра сваке године време је када се у оквиру Дечје недеље интензивирају различите активности најмлађих суграђана. Та-

ко је, у периоду између 2. и 11. октобра, својеврсни празник најмлађих Краљевчана обележен бројним програмима које је организовала Народна

библиотека „Стефан Првовенчани“, а тачка на овогодишња дешавања стављена на Атлетском стадиону где је одржана традиционана Трка за срећ-

ИЈСКЕ САРАДЊЕ није детињство и маскенбал ученика четрнаест краљевачких основних школа, деце Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и приватних школица „Чуперак“ и „Едука центар“, под називом „Градимо мостове генерацијске сарадње“, у оквиру кога је око 450 ученика имало посебну прилику да докаже домишљатост у креирању маски. Овај програм је уједно најмасовнији који традиционално организују Црвени крст Краљево, Друштво учитеља и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. Дечја недеља је почела гостовањем песника којима су се, у Геронтолошком центру, придружили ученици Одсека за традиционално певање Музичке школе „Стеван Мокрањац“, а на-

стављена у оквиру луткарске радионице Народне библиотеке и програма „Краљевска питања“. Широку лепезу најразноврснијих програма обогатиле су „Краљевске приче“ у матарушком вртићу „Лане“ и Конареву и „Књигодаровница“ у Бапском Пољу уз учешће дечјих песника, глумаца и чланица Кола српских сестара. Полазницима Књижевне радионице намењен је програм „И каменчићи причају приче“ коме су присуствовали библиотекари из пољског града Зелена Гора. Програм Дечје недеље употпуниле су „Прича до приче“ и „Краљево, град књиге“, који су пољским библиотекарима приредили млади чланови Стрипотеке, и „Деца песници, песни-

ци за децу“ коме су допринос дали награђени на књижевном конкурсу краљевачке библиотеке. Након кроса на Атлетском стадиону уследио је двочасовни шарени дефиле свих учесника и додела награда које је за најуспешније обезбедио Црвени крст. Карате клуб „Реикон“ је по три првопласирана у свим категоријама даривао бесплатним чланством, што је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ обезбедила за све учеснике овог јединственог догађаја. Куповином стартног листића по цени од 50 динара сваки учесник је помогао да деци из социјално угрожених породица буде омогућен одлазак на зимовање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.10.2017.

МАГАЗИН

15.10.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Мој мали пони

октобра у поподневним пројекцијама које почињу у 17,30 сати. Ана Карењина: Сећање Вронског У време Руско-јапанског рата

сећају. По сценарију који је написао са Јуријем Потенком филм који траје више од два сата режирао је Карен Шахназаров, а главне улоге поверио Елизабети Бојарскајој, Кирилу Гребешчикову и Виталију Кишченку. Филм се приказује до 18. октобра, а пројекције почињу у 19,30. С.М.А.Р.Т. Потера Агент приватног обезбеђења тре-

Генерације су одрасле уз глобално популарни серијал „Мој мали Пони“ који стиже на велика платна у новом, магичном издању. „Мој мали Пони“ доноси добро познату шесторку у најспектакуларнијој авантури до сада! Будућност Еквестрије је у опасности када Сторм Кинг нападне Кантерлот с планом да понијима украде чаролију. У никад пре виђеној авантури, понији крећу на незабораван пут изван Еквестрије, преко чаробних планина и подморских светова, на којем ће упознати нове пријатеље и са њима покушати да спасу свој дом. Деведесетоминутну анимирану породичну авантуру, синхронизовану на српски језик, по сценарију Меган Мекарти и Џое Баларинија режирао је Џејсон Тисен, а гласове анимираним јунацима позајмили су Маријана Аранђеловић, Јелена Јовичић, Снежана Јеремић, Александра Ширкић, Марко Марковић, Борис Миливојевић, Сара Јо, Бода Нинковић... Филм се приказује до среде 18.

1904. године у Манџурији главни хирург руске војне болница спасава живот неколицини рањених официра, међу њима и грофу Вронском. Када сазна за његов идентитет одлази у болнички стационар и саопштава му да је сурова игра судбине чињеница да му је баш он спасио живот, јер грофа сматра одговорним за трагедију своје породице. Сергеј Карењин је једини син Ане Карењине који, не гајећи било какве илузије, и не очекујући одговоре, Вронском поставља питање које га мучи целог живота: шта је натерало његову мајку на кобни чин? После краћег оклевања Вронски одлучује да исприча своју причу о трагичној љубави са Аном Карењином, па се враћа у прошлост и са Аниним сином дели сећања чији је заточеник тридесет година, запажајући да се људи сећају само онога чега желе да се

ба да испрати скупоцени кинески антиквитет из Шангаја, али га на путу до одредишта чека заседа. Кад банда лопова лоцира пошиљку, тада агент и жена коју воли буду доведени у опасност. Како би их спасио обоје и сачувао пошиљку, агент треба да надмудри план банде и избегне шангајску полицију. По сценарију Кевина Бернарда филм је режирао Чарлс Мартин, а главне улоге тумаче Орландо Блум, Ли Ву и Сајмон Јам. Филм се приакзује до средине наредне недеље, а пројакције почињу у 22 сата.Мото крос се враћа у Краљево

Мото крос се враћа у Краљево

МАГАЗИН

15.10.2017.

У ТРЕШЊАР НА ВЕЛИКА ВРАТА

- Са јединим аутодромом у земљи лиценцираним за ову врсту такмичења Краљево је лидер у региону и место одржавања значајних такмичења у ауто и мото спорту. – Прво такмичење у мото кросу на новој стази у Трешњару. – Стаза дуга хиљаду и сто са висинском разликом од четрдесет метара. – Максимална ширина дванаест, а минимална пет метара. - Више од сто хиљада кубика земље морало да се премести са једног дела стазе на други како би се направила конфигурација терена која овој стази даје атрибуте једне од најатрактивнијих у земљи. - Мото крос стаза у Трешњару омогућава већи комфор учесницима него било која друга у земљи

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 15.10.2017.

ош од седамдесетих година прошлог века Краљево на простору који се у жаргону дефинише као земље региона, заузима значајно место у развоју ауто мото спорта, а све је почело почетком осме деценије прошлог века кад су на аутодрому Берановац одржане прве ауто и мото трке за првенство Југославије, потом и међународне у различитим категоријама. Тако је Краљево, са јединим аутодромом у земљи лиценцираним за ову врсту такмичења, постало лидер у региону и место одржавања значајних такмичења у ауто и мото спорту. Породицу мото спортова је каснијих година употпунио мото крос на стази у Метикошима где је последња трка, ма колико се подаци из различитих извора не подударају, одржана 17. септембра 2006. године. Како су такмичења у овом спорту јењавала стаза је полако зарастала у коров, а податак да последњих неколико година краљевачки такмичари поново преузимају примат у овомс спорту, у екипној и појединачној конкуренцији, повод је за градњу нове стазе чија се промоција врши овог викенда. Са новом мото крос стазом у Трешњару поново се заокружује целина каква је некада постојала па Краљево преузима примат и над много већим центрима какви су Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Иницијатор идеје за градњу стазе је председник AMSK GTC racing – KV Дејан Јаблановић на чијем је породичном имању, уз подршку локалне самоуправе и помоћ појединаца, удружења и различитих интересних групација, изграђена нова стаза дужине хиљаду и сто метара, минималне ширине пет а максималне дванаест, са висинском разликом од четрдесет метара. Куриозитет посебне врсте представља податак да је више од сто хиљада кубика земље морало да се премести са једног дела стазе на други како би се направила конфигурација терена која овој стази даје атрибуте једне од најатрактивнијих у земљи. Од идеје до реализације прошле су пуне три године ,а радови додатно интензивирани последња три месеца какао би јуче и данас била организована промотивна надметања као основа на којој би наредне године требало да буде одржано и државно провенство. Вредност новог спортског објекта огледа се у мултифункционалности јер, поред одржавања мото крос такмичења, ствара повољне услове за бројне друге манифестације каквим се сматрају изложбе паса, показне вежбе Штаба за ванредне ситуације, курсеви противпожарне заштите, али и циклокрос и хард ендуро такмичења. Проширењем приватног поседа за додатних 48 ари створени

су услови за бројна дешавања након што се за то добије одговарајућа лиценца. И баш због тога се организацији првог позивног такмичења уз мото кросу пришло са максималном опрезношћу у настојању да се ништа не препусти случају, пре свега кад је у питању безбедност учесника и посетилаца. Значајну помоћ у томе пружили су Мото савез Србије и стручњаци различих профила без чијег учешћа овако захтеван пројекат није било могуће реализовати. Због такмичења проглашеног за високо ризично неопходна је била израда елабората безбедности који до детаља дефинише обавезе свих учесника у организацији надметања најбољих појединаца у овом спорту укључујући ангажовање бројних професионалаца на пословима обезбеђења до припадника Министарства унутрашњих послова, посебно из Сектора за ванредне ситуације. Уз нагласак на максималну безбедност посетилаца није на одмет чињеница да нова мото крос стаза у Трешњару омогућава већи комфор учесницима него било која друга у земљи. Постигнут је довођењем струје на саму стазу, али и боксове у којима се такмичари припремају за наступ. - Гледали смо на сваки детаљ, да свако буде примљен, добије место и позицију, да има прикључак за струју, уличну расвету, храну, пиће и смештај за такмичаре из Румуније, Мађарске, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине који такмичењу дају међународни карактер. Ова трка је огледало свих следећих које ће се дешавати у нашем граду, а податак да су сви хотелски капацитети попуњени потврђује да ће и град имати корист од целе ове приче – каже Јаблановић. За прву трку на новој стази у Трешњару пријављено је шездесет такмичара и двадесет аматера на првом купу за ову за оне који праве прве кораке у мото спорту. Долазак у Трешњар је прилика да од лиценцираних тренера добију потребна упутства и савете који се тичу првенствено безбедности. Управо због тога дефинисани су строги услови које сваки такмичар мора да испуни пре него изађе на стазу. Посебно значајним чини се улога припадника Министарства унутрашњих послова усмерена на контролу алкохолисаности учесника овог интересантног такмичења. Изградњу мото крос стазе у Трешњару помогла су краљевачка јавна предузећа и привредници који су препознали њен значај за развој овог спорта. Посебно значајном оцењује се могућност да краљевачки такмичари, који постижу врхунске резултате у овом спорту, због тренинга више неће морати да одлазе на удаљене дестинације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

15.10.2017.

Слога - Динамик 86:88

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 15. И 21. ОКТОБРА

МАГАЗИН

15.10.2017.

15. октобар

1529. — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог. 1582. — У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар. 1894. — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске. Без доказа осуђен на доживотну робију, али је после великог негодовања јавности и ангажованог иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус рехабилитован. 1928. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика. 1941. — Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева. 1949. — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности. 1964. — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин. 1993. — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци.

1997. — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо. 1998. — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову. 2000. — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком. 2008. — У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија

16. октобар 1793. — На гиљотини погубљена Марија Антоанета 1813. — Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне. 1837. — Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова. 1846. — Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону. 1872. — Сима Лозанић је постављен за суплента хемије и хемијске

технологије на Великој школи у Србији на катедри коју је до тада водио Михаило Рашковић. 1910. — Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште. Летјелица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину. 1946. — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа. 1953. — Изашао први број Вечерњих новости. 1964. — Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем. 1973. — Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду. 1978. — Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II. 1984. — Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960. 1996. — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фуд-

балско првенство. 1998. — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени. 2001. — Британска авио-компанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена. 2002. — Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.

17. октобар 1797. — У италијанском месту Кампоформио потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута Млетачка република. Француска добила млетачке поседе у Албанији и острва у Јонском мору, а Аустрија Венецију, Истру, Кварнер, Далмацију и Боку которску. 1854. — Током Кримског рата британске, француске и турске трупе почеле опсаду Севастопоља и после 11 месеци заузеле најзначајнију луку руске црноморске флоте. Мировним споразумом у марту 1856. разорен град враћен Русији. 1855. — Енглез Хенри Бесемер патентирао поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“. 1912. — Србија и Бугарска, девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра придружила им се и Грчка, чиме је почео Први балкански рат. За непуних месец дана осло-

15.10.2017.

МАГАЗИН

бођен готово цео Балкан, а рат завршен примирјем 3. децембра. Мировни уговор, којим се Турска одрекла готово свих својих поседа у Европи, потписан у Лондону 13. маја 1913. 1931. — Амерички гангстер Ал Капоне осуђен на 11 година затвора због избегавања плаћања пореза. 1943. — Логор Собибор је затворен, Холокауст. 1945. — Пуковник Хуан Перон извршио државни удар и дошао на чело Аргентине. 1973. — Арапски произвођачи нафте повећали цене и смањили производњу нафте као одговор на подршку САД Израелу у арапско-израелском сукобу. То је изазвало једну од најтежих економских криза после Другог светског рата у развијеним западним земљама. 1984. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Ентони Мајлса. 1988. — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову почеле масовне демонстрације Албанаца. 1989. — У најтежем земљотресу у САД од 1906, који је погодио подручје Сан Франциска, погинуло 67 и повређено више од 600 особа. 1991. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1997. — На Куби сахрањен Ернесто Че Гевара, три деценије пошто је убијен у Боливији. Посмртни остаци положени у маузолеј у граду Санта Клара. У пожару изгорело Југословенско драмско позориште у Београду. 1998. — У Лондону, где се опорављао од операције, ухапшен бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче. Хапшење извршено на захтев Шпаније за изручење ради суђења за убиства на стотине шпанских држављана током његове диктаторске владавине Чилеом. Ослобођен у марту 2000, а по повратку у Чиле Апелациони суд у јулу 2001. суспендовао судски процес, прогласивши Пиночеа ментално неспособним. Потом преиначио своју одлуку и установио да је Пиноче способан за

суђење.

18. октобар 31. — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри. 1469. — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље. 1685. — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље. 1692. — постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака. 1860. — Британске трупе су, током Опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу. 1867. — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за 7,2 милиона долара. 1922. — Основана је Британска радио компанија (BBC). 1955. — Почела производнја Заставе 750 - једног од симоблоа СФРЈ. 1967. — Совјетски васионски брод „Венера 4“ ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 километара изнад површине Венере. 1977. — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара. 1989. — Под притиском масовних

демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене. 1991. — На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници. Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита. 1998. — Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949. Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије. 2000. — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез. 2001. — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.

19. октобар 202. п. н. е. — Ханибал је изгубио у бици код Заме. То је завршна битка Другог пунског рата. 439. — Гејсерих, краљ Вандала и

Алана, осваја Картагину, после Рима највећи град западног Медитерана. Овај догађај је касније у Вандалској краљевини коришћен као почетни догађај нове ере. 1781. — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу. 1812. — Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве. 1813. — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне. 1872. — У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена. 1915. — Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама. 1918. — У Загребу је у Првом светском рату Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу. 1935. — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију. 1954. — Закључен је англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци. 1964. — У удесу совјетског авиона „Иљушин Ил-18“, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовим на челу. Делегација је упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда. 1987. — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском зали-

ву, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе. 1987. - (Црни понедељак) Дау Џонс индустријски индекс је пао 22% или 508 бодова. Ово се сматра крах берзе. 1994. — У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа. 2000. — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера те земље Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту. 2001. — Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве. 2005. — У Багдаду је почело суђење бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину.

МАГАЗИН

15.10.2017.

20. октобар

1572. — Војници шпанског терција су током ноћи прегазили Шелду на њеном ушћу да би прекинули опсаду Гуса у Шпанској Низоземској. 1728. — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града. 1803. — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане. 1818. — Уједињено Краљевство и САД су потписали споразум из 1818. којим је дефинисана канадско-америчка граница дуж 49. упоредника од Тихог океана до Шумског језера. 1827. — У поморској бици код Наварина, током Грчког рата за независност, руски, британски и француски бродови уништили су турску и египатску флоту. 1935. — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 километара. 1935. — Алијанса женских покрета Југославије у више градова организо-

вала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола. 1936. — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике. 1944. — Јединице НОВЈ генерала Пека Дапчевића и Црвене армије генерала Владимира Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд, у завршној фази Београдске операције. 1949. — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација. 1961. — Совјетски Савез је извршио пробу прве балистичке ракете лансиране из зароњене подморнице и опремљене бојевом главом лансиравши ракету Р-13. 1964. — основан ВИС Силуете 1971. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир. 1973. — Британска краљица Елизабета II отворила Сиднејску оперу. 1984. — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник 1991. — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа. 1992. — Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН. Код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба. 1998. — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића. 1999. — Верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије.

2000. — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа. 2001. — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске. 2011. — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.

21. октобар 1097. — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије. 1520. — Фернандо Магелан открио мореуз који ће добити име по њему Магеланов мореуз. 1805. — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. У бици је смртно рањен легендарни британски адмирал, а победа је Енглеској обезбедила превласт на мору за цео наредни век. 1879. — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу свог најновијег изума - сијалице са графитним нитима. Сијалица је горела читавих 13 часова. 1938. — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон. 1941. — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали више од 7.000 цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије. Догађај је познат под називом Крагујевачки октобар. 1943. — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску 1944. — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници. 1945. — На изборима у Француској

први пут су гласале жене. 1950. — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета. 1969. — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. Водио је политику попуштања затегнутости у свету, посебно у односима са источноевропским земљама, а његова „источна политика“ је допринела стабилизацији прилика у Европи. 1986. — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве. 1991. — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију. 1994. — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм. 1997. — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације. 2001. — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду. 2002. — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs