MagazIN 304 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 304 * 8. октобар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

8.10.2017.

У овом броју: Чекајући Годоа Подршка предлогу опозиције Најсвечанији Краљевдан Сзефан Првовенчани - државник и светац Узајамна размена емоција Људска и мањинска права Година значајних одлука За ефикасније судство

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 22 30 42 44 50 56

Лек за оздрављење села Манастир Жича у Средњем веку Музика највећи капитал Политика запржила чорбу На репертоару Биоскопа „Кварт“ Краљевски сајам спорта Домаћинима “Куп краља” Времеплов

60 66 72 80 86 88 90 94

МАГАЗИН 8.10.2017.

Петнаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

8.10.2017.

ЧЕКАЈУЋ

- Усвојен извештај о реализацији буџета у првих шест месеци и ребаланс буџета за ову годину. - Сакривени милиони динара за услуге по уговору намењени плаћању партијских војника напредњака и њихових коалиционих партнера. – У првој половини године на путовања потрошено скоро два пута више него што је планирано за целу. – Путовања у иностранство са туристичким предзнаком. – Субвенције за јавни градски и приградски превоз десет пута веће него што је плаћано „Аутотранспорту“. - Тешка ситуација последица лошег руковођења градом пре 2012. године. – Потврђени предлози за октобарска признања. - Директор „Пијаце“ пет година игнорише захтеве одборника да се појави у локалном парламенту. - Страни инвеститор намерава да изгради производни погон површине 60 хиљада квадрата и, у највећој фабрици у овом делу Европе, запосли пет хиљада радника

И ГОДОА

МАГАЗИН 8.10.2017.

рисуство четрдесет четири, од седамдесет, одборника Скуштине града било је довољно да председник Ненад Марковић само десетак минута након рока потврди како су се стекли услови за почетак петнаесте по реду седнице последњег сазива. Податак да се о изводу из записника са претходне седнице не води расправа, а да нa њега није било примедби, допринео је да буде врло брзо усвојен гласовима 37 одборника, уз седам уздржаних. Иако је одборницима у предвиђеном року достављен предложени дневни ред са 29 тачака одборничке групе напредњака, социјалиста и Локалног фронта су искористиле право да га допуне па је, већином гласова присутних одборника, у дневни ред уврштен предлог Одборничке групе „Александар Вучић Србија побеђује“ да се разматрају предлози одлука о изради измена планова генералне регулације „Јарчујак“ и „Ратарско имање–Грдица“, о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе, изменама и допунама Одлуке о Градској управи и Кадровског плана у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града Краљева за 2017. годину, Социјалисти су успели да допуне предложени двени ред двема новим тачкама које се односе на разрешење и именовање директора Центра за социјални рад, а Локални фронт да се разговара о измени на претходној седници усвојене одлуке о условима и начину држања домаћих животиња. Усвојени су и амандмани водеће политичке снаге на предлог друге измене и допуне Програма уређивања грађевинског земљишта и Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету града Краљева за 2017. годину, али не и два која је као допуну истог документа предложио одборник Јован Нешовић. Прозивком је утврђено да је пре усвајања дневног реда у сали било 49

одборника од којих је неколико минута пре истека прве половине сата потврдно гласало њих 37. Најзначајнијим документом о коме се тражило изјашњавање одборника означена је одлука о реализацији буџета за првих шест месеци ове године коју је кратко образложио градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Био је то увод у скоро двосатну расправу у којој су предњачили опозициони одборници. Шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић сматра да су у извештају сакривени милиони динара за услуге по уговору намењени плаћању партијских војника напредњака и њихових коалиционих партнера, али и да расту трошкови за путовања у иностранство. Како након њих нема никаквог извештаја о ефектима оцењују се туристичким што потврђује посета пет функционера, девет особа блиским напредњацима и три возача Самарској области Руске Федерације. Оваква и слична путовања допринела су да за првих шест месеци за ову сврху буде потрошено осамдесет одсто више средстава него што је планирано за целу годину. Значајним, а непотребним, опозиција сматра 200 милиона динара којима је субвенционисан јавни градски и приградски саобраћај што је резул-

тат изостанка реализације плана по коме је овај проблем требало решити у првој половини године. Како то није учињено ребалансом буџета је за ову сврху намењено додатних 65 милиона динара што би до краја године требало да достигне две стотине или десет пута више него што је пре стечаја у „Аутотранспорту“ из градске касе плаћано овом предузећу. Да најистакнутије представнике владајуће већине не брине много што се из касе одливају значајна средства потврђују и најновији догађаји везани за смену начелника Градске управе и појединих одељења, што се у опозиционим редовима оцењује као играње политике и власти које би у наредном периоду могло да се обије о главу грађанима Краљева. Опозиционим првацима је мала утеха објашњење градоначелника да су кочница у решавању проблема везаних за јавни превоз одређена законска решења, а нису превише спремни да прихвате његов деманти како у одељењима Градске управе нема по две особе на истом радном месту. Одборник Локалног фронта Владан Славковић указује како извештај о реализацији буџета у коме потрошња надмашује приходе на најбољи начин одражава слику живота у Краљеву, а Јован Нешовић подсећа да су

МАГАЗИН

8.10.2017.

у првих шест месеци потрошена средства планирана за субвенционисање јавног градског и приградског превоза до краја године. Жестоки напади на владајућуу коалицију повод су да председник скупштине подсети како Српска напредна странка није најгора на свету и потврду првог човека Староседелаца Краљева и околине Ивана Матовића да је то тачно, али да је најгора у Србији. Први сат расправе о реализацији буџета у првој половини године обележиле су бројне реплике и одговори на њих, као и позивање на крешње Пословника о раду Скупштине града. Опозиција је оштро реаговала на констатацију председавајућег о бла-бла дискусијама и није била

спремна да прихвати чињеницу да је тренутна тешка ситуација последица лошег руковођења градом пре 2012. године. То је још један од повода за закључак да ни у пет наредних није урађено ништа и да је то слаб аргумент за правдање актуелној власти. За говорницом су се током два сата смењивали одборнци опозиције у настојању да докажу како власт не ради ништа, а оштрицу критике покушавали да отупе Ненад Марковић, и Драгиша Радевић. Десетоминутни прекид у раду Скупштине изазван је најављеним искључењем струје па је излагање одборнице Зорице Стаменковић у наставку испратило пет одборника владајуће већине, пет из редова опозиције и два члана

Градског већа. Крај расправе био је прилика да градоначелник одговори на нека питања и оповргне бројне тврдње представника опозиције. Расправа о ребалансу буџета није се много разликовала, а отпочела настојањима Јована Нешовића да образложи два амандмана на овај документ иако их као такве претходног дана није прихватило Градско веће. Жестоки критичари ребаланса били су Иван Матовић, Данило Спасојевић, Јован Нешовић, Драган Весовић и Предраг Воштинић, а до нове паузе у раду директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта успео је да образложи предлог друге измене Про-

грама уређивања грађевинског земљишта у овој години. Овај део расправе обележила је тврдња да град неће моћи сам да заврши затворени базен као једну од најозбиљнијих грађевина у Србији, а додатни повод за страх је изречена сумња у могћност да, и кад се заврши, успешно покрије све трошкове одржавања. Критикама је изложена и замена класичних сијалица у систему јавне расвете лед сијалицама и повећање трошкова за утрошену електричну енергију због кашњења радова. Полусатна пауза у раду продужена је десетак минута пре него се прешло на обједињену расправу по четири тачке дневног реда везане за доделу Дипломе заслужног грађанина. Иако нико

од присутних није оспоравао заслуге предложених кандидата сенку на поступак избора бацио је један од чланова комисије указујући како је председник Милош Милишић у телевизијском наступу објавио имена награђених и пре него се повела озбиљнија расправа о сваком од њих. Речи критике упућене су и на начин доношења одлуке пре којег је председник једном од чланова комисије заокружио имена кандидата за које треба да гласа. На овај начин су, каже Матовић, омаловажени сви кандидати што води ка ставу о потреби формирања стручне комисије која би се, без утицаја политике, бавила овим питањима. Обједињена расправа извештаја о

пословању за прошлу годину Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, јавних комуналних предузећа „Путеви“, „Пијаца“, „Чистоћа“ и „Водовод“, Јавног енергетског предузећа „Топлана“ и Јавног предузећа „Градско стамбено“ протекло је у знаку констатације да се из године у годину понављају коментари ревизора везани за неправилности у пословању, а да нико ни не покушава да их отклони. Опозиционим одборницима, а предњачили су шефови одборничких група Двери, Локални фронт, Староседоци Краљева и околине и Демократске странке, највише смета што ни овога пута нису били присутни сви директори јавних предузећа како би од-

МАГАЗИН

8.10.2017.

говорили на нека од спорних питања. Посебно иритира понашање директора „Пијаце“ који, као се чуло, већ пет година игнорише захтеве одборника да се појави у локалном парламенту. Опозиционе одборнике је интересовало када ће бити стављена тачка на санацију последица земљотреса, јер још има зграда на којима нису отклоњена оштећења, али и коме су издати станови, локали и гараже у власништву града. Петанестак минута пре 17 сати одборници су се већином изјаснили за продужетак рада док се не исцрпи дневни ред, а није много времена потрошено ни на бројна кадровска решења, разрешења и именовања чланова изборне комисије управних и надзорних одбора у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ и Спортском центру „Ибар“. Предлозима решења о разрешењу и именовању чланова

школских одбора у Уметничкој, Медицинској и Шумарској школи, као и основним школама „Јован Дучић“ у Роћевићима, „Живан Маричић“ у Жичи и „Димитрије Туцовић“ посвећено је тек онолико времена колико је председику Комисије за избор и именовања Вукману Ракочевићу било потребно да прочита образложења. Прелазак на разматрање тачака којима је допуњен дневни ред није обећавао значајнију расправу посебно након што се врло брзо прешло преко предлога одлуке о изради измене Плана генералне регулације „Јарчујак“. Атмосфера је нагло узбуркана након разматрања истог плана за локацију „Ратарско имање–Грдица“, посебно након потврде директора Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Александра Несторовића да је локација намењена страном инве-

ститору који на површини од 13,5 хектара намерава да изгради производни погон површине 60 хиљада квадрата, са 20 хиљада намењених паркингу, и у највећој фабрици у овом делу Европе током две наредне године запосли пет хиљада радника. Чини се да је то био окидач за даљи ток расправе у којој су преовладавали критички тонови, па је и градоначелник др Прeдраг Терзић био принуђен да разјасни одређене нејасноће. Ма колико да намера била добра још више је разбуктала дискусију, посебно након уверења да је шеф одборничке групе Локални фронт Предраг Воштинић оцењен као гимназијалац који не може да схвaти неке ствари. Бројне реплике, одговори на њих и настојања одборника владајуће већине да објасне шта је мислио градоначелник продужили су расправу на скоро два сата. Ублажена тврдња да можда и

није реч о запошљавању пет хиљада радника, него мање, и да ће то бити у нешто дужем периоду подстакло је шефа Одборничке групе Двери Драгана Весовића да долазак страног инвеститора, а потврђено је да је то немачки Лeoни, оцени као чекање Годоа, из представе Чекајући Годоа Семјуела Бекета, који никада неће доћи. Уз то је изведен закључак да није познато да ли ће доћи, али се зна да ће запослити пет хиљада радника. Одборници владајуће већине и опозиције сложни су у оцени да је на претходној седници Скупштине града донета погрешна одлука о начину поступања према домаћим животињама, па је овом приликом исправљена, а наредних пола сата одборници су успели да успешно савладају неколико тачака обимног дневног реда. Истек мандата директорке Центра

за социјални рад Снежане Дражовић био је повод за доношење решења о разрешењу и новог којим се поново именује на ову дужност, а одборници нису показали превише интересовања за разматрање кадровског плана, максималног броја запослених у локалној администрацији нити измени одлуке о Градској управи, ако се изузме мишљење др Зорана Чворовића као члана комисије која се бавила разматрањем максималног броја запослених. Иако се сматрало да је петнаестак минута довољно како би се на гласање позвали и одборници који током дана нису учествовали у раду показало се да је за то потребно додатних десет минута кад је прозивком утврђено како је присуство 52 члана локалног парламента више него довољно за доношење пуноправних одлука. И овога пута се показало да се гласање врши по по-

знатом механизму што најбоље потврђује председник скупштине упозорењем одборницима да се утишају како би чули о чему гласају. Већином која се кретала између 40 и 51 од 52 присутна одборника усвојена су сва документа која су се нашла да дневном реду, почев од извештаја о рализацији буџета, ребалансу, измени Плана уређивања грађевинског змљишта до потврде кандидата за доделу октобарских признања. Усвојени су извештаји седам јавних предузећа, потврђене смене у надзорним, управним и школским одборима, и предлози одлука о изради измена планова генералне регулације за две локације. Грађанима Краљева преостаје само да се надају и очекују Леони, или Годоа који никада неће доћи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Тридесет пета седница Градског већа

МАГАЗИН

8.10.2017.

ПОДРШKА ПРЕДЛ

ЛОГУ ОПОЗИЦИЈЕ

- На основу извршених анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току августа била хигијенски исправна. – Прихваћен предлог Одборничке групе Локални фронт за измену одлуке о условима и начину држања домаћих животиња како њеном применом не би дошло до ненадокнадиве штете, те да се скрати поступак исправљања грешке и смање трошкови евентуалног поступка провере законитости. – Усвојени предлози за допуну дневног реда заседања локалног парламента и амандмaни коеји су предложили напредњаци, а одбијена два одборника Јована Нешовића

ан пред одржавање седнице Скупштине града по правилу заседа Градско веће са првенственим задатком да разматра евентуалне предлоге за измену и допуну дневног реда. Пре преласка на дневни чланови Градског већа су усвојили изводе из записника са две претходне седнице градске владе, а тридесет пета по реду окарактерисана као ванредна била је прилика и да се разматра извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за август ове године. Извештај о квалитету воде потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у току августа контролисао 135 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 12 узорака сирових вода са црпних станица. Сви они су три пута недељно анализирани на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед који је потврдио да су сви били

МАГАЗИН

8.10.2017.

бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је контролисан квалитет воде из реке Ибaр са посебним акцентом на садржај фенолних материја. Контрола потврђује да у испитиваним узорцима, чија је анализа вршена четири пута спектро-фотометријском методом, вредности за фенолне материје нису прелазиле МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току августа била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксира и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима. Подручје на коме се спроводи

мониторинг обухвата централну урбану зону и насеље Рибница где је утврђено да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпор-диоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. У истом периоду на овим местима испод максимално дозвољених биле су и средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима. Извештај Завода за јавно здравље о квалитету ваздуха потврђује да је концентрација суспендованих честица у контролисаном периоду била испод граничних вредности на мерном месту Пљакин шанац. Током августа мерене су и средње двадесетчеторочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова и кадмијума, па је утврђено да су биле испод граничних, док су вредности арсена и никла биле изнад граничних по два дана. Чланови Градског већа разматрали су и неколико предлога за допуну

дневног реда петнаесте седнице Скупштине града, па су прихваћени предлози Одборничке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“ да се у предложени уврсти разматрање предлога одлука о изради измене Плана генералне регулације „Јарчујак“ и „Ратарско имање–Грдица“, о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе, изменама и допунама Одлуке о Градској управи, измени и допуни Кадровског плана у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града Краљева за 2017. годину. Чланови Градског већа подржали су предлог Одборничке групе „Локални фронт“ да се у дневни ред уврсти тачка: „Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о условима и начину држања домаћих животиња“. На четрнаестој седници Скупштине града усвојена је одлука о условима и начину држања домаћих животиња којом

је дефинисна могућност и начин лишавања живота домаћих животиња и њихово уступање научно истраживачким и другим сличим установама. Како и Управа за ветерину Министарства пољопривреде заступа став да је прекршен закон Одборничка група Локални фронт предлаже „да усвоји измену одлуке како њеном применом не би дошло до ненадокнадиве штете, те да се скрати поступак исправљања грешке и смање трошкови евентуалног поступка провере законитости“. Седница Градског већа била је прилика за разматрање три аманадмана на Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету града Краљева за 2017. годину, па је усвојен амандман који је поднела Одборничка група „Александар Вучић – Србија побеђује“, а одбијена два који је поднео одборник Јован Нешовић. Он је предложио да се у оквиру буџета за ову годину, који се односи на организацију саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре која укључује јавни градски и приград-

ски превоз путника, износ за услуге по уговору умањи за два милиона динара а средства пребаце на позицију градоначелник и специјализоване услуге које укључују израду студија могућности реализације пројеката Краљевград и Аеродром Морава. Другим амандманом предлаже се умањење на позицији Зграде и грађевински објекти за по десет милиона динара а средства пребаце на Локални економски развој како би се искористила као подстицај приватним малим и средњим предузећима. Чланови већа сагласили су се са предлогом амандмана одборничке групе напредњака на Предлог друге измене и допуне Програма уређивања грађевинског земљишта за 2017. годину, а разматран је и предлог јавног конкурса за попуњавање положаја начелника Градске управе и заменика начелника Градске управе града Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

8.10.2017.

У години великог јубилеја

МАГАЗИН

НАЈСВЕЧАНИЈИ КРА ЉЕВ ДАН 22

- Централни догађај обележавања Краљевдана седница Скупштине града. - Дипломе заслужних грађана одбојкашима Николи и Урошу Ковачевићу, бившем бугарском дипломати Пламену Матееву и једном од оснивача компаније „Нелт“ Ранку Сочанцу. - Диплома заслужног предузећа Привредном друштву за производњу, трговину и услуге „Корали“ д.о.о, заслужне спортске организације Бициклистичком клубу „Металац“, образовне установе Основној школи „Живан Маричић“ из Жиче, а удружења београдској подружници Завичајног друштва „Краљево“. - Октобарска награда др Милану Матијевћу, а награда за подстицај хуманости Клубу младих Црвеног крста . - Прва година манифестације „Саборни дани Стефана Првовенчаног“, следеће постане и државни празник

есец октобар заузима посебно место у новијој историји Краљева јер се за њега везују бројни значајни догађаји, једни који се сматрају посебно радосним и други од пре 76 година који представља најтрагичнији до сада. То је повод да локална самоуправа посебну пажњу поклања сваком од њих и обележава их пригодним манифестацијама. У октобру се деценијама уназад подсећа на трагично страдање цивилног становништава прве године окупације у Другом светском рату, али и дан кад је 21. октобра 1918. из ових крајева истеран последњи аустроугарски војник. Последњих неколико година посебно место заузима обележавање Краљевдана, као дана града, у знак сећања на догађаје из 1217. године кад је крунисањем краља Стефана Првовенчаног Србија ушла у ред међународно признатих држава. Ова година има посебан значај јер се навршава осам векова од тих догађаја што је повод да се установи мани-

МАГАЗИН

8.10.2017.

фестација под називом „Саборни дани Стефана Првовенчаног“ у оквиру којих су током прве недеље у месецу одржани бројни пригодни програми. Први је, у оквиру „Купа краља“ био меч америчког фудбала између домаће екипе „Краљевске круне“ и гостију из Хрватске Дубровачких „Sharks“ као увод у „Дечју недељу“ која траје од 2. до 11. октобра. Да Краљево с правом краси епитет града спорта потврђује и први Краљевски сајам спорта као начин да се поред традиционалних, фудбала, кошарке, одбојке и рукомета, промовишу и мање познати параглајдинг, амерички фудбал, кајак, јахање и други из широке лепезе оних који најмлађима пружају могућности за правилно одрастање. У четвртак су, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, др Маја Анђелковић и др Драгољуб Даниловић говорили о књижевном делу Стефана Првовенчаног и српској културној баштини, а у Краљевачком позоришту премијерно изведена представа за де-

цу „Љубичаста бајка“. У подне на дан уочи празника у Свечаној сали Градске управе представљена је књига „Манастир Жича – центар архиепископије, епархије и сабора у Средњем веку“, а сат касније у новој спортској дворани у Рибници отпочео Трећи међународни рукометни турнир за младе под називом „Трофеј града Краљева 2017“. Рани вечерњи сати предвиђени су за отварање изложбе слика са овогодишње Ликовне колоније „Студеница 2017“ у галерији која носи име Владислава Маржика, прво репризно озвођење „Љубичасте бајке“ и предавање др Сање Пајић под називом „Житије светог Симеона као инспирација за живопис“ у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Јуче је у холу испред Свечане сале Градске управе отворена изложба радова деце Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ под називом „Да сам ја краљ“, у Основној школи Јово Курсула“ почело такмичење у мини рукоме-

ту, а најбољима су у касним поподневним сатима подељена признања у хали спортова у Рибници. Централни догађај обележавања Дана Краљева је свечана седница Скупштине града која се, након година лутања од Мултимедијалног центра „Кварт“, сале Краљевачког позоришта па Дома Војске Србије, прошле године вратила на почетну позицију а ове у дворану где се иначе одржавају седнице локалног парламента. За сваку од ових локација представници локалне самоуправе су имали довољно чврсто образложење, а председник Скупштине града Ненад Марковић најављује да би повратак под кров Градске управе могао да буде и коначно одредиште у дужем периоду. Свечана седница Скупштине града је прилика да се уруче октобарска признања предузећима, организацијама, удружењима и појединцима који су у претходном периоду постигли значајне резултате на различитим пољима, а два дана раније одржана седница Скупшти-

не града потврдила је да дипломе заслужних грађана заслужују одбојкаши Никола и Урош Ковачевић, бивши бугарски дипломата Пламен Матеев и један од оснивача компаније „Нелт“ Ранко Сочанац. Одборници су одлучили да диплому заслужног предузећа доделе Привредном друштву за производњу, трговину и услуге „Корали“ д.о.о, диплому заслужне спортске организације Бициклистичком клубу „Металац“, образовне установе Основној школи „Живан Маричић“ из Жиче, а удружења београдској подружници Завичајног друштва „Краљево“. Добитник Октобарске награде града Краљева за 2017. годину је др Милан Матијевић док је новооснована награда за подстицај хуманости, која носи име Миломира Главчића, додељена Клубу младих Црвеног крста „Даринка Даца Петрашиновић“. Исте вечери у краљевачком Народном музеју отворена је изложба „Градина на Јелици“, а у библиотеци проф. др Радивој Радић изговорио традицио-

налну Краљевданску беседу. Последњи програм била је представа „Плеј Андрић и људи о којима се не може много казати“ који је на сцену Краљевачког позоришта поставила Миа Кнежевић. Свечарска атмосфера наставља се и данас кад се одигравају последњи мечеви рукометног турнира за младе. Поводом обележавања Краљевдана из Студенице су, после само две године, у Краљево стигле мошти родоначелника српске државе и првог крунисаног краља Стефана Првовенчаног. Жељу организатора да на највишем нивоу организује обележавање саборног празника најавио је старешина храма Светог Саве Радоја Сандо подсећањем да до доласка пре две године мошти преподобног Симона монаха нису напуштале Студеницу пуних сто година. Мошти су кренуле из Студенице у петак тачно у подне да би до Храма Свете Тројице организован свечани дочек стигле сат касније. Планирано је да након вечерње службе са овог места литију са представницима локалне са-

8.10.2017.

МАГАЗИН

моуправе, црквеним великодостојницима, представницима војске и полиције и грађанством епископ жички Јустин поведе Омладинском улицом до центра града, а да након кратког молебана на Тргу српских ратника улицом Милоша Великог преко Трга краља Петра Првог Ослободиоца и улица војводе Путника и Доситејеве настави до Храма Светог Саве где је од 18 сати организовано благосиљање петохлебнице и миросање свих који су дошли да се поклоне моштима светог краља. Три сата пре очекиваног доласка моштију у Краљево стигла је информација да се литија отказује због лоших временских услова. Епископ жички Јустин је већ од девет сати следећег дана служио Свету архијерејску литургију у Храму Светог Саве, а мошти Стефана Првовенчаног у поподневним часовима враћене у Студеницу. Други пут је овој генерацији у кратком временском периоду, као ни једној другој у последњих сто година колико мошти Стефана Првовенчаног нису напуштале порту Манастира Студенице, пружена прилика да дочека и испраћа светог краља. То се оцењује посебним поводом за буђење свести саборног прослављања значајних празника и потребом да буде укључен што већи број грађана. Заменик председника Организационог одбора „Саборних дана Стефана Првовенчаног“ Зоран Димитријевић потврђује да је град који на својој територији има светиње као Жича и Студеница изабран богом да промовише и представи оно што је најсветије у овом народу, а то је света лоза Немањића. У жељи да покаже свој благородни однос према светитељима, и уздигне се још више, почетком године је формиран Организациони одбор за прославу Саборних дана светог Симона монаха, а као плод тог рада договорено је да се 6. октобра организује долазак светог краља Стефана Првовенчаног у град као једна од најважнијих активности уочи Краљевдана. Прва година манифестације за коју се очекује да поставе традиционална повод је за очекивање да већ следеће постане и државни празник.

Краљевдан Смисао обележавања 7. октобра као Краљевдана од 1998. године има симболику засновану на средњовекововној српској државности и духовности. Неговање култа Немањића, у окриљу православне цркве и српске народне традиције, обележава се посветама две календарске седмице. Прва је Савина недеља, посвећена Светом Сави која завршава 27. јануара у славу просветитеља, због чега је ово школска слава у Србији. Друга је Краљева недеља која се завршава 7. октобра, а посвећена је првом крунисаном краљу у манастиру Жичи из династије Немањића Стефану Немањићу. Стефан је као син оснивача династије великог жупана Стефана Немање понео епитет „Првовенчани“ и по њему остао упамћен у српским средњовековним изворима и колективном памћењу српског народа. Након што је примио монашки завет и име Симон, после смрти је задобио ореол светости и канонизован у Српској православној цркви. Средњовековни књижевник Доментијан је Стефанову круну назвао светим венцем, а српска традиција Стефана Првовенчаног Светим краљем. Осим преподобном Симону 7. октобар је посвећен и Немањићима, краљу Владиславу и Данилу, Вукановом сину. Није случајно што се за долину Ибра, важан простор у свеукупној српској историји, не каже само „долина векова“ или „долина јоргована“, него и „долина краљева“. Неговање култа Немањића и светосавља незамисливо је без помена манастира Жиче, крунидбеног средишта српске државе, коју средњовековни извори називају мајком свих цркава, а легенда израсла из чина крунисања владара „седмовратом“. У смени ратова и људских нараштаја, није само просторна повезаност одредила Краљево за баштиника такве духовне и државне традиције, која се осликава на грбу и застави града кроз симболику седам круна. Управо нераскидиве везе са српским средњовеков-

ним краљевством, обнављане успостављањем српске државности у ХIХ веку кроз чин миропомазања у Жичи, дају нарочит печат историји и значају овог града. Историјски извори бележе саме почетке насеља, која, кроз смену људских нараштаја, трају и данас. Од помена готово свих села и насеља у Жичком епархијском властелинству, која се наводе у српским средњовековним повељама, до потоњих писаних извора, сагледава се историја дугог трајања и насељавања краљевачког подручја. Град поникао у њеној непосредној близини има свој историјски континуитет, дугачак пут развоја пређен од Рудо Поља, преко Карановца, до Краљева. Први помен насеља на месту данашњег града забележен је када се у турском катастарском попису Смедеревског санџака из 1476. године наводи село Рудо Поље. Неколико деценија касније, 1540. године, у попису се први пут наводи име Карановац, назив који је трајао више од три столећа. Када је 1882. године Србија стекла статус краљевине, а кнез Милан Обреновић крунисан за првог српског краља у новијој историји, уследила је његова посета Жичи и Карановцу. Као одговор на молбу житеља Карановца нови краљ је Указом од 19. априла 1882. године вароши даривао ново име Краљево. Дан града Краљевдан у славу Светог Симона и његов имендан,19. април, датуми су дубоким коренима везани за српску средњовековну и националну историју, па их Краљево кроз симболе у имену, на грбу и застави, достојанствено узноси у славу величанствене прошлости, а због садашњости и будућности. Како то традиција обавезује један од најсвечанијих тренутака сваког 7. октобра је додела признања и награда града Краљева. На основу Одлуке о признањима и награди град је ове године доделио награде за рад и дела која заслужују посебно признање и истицање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

8.10.2017.

МАГАЗИН

Др Милан Матијевић

рипала ми је част да се у име награђених, институција и појединаца, школа, хуманитарних и спортских организација, привредних друштaва, удружења, као и у своје, име захвалим за додељена признања и награде. Нашу захвалност упућујемо Скупштини града са одборницима и њиховим органима, који су нам доделили признања и награде, као и краљевачкој јавности која је пружила подршку за уручена нам признања. Признања и награде које су нам данас уручене, за све нас имају посебну вредност јер смо их добили од Краљева, града коме припадамо и у коме живимо, града који је растао и развијао се кроз бурну и богату исто-

рију. Наше Краљево је у народним устанцима и ратним вихорима носило слободарске идеје. За ове идеје је више пута страдало. Краљево је прошло своју Голготу, рушења, паљевине, разарања, бомбардовања, масовна стрељања и страдања како у ранијем тако и у новом историјском периоду. Краљево је преживело отоманско ропство, балканске и светске ратове. Преживели смо и НАТО бомбардовање. Краљево је преживело санкције и бројне економске кризе. Бежећи од ратних вихорова, многи страдалници су своју сигурност нашли у наручју Краљева. Упркос бројним и тешким раздобљима свога развоја, Краљево је

расло и развијало се. Нарасло је до садашњих висина и развијало се до данашњих ширина. Краљево, уз мирис јоргована и липа, своју лепоту огледа у нашим лепим рекама, Ибру, Рибници, Морави и Гружи, окруженим импресивним планинским хоризонтима Гоча, Столова, Чемерна, Радочела, Троглава, Котленика и Гледићких планина, са својим манастирима, споменицима, школама, бањама и лепом селима, увек нам је било и биће лепо и најлепше. Све ово нас подстиче да додељена признања и награде носимо са поносом не само ми добитници, већ и наше породице и наши потомци. Хвала!

Изложба деце Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“

ДА САМ ЈА КРАЉ Манифестација „Саборни дани Стефана Првовенчаног“ поклопила се са Дечјом недељом у којој се интензивирају активности на промоцији креативних капацитета најмлађих суграђана. То је био повод да у холу ис-

пред Свечане сале Градске управе буде постављена изложба радова деце Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ на тему „Да сам ја краљ“. Изложени су цртежи, макете двораца, луткице и друге фигуре које

су деца, уз помоћ васпитача и родитеља, израдила током Дечје недеље. Посетиоцама је пружена прилика да до 10. октобра виде само део радова деце из дванаест вртића и шездесет припремних предшколских група.

8.10.2017.

МАГАЗИН

Краљевданска беседа: проф. др Радивој Радић

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ – ремда се не можемо сложити са мишљу Томаса Карлајла, шкотског филозофа, историчара и књижевног критичара XIX века, који је закључио да је историја света само биографија великих људи, остаје чињеница да се повест човечанства не ретко претвара у историју подухвата истакнутих и значајних појединаца. Они су непосредно учествовали у пресудним збивањима и у границама својих моћи усмеравали историјске токове. Када је српска повесница у питању слободно се може рећи да су једно од њених најважнијих раздобља, од средине шездесетих година XII до средине тридесетих година XIII

столећа (у питању је, дакле, око седам десетлећа), обележиле три велике историјске личности, Стефан Немања и његови синови Стефан и Сава Немањићи. Биле су то деценије у којима је српска држава прешла дугачак пут од невелике вазалне државе до моћне и међународно признате краљевине. Утисак је да је у нашој историографији, на неки начин, Стефан Немањић донекле остао у сенци свог оца и брата. Наравно неспорне су заслуге Стефана Немање, који би са правом могао да понесе назив „отац отаџбине“, с једне, и Саве Немањића, који је необичном и вишеструком надареношћу

оставио разнолика дела која задивљују модерне проучаваоце српске прошлости, с друге стране. У том својеврсном троуглу, утисак је, као да се Стефан Немањић, српски „првовенчани краљ“, унеколико налази у њиховој сенци. Може се претпоставити, наравно, да оскудност и фрагментарност сачуваних извора, увек недовољних када је средњи век посреди, доводи до таквог утиска. Осим тога, када се ради о хагиографијама, нашем главном изворном ослонцу, ту су и специфичности жанра, а чињеница је да је Стефан Немањић уврштен међу свете знатно после оца и брата. Може се рећи да је Стефан Нема

– ДРЖАВНИК И СВЕТАЦ њић на историјску позорницу ступио пре него што је наследио оца на престолу великог жупана, али више као део једног међународног договора византијског и српског двора, а не као активан учесник. У питању је позната битка на Морави, која се највероватније одиграла у јесен 1190. године и завршила поразом, али поразом који је Стефан Немања вештом дипломатијом претворио у „политичку“ победу. Будући српски краљ се том приликом оженио са византијском принцезом Евдокијом Анђео, синовицом византијског цара Исака II. Не заборавимо да је то била прва византијска принцеза која је дошла у Србију. Неки научници сматрају да је већ тада Стефан Не-

мања за наследника припремао не најстаријег сина Вукана, него средњег Стефана, а своју претпоставку темеље на чињеници да је мало вероватно да би Византија послала принцезу за неког ко неће наследити престо. Уз то, са разлогом се, као додатни аргумент, помиње и начело „порфирогенезе“, односно порфирородства, јер се сматра да је Вукан рођен док Немања још није био велики жупан, а Стефан и Растко јесу. То би значило да је у овом случају принцип порфирородства надјачао принцип примогенитуре, односно првородства. Следећи важан тренутак који се непосредно односио на политичку каријеру Стефана Немањића у вези је са бурним

догађајима у Византијском царству. У пролеће 1195. године, у војном логору код града Кипселе, дошло је до преврата: цар Исак II Анђео ослепљен је и збачен с престола, а нови василевс постао је његов старији брат Алексије III Анђео, таст Стефана Немањића. Ова смена на цариградском трону имала је непосредне последице и по политичку каријеру Стефана Немањића –он је из византијске престонице добио високу византијску титулу севастократора. Реч је о достојанству које је стајало на другом месту чинова у Ромејском царству, одмах иза достојанства деспота. Углавном је додељивано браћи и зетовима владајућих царева, а ваља нагласити да је Стефан Немањић био

8.10.2017.

МАГАЗИН

први странац који је носио ову високу дворску титулу, што је податак који има велику историјску тежину. У Византијском царству су спољна обележја носиоца титуле севастократора била севстократорски венац, али скромнији од царског и са мање драгог камења и бисера. Познато је да је севастократор носио капу златно-црвене боје и да је имао раскошну тунику, а упадљиво је да је у многим елементима његове одеће и опреме превлађивала плава боја. Тако је он носио плаве чарапе и ципеле исте боје са златом извезеним орловима на црвеној подлози. Седло и покривач, украшен са четири црвена орла, севастократоровог коња такође су били плави. Његов шатор је био бео и украшен плавим квадратима, а плаво је било и мастило којим су севастократори потписивали своје повеље. Добро је знано да је у Византији само цар имао право да носи одећу црвене, пурпурне боје, да носи ципеле црвене боје и да свечане повеље потписује црвеним мастилом. У повељи Хиландару (1198/1199) Немања помиње сина Стефана, „великог жупана и севастократора, зета од Бога венчаног кир Алексија, цара грчкога“. И сам Стефан Немањић у повељи Хиландару, састављеној између 1200. и 1202. године, пише да је Стефан Немања оставио на престолу „мене, љубљеног свога сина, Стефана великог жупана и севастократора, зета Богом венчаног кир Алексија, цара грчкога“. Добијањем титуле севастократора Стефан Немањић је формално признао власт византијског цара Алексија III Анђела, али је истовремено добио високо и угледно мест у византијској хијерархији држава. Разборито је претпоставити да је додељивање титуле севастократора Стефану Немањићу било исход договора Стефана Немање и новог византијског цара Алексија III Анђела. Под теретом година, Стефан Немања је 25. марта 1196. године одлучио да напусти престо и прими монашки завет, а власт је пренео на средњег сина, севастократора и зета цара Алексија III Анђела. Стефан Немањић је после добровољног очевог повлачења са престола постао нови владар српских земаља. На другој страни, потоњи догађаји су показали да је Вукан остао незадовољан и повређен, а да му добијање на управу Зете, најбогатије и најнапредније области српске државе, није било довољ-

на надокнада. Верује се да је времешни Стефан Немања тако поступио у жељи да свог наследника трајно остави у византијском свету и да му осигура подршку цара Ромеја. Међутим, важно је указати и на чињеницу да се положај новог српског вкладара овога пута суштински променио у односу према Цариграду. За разлику од свог оца, који је 1172. годие једноставно признао врховну власт византијског цара Манојла I Комнина (1143–1180), Стефан Немањић то није урадио. Он је сада, као севастократор и царски зет, дакле, у измењеном односу Византије и Србије, добио одређено и веома угледно место у византијској хијерархији држава. Може се рећи да је на тај начин српска држава добила међународно признање, али само у оквиру византијског света. Подсетимо се да је реч о јединственој заједници народа коју је сер Димитри Оболенски, некадашњи дугогодишњи професор балканске и руске историје на Универзитету у Оксфорду, проницљиво назвао „византијским комонвелтом“. Ова заједница је обухватала читав низ средњовековних држава и народа, смештених како у политичкој, тако и у цивилизацијској орбити Византијског царства. Оно друго, шире међународно признање, за Србију ће доћи ће тек са краљевском круном 1217. године. Убрзо по доласку на великожупански престо, Стефан Немањић је морао да се суочи са великим изазовом. У Угарској је преминуо краљ Бела III (1172–1196), савезник и пријатељ Стефана Немање, а наследили су га синови, најпре Емерик (1196–1204), а онда Андрија II (1205–1235). Нова генерација угарских краљева имала је другачије погледе на вођење државне политике и нове циљеве и планове. Угри су 1198. године Србима преотели област Хума и најавили промену у спољној политици. Док су током већег дела XII века Угарска и Србија наступале као савезнице, у XIII столећу тај однос је попримио знатна супарничка обележја. Истовремено, доласком папе Иноћентија III (1198–1216) на катедру Светог Петра у Риму, папство у оквиру своје „светске“ политике започиње веома активно деловање на Балканском полуострву и, шире гледано, југоисточној Европи. Римска курија је управо у угарским краљевима нашла најбоље савезнике за своје амбициозне планове. Политички потези Стефана Немањића

показивали су да је он веома добро схватио значај и димензију измењених спољнополитичких околности. Уважавајући новонастало стање, Стефан Немањић је покушао да се приближи папи Иноћентију III и већ 1199. године је успоставио везе са Римом. Био је то један од његових првих већих политичких потеза на међународном плану. Велики жупан је, убрзо потом, отишао и корак даље и од римског првосвештеника је затражио краљевску круну. Премда је папа био вољан да му изађе у сусрет, план се није остварио јер се супротставио угарски краљ Емерик, а можда је и незадовољни Вукан имао одређени утицај. Тако је стрпљиви Стефан Немањић морао да сачека скоро две деценије како би остварио велики подухват –уздизање српске државе у ранг краљевине. Неколико година по ступању Стефана Немањића на престо великог жупана, дошло је до прилично драматичног распада брака српског владара и његове византијске супруге. Како бележи византијски историчар Никита Хонијат, дошло је до озбиљне кризе у браку и међусобног пребацивања: Стефан је оптуживао Евдокију због претеране похотљивости, док му је она пребацивала да је од саме зоре пијан. Дакле, у питању су биле веома тешке оптужбе за које је, наравно, тешко утврдити, да ли су или колико су тачне и оправдане. Онда је Стефан прибегао врло радикалном и за његову супругу понижавајућем поступку. Ако је веровати византијском историчару, велики жупан је најпре наредио да се са Евдокије свуче одело, тако да је остала само у танкој кошуљи, а онда ју је нечасно отпослао да иде куда жели. Децу је, наравно, задржао код себе. Против оваквог поступка устао је Вукан, који је, прибојавајући се међународног скандала, млађег брата прекорио због грубости и преоштре казне, истовремено га молећи да утиша бес и да мало попусти. При том је пре свега имао у виду високо порекло Евдокије Анђео, али и жељу да Стефан Немањић због срамотних дела не стекне рђаву репутацију. Како је српски велики жупан остао неумољив, Вукан је Евдокији указао сву потребну пажњу и са достојном пратњом је отпремио у јадранску луку Драч. Када је Евдокијин отац Алексије III Анђео сазнао шта се догодило хитно је послао покривену носиљку, накит и остале царске украсе, па је примио ћерку у кућу.

Проф. др Радивој Радић

МАГАЗИН 8.10.2017.

Ово се десило у зиму 1201/1202. године. Упркос личним разлозима раскида, који су, утисак је, били веома снажни постојала је и прилично јасна политичка позадина. Научници су, наиме, одавно запазили да је крах брака српског владара и византијске принцезе превасходно био изазван новом политиком великог жупана. Стефан Немањић је очигледно добро проценио да је у тим годинама углед Византије вртоглаво опадао. И, заиста, на самом почетку XIII столећа јединство Царства било је опасно нагрижено појавом обласних господара, који су се, један за другим, осамостаљивали у разним деловима Византије и одбијали послушност Цариграду. Дошло је до опадања општег родољубивог духа и нарастања такозваног провинцијског патриотизма, који је умногоме ишао на руку осамостаљеним магнатима. Једном речју, Царство је било захваћено прилично снажним дезинтеграционим процесима. А онда је за Византију уследила права катастрофа –Четврти крсташки рат – када је дошло до њеног рушења и вишедеценијског нестанка. Сва је прилика да је једно од највећих искушења у државничкој каријери Стефана Немањића био сукоб са старијим братом и грађански рат који је тада уследио. До отвореног сукоба дошло је средином 1202. године када је Вукан у савезу са угарским краљем Емериком напао Стефана и протерао га из државе. Угарски краљ је Вукана сматрао својим вазалом, па је Србију уврстио у своју титулу, где је она, што је посебан куриозум, остала све до 1918. године. У лето 1203. године бугарски цар Калојан, у оквиру сукоба са Угарском, напао је и опустошио Србију и запосео Ниш и његову област. Ова акција бугарског цара пружила је могућност Стефану Немањићу да отпочне борбу за повратак на власт. Сукоби су окончани крајем 1204, или на почетку 1205. године. Вукан је остао удеони кнез са титулом великог кнеза, али са знатно смањеном територијом удеоне кнежевине, која се свела на Зету са градовима. Међутим, осим овог искушења, у годинама које су уследиле Стефана Немањића су, као из заседе, на међународном плану чекали нови велики изазови, а показало се да је он био дорастао да им се супротстави на најбољи начин. За српску државу су нарочито драматичне биле 1214. и 1215. година јер се при-

премао вишеструки удар. У антисрпски савез су ушли Латинско царство и Друго бугарско царство, којима се придружио обласни господар Стрез, док се епирски владар Михаило I Анђео, сва је прилика на своју руку, такође окренуо против Србије. То значи да су се четири непријатеља устремила против државе великог жупана Стефана Немањића. Међутим, дипломатија монаха Саве, према нашим житијима и наводна помоћ Стефана Немање, светог Симеона Мироточивог, као и неки догађаји обавијени велом тајанствености, осујетили су ову опасну претњу која је браћу Стефана и Саву ставила на искушење највишег степена. Михаило I Анђео и Стрез су под недовољно разјашњеним околностима пали као жртве завере, док савезничка војска латинског цара Хенрика Фландријског и бугарског цара Борила није допрла даље од Ниша. Нагло замрачени хоризонт се у потпуности разведрио и створени су услови да се од папе поново тражи краљевска круна. Политички тренутак за овакву акцију био је врло повољан јер се угарски краљ Андрија II, жестоки противник уздизања Србије у ранг краљевине, испуњавајући свој крсташки завет који је свечано дао још пре двадесет година, придружио учесницима Петог крсташког рата. Нови папа Хонорије III – Иноћентије III се у међувремену, у лето 1216, упокојио – послао је легата који је у Србију донео круну, скиптар и заставу. Крунисање је по свој прилици обављено у цркви Светог Петра у Расу и свакако је било истоветно као и крунисање бугарског владара Калојана у новембру 1204. године о којем је сачуван опис. Крунисање је било изузетно високо признање и крупан политички успех. Овим чином је Стефан Првовенчани изједначен са осталим хришћанским краљевима, чиме је српској држави на најширем међународном плану признат суверенитет. Раније краљевско достојанство у Дукљи (1077) било је територијално ограничено и персонално везано за династију Војиславића. Стефановим краљевским венцем уоквирене су све српске земље изузев Босне. Треба подсетити да је осим Бугара и Срба краљевску круну из Рима добио и руски кнез Данило, господар Галиције и Волиније, 1253, а да је из латинског света западне Европе круна стигла чак и у Малојерменску краљевину,

смештену на простору данашње источне Турске, 1198/1199. године. Када се сагледају последице Четвртог крсташког рата, јасно је да је највећи добитник била Венеција која је у потпуности загосподарила источним Средоземљем. Штавише, Млечани су 1205. године под своју власт довели Дубровник и постали непосредни сусед држави Стефана Немањића. Зато не чуди чињеница да је средњи Немањин син после завршетка грађанског рата одлучио да се приближи Венецији, стварном победнику крсташког рата. После 1204, негде најкасније 1207/1208. године, Стефан се оженио Аном, унуком дужда Енрика Дандола, сиве еминенције Четвртог крсташког рата, и тако на Западу стекао моћну подршку и заштиту. Сматра се да је Стефан Немањић, после протеривања Евдокије Анђео, три године (1204–1207) био ожењен, али се име супруге није сачувало у изворима. То би, опет, значило да му је Ана Дандоло, која се упокојила пре 1217. године, била трећа супруга. Због оскудних и фрагментарних изворних података, које је веома тешко ускладити, у науци постоји и претпоставка по којој је Ана Дандоло у Србију дошла тек 1216. и да је преминула као удовица далеке 1263. године. На краљевско крунисање Стефана Немањића није изостала реакција Угарске и њеног краља који је Србију већ био унео у своју титулатуру и који је сматрао да српски владар не може имати статус једнак његовом. Због тога је краљ Андрија II, који је о новонасталој ситуацији сазнао после повратка из крсташког рата, одлучио да највероватније 1220. године нападне Србију. Стефан Првовенчани је угарском краљу у дипломатску мисију послао свог брата архиепископа Саву који је успео да Андрију II убеди да одустане од напада. Тако је још једна опасност успешно отклоњена и Угри су морали да се помире са новонасталим стањем. Две године после краљевског крунисања уследио је још један велики међународни успех српске политике, а заједнички су га осмислили Стефан и Сава Немањићи. Млађи брат је 1219. године, у пратњи већег броја монаха из Хиландара, отпутовао у Никеју и обратио се никејском цару Теодору I Ласкарису (1204–1221) и васељенском патријарху Манојлу Сарантину Харитопулу (1216/17–1222) са молбом да у Србији осну

8.10.2017.

МАГАЗИН

је посебну православну архиепископију. Они су му изашли у сусрет и Сава је освећен за архиепископа, архиепископија је проглашена аутокефалном и било је предвиђено да убудуће епископи из српске земље, из своје средине, бирају и хиротонишу српског архиепископа. Значај оба догађаја најбоље је проценио Доментијан, један од најученијих Срба XIII века. Угледни духовник је нагласио да је српска држава са добијањем краљевске круне постала самодржавна, а стицањем аутокефалности постала је самоосвећена. Од тог тренутка у српској државности присутна су два чиниоца: политичка и црквена самосталност. Поједини представници наше старије историографије су на овај поступак Немањиних синова гледали као на недовољно часно, готово дволично маневрисање између двају светских средишта моћи, Рима и Никеје, која је у то време баштинила традиције окупираног Цариграда. Историјска истина је међутим далеко једноставнија. Савремени истраживачи наглашавају чи-

њеницу да су Стефан и Сава били свесни да се краљевска круна може добити једино из Рима, а црквена самосталност једино из Никеје. Примери из прошлости су недвосмислено потврђивали такву процену и јасно стављали до знања да је обрнуто било немогуће. Први краљ у династији Немањића није био само државник него и човек од пера. Историчари српске средњовековне књижевности сматрају да се две повеље Стефана Немањића, Мљетска и Хиландарска, „одликују поетским особинама аренге и нарације, са неким елементима аутобиографије, са житијним цртама и стилом молитве“. Међутим, његова литерарна надареност до пуног изражаја показала се у Житију Светог Симеона. У питању је право византијско опширно житије, са свим конститутивним елементима једне развијене хагиографије. Будући да у српској литератури није имао узор за приказивање живота светитеља, Стефан Немањић га је морао потражити у најстаријој словенској и више-

столетној византијској књижевности, у којој је житије неговано као један од најзначајнијих литерарних жанрова. Премда му књижевно стваралаштво није било превасходна животна вокација, Стефан Немањић је писању прилазио крајње озбиљно и амбициозно. При том је свакој написаној речи давао обележје своје богате емотивности и луцидности, образовања и промишљености. Уз то, његово дело одликују висока поетичност и богатство језика. Отуда не треба да изненађује што хиландарски монах и писац Теодосије за Стефана Немањића бележи: „У војсци искусан и храброшћу удивљен... када сеђаше на челу трпезе весељаше благороднике бубњевима и гуслама... а неговаше много и књижевност, и уз то беше врло разуман и вешт приповедалац“. У последњим годинама владавине Стефана Првовенчаног, чини се, дошло је до извесног смањења његовог политичког деловања. На оскудних историјских података може се закључити да први српски краљ

није био челичног здравља већ је често побољевао. Он сам истиче како је у време када се Сава враћао из Никеје у Србију није ни изашао пред њега да га дочека јер је био тешко болестан. Изгледа да је и пред смрт дуго био прикован за постељу. Када су Сави јавили да је Стефану Првовенчаном позлило, он је похитао брату. Међутим, на путу му је у сусрет стигао гласник са вешћу да је први српски краљ преминуо. Сава је наводно сишао с коња и помолио се Богу да Стефанову душу одржи до његовог доласка. Када се обрео у одаји где му је брат лежао, први српски архиепископ је изнова клекао и помолио се Богу. Када је изашао из собе причао је како је Стефан дошао свести и да га је он замонашио. Монашко име Првовенчаног било је Симон. Сава је у склопу своје делатности, која је имала за циљ да постигне сакрално утемељење државе и династије, припремао предуслове да Стефан Првовенчани буде уврштен међу свете. Он је већ имао потребног искуства јер је претходно био неизмер-

но заслужан за канонизацију Стефана Немање. Уврштење првокрунисаног краља у ред светаца представљало је део широко замишљеног програма Светог Саве чији главни циљ било заснивање светородне династије. Ипак, Сава је само делимично остварио тај програм, а култ Стефана Првовенчаног заокружен је тек у XVII веку, дакле четири столећа после упокојења, када му је патријарх Пајсеј (1614–1647) саставио Житије и Службу. То „одоцнело“ канонизовање није нешто необично у хришћанској цркви. Подесан пример су, рецимо, деспот Стефан Лазаревић, српски владар, ратник и писац, и Јованка Орлеанка, француска сељанчица-тинејџерка која је преокренула рат између Енглеза и Француза и израсла у француског националног јунака. Они су били савременици, а проглашени су за свеце тек после пет столећа, у XX веку. Српска православна црква прославља преподобног Симона 7. октобра/24. септембра. Приликом обнове српске државности у

XIX веку, култ Стефана Првовенчаног добио је нова обележја и са ауром државотворца одиграо важну улогу у владарском програму како Карађорђевића, тако и Обреновића. Зна се да се на Карађорђевој застави из 1804. године налазио лик Стефана Првовенчаног. Добро је позната чињеница да мошти већине српских владара нису остајале на једном месту него су се из различитих разлога и, углавном, у смутна времена селиле на разна одредишта. Колико се зна, међутим, највише су „путовали“ земни остаци Стефана Првовенчаног који су имали ту судбину да неколико пута буду вађени из гроба. Када се Стефан Првовенчани упокојио најпре га је брат Сава сахранио у Студеници. Пре свог одласка на прво путовање у Свету земљу (1229) српски архиепископ је братовљеве мошти из Студенице пренео и свечано сахранио у Жичи. Обично се сматра да је Стефанова жеља била да тамо почива, али у време његове смрти

8.10.2017.

МАГАЗИН

манастирски комплекс Жиче још није био довршен. Из Жиче је тело Првовенчаног пренето у манастир Сопоћане. Према неким изворним подацима, учинио је то краљ Урош I, можда 1253. године када су Бугари угрозили Србију. С друге стране, могуће је да су свечеве мошти пренете у Сопоћане 1292. године када су непријатељски одреди са севера упали у српске земље и када је Жича спаљена. У Сопоћанима је краљево тело остало до 1687. године, али је после смрти деспота Стефана Лазаревића (1427), због страха од Турака, кивот био закопан у земљу. Тело Првовенчаног је свечано извађено највероватније 1629. године, а том догађају претходила су необична збивања. Први српски краљ се у сну јавио игуману Сопоћана и наредио да га ископају из гроба. Старешина манастира се обратио рашком епископу Јосифу, а овај је, због бојазни да ће за то сазнати Турци, оклевао да то учини. Онда се Првовенчани са истим тражењем у сну јавио и патријарху Пајсеју, па је овај кренуо пут Сопоћана. Истовремено, Првовенчани

се јавио и епископу Јосифу и заповедио му да изађе под Јелач и пресретне патријарха. Они су се ту заиста и нашли и пошто су један другоме испричали шта су уснили, заједно су похитали у Сопоћане. У манастирској цркви су најпре одслужили службу, онда су почели да копају и заиста су нашли неиструлео кивот и у њему неповређено и читаво тело Стефана Немањића. После тога, свечев кивот је у Сопоћанима остао до 1687, када је због турског насиља пренет у Црну Реку, манастир код данашњег Тутина, у близини села Рибарића, у клисури истоимене реке. У Црној Реци су мошти остале до 1704. када су поново, по други пут, пренете у Студеницу. Међутим, то није значило да су краљеве мошти дочекале спокој. За време аустријско-турског рата (1788– 1791) Турци су у јануару 1790. године напали Студеницу. Претходно су тамошњии калуђери са моштима напустили манастир и отишли у Београд. На вест да ће Турци напасти и Београд они су, свечано испраћени од клира и народа, у септембру 1790. године, на некаквој дереглији прешли Дунав и

кивот пренели у Панчево. Онда су од црквено-народног сабора, који се тада одржавао у Темишвару, затражили да буде одређено где ће се пренети мошти српског краља. Сабор се одлучио за Банат и манастир Војловицу код Панчева. На ушћу Тамиша свечеве земне остатке је у свечаној атмосфери дочекао велики број људи. После склапања мира у Свиштову (лето 1791), Турци су опет завладали Србијом и, како би за себе придобили народ, прогласили општу амнестију. У новонасталој ситуацији, братство Студенице, можда и на подстицај Турака, тражило је да се мошти врате у „мајку српских цркава“. Карловачки митрополит Стефан Стратимировић је дозволио да се тај пренос обави. Калуђери са драгоценим теретом су код Гроцке прешли Дунав и мошти су најпре стигле у Рајиновац, манастир код села Бегаљице, а одатле, у фебруару 1792. године, у Студеницу. Било је то по трећи пут да су се посмртни остаци првог српског краља нашли у знаменитом манастиру. После избијања Првог српског устанка

(1804), уследила је нова опасност за манастир Студеницу и мошти Стефана Првовенчаног. У студеничком крају завладао је страх од турске одмазде, који се показао као основан, јер су Турци у марту 1806. године похарали манастир. И овога пута, међутим, калуђерима је пошло за руком да избегну на време и с моштима уточиште нађу у Враћевшници, манастиру на реци Гружи, источно од Горњег Милановца. Будући да је Студеница била спаљена, а њени конаци опљачкани, монаси нису имали где да се врате тако да су са моштима у Враћевшници остали више од седам година, односно до 1813. и пропасти Првог српског устанка. Један савременик је причао како се пронео глас „да сандук, то јест ћивот Светог Краља шкрипи, што је био знак да ће Србија пропасти“. Монаси су у страху однели мошти Стефана Првовенчаног у Београд у септембру 1813. године. Међутим, на вест о приближавању Турака, они су преко Саве прешли у Земун и обратили се карловачком митрополиту Стефану Стратимировићу са молбом да одреди где ће се мошти чувати.

Угледни духовник је одредио да то буде у манастиру Фенеку, недалеко од Јакова и близу Земуна. Тим избором је изашао у сусрет монасима који су се старали о моштима и који су желели да буду што ближе Србији. У Фенеку су мошти Првовенчаног остале скоро две године. У пролеће 1815. године, када је избио Други српски устанак, дошло се на идеју да се посмртни остаци Стефана Немањића преселе јер се манастир Фенек налазио сувише близу границе. Зато су мошти пренете у фрушкогорски манастир Беочин у јулу 1815. године. Потом је сам кнез Милош Обреновић молио аустријске власти да дозволе пренос моштију у Србију како би се народ „обвеселио“. Дозвола је добијена по хитном поступку и већ крајем децембра 1815. мошти су стигле у манастир Каленић и тамо остале до 1839. године. Познато је и то да су синови кнеза Милоша, Милан и Михаило Обреновићи, 1835. долазили у Каленић да целивају светог краља. Међутим, већ од 1833. почела је обнова Студенице која је била опустошена још 1806. године. Уз обнову славног манастира

јавила се и општа и разумљива жеља да се Стефан Првовенчани „врати“ у очеву и братовљеву задужбину. Милош Обреновић је 1838. године наредио да се земни остаци Немањиног средњег сина пренесу у Студеницу, али није му било суђено да то непосредно доживи јер је био приморан да напусти престо и Србију. Како било, мошти су враћене у Студеницу, по четврти пут, у другој половини августа 1839. године. Али ни тада свецу није био обезбеђен вечни сан. Приликом пропасти Србије у Првом светском рату, у јесен 1915. године, калуђери су пре доласка аустријске војске понели мошти и, са српским одредима који су се повлачили, донели их до Црне Горе. Оставили су их у манастиру Острог, одакле су после ослобођења (1918), по пети пут, враћене у Студеницу. Упркос толиким премештањима, у питању је чак петнаестак селидби, посмртни остаци Стефана Првовенчаног, како наглашавају меродавни стручњаци, наше време су дочекали у савршено очуваном стању.

МАГАЗИН 8.10.2017.

МАГАЗИН

8.10.2017.

Бугарски дипломата у Вили „Магдала“

УЗАЈАМНА РАЗМ - Краљевачка сликарка Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић у свом дому у Вили „Магдала“ угостила добитника Дипломе заслужног грађанина Краљева за 2017. годину Пламена Матеева. - Окупљање у топлом дому Ковачевића посебна прилика за размену емоција које годинама заједно стварају, деле и преносе једни другима, и људима из окружења иплому заслужног грађанина града Краљева за 2017. годину Скупштина града Краљева доделила је за успостављање привредних и културних веза Републике Бугарске и града Краљева. Добитник Пламен Матеев је још као дипломатски представник Бугарске у Србији, пре двадесет година, успоставио прве контакте са појединим предузећима из Краљева

са којима је остао у контакту и по престанку активне службе. Међу таквим контактима је и са фирмом „Корали“ која успешно сарађује са предузећима и установама града Софије. Захваљујући његовом ангажовању наши млади уметници су се представили у Бугарској, а Народни музеј и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ су размењивали иску-

ства са колегама из Великог Трнова. Матеев је створио услове да се у Цркви четрдесет великомученика у Великом Трнову, крај гроба Светог Саве, постави мермерно постоље за целивајућу икону, рад монахиња Манастира Жиче и Филиграна Покимице који је то даривао храму и регионалном музеју Трнова приликом своје изложбе.

МЕНА ЕМОЦИЈА Пре непуне две године Матеев је у Руском културно информативном центру у Софији организовао изложбу краљевачке сликарке Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић, и био њен домаћин у главном граду Бугарске, па је долазак у Краљево била добра прилика да се узврати гостопримство. Милена и Бране Ковачевић су у Вили „Магдала“ дочекали уваженог госта и његове родитеље који су у посету дошли са традиционалном погачом и бројним поклонима. Скромној свечаности у дому Ковачевића присуствовали су представници Ротари клуба „Краљево“, предузећа „Корали“, политичког и културног живота који су у многим приликама помагали у успостављању односа између две земље. Из захвалност што је после пуних двадесет година била у ситуацији да из

руку гостију прими хлеб од својих предака Милена је подсетила на пријатне тренутке из посете Бугарској пре две године, а први знак да је Матеев добитник Дипломе заслужног грађанина Краљева био је прилика за реализацију исто толико старе идеје да узврати гостопримство са жељом да се односи између два града у будућности све више унапређују. - Знамо да много грађана сарађује са Бугарском и то је повод како за нашу посету тој земљи тако и долазак чланова породице Матеев у Краљево. Кад сам имала изложбу они су ме предивно дочекали, показали ми Софију, дружили смо се и ред је да се сада ми одужимо на наш начин. Позвали смо и велики број пријатеља, међу њима и оне који су предложили Матеева за Диплому заслужног грађанина Кра-

љева. Ово је нешто лепо, величанствено, па бих пожелела кад би оваквих прилика могло да буде што чешће. Поента је да скупимо људе добре воље из свих земаља јер је најлепше кад се људи удруже, слажу и пропагирају љубав – рекла је том приликом Милена. Учесници овог необичног скупа потврђују да је окупљање у топлом дому Ковачевића посебна прилика за размену емоција које годинама заједно стварају, деле и преносе једни другима, и људима из окружења. На сусрет у Краљеву и једне и друге ће подсећати поклони, слике са незаборавним мотивима какви се не срећу често, а и не заборављају. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Експозе премијерке Ане Брнабић (15)

МАГАЗИН

8.10.2017.

ЉУДСКА И МАЊ

- У Србији живи преко 20 етничких или националних група, више него било где другде у Европи. - Готово 61.400 деце се школују на 15 различитих језика на свим нивоима образовања. - У 42 града и општина 11 језика је у службеној употреби, у 8 градова и општина 6 различитих језика има тај статус. - Србија је међу првим земљама усвојила Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике као стратешки документ у процесу европских интеграција комплементаран преговарачким поглављима. - У периоду од 2005. до 2015. године, само преко природног прираштаја изгубили смо 383.000 становника. - Број пријављених случајева насиља у породици повећан је за 8% у односу на 2015. годину, а само за првих 5 месеци ове године, пријављено је 6,3% више кривичних дела насиља у породици у односу на претходни период

ЊИНСКА ПРАВА

МАГАЗИН 8.10.2017.

лада Србије наставиће да буде дубоко посвећена питању људских и мањинских права. Не само да смо преузели обавезе и тиме одговорности око унапређења оквира заштите права у процесу приступања Европској унији, већ нас на то обавезује доследно спровођење уставних одредби и низа реформских закона којима штитимо и унапређујемо људска и мањинска права. Области од националног интереса, дефинисане у оквиру преговарачких поглавља 23 (реформа правосуђа и основна права) и 24 (правда, слобода и безбедност), јесу темељ изградње реформисаног, демократског, солидарног српског друштва у коме влада правда и закони основних слобода. Тим питањима припада изузетно високо место међу приоритетима будуће Владе. Што се заштите права националних мањина тиче, ја морам јасно да нагласим пред Скупштином и пред грађанима да сам веома поносна на то колико смо постигли у законодавном, стратешком и институционалном смислу. У Србији живи преко 20 етничких или националних група, више него било где другде у Европи. Готово 61.400 деце се школују на 15 различитих језика и то на свим нивоима образовања. У 42 града и општина 11 језика је у службеној употреби; у 8 градова и општина 6 различитих језика има тај статус. Преко 18.000 сати радио и ТВ програма на језицима националних мањина се емитује сваког месеца, док се 117 штампаних медија објављује на језицима мањина. Претходна Влада председника Александра Вучића отпочела је интензиван рад Републичког савета националних мањина, који окупља 21 национални савет. Савет представља место дијалога и сарадње са представницима националних мањина, у циљу добити за саме мањинске заједнице. Усмислу примене Акционог плана за остваривање права националних мањина у оквиру поглавља 23, очекујем врло јасну и продуктивну сарадњу републичке и покрајинске Владе, као и локалних самоуправа, са широм академском заједницом и организацијама

цивилног друштва, у циљу промовисања инклузије и мултикултуралности, као једних од највећих вредности српског демократског друштва. Морамо да подстичемо солидарност са онима који живе у тежим животним условима. Развој коме стремимо управо треба да буде заснован на основним начелима заштите и промоције људских и мањинских права – све што будемо радили узеће у обзир Уставом и другим актима гарантована права свим грађанима и грађанкама нашег друштва. Посебну пажњу, као и до сада, треба да посветимо унапређењу положаја најрањивијих група, онима који су искључени, сиромашни и којима услуге заштите нису увек доступне, попут Рома и Ромкиња, особа са инвалидитетом, ЛГБТ особа, деце и одраслих са сметњама у развоју, миграната, старијих сиромашних грађана, руралног становништва, особа које живе са ХИВ/сидом, као и свима другима којима је подршка државе неопходна.

Социјална правда, социјална заштита и услуге/давања Социјална правда представља једно од основних начела утканих у Устав Републике Србије. Добро осмишљене социјалне политике могу истовремено дати допринос привредном расту, штитити људе од сиромаштва и служити као економски стабилизатори. Управо зато ће један од циљева ове Владе бити инклузивни привредни раст, односно просперитет за све, који захтева комбинацију економичне социјалне заштите, квалитетног образовања које свима пружа једнаке шансе и доброг функционисања тржишта рада. Србија је међу првим земљама усвојила Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике као стратешки документ у процесу европских интеграција комплементаран преговарачким поглављима. Програм представља јасну мапу пута за реформе које су преко потребне нашем друштву ради постизања проспе-

ритета за све – од подстицања социјалног предузетништва, до повећања приступачности здравствене заштите. У питању је програмска припрема за структурне фондове који нас чекају – на првом месту за Европски социјални фонд. На томе ћемо интензивно радити и заједно са нашим европским партнерима покушати да обезбедимо нова значајна средства за сложене друштвене реформе. Родна равноправност је једно од начела из корпуса људских права и уједно мера јавне политике за подстицање привредног раста. Србија је постала прва земља ван ЕУ која је увела Индекс родне равноправности. Подаци показују да Србија заостаје за просеком земаља чланица ЕУ у свим доменима родне равноправности осим домена моћи, са озбиљним јазом удоменима рада и новца. Због тога смо увели родно одговорно буџетирање и амбициозне циљеве попут постизања броја од 30% жена на руководећим местима у предузећима до 2020. године. Велики број особа са инвалидитетом, чак око 60% њих, спада у категорију лица која су испод линије сиромаштва. Веома је неповољна и њихова образовна структура, неповољнија него код опште популације. То значи да 53,3% од тог броја има завршено основно образовање или непотпуну основну школу, док свега 6,6% има више или високо образовање. Тај сегмент друштва нам је веома важан управо због те неповољне образовне структуре и недостатка радног искуства. У претходном периоду започете су значајне активности, од бољег мапирања стања на терену до конкретног унапређења положаја особа са инвалидитетом. Покренуто је формирање јединствене базе података особа са инвалидитетом – регистра удружења и њихових чланова. По други пут је спроведено мапирање услуга социјалне заштите након којег је утврђено да је дошло до резултата у деинституционализацији особа са менталним потешкоћама, повећањем броја услуга дневног боравка за одрасла лица са једне општине у 2012. на 21 општину у 2015. години.

МАГАЗИН

8.10.2017.

Значајно повећање бележимо и ураспрострањености услуге становања уз подршкуза особе са инвалидитетом, тако да у 2015. години имамо три пута већи број општина у којима се пружа ова услуга него у 2012. години. Обезбедили смо и 3,5 милиона евра из ИПА фондова за повећање приступачности објеката јавне намене у јединицама локалне самоуправе. У наредном периоду приоритет је усвајање нове Стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом до 2020. године, уз одговарајући акциони план. Приоритети су запошљавање, креирање нових програма обуке за особе са инвалидитетом, образовање, унапређење приступачности објеката јавне намене (центара за социјални рад, домова здравља, школа и др), увођење посебних програма подршке за похађање предшколских и школских установа, приступ услугама, социјална заштита, деинституционализација, односно унапређење развоја сродничког смештаја, сродничког хранитељства и хранитељства за децу са инвалидитетом, здрав-

ствена нега и др. Започели смо и настављамо напор да све породиље, укључујући и жене са села, по основу уплаћених доприноса (уговори о привременим и повременим пословима, уговори о делу, уговори о ауторским правима, итд.) примају накнаду за породиљско одсуство. Решићемо и проблем у вези са накнадама за породиље које обављају самосталну делатност. Сада мајка која обавља самосталну делатност мора да приложи решење надлежног органа о привременом затварању радње, односно о привременом поверавању обављања те делатности другом лицу, односно личну изјаву да у време трајања одсуства неће обављати исту или другу делатност, као један од докумената неопходних за остваривање права на накнаду. То ћемо променити и мајка која одлучи да настави да води посао моћи ће и даље да добија део своје накнаде за породиље у виду накнаде осталих прихода по основу рођења и неге детета, као и по основу посебне неге детета. Такође ћемо ра-

дити на пружању бољих услуга мајкама које треба да остваре право на одсуство са рада ради посебне неге детета. Имамо спремне и мере за веће коришћење одсуства са рада по основу рођења и неге детета од стране очева, по угледу на скандинавске земље. На то се надовезује и подстицајна политика бриге о наталитету, у односу на забрињавајуће демографске податке. Република Србија се суочава са огромним изазовом депопулације. Природно кретање становништва константно се погоршава још од 2002. године. У периоду од 2005. до 2015. године, само преко природног прираштаја изгубили смо 383.000 становника. Дакле, изгубили смо град величине Новог Сада и управо зато ће и ова Влада наставити са применом посебних мера популационе политике. На првом месту, крајем прошле године основан је Савет за популациону политику којим председава председник Владе и покренута је ревизија Стратегије подстицања рађања. Поносни смо на чињеницу да чак и у време највеће кризе

ниједно социјално давање није смањено. То се такође односи и на родитељски додатак, где су исплате уредно вршене. Од усвајања Закона о социјалној заштити 2011. године бележимо тренд повећања удела социјалних трансфера у бруто домаћем производу. Покренули смо пилот-пројекте за јачање популационе политике у локалним самоуправама и за то издвојили 130 милиона динара. У новом мандату, тим стратешким процесима ћу посветити посебну пажњу и лично ћу се заложити да се ти напори још више интензивирају, како бисмо донели хитне мере за подстицање рађања. Нова Влада ће посебну пажњу посветити смањењу сиромаштва деце. Проценат деце у ризику од сиромаштва спада међу највише у Европи и износи око 30 одсто. Наставићемо да водимо одговорну политику, тако што ћемо у првих 100 дана рада Владе утврдити најхитније мере популационе политике које могу дати резултате. То ће укључити и повећање финансијских трансфера усмерених ка породицама са децом,

кроз измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом, али и успостављање равнотеже између породице и посла, кроз измене и допуне Закона о раду. Такође, потребно је дати приоритет систему дечје заштите додатним активирањем Савета за права детета и у складу са Акционим планом за Поглавље 23 ојачати његову улогу у формулисању и праћењу секторских политика у области права детета. Сузбијање насиља у породици је питање од великог значаја око којег имамо јасан политички и друштвени консензус. У том смислу, неопходан је заједнички рад свих служби усистемузаштите, пресвегана превенцији, како бисеутицало насведруштвенеактере, а најпре на грађане, да препознају насиље и активно учествују у борби против њега. Иако нам предстоји дуг пут, уочавамо и прве знакове напретка у протекле две године. Број пријављених случајева насиља у породици повећан је за 8% у односу на 2015. годину. Само за првих 5 месеци ове године, прија-

вљено је 6,3% више кривичних дела насиља у породици у односу на претходни период. Ово указује на то да је све већи број жртава спреман да дигне глас и супротстави се насиљу, као и да имају све више поверења у полицију да ће их заштитити. У претходном периоду, формирано је Одељење за превенцију и сузбијање насиља у породици у оквиру Управе криминалистичке полиције. Више од 2000 полицијских службеника прошло је обуку за примену Посебног протокола за поступање полицијских службеника у случајевима насиља у породици и партнерског насиља над женама. Од кључне је важности било усвајање Закона о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу 1. јуна 2017. године. Њиме се омогућава формирање посебно обучене полицијске јединице и тужилаштва, који ће бити усмерени на пружање максималне заштите потенцијалним жртвама. У току су обуке за више од 400 полицијских службеника и више од 400 заменика тужилаца и судија.

Најмлађи одборник Скупштине града: Лука Петровић (1)

МАГАЗИН

8.10.2017.

ГОДИНА ЗНАЧАЈНИХ ОДЛУКА

- Међу младима је изражен критички став према политици и политичарима, без обзира која је политичка опција у питању што је основни разлог за изостанак спремности највећег броја њих да се укључе у политички рад, сем да преко све популарнијих друштвених мрежа критикују одређена дешавања. – У двадесетој години на половини изборне листе од седамдесет кандидата. – Значајно искуство учешће у раду прве седнице Скупштине града у новом сазиву. - Сваки одборник Скупштине града који припада некој одборничкој групи дејствује према циљевима политичке опције којој припада. - Прва година у Скупштини града довољна је за чврст став да је владајућа већина, доношењем бројних афирмативних одлука, у значајној мери утицала на решавање многих питања значајних за највећи број становника локалне заједнице. - Интереси Српске напредне странке се не разликују битно од интереса коалиционих партнера

Лука Петровић

кључивање младих у политички живот старо је колико и овај начин организовања друштва на различитим нивоима. Чини се да је интересовање за овај вид активности појачано последњих деценија понајвише због уверења да пружа веће шансе за учвршћивање статуса који гарантује безбеднију будућност. Прва сазнања о пoлитичком животу велики број младих стиче током средњошколског периода што потврђује и случај Луке Петровића чије интересовање за овај вид друштвеног ангажовања датира из трећег разреда Економско-трговинске школе у Краљеву. Прилику да кроз неформално бављење политиком дође у контакт са локалном самоуправом и политичким органима овом седамнаестогодишњаку је пружио ученички парламент укључен у Унију парламената средњих школа. Иако је пунолетство предуслов за озбиљно политичко ангажовање први контакт са политиком поклопио се са периодом почетка деловања Српске напредне сранке на овим просторима. И док је већина вршњака прилику за задовољење различитих потреба тражила у спорту, уметности и другим областима Лука је предност дао друштвеном раду који се на том узрасту манифестовао учешћем у различитим пројектима усмереним ка побољшању положаја, и бољих услова школовања, свих ученика основних и средњих школа. Интересантним се чинио и невладин сектор па је, иако није био члан ни једне невладине организације, дао велики допринос у раду више њих. Најзначајнијим се чини активност „Плавих сенки“ и сарадња на снимању спота о омладинском активизму који је финансирао Програм за развој Уједињених нација. Омладински активизам прилика је за познанство са вршњацима из других средина који заступају исте, или сличне, ставове о начинима за побољшање услова живота младих. Прилика да се учини више него у нормалним условима било је време ванредних ситуација које су у овој средини проглашаване сваки пут кад се над животима становника локалне заједнице надвила опа-

МАГАЗИН

8.10.2017.

сност од елементарних непогода. - Увек сам био спреман да одговорим на сваки позив који се тиче омладинског активизма, па је тако било и у случају поплава кад сам одлучио да не идем у школу како бих са Црвеним крстом могао да идем у поплављену Грдицу и помажем становништву. Бављење политиком отпочело је у четвртом разреду, а кад сам напунио осамнаест година учланио се у Српску напредну странку и укључио у рад омладине да бих се упознао са радом и активностима. Странка је препознавала људе и разврставала их у складу са њиховим интересовањимa, а с обзиром да су мене интересовали и неки други аспекти политике почео сам да се активирам у свим пројектима које је подржавала, нарочито раду Канцеларије за младе – каже Лука. Озбиљно политичко ангажовање поклопило се са периодом експанзије популарности актуелног председника Србије Александра Вучића који је као магнет деловао на генерацију новопримљених чланова Српске напредне странке. У њему је Лука видео човека са генијалним и брилијантним идејама и озбиљном и чврстом намером да земљу изведе из проблема у којима тавори годинама. Иако се то чини пресудним није без утицаја био ни рад локалних политичара из редова напредњака, у првом реду садашњег председника Скупштне града Ненада Марковића који је учвршћивао уверење о довољном броју квалитетних људи из редова ове странке чије су идеје појачавале жељу да се заједничким трудом бар нешто покрене у позитивном смеру. Сем спортских активности и хуманитарних акција карактеристичних за активност политичких странака у одређеним периодима значајним се сматрају директни разговори са грађанима у жељи да се идентификује што већи број њихових проблема. Посебан изазов, и прилика за доказивање, младима представљају предизборне активности од којих се најзачајнијим сматра учешће у кампањи. Лука потврђује спремност да се одазове на сваки позив странке без обзира да ли се ради о лепљењу плаката

или разговору са грађанима, по правилу у присуству неког од искуснијих чланова. То је потврда става о појединцу у центру пажње коме су подређене различите активности, од бесплатних правних савета до посете на терену, решавање социјалних и проблема деце и породице организовањем хуманитарних акција за помоћ социјално угроженим и болесним суграђанима. Сваки од појединачних случајева је, каже Лука, био прилика за потврду да активности не губе на интензитету, сем што се у време предизборне кампање појачавају. Краткотрајно политичко искуство прилика је за потврду става да је међу вршњацима изражен критички став према политици и политичарима, без обзира која је политичка опција у питању. То је основни разлог за изостанак спремности највећег броја њих да се укључе у политички рад, сем да преко све популарнијих друштвених мрежа критикују одређена дешавања. Посебан мотив за интензивирање активности је победа напредњака на парламентарним изборима 2014. године, посебно на територији Рашког округа. Жеља напредњака да укажу поверење млађима који у будућности треба да преузму одговорност за судбину локалне заједнице добила је потврду на прошлогодишњим изборима за локалне органе власти кад се Лука Петровић нашао на 35. месту изборне листе „Александар Вучић - Србија побеђује“. - Искрено нисам очекивао да ћу се наћи на листи. Иако је предлог Месног одбора Јарчујак да ме стави на листу био легитиман о сваком је одлучивао Градски одбор коме сам захвалан што је донео одлуку да се млад човек са 20 година нађе на листи. Као и свака друга и ова кампања је била тешка, са много позитивних и негативних ствари, али су и за мене и за странку коначни резултати надмашили сва очекивања. Након пребројавања гласова коалиција окупљена око Српске напредне странке освојила је 36 од седамдесет места у Скупштини града. Већ тада сам био сигуран да ћу ући у састав парламента иако смо, после по-

8.10.2017.

МАГАЗИН

новљених избора на једном од бирачких места у Жичи, остали без два одборника. Кад сам помислио да ћу остати без мандата један одборник се повукао тако да сам био у првом сазиву одборничке групе на конституисању скупштине што представља значајно искуство. Имао сам позитивну трему као и сваки одборник који први пут долази на седницу, а сама чињеница да сам најмлађи одборник утицала је да се осећам нервозно. Већ на првој седници сам са неколико предлога учествовао у раду Скупштине града што је за мене било значајно као прилика да се елиминише почетни страх – каже Петровић. До прве наредне седнице прилика за опуштање био је састанак чланова одборничке групе као прилика за договор о наступу приликом расправе о свакој тачки дневног реда. Проблеми који се разматрају на седницама прилика су да се

у расправу укључе они који најбоље познају проблематику, а како су студенту права најближа питања која се тичу студентског стандарда прихватио је задатак да образложи одлуку о начину стипендирања на терет градског буџета. Са аспекта представника студената којима решавање овог проблема пружа више могућности да лакше поднесу живот у другом граду одлука се сматра посебно значајном јер проширује круг лица која имају право да конкуришу. - То је била права одлука, а око припреме начина на који ћу да је образложим, и поредим са сличном која се односила на иста питања, много ми је помогао градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Тада ми је било тешко, јер је то било моје прво обраћање одборницима по једној тачки дневног реда, поготово што се очекивало њено усвајање, а после је све било много лакше. С обзиром да сам поврх свега био болестан, и имао тем-

пературу, могу да кажем да сам то изнео одлично што потврђују похвале бројних одборника, како владајуће већине тако и опозиције. Од тада је прошло више од годину дана сазревања, а кад живите кроз четрнаест седница, и стекнете довољно искустава, почињете да се привикавате на неке ствари. Оно што је нормално у раду је да улазите у токове, озбиљније пратите говорнике, налазите замерке и похвале, постајете толерентнији на неке прозивке. За скуштинском говорницом може да буде различитих прозивања која морају да се схвате као обраћање на политичкој основи, јер на личној сви одборници нормално комуницирају и нормално се рукују пре него што уђу у салу за седнице . Унутра је атмосфера другачија. Свако од нас је одборник Скупштине града који припада некој одборничкој групи који дејствују према циљевима политичке опције којој припадамо, а испред сале смо обични

људи присутни именом и презименом – каже Петровић. И поред оспоравања опозиционих одборника преовладава уверење да је за нешто више од годину дана у Скупштини града донет велики број одлука које се односе на решавање питања значајних за највећи број становника. Генерацијама блиским најмлађем одборнику у Скупштини града посебно значајним чине се питања којима се дефинише њихов статус и стварају повољнији услови за школовање. Поред одлуке која се односи на лепезу потенцијалних добитника градске стипендије значајним се чини и низ других које воде дефинисању Локалног акционог плана за младе и формирање тима који треба да сачини тај, за ову популацију, веома значајан документ. Иако је омладинска политика у жижи интересовања млађих одборника Скуштине града, али и других који са довољно пажње посматрају дешавања на политичкој сцени града на којој се

она дефинише, значајном се сматра једна од ретких о којима је постигнут апсолутни консензус. Зато и Петровић посебан акценат ставља на одлуку која се односи на обухват особа којима се обезбеђују права на вантелесну оплодњу. Прва година у Скупштини града довољна је за чврст став да је владајућа већина, доношењем бројних афирмативних одлука, у значајној мери утицала на решавање многих питања значајних за највећи број становника локалне заједнице. Оштрица критике опозиционих одборника усмерена је на готово све оно што представници владајуће већине сматрају значајним, а повод за жестоку критику је стварање непримерено великог броја одборничких група. Највећи број њих проистекао је из одборничке групе коалиције окупљене око напредњака јер је готово свака од странака, из различитих разлога које опозиција најчешће везује за финансијске, настојала да се осамостали. Нај-

драстичнијим примером оцењује се формирање одборничке групе Српског покрета обнове са само једним одборником чланом ове странке. Значај поразне чињенице да су им напредњаци позајмили чак четири до потребног броја донекле је умањен након промене Пословника о раду Скупштине града који дозвољава формирање одборничке групе и са четири одборника. Партијска дисциплина је нешто што карактерише све учеснике политичког живота, а она је била основ за прихватање обавезе да употпуни одбодничку групу коалиционог партнера. То га, каже Лука, не спречава да и даље у Скупштини града заступа интересе Српске напредне странке који се не разликују битно од интереса коалиционих партнера. Значајну помоћ у томе пружају шеф одборничке групе Мирко Вуковић и његов заменик Драгиша Радевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Реновирана зграда Основног суда

МАГАЗИН

8.10.2017.

ЗА ЕФИКАСНИ

ИЈЕ СУДСТВО - Сем обимних грађевинских радова извршена је реконструкција свих инсталација, топловода, електро и телекомуникационе мреже, опремање свим потребним елементима информационе технологије. – Рампа за инвалиде ће хендикепираним особама омогућити лакши прилаз свим службама у суду и тужилаштву, а опремање свих канцеларија централном климом и новом опремом омогућити запосленима много повољније услове за рад. – Објекат у чију је реконструкцију и надоградњу, кроз програм ИПА 2012, уложено преко 1,55 милиона евра обишла је министар правде Нела Кубуровић. - Европска унија подржава све активности које доприносе ефикасности правосуђа. У Краљеву седиште Посебног одељења за спровођење и процесуирање кривичних дела са коруптивним елементом

д када је 1964. саграђена зграда Основног суда у Краљеву, а следеће анекс уз њу, иако је у каснијим деценијама обим посла знатно повећан, у ове објекте није знатније улагано и ко зна да ли би да Краљево, почетком новембра 2010. године, није погодио катастрофални земљотрес. Анекс је том приликом оштећен до мере да је, због сигурности запослених и оних који су силом прилика принуђени да у њему траже заштиту права, угрозио стварање услова за адекватно обављање делатности. Пресељење свих служби у једну зграду било је повод за размишљање о комплетној реконструкцији целог комплекса, а према пројекту Грађевинског факултета у Нишу, а реализацији је погодовала национална стратегија и укључење Министарства правде и Европске уније. Захтев да се одржи континуитет рада условио је да се прво заврши реконструкција анекса зграде, адаптација приземља и спрата, а потом и доград-

МАГАЗИН

8.10.2017.

ња још два. Поверење да, према преузетим обавезама, изврши адаптацију указано је предузећу „Кредо“ које је почетком марта прошле године отпочело радове и у веома кратком периоду успело да створи услове за несметан рад суда и тужилаштва, пре него отпочну радови на другом делу зграде. Већ у јуну ове године добијена је употребна дозвола као услов за повратак свих служби у адаптиране просторије. Сем обимних грађевинских радова извршена је реконструкција свих инсталација, топловода, електро и телекомуникационе мреже, опремање свим потребним елементима информационе технологије. Значајним се чини рампа за инвалиде која ће хендикепираним особама омогућити лакши прилаз свим службама у суду и тужилаштву, а опремање свих канцеларија централном климом и новом опремом омогућити запосленима много повољније услове за рад. У Основном суду ради 27 судија, предстоји и избор двадесет осмог, од

којих је сваки добио савремено уређен кабинет, а исте услове имају и запослени у тужилаштву. Растерећене су и писарнице, у којима је обезбеђено довољно простора за одлагање предмета, а велике и простране суднице стварају услове да се у будућности избегне суђење у кабинетима. Реконструисану зграду правосудних органа, у којој су смештени Основни суд и Основно јавно тужилаштво, а у чију је реконструкцију и надоградњу, кроз програм ИПА 2012, уложено преко 1,55 милиона евра, обишла је министар правде Нела Кубуровић и потврдила да је објекат, са пасошем енергетске ефикасности, завршен пре времена. Уз захвалност председници суда Злати Ђорђевић на ангажовању да се сви радови изведу на време подсетила је да Европска унија подржава све активности које доприносе ефикасности правосуђа и што може утицати да поступци који се воде пред кривичним судовима буду спроведени на ефикаснији, бржи и странкама пријат-

нији начин. Министарка потврђује и да је ову годину обележило унапређење смештајних капацитета судова и тужилаштава широм Србије. - Пројекат унапређења ефиаксности правосуђа има за циљ да убрзамо судске поступке а, обезбеђивањем услова да сваки судија има своју судницу, омогућимо да се рочишта заказују у краћим роковима, да суђења иду много брже а самим тим да испоштујемо право на суђење у разумном року. Кроз адекватну опремљеност омогућен је бољи приступ суду, пре свега инвалидима, а што је најбитније кроз пројекат ИПА 2012 стално улажемо у реконструкцију – истакла је Кубуровић и подсетила да је у оквиру истог преко 700 хиљада евра уложено у ИТ опрему за судове опште надлежности и привредне судове у Србији што је значајно допринело побољшању услова за рад запослених. Сарадња са Делегацијом Европске уније се наставља кроз будуће пројекте, пре свега ИПА 2013 који се односи

на борбу и превенцију корупције. У вези са тим значајним се сматра податак да ће Краљево бити седиште Посебног одељења за спровођење и процесуирање кривичних дела са коруптивним елементом. Тако ће, зхваљујући и овој згради и обезбеђивањем ефикасних и добрих услова за рад, моћи да ради будуће тужилаштво, односно посебно одељење Вишег суда у Краљеву. Посета министарке била је повод за осврт на примену Закона о спречавању насиља у породици који од 1. јуна даје изузетно добре ефекте. - Овим законом успели смо да постигнемо добру координацију свих органа који поступају у спречавању насиља у породици а за пар месеци, колико је у примени, разматрано је чак 39 хиљада случајева насиља. Најбитиније је да су и тужилаштво и судови предузимали одговорајуће мере и изрицали удаљавања насилника из куће, или стана, и забранили прилазак жртвама. Најважнији је процес пружања подршке жртвама, па тако можемо да

се похвалимо да је израђено близу 1.500 планова за заштиту што значи не само да се води рачуна да насилник буде процесуиран, већ да и надлежни органи пружају адекватну заштиту жртвама. За сада нема измена Закона о спречавању насиља у породици. Ми ћемо пратити његову имплементацију, а ако се укаже потреба, или постоје нејасноће у његовој примени, Министарство правде ће бити на располагању да се одредбе прецизирају и измене – каже Кубуровић. Потврда задовољства због успешно завршених радова, чиме је обезбеђен знатно комфорнији рад суда и тужилаштва, стиже од представника локалне самоуправе и Европске уније који потврђују спремност да се помогне Србији на путу европских интеграција, посебно испуњавању свих обавеза из Акционог плана за Поглавље 23. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Перспектива пољопривредне производње у оснивању задруга

МАГАЗИН

8.10.2017.

ЛЕК ЗА ОЗДРА

АВЉЕЊЕ СЕЛА

– У пољопривредној производњи ангажовано милион и 400 хиљада становника Србије што је више него у реалном сектору. – Држава улаже педесет хиљада евра у оснивање нових задруга, сто хиљада у постојеће. – Први пут после готово тридесет година иза пројекта стала два одбора Српске академије наука и уметности. - Инвестиција, у зависности од специфичности сваког случаја, треба да буде између два и пет милиона евра. - Градња карго центра и отварање аеродрома за цивилни саобраћај губи смисао ако нема довољне количине одговарајуће робе. - На селу живи 260 хиљада неожењених момака и сто хиљада неудатих девојака старих до четрдесет година. – Младима из града педесет хектара земље и 20 хиљада евра за почетак пољопривредне производње. - На селу нема ко да ради, а у граду нема шта да се ради

8.10.2017.

МАГАЗИН

Милан Кркобабић

оквиру промоције задругарство као перспективе српског села, у наставку реализације „Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије“, министар у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић, у сусретима са пољопривредним произвођачима широм Србије промовише идеју о реактивирању задругарства. Недавна посета Рашком управном округу била је повод да у Краљеву одржи радни састанак са предствницима локалних власти и потврди стратешко опредељење Србије за интензивирање пољопривредне производње које је у чврстој вези са уверењем о неопходности реактивирања задругарства. Посета Краљеву била је прилика за подсећање на жељу да сви окрузи у земљи буду третирани на исти начин и да се до краја ове године искристалише јасна слика за сваки од њих која би потврдила колико има државне земље, колико је дато у закуп а колико слободно и запарложено. Повод је податак да се од шест стотина тридесет хиљада пољопривредних газдинстава 99,5 одсто налази у породичном власништву а остатак у својини правних лица, комбината и акционарских друштава. Овај податак наводи на став о потреби да се фокус стави на милион и 400 хиљада становника Србије који су ангажовани у овој области што је више него у реалном сектору. Просечна површина пољопривредног поседа на југу Србије достиже једва два и по хектара, у централном делу земље око пет а у Војводини скоро једанаест што је двоструко мање него у неким европским земљама. У Немачкој се перспективном фармом сматрају оне које се простиру на више од 75 хектара, због чега број оних на мањим површинама полако опада. Неповољним се сматра даље уситњавање поседа на наследнике некадашњег власника, па је предмет бројних судских спорова већа површина земље од оне која се обрађује. Пример да у општини Неготин од укупно девет

хиљада хектара пет хиљада није обрађено води ка ставу да се, под претпоставком да бруто друштвени производ износи хиљаду евра по хектару, на овој територији изгуби пет милиона евра. Рачуница примењена на целу земљу води ка ставу о потреби да се младим пољопривредницима у Србији понуди закуп државног земљишта површине од педесет хектара по домаћинству. Проблем Србије су уситњени поседи што води ка потреби да се њихови власници повезују како би били конкурентнији на тржишту од чега би имала користи и укупна економија Србије. - Прави организациони облик за то је облик задруге које смо имали у Србији од 19. века, а сада га имамо у Европској унији ка којој идемо, а где се 60 посто млека и млечних производа пласира посредством задруга. Кад говоримо о задругама морате да избаците предрасуде и стереотипе о задругама које су постојале. Овде се ради о људима који мају поседе, а не удружују поседе него своје производе, малине, млеко, ратарску културу, потенцијалне производе од меса. То је хоризонтално удруживање производа да омогућимо да тај производ стигне на тржиште, да избегне накупца и прекупца, да избегне све оно што смо ми као велемајстори успели да смислимо и измислимо. Кренули смо у акцију 500 задруга у 500 села, а ја сам, као и многи други, на почетку био скептичан. Није прошло ни пет месеци, а ми данас у званичном регистру имамо седамдесет нових задруга. Држава је обећала педесет хиљада евра за нове задруге, сто хиљада за постојеће. За тих 75 задруга нисмо дали паре. До сада су одабране само четири, две нове и две постојеће. Идемо рестриктивно, али смо пробудили интересовање и спремност људи да се повежу. Направили су задруге и сада траже више савет и практична искуства него сам новац, јер неки људи имају средства. Поента је да их обједине и да делују заједно – каже Кркобабић. Кључним фактором за реалиацију амбициозне идеје чини се поверење. Да оно постоји потврђује задруга Зеле-

на јабука у Чачку која обједињује 42 акционара. У Сланкамену су задругари уложили три милиона евра у градњу хладњаче, а податак да су се удружили Мађари, Хрвати, Срби, Русини, Словаци и други, старости од 19 до 80 година, потврђује да заједнички интерес уклања све препреке. Позитивна искуства воде ка ставу да се, почев од јужних делова земље, током следеће године интензивира формирање задруга у свим окрузима, а потом њихово вертикално повезивање. Основном маном пројекта којим се обезбеђује педесет хиљада евра за нововосновану, а сто за постојећу, задругу огледа се у висини средстава, а министар Кркобабић сматра да износи у следећој години морају бити много већи. Значај пројекта био је повод да први пут после готово тридесет година иза пројекта стану два одбора Српске академије наука и уметности, за економију и село, а да рачуница врхунских агроекономиста потврди како инвестиција, у зависности од специфичности сваког случаја, буде између два и пет милиона евра. Ограничавајући фактор у реализацији идеје о формирању задруга огледа се у чињеници да не постоји мапа региона која треба да потврди специфичност сваког од њих као основе за указивање посебне пажње. Разлог је уверење да се са педесет хиљада евра може покренути задруга на југу Србије, али не и у централном делу или Војводини. - Партнер у овом послу је локална самоуправа, а то значи да носиоци газдинства морају да добију помоћ. Морају људи из општине, града, регионалних савеза, привредне коморе, из пољопривредних стручних служби, да поразговарaју са њима. Он иморају да добију праве савете, да добију део стручно административне помоћи. Локалне самоуправе неће ово увек гледати благонаклоно, јер је много угодније гледати из канцеларија како се све развија. Морају да обезбеде логистику а то је путна инфраструктура, електро напајање, напајање водом, канализација и сви стандарди, а зграде,

8.10.2017.

МАГАЗИН

објекти, задружни домови, који су обрушени и ван употребе, са мало средстава да се ставе у функцију. Паре које ми дајемо не смеју бити стрпане у кровове и грађевинске радове. Оне морају бити уложене у оно што се зове основна средства, од вишегодишњег засада и основног стада до оног дела основних средстава која таргетирају опрему, машине и технологију закључно са оним што се зове трансфер знања и технологије, јер без трансфера знања и праве технологије не можемо да идемо напред – каже министар Кркобабић У Влади Србије ово сматрају јединим путем ка стварању задруга као правих привредних субјеката који би, након вертикалног повезивања, већ наредне године требало да постану експортери, у следећој фази они који се баве научно истраживачким радом, контролом квалитета и истраживањем тржишта. Министар Кркобабић је уверен да се на овај начин затвара пирамида задругарства као што се то ради у Европској унији према којој је Србија кренула убрзаније од тренутка кад су отворена прва преговарачка поглавља. Обавеза да се до краја процеса усагласе сва потребна документа води ка потреби техничко технолошког усавршавања и усаглашавања са одговарајућим стандардима контроле квалитета и брендовима какви већ постоје у Европској унији. Податак да је пољопривреда кључни ресурс Рашког округа води ка ставу да је добра основа за развој туризма, али и да толико пута помињана градња карго центра и отварање аеродрома за цивилни саобраћај губи смисао ако нема довољне количине одговарајуће робе. Ма колико да се педесет хиљада евра за новоосновану, и сто за постојећу, задругу чине значајним улагањем, држава као носилац активности настоји да у наредном периоду за ову сврху обезбеди знатно већа средства. Према подацима ресорног одбора Српске академије наука и уметности на селу живи 260 хиљада неожењених момака и сто хиљада неудатих девојака старих до четрдесет година. Највеће површине обрадивог земљишта и даље се воде на старије претке, па ова генерација већ дуго чека ред да постане власник све уситњенијих парцела. То је повод за жељу да се најмлађим члановима заједничког домаћинства, у зависности

од реона у коме живе, расположиве површине у државном власништву и интересовања, без надокнаде понуди до педесет хектара земље уз обавезу да је обрађује. Разматра се и могућност преноса права на њихове наследнике под истим условима, само да обрађују земљу. Ово се сматра добрим начином да се у функцију ставе велике количине необрађеног земљишта, младим пољопривредницима створе услови за формирање оптималног поседа као добре основе за виши стандард и останак на селу. - Други део се односи на градску децу и људе који се нису бавили пољопривредом, а желе да покушају. Идеја развијена у Словенији дала је резултат уз потврду да се просечно 250 пољопривредних произвођача регрутује из градске средине, а то су углавном млади људи који су завршили различите факултете, од информационих технологија и дизајна на даље. Има и код нас оних који желе да се баве органском производњом и здравом храном, да буду своји на своме. И они ће имати шансу да добију 50 хектара са идејом да их стимулишемо са по 20 хиљада евра по домаћинству. То су неке ствари које треба да баце ново светло на аграр, а представљају почетак нове аграрне реформе у Србији. Почели смо погрешно, да неколико људи узме сву земљу по Војводини и праве латифундије, а онда смо констатовали да Банатско ново село и Владимировац имају по десет хиљада становника од којих две три хиљаде младих људи који не знају шта ће да раде. Имамо ситуацију да на селу нема ко да ради, а у граду нема шта да се ради и то је наш парадокс. На селу има шта да се ради, али нема ко, па хајде да покушамо да на овакав начин покренемо точак. Нисам сигуран да ћемо зауставити младе људе, али хајде да им омогућимо да изаберу. Нека им градоначелник Краљева понуди могућност да бира,ју да остану, добију земљу и стимулацију и овде правe нешто. Имамо ми и субвенције, а то знају само чиновници по министарствима. Шаљу мејлове, гледају у екране, шаљу поруке, а друштвeне мреже се пуне. Нисам чуо за дигиталног сељака. Мора да се уђе међу њих, мора да им се појасни и пред њих ставе практични примери, јер само практичан пример даје резултат – поручио је министар Милан Кркобабић. Т. Радовановић

Поновљено предавање др Драгољуба Даниловића

МАГАЗИН

8.10.2017.

МАНАСТИР ЖИЧА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

- Након што су Срби примили хришћанство на латинском језику велика промена је настала у деветом веку после мисије Ћирила и Методија који су Словенима донели оно што ни један народ у Европи није имао, а то је писмо, прво глагољица а потом и ћирилица. - Током 1220. 1221. године Свети Сава је са Стефаном Првовенчаним одредио границе једанест епархија, а епископима дао упутства како да управљају њима. - Као посебна епархија Жича је имала властелинство које је обухватало 58 села и насеља расподељених у шест међусобно удаљених области, затим осам планина, 217 влашких породица на чијем челу је био кнез и два парохијска свештеника. - Властелинству Манастира Жиче Стефан Првовенчани је приложио и десет жупа као и посебне повластице овим жупама у односу на епархијске пореске обавезе

бележавање осамстогодишњег јубилеја који се везује за крунисање првог српског краља Стефана Првовенчаног, и међународно признање Србије, повод је за бројне активности међу којима се посeбно значајним оцењују оне које је спровео краљевачки Историјски архив. Једна од првих било је предавање др Драгољуба Даниловића под називом „Манастир Жича - центар архиепископије, епархије и сабора у Средњем веку“ настало као резултат дугогодишњег рада и подробног истраживања које јавности пружа нове чињенице и детаље везане за ову светињу. Значај теме био је повод да, након Народног музеја у оквиру манифестације „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“, предавање буде поновљено у Свечаној сали Градске управе, овога пута за мали број ученика основних школа. Истраживање др Даниловића потврђује да су од појаве хришћанства на Балканском полуострву организоване црквене епархије, а када је оно у доба цара Теодосија постало званична религија царство се поделило на источни и западни део што је условило појаву два хришћанска центра, Рима и Константинопоља. На простору који су настањивали Срби и пре седмог века је основана Јустинијана прима, покрштавање није било завршено ни до краја деветог, а тешкоће са кристијанизацијом народа је много касније уочио и Свети Сава. У Средњем веку је дошло до успостављања две важне надбискупије, Сплитске и Драчке, прве под јурисдикцијом римског папе а друге под утицајем цариградског патријарха. Кад је почетком осмог века византијски цар Лав Трећи одлучио да цело подручје Балканског полуострва потчини цариградској цркви римска није прихватила одлуку, па се почетак сукоба између истока и запада везује за тај период. Након што су Срби примили хришћанство на латинском језику велика промена је настала у деветом веку после мисије Ћирила и Методија који су Словенима донели оно што ни један народ у Европи није имао, а то је писмо, прво глагољица а потом и ћирилица. Хришћанство и писменост по словенском свету ширило је три и по хиљаде њихових ученика, а на темељу семена које су засејали велики словенски апостоли у десетом и једнаестом веку настају и велики светитељи. Византијски цар Василије Други први је успео да потчини византијској власти све Словене на Балканском полуострву и 1020. године оснује чувену Охридску архиепископију чији се значај огледа у чињеници да је хришћанство почело да се шири међу Словенима, па и Србима. Охрид је постао престоница словенског света, и тадашњих владара Србије који су се баш ту надахњивали хришћанством.

МАГАЗИН

8.10.2017.

Др. Драгољуб Даниловић

Кад се почетком дванаестог века средиште зетске државе померило према северу Рашка је постала најважнија српска земља којом су владали Вукановићи, а под јурисдикцијом Охридске архиепископије нашле су се три епархије у којима су живели Срби, Рашка, Призренска и Липљанска. Велике заслуге за све што ће се догађати касније имао је велики рашки жупан Стефан Немања који је успео да обједини све српске земље, Зету, Травунију и Захумље, и са својим сином 1198. године оснује Манастир Хиландар. Др Даниловић потврђује како се српска државност може везати и за тај догађај, јер су заједнички подизани хришћанска црква и држава, а Србија први пут изашла на међународну сцену. - Две историјски важне одлуке за међународно признање српске средњовековне државе донете су у два града која су 1204. била у великом сукобу, а то су Рим и Никеја. Те године је дошло до Четвртог крсташког рата, уништено је царство Армена, а моћна држава се распала на седам делова. Да су Рим и Венеција били веома моћни показује чињеница да је Стефан Првовенчани оженио млетачку принцезу Ану Дандоло и тако се ослонио на Венецију, и на запад. Нама се данас из ове перспективе чини да је то била издаја православља, али Стефан Првовенчани у сагласности са Светим Савом доноси прагматичну одлуку да се обрати папи желећи да добије међународно признање римске курије, односно папе Хонорија Трећег који је наследио веома важну личност папу Вићентија. Да делују у сагласности потврђује догађај из 1219. године када се Свети Сава нашао у Никеји. На велики хришћански празник уласка господњег у Јерусалим 1219. године цар Теодор је именовао, а патријарх Манојло хиротонисао, архиепископа Саву Немањића. Он није рекао ја хоћу да будем архиепископ, како би можда неко закључио, него да то буде неко из делегације која је дошла у Никеју. Његова монашка скромност и дух смирења свакако су утицали на ове личности, цара и патријарха, да га рукоположе за архиепископа под чијом су се духовном влашћу нашли сви градови и земље државе Немањића, сви црквени архијереји, попови и ђакони, што говори у прилог закључку да су се границе Жичке архиепископије поклапале са границама државе – каже др Даниловић. Током 1220. 1221. године Свети Сава је са Стефаном Првовенчаним одредио границе једанаест епархија, а епископима дао упутства како да управљају њима. Дали су им достојне епархе и свештенике, ученике које је Сава васпитавао и утврђивао у хришћанској вери и међу којима је његов ауторитет био неприкосновен. Велику пажњу опису догађаја на Жич-

8.10.2017.

МАГАЗИН

ком сабору 1221. године посвећују Доментијан и Теодосије. Те године су се у Жичи окупили црквени великодостојници и властела да би донели најзначајније одлуке за даљи живот државе. Ту је по православном обичају крунисан Стефан Првовенчани, а Свети Сава изложио правило вере по којем се и данас следи пут који се тада није звао православље него право хришћанство. На нејединство православних епископа указују и напади на Саву, посебно од стране Димитрија Коматијана који је сматрао да архиепископ није изабран по канону. Стефан Првовенчани и Свети Сава су на Жичком сабору симоболично исказали нераскидиво јединство цркве и државе, а оживотворењем архиепископије и поделом на 11 епархија стварала се најмлађа помесна црка у хришћанском свету. О угледу који је уживао Свети Сава најбоље сведоче почасти са којима су га дочекали јерусалимски, антиохијски и александријски патријарх, чак и муслимански муфтија, јер је био личност

која плени и подједнако одушевљава људе на истоку и западу. Колико је у то време Жича била значајно место најбоље сведоче три повеље Стефана Првовенчаног које потврђују да је манастиру даривао частице часног крста господњег, ризлу и појас пресвете Богородице, део руке Светог Јована Крститеља и делове моштију других хришћанских светитеља, а најсветијим хришћанским реликвијама потврђивала се духовна снага центра архиепископије. - Као посебна епархија Жича је имала властелинство које је обухватало 58 села и насеља расподељених у шест међусобно удаљених области, затим осам планина, 217 влашких породица на чијем челу је био кнез и два парохијска свештеника. Све ово је забележено у жичким повељама које се налазе и данас на улазу у манастир. Властелинству Манастира Жиче Стефан Првовенчани је приложио и десет жупа као и посебне повластице овим жупама у односу на епархијске пореске обавезе. Као први међу једнакима архиепископ

је управљао великим епархијским властелинством, а комбиновање више прихода са различитих територија требало је да му обезбеди материјалну независност од световних власти. Свети Сава је сазивао и друге саборе да би преко епископа, монаха и свештеника преносио народу праву и савршену веру. Последње четири године Савиног управљања архиепископијом, по Доментијановом казивању, највише су везане за боравак у Жичи, а жичка архиепископија, је по угледу на једну од најстаријих помесних цркава у православном свету Јерусалимску патријаршију, постала расадник хришћанства у средњовековној српској држави – каже др Даниловић. Изворни подаци о животима српских краљева и архиепсикопа омогућавају дефинисање оквира у коме се догодило пустошење Жиче у коме су се истицали Татари, Мађари и великаши који су имали водећу улогу. Догађај који се везује за 1317. годину казује колико су епископи на архијерејским саборима били самостални,

посебно кад је краљ Милутин одлучио да им наметне свог канидата за архиепископа. Епископи су два пута одбијали предлог, да би у трећем покушају за архиепископа изабрали Никодима што потврђује да ни краљ није могао да им наметне своју вољу иако се за време његове владавине променило неколико архиепископа. Жича је место на коме су се 1354. године састали цар Душан и тадашњи патријарх Јоаникије како би донели важну одлуку о начину како да се супроставе нападима Османлија, да ли заједно са римокатоличким западом, сами или ослањањем на неку трећу силу. Кад је тадашњи патријарх кренуо из Жиче према Пећи на путу је изненада преминуо. а слична судбина је следеће године задесила и цара Душана. Иако одвојена ова два догађаја се и даље сматрају повезаним због уверења да су отровани због намере да се Турцима супроставе заједно са римокталоичким западом. Верује се да су то учинили тадашњи монаси наклоњени веома јаком покрету који се противио ова-

квом понашању, а добра потврда су трагови арсеника пронађени у костима цара Душана који је сахрањен у Цркви Светог Марка. Иако име цара Душана није међу девет канонизованих припадника лозе Немањића владика Николај Велимировић га је, ма колико звучало необично, сматрао светитељем. Све што се догађало у овом периоду српске историје потврђује колики је био значај Жиче, посебно у четрнаестом веку као веома значајном за даљу судбину народа. У овом периоду одиграо се низ веома значајних догађаја од којих се значајним чини долазак кнеза Лазара Хребељановића у Жичу где је, заједно са патријархом Спиридоном, донео одлуку о оснивању Манастира Дренча. О значају Жиче у петнаестом веку сведочи догађај из 1429. године кад је на овом месту донета повеља Ђурђа Бранковића којом се потврђује да је ту било седиште архиепископије, јер је Пећка патријаршија већ била под влашћу Турака. У документима из тог времена на више места се истиче да је у

Жичи било седиште патријаршије. Падом српске деспотовине 1459. године и Жича ће полако падати у заборав све до 19. века када је обнавља владика Јоаникије Нешковић. У Средњем веку прилике у Европи нису биле сјајне чак ни за Византију која је Србији служила као узор. Ако се зна да је у Византији постојала симфонија државе и цркве јасно је да је државну самосталност Србије морала да прати и не мање важна црквена. Добијена је 1219. године у Никеји кад је Сава свечано хиротонисан за првог српског архиепископа, а за седиште архиепископије изабран Манастир Жича. Стефан Првовенчани и Свети Сава су омогућили да се у краљевини створе услови за развој индвидуалности у политичком, културном, књижевном, правном и националном смислу, а у међународно признатој држави стекли су се услови за развој српске националне свести и националног бића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.10.2017.

Знаменити Краљевчани: Слободан Стојановић Кепа (2)

МУЗИКА НАЈВЕЋИ КАПИТАЛ - Осмина бурека целодневни оброк двојице пријатеља. - У конкуренцији тридесет група победа на гитаријади у Пожаревцу. – Награда право на снимање прве грамофонске плоче. – Одлучујуће лето у Дубровнику. – „Тајм“ са Дадом Топићем и Ведраном Божићем одушевљен свирањем клинаца из провинције. - Након овације у препуној Хали спортова у Београду, какве нису доживеле друге много познатије групе, појачано је интересовање музичких менаџера који су у новој групи видели прилику за добру зараду. – Током вишедеценијске каријере највећи капитал музика. – Први заједнички наступ под именом „Смак“ у краљевачкој Хали спортова. – Популарност Бијелог дугмета заснована на укусу публике која се одушевљавала лаким песмама. – За трансфер у „Бијело дугме“ 25 милиона динара

Слободан Стојановић Кепа

МАГАЗИН 8.10.2017.

ве бржи животни ритам последњих година не даје превише могућности за враћање у прошлост и озбиљније разговоре чак ни о темама посебно значајним за неку област. Због тога се животна прича једног од најбољих југословенских бубњара свих времена, Слободана Стојановића Кепе, чини значајном јер сведочи о времену које би се могло означити историјским у развоју рок музике. Довољан доказ је чињеница да је са Радомиром Михајловићем Точком оснивач надалеко познате крагујевачке групе „Смак“ која је достигла кулминацију током седамдесетих година прошлог века и једина била у могућности да угрози по популарности до тада неприкосновено Бијело дугме. Да популарност и квалитет не иду увек под руку безброј пута су потврдили они који боље познају прилике у овој области, а са оним који је достигао „Смак“ тешко да је могао да се пореди било ко на широком простору изван Југославије. И поред чињенице да су као појединци достигли ниво изнад кога се тешко могло даље, а још нису били свесни који ће достићи као група, и Кепа и Точак су прошли дуг пут у трагању за најбољим саставом будућег бенда. Окосница никад није долазила у питање, а главни проблем је био наћи довољно квалитетну допуну. Крагујевац је као универзитетски центар пружао довољно могућности за рад и напредовање, а редовне игранке организоване су на неколико места што је било повод за одлуку двојице из тог времена нераздвојних пријатеља о пресељењу у нову средину. Раније преузете обавезе спречавале су Кепу да допутује пре почетка последњег месеца у години до када је Точак могао да одсвира тек једну игранку са остатком састава под именом „Џентри“. Последње године седме и првих година осме деценије двадесетог века градом су харале јагодинске „Поноћне лампе“ чији је фронтмен Јоца Кенац до перфекције изводио композиције Џими Хендрикса. Они који се сећају тог периода са довољно ауторитета тврде да је тако било само док се у овој средини није појавио Точак који је преко ноћи постао звезда и у круговима оних који су сматрали да не постоји бољиод Кенца. Још од војничких дана Кепи се лати-

но рок чинио довољно блиским, што је на најбољи начин могло да се види у извођењу композиција са репертоара Карлоса Сантане. Када се оно што је увежбавао у Мостару споји са виртуозним свирањем популарног Чачанина није чудно запажање да заједно звуче као да сто година свирају заједно. - Ајде што је Точак био интересантан, али сам после три соло партије за вече и ја био интересантан. Све је кренуло, али тај репертоар није био за брзе игранке па су тражили да свирамо много једноставнију музику, али ми нећемо. Хоћемо прогресивно и оно што волимо, Led Zepelin, Deep Purple, Jetro Tull, Cream, Santana... Певач се побуни, а ја кажем како нисам дошао само да свирам него и да напредујем. У међувремену смо Точак и ја почели да правимо прве заједничке композиције, ја задам ритам а он направи прву ствар „Нови дан“, и тако је кренуло. Свирали смо игранке и кад је отишао певач, а дошао други. Становали смо приватно, и живели тешко а једном приликом делили осмину бурека цео дан. По цео дан смо свирали и не одустајемо. Кад је Зоран предложио да свирамо у Дубровнику Точак неће, а мени је већ свега било доста и пристанем. Пристане и Точак, па проведемо два месеца у Интернационалном кампу „Рашица“. Дубровник је кључна ствар јер смо свако вече свирали и толико напредовали, а многе ствари из тог периода касније снимили на плочи, па Американци нису веровали да смо ми из Југославије – сећа се Кепа. Годишњи одмори, посебно на морској обали, прилика су за заљубљивање различите врсте. Точак и Кепа су и пре одласка у Дубровник до те мере били заљубљени у „Тајм“, са неприкосновеним Дадом Топићем и Ведраном Божићем, да су једва чекали излазак њихове прве плоче. Колико су били одушевљени њиховим свирањем најбоље потврђује податак да су добро познавали сваки тон из песама које су изводили и свако слово са омота плоче. Због тога је јасно одушевљење кад их је менаџер ове групе замолио да, за концерт групе „Тајм“ у дубровачком биоскопу Славица, позајме инструменте. Кад су после првог блока Тајмовци кренули према шанку, а Кепа

ритмом најавио „Нови дан“ приметио је како су на пола пута застали као укопани. Са дистанце од неколико деценија чини се како су очекивали клинце из провинције, а срели изузетно уигран бенд који је из вечери у вече учвршћивао форму. Нису се Кепа и Точак са друговима уплашили ни чињенице да је Ведран Божић на једној турнеји свирао са Џимијем Хендриксом нити да су се у то време, као старији, сматрали класом више. Крај лета је повод за одлуку да свако крене на своју страну, тим пре што певач није био на висини очекиваног, а да Точак и Кепа наставе сами. Прилика за то пружена је у тренутку кад је из Загреба стигао предлог да са тамошњим музичарима формирају нову групу. Договор да то буде на пролеће следеће године био је повод да Кепа наступа са родитељима, тек да би преживео, све док се Точак не опорави од изненадне болести. - У међувремену се појави Кими као кључна личност у мом животу, јер увек нешто почиње од њега. Он прочита да почетком 1973. године има нека гитаријада у Пожаревцу, па не би било лоше да се пријавимо. Из шале кажем да узмемо прво место, па да идемо у Загреб, а Момо Паразит који је увек био чудан предложи да се зовемо Оранж по његовом појачалу. Нама то засмета, па одемо у Крагујевац код Зорана који је једва дочекао да се појавимо. Вежбали смо пар дана и наступали на игранкама у време кад је требало да буде изведен мјузикл „Смак света“. Мјузикл није доживео премијерно извођење, а на последњу игранку под именом „Џентри“, кад смо планирали да публика изабере будуће име, дође режисер представе и предложи да се зовемо „Смак“. Нама се то свидело, јер се односи на смак света. За гитаријаду увежбамо Tobacco Road, јер Кими то воли да пева, а пружа нам се могућност и за соло партије. Одемо у Пожаревац и у конкуренцији 30 група освојимо прво место и право да снимимо плочу што је степеник више у каријери. Срећни се враћамо, али је и даље у оптицају одлазак у Загреб све док Точак не предложи да се још једном окупимо као „Смак“ – прича Кепа. Још у Пожаревцу је почело скандирање Точковог имена, а сваким даном све више обожавалаца почело је да прати

МАГАЗИН 8.10.2017.

8.10.2017.

МАГАЗИН

групу бројним наступима. Након овације у препуној Хали спортова у Београду, какве нису доживеле друге много познатије групе, појачано је интересовање музичких менаџера који су у новој групи видели прилику за добру зараду. Од петнаестак ауторских композиција на игранкама је, поред онога што је тражила публика, извођена тек по која док су остале чекале погоднију прилику све до уласка у четвороканални Студио шест Радио Београда. У то време Точак је имао двадесетак песама опуса Биска. Биска 1 је био он, а остале од два до броја година колико је тада имао посвећене Биски у знак захвалности што је упознао Точка и Кепу, и био иницијатор за настанак групе „Смак“. Почетком 1974. године за четири сата, колико је било на располагању, снимљене су две композиције, Биска 3 и Биска 16, а омот за плочу је направио Пеца Поповић. - До тада смо свирали којекуда и једва преживљавали, од рок музике до данас ништа нисам зарадио, а једини капитал ми је музика. Изађе сингл плоча, а на њој песма године у емисији „Вече уз радио“. Е, то нас је уздигло јер су почели телевизијски наступи и наступ уживо у емисији „Од главе до пете“. Режисер пита да ли имамо неку песму да вуче на етно, а ја се сетим „Уласка у харем“ који смо свирали на игранкама. Кажем Точку да одсвира, он неће а режисер каже да је то нешто тако чекао целог живота. После те емисије преко ноћи постанемо познати, снимимо плочу „Улазак у харем“, а продуцентске куће почну да се отимају о нас. Прву плочу смо снимили за Продукцију грамофонских плоча Радио-телевизије Београд, која нам није пружила богзна како добре услове, па смо прихватили понуду продукције Радио-телевизије Љубљана највише због тога што је једина имала осмоканални студио – каже Кепа. У знак сећања на први заједнички наступ под именом „Смак“ у краљевачкој Хали спортова 2. јануар сваке године био је прилика да се са новим композицијама представе публици на истом месту. Било је то време кад је прве музичке кораке ка великој сцени правио клавијатуриста Лазар Ристовски који је наступао са „Безименима“.

У време кад су Точак и Кепа свирали у Дубровнику „Безимени“ су наступали у Зеленици што је било повод да се одговори на бројне позиве за проверу дотадашњих музичких квалитета млађег Краљевчанина. Иако је Ристовски био неоспорни таленат његово музицирање, на „тигар“ оргуљама са којих су испадале дирке, није оставило посебан утисак на двојицу старијих колега, па је Кепа у дугом периоду трпео критике због инсистирања да оду до Зеленике. Ристовски је од почетка каријере имао подршку родитеља који су му омогућили да купи „хемонд“ оргуље које су у то време представљале значајну инвестицију. Необичном упорношћу која га је красила током читаве каријере за три месеца напорног рада успео је да напредује до нивоа да искуснији музичари нису могли да поверују као тако нешто може да се оствари у толико кратком периоду. До врхунских резултата долази се само упорним радом што потврђују свакодневне вишечасовне вежбе које су профилисале најбољег клавијатуристу тог времена. Да би амортизовао оштрицу критика због одласка у Зеленику Кепа је организовао долазак Ристовског у Крагујевац и први заједнички наступ у дискотеци „Прозор“. - Дође Лаза те 1974. године са „хемондом“ на камиону, одсвира а ови моји да падну у несвест. Био сам поносан на мог Краљевчанина кога смо примили у групу пред снимање првог албума у осмоканалном студију са песмама „Биска 2“ и „Блуз у парку“ које су већ постале хитови. Лаза се брзо уклопио у групу у време кад се појавило све популарније „Бијело дугме“ са којим је требало да наступимо на једином правом фестивалу, Бум фестивалу у Љубљани, а једина значајнија група која није наступила били смо ми. Треба да почнемо пет минута пре заврештка, а „Пут од балона“ као ремек дело и врло захтевна композиција коју смо спремали за први албум траје 20 минута – каже Кепа. Одбијање да изађу на позорницу избацило је у први план „Бијело дугме“, главним разлогом се сматра осећај Горана Бреговића за укус публике која се одушевљавала лаким песмама као што је била „Да сам пекар“ и друге.

После толико година Кепа је категоричан у ставу да нешто тако не би свирао ни кад би публика изричито захтевала. Интересантним се чини и начин на који је стварана свакa од композиција које су оставиле дубок траг на југословенској музичкој сцени. Иако је основна идеја за сваку од њих била Точкова у обликовању су, након заједничке разраде, учествовали сви чланови бенда. Солистички албум Радомира Михајловића Точка, који музички стручњаци сматрају антологијским, сачињен је од заједничких композиција, претежно инструменталних. После њега долази година која се сматра кључном за даљи опстанак групе „Смак“ који је 1976. године представио три јака хита, „Људи није фер“, „Шумадијски блуз“ и „Сателит“ промовисане током првог директног лета авиона на релацији од Беграда до Њујорка где је снимљен и документарни филм о боравку у метрополи која се сматра посебно значајном за „Смак“. У време кад се „Смак“ по популарности изједначио са „Бијелим дугметом“ клавијатуриста Сарајлија је морао на одслужење војног рока, а Горан Бреговић дошао на идеју да, до његовог повратка, ангажује Ристовског. - Горан је осетио да ми јачамо и почињемо да их угрожавамо по популарности. По свирању смо били бољи, али мораш да имаш хитове који су популарни. Лазо пређе код њих, а Бреговић једним потезом убију две муве, да нас укочи а они да добију. Таман кад смо се усвирали он је отишао у време кад је било тешко наћи брзо адекватну замену. Нисмо се уплашили. Добили смо још већу мотивацију и снагу, јер је главна музичка снага потицала од Точка и мене, јер кад се каже „Смак“ углавном се мисли на нас – прича Кепа. Колико год је пре доласка у „Смак“ инсистирао код Кепе, Ристовски му се прво поверио пред дилемом куда даље. И поред уверавања да би због обавеза према њему радо остао чини се да је превагнуло 25 милиона динара за трансфер који су се чинили значајним у време кад је заснивао породицу. Иако је дан пре тога био категоричан у тврдњи да не пристаје ни на какву куповину чини се да је баш то одлучило. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.10.2017.

Умањен сјај надметања у кувању рибље чорбе и пасуља

ПОЛИТИКА ЗАПРЖИЛА ЧОРБУ

- Екипи Омладинске радне акције Краљево за длаку измакла награда за најбоље уређен штанд. - Прве сумње у регуларност оцењивања у тренутку сазнања да је жирију било потребно више од два сата већања пре него је саопштен редослед награђених. – Свађа међу члановима жирија. – Да је жири подлегао политичком притиску приметили су бројни учесници што баца сенку на добро организовано такмичење. – Ко губи има право да се љути. - Удружење Омладинска радна акција Краљево неко намерно спутава у реализацији бројних активности

ако је од завршетка неколико различитих програма у оквиру манифестације „Сребрни казан“ прошло две недеље и даље се не стишавају коментари дешавања током два септембарска дана посeбно они који потврђују да није све протекло у атмосфери фер плеја. Уз похвале организатору манифестације Туристичкој организацији Краљева замерке су упућена начину на који је жири вредновао одређене елементе, па се стиче утисак да је по ко зна који пут, сасвим непотребно, прсте још једном умешала политика. И док добитници значајних признања сматрају да ко губи има право да се љути чланови екипе Омладинска радна акција Краљево су незадовољство изразили одбијањем да приме једно од додељених. Да је реакција оправдана потврђују Лука Петровић и Срећко Мијаиловић уз подсећање да неправду и не би доживели са толиком дозом разочарања да се за ово надметање нису озбиљно припремали пуних месец и по дана. Чланови истоименог удружења ко-

МАГАЗИН

8.10.2017.

је је основало тридесетак младих годинама уназад учествује на овом такмичењу, а сваке следеће настоји да наступ обогати новим садржајима, пре свега у изгледу штанда. Колико се озбиљно приступа овом послу на најбољи начин потврђује податак да креативни тим након разматрања више варијанти усваја изглед будућег штанда пре него направи детаљан списак ствари које ће му дати коначан изглед првог и другог дана манифестације. До њега води неколико радних састанака у настојању да се пронађе најбоље решење и обезбеде и најситнији детаљи који би овом штанду дали посебан шарм. Лука и Срећко потврђују да тек тада почиње потрага за свим што је потребно за спремање хране и декорисање штанда како би, дан пре почетка такмичења, све било постављено на локацији коју одреди организатор. Чланове удружења од оснивања красе редак ентузијазам и озбиљност због које се ништа не препушта случају, па сваки од појединаца тачно зна шта треба да уради пре него штанд добије

коначан изглед. На такмичењу под називом „Рибљи котлић“ то је требало да буде рибљи ресторан који одише духом какав је присутан само у приморским крајевима. Само дан касније у оквиру манифестације „Сребрни казан“ изглед је промењен због жеље да буде уређен у етно стилу, а традиционална трпеза покаже сву раскош маште великог броја креатора и реализатора оригиналне идеје. Да тако и буде доприноси више простора за маштање какву обезбеђује жеља да се дочара дух српског села. И ове године се показало да све идеје није увек лако реализовати на адекватан начин. После више обилазака бројних пријатеља и познаника неуспешном се показала потрага за рибарском мрежом, сличном оној каква је красила штанд удружења претходне године што је донекле утицало да, пред „Рибљи котлић“, у последњем тренутку буде промењена концепција штанда. Да неће бити лако показало се при опремању штанда за пасуљијаду кад

чите врсте вина. Имали смо и посебну комоду са кормилом за излагање рустичних ствари које се могу наћи на приморском броду, поред тога чамац који смо сами наравили као и један зид рибарске кућице. У све то уложено је много рада, труда, а и нашег новца јер сваке године настојимо да се озбиљно припремимо, јер ништа не радимо аматерски и шарлатански, што могу да потврде сви који су сарађивали са нама. Опредељење да радимо озбиљно, или да уопште не радимо, води ка организационој подели задужења целог тима који се бави штандом. На челу тима је сваке године директор штанда, а ове је то била Милена Рашић. На челу тима за спремање је, као ветеран и један од старијих учесника, била Милица Петровић, тим који води логистику а задужен је за превоз и друге послове који не могу да се сврстају у опремање штанда и кување предводили су Срећко Мијаиловић и колега Бркић, а на челу Организационог одбора је био председник Удружења Марко Матић – каже Петровић

коме је поверена сарадња са организаторима манифестације и Туристичком организацијом Краљева. Омладинци су од првог наступа на пасуљијади били свесни како у спремању јела не могу равноправно да се носе са професионалцима, па су акценат ставили на уређење штанда. Колико су били успешни на најбољи начин потврђују бројни посетиоци који су се заустављали да добро погледају сваки од детаља, али и многобројне телевизијске екипе којима није могла да промакне атрактивност проистекла из оригиналног приступа уређењу. А да су имали шта да виде потврђује све што се може наћи на посебно богатој српској трпези, различите врсте пита, гибаница и савијача, богата предјела и други незаобилазни делови сваког дочека гостију, салате, ајвар, домаћи сир и кајмак, краставчићи, слатко, домаће цвеће и све оно чиме би могао да се похвали добар домаћин. Уверење да на штандовима других учесника у надметању није примећен оригинални наступ, а да се понавља највећи број

Фото: М. Радовановић

су акцијаши схватили да ограничен простор није довољан за реализацију оригиналне идеје која подразумева велики број интересантних детаља. Неколико аутомобила је морало три пута да до локације на левој обали Ибра довезе све што је замислио креативни тим, а успели да пронађу оперативци Удружења Омладинска радна акција Краљево. Посебно атрактивним сматра се рустични креденац из тридесетих година прошлог века који је припадао пекарској породици Стефановић, првој у околини која се бавила овим занатом. Лукин прадеда Војислав Стефановић је иза себе оставио много ствари које на изузетно сликовит начин дочаравају један период из историје града, између осталих и оригиналну шаралицу за колаче ручне израде. - Први дан смо једини имали штанд који је личио на штанд. Сви други су поред тенди имали само две до три ствари, а ми велики штанд на коме су се могли наћи рибљи специјалитети и све што иде уз рибу, пре свега разли-

8.10.2017.

МАГАЗИН

елеманата који га чине атрактивним, све до проглашења победника учвршћивао је уверење у сигурну победу у овој категорији. - Били смо свесни да имамо најлепши штанд, што су нам рекли и сами организатори и чланови жирија, па смо очекивали прву награду јер ни у петак ни у суботу нисмо имали конкуренцију у односу на остале. Иако смо одували све друге, како би рекле моје колеге из удружења, награда је изостала због неправилности у оцењивању. И поред тога захвални смо председнику Организационог одбора Александру Ерцу који је нашем удружењу помогао кад нико није хтео и изашао нам у сусрет када нико није хтео. Због тога га сматрамо великим пријатељем кога наше удружење посебно поштује – каже Петровић. Прве сумње у регуларност оцењивања појавиле су се у тренутку сазнања да је жирију било потребно више од два сата већања пре него је саопштен редослед награђених. Да нешто није у реду потврдиле су информације о свађи чланова жирија у настојању да донесе коначну одлуку о најбоље уређеном штанду. Иако има наговештаја да је штанд Омладинске радне акције Краљево у старту стављен на прво место званично проглашење победника потврдило је да коначна одлука није таква што подгрева сумњу у притисак на чланове жирија. - Случајно смо у пролазу чули свађу баш кад су нас помињали, па је очигледно да је политика поново умешала прсте што је стварно жалосно, јер смо овде дошли да се такмичимо и покажемо шта знамо. Да је политика по ко зна који пут умешала прсте у одлучивање схватили смо кад је за победника проглашено Дечје одмаралишта „Гоч“ на чијем су штанду били неки четинари вероватно нелегално посечени у шуми. Они су добили новог директора који је прошле године био у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“, победника у кувању пасуља, а следеће године ће вероватно бити директор неког другог јавног предузећа па ће и ту победити. Ако су решили да

то раде онда је ружно, јер не треба политика да меша прсте у такмичарски део. Сви смо ми политички ангажовани, али у удружењу нема политике. У опремање штанда смо уложили своје ресурсе и за све што је потребно дали паре из својих џепова за разлику од јавних предузећа која су користила и возила у приватне сврхе. Разочарали смо се па нисмо хтели да прихватимо награду на шта су организатори одмах реаговали и кроз причу су јасно рекли да смо ми освојили прво место, а они пребацили политички. То је јасна ствар јер првонаграђени штанд није уопште личио на штанд – каже Мијаиловић најављујући могућност одржавања посебне конференције за медије са јединственом поруком да надметања овог типа треба лишити било каквог утицаја политике. Преовладава уверење да разочарање и не би било толико да је победила нека друга екипа, можда гости са стране. Искуство из претходне две године учешћа на пасуљијади, и оно што се дешавало ове, довољно је за јединствен став како је жири подлегао политичком притиску а то су, каже Мијаиловић, приметили и остали учесници што баца сенку на добро организовано такмичење. Ма колико да овакве одлуке не могу битније да утичу на опредељење за учешће на истом такмичењу наредних година остаје горак утисак да чланове Удружења Омладинска радна акција Краљево неко намерно спутава у реализацији бројних активности. Да пасуљијада није усамљен пример потврђује чињеница да је ове године изостала подршка другим активностима овог удружења, пре свега организацији Омладинске радне акције „Краљево 2017“. Подршка локалне самоуправе изостала је у тренутку кад омладинци, који су две године успешно самостално обављали различите послове на санацији последица земљотреса и пошумљавању, нису пристали да се ставе под капу Канцеларије за младе. Ово опредељење потврђује како градским челницима и није превише битан ефекат рада, па предност

дају само активностима које сами организују. Одсуство сремности да се подржи иницијатива Удружења Омладинска радна акција Краљево сматра се неразумнијом у светлу чињенице да су бројни спонзори исказали спремност да помогну и значајно финансијски помогну рад младих на унапређењу квалитета животне средине, а вишегодишњи учесници из других градова широм земље и региона поново дођу у Краљево. Условљавање локалних политичара сматра се још једним видом притиска које је резултирало чињеницом да после три године, које су бројним круговома оцењене плодотворним, није било доборовљног омладинског рада. - Политике има свуда и то је јасна ствар. Мени је јасно да је у питању отпор према човеку који је покренуо акцију, а није неко од њих. Ми смо урадили много за овај град, а не за локалну власт. Прве године смо радили на отклањању штете од поплава, касније на пошумљавању, па не знам шта би још требало да урадимо да би нас локална власт подржала. Имали смо пробелем и прошле гоине кад смо морали да платимо коришћење Дома ученика средњих школа, јер нам град ни ту није помогао, а није им се свидео ни наш предлог за добитника Дипломе заслуђног грађанина Ранку Сочанцу који нам је много помогао око организовања акција претходних година – каже Мијаиловић. Податак да су омладински радну бригаду прве године организовања чинили млади из различиих полиитчких странака није утицала на опредељење да је оно због чега су се окупили испред сваке политике. Уверење да су почетни резултати утицали на жељу да се остваре и политички поени дестимулативно делује на доказане волонтере који за овај месец најављују једну радну акцију локалног типа. Остаје да се види на какву ће подршку наићи у локалној средини с обзиром на чињеницу да је покретач поново особа због које је, верују волонтери, ове године изостала подршка локалне самоуправе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.10.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Маноло: Краљ ципела

који су га видели верују како је филм намењен свакоме ко је икада чежњиво гледао у пар „манолица“. По сопственом сценарију целовечерњи документарни биографски филм режирао је Мајкл Робертс, а поред Манола Блахника значајне улоге тумаче Ривер Хокинс и Рик Кисал. Филм је на репертоару Биоскопа „Кварт“ до среде 11. октобра, а пројекције почињу у 19,30 сати.

Блејд ранер 2049: Истребљивач 2

Љубавна прича о необузданој страсти једног човека према свом раду представља богати портрет Манола Блахника, самопрозваног обућара којег најутицајније особе из модног света сматрају најбољим произвођачем ципела 20. и 21. века. Филм приказује успон дечака са удаљених Канарских острва до светске иконе луксузне обуће који је померио границе дизајна. Као један од најутицајнијих креатора и произвођача ципела, Маноло је уметник који је створио нову категорију и луксузни бренд. Они

„Истребљивач 2“ је наставак футуристичког спектакла Ридлија Скота из 1982. године, а радња се одвија тридесет година након догађаја из првог дела кад, нови блејд ранер, полицајац К открива давно скривену тајну која би могла да претвори у хаос оно што је остало од друштва. Због тога креће у потрагу за Риком Декардом, бившим блејд ранером који је нестао пре тридесет година. На основу малобројних детаља које су продуценти открили може се закључити да се свет у „Блејд Ранеру 2049“ променио од 2019. када се Рик Декард сукобио са четири одбегла андроида. Иако је још мрачније и опасније место него пре живот на Земљи је настављен, али је и даље тежак због

еколошке катастрофе и друштвеног уређења. Визуелно је загађен застрашујућим нарушавањима приватности и мисли појединаца, па је филм мрачан, али врло занимљив портрет могуће будућности. Стошездесетдвоминутну акциону научно-фантастичну авантуру, по сценарију Хемптона Финчера и Мајкла Грина, режирао је Денис Вилнев, а главне улоге тумаче Харисон Форд, Рајан Гослинг, Ана де Армас, Робин Рајт, Џеред Лето, Мекензи Дејвис и Дејв Баутиста. Филм се приказује до средине наредне недеље у пројекцијама које почињу у 21,30.

МАГАЗИН

8.10.2017.

Саборни дани Симона монаха

КРАЉЕВСКИ С - Једнодневни Краљевски сајам спорта организован са циљем да се најмлађим Краљевчанима, пре свега предшколцима и ученицима првих пет разреда основних школа, представи лепеза спортова у које могу да се укључе како би се правилно развијали. - Представљene све предности појединих спортова, од конвенционалних фудбала, кошарке, одбојке и рукомета до мање познатих, а присутних у овој средини, као што су амерички фудбал, параглајдинг или јахање. - На Сајму спорта тридесет спортских организација што чини деведесет одсто доступних најмлађим Краљевчанима раљево је од октобра ове године богатије за још једну манифестацију, Саборне дане светог краља

Стефана Првовенчаног, покренуту у време кад се обележава осам стотина година од крунисања првог српског

краља и међународног признања Србије. Организациони одбор за обележавање јубилеја је на време

АЈАМ СПОРТА дефинисао обиман програм састављен од различитих активности међу којима су научни и културни скупови, али и спортски сусрети. Значајно место у програму манифестације заузима једнодневни, први по реду, Краљевски сајам спорта организован претходне среде у спортској дворани у Рибници са циљем да се најмлађим Краљевчанима, пре свега предшколцима и ученицима првих пет разреда основних школа, представи лепеза спортова у које могу да се укључе како би се правилно развијали током периода у коме је то могуће. Све до поднева према спортској дворани новом стазом дуж десне обале Ибра дуге колоне ученика, међу којима добар број никада ни-

је био у ситуацији да присуствује неком спортском догађају на овом месту, хитале су према овом модерном објекту. Од почетка манифестације, за чије је отварање одређено подне четвртог септембарског дана, па све док је трајало интересовање присутних представници бројних спортских клубова, удружења и савеза били су спремни да демонстрирају и на најбољи начин представе све предности појединих спортова, од конвенционалних у које се убрајају фудбал, кошарка, одбојка или рукомет до оних који нису толико познати али ипак присутни у овој средини као што су амерички фудбал, параглајдинг или јахање.

Присутнима је упућен позив да се, према личним афинитетима, укључе у онај који сматрају најaдекватнијим за задовољење личних потреба. На позив организатора одазвало се тридесет спортских организација што, по речима секретара организационог одбора за обележавање јубилеја Срђана Ћосића, чини деведесет одсто доступних најмлађим Краљевчанима. Први утисак потврђује задовољство и организатора и посетилаца којима је пружена прилика да се окушају у спортским дисциплинама и тако на најбољи начин изаберу ону којом би се бавили у будућности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Први програм Саборних дана Симона монаха

МАГАЗИН

8.10.2017.

ДОМАЋИНИМА

А „КУП КРАЉА“

- Трофеј „Куп краља“ у америчком фудбалу остао у краљевском граду. - „Краљевске круне“ убедљиво савладале госте из Хрватске, дубровачке „Ајкуле“, резултатом 28:8. - Пре утакмице одигран први турнир за децу млађу од 12 година у бесконтактној верзији овог спорта. - Најкориснији играч турнира квотербек гостујућег тима Марко Милетић. – У утакмици сениорских екипа флег фудбала, бесконтактне верзије америчког фудбала“ гости из Дубровника показали већу спретност и победили резултатом 25:6. – У категорији учесника до дванаест година доминирали Крагујевчани

очетак октобра је време кад се Краљево спрема да обележи Дан града, од ове године и манифестацијом Саборни дани Симона монаха у знак сећања на првог српског краља Стефана Првовенчаног чијим је крунисањем пре осам стотина година Србија сврстана у ред међународно признатих држава. Обележавање значајног јубилеја почело је у септембру, кад је током пет дана организована манифестација „Стефан Првовенчани – осам векова“, а наставља се од почетка октобра кад је као први у низу програма организован „Куп краља“ који укључује такмичења у четири спортске дисциплине, америчком фудбалу, атлетици, рукомету и фудбалу. Прво од четири спортска такмичења била је утакмица америчког фудбала између домаће екипе „Краљевске круне“ и гостију из Хрватске, дубровач-

МАГАЗИН

8.10.2017.

ке екипе „Ајкуле“. Утакмица је одиграна у формату седам на седам, а оба тима била су сасатављена углавном од јуниора. Ма колико би се на основу жестоких дуела могло закључивати о грубој игри бољи познаваоци овог спорта потврђују да је утакмица протекла у правој спортској и пријатељској атмосфери. Домаћини су повели добром реакцијом новајлије у тиму „Краљевских круна“ Милоша Кнежевића који је поентирао већ у првој акцији, након чега је уследио и екстра поен Ђорђа Симића. Домаћини су од почетка утакмице одржавали висок ниво игре па су, преко пасова младог квотербека Филипа Ђокића, уследила поентирања Милоша Марковића, Жарка Радуловића и на самом крају Лазара Лазића, који је пресечену лопту вратио у ендзону гостију. Борбеност није изостала ни уре-

довима гостију који су, у одсуству дугачког ростера за овај сусрет, ипак успели да, хватањем Крунослава Цурића, постигну један тачдаун. Пре овог меча завршен је турнир за децу млађу од дванаест година као први званичан ове категорије у историји Српске асоцијације америчког фудбала. Поред лигашког значаја турнир је био део „Купа краља“ који је припао Крагујевчанима, иако су победницима проглашени сви учесници, најмлађи тимови земунских „Пирата“, новобеоградских „Орлова“ и домаћих „Краљевских круна“. Увод у централни спортски догађај била је утакмица сениорских екипа флег фудбала, бесконтактне верзије америчког фудбала“ у којој су гости из Дубровника били спретнији од Краљевчана и победили резултатом 25:6. Пријатељство два тима зачето је

пре скоро три године кад су Краљевчани гостовали у Дубровнику, а наставило да се развија све до овогодишњег „Купа краља“ кад су „Ајкуле“ узвратиле посету. Недовољан број играча на овом гостовању повод је за позајмицу тројице из редова домаћина који су бранили боје „Ајкула“. „Куп краљ“ је свечано отворен поздравним писмом престолонаследника Александра Карађорђевића, у којем је изражено задовољство што се овај спортски догађај организује у част првог српског краља. Такмичење је завршено поделом признања, трофеј под називом „Куп краља“ подигао је млади играч домаћег тима Страхиња Јованчевић, а судијски жири је одлучио да за најкориснијег играча турнира прогласи квотербека гостујућег тима Марка Милетића. Испред Организационог одбора за прославу Саборних да-

на светог краља Стефана Првовенчаног, награде најбољима је уручио је Зоран Димитријевић. Пре 7. октобра, када је обележен Дан Краљева Краљевдан, у квиру „Купа краља“ одржана су такмичења и у остала три спорта, атлетици, рукомету и фудбалу.

Поздравно писмо престолонаследника Драги грађани Краљева, поштовани спортисти, веома ми је драго што се поводом Краљевдана организује први Краљевски сајам спорта у Краљеву, а посебно то што отпочиње спортским такмичењима која носе заједнички назив „Куп краља“. Поздрављам спортисте из Србије и иностранства који ће у атлетици, фудбалу, рукомету и аме-

ричком фудбалу ове године учествовати у „Купу краља“. Нарочито ми је драго што ће се утакмица америчког фудбала одиграти између нашег краљевског клуба америчког фудбала „Краљевске круне“ и гостију из Хрватске, тима дубровачке „Ајкуле“. Добросуседска сарадња је могућа и потребна свима нама. Краљевски сајам спорта је веома важан, јер њиме приближавате спорт деци која су наша будућност. То је леп начин да допринесете овој годишњој прослави осам векова од уздизања Краљевине Србије и крунисања првог краља Србије. Срдачно вас поздрављам и желим вам много успеха у Краљевском сајму спорта и „Купу краља“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 8. И 14. ОКТОБРА

МАГАЗИН

8.10.2017.

8. октобар

316. — Римски император Лициније је поражен бици код Цибале од свог савладара Константина. 451. — Започео је са заседањем Халкедонски сабор, на коме је осуђена Еутихова доктрина монофизитства и усвојен Халкедонски симбол вере. 1789. — Аустријска војска под командом фелдмаршала Ернста Гидеона фон Лаудина је освојила Београд од турака после вишенедељне опсаде. 1856. — Велика Британија почела Други опијумски рат против Кине, у ком јој се придружила и Француска. Када су 1857. англо-француске трупе заузеле Кантон, Кина капитулирала и потписала мир у Тјенцину. 1871. — у Чикагу избио велик пожар који је, према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу сламе и струготине. У пожару који је трајао три дана погинуло око 300 људи, а око 90.000 остало без својих кућа. 1912. — Црна Гора објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат. 1953. — Велика Британија и САД повукле своје трупе из Слободне Територије Трста и предале Италији цивилну управу у зони „А“. То је изазвало кризу у југословенско-италијанским односима, која је решена Лондонским споразумом 5. октобра 1955. 1954. — Војне снаге Северног Вијетнама ушле у главни град Ханој. 1970. — Нобелову награду за књижевност добио руски писац Александар Исајевич Солжењицин.

1975. — Жестоки окршаји у Бејруту и северном Либану однели најмање 25 живота и прекинули последње примирје постигнуто између зараћених хришћана и муслимана. 1991. — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска потврдиле своју самосталност и независност од Југославије. 1992. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1993. — Уједињене нације укинуле санкције Јужној Африци уведене 1960. због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти. 1998. — Савет НАТО усвојио „детаљан оперативан план за ваздушне ударе у фазама“ на Косову. Председнику Југославије Слободану Милошевићу дат рок од 24 часа да испуни захтеве из резолуције УН. Влада Србије донела Уредбу о посебним мерама у условима оружаних претњи НАТО. 1999. — Инаугуралном церемонијом у прес-центру КФОР, свечаној сали некадашњег спортског центра „Боро и Рамиз“ у центру Приштине, функцију команданта међународних снага на Косову преузео немачки генерал Клаус Рајнхарт. 2001. — Најмање 114 људи погинуло када је авион компаније САС ударио у један мали авион на аеродрому Линате у Милану. 2008. — Хашки трибунал правоснажно осудио бившег предсједника РСК Милана Мартића на 35 година затвора због злочина над несрбима у Книнској крајини, западној Босни и Загребу 1991. — 1995. године. 2015. — У фудбалском мечу, Србија као гост савладала Албанију резултатом 2:0.

9. октобар 1621. — Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске. 1701. — У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл. 1806. — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке. 1915. — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд. 1934. — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу. 1940. — Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију. 1944. — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата. 1949. — Отворен је фудбалски стадион ЈНА. 1963. — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је пукла око 300 метара висока брана „Вајонт“ код Белуна, у североисточној Италији. 1970. — У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије. 1975. — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир. 1983. — У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје. 1992. — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.

1997. — Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко. 1997. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер. 1998. — Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима. 2001. — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике. 2002. — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг. 2009. — Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године. 2009. — Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, девојчицу борца за право на школовање женске деце.

10. октобар 680. — У страначким борбама које су довеле до расцепа исламског света на суните и шиите, у бици код Карбале, на Еуфрату, убијен Хусеин, претендент на калифски престо династије Алида. Касније постао шиитски светац. 1733. — Француска објавила рат аустријском цару Карлу VI због његове подршке кнезу Августу III у намери да постане пољски краљ, уместо француског кандидата Станислава Лешћинског. Рат за пољско наслеђе трајао до 1735. 1911. — Кинески национални вођа Сун Јат Сен у Вучангу прогласио републику и почео револуцију у којој је оборена династија Манчу. Тиме завршена владавина кинеских царева која је трајала 2.000 година. Политички наследници ове кинеске републике су се после победе комуниста непосредно после Другог светског рата повукли на Тајван и тамо наставили политички

8.10.2017.

МАГАЗИН

континуитет Републике Кине. 1913. — Завршена изградња Панамског канала дугог 81,6 километара, којим су спојени Атлантски и Тихи океан. 1917. — Бразил у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто су Немци торпедовали бразилске бродове. 1918. — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату. Град заузет 12. октобра, а аустроугарска војска приморана да се повуче ка северу. 1941. — У Загребу су усташе срушиле синагогу 1954. — Вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе. 1964. — У Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији. 1975. — Филмске звезде Ричард Бертон и Елизабет Тејлор венчале се по други пут. Следеће године поново се развели. 1980. — У катастрофалном земљотресу у Алжиру погинуло 2.590 особа, а око 330.000 становника града Ел Аснам остало без домова. 1982. — САД увеле санкције против Пољске због одлуке пољске владе да забрани синдикат „Солидарност“. 1990. — СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У Источној Немачкој било стационирано 380.000 совјетских војника с 220.000 чланова породица. 1991. — Скупштина Србије донела одлуку да републичка застава буде тробојка, без комунистичког симбола, звезде-петокраке. 1995. — Израел у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца. 1996. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001. — Нобелову награду за економију добили Американци Џорџ А. Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Е. Стиглиц. Својом „анализом тржишта са

асиметричним информацијама“, они су показали у којој мери информације утичу на функционисање тржишта, од продаје половних аутомобила до успона и колапса на великим берзама.

11. октобар 1521. — Папа Лав X доделио је енглеском краљу Хенрију VIII титулу „Бранитеља вере“ пошто је краљ објавио књигу у којој је осудио идеје верског реформатора Мартина Лутера. Хенри VIII је 12 година касније оспорио ауторитет римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром англиканске цркве. 1531. — Војска швајцарских католичких кантона поразила је код Капела снаге града Цириха и његових протестантских савезника. 1698. — Споразум у Ден Хагу између Енглеске и Француске. 1871. — Аустроугарске власти су угушиле Раковичку буну и убиле њеног вођу Еугена Кватерника. 1882. — Илкин атентат: Јелена-Илка Марковић покушала, у чину личне освете, да убије српског краља Милана Обреновића у београдској Саборној цркви. 1899. — Почео је Други бурски рат између јужноафричких бурских држава Трансвал и Орање и Велике Британије. 1939. — Група америчких научника, међу којима и Алберт Ајнштајн, обавестили су председника САД Френклина Д. Рузвелта о могућности производње атомске бомбе. 1942. — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље. 1962. — Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870. Сабор је трајао до 1965. и најавио је значајне реформе католичке цркве у њеном прилагођавању модерном свету. 1976. — У Кини је, под оптужбом за заверу ухапшена Четворочлана банда удовица Мао Цедунга Ђанг Чинг и три

бивша висока функционера. 1980. — Двојица совјетских космонаута окончали су дотад најдужу мисију у космосу. У броду „Саљут 6“ они су провели у свемиру 185 дана. 1985. — Четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис. 1988. — Говор папе Јована Павла II прекинут је у Европском парламенту у Стразбуру када је британски посланик из Северне Ирске, протестантски свештеник Ијан Пејсли, почео да узвикује „антихрист“, развивши транспарент на којем је писало „Јован Павле II - антихрист“. 1993. — У атентату у Ослу тешко је рањен Вилијам Нигард, норвешки издавач „Сатанских стихова“ Салмана Рушдија, британског писца индијског порекла, којег је ирански верски вођа Хомеини осудио на смрт. 1998. — Ни након седмочасовних разговора у седмој рунди преговора, председник СР Југославије Слободан Милошевић и специјални амерички изасланик Ричард Холбрук нису постигли договор око решавања косовске кризе на основу резолуције УН од 23. септембра. Поред претњи војном интервенцијом НАТО-а, Милошевић је одбио Верификациону мисију која би пратила спровођење резолуције. 2002. — Војни суд у Нишу осудио је четири припадника Војске Југославије на вишегодишње казне затвора због ратних злочина над цивилним становништвом током рата на Косову.

12. октобар 1810. — Дан када су се венчали баварски принц Лудвиг и саксонска принцеза Тереза постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица у Минхену (Октоберфест). 1860. — Издат Канун за Лесковац. 1897. — У Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефанови-

ћа Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве. 1928. — У дечјој болници у Масачусетсу први пут су на пацијенту оболелом од полиомиелитиса примењена „гвоздена плућа“. 1934. — Једанаестогодишњи Петар II Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, након што је 9. октобра у атентату у Марсељу убијен његов отац краљ Александар I. 1941. — У селу Засавица код Сремске Митровице, нацистички окупатор је стрељао 1057 Јевреја: 56 из Шапца, 800 избеглица из Аустрије и 201 избеглицу из Немачке, Словачке, Пољске и Русије. 1942. — У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији. 1944. — Започела Београдска операција којом је Београд ослобођен од немачких окупатора 1960. — Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, изнервиран што је велики број посланика у Генералној скупштини спавало, совјетски лидер Никита Хрушчов скинуо је ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута. 1964. — У орбиту око Земље лансиран је совјетски васионски брод „Васход 1“, прва свемирска летјелица са вишечланом посадом. 1968. — Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме оборила је проамеричког председника Арнулфа Аријаса Мадрида. 1984. — Током годишње конференције Конзервативне партије у хотелу „Гранд“ у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, британски премијер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ирске терористичке организације ИРА. Пет људи је погинуло, а 30 је рањено. 1992. — У Каиру је погинуло више од 550 људи у земљотресу чији је епицентар био близу великих пирамида у Гизи. 1999. — УН су симболично прогла-

силе за шестомилијардитог становника Земље бебу рођену у Сарајеву. Мајци новорођеног дечака уручена је сребрна медаља мира УН. 1999. — Војним ударом власт у Пакистану преузео је генерал Первез Мушараф. 2001. — У пожару је изгорела Саборна црква у Нишу, једна од највреднијих у Србији. Грађена је од 1856. до 1872, а пројекат је израдио најпознатији српски архитекта 19. века Андреј Дамјановић. Нобелова награда за мир додељена је Уједињеним нацијама и генералном секретару Кофи Анану. 2002. — у бомбашком нападу на ресторан и дискотеку на индонежанском острву Бали, погинуле су 202 особе, углавном страни туристи. 2011. — Европска комисија препоручила да се Републици Србији одобри статус кандидата за пријем у Европску унију. 2014. — Др Санда Рашковић Ивић избрана за председницу ДСС-а

МАГАЗИН

8.10.2017.

13. октобар

409. — Вандали и Алани су прешли Пиринеје и из Галије упали у Хиспанију. 1307. — Почео прогон Темплара 1792. — Председник САД Џорџ Вашингтон положио камен-темељац Беле куће, председничке резиденције у Вашингтону. 1860. — Прва фотографија из ваздуха направљена из балона изнад Бостона у САД. 1884. — Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи. 1923. — Турски парламент прогласио Анкару, бившу Ангору, престоницом Турске. 1943. — Италија после капитулације објавила рат Немачкој, свом бившем савезнику у Другом светском рату. 1944. — Ресник ослобођен од Немаца. 1972. — Совјетски путнички авион

„Иљушин 62“ срушио се у близини московског аеродрома. У до тада највећој авионској несрећи погинуло свих 176 путника и чланова посаде. 1976. — Боливијски теретни авион „боинг 707“, ком је по полетању отпао један мотор, пао на главну улицу Санта Круса. Погинула три члана посаде и више од 100 особа на тлу. 1977. — Четири Палестинца отела изнад Медитерана авион немачке компаније “Луфтханса” који је летео из Мајорке и преусмерили га у Могадиш у Сомалији. Немачки командоси успешно савладали отмичаре и ослободили путнике 17. октобра. 1988. — Лабораторијско испитивање показало да је „Торински покров“, у ком је, према веровању многих хри-

шћана, сахрањен Исус Христос, лажан и да потиче из Средњег века. 1990. — У цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви одржана прва литургија после 73 године. 1993. — Суд у Хамбургу прогласио кривим Немца Гинтера Пархеа због рањавања ножем југословенске тенисерке Монике Селеш. Осуђен условно на две године затвора. 1997. — Британски премијер Тони Блер срео се с лидером Шин Фејна Геријем Адамсом, што је био први сусрет британског премијера и лидера Северне Ирске после више од 70 година. Британски суперсонични аутомобил први успео да на тлу пробије звуч-

ни зид, постигавши брзину од 1.222,7 километара на час. 1998. — После седмодневних интензивних преговора и под претњом војне интервенције НАТО председник Југославије Слободан Милошевић прихватио долазак Верификационе мисије ОЕБС која ће пратити спровођење резолуције Уједињених нација о Косову од 23. септембра и ваздушну посматрачку мисију над Косовом.

14. октобар 1322. — Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске.

1702. - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе. Француска војска извојевала је Пирову победу над восјком Светог римског царства. 1806. — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску. 1809. — Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској. 1892. — Први трамвај у Београду 1912. — У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела.

1913. — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара. 1933. — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви. 1939. — Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод „Ројал оук“. 1941. — Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине. Истог дана стрељано 2.950 цивила у месту Драгинац код Лознице. 1944. — Британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941. 1947. — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид. 1964. — Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг. 1973. — У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације. 1988. — Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност. 1994. — Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат. 2000. — Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац. 2001. — У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs