MagazIN 303

Краљевски

Година V * Број 303 * 1. октобар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

1.10.2017.

У овом броју: Успешније него прошле године Манастир Жича српска прича Неопходна подршка Српској листи Мир, стабилност и безбедност Повратак Отписаних Могућност за лакше запошљавање Ојачај своје срце Значајни домети добровољних ватрогасаца

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 28 30 36 44 48 54

Бубњар из ината Нови квалитет пасуљијаде Изађи ми на теглу Чека се реакција министарства Дани словенске културе На репертоару Биоскопа „Кварт“ Ликвидиран бомбаш Времеплов

62 70 74 78 84 90 92 94

3

4

МАГАЗИН 1.10.2017.

5

6

МАГАЗИН 1.10.2017.

7

8

МАГАЗИН 1.10.2017.

9

Тридесет четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

1.10.2017.

УСПЕШНИЈЕ НЕГО

10

ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

- Показатељи о пуњењу буџета у првих шест месеци показују да су остварени бољи резултати него у истом периоду прошле године.

– Приходи буџета мањи од планираних, а већи у односу на прошлу годину. – Остварен суфицит већи од 175 милиона динара. - Издаци за отплату главнице дуга у целости финасирани из текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине. – Усвојен ребаланс буџета. – У првих осам месеци, у односу на исти период претходне године, остварено повећање у износу од 1,90%, што номинално износи 35.495.272,14 динара. – Са предложеног дневног реда скинуто више тачака. - Усвојено решење о образовању конкурсне комисије за избор начелника и заменика начелника Градске управе

11

лавна тема 34. седнице Градског већа, означене као ванредна, била је реализација буџета у првих шест месеци ове године. Документ који се нашао пред члановима Градског већа потврђује да је у периоду од почетка јануара до краја јуна ове године буџет остварио укупне приходе и примања од продаје нефинансијске имовине који незнатно премашују милијарду и 389 милиона динара што чини само 44,11 одсто планираних средстава. У истом периоду укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине износили су безмало милијарду и 214 милиона што потврђује да је остварен суфицит од 175.439.272,26 динара. Тако фискални суфицит, односно буџетски коригован за примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине умањено за издатке по основу датих кре-

МАГАЗИН

1.10.2017.

Г

12

дита и набавке финансијске имовине, износи скоро 176 милиона динара. У истом периоду издаци за отплату главнице дуга у износу од 18.897.819,80 динара у целости су финасирани из текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине.

Приходи и примања Према подацима из главне књиге трезора града Краљева и Управе за трезор у првих шест месеци ове године остварени су укупни приходи, примања од нефинансијске имовине, задуживања и примања од финансијске имовине у укупном износу од око милијарду и 390 милиона динара, или 41 одсто у односу на планирана средства. У поређењу са истим периодом претходне године укупни приходи и примања су већи за 50,31 милион ди-

нара или за 3,76%. У структури прихода и примања од продаје нефинансијске имовине највеће учешће од преко 883 милиона, или 63,59%, имају порези у које су укључени порез на доходак, добит и капиталне добитке, порез на имовину и порез на добра и услуге. У поређењу са истим периодом прошле године, порески приходи су номинално виши за 39,8 милиона динара, или 4,73%, а највеће учешће има порез на доходак, добит и капиталне добитке са износом који достиже 671 милион динара, од чега само порези на зараде запослених износе 569 милиона динара. Од пореза на имовину, у који је укључен порез на имовину физичких и правних лица, порез на наслеђе и поклон и порез на финансијске и капиталне трансакције – пренос апсолутних права, остварен је приход од 148 ми-

лиона динара што је у односу на исти период претходне године, због повећања пореза на заоставштину наслеђе и поклон, номинално више за 25,6 милиона. Порез на добра и услуге, комуналне таксе и накнаде, унео је у градску касу више од 38 милиона што је у односу на прошлу годину више за 1,53 милиона, а резултат је веће наплате комуналне таксе за држање моторних, друмских, других прикључних возила и посебне накнаде за заштиту и унапређење животне средине. У поређењу са првих шест месеци прошле године за 1,29 милиона већи су приходи по основу других пореза, комуналне таксе за истицање фирми на пословном простору који износе нешто више од 26 милиона динара. Приходи од трансфера другог нивоа власти, сагласно Закону и посебним решењима, у првих шест месеци

остварени су у износу који премашује 392 милиона што чини тек нешто више од половине планираних средстава. У структури прихода ненаменски трансфери у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе и Законом о буџету РС за 2017. годину, који се месечно трансферишу локалним самоуправама, премашили су 373 милиона што износи 62 милиона динара месечно. Од других текућих трансфера остварен је приход који се приближава износу од милион и 967 хиљада, а од текућих наменских трансфера још 17.225.294,38 динара. Група других прихода подразумева приходе по основу камата, накнада за коришћење грађевинског земљишта, комуналне таксе за коришћење простора на јавним површинама, приходе од давања у закуп, административне таксе, доприноса за уређивање грађе-

винског земљишта, прихода од новчаних казни за прекршаје и друге. У првих шест месеци инкасирано је мало више од 111 милиона динара других прихода, што незнатно премашује петину планираних у овој години. У овој категорији највеће учешће су имали приходи од имовине, камата на средства консолидованог рачуна трезора, комуналне таксе за коришћење простора на јавним површинама, накнада за коришћење грађевинског земљишта, допринос за уређивање грађевинског земљишта, продаја добара и услуга, приходи од давања у закуп непокретности, закупнине за грађевинско земљиште, примања услуга боравка деце у предшколским установама, такса за озакоњење објеката, приходи који својом делатношћу остваре органи и организације градова.

13

МАГАЗИН

1.10.2017.

Од новчаних казни и одузете имовинске користи остварено је више од 14 милиона, казни за саобраћајне прекршаје више од 12, а мандатних казни 1.261.000 динара. Мешовити и неодређени приходи износе скоро девет милиона динара од чега половину представља уплата дела добити Јавног комуналног предузећа „Путеви“. У структури других планираних прихода највеће учешће, или скоро половину, има накнада за коришћење грађевинског земљишта чија је реализација у првих шест месеци износила свега 1.606.972,59 динара или 0,63%, у односу на план, што битно утиче на реализацију укупних текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине. Меморандумске ставке су остваре-

14

не у износу од 1,319 милиона динара, приходи од продаје основних средстава 267.549, а приходи од продаје земљишта 569.544 динара. По основу примања од продаје финансијске имовине град је у првих шест месеци остварио и приходе од 644.093,79 динара, а на основу података о приходима закључује се како је у првој половини године остарено 1.389.738.332,20 динара или 42 %, у односу на планиране текуће приходе и примања Одлуком о буџету за 2017. годину.

Усвојен ребаланс буџета С обзиром на чињеницу да су одлуком о завршном рачуну буџета за прошлу годину у ову пренета средства од

146.050.243,33 динара, и да су од стране надлежних министарстава одобрени пројекти корисника буџета, кроз усклађивање прихода и примања и расхода и издатака стекли су се услови за измену и допуну Одлуке о буџету града Краљева за 2017. годину. У периоду од почетка године до краја августа буџет је остварио укупне приходе и примања од продаје нефинансијске и финансијске имовине у износу од 1.908.566.018,25 динара, или 57,6% у односу на планиране одлуком за ову годину. То потврђује да је, у односу на исти период претходне године, остварено повећање у износу од 1,90%, што номинално износи 35.495.272,14 динара. Сагледавајући структуру планира-

них прихода и примања, односно расхода и издатака у предлогу Одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету града Краљева за 2017.годину, закључено је да извршење расхода и издатака зависи од реализације, пре свега пореза на имовину од физичких и правних лица и од реализације непореских прихода. У складу са Законом о роковима и измирењу новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, и Правилником о начину и поступку вршења надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између корисника јавних средстава и привредних субјеката када су корисници јавних средстава дужници, обавеза свих буџетских корисника је да се економично и рационално понашају у

преузимању обавеза до краја буџетске године, како не би дошло до обуставе пореза и трансфера буџету града Краљева у складу са законом. То је основ за доношење Одлуке о озменама и допунама Одлуке о буџету града којом се утврђују приходи и примања, расходи и издаци града Краљева за ову годину, њено извршавање, начин финансирања дефицита, управљање дугом, коришћење донација и права и обавезе корисника буџетских средстава. Пред члановима Градског већа нашла се и допуна Програма уређивања грађевинског земљишта за 2017. годину, али је процењено да још није време за оснивање Центра локалних услуга града Краљева. Са дневног реда је скинуто разматрање нацрта одлу-

ка о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе, изменама и допунама Одлуке о Градској управи и измени и допуни Кадровског плана у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града Краљева за 2017. годину. Градско веће је усвојило решење о образовању конкурсне комисије за избор начелника и заменика начелника Градске управе. Женском одбојкашком клубу „Ушће“ из Ушћа је додељено 70 хиљада динара за финансирање трошкова за улазак у виши ранг такмичења, а Стонотениском клубу „Световид“ 150 хиљада за одлазак на два турнира Т. Радовановић Фото: М. Радовановић.

15

16

МАГАЗИН 1.10.2017.

17

Патријарх александријски и све Африке у посети Епархији жичкој

МАГАЗИН

1.10.2017.

МАНАСТИР ЖИЧА

18

А, СРПСКА ПРИЧА

- У пратњи патријарха александријског и све Африке Теодора II митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и секретар Синода архимандрит Данило. - Уз патријарха Иринеја митрополит загребачко-љубљански Порфирије и епископи бачки Иринеј и зворничко-тузлански Фотије. - Теодор II упоредио дочек у Краљеву са јеванђелском сликом дочека Христа у Јерусалиму. – Епископу жичком Јустину крст апостола и јеванђелисте Марка. - Патријарх Александрије и све Африке са патријархом српским посетио је Манастир Жичу где га је епископ Јустин, у цркви Светог Спаса, одликовао орденом Стефана Првовенчаног. - Монаштво представља кисеоник православља

19

глед који у православном свету ужива Манастир Жича повод је да Еапрхији жичкој и граду Краљеву буде указана част и поверење да угосте патријарха александријског и све Африке Теодора II и српског патријарха Иринеја, којима је 25. септембра приређен дочек испред храма Светог Саве. У пратњи патријарха Теодора налазили су се митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и секретар Синода архимандрит Данило, а патријарха Иринеја митрополит загребачко-љубљански Порфирије и епископи бачки Иринеј и зворничкотузлански Фотије. Предвођени епархијским архијерејем Јустином уз свештенство, монаштво и верни народ историјском догађају су присуствоали припадници Војске, Полиције, културно-уметничких друштава, Свебор дружине „Свети кнез Лазар“, локалне самоуправе и значајних јавних институција. Чину доксологије началствовао је игуман студенички Тихон, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије жичке. Уз потврду да је краљевачки храм посвећен првом српском архиепископу светитељу Сави, који је на овим просторима оставио неизбрисив духовни печат, епископ Јустин је подсетио на предстојећу прославу осам стоте годишњице аутокефалности Српске право-

МАГАЗИН

1.10.2017.

У

20

славне цркве и значај Манастира Жиче.

- На врховима српске историје, на изворишту српске духовности и државности управо на том светом месту пре осам векова утемељена је српска црква и српска држава. Свети Сава српски и његов брат Стефан Првовенчани, у монаштву Симон, подигли су пре осам векова дом Спасов и украсили га светим иконама и фрескама са намером да буде седиште српске цркве и крунидбено место српских владара. Манастир је имао врло важну улогу у животу српског народа и цркве. Један од најважнијих догађаја тога доба је

добијање аутокефалности српске цркве. Наиме, међународне прилике у то време су биле врло сложене. У Цариграду је основано Латинско царство, на Истоку су Арапи насртали на православне земље, Монголи на Русију, јачали су и надирали Селџуци, а Србију су потресале неслоге и династички спорови. Сава као архимандрит студенички одлази у Никеју 1219. године и успева да издејствује самосталност српске цркве. Васељенски патријарх Манојло Саратен Харитопул и цар Теодор Први Ласкарис доделили су архимандриту Сави Акт о аутокефалности српске цркве хиротонишући га за пр-

вог архиепископа српског. Жича постаје седиште првог српског архиепископа. Одавде архиепископ Сава, надахнут мудрошћу Духа светога и богатим духовним опитом Свете Горе Атонске, уређује живот српске цркве. Већ 1220. године Сава је хиротонисао осморицу епископа, основао нове епархије, рукоположио свештенике и замонашио иноке. Донео је богослужбене књиге из Свете Горе, учинио да се препишу и умноже те их је поделио манастирима и црквама. На жичком Сабору 1221. године архиепископ Сава је крунисао свога брата Стефана Првовенчанога, именујући га за краља свих

српских и поморских земаља. Тога дана у својој беседи по правој православној вери, која се може назвати Синодиком православља, Сава је потврдио пуноћу светопредањске апостолске вере, тиме заорао дубоку бразду из које су ницали свети плодови и ископао дубоки кладенац воде живе са које се напајају поколења све до данас. У Жичи су крунисани и остали владари из лозе Немањића. За првих седам краљева су отварана по једна нова врата, те се с тога Жича назива седмовратом. Сава је уредио односе цркве и државе који су дисали једним духом и једном дужношћу у

случају народу возећи га кроз земаљско ка небеском царству. Судбина Жиче је истоветна са судбином српског народа. Када је страдао народ, страдала је и Жича. Када се подизао народ и Жича је васкрсавала из пепела. Пролазили су овуда многи завојевачи са Запада на Исток и са Истока на Запад, а Жича је увек била на путу. Наследник Савин, архиепископ Арсеније, је из Манастира Жиче пренео седиште архиепископа у Пећ 1252. године, но Жича тиме није изгубила значај. Жича ће бити седиште српске цркве све до пада српске Деспотовине 1459. године под Турску, османлијску окупацију, али остаје чувар националне свести и светосавске традиције. Први српски патријарх Јоаникије Први украшавао је велику цркву многочасним иконама и свештеним сасудима. Од тада је Жича живела мирно око 150 година до пада Деспотовине. Једно време у реликвијарима манастира се чувао део Часног крста и десница Светога Јована Претече. За време петовековне османлијске управе Жича је више пута са својим житељима страдала. Обнављао ју је и вожд Карађорђе, али је опет после пропасти устанка почетком 19. века била разрушена. Скоро 50 година је била без крова. Нова обнова Жиче почиње 1854. године у време епископа Јоаникија Нешковића, а лечење њених рана траје све до 1928. године. Најновије

21

22

МАГАЗИН 1.10.2017.

23

МАГАЗИН

1.10.2017.

страдање Жича је претрпела за време Другог светског рата када су је Немци бомбардовали и спалили. Братство је поубијано и растерано, а владика Николај свети одведен у Дахау у заточеништво. Уништена је библиотека и ризница. Манастир је обнављан и изграђиван после рата све до данашњега дана. На жичком трону су током векова столовали многи знаменити и свети архијереји, истински чувари апостолских предања, непоколебиви стубови и учитељи православља. Такав је и новопросијавши светитељ епископ жички и охридски Николај који каже да је „Жича стара српска прича“. Још он каже да је одавде наука блистала, одавде су краљеви добијали поуке, овде су долазили краљеви и архиепископи и епископи, овде се дају велики водећи примери који су за морал, за јединство друштва и цркве – казао је владика Јустин. У обраћању присутнима патријарх Теодор II je захвалио домаћину на срдачном дочеку а, инспирисан препуним храмом и мноштвом деце која су са учитељима и вероучитељима испунила пространу галерију дуж целог наоса, бацајући латице цвећа и држећи

24

заставице са грбом Српске православне цркве и крилатим лавом - грбом Александријске Патријаршије, овај тренутак је упоредио са јеванђелском сликом дочека Христа у Јерусалиму. Упознајући присутне са историјом патријаршије патријарх Теодор је истакао мисионарску делатност којом се светлост Христове вере и даље шири по Африци, а присутном народу пожелео да светлост вере у којој пребива чува и непрестано разгорева хришћанским живљењем у Духу Светом.

- После 28 година налазим се овде међу вама. Прошло је 28 година од када сам са патријархом Артемијем био овде и гле, вечерас као папа и патријарх, налазим се међу вама, а поред мене је Божији човек, патријарх српски Иринеј. Моје срце се радује што се налазим међу вама, међу љубљеним српским народом и, када се вратим у своју патријаршију, хоћу ову слику као икону да задржим у својим очима, души и срцу. Ово је место Светога Саве, Светога Николаја и место у којем је народ обојен крвљу. Пред нама су Кирио и Атанасије и Антоније и Пахомије. Пред собом видим децу, децу Светога Саве и

радуј се с тога Јустине, брате у Христу, јер си достојан овога места. Подигни очи своје ка небу и реци Господе, нека сиђе свежина твога духа. Децо моја, ставио сам на себе омофор и митру на главу да бих био овде међу вама, да бисте знали и видели да је папа и патријарх александријски овде међу вама. Имајте наду и љубав према Богу, јер вам је Бог подарио дрвеће, шуме, воду и планине. Чувајте их и радујте се у њима, јер вам је то Бог даровао. Жртвовали сте се и борили сте се, дали сте своју децу да бисте имали слободну Србију. Чувајте своју земљу, чувајте цркву, чувајте своју веру као што би нам поручио отац Јустин Поповић. Ја ћу, драга децо, ходити непрегледним просторима Африке како бих пронео светлост Божију. Ви имате ту светлост Христову већ вековима и чувајте ту светлост, не дајте да се угаси. Светлост Христова светли свима на све стране, вама и вашој Србији. Сусрео сам се и са председником Србије који ми је подарио најузвишенији орден државе Србије и ја ћу га са поносом, као Грк, носити свугде како бих се увек сећао наше сестринске земље Србије.

Најсветији патријарше господине Иринеју, да живите на многаја љета зато што сте ме довели на ово свето место. Благодарност према вама од мене Теодора је огромна због тога што смо једна породица, један народ, једна црква. Хтео бих, преосвећени брате Јустине, да ти подарим крст апостола и јеванђелисте Марка када благосиљаш народ да се сећаш проповедника и мисионара, твога брата и патријарха Теодора. Да се сећаш својих родитеља који су живели у Африци и који су помагали и давали хлеб сиротој деци да живе во вјеки вјеков. На многаја благаја и благословена љета – поручио је патријарх александријски и све Африке Теодор II. Последњег дана боравка у Краљеву патријарх Александрије и све Африке са патријархом српским посетио је Манастир Жичу где га је епископ Јустин, у цркви Светог Спаса, одликовао орденом Стефана Првовенчаног.

- Благодаримо што сте дошли у храм Спасов да донесете благослов египатске пустиње, молитве великих подвижника и светитеља Божијих од којих је Свети Сава наш родоначелник добио више призвање да и он буде један од великих који ће повести свој на-

род српски. У знак захвалности за све оно што сте чинили у цркви Божијој, а нарочито тиме што волите Српску православну цркву и српски народ, Епархија жичка вам додељује високи орден Светога Симона монаха, светога краља Стефана Првовенчанога те благословите да вам то данас и уручимо - рекао је епископ жички Јустин. Патријарх Теодор Други позвао је епископа Жичког да га посети, и да се увери како ничу манастири на тлу Африке, и представио велике православне светитеље који су живели на овим просторима.

-Велика ми је радост што се налазим у манастиру. Дошао је патријарх из Египта из мајке монаштва. То је мајка која је одгајила прве монахе, мајка која је у пустињи одгајила и прве монахиње. Велика је ствар што је патријарх српски, и ми сви епископи који смо овде, потекао из монашких редова. Велики Атанасије није се хвалио много својим списима, него чињеницом да је опрао руке из крчага Светоме Антонију. У пустињама смо изградили три манастира. Први женски манастир посветили смо Светој Марији Египћанки, други смо посветили великом учитељу

Антонију и трећи смо посветили преподобној мајци Клеопатри египатској и то име је носила и моја блаженопочивша мајка. Обратио бих се и монахињама манастира. Био сам поносан што тако лепо појете. То је једна радионица која негује душу, а свештена бројаница је наше оружје. Овде сам био пре 28 година када сам био млад архимандрит свештеник, а са мном су били патријарх Артемије и епископ Стефан и сећам се да је манастир у то време још био неуређен. Сада видим да је веома украшен, леп и са толико монахиња. Замолићу вас да се молите и за наш мисионарски подвиг како би се Африка испунила монасима и монахињама, јер монаштво представља кисеоник православља - рекао је патријарх Теодор Други. Посета александријског патријарха се у Српској православној цркви оцењује веома битним догађајем, поготово у време када је православље изложено константним ударима, православни верници у Африци живе окружени исламским екстремистима и под константном претњом, као и Срби на Косову и Метохији. Т. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 1.10.2017.

27

Пред локалне изборе на Косову и Метохији

МАГАЗИН

1.10.2017.

НЕОПХОДНА ПОДРШ

28

- Од интерно расељених лица са простора Косова и Метохије који имају право гласа затражено да, на изборима за локалне органе власти 22. октобра, подрже Српску листу. – Глас за повратак и опстанак свих Срба на просторима јужне српске покрајине и доношење одлука у њиховом интересу. - Након избора нове косовске владе, чији опстанак зависи од српских посланика, српски народ који је остао на Косову и Метохији имаће значајнију улогу у политичком животу покрајине.

- Ове године се на простор Косова и Метохије вратило само 308 особа збори на различитим нивоима су, по правилу, повод за појачану активност највиших представника власти, а приближавање локалних на простору Косова и Метохије да у кратку посету Краљеву стигне министар за заједнице и повратак у влади јужне српске покрајине Далибор Јевтић. Велики број исељених са ових простора, који су уточиште нашли у Краљеву и околини, могао би у знатној мери да допринесе коначним резултатима у појединим сре-

И

динама што је мотив више за долазак и разговор са представницима локалне самоуправе и Рашког управног округа којима је присуствовало двадесетак интерно расељених лица са простора Косова и Метохије од којих је затражено да својим гласом допринесу повратку и опстанку свих Срба на овим просторима. Један од значајних циљева је и да све одлуке које буду доношене у косовским институцијама буду у њиховом интересу. Једна од тема састанка са представницима локал-

них и окружних власти били су статусни проблеми интерно расељених лица, а посебно значајним оцењена могућност да се сви који су последњих деценија нашли уточиште у Краљеву и околини врате на своја огњишта. У непосредном разговору са министром расељеним лицима је пружена могућност да се упознају са начинима решења најважнијих проблема, а градоначелник Краљева др Предраг Терзић потврди уверење да ће српски народ ко-

ШКА СРПСКОЈ ЛИСТИ ји је остао на Косову и Метохији убудуће имати значајнију улогу у политичком животу, посебно након избора нове косовске владе чији опстанак зависи од српских посланика. То је добра основа за уверење о повратку великог броја интерно расељених на просторе на којима су живели пре ратних дешавања последње године двадесетог века. Министар Јевтић најважнијом сматра потребу да они који се врате тамо и остану, а то је могуће само ако се створе услови да повратак буде одржив. Уверење да од снаге Српске листе зависи интензитет и начин решавања проблема повратника повод је за позив расељеним лицима са правом гласа, који су нашли уточиште у Краљеву, да 22. октобра у што већем броју изађу на изборе за органе локалних власти. Значај подршке овој изборној листи огледа се и у чињеници да је на парламентарним изборима добила подршку 90 одсто изашлих на биралишта. Ма колико се услови за повратак разликују од једне до друге средине на простору Косова и Метохије, разговор са

интерно расељеним лицима био је прилика за одговоре на бројна питања како би се створила што реалнија слика стварног стања. Министар потврђује како је повратак лакши у средине у којима Срби чине већину, а посебно болном темом оценио враћања узурпиране имовине као проблем који Министарство за заједнице и повратак не може само да решава.

- У свом и раду међуминистарске комисије Владе Косова за повратак већ смо дали одређену препоруку и са новим министром правде ћу бити у прилици да разговарам на тему када ће кренути имплементација одлука, што значи формирање посебног панела унутар правосуђа које ће решавати ово питање. На одлуку о повратку расељених поред безбедности у неким срединама утиче и питање економије. Нама је циљ, и то сам у разговору са расељенима рекао, да сваку српску породицу која се раселила на Косово вратимо у складу са стратегијом коју има Министарство за заједнице и повратак, а повратак може да буде свуда тамо где те породице желе - каже Јев-

тић. Један од начина да имовина Срба са простора Косова и Метохије не заврши у власништву Албанаца је могућност да се понуди Српској православној цркви, посебно у срединама у којима су услови за живот тежи него у осталим. Све активности представника Срба у косовским институцијама усмерене су на мотивацију бирача да 22.октобра на изборима за локалне органе власти подрже Српску листу. Основ је уверење да она, збг процене да ужива поверење највећег броја оних који су остали на овим просторима, има највеће шансе да и у будућности обезбеди услове за бољи живот и повратак што оних који се још колебају. Након избора следе нови разговори са расељеним у свим срединама како би био направљен план повратка за наредну годину. Да расположење интерно расељених лица није на очекиваном нивоу најбоље потврђује податак да се током ове године на простор Косова и Метохије, према подацима којима располаже министар Јевтић, вратило само 308 особа. Т. Радовнановић

29

МАГАЗИН

1.10.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (14)

30

МИР, СТАБИЛНОС - Поред сопствених улагања предузећа, Влада Србије извршила је директно улагање у фабрике одбрамбене индустрије и ремонтне заводе у укупном износу од око 6 милијарди динара. - Захваљујући реформама број запослених у осам привредних друштава одбрамбене индустрије Србије са 8.000 у 2012. порастао на 11.230 у 2017. години. - У 2016. години забележен рекордни раст извоза наоружања и војне опреме од око 52 милијарде динара , што је за око 63% више него у 2015. години, а за око 80% више него у 2014. - Србија предузела низ мера како би подигла ниво безбедности и додатно осигурала оне тачке дуж своје границе које су под највећим притиском избегличке кризе. - Србија осма у Европи, а прва у региону, на листи контрибутора сопствених снага мировним мисијама

СТ И БЕЗБЕДНОСТ Унапређење Е-правосуђа роцесом дигитализације ускладићемо и унапредити транспарентност и функционисање правосудног система. У наредним годинама реално је да остваримо три важна циља употребом електронског правосуђа: 1. Први корак ка ефикасном електронском правосуђу је централно дневно извештавање о раду свих правосудних органа, које ће бити доступно јавности и надлежним органима, коришћењем напредних пословно аналитичких алата. Почећемо од дигитализације рада свих јавних тужила-

П

штава и установа за извршење кривичних санкција у Републици Србији, а потом се окренути и ка централизацији свих релевантних регистара и евиденција у правосуђу.

2. Увођење система електронске доставе и електронске огласне табле судова је други важан корак у побољшању рада постојећег система правосуђа. Електронска комуникација између државних органа и органа правосуђа ће у пракси значити да ће се стотине хиљада папира који су достављани традиционалним путем, заменити електронском разменом података. То не само да ће довести до драстичних уштеда у буџету Републи-

ке Србије, већ ће резултирати и знатним убрзавањем судских и тужилачких поступака. Поред тога, путем интернет сервиса „Е-суд“, биће омогућена електронска размена између страна у поступку и суда, што поново води до уштеда у новцу и времену како грађана тако и државе. Електронске огласне табле судова допринеће, на стандардизован начин, бржем и једноставнијем информисању и лакшем спровођењу процесних радњи.

3. Трећи кључни циљ односи се на битно унапређење рада Државног правобранилаштва, уз истовремено успостављање ефикасних система за надзор над радом правосудних профе-

31

сија. Јавним бележницима ће бити омогућен бржи приступ подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), што ће довести до веће правне сигурности и боље пословне климе у Републици Србији. Ово ће такође умногоме утицати на ранг Србије на „Doing Business“ листи Светске банке и биће координисана активност неколико ресора у Влади Србије.

МАГАЗИН

1.10.2017.

Залагање за мир, стабилност и безбедност

32

Ова Влада, као и претходна, наставиће да се залаже за мир и стабилност у региону, као и јачање сарадње и одржавање добросуседских односа кроз иницирање дијалога и стварање стратешких партнерстава са земљама у региону, а и шире. Србија се свакодневно суочава са комплексним безбедносним изазовима, попут борбе против екстремизма. То су изазови који су глобалне природеи који изискују стратешка и свеобухватна решења за јачање нашег система одбране и преобликовање одбрамбених приоритета Србије. Поред одлучности да наставимо са јачањем наших јавних финансија увођењем кључних мера штедње, ми смо у обавези да заштитимо своје националне интересе, одбранимо своје границе и осигурамо безбедност свих грађана и грађанки Србије подржавањем цивилних мисија у земљи. Имајући у виду да је према Уставу Србије председник тај који командује Војском Србије, очекујем да он настави да даје пун допринос јачању националне одбране, користећи и своје међународне контакте и државничко искуство. Тероризам је један од најозбиљнијих безбедносних изазова са којима се свет и Европа, али и Република Србија суочавају, укључујући и све видове екс-

тремизма и верског фанатизма. Садашњи председник Републике Србије Александар Вучић је још током сусрета са амбасадором САД Мајклом Кирбијем, 23. септембра 2014. године, уручио писмо упућено председнику САД у коме се истиче да Влада Србије подржава борбу против ИСИЛ-а и да је спремна да, скромним средствима којима располаже, ту борбу помогне. Наведеним актом Србија је постала чланица Глобалне коалиције за борбу против ИСИЛ-а. У претходном периоду, Министарство одбране и Војска Србије значајно су допринели преобликовању стратегије одбране и структуре снага како бисмо се ефикасније суочавали са изазовима у будућности – одвраћали агресију, обликовали безбедносно окружење и одлучно надвладали сваку претњу по наше границе. Започело се уређењем финансија које је својим резултатима омогућило транспарентније и ефикасније управљање њима и почетак планског опремања. Значајни помаци иницирани су на више поља: модернизација и набавка новог наоружања, опремање професионалних припадника Војске Србије и попуна ратних материјалних резерви и друго. Посебно бих нагласила економске мере које је Влада Србије предузела и које су показале резултате већ при крају 2016. године када је Министарство одбране, као додатна средства, добило око 1,25 милијарди динара (100 милиона евра) намењених за инвестиције. Иницирањем финансијске контроле и економ-

ских мера започело се са консолидацијом привредних друштава одбрамбене индустрије Србије. Те реформе довеле су до тога да број запослених у осам привредних друштава одбрамбене индустрије Србије са 8.000 у 2012. години порасте на 11.230 у 2017. години, с тенденцијом да се раст настави до краја године. У 2017. години, поред сопствених улагања предузећа, Влада Србије извршила је директно улагање у фабрике одбрамбене индустрије и ремонтне заводе у укупном износу од око 6 милијарди динара(49.906.730 евра). Тиме се, на годишњем нивоу, очекује пораст пословног добитка за 135%, продајног потенцијала за 75,2% и смањење трошкова производње за 9%. У 2016. години забележен је рекордни раст извоза наоружања и војне опреме од око 52 милијарде динара (484 милиона долара), што је за око 63% више него у 2015. години, а за око 80% више него у 2014. години. Реализација извоза привредних друштава одбрамбене индустрије Србије у првом кварталу 2017. године је за око 20% већа од истог периода прошле године и очекивања су да ће

се тај тренд очувати до краја године. Влада Србије остаће посвећена спровођењу предузетих мера и јачању одбрамбене индустрије Србије, кроз подизање оперативних и функционалних способности Војске Србије, запошљавање у одбрамбеној индустрији и повећање инвестиционих улагања у изградњу нових погона одбрамбене индустрије Србије и обнављање инфраструктуре Министарства одбране и Војске Србије.

Једна од кључних будућих мера је наставак обезбеђивања административне линије према АП Косово и Метохија, контрола Копнене зоне безбедности, као и учешће у заједничким снагама за обезбеђивање државне границе према Републици Црној Гори, Републици Македонији и Републици Бугарској због мигрантске кризе. Остаћемо посвећени учешћу у мултинационалним операцијама под ман-

датом Уједињених нација и Европске уније, као и помоћи цивилном становништву у отклањању последица великих елементарних непогода на територији Републике Србије и управљању катастрофама. Услед глобалних климатских промена очекујемо већи интензитет и учесталост природних непогода, односно више сушних периода током лета и више поплава током зиме и пролећа. То ће се озбиљно одразити на пољопри-

33

МАГАЗИН

1.10.2017.

вреду, инфраструктуру, као и на безбедност становништва. Из тог разлога, приоритет ће нам бити рад са светским међународним институцијама и свеобухватнији приступ управљању природним катастрофама, а полазећи од капацитета за опоравак и управљање климатским ризицима. Увешћемо мере прилагођавања да бисмо смањили ризике; то подразумева више зимских усева и унапређење управљања водом на пољопривредним добрима као и капацитета за складиштење воде. Такође ћемо покренути пилот шеме осигурања и проширивати знање и капацитете у вези са оним видовима праксе који узимају у обзир овакве климатске услове и мере за ублажавање њихових штетних последица. Имајући у виду сложену безбедносну ситуацију у окружењу проузроковану ратовима на Блиском истоку, Влада Републике Србије предузела је низ мера како би подигла ниво безбедности и додатно осигурала оне тачке дуж своје границе које су под највећим притиском избегличке кризе. Усвојен је план реаговања у случају повећаног прилива миграната и усаглашене су ак-

34

тивности полиције и војске ради заједничког обезбеђивања граница, пресецања кријумчарских канала и заштите од илегалног уласка миграната и криминалног понашања кријумчара људи. Ова Влада ће уложити све напоре да заштити и осигура сопствене границе, уједно се залажући за то да се проблему избеглица приступи одговорно и са интегритетом. Наставићемо да се ангажујемо на обезбеђивању ургентне помоћи мигрантима на терену, заштити лицакоја су се нашла у невољи (укључујући имеђународно правну заштиту лицима која ту заштиту затраже и испуне услове у складу са Законом о азилу), обезбеђивању услова за прихват и збрињавање, као и сарадњи са локалним заједницама ради одржавања нивоа толеранције (који је у досадашњем периоду био пример за остале земље на избегличкој рути). Важно је да разумемо да је избеглицама потребна помоћ и да смо ми дужни да им је пружимо, али и да у томе нисмо сами. Србија је активирала ЕУ Механизам цивилне заштите и затражила материјалну помоћ за смештај и збрињавање миграната.

Европска унија је одобрила средства за „Јачање капацитета за решавање мигрантске/избегличке кризе” и тренутно се ради на припремању документације како би се та помоћ што пре актуализовала. Учвршћивање кључних савеза, изградња партнерских односа и развијање нових иновативних начина за продубљивање кључних односа између војних снага, остају приоритети рада Владе Србије. То подразумева ширење сарадње не само са државама чланицама Европске уније, Русијом, Кином и Сједињеним Државама, већ и са земљама Југоисточне Европе. Република Србија остаје посвећена ангажовању у Програму „Партнерство за мир”. Претходна Влада је са НАТО-ом договорила први двогодишњи Индивидуални акциони план партнерства (IPAP), највиши облик партнерске сарадње са овом међународном организацијом који свакако не имплицира чланство у Алијанси. Политички дијалог између Републике Србије и НАТО-а подигнут је на највиши ниво и институционализован, а ојачана је и проширена практична сарадња. Редов-

ни сусрети високих званичника две стране допринели су унапређењу међусобног разумевања и јачању поверења. На пример, НАТО је 19. новембра 2015. године донео одлуку о потпуној релаксацији Ваздушне зоне безбедности дуж административне линије са АП Косово и Метохија, чиме је Србија након 16 година ефективно повратила суверенитет у том делу ваздушног простора. У циљу даљег унапређења примене међународних мера ограничавања, Србија је 4. фебруара 2016. године усвојила Закон о међународним мерама ограничавања и тиме испунила једну од обавеза из Преговарачког поглавља 31. Поред тога, Србија благовремено извршава своје међународне обавезе у области непролиферације и контроле наоружања, а кључни документи из ове области су усклађени са стандардима ЕУ. У претходном периоду активно смо учествовали у реализацији Подрегионалног споразума о контроли наоружања (на основу члана IV Дејтонског мировногспоразума). Очување стабилности и мира у регији, као и јачање међусуседске сарадње

остаће један од кључних приоритета и будуће Владе. Србија остаје посвећена јачању сарадње са Европском унијом у домену војне и безбедносне сарадње. Потписивањем Споразума о безбедносним процедурама за размену поверљивих информација између Републике Србије и ЕУ (The Agreement on Security Procedures for Exchange of Classified InformaWon) и Споразума између Републике Србије и ЕУ о успостављањуоквира за учешће Републике Србије уоперацијама за управљање кризама ЕУ (Framework Agreement for the ParWcipaWon of Serbia in EU Crisis Management OperaWons) створена је правна основа за учешће Републике Србије у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике (ЗБОП). Поред наведеног, Споразумом о стабилизацији и придруживању (члан 10 – Политички дијалог) предвиђено је веће приближавање ставова страна о политичким питањима укључујући питања везана за Заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ и питања безбедности и стабилности у Европи. Ми тренутно учествујемо у четири мировне опера-

ције ЕУ. У Европи смо осми, а у региону први на листи контрибутора сопствених снага мировним мисијама. Србија је у новембру 2016. приступила борбеној групи ЕU HELBROC коју предводи Грчка. Тиме је Србија и званично започела своје учешће у концепту „Борбених група ЕУ“, као једном од значајних инструмената Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ и наставља ангажовање на укључивању у све концепте ове европске политике. Србија је решена да прошири своје ангажовање у међународним мисијама и учешћем цивилних структура, те је у току рад на успостављању правног оквира и јачању институционалних капацитета. Права национална безбедност не може се постићи само јаким војним снагама, она изискује и снажну дипломатију, интензиван обавештајни рад, јаку привреду, фискалну дисциплину и ефикасну Владу, којој ће изнад свега бити неопходна подршка Председника и његово искуство у области спољне и војне политике.

35

Краљевачка политичка сцена: Мирољуб Баковић (3)

МАГАЗИН

1.10.2017.

ПОВРАТАК ОТПИСАНИХ

36

- Позивање на коалициони споразум, као документ којим се верификује подела политичког плена после избора, повод је за бројне, углавном негативне, коментаре у великом делу јавности. – Иако је под притиском Отписаних смањена пореска стопа, након повећања основице ништа се није битније променило. - Систем непотизма, корупције и страначког запошљавања доводи град на стуб срама. - Више Срба је запослено у другим земљама него што их има у матичној. - Макроекономска стабилност земље одржава се њиховим средствима која, према подацима Народне банке, достижу између 200 и 250 милиона евра месечно. - Пред последње локалне изборе изостало значајније укрупњавање опозиције што води ка потреби да се на следеће изађе организованије, и у једној колони. - Без добре партијске инфрастуктуре, и озбиљног рада на терену, не треба очекивати значајнији успех на изборима. - Краљево са актуелном влашћу нема перспективу

Мирољуб Баковић

37

а неког ко се тек појавио на политичкој сцени прилично смелим оцењени су наступи првог човека Удружења „Отписани“ Мирољуба Баковића и реакције на бројне активности припадника владајуће већине. Оштрица критике није отупела ни након неуспеха на прошлогодишњим локалним изборима, а колико је јака могао је да се увери и новоизабрани градоначелник Краљева у тренутку кад је потписао прво решење о постављењу свог помоћника. Одсуство прилике за директни контакт повод је за жестоку преписку преко друштвених мрежа и признање првог човека града да је био принуђен да „прогута још ту жабу“. Обавеза проистиче из коалиционог споразума који се много пута до тада, а и након тога, потврдио као начин за постављење бројних функционера које, посебно опозициони прваци, сматрају недовољно ауторитативним за вршење одговорних задатака. То је и повод да Баковић позове градоначелника да већ на почетку мандата поднесе оставку због одлуке да на значајно место у локалној администрацији постави „возача помија из Црвеног крста и скупљача лишћа из круга Магнохрома“. Позивање на коалициони споразум, као документ којим се верификује подела политичког плена после избора, повод је за бројне, углавном негативне, коментаре у великом делу јавности. Он је покриће за именовања лица која се везују за различите негативне појаве, а неке од њих су потврђене правосудним пресудама што пред локалну самоуправу доноси обавезу исплате знатних финансијских средстава. Поразно делује чињеница да учесници у таквим догађајима и данас заузимају значајна места у локалној администрацији због чињенице да обезбеђују стабилну скупштинску већину. У Отписанима влада уверење да то није било неопходно, јер би могла да се обезбеди и без њих. Пребројавање гласова после прошлогодишњих локалних избора потврдило је да су напредњаци у градском језгру успевали да добију 25 до 27 одсто поверења бирача, а да је тај проце-

МАГАЗИН

1.10.2017.

З

38

нат на сеоском подручју био и три пута већи.

- Чим су се завршили избори увели су порез на пољопривредно и шумско земљиште и пољопривреду који је, као фискални приход, изворно у надлежности локалне самоуправе. Порез је, фушерски и тенденциозно, повећан седам до десет пута, а захваљујући нама дигла се велика фрка па су под нашим притиском смањили пореску стопу, али су повећали основицу па ништа није битније смањено и за највећи број људи је остало исто. Интересантним се чини да су у исто време 29. новембра одржане скупштине у два града, Краљеву и Јагодини. Скупштина Јагодине је пољопривреднике ослободила плаћања пореза на пољопривредно и шумско земљиште, а краљевачка донела одлуку о увођењу пореза за 2017. годину. Јединствена Србија је на власти у Јагодини, а у Краљеву део владајуће већине. Тамо су укинули порез овде су гласали за, па се питам како је могуће да локална политика једне странке на само 105 километара има две различите димензије. Зато не могу ништа лепо да кажем за власт због које систем непотизма, корупције и страначког запошљавања доводи овај град на стуб срама. Отварају се приватни факултети, а шта вреди и најбоља образовна установа кад немамо привреду. Можда ти млади људи студирају за Немца, а већина њих ће да пере судове у Београду или да заврши у Ђенови, Болоњи и Фиренци, јер у та три италијанска града где се праве најбоље пице има доста Срба, чак и доктора наука који перу судове – каже Баковић. Колико је ситуација за било какав рад неповољна најбоље потврђује цена закупа локала у Омладинској улици која је смањена неколико пута, а закупци и даље нису у могућности да плате све обавезе. Разлог лежи у изостанку било какве значајније привредне активности која би бар делу становника обезбедила зараду и могућност да троши на задовољење основних потреба. У таквим околностима готово невероватно звучи пода-

так да је више Срба запослено у другим земљама него што их има у матичној, па се макроекономска стабилност земље одржава њиховим средствима која, према подацима Народне банке, износе између 200 и 250 милиона евра месечно што на годишњем нивоу достиже три милијарде. Ако се томе дода новац који у земљу пристиже другим каналима долази се до податка о приливу чак четири милијарде евра. Подаци о тешком економском положају, и бројним погрешним потезима власти, добра су основа за консолидацију и даље прилично разједињене опозиције. Значајније укрупњавање је пред последње локалне изборе изостало што води ка потреби да се на следеће изађе организованије, и у једној колони. И поред неких помака у овом тренутку се то не чини превише вероватним понекад и због варница између одборника опозиционих странака у Скупштини града а то, верује Баковић, у највећој мери одговара владајућој већини у коју се утопио и добар део оних који нису успели да обезбеде поверење бирача.

- У Локалном фронту, од шефа одборничке групе и његовог заменика па даље, имаш људи који су променили толико странака да је то невероватно, а били су ангажовани и запошљвани партијски. Залажем се за укрупњавање опозиције, јер је то једини начин за било какво озбиљно деловање против пошасти и немани зване СНС и СПС. Систем на локалу је подложан куповини, а свакога ко је на локалу победио СНС они једноставно купе. У Краљеву је опозиција, можда и због летњег периода, била мало неактивна, а мислим да Староседеоци и Двери неће са Локалним фронтом, јер много људи на краљевачкој политичкој сцени сматра да је већа опасност и веће зло него СНС. Борба за власт у овом граду ће се сводити на борбу унутар опозиције. Уколико опозиција буде успела да направи једну или две групације, које ће на изборе изаћи са једном или две листе, сигурно ће се променити власт у Краљеву. Уколико буде имало тринаест или петнаест листа за изборе у про-

39

МАГАЗИН

1.10.2017.

леће 2020. године, или евентуално пре, онда ће ови да владају још дуго, не због тога што ће имати већину гласова него ће имати доста мандата које ће да покупе по Донтовом систему – лаже Баковић. Поучени негативним искуством из претходних избора Отписани се за нове припремају много озбиљније. Девиза да оно што не убије може само да ојача добра је основа за промену приступа и прихватање става који потврђује да без добре партијске инфрастуктуре, и озбиљног рада на терену, не треба очекивати значајнији успех. Зато су приступили дубинском раду на терену који већ наговештава добре резултате. Неуспех на претходним изборима многим политичким субјектима би био добра основа за престанак рада, а Отписанима даје нови подстрек који добија потврду у кадровском јачању и укључивање у рад особа са знатно више политичког искуства. Све води ка ставу да ће на изборе изаћи много организованије и спремније него на претходне пред које је, каже Баковић, требало изабрати између два зла. Уверење да ће пред наредне

40

између два добра изабрати најбоље решење води ка ставу да је све што се дешавало у прошлости било добра прилика да се искристалишу многе недовољно јасне ствари и спремније крене у припреме за нови четворогодишњи циклус. Пред њега и даље провејава доза страха због могућности да се локални избори, као прошле године, поклопе са ванредним парламентарним. То се у случају опозиције показало као лоше решење, јер искуство показује да највећи број бирача по инерцији гласа за вођу, а не за локалне лидере.

- Овај град иде путем безнађа и све већег исељавања, јер је по неким статистикама град из кога одлази највише људи. Овде се само ради на потрошњи, а ништа на производњи, па сам предлагао челним људима да разапну шатор испред зграде Владе и ставе транспарент да би скренули пажњу на проблеме у којима се налази Краљево. Влада је крајем децембра 2015. године из буџета поделила милијарду динара, неким градовима и по 120 милиона, а ни један динар за Краљево. Није истина да нема пара и није

истина да не може. Паре могу много поштеније и праведније да се деле, првенствено за пољопривреду што ће аутоматски довести да људи остану на селу. Сваки приватник који запосли једног радника може да добије субвенцију од 300 хиљада, а субвенције нису лоше, јер се новац од пореза на зараде враћа у буџет, па је потребно стимулисати оне који раде и плаћају порез. Буџет није лимитирана категорија, па уместо три милијарде и 300 хиљада може бити тридесет милијарди, само треба да их направиш – каже Баковић уз подсећање да у жутој згради на Тргу Јована Сарића сви само чекају да приме плате. Такав закључак изводи се на основу става да примања буџетских корисника нису резултат рада ни заменика и помоћника градоначелника као ни четири запослена члана Градског већа, а то потврђује континуитет страначког запошљавања. Због тога је свима приоритет да што дуже остану на власти како би проширили лепезу повластица које уживају. Главним кривцем за такво стање означавају се бирачи, посеб-

но они који су спремни да продају веру за вечеру од два месна нареска од ћуретине и литар зејтина. Да би се било шта променило на боље неопходна је иницијатива каква из редова противника актуелне власти још није виђена током претходних пет година. За то су потребни људи са визијом, не оном да се прими плата док се „народ замлаћује преко Пинка и Информера“. Значајне промене на челу града, каква је у Краљеву настала 2012. године, по правилу прати коренита промена свега што је везивало за претходну. Тим путем су пошли и напредњаци са коалиционим партнерима, а Баковић има податак да су променили све сем правилника по коме се примају плате запослених у локалној администрацији, па је и смењени начелник Градске управе примао више него градоначелник. По старој изреци „ко о чему, баба о уштипцма“ опозициони прваци константно подсећају на потребу коренитих промена како би се ситуација у граду бар за мало променила на боље. Услов за то су, сматра Баковић, иску-

ство, учење од других и визија. Сем магле којом се дуже време обавија Краљево, а која се не једе, ни једна од ових претпоставки се не види, бар не са аспекта опозиције. Шест година је довољно да новорођенче стигне пред врата основне школе. У случају Краљева ни у том периоду се не примећује помак што је повод за закључак да град са актуелном влашћу нема перспективу. Уверење да људи не препознају могућност опстанка води ка све израженијем исељавању што указује на опасност да би кроз неколико година, ако се ништа не промени, могли да раде само старачки домови и продавнице погребне опреме. Уверавање како нема наде да се направи помак води ка ставу да Баковића, због чињенице да нема длаку на језику па са довољно самопоуздања говори о ономе о чему други не смеју, многи баш и не воле у овој средини. То му не смета да потврди како грађани Краљева могу да се увере у јачање удружења коме, због повећаног интересовања за чланство, предстоји селидба у нове и адекватније просторије.

- Има наговештаја да удружење промени име, а да се и листа на следећим изборима зове „Повратак отписаних“ јер се све већи број наших чланова проналази у том називу. Све више људи се осећа отписаним, а прави ефекат свега што чинимо могао би се видети у пролеће 2020. године. Отписани су једна од ретких политичких групација која од априла 2016. године није посустала, а за разлику од других који се не оглашавају по годину дана имамо редовне конференције за штампу као да је предизборна кампања – каже Баковић. Нова шанса за потврду изреченог биће пружена за нешто мање од три године. Толико ће бити потребно да се утиче на свест бирача како би променили мишљење и указали поверење новим снагама на политичкој сцени којој, као неминовност, следи укрупњавање. До тога треба сачекати расписивање локалних избора које опозиција очекује и пре истека мандата актуелне власти. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 1.10.2017.

43

Оснаживање ромске заједнице за социоекономски развој

МАГАЗИН

1.10.2017.

М О Г У Ћ Н О С Т ЗА Л А К Ш

44

ШЕ ЗАПОШЉАВАЊЕ

- Кроз пословно саветодавну обуку пружена подршка за 55 циљних корисника из редова ромске популације. - Од укупног броја 29 Рома подржано кроз успостављање шема за самозапошљавање и доделу доходовних, идивидуалних и групних, грантова. - Дански савет за избеглице и Јавно комунално предузеће „Чистоћа“, у сарадњи са локалном самоуправом, кроз концепт унапређеног одлагања отпада и узгајање биљака у пластенику развили вокационе обуке и образовне иницијативе. - Део радног простора потпомогнут изградњом јединице за производњу компоста и набавком потребне опреме вредне 34 хиљаде евра

45

снаживање ромске заједнице за социоекономски развој и заштиту животне средине у граду Краљеву је активност коју финансира Европска унија, а кроз истоимени пројекат спроводи Дански савет за избеглице у сарадњи са локалном самоуправом. Активност је део ширег пројекта „Подршка Европске уније инклузивном друштву“, који са 5,4 милиона евра финансира Европска унија, а спроводи Делегација Европске уније у Републици Србији у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Као основни циљ препозната је потреба да се побољша могућност запошљавања и доходовања најугроженијих група кроз економску разноликост и заштиту животне средине, а да се локална самоуправа, јавни и приватни сектор у граду подрже у промовисању процеса доношења одлука и социо-економске иницијативе за социјалну инклузију Рома. Посебан нагласак стављен је на ромску омладину без ро-

МАГАЗИН

1.10.2017.

О

46

дитељског старања која излази из институционалне подршке. У оквиру ове активности у Краљеву се, кроз пословно саветодавну обуку, пружа подршка за укупно 55 циљних корисника из редова ромске популације. Од тог броја 29 Рома је подржано кроз успостављање шема за самозапошљавање и доделу доходовних, идивидуалних и групних, грантова. Дански савет за избеглице и Јавно комунално предузеће „Чистоћа“, у сарадњи са локалном самоуправом, кроз концепт унапређеног одлагања отпада и узгајање биљака у пластенику развили су вокационе обуке и образовне иницијативе. У циљу остваривања менторства и практичне обуке за незапослене и неквалификоване Роме, као и побољшања могућности њиховог запослења у јавном сектору, део радног простора предузећа је потпомогнут изградњом јединице за производњу компоста и набавком потребне опреме која се састоји од мобилне дробилице за дрво. Укупна вредност радова и опре-

ме износи 34 хиљаде евра, а корисници који су прошли теоретску обуку за производњу компоста, биће и практично обучени од стране јавног комуналног предузећа. Оснаживање ромске заједнице за социоекономски развој и заштиту животне средине је нова активност која значајно доприноси планирању и осмишљавању Локалног акционог плана за Роме до 2025. године уз учешће свих заинтересованих страна локалне средине из четири сектора, образовање, здравље, становање и запошљавање, као и других. Очекује се да Акциони план ускоро буде и формално усвојен, а у ту сврху оформљена је свеобухватна база података о 408 ромских породица са 1.289 појединачних уноса који су генерисали детаљне демографске и социоекономске статистике. На пригодној свечаности у оквиру јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ извршена је примопредаја дробилице која улази у склоп опремање построје-

ња за компостирање. Поред представника локалне самоуправе и „Чистоће“ свечаности су присуствовали шеф првог сектора операција делегације Европске уније у Републици Србији Никола Бизел, менаџер пројекта Мирјана Максимовић и директор Данског савета за избеглице у Србији Марина Кремонезе. Пројекат који кофинансира Европска унија део је већег усмереног на подршку инклузији Рома широм Србије, а Бизел потврђује жаљу да се ромској популацији омогући укључивање у друштво кроз повећану могућност за запошљавање и образовање.

- Европској унији је веома важно да подржава ову врсту пројеката који Ромима даје прилику за пристојан живот у Србији. Европска унија подржава Србију, српску владу и локалне власти у оваквим пројектима којима се ромској популацији омогућава образовање и запослење, као и све друге врсте помоћи у области подршке породици и здравственој заштити. Овај пројекат је пример шта локална власт, са владом и

организацијама као Дански савет за избеглице, може да уради и одличан пример који Европска унија жели да финансира – истакао је Бизел. Поштовање људских права је део еврпских политика и представља важан део процеса европских интеграција као и преговора Србије за пуноправно чланство у Европској унији која наставља да подржава сличне иницијативе како би грађани осетили конкретну помоћ од процеса европских интеграција. Иако је Европска унија у пројекат оснаживање ромске заједнице за социоекономски развој и заштиту животне средине уложила 180 хиљада евра значајнијом се сматра чињеница да породице обухваћене пројектом похађају обуку у јавном комуналном предузећу како би унапредиле способности и могућност за запослење. Поред поменутих одличним партнером је означено Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а посебан значај има сарадња са бројним градовима на унапређењу положаја осетљи-

вих група у чему су постигнути значајни резултати, посебно код ромске популације. У Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“, поред материјалних добара која нису занемарљива, значајном оцењују радну снагу спремну да реализује све задатке који су били предмет обуке. Директор предузећа Ивица Богојевић изражава спремност да све који су током године прошли обуку укључи у рад „Чистоће“ како би заједнички решавали проблеме, а град учинили лепшим и квалитетнијим за живот. Уз захвалност Европској унији на реализацији пројекта у 28 општина Србије, и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на сарадњи, Кремонезе подсећа на значај који се огледа у оснаживању ромских заједница кроз економски развој којим се активније укључују у решавање проблема, али и на подједнако важну заштиту природне средине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

МАГАЗИН

1.10.2017.

Светски дан срца 29. септембар обележен на Тргу српских ратника

48

ОЈАЧАЈТЕ С - Светски дан срца је, са циљем да истакне важност глобалног покрета у превенцији болести срца и крвних судова, обележен бројним активностима као што су предавања, трибине, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично. - Болести срца и крвних судова водећи узрок смрти 17,5 милиона људи у свету сваке године. - Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Најмање 80 одсто превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика као што су пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност. - У Србији је током 2015. године од болести срца и крвних судова умрло 54.376 особа. – Скоро половина становника Србије има повишен крвни притисак, . У Србији дуванске производе свакодневно конзумира 32,6% мушкараца и 25,9% жена

ветска федерација за срце у глобалној борби против срчаних болести и можданог удара, преко уједињене заједнице са више од 200 чланица које окупљају медицинске организације и фондације за срце из више од сто земаља, фокусирана је на земље у развоју и неразвијене земље. Она усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се до 2025. године за четвртину смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова. Под окриљем чланица и партнера Светске федерације за срце, Светски дан срца је, са циљем да истакне важност глобалног покрета у превенцији болести срца и крвних судова, обележен 29. септембра бројним активностима као што су предавања, трибине,

С

јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично. Светски дан срца је установљен 2000. године како би информисао људе да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти 17,5 милиона у људи у свету сваке године, а процењује се да ће до 2030. тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80 одсто превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика као што су пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност. Светски дан срца се ове године обележава под слоганом „Ојачајте своје срце”, којим се наглашава значај здравих стилова живота, превенције и контроле фактора ризика за настанак

болести срца и крвних судова у свим популационим групама. Овај дан је повод да екипа Опште болнице „Студеница“, у сарадњи са Црвеним крстом, Заводом за јавно здравље и Домом здравља Краљево, организује превентивне прегледе на Тргу српских ратника где су лекари и медицинске сестре грађанима мерили ниво шећера у крви и крвни притисак, а уједно делили брошуре са препорукама за здрав живот. У исто време о значају превентивних прегледа, здравој исхрани, физичкој активности и избегавању конзумирања цигарета и алкохола говорили су посебни тимови ових установа. Заблуду да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе, особе мушког пола и економски развијенији делови становништва, по-

Фото: М. Радовановић

СВОЈЕ СРЦЕ

49

тврђује податак да у данашње време ниједан становник планете није поштеђен од болести без обзира где живи, којег је пола, узраста и социјално-економског статуса. Посебно ризичну категорију представљају деца, јер болести срца и крвних судова могу да се јаве и пре рођења, а ризик расте током детињства усвајењем лоших животних навика као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму. Посебан проблем код деце су одређене непрепознате и нелечене заразне болести, јер могу да изазову трајна оштећења на срцу, која се често лече једино хируршким интервенцијама.

МАГАЗИН

1.10.2017.

Епидемиолошка ситуација у Србији

50

Према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова током 2015. године у Србији је умрло 54.376 особа што ове болести, са учешћем од 52,4% у свим узроцима смрти, ставља на прво место узрока умирања. У кардиоваскуларне болести спадају реуматска болест срца, која чини 0,1% свих смртних исхода, хипертензивна болест срца са 11,0%, исхемијске болести 17,6%, цереброваскуларне 23,1%, док остале болести срца и система крвотока чине 48,2,% свих смртних исхода. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром, са 50,7 одсто свих смртних исхода у 2015. години, водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. Он укључује акутни инфаркт миокарда, нестабилну ангину пекторис и изненадну срчану смрт. Према подацима популационог регистра у Србији је у 2015. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 23.882 случаја, инциденција обољевања износила је 226,6 на сто хиљада, а од овог синдрома су умрле 4.852 особе.

Најзначајнији фактори ризика Поред неких фактори ризика који не могу већину кардиоваскуларних болести узрокују они који се могу контролисати, лечити или модификовати. То су висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност или гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међу најзначајније факторе ризика који су одговорни за смртност од ових болести убрајају се повишен крвни притисак, коме се на глобалном нивоу приписује 13% смртних случајева, затим употреба дувана са 9%, повишен ниво шећера у крви и физичка неактивност са по 6% и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

Хипертензија Хипертензија је водећи узрок кардио васкуларних болести широм света, а назива се „тихи убица”, јер често није праћена знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да болују. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба. Први означава систолни, или горњи, крвни притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други дијастолни, или доњи, притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Висок крвни притисак се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни притисак од 140 мм живиног стуба и више, односно када је дијастолни притисак 90 мм или виши. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије горњи притисак између 120–139, односно када је доњи између 80–89 мм живиног стуба. Од скоро милијарду људи који на глобалном нивоу имају висок крвни притисак две трећине живи у земљама у развоју, док у Србији прехипертензију и хипертензију има 47,5% одраслог становништва. Код мушкараца прехипертензију и хипертензију

има 48,5%, а код жена 46,5%. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а забрињава чињеница о процени да ће у 2025. години 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом.

Употреба дувана Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих кардио васкуларних болести, а да пушачи, у поређењу са непушачима, имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. Међу свакодневне пушаче убраја се милијарду људи у свету, највиша учесталост свакодневних пушача од скоро трећине забележена је у европском региону, а најнижа је у афричком где је три пута мања. У Србији дуванске производе свакодневно конзумира 32,6% мушкараца и 25,9% жена.

Повишен ниво шећера у крви Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера у крви 7,0 ммол/Л или више, а кардио васкуларне болести су узрок 60 процената свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од обољевања је два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а израженији је код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза ових болести код особа са шећерном болешћу је лошија. Учесталост дијабетеса код одраслих особа у свету износи 10%, док је у нашој земљи два процента нижа. Ако

51

1.10.2017.

МАГАЗИН

52

се шећерна болест не открије на време, и не лечи, може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Зато редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.

Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања, а особе које су недовољно физички активне имају 20 до 30 процената већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. Недовољна физичка активност је у свету заступљена код 31% одраслог становништва, док је у Србији недовољно физички активно 44% одраслих.

Физичка неактивност

Неправилна исхрана

Сматра се да је особа недовољно физички активна ако мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета, или је мање од три пута недељно интензивно активна мање од 20 минута.

Са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одгово-

ран за настанак петине свих болести срца и крвних судова и да прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту три до пет пута повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота. До настанка болести доводи учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице које су богате мастима и шећерима, а са срчаним болестима је повезана и висока потрошња засићених масти и транс-масних киселина, док њихова елиминација из исхране, и замена засићених масти полинезасићеним биљним уљима, смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Ниво холестерола у крви Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара, а на глобалном нивоу једна трећина исхемијских болести срца се може приписати овом фактору. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.

Прекомерна ухрањеност и гојазност Са главним кардиоваскуларним факторима ризика, као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија, уско је повезана и гојазност. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2013. године, на

основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине узраста 15 година и више, било је прекомерно ухрањено, 35,1% је било предгојазно и 21,2% гојазно, а гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена.

Фактори ризика на које не може да се утиче Поред промењивих фактора ризика, постоје и они који се не могу мењати, па би особе из ових ризичних група требало редовније да контролишу здравље. Кардиоваскуларне болести су све чешћа појава у старијем животном добу јер, како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у

потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно, а ове физиолошке промене могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу кардиоваскуларних болести. Ризик за појаву болести срца је већи код мушкараца него код жена у пременопаузи, ало се после тога изједначава, док је ризик за настанак можданог удара исти код жена и мушкараца. Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник мушког пола имао коронарну болест срца, или мождани удар пре 55. године живота 65. године живота код рођака женског пола, ризик за појаву кардио васкуларних болести је већи. Т. Радовановић

53

Обележен Дан ватрогасаца Србије

ЗНАЧАЈНИ ДОМЕТИ ДОБР

МАГАЗИН

1.10.2017.

б- Обележавање Дана ватрогасаца Србије отпочело свечаном седницом Скупштине Добровољног ватрогасног друштва Краљево и полагањем венаца на месту одакле су краљевачки ватрогасци у јесен 1941. године отишли у партизане. - Програм „Кућа без пожара“ реализује се на темељу искустава Ватрогасног савеза Београда.

- Специјалистичке курсеве и посебне обуке из области заштите од пожара прошло 167 кандидата са средњом, вишом и високом стручном спремом. – Принц Михајло Карађорђевић почасни члан Добровољног ватрогасног друштва Краљево

54

РОВОЉНИХ ВАТРОГАСАЦА

55

вадесет седмог септембра 1941. године 26 чланови краљевачког Добровољног ватрогасног друштва су тачно у заказано време дошли до Ватрогасног дома у Улици Милана Топлице број 8. Након што су, једну испод друге, обукли више униформи, спалили архиву Ватрогасне чете и онеспособили телефон постројили су се да би, тачно у подне, засвирали марш и кренули према споменику у центру града, потом до кафане „Задужбина“ и даље према мосту преко Ибра где су парадним кораком прошли поред немачке страже. Немцима ништа није било сумњиво, а оркестар се из Рибнице убрзо пребацио на Гоч и прикључио партизанском одреду „Јово Курсула“ да би, након формирања Прве пролетерске бригаде, ушао у састав ове јединице и постао званични оркестар Народно-ослободилаче војске Југославије. Да је акција била унапред добро припремљена сведочи повећано присуство добро наоружаних илегалаца у цивилу спремних да реагују уколико на

МАГАЗИН

1.10.2017.

Д

56

мосту нешто крене погрешним током. Кад је видео да се стража припрема да их заустави капелник Бранко Насаканда је затражио од ватрогасаца да засвирају у то време веома популарну немачку композицију Лили Марлен. Сведоци ових догађаја подсећају да је

ватрогасцима било најтеже након што су се удаљили неколико стотина метара од моста због страха да би, ако потрче, могли да се одају. Ватрогасци су били принуђени да напусте град јер им је претила опасност да, после неколико неуспешних гашења пожара на

Сењаку и немачким складиштима, буду окривљени као сарадници партизана. Податак да су и раније свирали на сахранама у околини био је добар повод за изговор да се и тога дана упуте према Рибници и Мошином гају одакле су отишли у партизане. На ове до-

гађаје и данас подсећају спомен плоче на згради некадашњег ватрогасног дома и месту окупљања у Мошином гају. Капелник Насаканда је касније стрељан, а многи од ватрогасаца нису преживели рат. У знак сећања на храброст краље-

вачке ватрогасне музике Извршни одбор Ватрогасног савеза је након ослобођења донео одлуку да се 27. септембар прославља као Дан ватрогасаца Србије, врло брзо и Дан ватрогасаца Југославије. На овај дан се традиционално испред спомен плоче на кући у којој је био Ватрогасни дом, и из које су ватрогасци отишли у партизане, полажу венци, а овом приликом је то, у име локалне самоуправе, учинила заменица градоначелника Краљева Марица Мијаиловић са сарадницима. Венце су положили представници Ватрогасног савеза Србије и мариборских ватрогасаца, а на догађаје од пре 76 година присутне још једном подсетио др Милан Матијевић. Обележавање Дана ватрогасаца Србије отпочело је свечаном седницом Скупштине Добровољног ватрогасног друштва Краљево којој су присуствовали чланови Извршног одбора и Стручно-техничког савета Ватрогасног савеза Србије. Извештај о једногодишњем раду, који је поднео

57

58

МАГАЗИН 1.10.2017.

59

1.10.2017.

МАГАЗИН

60

председник Добровољног ватрогасног друштва Милутин Вукосављевић, потврђује да су реализоване бројне активности међу којима посебно место заузима рад на очувању ватрогасног дома и његовом стављању у функцију ватрогаства. Адаптиране просторије стављене су у функцију предавања, организовања посебне наставе и обуке и редовне активности на превентивној заштити од пожара. Посебно значајним чини се програм под називом „Кућа без пожара“ који се реализује на темељу искустава Ватрогасног савеза Београда, а посебна радна група у Добровољном ватрогасном друштву Краљево систематски обрађује детаље применљиве у локалним условима. Чланови Добровољног ватрогасног друштва су непосредно учествовали у гашењу пожара, и другим ванредним ситуацијама, посебно у борби против

ватрене стихије у близини Манастира Студенице и села Брезне. У значајне активности убраја се рад у органима Ватрогасног савеза Србије и ватрогасне организације, као и сарадња са Српском православном црквом у области заштите од пожара. Уз благослов игумана Манастира Студенице Тихона у току је формирање добровољног ватрогасног друтва у овом месту у које ће бити укључен и одређен број монаха, а значајном се оцењује и сарадња са ватрогасним организацијама Словеније, Немачке, Кипра, Грчке и Руске Федерације. Посебну активност краљевачких ватрогасаца представља рад на држању у функцији ватрогасне опреме и побољшању услова за обављање ове делатности. Између две седнице скупштине одржан је низ специјалистичких курсе-

ва и посебне обуке из области заштите од пожара коју је прошло 167 кандидата са средњом, вишом и високом стручном спремом, а уз обуку запослених ватрогасци су учествовали у изради планова о заштити од пожара и планова евакуације за потребе различитих правних лица. У значајне активности убраја се одржавање у функцији ватрогасних возила и остале опреме, припрема на издавању часописа „Краљевачки ватрогасац“, одржавање редовне сарадње са Сектором за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије непосредним ангажовањем у ванредним ситуацијама, на заједничким вежбама и републичком такмичењу. Посебно значајним оцењено је формирање женске секције и њено активно укључивање у заштиту од пожа-

И поред успешно реализованих бројних активности у друштву верују да се могло урадити и више и боље, а да тако буде обећавају да ће радити до следеће седнице скупштине. На свечаној седници ове године потписана је Повеља о сарадњи са Гасилским друштвом Радвање чији су представници домаћинима у знак сарадње доделили посебну златну плакету. Након још једног обележавања јубилеја српски ватрогасци настављају предизборне активности које ће бити окончане у новембру именовањем на значајне функције свих који су то заслужили дугогодишњим радом. У Ватрогасном савезу Србије потврђују да је кандидат за члана Извршног одбора председник Добровољног ватрогасног друштва Краљево Милутин Вукосављевић као председник Комисије за стручно техничку делатност и коман-

дант свих ватрогасних јединица. У току је рад на интензивирању активности у области промене прописа и трагању за елементима применљивим у законодавном систему, са посебним нагласком на неповољну финансијску ситуацију. Ватрогасци су 2013. године успели да се, у оквиру Тамариног закона о заштити од пожара, изборе за два нова члана којима се дефинишу државни и субјекти локалне самоуправе дужни да финансирају рад ватрогасних савеза и доборовољних ватрогасних друштава. Уверење да то није довољно води ка припреми нових аката у склопу јавне расправе о Закону о ванредним ситуацијама у коме се, поред Црвеног крста и Горске службе спасавања, Ватрогасни савез дефинише као трећа снага за елиминацију последица елементарних непогода, у конкретном случају ватрене стихије.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ра, а кадровски састав, висока образованост и мотивисаност добра су основа да се од ње очекује квалитативни помак у превентивном деловању на мобилизацији спољних извора за заштиту тако и непосредно у гашењу пожара. Доборовољно ватрогасно друштво је у протеклих годину дана радило на укључивању ловачких, планинарских и других спортских друштава у своје активности, а поред чланства у комисији на ватрогасној олимпијади у Аустрији успешно је организован квиз знања из области заштите од пожара за ученике основних школа. Даљем кадровском јачању Добровољног ватрогасног друштва Краљево доприноси пријем нових чланова и њихово стручно оспособљавање, а последња скупштина је и прилика да се почасним чланом прогласи принц Михајло Карађорђевић.

61

1.10.2017.

МАГАЗИН

62

Слободан Стојановић Кепа

Знаменити Краљевчани: Слободан Стојановић Кепа (1)

- Први комплет бувњева награда за упис у гимназију.

- Одлазак у Мостар на одслужење војног рока одлучујуће за музичку каријеру једног од најбољих рок бубњара са простора Југославије. - Револуционарна појава Битлса.

- Судбинско познанство са Биском. – Радомир Михајловић Точак и Кепа нераздвојни од првог дана позанства. Прва плата 130 хиљада динара. - Милион динара за бубањ марке „роџерс“, до тада власништво београдске групе „Џентлмени“. – Крагујевац најбоље место за игранке.

– Кобна грешка Зорана Мишчевића. – „Блуз у парку“ рођен у Краљеву

Фото: М. Радовановић

БУБЊАР ИЗ ИНАТА

63

64

МАГАЗИН 1.10.2017.

ктобар је за Краљевчане по много чему значајан месец, у последње време и по томе што се поводом Краљевдана заслужним организацијама, предузећима, удружењима и појединцима додељују пригодна признања којима се потврђује њихов допринос развоју разних области друштвеног живота. У време кад се очекује да Скупштина града потврди имена овогодишњих добитника још није избледело сећање на 7. октобар прошле година кад је листа признања била нешто краћа. Међу онима који су доспели на списак незаборавних личности нашао се Слободан Стојановић Кепа, човек који је седамдесетих година прошлог века музички каријеру отпочео да гради изван родног града, али му се увек враћао. Тако је и данас сваки пут кад му време дозволи да сврати до родне куће подно Ратарског имања и обиђе мајку Радмилу. Од када сећање сеже у њеној породици су се сви бавили музиком, почев од оца Лазара Ђорђевића који је као цењени музичар на различитим скуповима изводио класичне композиције све док у октобру 1941. није одведен у лагер из кога се није вратио. О томе је унуцима много пута причала баба Драга, једина која није била музичар али је добро

О

познавала музику. Због тога је дуго жалила за концертним клавиром који је са многим другим стварима из куће морала да прода како би ратних година однеговала Радмилу и сина Милорада. Да ивер не пада далеко од кладе показало се половином педесетих година кад је Кепа почео да показује прво интересовање за музику. Како је у то време најпопуларнији инструмент била хармоника није била чудна његова жеља да добије баш њу. У породицама музичара нормалним се сматрало да и најмлађи чланови наставе традицију, па је хармоника послужила да родитељи у ретким паузама између гостовања свома наследнику покажу по нешто из ове области, посебно мајка која је по хотелима широм земље са успехом свирала клавир. Због честог одсуства од куће задатак да одгаја унуке, по једног од сина и кћери, припао је баби Драги. Податак да је брат Мида показивао више склоности ка хармоници, и прекори да нема слуха, утицали су да Кепа врло рано одлучи да се уместо музике посвети школовању. Било је то почетком шездесетих година, после четвртог разреда основне школе, у време кад се, никад није утврђено како, у ку-

ћи нашао добош. Брат је увелико увежбавао у то време веома популарну „Марину“ Рока Гранате кад је љубоморни Кепа настојао да му лупањем у добош по мало засмета. Да се ствари не дешавају онако како би то желео потврђује податак да се уместо обичног лупања чула пријатна музика што је било добар повод да брат затражи пратњу.

- Као да ми је бог рекао, то је инструмент за тебе. Тако смо почели да свирамо по школским приредбама, он хармонику ја добош, а кад сам имао 12 година појаве се Битлси што је на мене тако утицало да сам одлучио да постанем бубњар. У краљевачкој групи „Вршњаци“ певао је будући глумац Марко Николић, а ми клинци испред Електро комбината слушали звуке песама Love Me Do и Twist And Shout, јер унутра нисмо могли да уђемо. То се мени тако урезало у мозак, а највише допринели Битлси. Била је то чиста револуција јер смо сви, моји вршњаци и старији од нас, прихватили нови стил живота, од моде до музике, а у школи смо по свескама исписивали њихово име јер су нам они били узори и идоли. Толико добијем вољу да свирам да сам почео пажљивије да слушам музику и уз онај добош лаички скидам један по један

Мида, кепа и Кими

65

66

МАГАЗИН 1.10.2017.

ритам – прича Кепа. У врема кад је нова музика почела да осваја ове просторе посебан углед међу младима уживали су они који су били способни да је први прихвате и интерпретирају у мери у којој је то било могуће. За тај период везује се познанство са Милорадом Станковићем Шишинцем који је, каже Кепа, први добио гитару са којом је само шетао по корзоу и био главни фрајер. Сем преко таласа Радио Луксембурга нова музика је могла да се чује са ретких грамофонских плоча које су, ко зна којим каналима, стизале из иностранства. Посебно значајним сматрале су се оне из Енглеске, а један од ретких коме се пружала прилика да их набави био је друг из одељења Миодраг Петровић Кими. У то време већ је почео да певуши што је било довољно да са двојицом браће размишља о првом бенду. Добро познавање свих тешкоћа музичког живота било је довољно да Радмила инсистира на упису у средњу школу за шта је била спремна да, као награду, сину купи нови комплет буб-

њева. Тако је Кепа, након уписа у гимназију, постао власник скромног комплета источнонемачке марке „тактон“ који се чинио најбољим на свету, толиким да је престало интересовање за школу. Није много помогла ни родитељска забрана да се бави музиком па се на прве пробе у просторијама Основне школе „Димитрије Туцовић“ одлазило у навећој тајности са по којим делом комплета бубњева украденим из куће. У време кад су прве савладане композиције почеле да личе на нешто прилика да се покаже и другима биле су игранке као ретка места за окупљање младих. Ма колико да није било доводно јасно колико је то што раде квалитетно значајнијим се сматрала могућност да се свира. Радмила се са оркестром спремала за турнеју по Босни и Херцеговини, а чињеница да је изненада остала без бубњара била довољан повод да ангажман понуди сину. Иако му хотелски репертоар састављен од композиција класичне, староградске и евергрин музике, није посебно одговарао одлука да прихвати позив показала се до-

бром, јер је захтев да посвети посебну пажњу темпу и динамици у значајној мери допринео да испече занат. Једна по једна фаза учења савладаване су по који пут и уз прекоре, али је остао дубоко укорењен осећај за динамику који ће бити посебно значајан у даљем раду. Иако је прва плата од 130 хиљада динара, добијена у бихаћком Хотелу „Парк“ након дочека Нове године, била значајна за тај узраст вреднијим се сматра довољно музичког искуства да без много муке савлада сваку нову композицију. Хотелски репертоар је био једно, а друго љубав према рок музици и надирућем соулу са израженим ритмом какав су форсирали Арета Френклин, Отис Рединг, Џемс Браун, Вилсон Пикет и други. И док су великом салом Електрокомбината суверено владали „Вршњаци“ прве игранке у Дому ЈНА почели су да свирају „Безимени“.

- Кад се 1967. појавио Џими Хендрикс уплашио сам се. Ово је немогуће, не разумем, знам да је лепо али не могу да уђем у суштину колико је то

67

1.10.2017.

МАГАЗИН

68

било ванземаљски. У Дому ЈНА наступају „Беле вишње“ из Чачка, а репертоар Џими Хендрикса свира Аца Гуштер који је први имао „гибсон“ гитару. Ја сам био избезумљен, а то ми се тако урезало у глави да и данас не могу да заборавим – признаје Кепа. И поред добро познате изреке „Радо иде Србин у војнике“ у војску се пред крај шездесетих година одлазило јер се морало. Одлазак у Мостар и све што се дешавало током годину и по дана служење војног рока показаће се одлучујућим за музичку каријеру једног од најбољих рок бубњара са простора Југославије. Пресудним се показало познанство са Биском, Чачанином који је пре војске био у ситуацији да чује десетоминутне соло партије Слободана Станојевића као госта на наступима различитих група. Тема разговора са особом истанчаног укуса за музику била су дешавања у овој области у два суседна града и прилика да Кепа, одушевљен свирањем Аце Гуштера, сазна да у Чачку боље од њега свира „мали Точкић“. У војску су из различитих градова долазили момци различитог образовања и интересовања, а музичка секција је била прилика да Кепа у слободном времену усавршава технику свирања. Све време је уз њега био Биска који је са пажњом посматрао великог мајстора ритма и припремао план како да га споји са „Точкићем“. Прилика за то указала се 22. априла 1971. године кад је Кепа кренуо из Мостара, а од Сарајева ћиром узаног колосека преко Ужица наставио према Чачку. Ту га је сачекао Биска који је из војске стигао три дана раније и већ сутрадан одвео код Радомира Михајловића у музичким круговима познатог као Точак.

- Изгледао сам као сељачић ошишан до главе док ми је свирао „Улазак у харем“ и „Блуз у парку“. Показује ми нешто, а како није чуо како свирам јавим кући да поставе

бубњеве, па кренемо до Краљева. У војсци сам толико напредовао да сам већ био у врху, а поготово ми је добро радила лева нога. Имао сам доста самопоуздања и одсвирам оно што сам увежбавао у војсци, а он каже да свирам чудно али много лепо. Од тог тренутка смо свирали заједно. Већ сам имао договор са Кимијем да направимо групу и да свирамо. Са нама је био и Зоран Милојчевић Чомбе, али се после месец дана разиђемо због слабе посете на Кошу. Точак је стално долазио у Краљево да нас слуша, а прикључио нам се и Момо Митевски Паразит који је, као један од највећих талената за бас са техником као Пол Макартни, свирао у Групи 3+3. Договоримо се да свирамо заједно, јер смо сви били на истом нивоу, а наступали смо у Чачку и Краљеву где смо упознали талентованог, али још недовољно изграђеног, Лазу Ристовског. Ја сам једно време свирао са Кимијем у Краљеву, а Момо као појачање у Ровињ повео Точка који је тамо издржао само месец дана. Кад се вратио једва је дочекао да ме види, па се коначно договоримо да свирамо заједно, али тек након месец дана наступа са родитељима како бих зарадио паре да купим бољи бубањ – прича Кепа. Жеља да то буде „лудвиг“ водила је до Крагујевца и познанства са Војом кога је Точак познавао као доброг басисту. Почетком седамдесетих година Крагујевац се развијао као јак универзитетски центар у коме је наступало неколико група које су, због сталних превирања, врло често мењале саставе. Био је то град познат по добрим игранкама на неколико локација због чега се показао као погодно место за рад. Милион динара је било довољно да бубањ марке „роџерс“, до тада власништво београдске групе „Џентлмени“, стигне у Краљево, а прва прилика да покаже све предности био Хотел „Турист“ као главно место

окупљања младих. Вести о онима који су се истицали брзо су се шириле што је било повод да Воја са Зораном, који је свирао бас, и певачем предложи Точку да наступају заједно. Чињеница да Точак није желео да почиње без Кепе била је довољна за одлуку да место бас гитаристе буде поверено бољем у међусобном дуелу Воје и Зорана. Било је то време кад су југословенском рок сценом жариле и палиле београдске „Силуете“, а кад је фронтмен групе Зоран Мишчевић, пред полазак на немачку турнеју, расписао оглас за бубњара према Београду су се упутили Точак, Кепа и Момо Паразит решени да наставе заједнички рад уколико Кепа не прође аудицију.

- Били смо пуни самопоуздања, па одемо тек трећи дан. Аудиција је трајала недељу дана, кад смо стигли у Београд они се пакују, а Зоран Мишчевић се извињава и жали што смо дошли из Краљева јер су већ изабрали бубњара. Пар година касније прилази нам и каже како му је жао што нас није бар послушао. Да јесте можда никад не би била створена група „Смак“. Показало се да Бог слаже све коцкице, а ја зовем Кому, првог певача „Смака“, Војкана и Зорана да преговарамо. Они оду код Точка, али Војкана нема нигде, па заједно код мене кући. Имао сам неки старији бубањ, а кад сам почео да свирам они су се буквално смрзли. Моја баба је невероватно мрзела четнике, а кад је видела дуге косе и браде истера нас из куће. Био је новембар месец и ми, где ћемо шта ћемо, одемо у парк. Полако почиње да пада снег, а Точак са акустичном гитаром и свира „Блуз у парку“. Кад смо касније били у Крагујевцу Зоран је стално подсећао Точка да свира блуз који је тада свирао у парку. Тако је крајем 1971. године остао назив „Блуз у парку“ – каже Кепа. Т. Радовановић

69

Краљевачка пасуљијада и око ње

МАГАЗИН

1.10.2017.

НОВИ КВАЛИТЕТ

70

Т ПАСУЉИЈАДЕ - Стављена тачка на дуг период лутања у настојању да се пронађе права локација која би у време пасуљијаде на најбољи начин задовољила потребе такмичара и посматрача, а обезбедила пријатан визуелни ефекат. – Оборен рекорд у броју учесника. – Трећи дан манифестације испуњен новим садржајем, надметање петнаест локалних екипа у кувању ајвара. Манифестација „Изађи ми на теглу“ положила испит

71

ако траје само три дана популарна пасуљијада, и манифестације које је прате током три септембарска дана, изазива различите коментаре у дугом периоду након што се заврши још један циклус такмичења у припремању пасуља и рибље чорбе. Такав обичај није мимоишао ни овогодишње надметање кувара аматера и професионалаца о чијим догодовштинама и даље круже различите приче које, преношене од уста до уста, често добијају и призвук често веома различит од првобитног. Први утисак указује на задовољство највећег броја оних који су се претходне недеље, између петка и недеље, нашли на обали Ибра и простора чији се избор у Туристичкој организацији Краљева сматра правим поготком. Директорка Ана Миросављевић верује да је коначно стављена тачка на дуг период лутања у настојању да се пронађе права локација која би на најбољи начин задовољила потребе такмичара и посматрача, а уједно обезбедила пријатан визуелни ефекат. Све то води ка ставу да ће локација за којом се дуго трајало у дугом низу испред нас бити место одржавања већ утемељених манифестација са жељом да се обогате новим програмима. Месецима уназад запослени у Туристичкој организацији Краљева обилазили су терен и премеравали га, а уверење да је било и бољих локација потиснуто понајвише због тога што не могу да приме овако велики број учесника. Иако је ове године достигнут рекорд у Туристичкој организацији не крију жељу да већ прве наредне године буде оборен. Једним од основних разлога потере за бољом локацијом су притужбе грађана из најужег центра града који су се годинама уназад жалили на превелику буку током дана, али и дим који се надвијао над простором око Трга срп-

МАГАЗИН

1.10.2017.

И

72

ских ратника. Није без значаја ни податак да се негативни ефекат из године у годину повећавао због масовнијег учешћа у такмичењу а ограничен простор око споменика у центру града није био довољан да прихвати више такмичара. Негативно искуство локације дуж Улице „4. краљевачки батаљон“ показало се већ прве године кад су на пасуљијаду подсећале само велике масне флеке чије је чишћење изазвало непланиране трошкове, а није без значаја била ни промена режима саобраћаја у овом делу града због безбедности учесника и посматрача.

- Уважили смо примедбе грађана које су се показале оправданим и сишли до обале Ибра у амбијент који се визуелно много боље уклапа са овом нашом идејом да све буде једнобразно. Томе су допринеле и нове шатор тенде које смо купили за овогодишње такмичење, а како се будемо ширили купићемо још. Иако сам се надала позитивном ефекту манифестација је превазишла моја очекивања, а видим да је задовољна цела екипа која је уечствовала у реализацији као и такмичари и посетиоци који су потврдили да никада није било боље. И даље ћемо радити на омасовљењу са жељом да буде што више посетилаца и учесника манифестације, да се ширимо јер поред реке има доста простора – каже Миросављевић са посебним нагласком на жељу да манифестација буде самоодржива. Иако би само злобници који терају мак на конац могли бити незадовољни у Туристичкој организацији признају да су уочени извесни мањи пропусти за које се очекује да већ следеће године буду елиминисани, а они који за годину дана одлуче да посете ово место могу да очекују и нове програме. Жеља да се сви садржаји изме-

сте из центра града овом приликом је унеколико онемогућена због инсистирања учесника да етно базар буде баш на овом месту. Њихова жеља је испоштована, а до наредне године предстоји усаглашавање интереса закупаца са потребама посетилаца што води ка ставу да би и они могли да се преселе ближе Ибру где има довољно места за све. Последње две године посебно проблематичним показао се трећи дан манифестације који је, због смањеног интересовања и учесника и посетилаца, довео у питање читаву концепцију манифестације. Због тога се добрим потезом оцењује одлука да буде испуњен новим садржајем, а ове године је то било надметање петнаест локалних екипа у кувању ајвара. Први утисак туристичких радника, и организатора из београдског Удружења „Башта машта“, добра су основа за став да је, и поред жеље да манифестација буде одржана на централном градском тргу, нова локација положила испит. Удаљеност од центра код организатора је појачавала сумњу у посећеност, али се након завршеног такмичења показало да није била оправдана. Први ефекти овогодишње пасуљијаде указују на потребу да припреме за наредну почну раније како би се обезбедили услови за достизање вишег нивоа, посебно по питању маркетиншких активности. Захвалност организатора упућена је свима који су помогли да овогодишња манифестација остане у пријатној успомени знатно дуже него све претходне, пре свега локалној самоуправи, јавним предузећима и медијима без којих, признаје Ана Миросављевић, све што се дешавало током три септембарска дана не би могло да буде организовано на тако квалитетан начин. Т. Радовановић

73

МАГАЗИН

1.10.2017.

Пасуљијада богатија за нови програм

74

ИЗАЂИ МИ - Караван под називом „Изађи ми на теглу“ пре четири године кренуо подстакнут уверењем највећег броја породица у Србији да баш оне праве најбољи ајвар. - Манифестација караванског типа од почетка обилази градове Србије у потрази за најбољим рецептом ајвара. - Ајвар је један од најбољих српских традиционалних производа. - Од почетних двадесетак број градова учесника до ове године се повећао за половину. - Едукативни програм за децу подстакнут жељом да се кроз игру укаже колико је лепо помагати старијима да припреме зимницу. - Најбољи ајвар припремила екипа Месне заједнице Ратина којој је припао популарни шпорет „смедеревац“ и право учешћа на финалном такмичењу у Соко Бањи 14. октобра, Друга и трећа екипе „Краљевачко сокаче“ и „М“ воденица Лопатница. – Радмила Оташевић најбоља у бацању фризбија

ише од две деценије одржавања такмичења кувара у припремању пасуља под називом „Сребрни казан“ било је потребно да се у Туристичкој организацији Краљева искристалише став о потреби продужења манифестације на више од једног дана. Када је пре четири године установљен „Рибљи котлић“ дошло се до закључка о довољном интересовању учесника за надметању у кувању рибље чорбе, али и посетилаца, што је повод за тражење новог начина да се манифестација обогати. Две године покушаја да се трећег дана окупе победници сличних манифестација из региона нису дали очекиване резултате, па су организатори пасуљијаде ове прихватили предлог београдског Удружења „Башта машта“ да у манифеста-

В

цију укључи такмичење у припремању ајвара под називом „Изађи ми на теглу“. Караван под истим називом кренуо је пре четири године подстакнут уверењем највећег броја породица у Србији да баш оне праве најбољи ајвар. Координатор пројекта, и један од организатора каравана „Изађи ми на теглу“, Љиљана Вукотић подсећа да је све кренуло од својеврсне шале настале у тренутку кад је група пријатеља покушавала да докаже тврдњу о кувању најбољег ајвара. Позив једног од њих пријатељу да изађе на црту резултирао је одговором да он изађе на теглу што је била иницијална каписла да Саша Стаменковић годину дана касније осмисли концепт новог пројекта. Од самог почетка то је била манифестација караванског типа, која обилази гра-

дове по Србији у потрази за најбољим рецептом ајвара, до финалног такмичења којим се потврђује звање најбољег ајвар мајстора у тој години. Иза пројекта је стало Удружење „Башта машта“ и група људи каја је последњих десет година била укључена у организацију различитих манифестација као што су лесковачка Роштиљијада, Љубичевске коњичке игре, Европско првенство у кошарци, шездесети рођендан престолонаследника и сличне.

- Окупили смо се са свим тим знањем и направили један леп догађај са основним циљем да пронађемо ко то прави најбољи ајвар у Србији, јер сматрамо да је ајвар један од најбољих српских традиционалних производа. Сматрамо га деликатесом и сигурно

Фото: М. Радовановић

И НА ТЕГЛУ

75

76

МАГАЗИН 1.10.2017.

смо да треба порадити на томе да постане широко познат и у свету пошто се одушеви ко год дође у Србију и проба ајвар. Од самог почетка је владао колективни дух. У сваком граду смо нашли локалног партнера, то је обично туристичка организација, културни центар или градска управа, а уз њихову велику подршку, и подршку спонзора и партнера које смо нашли, успели смо да организујемо караван па наши учесници не морају да плаћају никакву врсту котизације, а обезбеђено им је све што је потребно за припрему ајвара. Они добију комплетно опремљен такмичарски штанд, дрва за ложење паприку за једну туру ајвара, уље, шећер, со и сирће. Ако хоће могу још нешто да додају што је у домену њихових тајних рецепата – каже Вукотић. Од почетних двадесетак број градова се до ове године повећао за половину међу којима има и оних у којима се такмичење одржава сваке године. И поред покушаја да се Краљево раније анимира и укључи у такмичење у Туристичкој организацији је тек ове године за то показано довољно интересовања, а одлука да буде организована дан после пасуљијаде показала се оправданом. Податак да је привукло довољан број такмичара, али и посетилаца, довољан је за уверење да би већ следеће године надметање могло бити организовано на знатно вишем нивоу, али и да ће постати традиционално. Организатори потврђују да се караван сваке године мења и унапређује, одржава се у све више градова, а програми подешавају према посетиоцима и учесницима са првенственим циљем да се забаве целодневним музичким програмом. Посебно значајним сматра се едукативни програм за децу подстакнут жељом да се кроз игру укаже колико је лепо помагати старијима да припреме зимницу. Уобичајено је да се манифестације овог типа одржавају на централним градским трговима што је повод за жељу организатора да неке од следећих година тако буде и у Краљеву које се

прошле недеље нашло на осамнаестом месту листе градова у коме су већ познати победници. Караван је 25. августа кренуо из Власотинаца, а преко Владичиног Хана наставио ка северу земље задржавајући се скоро сваког дана у другом месту. У организацију је укључен десеточлани тим техничара различитог профила, организатора, водитеља и аниматора за најмлађе посетиоце, а у сваком граду припомажу и локалне снаге спремне да помогну у припреми простора за одржавање такмичења. Посебно значајним чини се допринос спонзора који манифестацију чине изузетно занимљивом. На платоу дуж леве обале Ибра окупило се петнаест екипа које су од знака за старт, а према унапред припремљеном плану о подели задужења, почеле припрему ајвара. Након што је истекло време предвиђено за припрему стручном жирију састављеном од локалних снага, а према препоруци организатора то су кувар, технолог и личност од значаја за локалну средину, није било тешко да утврди како је најбољи ајвар припремила екипа Месне заједнице Ратина. Победничкој екипи је припао популарни шпорет „смедеревац“ и право да на финалном такмичењу у Соко Бањи 14. октобра потврди надмоћ над екипама осталих градова. За нијансу слабији биле су екипе „Краљевачко сокаче“ и „М“ воденица Лопатница којима су припале медаље и симболични поклони за сећање на учешће у овом интересантном надметању. Сви остали морали су да се задовоље захвалницама којима се потврђује учешће у провери вештине прављења ајвара. На отвореном шампионату Краљева капитенима екипа је пружена прилика да покажу спретност у бацању фризбија, а највише умешности показала је Радмила Оташевић која је екипи „Краљевчанки“ обезбедила пакет освежавајућих напитака. Награда је за длаку измакла двема другопласираним каквима су проглашене екипе Фолклорног ансамбла „Карановац“ и „Мако“: - Иницијална идеја каравана била

је да ајвар који се направи у сваком граду поклонимо некој установи за социјално угрожене категорије становништва, или домовима за незбринуту децу. Закон нас по мало ограничава, јер производ није сертификован због услова на који се припрема под отвореним небом, па сав ајвар остављамо такмичарским екипама али апелујемо на њих да по коју теглу издвоје и поклоне некој породици којој је то потребније. Сваке године настојимо да обезбедимо барем једну сертификовану донацију, па смо у прошлој хиљаду тегли ајвара доделили деци из Звечанске улице. Тако је било и ове године кад смо у Топчидерском парку, уз помоћ покровитеља Роде, поклонили хиљаду тегли ајвара Градском секретаријату за социјалну заштиту који их је проследио даље институцијама којима је то најпотребније – подсећа Вукотић. Победници са великим нестрпљењем очекују финално такмичење на коме ће укрстити варјаче пред навијачима чији је долазак најављен из свих градова у којима су одржана квалификациона такмичења. Жеља свих је да освоје звање краља ајвара за ову годину, а победнику припада част да ограничена количина ајвара по његовом рецепту буде произведена у оквиру „Бакине тајне“. Жеља организатора да подстакну победнике како би покренули сопствени бизнис у појединим срединама већ даје резултате, а подаци из места у којима су ранијих година одржавана такмичења потврђују да међу такквима има и оних који су освајали друга и трећа места. Посебно интересантним чини се пример такмичарке из Суботице која поред редовног посла произведе и две тоне ајвара за тржиште. Такмичење под називом „Изађи ми на теглу“ још једном се потврдило као забавно породични догађај за бројне посетиоце, а и такмичари потврђују да је више од тога ко ће понети титулу победника важно дружење и прилика да са пријатељима, уз музику, припреме део зимнице под отвореним небом. Т. Радовановић

77

После протеста просветних радника

МАГАЗИН

1.10.2017.

ЧЕКА СЕ РЕАКЦИЈА

78

- Сто пет краљевачких просветних радника међу више од три и по хиљаде са простора целе Србије који су протествовали испред зграде Владе Србије. – Прошлог четвртка у штрајку више од пет стотина школа, 250 у потпуности обуставило рад. - У Краљеву у петнаест школа без наставе, у пет су часови скраћени на тридесет минута а било је и других начина изражавања незадовољства. - У шест краљевачких школа без подршке штрајкачима. - Разлог незадовољства нацрт Закона о запосленим у јавним службама који тек треба да уђе у скупштинску процедуру

Фото: В. Маринковић

А МИНИСТАРСТВА

79

1.10.2017.

МАГАЗИН

80

Гордан Марковић

Н

разликују много, па оно што мучи краљевачке мучи и све остале у Србији. За разлику од других средина ситуација је донекле боља у смислу да су се, током последњих неколико година, изборили за остваривање права које им гарантују позитивни законски прописи, пре свега на превоз до посла и назад као и поштовање колективног уговора из којих проистиче право на солидарну помоћ у случају боловања дужег од три месеца или смрти члана породице. Обавеза локалне самоуправе подразумева и исплату јубиларних награда за које су се синдикати изборили након тужби 2009. године, и три године пре тога, кад су одговорни схватили како морају да извршавају обавезе, па је елиминисан добар део проблема који су били повод за незадовољство. Проблем и даље постоји кад је у питању финансирање семинара и других облика стручног усавршавања који пред просветне раднике стављају обавезу да, током пет узастопних година, на њима проведу сто сати. И поред обавеза школе да финансира овај вид усавршавања то у пракси није увек једноставно и често зависи од способности директора да обезбеди довољну количину пара за подмирење трошкова. Неадекватним се чини и садржај семинара који најчешће пружају опште информације, а не оне које се односе на поједине наставне предмете. Разлог много већег незадовољства је нацрт Закона о запосленим у јавним службама који тек треба да уђе у скупштинску процедуру. Најзначајнијим ставом се сматра увођење платних разреда којим се стварају могућности да би сви који раде исти посао били подједнако награђени. Просветарима се неприхватљивим чини предлог да, са запосленима у социјалној заштити, здравству и култури, буду издвојени у јавне службе, радници у државној администрацији, војсци и полицији у државне органе, а јавна предузећа, која нико не сме ни да помене, у трећу групу. Уверење да су стављени у неравноправан положај главни је узрок појачаног незадовољства које је током недеље изражавано у школама широм

земље и пред зградом Владе Србије.

- Ако смо причали о платним разредима сви који примају плату из буџета треба да буду распоређени у платне разреде. Ми који смо сиротиња, као јавне службе, имаћемо једну врсту платних рареда, остали другу или трећу, а све према статусу који у неком тренутку те службе имају код владе. Ако нису сви ту онда, по нама, такав закон и није потребан. Од прве верзије доста је поправљено, али су остале неке ствари које нам сметају. Уведено је додатно ангажовање на раду што значи да директор може да вам додели да додатно радите неки посао. При томе није одређено колико дуго осим што не може више од 30 дана у току календарске године, а не плаћа се као до сада. Ако радите пет дана у току месеца онда дају 4 посто већу плату, а ако је десет или више осам посто. У нашем закону пише да можете да добијете само 30 посто часова више преко норме, али није фер да се то плати осам посто – објашњава Марковић уз подсећање да одредба уведена због здравствених радника директно, у негативном смислу, погађа запослене у просвети. Промене у закону односе се и на преузимање радника и, док је то до сада могло само из сектора образовања, по новом закону би могло да буде из било које од јавних служби уз задржавање плате коју је радник имао. Тако се ствара нова могућност за неравноправан положај поготово ако се запосли неко ко је до тада имао знатно већу плату. Просветари сматрају да преузимање радника не би било проблематично уколико не би било злоупотреба, а на опрезност их опомињу негативна искуства из ранијих периода. Проблематичним се сматра и мерење резултата рада што се у просвети сматра посебно тешким, поготово што још нису утврђени критеријуми за шта је министру просвете остављен рок од годину дана. Закон предвиђа да оцењивање отпочне 1. јануара 2019. године, а ако министар не успе да дефинише критеријуме тај део посла спада у надлежност директора школа.

Фото: М. Радовановић

езадовољство новим законом којим се дефинише положај запослених у јавном сектору било је повод за прошлонедељни протестни скуп на коме се испред зграде Владе Србије окупило више од три хиљаде просветних радника, међу њима и 105 из Краљева. Тога дана 250 школа чије су синдикалне организације чланице Уније синдиката просветних радника у потпуности су обуставиле рад, док су чланови друга два синдиката просветних радника изражавали незадовољство на друге начине, неодржавањем првих часова као мером упозорења или скраћивањем сваког на пола сата. Министарство просвете, науке и технолошког развоја признало је да је у неку врсту штрајка било укључено више од пет стотина школа. У Краљеву је петнаест потпуно обуставило наставу, у пет су часови скраћени на тридесет минута а било је и других начина изражавања незадовољства, док у шест школа није било подршке штрајкачима. Тако је настава нормално одвијана у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ и основним школама „Вук Караџић“, „Чибуковачки партизани“, „4. краљевачки батаљон“, „Живан Маричић“ у Жичи, и „Милунка Савић“ у Витановцу. Синдикат образовања Краљево је члан Уније синдиката просветних радника Србије, а интересе запослених у овој области на територији града заступају још Грански синдикат просветних радника „Независност“ и, у малом броју школа, Синдикат образовања Србије. Председник Синдиката образовања Краљево Гордан Марковић потврђује да се проблеми просветних радника од једне до друге средине не

81

1.10.2017.

МАГАЗИН

82

- Колико год био коректан има неко ко му се мање свиђа, па то може да му узврати па ћемо, уколико се не донесе на време, бити у великом проблему. Уколико министар и стигне да у року дефинише критеријуме поставља се питање да ли их је добро одредио или није, а ми инсистирамо да ова одредба не може да се примењује док се не ускладе са синдикатима. У Закону о основама система образовања има седамнаест ставки на основу којих можемо да добијемо отказ, а сад се уводе и резултати рада. Ако директор процени да је резултат лош даје запосленом месец дана да се исправи, а ако не исправи добија отказ што може значајно да промени ситуацију код оних који не могу да се прилагоде његовим критеријумима, или ономе како он види да су остварени. Из закона је избачена могућност да се о платама преговара у оквиру саме службе, па ћемо сви добити коефицијенте по платном разреду, а само ће се мењати основица у свим јавним слу-

жбама. Зато нећемо имати могућност да тражимо повећање, нити да икад стигнемо републички просек за којим стално каскамо. Касни се 17 посто иако смо најобразованији, јер две трећине запослених има факултет што није случај ни у једној другој делатности – ка-

же Марковић. Магловитом се сматра процена резултата рада од стране директора који има обавезу да пред почетак године направи финансијски план и предвиди средства за исплату оних који су добро радили. И податак да план одобрава ресорно министарство губи на значају у случајевима кад нема пара, па награда за труд и напредовање у раду буде тек неколико десетина динара месечно. Иако је у преговорима са представницима репрезентативних синдиката, због погрешне формулације, прихваћен велики број примедби на текст нацрта закона просветари сматрају да суштина није промењена, па је побољшање допринело само да не буде очајно лош. Након прошлонедељног протеста просветни радници чекају реакцију владе. Реалније сагледавање ситуације не даје превише оптимизма да би нешто битније могло да се промени што појачава уверење да овакав закон

није ни потребан. Све што се дешава доводи се у везу са централизовањем просвете која, по новом закону, пружа могућност министру да поставља директоре школа без сагласности школских одбора. Зато се страхује да би нови директори централизовано спроводили политику, док би незадовољнима остало да се за већа права боре штрајковима. Могућност преговора је исцрпљена, а просветари разматрају могуће варијанте расплета догађаја у вези доношења закона који се, и поред толико побољшања, и даље сматра лошим.

- Постоји могућност да уз београдске иду републички избори, па да привремено одустану од усвајања, да под притиском одустану или да нам дају мало веће повећање плата да нам замажу очи. Иако постоји више варијанти труде се да не изгледа како су попустили под притиском, па је најмање могућа варијанта да признају како закон није добар и да одустану од њега због чега се вероватнијим чине ове

друге, а после ће лако да владају. Већина просветних радника и не зна шта пише у закону, јер их читамо само ми синдикалци, а ко је добар са директором њега не брину много резултати рада, бар док је тај директор – каже Марковић. Неизвесност може да потраје најмање петнаест дана због законских ограничења о проглашењу штрајка, чак и ако се чланство сагласи са будућим одлукама синдиката. У том периоду не треба очекивати никакве активности сем настојања синдикалних лидера да предложе ново решење којим би амортизовали негативне ефекте закона, пре него буде усвојен. Оштрицу притиска по који пут отупи и неслога међу члановима, па међу синдикалним лидерима преовладава уверење да озбиљан синдикат може да остварује добре резултате само ако се поштују одлуке њихових органа. Проблем се састоји у чињеници да ни репресивне мере, искључење из организације и сличне, не дају жељене ре-

зултате по који пут и због солидарности чланова са колегама који одступају са зацртаног пута. Није необично да се незадовољство више манифестује у приватним разговорима него кад га треба показати у заједничким акцијама што иде на руку директорима школа чија је обавеза да омогуће одвијање наставе без прекида. Због тога није неуобичајен притисак на организаторе протеста, најчешће индиректно преко најближих колега који шире дефетизам међу радницима а негде има и страха од директора. Међу синдикалцима влада уверење да има директора којима је, од положаја запослених, значајније да се допадну министру и докажу способност у обезбеђењу услова за несметано одвијање наставе, макар и на овај начин. Тиме потврђују заслуге са спречавање штрајкова, и изражавање других врста незадовољства, ма колико испуњавањем захтева штрајкачи и они добијају. Т. Радовановић

83

Словенско друштво братстава светих цара Николаја и владике Николаја

МАГАЗИН

1.10.2017.

ДАНИ СЛОВЕН

84

НСКЕ КУЛТУРЕ

- Простор Дома војске је недељу дана био жариште културе за коју интерес није показао очекивани број суграђана. - Представљено идејно решење пројекта споменика Светом Сави на Тргу Светог Саве.

– Остварења са крушевачког Фестивала православног филма „Снажни духом“. – Уз представљање издања издавачке куће „Духовни луг“ и књига поезије „Са оне стране месечине“ Димитрија Јовановиаћа.

– Документарни филмови о Арсену Карађорђевићу и барону Врангелу. - Последњи програм овогодишњих Дана словенске културе био је предавање Александра Бережнова „О руској белој емиграцији“

85

о свему што се догађало током пет дана последња недеља септембра ће малобројним Краљевчанима дуго остати у сећању по бројним програмима у оквиру Дана словенске културе које је, у сарадњи са Домом Војске Србије организовало Српско-руско Братства светих цара Николаја и владике Николаја Краљево-Москва. Оно што је приказано показује колико су труда уложили организатори да словенским потомцима, и чуварима словенске културно уемтничке баштине, прикажу само један фрагмент словенске културе. Иако организаторима неке околности нису ишле на руку простор Дома војске је недељу дана био жариште културе за коју интерес није показао очекивани број суграђана. Први у низу програма био је изложба скулптура Ивана Марковића за кога вајарство није само позив, професија и занимање. Није ни уметност ради уметности, већ много више, нешто што се не објашњава сувише лако и једноставно и што се граничи са метафизиком.

МАГАЗИН

1.10.2017.

П

86

Историчар уметности Олег Романов подсећа да Марковићева апстракција, која се недвосмислено креће ка реалности а она натраг ка апстракцији, говори о нераскидивој вези материјалног и духовног стваралаштва и метафизике које су различите, али заједно представљају једно – целину постојања. Коришћењем

природних материјала, дрвета и мермера, а ослањајући се на апстрактни израз форме, Марковић је хтео да буде ближи изворишту што потврђује његову тежњу ка слободи живљењу без терета тешких мисли. Једина веза која постоји у његовим радовима је љубав, на првом месту љубав ка људском роду.

- Теме које обрађује Марковић су разнолике а ипак све воде ка једном циљу, ка човекољубљу. Једна од тема је религија која је присутна у његовим блоковима. Распет, Бог покушава да се ослободи, да изађе из монолитног блока да би се поново појавио пред људе и показао им да није узалуд већ једном умро за њих и да се борба за опстанак

људског рода води непрестано. Шкољка рађена у дрвету у виду Медијусове траке симболизује постанак, односно рађање и живот. Са друге стране, Марковићеве увертире, где се две целине супростављају и спајају у једно тело, представљају додир мушкарца и жене, пара који проживљава искрену љубав са дозом еротичности у њиховом односу.

У делу Капри такође се истиче спој љубавника и њихова љубавна игра. Ипак, овде највише доминира тенденција аутора да вага између хармоније лепоте, односно реда и осећања. То је веома често присутно и у другим његовим делима, па у његовим карикама примећујемо тенденцију наглашавања нераскидивих веза. Овде скоро по правилу торзо преко торзида прелази у свој коначни облик карике. У пламену, малом само по димензијама, Марковић на веома сензуалан начин показује како се од торзоа форма претвара у блок, а онда даље у буктајући пламен. Овде се форма сама по себи не уобличава у нешто одређено. Нема жеље да тумачи крајње непроменљиво вредносно стање, већ букти и титра као пламен који већ живи и пулсира у уметнику самом. Овде представљене Марковићеве скулптуре дају одговор на питање шта значи бити човек и шта се налази у мислима уметника – каже Романов. У истом простору иложене су графике из приватне колекције Миланка Јемуовића настале између 17. и 20. века, а

87

МАГАЗИН

1.10.2017.

сакупљане током 25 до 30 година трагања за вредностима које откривају упорног чувара онога што је заборављено и драгоцено, а ретко може да се види. Оргинални графички листови из јединствене колекције, специјално за ову прилику, нашле су се на једном месту у оквиру Дана словенске културе. Изложени експонати одговарају времену када је српски народ још увек био под отоманском влашћу, без своје државности а угроженог идентитета. То је период од свега неколико деценија пред устанак када је видљиво буђење националног индентитета и интензивирано учешће Срба у борби Турака на страни Аутроугарске и Русије. Пред повратак умних и учених глава у домовину која тек треба да буде ослобођена у мисији културног уздизања народа учествовала је Српска православна црква која је просвећивала, а не само проповедала. Она и појединци заједно су радили на очувању и јачању српског

88

идентитета, традиције и православне вере, а Црква је често била мецена, наручилац разних уметничких дела религијског садржаја.

- Несумњиво да је утицај барока, западне графике, био огроман, што се посебно огледа у српској нововековној графици осамнаестог века. Међутим све је то било окренуто Србији и православним хришћанским канонима. Христофор Жефаровић, Захарије Орфелин, разни бечки гравери, израђивали су своја дела следећи идеје српских црквених велико достојника – каже Романов. На изложби српске нововековне графике, и старих књига из колекције Миланка Јемуовића, предастављено је четрдесетак бакрописних листова из осамнаестог века међу којима и ретки отисци, са оригиналних плоча, Манастира Студенице из 1833. и 1753. године, потом „Распеће Христово“ Захарија Орфелина из 1758. године као и неколико дела Христофора Жефаровића. У најве-

ћој збирци овог типа у Србији издвајају се „Абагад“ Стефана Ристића из 1761. године, „Цетињски октоих“ представљен на шест илустрација из књиге, „Љубљански абагад“, „Света гора Атонска“ као и „Свети кнез Лазар“. У витрини су изложена веома ретка барокна бакрорезна књига „Календар“ Захарија Орфелина са оригиналним повезом, настала у Бечу, као и фототипска издања Орфелинове „Калиграфије“. Прве вечери представљено је идејно решење пројекта споменика Светом Сави на Тргу Светог Саве и приказана два филма са трећег Међународног фестивала православног филма „Снажни духом“ који се одржава у Крушевцу, „Најсрећнији“ Игора Каљадина и „Арсен, Карађорђевић“ Бошка Милосављевића. Директор фестивала Филим Кудрајашов потврдио је следећег дана да се филмови први пут приказују изван Крушевца, а за пројекцију у Краљеву изабрано је остварење Александра

Новопашина „Поред нас“ са поруком да су црква и молитва једино што, у доба различитих војних конфликата, може да спаси мир. Пред малобројним посетиоцима Новопашин је подсетио да се као свештеник, уједно сценариста, продуцент и режисер филма, више од четврт века бави питањем деструктивних култова и тоталитарних секти покушавајући да помогне људима који упадну у њихову мрежу. То је био повод да га Министарство унутрашњих послова Руске Федерације замоли да напише сценарио и сними дугометражни играни филм о утицају секте на екстремизам и тероризам.

- Пре тога сам, на молбу полиције Русије снимио играни фим о проблему наркоманије, јер се Новосибирска митрополија бави рехабилитацијом нарко зависника. Имамо неколико колонија које се баве рехабилитацијом наркомана, па сам имао много материјала да бих

могао да напишем добар сценарио. Филм „Поред нас“ заснован је на истинитим догађајима и приказује реалан говор оних који врбују људе у своје секте. То је филм о одговорности сваког од нас за животни пут који смо изабрали, о томе шта се дешава са младом девојком, која стиже у секту увучена обманом, како се мењају њена психа и како се њоме манипулише. То је упозорење за младе генерације, за публику која се налази овде у сали, на шта треба пазити да се не падне у клопке такве секте. Одговорност, не само за себе него за све око нас, лежи на нама. То је тежак филм, није филм који ће вас забавити. Надам се да овде има људи којима није свеједно шта ће бити са вашом и нашом земљом и да ће нас се наша деца, наши унуци, наши потомци, наши праунуци, сећати као ствараоца не као руштеља – поручио је Новопашин. Главне улоге у филму тумаче познати руски глумци Лариса Схакхворостова,

Сергеј Маховников, Иља Лубимов, Кетрин Вилково, Иља Оболонков, Наталија Громушкина, Јуриј Белиаиев, Татјана Абрамова. У наставку Дана словенске културе представљена су издања издавачке куће „Духовни луг“ из Крагујевца, и приказани филмови „Три светиње, Мистерије монарха“ Александра Замислова и Владислава Кољесова, „Дуга живота Димитрија Федорина“ и „Јего благородије барон Врангел“ аутора Бошка Милосављевића, а представљена је и књига краљевачког песника Димитрија Јовановића „Са оне стране месечине“ о којој је говорио Живорад Недељковић, а стихове читао глумац Краљевачког позоришта Предраг Павловић. Последњи програм овогодишњих Дана словенске културе био је предавање Александра Бережнова „О руској белој емиграцији“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

89

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Амерички плаћеник

Борг и Мекинро

Тува Новотни и други. Филм се приказује до половине недеље у пројекцијама које почињу у 20 сати.

МАГАЗИН

1.10.2017.

Мама!

90

Филм „Амерички плаћеник“ базиран је на бестселеру Њујорк Тајмса продатом у више од 25 милиона примерака. Две деценије након Хладног рата исламистички тероризам је у успону, па заменик главног за операције Томас Стансфилд окупља нови тим тајних агената, невидљивих људи који ће се суочити с том растућом претњом у иностранству пре него што досегне америчко тло. Недуго након терористичког напада на Пан Ам Локерби, Стансфилдова штићеница Ирена Кенеди проналази савршеног кандидата. Међу хиљадама оних који оплакују жртве напада налази се Мич Рап, студент и талентовани спортиста који жели само једно – одмазду. Након шест месеци интензивне обуке Мич ће непријатељу нанети застрашујућу штету, остављајући за собом траг мртвих тела од Истанбула преко Европе па све до Бејрута. По сценарију Стивена Шифа и Мајкла Финча стоједанаестоминутни акциони трилер режирао је Мајкл Куеста, а главне улоге поверио Дилану О Брајену, Мајклу Китону, Сани Латам и Тејлору Кишу. Филм је на репертоару биоскопа до среде 4. октобра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Филм прати развој каријера две тениске легенде, Бјорна Борга и Џона Мекинроа, и фокусиран је на њихов ривалитет који је достигао врхунац за време финалног меча на Вимблдону 1980. године. Био је то ривалитет два апсолутно различита темперамента. Борг је био дешњак, стоик и смирен, Мекинро леворук, усијане главе и напрасит. Публика је волела Борга, а Мекинро је био негативац. Мекинро је био ватра, Борг лед, а њихив однос постао је дефиниција за ривалство у спорту. Захваљујући њима тенис је почетком осамдесетих година доживео процват, а њихови мечеви остаће упамћени као класици. Стелан Скарсгард, који игра тренера шведског тенисера Бергелина, упоредио је однос Борга и његовог тренера са ривалством Моцарта и Салиерија.

- Људи мисле да је Салиери био љубоморан на Моцарта, али то није права реч. Више се ради о љубави и фасцинацији према генију, али и жалу што и сам није способан за то - рекао је Скарсгард. Стоминутну биографску драму, по сценарију Рони Самдал, режирао је Јанус Мец Педерсен, а гладне улоге тумаче Шиа ЛаБуф, Стелан Скарсгард,

Однос брачног пара биће стављен на тест када се у њиховој кући појаве непозвани гости, који ће нарушити њихов спокојан живот. Мајка и Он живе наоко идиличним животом у скривеном рају, али веза долази на искушење када у њихов дом непозвани дођу мушкарац и жена. Куцање на врата прекида спокојно постојање, а како стиже све више гостију мајка је присиљена да преиспитати све што зна о љубави, преданости и жртви. У психолошком трилеру „Мама!“, филму о љубави, посвећености и пожртвовању, који је по сосптвеном сценарију режирао Дарен Арнофски, главне улоге играју Џенифер Лоренс, Хавијер Бардем, Домал Глисон, Ед Харис и Мишел Фајфер. Филм се приказује до 4. октобра, а пројекције почињу у 22 сата.

91

Из Полицијске управе Краљево

ЛИКВИДИРАН БОМБАШ но што је до пре неки дан било уобичајена појава у америчким криминалистичким филмовима, у којима припадници полиције у окршају са криминалцима лако потежу оружје, доживело је потврду и у Краљеву. Доказ је кратко саопштење за медије Полицијске управе које потврђује да је, у среду у вечерњим часовима, током полицијске акције ликвидиран тридесетдвогодишњи Д.Ј. Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву су тог дана у близини аутобуске станице покушали да ухапсе Д. Ј. који је претио да ће бацити експлозивну направу на полицијску станицу, а за кога се основано сумњало да је у претходних неколико дана извршио више тешких крађа. Кад је осумњичени запретио да ће бацити бомбу на полицајце акција је обустављена да би касније, након што је успостављен контакт са њим путем мобилног телефона, били настављени преговори који су завршени неуспешно, јер Д.Ј. није био спреман да се преда. Полицијским службеницима није преостало ништа друго него да лоцирају кућу у Улици Божидара Милуновића у којој се, према расположивим информацијама, налазио осумњичени. У објекту се у том тренутку налазило још десет особа, међу којима једна осамнаестомесечна беба, четворо де-

МАГАЗИН

1.10.2017.

О

92

це старих између шест и тринаест година и његова петнаестогодишња девојка. Претња да ће бацити бомбу била је довољна за почетак акције током које су полицајци били принуђени да провале у кућу и лише живота Д.Ј. пре него што је успео да је активира. У саопштењу Полицијске упрве потврђује се да је један од полицијских службеника, присебном и брзом интервенцијом, успео да дође до Д. Ј. пре него што је бацио бомбу, и тако спречи далеко већу трагедију у којој су могла да страдају деца и други који су се у том тренутку налазили у кући.

93

Фото: Г. Шљивић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 1. И 7. ОКТОБРА

МАГАЗИН

1.10.2017.

1. октобар

94

331. п. н. е. — У бици код Гавгамеле Александар Македонски је победио персијског цара Дарија III. 1777. — Потписан Уговор у Сан Илдефонсу, између Шпаније и Португала.

1910. — Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство.

1914. — Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.

1918. — Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака.

1926. — У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу.

1928. — У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде.

1938. — Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Великом Британијом и Француском.

1943. — Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ.

1946. — Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине поцињене у Другом светском рату. На смрт осуђно њих 12, три добила доживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година.

1949. — Проглашена НР Кина.

1979. — Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами.

1982. — Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести

канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита.

1988. — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза.

1989. — Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца.

1996. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни.

1997. — Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику.

1999. — Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана.

2000. — Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара.

2000. — Одбојкаши репрезентације Југославије победом над Русијом 3:0 освојили су златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју.

2. октобар 1187. — Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.

1608. — Холандски оптичар Ханс

Липершеј приказао у Хагу први телескоп.

1870. — Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим.

1924. — Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.

1935. — Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији.

1944. — После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистич-

ким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен.

1946. — Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину.

1975. — Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.

1989. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова.

1990. — На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти. Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали.

1991. — Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима

опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде.

1998. — Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије.

1999. — Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље.

2000. — Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.

2002. — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид.

2003. — Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003.

2009. — Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67,13% за ратификацију. На референдум је овог пута изашло 58% грађана Ирскае.

3. октобар 2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја.

382. — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота.

1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.

1824. — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава по-

стала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика.

1866. — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција.

1906. — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908.

1929. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина.

1932. — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа.

1938. — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ 1944. — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији 1952. — Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.

1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу.

1981. — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача.

1989. — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“.

1991. — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени

95

1.10.2017.

МАГАЗИН

96

Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“.

1993. — У је Могадишу погинуло 21, а повређено 82 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.

1995. — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули.

1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.

1999. У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега. Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе.

2001. — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД.

2010. — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

4. октобар 1209. — Немачки краљ Отон IV крунисан је за римско-немачког цара. Током три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Иноћентије II екскомуницирао.

1582. — Четврти октобар означен је

као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919.

1853. — Турска је, уз подршку Уједињеног Краљевства и Француске, објавила рат Русији, пошто је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства.

1865. — Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република.

1878. — Први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Радерфорду Хејзу.

1895. — Саграђена бањалучка гимназија 1918. — Борис III постао је цар Бугарске, пошто је његов отац Фердинанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом светском рату био је савезник нацистичке Немачке.

1944. — Распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено.

1945. — Основан Партизан.

1957. — Совјетски Савез је лансирао Спутњик-1, први вештачки Земљин сателит.

1965. — Папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у

свету.

1974. — Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970.

1977. — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња.

1992. — Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи.

1993. — Председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, пошто је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи.

1999. — Командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији, убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста.

2000. — Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке партије Србије и дотадашњег председника Слободана Милошевића. На позив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испед Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима.

2001. — Руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао

је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде.

2009. — Навијач Фудбалског клуба Сарајево Ведран Пуљић (22) убијен је у Широком Бријегу из ватреног оружја пре утакмице између Широког Бријега и Сарајева. У њега је хицем из пиштоља пуцао бивши полицајац из Широког Бријега Оливер Кнезовић.Он је признао убиство и потом побегао из полицијске станице у Широком Бријегу, а потом је напустио Босну и Херцеговину и отишао у Загреб .

5. октобар 610. — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610—641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.

1511. — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.

1796. — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.

1813. — После пропасти Првог српског устанка, у селу Скели, бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.

1883. — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес“ кренуо је из Париза за Истанбул.

1900. — Персијски шах Музафар ад Дин Каџар посетио Београд и краља Александра I Обреновића.

1908. — Аустроугарска анексирала Босну и Херцеговину.

— Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Османског царства, а себе царем Фердинандом I. 1910. — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена ре-

публиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.

1915. — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.

1938. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој.

1954. — Уједињено Краљевство, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији.

1964. — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961.

1969. — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света.

1974. — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.

1983. — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.

1988. — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године.

1989. — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами.

1994. — У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте „Храм Сунца“ који су извршили обредно масовно самоубиство.

1995. — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне

97

преговоре у Дејтону.

2000. — Демонстрације 5. октобра 2000. — после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић, десетогодишњи неприкосновени лидер Србије и СР Југославије, следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице.

2004. — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.

МАГАЗИН

1.10.2017.

6. октобар

98

105. п. н. е. — Битка код Араусиона (данас Оранж у Француској): Римљани изгубили око 100.000 људи у тешкој борби са варварским племенима Кимбра и Тевтонаца.

1908. — Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европ-

ске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија.

1915. — Нападом на Србију Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф.

1927. — Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма.

1958. — Америчка нуклеарна подморница „Сивулф“ изронила на површину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем.

1972. — Више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо.

1973. — Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суеца и на Голанској висоравни почео четврти војни сукоб Израела и Арапа, окончан 22. октобра резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација о прекиду ватре.

1976. — Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара.

1987. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Јана Тимана.

1988. — Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“.

1991. — Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000.

1998. — Под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији.

2000. — Слободан Милошевић признао победу Војислава Коштунице у првом кругу избора за председника Савезне Републике Југославије честитајући му победу. Војислав Коштуница је постао први изабрани политичар у СРЈ који није био члан Савеза Комуниста Југославије. Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању на-

цији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном председнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате.

7. окотбар 1571. — Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту. У највећој поморској бици после битке код Акцијума 31. п. н. е. погинуло је око 25.000 турских војника и потопљено 80 турских бродова. То је била и последња велика битка са бродовима на весла.

1806. — Ралф Веџивуд је у Лондону патентирао индиго.

1813. — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804.

1879. — Потписана Двојна алијанса 1879. године између Немачке и Аустроугарске.

1908. — Након ослобађања од турске власти Крит се ујединио са Грчком. Грчка је 1912. анектирала то острво, а Лондонским уговором 1913. анексија је међународно призната.

1908. — Анексија Босне и Херцего-

вине Аустроугарској 1919. — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио-превозник у свету.

1940. — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.

1949. — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република (Источна Немачка) са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом. Две немачке државе (Источна и Западна) поново су се ујединиле 3. октобра 1990.

1959. — Совјетски васионски брод „Луна 3“ је први фотографисао тамну страну Месеца.

1981. — Потпредседник Египта Хосни Мубарак постао је шеф државе након убиства Анвара ел Садата 6. октобра.

1985. — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.

1992. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о формирању међународне комисије експерата за испитивање ратних злочина на простору бивше Југославије и изразио забринутост због информација о масовном убијању и спровођењу етничког чи-

шћења.

1996. — Истражитељи Међународног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије извадили су из масовне гробнице у Овчари крај Вуковара 200 тела.

1997. — Око 30.000 музичара, уметника, радничких лидера и политичара из целог света стигло је у Боливију на комеморативни скуп поводом 30-годишњице смрти Че Геваре.

2000. — У Београду је конституисана Скупштина СР Југославије; Војислав Коштуница је положио председничку заклетву. У наредним данима нови председник примио је многобројне државнике, а Југославија је, након десетогодишње изолације, отворила процес помирења са светом.

2000. — Словеначки скијаш Даво Карничар (38) постао је први човек који је успео да се на скијама спусти са највише планине на свету, 8.848 метара високог Монт Евереста.

2001. — САД и Велика Британија су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена. Америчке власти оптужиле су Ладена за терористички напад извршен 11. септембра на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона када је погинуло неколико хиљада људи.

2003. — Холивудски глумац, аустријског порекла, Арнолд Шварценегер изабран за гувернера Калифорније

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs