MagazIN 302 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 302 * 24. септембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

24.9.2017.

У овом броју: Реализација буџета издржала проверу На тапету јавна предузећа Заштита људских права и безбедност Чека се потврда Скупштине града Богато село, сигурна будућност Заједнички оквир за пословање Надлежности локалне самоуправе

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 16 22 28 34 38 40

Ком опанци, ком обојци Да спортисти побеђују Празник пасуља на обали Ибра Сигурна будућност театра „Панда“ иза решетака На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

46 52 56 74 86 90 94

МАГАЗИН 24.9.2017.

Четрнаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

24.9.2017.

РЕАЛИЗАЦИЈА БУЏЕТА

Фото: М. Радовановић

А ИЗДРЖАЛА ПРОВЕРУ

- Током тросатне расправе о реализацији буџета за претходну годину преовладавали критички тонови. – Жестока критика опозиционих одборника. – Честе реплике, одговори на њих и позивање на кршење Пословника о раду Скупштине града. - Буџет за прошлу годину добро пројектован, успешно извршене све обавезе које град треба да сервисира, а реализација по готово свим ставкама премашује деведест одсто. - Власт у претходној години није урадила ништа, поготово не од онога што је обећала у предизборној кампањи. - На листи неиспуњених обећања су одустајање од наставка радова на изградњи пијаце у Адранима и затвореног базена у близини спортске дворане у Рибници. - Много замерки на начин рада Дечјег одмаралишта „Гоч“ које и даље не успева да привуче довољан број деце са територије града

ва месеца паузе у раду Скупштине града било је довољно да се на дневном реду прве седнице након годишњих одмора нађе чак 33 тачке од којих се најважнијом сматра одлука о завршном буџету града за претходну годину. Да рад скупштине улази у озбиљнију фазу на најбољи начин потврђује нешто израженија експедитивност, па је за утврђивање кворума било потребно знатно мање времена него у претходном мандату локалног парламента. Пред почетак четрнаесте седнице Скупштине града потврђено је присуство 46 од укупно седамдесет одборника што је довољно за рад и одлучивање, а прва провера спремности одборника за то потврђена је приликом усвајања записника са претходне седнице већином од 28 гласова. Пре него што је прозивком утврђено присуство 48 одборника до усвајања дневног реда, након што је са њега на предлог Одборничке групе Покрета социјалиста скинут предлог решења о разрешењу и именовању председника и два члана Управног и један Надзорног одбора Народног музеја, протекло је тек неколико минута. Предлог Одлуке о завршном рачуну буџета града Краљева за 2016. годину, у коме су садржани резултати извршења реализовани у периоду од почетка јануара до краја децембра, образложио је градоначелник др Предраг Терзић. Документ потврђује да су у овом периоду остварени текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине од 2.897 милиона динара, а расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине око 2.868 милиона. Разлика између укупних прихода и примања с једне стране и издатака за нефинансијску имовину с друге стране потврђује да је остварен буџетски суфицит који незнатно премашује 29 милиона, односно фискални резултат од око 32, као корекција суфицита за нето разлику између примања по основу отплате кредита и продаје финансијске и издатака по основу датих кредита и набавке финансијске имовине.

МАГАЗИН

24.9.2017.

Да су се одборници опозиционих странака добро припремили за критику докумената на најбољи начин показује велики број пријављених за расправу по овој тачки дневног реда. У расправи која је трајала који минут краће од три сата за скупштинском говорницом су се смењивали одборници Локалног фронта, Покрета Двери, Демократске странке, Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине у покушају да оспоре тврдњу шефа одборничке групе Српске напредне странке Вукмана Ракочевића да је буџет био добро пројектован. Овакав став заснива се на податку да су успешно извршене све обавезе које град треба да сервисира, да реализација буџета по готово свим ставкама премашује деведест одсто. Због тога неумесним сматра бројне замерке опозиције посебно она да у документу недостаје део који се односи на извештај ревизора. Различите ставове заступали су опозициони одборници Владан Славковић, Вукомир Митровић, Милан Самарџић, Јован Нешовић, Владан Шапоњић, Данило Спасојевић, Иван Матовић и други, а оштрицу китике покушавали су да отупе Драгиша Радевић, Ненад Марковић, Вукман Ракочевић и Милош Милишић.

Опозиционим одборницима је засметало што се у буџету препознаје дугогодишња тенденција тапкања у месту, а најбоља потврда је чврсто уверење да власт ни у претходној није урадила ништа, поготово не од онога што је обећала у предизборној кампањи. На листи неиспуњених обећања су одустајање од наставка радова на изградњи пијаце у Адранима и затвореног базена у близини спортске дворане у Рибници. Овај податак био је повод за изражавање признања градоначелнку који је имао довољно храбрости да призна како базен никада неће бити изграђен. Властима се замера и што није одмакла у реализацији амбициозних планова о градњи карго центра, формирању задруга, решавању проблема јавне расвете, али и превоза путника у градском и приградском саобраћају. Уобичајеним за седнице Скупштине града сматрају се бројне реплике и одговори на њих, као и позивање на кршење Пословника о раду, што је повод да се по који пут далеко скрене са усвојеног дневног реда. Поновило се то више пута и овом приликом, а колико је дискусија у једном тренутку заоштрена и запретила да доведе до инцидента сведочи податак да је председавајући, заменик председника

24.9.2017.

МАГАЗИН

Скупштине Александар Протић, био принуђен да изрекне опомену а потом и узме реч одборнику Локалног фронта Владану Славковићу. Председник Одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић оцењује позитивним присуство чак осам чланова Градског већа, док др Зоран Чворовић замера што у ставкама расхода нема издвојених средстава за амортизацију, информација да ли се касни са враћањем главнице дуга и камата за кредите узете код комерцијалних банака, зашто је наплата накнаде за градско грађевинско земљиште у прошлој години била само 10 одсто од предвиђене. Да је буџет био рестриктиван најбоље потврђује податак да су остварени приходи мањи од планираних највише због изостанка регуларних потраживања од пореза на зараде, такси на имовину и друге. До истека првог сата након поднева одборници су успели да проговоре по коју реч о измени и допуни одлуке о градским административним таксама

и накнадама за услуге које врши градска управа и комуналном уређењу града за шта нису показали посебно интересовање. Четрдесетпетоминутна пауза је продужена десетак минута пре него се прешло на разматрање предлога одлуке о мерилима за уклањање грађевинских објеката, која није привукла већу пажњу присутних као ни она о постављању пловила на делу обале водног простора. Нешто више интересовања одборници су показали за предлог одлуке о начину држања домаћих животиња. Одлуци о чишћењу снега посвећено је онолико времена колико је председавајућем било потребно да утврди како нема пријављених за расправу, а постављању киоска на јавним површинама петнаестак минута током којих су опозициони одборници настојали да укажу на низ неправилности. Само петнаестак минута је било довољно да се прокоментаришу чак четири документа, одлуке о минимуму процеса рада за време штрајка у кому-

налним делатностима, изменама и допунама одлуке о Комуналној полицији , социјалној заштити и усвајању Локалног акционог плана за унапређење положаја Рома. Обједињена расправа о три значајна документа, изради плана детаљне регулације за „гробље“ у Кованлуку, денивелисану раскрсницу државног пута и другог градског прстена и измени сличног документа за центар града, није изазвала посебно интересовање баш као ни извештај градоначелника о давању сагласности на одлуку Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ о расподели добити и предлогу годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. Мање од пола сата било је довољно да се размотри чак осам докумената, извештај о радуГрадског штаба за ванредне ситуације, његов план рада за ову годину, стављање ван снаге решења којим су отуђени станови на име накнаде за експроприсане непокретности, давање на коришћење неколи-

ко пословних простора у својини града. Након што је директору Краљевачког позоришта истекао мандат било је неопходно донети решење о разрешењу, а потом и постављењу новог за наредни четворогодишњи период, а потврдити и оставку на лични захтев директорке Дечјег одмаралишта „Гоч“. Предлог да на период не дужи од годину дана за вршиоца дужности директора буде именован Иван Милић био је повод за полусатну расправу у којој су доминирали критичи тонови на рад ове установе. Опозиционим одборницима је засметало што ни један од кандидата није био присутан како би образложио досадашњи и план рада за наредни период, а много замерки било је и на начин рада Дечјег одмаралишта „Гоч“ које и даље не успева да привуче довољан број деце са територије града. Одуство са седнице на којој се одлучује о именовању вршиоца дужности директора оцењено је као омаловажавање одборника и грађана Краљева, а расправа је била

повод за потврду очајног стања у колективу са прекомерним бројем запослених од којих многи немају пун фонд радног времена. Уверење како нема ни једног ваљаног разлога који установу спречава да ради профитабилно додатно подстиче став о недовољно квалитетним кадровима, јер је последњи руководилац трећи из редова напредњака у последњих пет година. Одборници опозиције су од кандидата очекивали да чују на који начин мисли да реши нагомилане проблеме, посебно вишак запослених који се повећава и његовим доласком. Обједињена расправа вођена је и о кадровским решењима која укључују разрешење и именовање два члана Управног одбора Центра за социјални рад, председника и два члана Управног одбора Историјског архива и разрешење и именовање по једног члана Управног и Надзорног одбора Краљевачког позоришта. До краја рада по усвојеном дневном реду разматрана су решења о разрешењу и именовању по једног члана

Школског одбора у Пољопривреднохемијској школи „Др Ђорђе Радић“ и Основној школи „Ђура Јакшић“ у Конареву, а петнаестак минута паузе било је довољно да се обезбеди кворум од четрдесет четири присутна пред гласање које је напустио велики број опозиционих одборника. Тако пред почетак у сали није било представника Двери и Демократске странке, а ставове Локалног фронта је бранио само Владан Славковић. Разлог лежи у чињеници да је напредњачка гласачка машинерија довољна да изгласа све што је предложено, а гласање је потврдило да је највећи број предлога подржало 38 одборника. Интересантним се чини податак да је за именовање директора Краљевачког позоришта гласало свих 44 присутних одборника, а да са пет гласова подршке и 39 уздржаних није усвојен предлог Одлуке о Комуналној полицији. Четрнаеста седница Скупштине града завршена је двадесетак минута после 19 сати након истека десет сати рада. Т. Радовановић

Тридесет трећа седница Градског већа

МАГАЗИН

24.9.2017.

НА ТАПЕТУ ЈАВН

НА ПРЕДУЗЕЋА

- Пословник о раду Градског већа допуњен због прецизнијег дефинисања лица која могу присуствовати седницама, након што се у току примене пословника у пракси показала потреба за тим. – Новчани износ Октобарске награде седамдесет, а Специјалне награде за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ сто хиљада динара. - За санацију латерне на објекту Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ 218 хиљада динара. – Из текуће буџетске резерве средства пчеларима и спортским клубовима. - Разматрано 11 жалби грађана изјављених на решења и закључке донете у првом степену и један приговор на локацијске услове

ан пред седницу Скупштине града по правилу је термин за одржавање седнице Градског већа, а на дневном реду тридесет треће по реду, окарактерисане као ванредна, нашло се осамнаест тачака међу којима се најзначајнијим чини разматрање пословања јавих комуналних предузећа „Путеви“, „Водовод“, „Чистоћа“, и „Пијаца“, Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ и „Градско стамбено“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“ за прошлу годину. Да пре само неколико месеци усвојен Пословник о раду Градског већа, оцењен као значајно квалитетнији од претходног, показује мањкавости доказује предлог за допуну која подразумева да се у члану 12. додају два нова става. Првим се потврђује да седницама Градског већа могу присуствовати само лица која су позвана, а другим да лица која нису позвана не могу присуствовати седницама. Допуне су предложене из разлога прецизнијег дефинисања лица која могу присуствовати седницама, након што се у току примене пословника у пракси показала потреба за тим. Одлуком о признањима и наградама града Краљева утврђено је да се Октобарска награда и Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ додељује у виду дипломе, а да се уз диплому додељује и новчани износ. Истом одлуком утврђује се висина новчаних награда у оквиру средстава планираних буџетом за текућу годину што је повод за решење Градског већа којим се потврђује да и у овој за Октобарску награду износи седамдесет хиљада динара. Посебним решењем утврђен је износ новчаног дела Специјалне награде за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ за 2017. годну од сто хиљада динара. Решење о коришћењу средстава текуће буџетске резерве потврђује да се из средстава утврђених Одлуком о буџету града Краљева за 2017. годину одобри износ од 218 хиљада динара за суфинансирање учешћа у пројекту „Градови у фокусу 2017“, и то за санацију латерне на објекту Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Усвојено је и решење којим се отуђује једна катастарска парцела површине 72 квадратна метра у својини града Краљева ради формирања грађевинске парцеле и озакоњења породичног стамбеног објекта. Утврђено је да цена отуђења износи 21,15 евра, а платиће

МАГАЗИН

24.9.2017.

се у динарској противредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Друштво пчелара је преко Савета за пољопривреду поднело захтев Градском већу за одобрење финансијских средстава ради плаћања трошкова превоза на Сајам пчеларства у Београду од 4. до 8.октобра. и организацију изложбе пчелињих производа и опреме у Краљеву 22. до 24. септембра. Градско веће је дало сагласност за доделу 130 хиљада динара Женском кошаркашком клубу „Краљево“ коме је ово потребно као финансијска помоћ за подмирења дела трошкова организације турнира који ће се 4. и 5. октобра, уз учешће шест екипа, одржати у старој хали спортова. Уз захтев је поднет трошковник по коме је планирани буџет за ову манифестацију нешто преко 280 хиљада динара. Сличан захтев упутио је Фудбалски клуб „Јединство“ из Драгосињаца коме је потребна финансијска помоћ за подмирења дела трошкова организације турнира, уз учешће шест екипа, на стадиону „Језеро“ у овом месту 4. и 5. октобра. Клуб је уз захтев поднео и трошковник по коме планирани буџет за одржавање ове манифестације износи 218 хиљада динара што је повод да Комисија за избор годишњих и посебних програма у области спорта града предложи Градском већу да одобри 130 на име подмирења дела трошкова за организацију турнира пријатељства за старе и младе. Предлог Комисије је образложен основаношћу захтева поменутог клуба везано за Одлуку о обезбеђивању средстава за остваривање потреба и интереса у области спорта, па је Градско веће, у складу са својим надлежностима, донело решење о извршењу издатка по том основу. Усвојено је решење да се из средстава утврђених Одлуком о буџету за ову годину распореди 85 хиљада динара на име учешћа града у финансирању трошкова у области фудбалског спорта, и да се Фудбалском клубу „Прогорелица“ одобри овај износ на име подмирења дела трошкова за организацију традиционалног турнира 6. и 7. октобра. Чланови Градског већа разматрали су 11 жалби изјављених на решења и закључке донете у првом степену и један приговор на локацијске услове и у складу са тим донело одговарајућа решења. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.9.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (13)

МАГАЗИН

24.9.2017.

ЗАШТИТА ЉУДСКИХ П

- Виша јавна тужилаштва у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу биће регионални центри, у којима ће се решавати корупција која се догађа у тим деловима земље. - Претходна Влада повећала је број патрола у близини школа и појачала безбедност у школама распоредивши 373 полицијска службеника у 681 школи. - У последњих осам месеци примљено је више од 600 нових полицајаца. - У последње три године, забележено је укупно смањење криминала за 8,3% и ухапшено је и задржано укупно 15.007 лица, од тога 13.909 лица по општем криминалу и 1.098 лица по привредном криминалу

Фото: М. Радовановић

ПРАВА И БЕЗБЕДНОСТ

Борба против корупције и организованог криминала

МАГАЗИН

24.9.2017.

Један од главних приоритета Владе, у коме ће заједнички учествовати Министарство правде, Министарство унутрашњих послова и Министарство финансија, односно Пореска управа, јесте наставак одлучне борбе против организованог криминала и корупције. Услед опште геополитичке ситуације, посебан фокус биће и на подизању капацитета полиције за спречавање евентуалних терористичких напада, спречавање кријумчарења и трговине људима, као и сузбијање високо-технолошког криминала који постаје све већа глобална претња. Борба против организованог криминала, финансијског криминала и корупције подразумева брз и ефикасан кривични поступак, на основу кривичних дела која су предвиђена усвојеним Законом о изменама и допунама Кривичног законика. Уз помоћ овако унапређеног кривичног законодавства, тужилаштво ће подносити квалитетни-

је оптужнице које ће резултирати ефикаснијим судским поступцима. Влада је припремила скуп мера за достизање овог циља. Те мере су садржане у усвојеном модернизованом Закону о изменама и допунама Кривичног законика, Законику о кривичном поступку, новом Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције и Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Припрема за примену ових мера и закона биће спроведена до почетка 2018. године, а целокупна реформа ће почети 1. марта 2018. године. Такође је планирано увођење специјализације прекршајних судова у области царинских и буџетских и прекршаја на основу прекршајних пријава независних тела. Поред тога, предвиђен је рад на даљем унапређењу кривичног процесног закондавства које ће се огледати у изради неопходних измена Законика о кривичном поступку, а које ће имати за циљ јачање процесних овлашћења јавног тужилаштва у истрази и другим фазама кривичног

поступка. На тај начин створиће се нормативни оквир за ширу примену института споразума о признању кривице и специјалних истражних техника који представљају најважније инструменте кривичног процесног права у борби против организованог криминала и корупције. Центар борбе против организованог криминала, финансијског криминала и корупције за територију читаве Републике Србије је Тужилаштво за организовани криминал, чији ћемо рад унапредити у наредном периоду. Виша јавна тужилаштва у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу биће регионални центри, у којима ће се решавати корупција која се догађа у тим деловима земље. Установићемо концентрисану надлежност за борбу против корупције и те задатке ће координирано решавати полиција, тужиоци и судије. Њихова континуирана обука и усавршавање биће неопходни за правилно функционисање овог система. Сарадња ће бити унапређена увођењем службеника за везу и ударних група где ће се подаци између др-

жавних органа размењивати брзо и квалитетно. Почетак те велике реформе предвиђен је за 1. март 2018. године. Закон о пореклу имовине уводи метод унакрсног испитивања имовине. Тим питањима бавиће се посебно обучени припадници Пореске управе. У првим месецима рада Владе очекује се усвајање новог Закона о Агенцији за борбу против корупције. Такође, биће предвиђене мере за унапређење рада Савета за борбу против корупције као саветодавног радног тела Владе, које сагледава све активности у борби против корупције, благовремено указује Влади на уочене појавне облике корупције, указује на пропусте у механизмима борбе против корупције и предлаже мере које треба предузети у циљу ефикасне борбе против корупције. У циљу сузбијања корупције биће оснажени капацитети за спровођење истрага у кривичним делима са елементима корупције, као и омогућено јачање интегритета и механизма уну-

трашње контроле у Министарству унутрашњих послова. Такође, биће успостављен модел рада полиције вођен обавештајним подацима (ПОМ) и развијен стратешки приказ организованог криминала са проценом претњи и ризика (СОКТА). Усвајањем новог Законa о полицији уведен је другачији концепт рада Министарства унутрашњих послова, односно рад полиције у заједници, који ћемо наставити да развијамо у наредном периоду. Он профилише полицију као јавну службу која склапа партнерство са заједницом и самим тим обезбеђује подршку грађана и њихово активно учешће у превентивним активностима. Како би наше школе биле сигурне и безбедне, претходна Влада повећала је број патрола у близини школа и појачала безбедност у школам араспоредивши 373 полицијска службеника у 681 школи. Интензивно се радило на укључивању што већег броја специјализованих припадника полиције који посећују школе и едукују младе учени-

ке о насиљу, безбедности у саобраћају, дрогама и другим темама. Предузете образовне мере резултирале су смањењем броја кривичних дела за 7,5% и прекршаја забележених ушколама за 11%. Стопа малолетничког криминала смањена је за 7,7%, док је број пријављених малолетних лица смањен за 9%, у односу на претходни период. У последњих осам месеци примљено је више од 600 нових полицајаца, а ту праксу ћемо наставити и у наредном периоду. У последње три године, забележено је укупно смањење криминала за 8,3% и ухапшено је и задржано укупно 15.007 лица, од тога 13.909 лица по општем криминалу и 1.098 лица по привредном криминалу. Претходна Влада извршила је реконструкцију 13 полицијских станица и објеката Министарства унутрашњих послова захваљујући чему можемо да заштитимо већи број грађана и већу територију, као и да повећањем капацитета омогућимо грађанима да на ефикаснији начин дођу до нових личних докумената.

МАГАЗИН 24.9.2017.

Будући да нико није изнад закона, претходна Влада се осврнула и на своју организацију и фокусирала на унапређење одговорности полиције. У периоду од јуна 2016. године до маја 2017. године поднете су 322 кривичних пријава, којима је обухваћено 300 полицијских службеника, што је за 19% мање у односу на претходни период.

Убрзање судских поступака и повећање поверења грађана у правосуђе Један од главних стратешких циљева у реформи правосуђа је растерећење судова, убрзање поступака и информисање грађана о различитим могућностима решавања спорова, њиховим предностима и манама. Министарство правде наставља своје активности на плану растерећења рада судова и убрзања поступака, а све у циљу успостављања бољег приступа правди нашим грађанима. Активно ћемо пратити примену новог Закона о извршењу и обезбеђењу који је ступио на снагу 1. јула 2016. године, а који јавним извршитељима поверава скоро па искључиву надлежност у спровођењу поступака извршења и обезбеђења. Треба подсетити да је управо применом овог закона у 2016. години број старих извршних предмета у судовима смањен за скоро 900.000 у односу на претходну годину. Унапредићемо примене алтернативних начина решавања спорова кроз измену нормативног оквира, пре свега Закона о парничном поступку, Закона о посредовању у решавању спорова и пратећих подзаконских аката, Закона о судским таксама. Подршком оснивању и унапређењу рада инфо служби за медијацију при првостепеним судовима, обуком свих релевантних субјеката и активном, свеобухватном промоцијом овог система који омогућава ефикасније и ефективније решавање медијабилних предмета, утицаћемо на смањење прилива парничних предмета и броја старих предмета у судовима. Таквим радом допринећемо унапређењу ефикасности судског поступка и испуњењу прелазне мере из Заједничке позиције Европске уније. Предстоји нам омогућавање повезивања јавних бележника и јавних извршитеља са базама података којима располажу све институције од значаја за њихов рад, а све у циљу повећања њихове ефикасности, као и редовно вршење надзора над њиховим радом. Крајњи циљ је унапређење правне сигурности, квалитета и ефикасности поступака који су пренети овим правосудним професи-

јама у надлежност. Успостављањем система бесплатне правне помоћи свим грађанима треба да се унапреди приступ правди. Ту ће у жижи пажње бити преко милион и по грађана који се налазе у најтежој финансијској ситуацији. На тај начин они ће моћи да остваре своје право да буду равноправни пред судом и другим органима јавне власти, делотворно, под једнаким условима и без дискриминације. Нацрт Закона о бесплатној правној помоћи је припремљен и усвајање се очекује одмах по постизању консензуса адвокатуре и организација цивилног друштва. Посебно ћемо водити рачуна да усагласимо усвајање тог закона са локалним самоуправама у Србији како бисмо као друштво разумели обавезе свих релевантних фактора у том важном процесу и сложили се око њих. Доношењем новог Закона о судским вештацима значајно ћемо унапредити механизам контроле рада судских вештака и обезбедити виши степен стручности, оспособљености и одговорности носилаца те правосудне професије, у складу са европским стандардима, као и објективност и равномерност при избору и расподели предмета судским вештацима, а у складу са стратешким оквиром реформе правосуђа и борбе против корупције. Наставићемо са даљим унапређењем правосудне инфраструктуре. Министарство правде у наредном периоду наставља радове на реконструкцији Палате правде у Београду, али и израдњу нових објеката. У периоду до 2020. године планира се изградња Палате правде у Крагујевцу, у којој ће на једном месту функционисати осам органа, уместо садашњег решења према којем су сви ови органи расути на више локација, као и зграде Привредног и Прекршајног суда у Нишу, али и доградња Основног и Вишег суда у Новом Саду и Трећег основног суда у Београду. Посебна пажња биће посвећена и унапређењу смештајних капацитета Тужилаштва за организовани криминал, због чега планирамо и надоградњу зграде где је смештено Тужилаштво за организовани криминал и посебно одељење Вишег суда у Београду. Тиме ћемо даље рационализовати рад у оквиру Министарства правде. Смањиће се комунални трошкови и трошкови одржавања, као и издаци за пратеће особље, док ће се истовремено створити адекватни услови за рад проширењем капацитета за учесталије заказивање рочишта, а тиме и брже окончања поступака и лакши приступ подацима о текућим споровима. Изградњом нових зграда, али и реконструкцијом постојећих објеката (укупне површине преко 50.000 м2) грађанима ће бити олакшан приступ правди.

Утврђени предлози добитника октобарских признања

МАГАЗИН

24.9.2017.

ЧЕКА СЕ ПОТВРДА С

СКУПШТИНЕ ГРАДА

Фото: М. Радовановић

- Диплома заслужног грађанина четворици кандидата. – Најуспешније предузеће „Корали“. – Диплома заслужне образовне установе Основној школи „Живан Маричић“ из Жиче за постигнуте резултате у области образовања и васпитања. - Диплому заслужне спортске организације заслужује Бициклистички клуб „Металац“ чији су чланови током деценија постизали значајне успехе у бициклистичком спорту.– Добитник Октобарске награде др Милан Матијевић посветио живот привреди, спорту и чувању завичајне прошлости од заборава. – Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ Клубу младих Црвеног крста Краљево „Даринка Даца Петрашиновић“

акон што је 4. септембра истекао рок за достављање образложених предлога кандидата за доделу октобарских признања Комисија за награде и признања Скупштине града имала је задатак да међу многобројнима препозна најбоље и од одборника затражи потврду оних којима треба изразити поштовање за показане посебне резултате у различитим областима друштвеног живота. Листа признања је од ове године проширена па, сем досадашњих Октобарске награде, диплома заслужног грађанина и организације, укључује дипломе заслужног предузећа, установе, спортске организације, образовне установе и удружења, као и специјалну награду за подстицај хуманости која носи име Миломира Главчића. На листи кандидата за доделу Дипломе заслужног грађанина, која се додељујe за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град, на-

МАГАЗИН

24.9.2017.

шло се чак десет кандидата. Детаљно разматрање аргумената којима се образлаже њихов допринос резултирало је предлогом да се од Скупштине града затражи доношење одлуке којом се ово ласкаво признање додељује четворици кандидата. То су одбојкашки репрезентативци браћа Никола и Урош Ковачевић за врхунске спортске резултате, некадашњи дипломатски представник Бугарске у Србији Пламен Матеев из Софије за успостављање привредних, спортских и културних веза Републике Бугарске и Краљева и Ранко Сочанац за привредне резултате и подршку краљевачким спортистима и младим талентима. Диплома заслужног предузећа и установе додељује се за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града, а може се доделити и предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним предузећима и установама, ако се процени да је њихов допринос од изузетног значаја за град. Овогодишњи кандидати били су Привредно друштво за производњу, тргови-

ну и услуге „Корали“ доо, које је преложила Регионална комора Моравичког и Рашког округа, и „Марић центар“ на предлог Месне заједнице „Стара чаршија“. Председник комисије Милош Милишић потврђује да су при одлучивању превагнули аргументи у корист „Корала“ коме ће, ако то потврди већина у Скупштини града, ово признање бити уручено на свечаној седници 7. октобра. Диплома заслужне образовне установе је ново признање које се од ове године додељује за дугогодишњи рад и изузетне успехе у области просвете којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. Друштво историчара Рашког округа сматра да ово признање заслужује Основна школа „Живан Маричић“ из Жиче, а Црвени крст Краљево, Месна заједница „Рибница“ и председница Савета родитеља Драгана Воштинић Основна школа „Вук Караџић“ из Рибнице. На листи кандидата били су још Основна школа „4. краљевачки батаљон“, коју је предложила Месна заједница „Стара чаршија“, и Основна школа „Димитрије Туцовић“, на предлог проф. др Хранислава Милошевића. Комисија за награде и признања Скупштине града је проценила да признање више од оста-

лих заслужује школа „Живан Маричић“ а мерило су постигнути резултати у области образовања и васпитања. ПБК „Чикер“ сматра да Диплому заслужне спортске организације заслужује Бициклистички клуб „Металац“, а Месна заједница „Стара чаршија“ да овим признањем треба верификовати резултате рада Фудбалског савеза Рашког округа. И ово признање се, као ново, додељује за дугогодишњи рад и изузетне успехе у спорту и физичкој култури којима се доприноси развоју и афирмацији града, а може се доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији града, као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Комисија је проценила да Диплому заслужне спортске организације заслужује Бициклистички клуб „Металац“ чији су чланови током деценија постизали значајне успехе у бициклистичком спорту. Диплома заслужног удружења додељује се удружењима грађана за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и

афирмацији Краљева, а може се доделити и удружењима чије седиште није на овој територији, као и страним удружењима. Предлагачи кандидата за ово признање били су Друштво српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“, Завичајно друштво „Краљево“ и Основна школа „Вук Караџић“ који су сматрали да га заслужује Подружница у Београду Завичајног друштва „Краљево“. Предлог је подржала и Комисија за награде и признања и потврдила да је несебична помоћ и приврженост завичају значајнија од онога што, према предлогу Драгана Пешића, заслужује Културно-уметничко друштво „Абрашевић“. Најзначајније признање које додељује Скупштина града је Октобарска награда намењена појединцима, или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра 2016. године до 31. августа

2017. године. Образложење Месне заједнице „Стара чаршија“ да се постхумно додели Драгану Раки Милосављевићу није било довољно убедљиво, па је као једини кандидат за ово признање, и новачну награду од седамдесет хиљада динара, предложен др Милан Матијевић са образложењем да је посветио живот привреди, спорту и чувању завичајне прошлости од заборава. Од ове године се Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ додељује грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама, за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота у периоду од 1. септембра 2016. године до 31. августа 2017. године. Пред Комисијом за награде и признања био је задатак да се определи између два кандидата, Клуба младих Црвеног крста Краљево „Даринка Даца Петрашиновић“ и Месне заједница „Стара чаршија“. Комисија је закључила да, због волонтеризма, испољене хуманости и несебичне помоћи људима у невољи, награду коју прати новчани износ од сто хиљада динара заслужују млади Црвеног крста. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.9.2017.

Перспектива развоја пољопривреде у задругарству

МАГАЗИН

24.9.2017.

БОГАТО СЕЛО СИГУ

УРНА БУДУЋНОСТ

- Локална самоуправа спремна да се активно укључи у реализацију пројекта „Програм подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије“. – Снажна подршка Српске академије наука и уметности. - Никада у историји Србије није се десило да држава тако директно стимулише српско село што патриотском пројекту даје државни значај. - Погубне последице изостанка могућности за директни пласман робе на тржиште. - Рашки округ има велике потенцијале за прозводњу и прераду меса, млека и воћа, а домаћинства могу бити мале фабрике. - Храна и вода би у наредном периоду могли бити потребни и Европи и свету. – Краљевачки Савет за развој пољопривреде, један од најбољих у земљи. - У будућности стимулативна средства и за млађе пољопривреднике

оквиру промоције задругарство као перспективе српског села, у наставку реализације „Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије“, министар у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић је, приликом посете Рашком управном округу, посетио Краљево и одржао радни састанак са предствницима локалних власти. Поред начелника Рашког управног округа Небојше Симовића и градоначелника Краљева др Предрага Терзића, који су поздравили иницијативу министра и истакли спремност локалне самоуправе да се активно укључи у реализацију пројекта, састанку су присуствовали и градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац, директор Привредне коморе Моравичког и Рашког округа Звонко Туфегџић, председници општина Тутин и Врњачка Бања, председник Задружног савеза Краљево, координатор за пољопривреду при Рашком управном округу, чланови за-

МАГАЗИН

24.9.2017.

друга и пољопривредници. Сарадник Одбора за село Српске академије наука и уметности Ристо Костов потврђује снажну подршку ове институције јединственом пројекту спајајући своје искуство са оригиналном идејом министра Кркобабића, јер се никада у историји Србије није десило да држава тако директно стимулише српско село што патриотском пројекту даје државни значај. Задруге које су у Србији основане између два светска доживеле су процват у периоду након Другог светског рата као удружења која омогућавају пољопривредницима да на најбољи начин примене све потребне технолошке мере и пласирају производе по цени која им одговара. Након њиховог гашења највећи број оних који се баве пољопривредном производњом схвата погубне последице изостанка могућности да директно пласирају робу на тржиште, па су упућени на бројне накупце и прекупце. Градоначелник Краљева потврђује да локална самоуправа подржава иницијативу за осни-

вање нових задруга уз подсећање да допринос развоју села није само изградња путева до парцела на којима се узгајају различити пољопривредни пропизводи. Допринос локалне самоуправе огледа се и у настојању да се кроз сарадњу са пољопривредницима анимирају да оснивају задруге и да схвате њихов значај. Значајну помоћ у том правцу пружа наука, посебно Српска академија наука и уметности која је, схватајући значај за целокупно друштво, подржала пројекат оснивања задруга. На састанку је потврђено да Рашки округ има велике потенцијале за прозводњу и прераду меса, млека и воћа и да домаћинства поново могу бити мале фабрике. То је повод за позив пољопривредним произвођачима и малим привредницима са територије округа да озбиљно схвате и спремно дочекају сваку иницијативу Владе. Начелник Рашког управног округа као две развојне шансе у први план ставља пољопривреду и туризам за шта постоје природне предиспозиције на простору

од Тутина до Врњачке Бање. - Мало смо дотакли инфраструктуру која је јако битна, да отворимо аеродром и карго центар за брз извоз свежег воћа и меса чиме ћемо отворити велику развојну шансу за овај део Шумадије. Данашњи радни састанак схватам као нов начин рада и окупљања. Причали смо са председником општине Тутин Шемсудином Кучевићем који каже да у општини има 25 хиљада оваца, а некад их је било преко сто хиљада. То значи да имају капацитете за производњу али и едуковано становништво, а то треба искористити. Рашки округ који има највеће потенцијале учиниће све са представницима локалне самоуправе да схватимо озбиљно и искористимо тренутак, јер ће храна и вода бити оно што ће у наредном периоду бити потребно и Европи и свету – нагласио је Симовић. На територији Рашког управног округа послује четрнаест активних задруга од којих једанаест остварује приход. Баве се узгојем, откупом, извозом

и матичењем стоке, откупом и продајом животињске коже, производњом производа од меда и трговином. Да је Краљево опредељено ка развоју пољопривреде подсећа градоначелник др Терзић потврдом да су у неколико последњих година повећана средства која се издвајају за подстицај примарне пољопривредне производње. Податак да се сваке године за ово издваја седамдесет милиона динара довољно је за закључак да је локални фонд за развој пољопривреде, трансформисан у Савет за развој пољопривреде, један од најбољих у земљи. - Најважније је да пољопривредник који жели да подигне кредит, или добије субвенцију града Краљева, наставља да ради са истим људима, обраћа се на истом шалтеру, тако да се за пољопривреду готово ништа није изменило. Оно што је важно је да не издвајамо довољно новца у односу на потребе и да је неопходно да у будућности обезбедимо стимулативна средства и за млађе пољопривреднике, за оне који су остали на селу као и за оне

који настоје да се на село врате. Управо у томе нам помаже министар Кркобабић који обезбеђује средства за оснивање нових задруга што је јако добар пут за развој нашег села, па би требало сви да подржимо пут који води од једног округа до другог, од једне општине ка градовима. Надам се да ћемо успети да реализујемо ове идеје и да ћемо заједно деловати како бисмо обезбедили средства за оснивање нових задруга и успели да наше пољопривредне производе пласирамо на страна тржишта. Неопходно је да пољопривредници испрате све ове догађаје који се дешавају по окрузима у Србији, да што више младих људи уђе у задруге и да схватимо коначно да само заједно можемо да остваримо добре резултате – поручио је др Терзић. Након састанка министар је обишао задругу „Западна Морава 2008“ у Обрви и домаћинство задругара Ђорђа Лишанина који се бави сточарством и повртарством. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

24.9.2017.

Међународна сарадња

ЗАЈЕДНИЧКИ ОКВИ - Форум „Успостављање заједничког оквира за пословање у југоисточној Европи“, у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“. - Програм цертификације послужио је као платформа да Србија од Македоније преузме електронске грађевинске дозволе, а од Хрватске систем ваучера за сезонске раднике. - На врху приоритета даље унапређење односа, економско и инфраструктурно повезивање Републике Српске и Србије. - Представљена иницијатива за покретање регионалне платформе у оквиру које ће владе земаља југоисточне Европе размењивати знања, искуства и примере добре праксе у спровођењу реформи вођење електронских грађевинских дозвола, регистра непореских и парафискалних намета, онлајн фискализације и електронског система за пријаву сезонских радника,

само су неке од реформи за унапређење пословног амбијента које би могле да примене све земље региона, у циљу регулаторне стандардизације односно усклађивања услова пословања и

обезбеђивања предвидивости за постојећу привреду и потенцијалне инвеститоре. То су поруке са форума „Успостављање заједничког оквира за послова-

ње у југоисточној Европи“ који су, у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, организовали Представништво Републике Српске у Србији и Национална алијанса за локални економски развој на скупу који су отвориле председнице влада Жељка Цвијановић и Ана Брнабић. Како у региону досад није било довољно економског и суштински реформског приступа дошло је време за системско понашање и размишљање у покушају да се сагледа шта администрација може да уради да би била истински сервис свакој пословној иницијативи. Због тога је изузетно важно да се заједнички ради на стандардизацији и усклађивању регулаторног оквира, истакла је премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић. Разговори са представницима ам-

басаде Немачке и међународних финансијских институција воде ка потреби да се иницијатива Националне алијансе за локали економски развој, „Програм цертификације општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи“, институционализује кроз Берлински процес, јер је то најбољи пример како једни од других могу да уче и ефикасно реализују реформе. Указујући на ово Брнабић је навела примере да је Програм цертификације послужио као платформа да Србија од Македоније преузме електронске грађевинске дозволе, а од Хрватске систем ваучера за сезонске раднике. Две премијерке су позвале присутне министре Републике Српске и Србије, привреднике и лидере локалних самоуправа, да за заједничку седницу

две владе 10. новембра припреме конкретне предлоге и пројекте који би били размотрени, усвојени и имплементирани. Истакнуто је и како је на врху приоритета даље унапређење односа, економско и инфраструктурно повезивање Републике Српске и Србије. На форуму је представљена иницијатива да, по узору на Регионалну мрежу за повољно пословно окружење, коју су у оквиру БФЦ СЕЕ програма формирале институције и организације из Србије, БиХ, Македоније, Црне Горе и Хрватске, буде покренута регионална платформа у оквиру које ће владе земаља југоисточне Европе размењивати знања, искуства и примере добре праксе у спровођењу реформи, реплицирати добра решења и тако убрзати хармонизацију услова за пословање. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ИР ЗА ПОСЛОВАЊЕ

Обавезе из новог Закона о здрављу

МАГАЗИН

24.9.2017.

НАДЛЕЖНОСТИ ЛОК

Према Закону о јавном здрављу, сваки град и општина имају обавезу да усвоје План јавног здравља у чијој изради, поред здравствених установа, учествују и остали органи локалне самоуправе. - План јавног здравља садржи слику стања на основу које ће бити детектовани главни фактори ризика по здравље становништва и, у складу са тим, донет Акциони план са мерама за унапређење квалитета и дужине живота становништва. - Здравље није све, али без здравља све је ништа, локалне самоуправе треба да испланирају како ће трошити новац, у складу са програмским буџетима, да би грађани имали здравију и безбеднију животну и радну околину и да би квалитет живота био бољи

КАЛНЕ САМОУПРАВЕ

авно, или народно, здравље чини друштвено деловање усмерено на побољшање здравља и квалитета живота којим би се продужио животни век целокупног становништва неке земље, или простора на Земљи, промоцијом здравља, превенцијом болести или применом неких других облика здравствене заштите. Здраво становништво је неопходно за постизање стратешких, социјалних и економских циљева сваког друштва и државе и зато су бројне акције у овој области колективни напор заједнице усмерен ка појачавању контроле коју она има над детерминантама здравља, и последично над унапређењем здравља. Због тога свака држава налази интерес у области јавног здравља и, у складу са могућностима, пружа макисмалну подршку за непрекидни развој и унапређење ове области. Све државне заједнице настоје да обезбеде што већу доступност јавног здравља, која мора бити таква да одговарајућа здравствена служба задовољи потребе свих њених корисника, као и опсег у коме су здравствене услуге доступне према одговарајућем обиму и месту. Стална конференција градова и општина, у сарадњи са Министарством здравља и

МАГАЗИН

24.9.2017.

Мрежом института и завода за јавно здравље, организује четири регионалне радионице Мреже за здравље на тему „Нови Закон о јавном здрављу: надлежности локалне самоуправе и план активности за 2017. годину“, намењене члановима и координаторима савета за здравље. Тема скупова су нове надлежности локалних самоуправа предвиђене Законом о јавном здрављу у оквиру којих је и израда плана јавног здравља без кога није могући издвајати новац из буџета, а предвиђа казнене одредбе уколико се обавезе не извршавају. Према Закону о јавном здрављу, сваки град и општина имају обавезу да усвоје план јавног здравља у чијој изради, поред здравствених установа, учествују и остали органи локалне самоуправе, јер се на тај начин истиче колективна одговорност целе заједнице у очувању и унапређењу здравља становништва. План јавног здравља треба да садржи слику стања на основу које ће бити детектовани главни фактори ризика по здравље становништва и у складу са тим донет Акциони план са мерама за унапређење квалитета и дужине живота становништва, што су основни показатељи бриге о здрављу.

Једна од радионица из циклуса који организују Министарство здравља, Стална конференција градова и општина и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у циљу подршке приликом израде планова јавног здравља јединица локалне самоуправе, одржана је у Краљеву које је домаћин представницима градова и општина са простора Југозападне Србије. Шефица Одељења за друштвене делатности Сталне конференције градова и општина Јасмина Танасић потврђује да радионице представљају почетак процеса израде планова јавног здравља и подсећа да се јавно здравље сматра проблематичним због тога што се многима чини апстрактним, а често ни припадници струке не праве јасну границу између здравља и јавног здравља. - Здравље се односи на здравље појединца, а јавно здравље представља организоване напоре заједнице у свим сегментима да он, породица, друштво и животна околина буду здрави. Ми смо данас овде због законске обавезе коју су локалне самоуправе добиле прошле године као нову надлежност, да брину о јавном здрављу свога града и општине, да издвајају средства и чине организоване напоре, не

само у здравственом систему него и у свим осталим деловима локалне управе и локалне заједнице, како би појединци породица и животна околина били здрави. То је компликован процес који не мора да буде тежак ако имате добре партнере. У израду плана јавног здравља, који је за град и општину по закону обавезан и који на предлог Савета за јавно здравље усваја скупштина, морају да буду укључени многи актери и не би требало да буде смештен у оквир здравствене заштите. Здравствени систем је јако важан актер и без њега се не може, нарочито заводи за јавно здравље али и сви остали, млади, деца, управе за заштиту животне средине, друштвене и комуналне делатности. Сви они треба активно да учествују целом процесу зато што су то заједничке активности - каже Танасић. Циклус радионица подељен је на три дела. Тема прве обухвата формирање слике јавног здравља, препознавање и анализу највећих проблема у овој области а друге, планиране да се одржи током новембра, одређивање приоритета на основу здравственог профила. Трећа радионица у децембру на основу плана јавног здравља и здравственог профила треба да одреди кад, ко, са којим новцима и у ком времен-

ском року треба шта да уради да би локална средина постала пожељна за живот. Организатори су свесни да их на путу до циља очекују бројни проблеми, и да све није могуће решити, а одабир приоритетних и њихово решавање води ка заједничком циљу који представља визију будућности и слику како град треба да изгледа за десет година. Искуство показује да јавно здравље није посебно популарно ни међу политичарима ни међу здравственим радницима. Оно показује да у периодима кад нема проблема може да се прође без јавног здравља, али и да све није урађено како треба кад је угрожено дејством различитих фактора. Танасић подсећа да је почетком двадесетог века у Централној Србији просечна Српкиња рађала четрнаест до осамнаест деце од којих је преживљавало само троје до петоро. Разлог зшто се слика променила, а жене почеле да рађају мање деце, је виши степен преживљавања због организованог напора струке који се састоји у учењу о хигијени и увођењу текуће воде. Организовани напори да се смањи смртност деце и мајки сматра се класичним примером стварања модерне српске државе. - Током три наредна месеца треба да

препознамо све проблеме јавног здравља у нашем граду и направимо довољно добар акциони план са којим ћемо моћи да их решавамо, да подигнемо свест о значају здравља код свих популација становништва, од најмлађих до најстаријих, да сви заједно учествујемо са идејама, плановима и предлозима којима се доприноси решавању проблема и стварању бољег плана јавног здравља са којим ћемо да подигнемо квалитет живота. Здравље није све, али без здравља све је ништа – каже председник Савета за здравље града Краљева др Мирослав Радуловић. Општи закључак упућује на став да није реч о здравственој заштити, већ о много ширем појму, о свим областима јавног здравља, у које улази и заштита животне средине, поступање здравственог система у областима ванредних и кризних ситуација, превенција и промоција здравља и слично. Због тога локалне самоуправе треба да испланирају како ће трошити новац, у складу са програмским буџетима, да би грађани имали здравију и безбеднију животну и радну околину и да би квалитет живота био бољи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.9.2017.

Краљевачка политичка сцена: Мирољуб Баковић (2)

МАГАЗИН

24.9.2017.

КОМ ОПАНЦИ, КОМ ОБОЈЦИ

- Владајућа већина у Скупштини града, успостављена након прошлогодишњих избора, по многима се не разликује много од претходне а карктерише је необична пасивност највећег дела одборника који, сем што су присутни приликом гласања, не узимају учешће у раду парламента. - Континуитет лоше и неодговорне власти представља класичну декаденцију у свим областима друштвеног живота. - Узрок великог броја проблема локалне средине нерационално трошење пара због партијског запошљавања. - Отписани су се у локалној средини доказали као жесток критичар скоро свих потеза власти, а Мирољу Баковић као човек без длаке на језику. - Проста рачуница показује да један фиктивно запослен радник који се финансира из буџета сваке године кошта око милион динара, а то води ка ставу да би смањење за само сто довело до знатне уштеде средстава која би била усмерена на реализацију значајнијих програма

Мирољуб Баковић

о што представници Удружења „Отписани“ на последњим локалним изборима нису успели да обезбеде бар једну столицу у Скупштини града не значи да не прате помно збивања у највишем законодавном органу. Од опозиционих првака се и не очекује више до да жестоко нападају све што чине представници власти, а у томе не заостаје много ни први човек „Отписаних“ Мирољуб Баковић који подсећа да пет година напредњачке власти у Краљеву карактерише инертност и изостанак било какве иницијативе. То је повод за закључак да највећи број оних који су, након ђурђевданских избора 2012. године, у локалној администрацији заменили представнике коалиције окупљене око Демократске странке само чека да истекне месец како би примили плату. Напредњацима се замера на погрешној кадровској политици која се на најбољи начин манифестовала приликом избора градоначелника пре нешто више од годину дана кад је у сукобу две струје на површину изненада испливао трећи кандидат. Да у редовима најјаче политичке опције и даље постоје различите струје најбоље потврђује изјава заменице градоначелника на коју све чешће подсећају представници скоро свих опозиционих странака. Нонсенсом какав није присутан ни у једној другој локалној самоуправи у земљи сматра се њена изјава како се не осећа тимом градоначелника. Владајућа већина у Скупштини града, успостављена након прошлогодишњих избора, по многима се не разликује много од претходне а карактерише је необична пасивност највећег дела одборника који, сем што су присутни приликом гласања, не узимају учешће у раду парламента. То им, подсећа Баковић, није сметало да примају плату, а многима ни да запосле друге чланове породице. - То је систем који наставља апсолутни континуитет претходне власти, а владајућа већина у Краљеву од 2012. до 2016. године остала је записана у историји парламентаризма као једина која је запослила све незапослене одборнике. Сви који су 6. маја 2012. ушли

МАГАЗИН

24.9.2017.

у Скупштину као незапослени у лето 2016. били су запослени у јавним предузећима и установама, а иако је на снази забрана запошљавања у јавном сектору имамо високе функционере чији се зетови и сестре запошљавају у јавним предузећима и установама што је сакандал невиђених размера. Наставља се континуитет партијског запошљавања потпуних аналфабета што је извргавање правде, морала, демократије и свега осталог. Континуитет лоше и неодговорне власти, и настојање да се искористи државни апарат и запосле људи у јавним предузећима и установама, представља класичну декаденцију у свим областима друштвеног живота, јер се није десило ништа сем континуитета најгоре власти у историји града која влада од 2012. до дана данашњег – каже Баковић. Познато је да запошљавање представља највећи проблем локалне средине, а критичари свих потеза власти у овој области нису спремни да поверују у повремене информације како се број незапослених смањује. Податак да се смањује у директној је вези са повећањем броја запослених, а то нема потврду у повећању пореза на зараде који, подсећа Баковић, и даље доживљава пад. Ни званични подаци Националне службе за запошљавање о броју оних који траже посао не сматрају се реалним понајвише због тежње да се што већи број њих скине са евиденције, често из баналних разлога. То што се број лица на евиденцији смањује на значи да има толико новозапослених, па је све присутније уверење да се налазе међу 40 и 60 хиљада оних који током само једне године напусте земљу. У том контексту сумњивим се сматрају и подаци о запошљавању стотина људи у појединим приватним предузећима. Иакао се за актуелну власт везује крах бројних некада великих предузећа, уз повод је податак да су у време доласка напредњака 2012. године још пословала, не може се занемарити став како нису једини одговорни за такво стање. У тешкој економској ситуацији која годинама притиска земљу, Краљево

посебно, није велика мудрост тражити кривца међу представницима власти који се увек сматрају најогодоворнијим. Не занемарујући чињеници да су бројне претходне гарнитуре у многоме кумовале оваквом стању честе контрадикторне изјаве челних људи Српске напредне странке подгревају незадовољство до сада неуспешних претендената на поделу колача власти који се сматрају довољно способним да реше бројне проблеме. У ситуацији кад је стање далеко лошије од оног какво је било пре више деценија неопходним се сматра повратак на почетну позицију, а потом ситним корацима према иоле значајнијим резултатима. Њих нема без покретање производње, а како се свака везује за политику пажња највећег броја припадника локалне заједнице усмерена је према обећањима која стижу из врха државе. Са посебним интересовањем посматрају их критичари власти којима често контрадикторне информације служе као потврда става о манипулацијама и обећањима без реалне основе са циљем да се бар за кратко амортизује растуће незадовољство. - Искуства са напредњацима су таква. Александар Вучић је прво рекао да смо трусно подручје, па да ће да дође нека фабрика наменске производње што једно са другим не иде. Онда је рекао како ће сигурно једна фабрика да дође у Краљево или Лесковац, а отишла у Лесковац, онда да ће сигурно у Краљево или Крушевац, а отишла у Крушевац. То је покушај да се Краљево скине са дневног реда, јер где год се појави питају га за Краљево – каже Баковић уз напомену да Отписании немају превише разумевања ни за обимне инфраструктурне радове који се изводе ове године, понајвише због уверење да се на такав начин само троше паре из градског буџета. Посебно проблематичним сматрају се приоритети, па је значајнијим од изградње затвореног базена оцењена толико пута најављена градња зграде Уметничке и Музичке школе „Стеван Мокрањац“ поготово кад се зна да закуп простора за одржавање наставе сваког месеца односи значај-

24.9.2017.

МАГАЗИН

на средства из буџета. За нешто више од месец дана навршиће се седам година од земљотреса који је до те мере оштетио зграду Музичке школе да је морала бити срушена. Исто толико трају и покушаји да се изгради нова, али је реализација онемогућена због великих апетита и пројекта који нико у земљи није спреман да подржи финансијски. Отписани се придружују представницима опозиционих странака који узрок великог броја проблема локалне средине виде у нерационалном трошењу пара понајвише због партијског запошљавања. Најдрастичнији пример су установе културе, пре свих Културни центар „Рибница“ као рупа без дна коју Отписани намервају да затворе кад дођу на власт. Уверење да би се тако уштедело 27 милиона динара води ка ставу да би износ до 50 милиона годишње могао да се обезбеди променом статуса локалног позоришта коме се препоручује да доказ квалитета потражи на тржишту. - Кажу како је кроз позориште прошло 20 хиљада људи, а заборављају да то није 20 хиљада различитих, него неколико стотина истих који нон стоп иду на представе. Ако кажу да је 20 хиљада људи зашто држе социјалну цену карте од 200 динара, а ми да плаћамо доприносе за социјално и пензијско осигурање глумцима. Свак част уметницима, то ће да постоји али неће финансирање из буџета него, изволи бато, 1.000 динара улазница, двадесет хиљада људи то је 20 милиона што је довољно за плате, доприносе и материјалне трошкове. Зашто би радни стаж једног глумца био пречи за овај град од возача „Аутотранспорта“, а ако је све пропало зашто не може да пропадне Културни центар „Рибница“, или позориште. Позориште треба да постоји, али не може порески обвезник из Драгосињаца и Ратине да им плаћа порезе, радни стаж и тако даље – каже Баковић. Отписани нису једини који сматрају да се у културу улаже знатно више средстава него што она заслужује, а довољно илустративно делује податак да се за то годишње потроши 210 милиона динара. То делује још поразније кад се зна да субвенције за медије износе само петнаест, подстицаји за примарну пољопривредну производњу седамдесет, а запошљавање тек нешто више од десет милиона динара. Скидање са буџета само две установе културе растеретило би градску касу за више од педесет милиона динара, а Отписани верују да би много већи ефекат био постигнут ако би била уложена у медије, пољопривреду и подстицај запошљавању. Трагање за моделом којим би се обезбедило 300 хиљада динара за отварање сваког новог радног места води ка ставу да се могу наћи у области културе у којој се троше милиони на манифестације којима присуствује једва педесетак посетилаца.

Отписани су се у локалној средини доказали као жесток критичар скоро свих потеза власти, а Мирољу Баковић као човек без длаке на језику. Због тога и редовне конференције за медије, а оне су чешће него код осталих политичких субјеката у граду, обилују тешким речима и подацима за које, кажу, има поузданих доказа. Једна од њих потврђује да Краљево, и поред седамдесет милиона динара што чини 2,2 одсто буџета, за пољопривреду издваја мање него друге локалне самоуправе које у ову област издвајају седам до девет одсто. Недавно објављен податак да је међу 120 добитника средстава за подстицај примарне пољопривредне производње половина оних који их до сада нису добијали повод је за позив челним људима из градске администрације и Савета за развој пољопривреде да поднесу оставке. Разлог за то лежи у чињеници да исти људи годинама уназад добијају значајна бесповратна средства која достижу и две хиљаде евра по једном кориснику. Спорним се чини и начин расподеле што је ове године изазвало велико незадовољство свих који нису успели да међу првима предају захтеве. Да модел није добар потврдио је и градоначелник Краљева најављујући за наредну годину промену и предност онима који ранијих нису користили ова средства. Проста рачуница показује да један фиктивно запослен радник који се финансира из буџета сваке године кошта око милион динара, а то води ка ставу да би смањење за само сто довело до знатне уштеде средстава која би била усмерена на реализацију значајнијих програма. - Имамо Комуналну полицију коју би требало укинути. Да ли је у Краљеву постојала Комунална полиција у време кад је овај град имао 30 хиљада запослених радника у производњи? Кад сам гледао како јуре бабе које на пијаци продају чарапе од 200 динара мени се згадило. Зато је треба укинути, или потпуно редефинисати као позориште, јер не можеш да утерујеш страх у кости бабама које на улазу у пијац продају чарапе – каже Баковић уз потврду да је до октобра 2016. године имао редовну комуникацију са градоначелником Краљева. Односи су захлађени у тренутку кад је на регионалној телевизији, коју опозиција сматра партијском владајуће странке, изнео низ информација које Баковић означава као гнусне лажи. Био је то повод за позив на телевизијски дуел како би у равноправном надметању сучелили мишљења и аудиторијуму омогућили да изведе закључке о истинитости једних или других, па ком опанци ком обојци. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Слава Спортског центра „Ибар“

МАГАЗИН

24.9.2017.

ДА СПОРТИСТ

- Епископ жички Јустин са свештенством освештао нову спортску дворану у Рибници. - Чудо Светог Архангела Михаила слава Спортског центра „Ибар“. - Много је значајно да човек освештава себе речју божијом и својим животом, да управи живот ка ономе што је ван времена, јер само то има смисао, - Све што је на земљи, што човек користи за употребу и за живот, ако се не освешта и не добије печат дара Духа светога не улази у вечност. – Неопозива оставка председника Управног одбора Спортског центра ако је спортска дворана у Рибници, у оквиру Спортског центра „Ибар“, у спортском смислу заживела пре више од две и по године није била освештана молитвом божјих свештенослужитеља што је било повод да позив епископу жичком Јустину да, са краљевачким свештенством, посети савремено опремљен спортски објекат и узнесе молитве за све оне који су запослени у оквиру ове установе, али и

све спортисте који се на овом месту окупљају као у свом дому. Епископ се одазвао позиву директора Спортског центра Зорана Кнежевића да са свештенством 19. септембра освешта нову Халу спортова по православним обичајима. У чину освећена епископу Јустину саслуживали су архијерејски заменик жички протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник жички

протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина Храма Свете Тројице протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Храма Светог Саве протојереј Радоја Сандо и протођакон Александар Грујовић. Присуство високих црквених великодостојника искоришћено је да буде прекађен славски колач, јер је управа Спортског центра „Ибар“ донела одлуку да се Чудо Светог Архангела Михаила убудуће прославља као крсна

ТИ ПОБЕЂУЈУ слава ове установе. У присуству представника локалне самоуправе, политичких странака и спортских колектива, чланова Градског већа, одборника, директора јавних предузећа и установа и запослених у Спортском центру „Ибар“ епископ Јустин је подсетио на чињеницу о потреби освећења речју и присуством божијим, и пожелео спортистима и житељима Краљева, да по узору на претке из лозе Немањића, који су упркос силним недаћама и тескобама односили победе уздајући се у силу божију, и они своје уздање пренесу на бога. - Сви који сте дошли овде, дошли сте са намером да молитвено учествујете у освећењу овога здања. Уласком свештенослужитеља у овај простор, овај простор се освештава зато што господ бог све речју својом усавршава, све речју својом држи. Речју је створио читав свет и овде су молитве благодатне и благодатна сила духа светога са

нама. Много је значајно да човек освештава себе прво речју божијом, а онда својим животом, да управи живот свој ка ономе што је ван времена, ка ономе што је вечно, јер само то има смисао. Све ово што је овде на земљи, што човек користи за употребу, за живот, ако се не освешта и не добије печат дара Духа светога не улази у вечност. Нека ми да господ бог, заступничким молитвама светог Архангела Михаила, да све што се овде дешава буде благословено, да буде на корист, здравље, напредак, да буде на оно што је достојно човека, јер господ јесте створио човека по лику и подобију своме да буде икона његова и да га представља овоме свету, јер је створио човека као круну свога стварања. И зато, пошто смо призвани да будемо људи, поготово људи освештани, дужни смо да се тако и владамо. Нека господ бог да силе и да наши Краљевчани овде побеђују, али не само овде него на сваком месту, јер то је чинио Свети Сава,

Свети Симеон, свети Симон монах и многи угодници рода нашега. И они су нама показали пут којим треба да идемо а ако смо и губили, ако смо и бивали поражени, тај пораз никада није био вечни пораз него смо се увек придизали, приклањали главу своју под моћну руку божију и онда нас је бог водио и изводио из свих невоља. Дај боже да и тако буде, да и ове привремене мале недаће буду нама на радост, на спасење и на вечну победу заједно са господом нашим који царује у све векове и сву вечност. И њему нека је слава са светим Архангелом Михаилом који је заштитник од данас ове хале – потврдио је епископ Јустин. Чин освећења дворане, и све што се везује за овај обред, изазвао је различите реакције и коментаре у јавности а био је и основни разлог што је председник Управног одбора Спортског центра „Ибар“ поднео неопозиву оставку на ову дужност. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.9.2017.

Двадесет седмо такмичење кувара у припремању пасуља

МАГАЗИН

24.9.2017.

ПРАЗНИК ПАСУЉА

А НА ОБАЛИ ИБРА - После година лутања коначно на правој локацији. – Кишно поподне првог дана угрозило сјај манифестације. – Уз крчкање пасуља све време песма и игра. – Изложба пољопривредних машина и опреме. – Међу познатим такмичарима и знатан број нових лица. – Данас такмичење у припремању ајвара под називом „Изађи ми на теглу“. – Победник у кувању рибље чорбе Мирко Весковић из Геронтолошког центра. – Најбоље уређен штанд Геронтолошког центра из Матарушке Бање који је и свеукупни победник овогодишње манифeстације

ного пута је доказано да су српска традиционална јела веома издашна, а како састојци за њихову припрему нису скупи углавном имају једноставан начин кувања. Посебно уживање представља кување доброг пасуља за које врсни кулинари често користе старе рецепте обогаћене маштом која му даје нову димензију. Окренутост традицији, кулинарске тајне старих мајстора, заборављени начин припреме старих јела, све су то ставке које у збиру могу да опишу манифестацију „Сребрни казан“ која је ове јесени у Краљеву организована двадесет седми пут. Дугогодишња традиција доказ је настојања да се допринесе очувању манифестације у славу пасуља који представља омиљено јело многих народа света. После много лутања манифестација трећи пут мења место одржавања. До пре четири године то је био Трг српских ратника где је надметање краљевачких кулинара и њихових колега

МАГАЗИН

24.9.2017.

трајало само један дан. Жеља да траје дуже утицала је да наредне две на истом месту, дан пре популарне пасуљијаде, буде одржано такмичење у кувању рибље чорбе под називом „Рибљи котлић“. Како је манифестација из године у годину привлачила све већи број учесника и посетилаца незадовољство становника околних зграда утицало је на одлуку да се дислоцира, а најбољим решењем се показала пешачка стаза дуж Улице „4. краљевачки батаљон“. На прву пасуљијаду на овој локацији данима су подсећале масне флеке на тек реновираном тротоару због чега је морало ангажовати додатна средства како би се вратио у почетно стање. Проблем представља и одвијање саобраћаја, па је још прошле године почело размишљање о новој сеоби, овом приликом ближе обали реке. Идеја о томе реализована је ове године кад је у близини спортских терена поред Ибра испод педесетак као снег белих балдахина обезбеђен про-

стор за такмичаре. Дан пре него што је на штанду Туристичке организације Краљева завршено пријављивање већ је био познат састав 35 екипа са 44 кувара спремних да докажу вештину у кувању рибље чорбе. Знак за почетак дат је тачно у 15 сати, а такмичарима остављено наредна три да покажу умеће у припремању рибље чорбе. Слична је ситуација и са пријављеним за кување пасуља којег се прихватило 47 екипа са 63 такмичара. Уверење да би до почетка такмичења у подне следећег дана могло да их буде и више води ка ставу о рекордном броју учесника такмичења „Сребрни котлић“. Надметање кувара по традицији почиње свечаним дефилеом свих учесника петнаестак минута пре поднева након чега имају задатак да за три сата употребе сво умеће како би убедили чланове жирија да је баш њихов пасуљ најбољи. Председник организационог одбо-

ра манифестације Александар Ерац демантује гласине да су припреме за организацију отпочеле касно, а такав утисак се намеће само због податка о дислоцирању на нову локацију. Сем притужби грађана којима је годинама уназад сметала бука мотив за сеобу на леву обалу Ибра је и жеља да се манифестација по визуелном утиску приближи надалеко познатом Сабору трубача у Гучи и мрчајевачкој Купусијади која је ове године, према неким информацијама, по броју посетилаца надмашила и вишедеценијско надметање дувачких оркестара. - То није урађено жељом људи који воде Туристичку организацију Краљева, а можда су и грађани били у праву да доле направимо општенародно дружење какво се везује за сличне манифестације. Мислим да ћемо ове године великим бројем учесника направити бољи приступ и после такмичења организовати дружење, а то ће створити услове да у наредним го-

динама, што нам је и циљ, створимо манифестације која ће бити самоодржива. Наше манифестације су углавном ослоњене на градски буџет, а то је оно што финансира град, па морамо да створимо услове да буду одрживе и саме себе издржавају, а чак и да финансирају потпуно рекламирање и све оно што је потребно да би се дошло на ниво на коме су сада поменуте манифестације. Жеља Организационог одбора, и Туристичке организације, је да манифестација следеће године буде успешнија од било које друге, а то је заједнички циљ од кога ћемо сви имати користи – каже Ерац. Суморно небо првог дана није наговештавало масовнију посету дешавањима у оквиру овогодишњих надметања у спремању рибље чорбе, пасуља и ајвара. Ситна киша која је падала већи део поподнева знатно је утицала на један

број екипа да одустане од такмичења па су на црту изашли само најодважнији, међу њима и већ познате екипе које су умешност у припремању рибље чорбе доказивали и претходних година. Након што је детаљно прегледао све штандове стручни жири је проценио да је најише умешности у уређењу показала екипа Геронтолошког центра из Матарушке Бање. Друго место је припало екипи Омалдинске радне акције Краљево док су треће равноравно поделили Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ и „М“ воденица из Лопатнице. Иако су основни састојци били исти за све Мирко Весковић из Геронтолошког центра је припремио најбољу рибљу чорбу и, поред медаље и дипломе, заслужио велики пехар. Дилема коме да додели другу награду није разрешена до последњег тренутка па је одлучено да је равноправно поделе екипа Ресторана „Липов лад“

МАГАЗИН 24.9.2017.

са куварицом Силваном Миловановић и Омладинске радне акције Краљево чије је боје бранио Горан Јанковић. Око трећег места није било дилеме, па је припало екипи Туристичке организације Крушевца и куварима Драгану Калановићу и Мирославу Петровићу. Чини се да је организаторима пао камен са срца кад су се у суботу ујутро појавили први зраци сунца и обасјали простор са леве обале Ибра на коме су по ивицама правоугаоне зелене површине поређани штандови овогодишњих учесника. Још из даљине је могла да се чује музика која је пратила наступе најмлађих чланова краљевачких и гостујућих културно-уметничких друштава, а пажљивијем посматрачу нису могла да промакну добро позната лица која су припремала пасуљ и претходних година. И док се у котлићима крчкао пасуљ са додатком сланине, кобасице, сувих ребара и састојака које су такмичари држали у строгој тајности, чланови жирија су пажљиво мерили бројне детаље који одлучују о наградама. Ма колико да су злобници настојали да укажу на по коју грешку чини се да је пасуљијада коначна лоцирана на место на коме би могла већ следећих година да буде још посећенија. Најтежи део посла по правилу има жири који треба да, у оштрој конкуренцији, изабере оне који су у потпуности задовољили критеријуме у погледу укуса, боје, мириса, зачињености, густине и целовитости зрна пасуља.

У категорији ученика школа и културноуметничких друштава треће место је припало Културно-уметничком друштву „Кирил Пејчиновић Теарце “ из Тетова и кувару Влатку Божиновском, док су друго поделили Снежана Јовановић из екипе Основне школе „Олга Милутиновић“ из Годачице и Стефан Весковић који је бранио боје „Студената гастронома“. По оцени стручног жирија најбољи пасуљ у овој категорији скувао је Александар Павловић из Фолклорног ансамбла „Карановац“ Жири је имао много муке да прогласи најбоље у категорији кувара аматера, па се жестока борба за пласман водила између пет екипа. У настојању да одреди редослед пресудиле су нијансе па су трећу позицију равноправно поделили Јовица Петровић из Мото клуба „Кингс“ и чланови екипе „Три ловца“ Синиша, Јовица, Шебо и Моки. Да се квалитет скуваног пасуља не разликује потврдили су Војимир Милићевић из Етно центра „Гегула“ и Александар Марковић из Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“ којима је припало друго место, а жири није имао дилему при проглашењу победника у овој категорији па је победницима прогласио Радомира Глишовића и Живојина Јаковљевића из екипе горњомилановачког „Поштара“. Тесно је било и при одређивању пласмана у категорији професионалних кувара па су треће место поделили Мирко Вељковић из Геронтолошког центра и Александар Миљковић и Бојана Филипо-

24.9.2017.

МАГАЗИН

вић из нишког Удружења угоститељских и туристичких посленика. Да су се Нишлије добро припремиле за овогодишње такмичење потврђује податак да им је припало и једно друго место, а Радмила Миљковић и Ранка Петровић су га поделили са Снежаном Шћеповић из Дечјег одмаралишта „Гоч“. Ни у овој категорији није било дилеме око првог места, па је титула најбољег припала Милану Марићу Кијану из екипе Туристичке организације Чачка - Етно кућа „Ерић“ Мрчајевци. Специјално признање за допринос пропагирању манифестације припало је екипама Културно-уметничког друштва „Кирил Пејчиновић – Теарце“ из Тетова, Покрету социјалиста и Градског одбора Социјалистичке партије из Краљева, Удружењу угоститељских и туристичких посленика из Ниша и Етно кући „Ерић“ из Мрчајеваца. Свеукупни победник такмичења „Сребрни казан“ је Геронтолошки центар из Матарушке Бање коме је припао пехар и диплома. Жеља да манифестација буде много више од обичног вашара води ка настојању да се и овај део обогати, и добије знатно финију форму, а уједно оствари колику толику зараду. Нови садржаји су резултат покушаја да манифестација траје више дана како би се убрало што више плодова са туристичког тржишта Србије, а после две године лутања у покушају да се то постигне од ове је увден још један. То је трећег дана манифестације такмичење у припремању ајвара под називом „Изађи ми на теглу“, у организацији београдског удружења „Башта машта“, које се одржава у више од двадесет градова Србије. Свакој екипи састављеној од три до пет чланова следује 25 до 30 килограма паприке и свега што је потребно за припрему ајвара који ће, након проглашења победника, бити подељен у хуманитарне сврхе. Број учесника је ограничен на петнаест, а најбољи стиче право учешћа на финалном такмичењу које ће 14. октобра у Сокобањи окупити победнике из свих градова у којима су организована надметања. Власник рецепта за победу ће бити крунисан за краља ајвара и понети титулу најбољег ајвар мајстора у

2017. години. Током сва три дана манифестације посетиоцима је намењен низ пропратних програма од изложби меда и народних рукотворина до пољопривредних машина. Етно базар у центру града прилика је да се подсети на атмосферу каква је нестала после укидања сабора у Жичи, а да би се одржао жељени ниво продаја је ограничена само на одређену врсту производа. Током сва три дана организован је вишесатни културно-забавни програм какав приличи оваквим дешавањима. Акценат је стављен на народну музику с посебним акцентом на најмлађе посетиоце којима је послата порука преко неколико стотина пригодих флајера. И овом приликом се показало да су друштвене мреже добар начин за обавештавање евентуалних посетилаца о свему што се дешава током три септембарска дана, а значајна улога припала је локалним туристичким организацијама из околних градова, Крагујевца, Крушевца, Чачка, Горњег Милановца и Трстеника. Како време одмиче показује се да пасуљијада постаје знатно препознатљивији бренд који, из године у годину, окупља све више учесника и посетилаца, поготову од када је манифестација обогаћена новим садржајима. Манифестација „Сребрни казан“ отпочела је скромно пре нешто више од четврт века кад је директор Угоститељско-туристичког предузећа „Србија“ Јовица Алексић успео да на Тргу српских ратника окупи екипе десетак краљевачких ресторана. До пре неколико година све што се дешавало трајало је између 10 и 14 сати једног дана, а настојање да се манифестација подигне на виши ниво огледа се у покушају да постане исплатива и покрије што већу количину средстава која се улажу у организацију. И док се већ доказане туристичке манифестације у земљи хвале стотинама хиљада посетилаца током неколико дана трајања краљевачки туристички посленици су много скромнији. По њима је успех долазак и неколико стотина учесника са стране који би током два дана потрошили по који динар. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.9.2017.

Краљевачка позоришна сцена: Драмска секција КУД „Абрашевић“

МАГАЗИН

24.9.2017.

СИГУРНА БУДУЋ

- Драмска секција Културно -уметничког друштва „Абрашевић“ окосница институције која данас носи име Краљевачко позориште. - Осам генерација школе глуме Драмске секције овог друштва окупило под истим кровом око две стотине полазника различитог узраста, од шест до осамнаест година. – Само четворо чланова у секцији од оснивања. - Бројна гостовања и прегршт награда на фесивалима у земљи и иностранству. – Драмска секција као пут према студијама глуме

Фото: М: Радовановић

ЋНОСТ ТЕАТРА

24.9.2017.

МАГАЗИН

уних десет месеци трају покушаји да се у разговорима са бројним учесницима баци мало више светла на дешавања са краљевачке позоришне сцене која је у деценијама за нама доживљавала многе трансформације. Прилика да дају допринос у настојању да се свеобухватно сагледа тренутно стање, али и све што му је претходило, пружена је свима за које је процењено да су релевантни саговорници на ову тему. Реакције су биле различите, од одушевљења до оспоравања, један број оних којима је понуђено да дају допринос није био спреман да се укључи у истраживање, а било је и случајева да су појединци одустајали у последњем тренутку. Без намере да тражи разлоге таквом понашању МагазИН се у таквим тренуцима

окретао према другима свестан да одустајање било кога, ко је током деценија дао мањи или већи допринос развоју позоришне сцене, умањује шансе да се створи права слика о њој. Највећи број саговорника били су глумци, како они који су на позоришној сцени провели и више од пет деценија тако и најмлађи који тек праве прве глумачке кораке. Највећи број њих је прва сазнања о глуми стекао у различитим драмским секцијама које су и у данашње време извор талената у овој области. Међу бројним у Краљеву посебно место заузима Драмска секција Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, можда и због тога што је давне 1926. са тамбурашким саставом и мешовитим хором била његов оснивач.

Секција је престала да постоји у тренутку кад је постала окосница институције која данас носи име Краљевачко позориште, а поново покренута 2009. године као секција која окупља заљубљенике у драмску уметност од најранијег узраста до пунолетства. Од тада је премијерно изведено десет представа које су освојиле бројне награде на различитим фестивалима у земљи и иностранству. Осам генерација школе глуме окупило је под истим кровом око две стотине полазника различитог узраста, од шест до осамнаест година. Од првог дана бригу о њима води глумац Драган Пешић који са позиције руководиоца Драмске секције потврђује да први кораци сваке генерације почињу аудицијом која треба да потвр-

ди склоност полазника ка овом начину уметничког изражавања. Осмогодишње искуство указује на присуство бројних који нису очекивали толико озбиљан рад и ангажовање, других са жељом да се после само месец дана појаве на сцени и оних који нису били спремни на дуготрајан и мукотрпан процес током кога се уче основни елементи глумачког посла. Није без значаја ни податак да и међу родитељима има оних са амбицијама да дете што пре угледају на сцени, да га фотографишу или виде на телевизији. - Приликом првог састанка таквима кажем да су на погрешном месту, уколико су довели дете да од њега направе глумца. Ми се овде тиме не бавимо. Уколико неко касније жели да се бави тиме ми смо овде да помогнемо, али

не штанцујемо глумце. Циљ нам је да их научимо основним знањима глумачког посла и вештинама које ће бити корисне кроз школовање, живот и било који посао којим ће се бавити у животу, а који не мора да има везе са овом уметношћу. Стећи ће самопоуздање, научиће да исправно говоре, биће добра позоришна публика и неће нико моћи да им продаје којекакве програме који су у данашње време у експанзији а можемо их назвати кичом и шундом. Они ће знати да расуде шта је култура и уметност, а шта кич, шунд и оно што се свакодневно сервира кроз разне врсте медија – каже Пешић. За разлику од других сличних групација чланови Драмске секције у „Абрашевићу“ немају позоришну сцену и друге услове неопходне за рад

што је било повод да се од почетка прилагођавају онима који су могући у сопственом простору. Добра замена за то је јединствен начин рада који омогућава равноправно учешће у стварању представе, почев од избора текстова до премијерног и других извођења. Тако су настали „Краљевски фестивал“, „Принцеза Фина и још по неки“, „Ко је сместио вуку“ и друге које су на различитим сценама у земљи и иностранству изведени последњих година. Овај метод се показао добрим начином за подстицај на размишљање и креативност како би сви чланови били активни учесници у процесу стварања представе. Идеја да се изабере текст који одговара највећем броју чланова секције реализује се у процесу током кога свако од учесника прочита по не-

МАГАЗИН 24.9.2017.

МАГАЗИН

24.9.2017.

колико од којих по један предложи за ужи избор. Озбиљна анализа свих аспеката које носи са собом одлучујућа је при избору оног који се процени најадекватнијим. Овај метод примењен је и при избору текста последње представе „Недостајем сама себи“ који је написала Ђурђа Лили, а бави се питањем адолесценције и проблемима који се везују за овај период живота, пре свега појаву наркоманије. Премијера се очекује најкасније за месец дана, а коначни термин зависи од координације са позориштем и слободним терминима за кориснике ван ове установе. Осмогодишње искуство сведочи о изузетној сарадњи са ауторима од којих ни један није тражио надокнаду за коришћење текста. Сваком од њих пружена је прилика да погледају представу као крајњи производ, некима као снимак а другима у директном извођењу. Најбољи показатељ спремности на жртве је природна селекција током које је само мали број најупорнијих ус-

Игор Милићевић

Вукашин Радисављевић

пео да се одржи пуних осам година. Међу њима су Игор Милићевић, Вукашин Радисављевић, Милица Гицић и Александра Миленковић. - На ових четворо сам посебно поносан, и посебно су ми драги, јер су имали само седам и осам година кад

су дошли а сада су момци и девојке са којима сам провео пола њиховог живота и драго ми је ако сам оставио неки траг у њиховом одрастању. Међу њима има заинтересованих да се професионално баве овим послом, а ја им желим да остваре сан. До коначне од-

Милица Гицић

Александра Миленковић

луке има доста времена за разговор поготово што стање у култури, посебно кад је у питању ова професија, није ни мало охрабрујуће. Ипак, желим да задрже љубав којом су се инфицирали, а нека раде нешто од чега ће моћи пристојније да живе – каже Пешић.

Почетком наредног месеца очекује се пријем кандидата девете генерације Драмске секције Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. Кад после аудиције буде формирана нова група биће само једна од три различитог узраста које раде у оквиру друштва. И

док најмлађима предстоји дуг процес савладавања основних елемената глумачког посла старије групе ће наставити рад на припреми представа чије се прво извођење очекује током наредне године. Свршени ученик Пољопривреднохемијске школе „Др Ђорђе Радић“, са звањем техничара хортикултуре, Игор Милићевић признаје да је драмској секцији приступио на наговор родитеља. Имао је тек нешто више од десет година и био прилично збуњен све док није боље упознао другове од који се са некима дружи пуних осам година. И данас се сећа првих вежби артикулације и правилног изговора као увода у прву представу под називом „Новогодишње чудо“. И док је након прве сезоне добар део вршњака прилику да испуни слободно време тражио у неким другим активностима Игор је био све одлучнији у намери да продужи. Свака нова сезона је прилика за припрему друге представе, а „Краљевски фестивал“ био прилика да се покаже у улози пијанца која је оцењена најбо-

24.9.2017.

МАГАЗИН

љом. Бављење глумом је често прилика за путовања, прво на фестивале у земљи а онда и у иностранству, са којих су се Краљевчани по правилу враћали са значајним признањима. Игор је најстарији у групи и по глумачком стажу и по годинама што је повод да више од осталих помогне у креирању коначног изгледа представе. Колико је заокупљен глумом на најбољи начин потврђује податак да са троје другова улази у девету сезону. Током сваке од претходних био је редован посетилац представа у Краљевачком позоришту, посебно кад су на репертоару комедије којима даје предсност у односу на друге жанрове. После толико времена још није избледело сећање на прво појављивање на сцени и трему коју је настојао да елиминише конзумирањем велике количне воде. Вукашин Радисављевић је приступио секцији непосредно по поласку у школу. И у овом случају одлучујућом се показала мајка након уверења да школа глуме пружа много више од онога што би се могло закључити на први поглед. У Вукашиновом случају то је била прилика да коригује недовољно добро артикулисан и разговетан говор. - Сећам се прве представе зато што се нешто искомпликовало кад на премијеру није дошао један од чланова секције, па смо поделили текст на неколико нас и некако изгурали до краја, иако сам се у једном тренутку на кратко збунио на сцени. Сваке године смо радили нову представу, на пробама је увек било занимљиво, а посебна атмосфера је и утицала на мене да се задржим оволико. Са представом „Принцеза Фина и још по неки“ освојили смо гран при на фестивалу представа за децу, а добијали смо награде и на другим. Били смо у Лазаревцу, Смедеревској Паланци, у Босни, Румунији и Бугарској и увек се добро проводили – прича Вукашин коме се приближава крај средње школе и вероватни прекид рада у секцији због одласка на студије. Посете представама са репертоара Краљевачког позоришта прилика су за поређење са досадашњим радом, али и за оцену остварења о којима у овој секцији постоје супростављена мишљења. И док је последња „Плеј Андрић“ некима, због трајања дужег од два сата, изгледала по мало досадно Вукашин је сматра интересантном понајвише због ауторског приступа који се разликује од оног у оквиру драмске секције. Да ивер не пада далеко од кладе потврђује пример ученице треће године Економско-трговинске школе Александре Миленковић чија је баба Ксенија оставила дубок траг на краљевачкој

позоришној сцени. На тај период подсећају бројне фотографије које појачавају жељу да крене њеним стопама. Након почетног одушевљења наступила је криза, и подстакла жељу да одустане, али је превазиђена са уверењем да би то била велика грешка. - Мало сам била уплашена, али кад сам на сцени не размишљам о томе, не видим људе око себе, и само настојим да уђем у лик, а кад сам се проналазила у неким ликовима било ми је лакше да одглумим, Увек покушавам да схватим лик, да разумем шта мисли и да га што боље прикажем. Једном сам чак инсистирала да добијем улогу која ми се после није свидела јер сам тумачила лик мушкарца. Позитивна трема је увек присутна, па пред представу покушавам да се смирим и ублажим је све до изласка на сцену кад заборавим на њу – каже Александра за коју је глума само вид да се задовољи један део културних потреба, никако начин за наставак професионалне каријере ма колико да је носилац главне улоге у представи „Недостајем сама себи“, која приказује одрастање девојке у лошем друштву. Супротне ставове дели Милица Гицић која наредне године, по завршетку трећег разреда Уметничке школе, жели да провери глумачке квалитете на пријемном ислиту за упис на београдски Факултет драмских уметности или Академију уметности у Новом Саду. - После треће мање више, али после четврте ћу сигурно. Знам колико је тешко да се упише, али ако не пробам неће ми бити мирна савест, а до тада се распитујем колико могу, причам са људима и прикупљам потребне информације. Родитељи ме подржавају, а без њих не бих ни стигла довде. За сада не могу да се видим у нечему другом можда и због тога што сам толико овде – каже Милица која најупечатљивијим сматра многобројна путовања по земљи и иностранству, сусрете са вршњацима из тих средина и размену искустава која потврђују опредељење да настави путем којим је пошла пре осам година. Драмска секција Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ само је једна од неколико сличних које младима различитог узраста учвршује љубав према драмској уметности. Од тренутка када се појавила прва појачано је интересовање свршених средњошколаца за глумачка занимања. Колико је то тачно потврђује податак да је последњих неколико година факултете завршило, или их завршава, петнаест младих Краљевчана. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.9.2017.

МАГАЗИН

24.9.2017.

„

- Робна кућа „Панда“ отворена помпезно пред крај јуна привремено затворена на седам дана због непоштовања пореских обавеза. - Иако је већ дан по отварању наговештено да се фискални рачуни у овој робној кући издају само на изричити захтев инспекторима је било потребно скоро три месеца да се увере у оно о чему су извештавали локални медији Краљеву се свака прилика за запошљавање и најмањег броја радника сматра значајном, а ако се он мери десетинама онда то представља догађај од посебног значаја. Зато је прилика за запошљавање тридесетак радника, који су прошли једноипомесечну обуку, у Робној кући „Панда“, шеснаестој у низу истоименог ланца кинеског власника Ли Кјау Вуа, дочекана са приличним задовољством у бар толико породица. Чини се да су разлог за задовољство имали и пред-

ставници локалне самоуправе и Рашког управног округа који су се одазвали на позив да пред крај јуна присуствују свечаности испред зграде некада надалеко познате Робне куће „Београд“, на почетку Улице Милоша Великог. Била је то прилика за подсећање на традиционално добре односе Кине и Србије који су спојили два пријатељска народа и допринели да последњих неколико година буде остварен велики напредак у стратешком партнерству две државе на по-

љима економије, трговине и инвестиција. Једним од резултата таквих односа оцењено је и отварање „Панда“ робне куће као моста који спаја две пријатељске државе и два народа. Робна кућа „Панда“ је најављена као најновији модеран шопинг центар који се, као један од највећих те врсте у околини, простире на преко две и по хиљаде квадратних метара а, сем погодности повољне куповине, отварањем тридесет нових радних места, унапређује развој и потенцијал дома-

После мање од три месеца рада

„ПАНДА“ ИЗА РЕШЕТАКА?

ће економије. Свечаност отварања је и прилика за потврду да ће центар, посредством запослених кинеских и српских радника и прометом кинеских производа допринети да Краљевчани боље упознају и продубе свест о кинеској култури и традицији. Широку лепезу најразноврснијих артикала, међу којима се може наћи све што је потребно једном домаћинству, чине увозни производи познатих произвођача, највећим делом из Италије и Турске, док на одељењу гардеробе преовлађују они који су изашли из погона домаћих произвођача, претежно из Новог Пазара, Јагодине и Крушевца. У „Панди“ су се похвалили високим клвалитетом и податком да су готово сви артикли у просеку двадесетак посто јефтинији од сличних у другим трговинским објектима што је наговестило могућност остваривања

заједничке користи, како за купца тако и продавца. На три нивоа лепо су аранжирани различити производи од делова мушке, женске и дечије гардеробе преко школског прибора, играчака, посуђа до предмета за опремање купатила. Најинтересантнијим за оне који су ангажовани на одређеним пословима сматра се начин избора у коме је предност давана искључиво онима који су вредни, а послодавца убедили да су спремни да раде. Отварање овог малопродајног објекта било је прилика за потврду отворености локалне средине према свима који желе да улажу и запошљавају нове раднике. Тада је мало ко и помишљао о могућности да ће овај објекат бити затворен пре истека трећег месеца рада. Разлог није лоше пословање већ решење Пореске управе којим се потврђује

да је седмодневни престанак рада резултат пословања које није у складу са постојећим прописима. Уз црвену траку на улазним вратима и прописно обавештење оверено печатом Пореске управе, које потврђује да је објекат привремено затворен до 29. септембра, истакнуто је и подсећање да је евидентирање промета основ за измирење пореских обавеза без којих нема новца за пензије, плате лекара, професора и других запослених у јавном сектору, али ни за социјалну помоћ најугроженијима и развој инфраструктуре. Иако је већ дан по отварању наговештено да се фискални рачуни у овој робној кући издају само на изричити захтев инспекторима је било потребно скоро три месеца да се увере у оно о чему су извештавали локални медији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.9.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

24.9.2017.

Лего Нинџаго филм

Након великог успеха „Лего филма“ и „Лего Бетмен филма“, Ворнер Брос доноси нову узбудљиву „Лего Нинџаго“ авантуру. Млади Лојд ће се заједно са својим пријатељима, који су сви тајни ратници, борити за град Нинџаго. Под вођством мудрог кунг фу мајстора Вуа мораће да победе злог Гармадона, који је уједно отац младог Лојда. У епској борби оца и сина, недисциплиновани тим савремених ратника мораће да научи да сарађује заједно како би ослободили своју праву снагу. „Лего Нинџаго“ је амерички компјутерски-анимирани филм студија за који режију и сценарио потписују Чарли Бин, Пол Фишер и Боб Логан. Базиран је на истоименој анимираној телевизијској серији „Лего Нинџаго“, а гласове анимираним јунацима позајмили су Џеки Чен, Џастин Теру, Дејв Франко, Мајкл Пења, Зек Вудс, Kумаил Нанјиани, Аби Џејкобсон, Фред Армисен и Oливија Ман. Филм се приказује до 27. септембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Поново код куће Свеже разведена од мужа, Алис Кини одлучује да започне са новим начином живота и са две младе кћерке сели се у родни град Лос Анђелес. Током изласка, поводом четрдесетог родендана, Алис упознаје три амбициозна млада филмска продуцента којима је потребан кров над главом. Дозвољава им да се привремено уселе код ње, али њихов договор добија неочекивани обрт. Нова невероватна породица, и свежа романса, биће у кризи када се Алисин бивши муж појави са кофером у рукама. „Поново код куће“ је прича о љубави, пријатељству и породици која преноси изузетно важну животну поруку - Живот изнова није за почетнике. „Поново код куће“ је типичан женски, паметан, духовит филм који ће женска публика обожавати као и претходне овог продуцентског тима, сценаристе и редатељке Ненси Меjерс и њене кћери Хали Меjерс –Шajер, а међу којима су: „The Intern“, „The Holiday“, „It’s Complicated“, „The Parent Trap“, „Something’s Gotta Give“, „What Women Want“. Деведесетседмоминутна романтична љубавна комедија, у којој главне улоге тумаче Рис Витерспун, Лејк Бел и Мајкл Шин, приказује се до 29.

септембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Кингсман: Златни круг „Кингсман: Тајна служба“, уводи у свет Кингсмана – независне, међународне обавештајне агенције, чији је главни циљ да свет буде сигурно место. У новом наставку јунаци се суочавају с новим изазовима. Када њихово седиште буде уништено путовање ће их одвести до открића сродне шпијунске агенције у Сједињеним Америчким Државама под називом Стејтсмен, која датира из времена када су обе агенције основане. Агенти Текила, Виски и Џинџер прискачу у помоћ пријатељима из Велике Британије и заједно крећу у борбу против зликовца.У новој авантури која тестира њихове границе и снаге, ове две елитне агенције мораће да се удруже како би победили немилосрдног заједничког непријатеља. Филм је по сопственом сценарију режирао Метју Вон, а главне улоге тумаче Терон Еџертон и Колин Фирт којима се придружују Џулијен Мур, Ченинг Тејтум, Хале Бери, Педро Паскал, Џеф Бриџис, Вини Џоунс и Елтон Џон. Гледаоци навикнути да Џулијен Мур виде у озбиљним драмским улогама овог пута ће имати прилику да је виде као главног зликовца Попи, најмоћније жене на свету која се бави производњом и продајом наркотика, а живи у далекој џунгли изолована од света. Још једно изненађење је легендарни музичар Елтон Џон у улози самог себе, као таоца немилосрдне Попи, која има опаке планове да промени читав свет. Велики део материјала за филм темељи се на стрипу Марка Милара, а с обзиром да никад није написао наставак за стрип, други део филма „Кингсман“ је потпуно оригиналан. Филм траје више од два сата, приказује се до 27. септембра, а пројекције почињу у 22 сата.

SERVIS I POPRAVKA

МАГАЗИН

24.9.2017.

AUDIO VIDEO TEHNIKE, MOBILNIH TELEFONA

Jug Bogdanova 55 v 036 317-317, 312-655 063 312 655 kanjevacdejan@live.com

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 24. И 30. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

24.9.2017.

24. септембар

622. — Мухамед и његови следбеници су окончали своју хиџру од Меке до Медине како би избегли верски прогон. 1706. — Шведска и Саксонија склопиле мир у Алтрантштату којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског. 1841. — Султан од Брунеја је предао Саравак британском авантуристи Џејмсу Бруку. 1852. — Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 километара од Париза до Трапа. 1863. — У Београду је основана Велика школа која је имала филозофски, правни и технички факултет. 1868. — У Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије. 1877. — Јапанска царска војска је поразила Саига Такаморија и самураје клана Сацума у бици код Широјаме, пресудној бици побуне Сацума. 1915. — Француска и Велика Британија у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на који су упућене снаге са фронта у Галипољу. 1941. — Владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избелиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа прокламовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација. 1941. — Партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра 1941, када су га

поново заузели Немци. 1960. — У Њупорту поринут „Ентерпрајз“, први амерички носач авиона на атомски погон. 1971. — Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности. 1986. — Београдски лист „Вечерње новости“ објавио Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској. 1988. — На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секинди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља. 1990. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђују Василиј Иванчук и Гата Камски. 1990. — Председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене. Источна Немачка формално напустила Варшавски пакт. 1993. — Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком. 1996. — САД, Русија, Кина, Уједињено Краљевство и Француска потписале документ о забрани нуклеарних проба. 1998. — Дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха

и за „фазне ваздушне операције“ на Косову. 2000. — Владимиро Монтесинос, шеф тајне службе за безбедност перуанског председника Алберта Фуџиморија, напустио Перу у јеку политичке кризе која је води-

ла новим изборим и затражио политички азил у Панами. Победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина Слободана Милошевића. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа Социјалистичка партија Србије и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов председник Југославије постао Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат ДОС. 2001. — Председник САД Џорџ Буш наредио америчким финансијским ин-

ституцијама да замржну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.

25. септембар 1066. — Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва. 1345. — После три године безуспешних покушаја, српски цар Душан је освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики. 1396. — Османска војска под командом Бајазита I је потукла хришћанску војску под командом Жигмунда Лускембуршког у бици код Никопоља. 1493. — Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет. 1513. — Конквистадор Васко Нуњез Балбоа је на обали данашњег Дајрена у Панами постао први Европљанин који је угледао Тихи океан из Новог света. 1555. — Карло V, Свети римски цар и лутерански кнезови окупљени у Шмалкалдски савез су склопили Аугзбуршки мир којим су изједначена права лутерана и римокатолика у Светом римском царству. 1932. — Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт. 1943. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР. 1957. — Припадници Америчке армије су допратили 9 црних ученика у средњу школу у Литл Року којој је наложено да прекине сегрегацију. 1959. — Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама. 1962. — Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона.

1963. — Војска у Доминиканској Републици је оборила либералну владу Хуана Боша и суспендовала Устав. 1973. — Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље. 1990. — Савет безбедности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних. 1991. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе. 1992. — Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „Хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД. 1994. — Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма. 1997. — Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 km на час. 2001. — Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата. 2005. — Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци.

26. септембар 1186. — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника. 1371. — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. 1580. — Енглески морепловац и гусар

24.9.2017.

МАГАЗИН

Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете. 1687. — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију. 1815. — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова. 1853. — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића. 1907. — Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта. 1918. — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата. 1941. — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце. 1960. — Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута. Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди. 1969. — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса. 1980. — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа. 1984. — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог

опијумског рата. 1988. — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг. 1989. — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“. 1995. — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије. 1997. — Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992. У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњовековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију. 2000. — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72. 2001. — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

27. септембар 1540. — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militan\s eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола. 1905. — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc2. 1922. — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо. 1937. — Основана

Осма београдска гимназија 1939. — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19-дневни отпор Варшављана и заузели град. 1940. — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине. 1947. — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу Совјетског Савеза, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту. 1962. — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада. 1964. — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату.

1968. — Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара. 1970. — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану. 1990. — Иран и Уједињено Краљевство су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од „фатве“, смртне казне којом је запрећено Рушдију. 1996. — Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски емират Авганистан. 1997. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1998. — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке. 2000. — Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократс к е опозиције Србиј е

(ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића. 2001. — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство. 2015. — Појавила се Витлејемска звезда послe више од 2000 година.

28. септембар 351. — Битка код Мурсе (данашњи Осијек): Римски цар Констанције II по цену великих жртава поразио западног узурпатора Магненција. 1066. — Нормански војвода Вилијам, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске. 1864. — У Лондону основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс. 1928. — Шкотски биолог Александар Флеминг је отркио пеницилин када је открио да ова гљива убија бактерије у његовој лабораторији. 1944. — Јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора. 1949. — Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље „социјалистичког лагера“, Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра. 1965. — Приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле живот. 1988. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Анатолија Карпова. 1990. — У Скупштини Србије усвојен нов Устав, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије.

1994. — У невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“, усмртивши 852 особе. 1996. — У Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба. 1996. — У сарајевском насељу Анекс убијен је Неџад Угљен, помоћник директора Агенције за истраге и документацију (AID). Починилац убиства није пронађен. 1998. — После две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку. 2000. — Савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле масовне протесте широм земље. 2000. — Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду. 2001. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија. 2002. — Шахисти сарајевске Босне по четврти пут освојили Куп европских шампиона.

29. септембар 480. п. н. е. — Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса. 61. п. н. е. — Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима. 1227. — Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у крсташки рат.

24.9.2017.

МАГАЗИН

1273. — Избором грофа Рудолфа I Хабсбурга за краља Светог римског царства, окончана је свађа око пристола. То је био почетак успона Хабсбурговаца на положај најмоћнијег немачког племства, које је готово непрекидно до 1806. владало царством. 1399. — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине. 1739. — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Рускотурски рат. 1911. — Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију. 1918. — Бугарска је након пораза на Солунском фронту у Првом светском рату потписала примирје са Савезницима („Солунско примирје“). 1923. — На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини. 1938. — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата. 1940. — Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком. 1941. — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу. 1957. — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом. 1958. — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани. 1967. — Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система.

1970. — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе. 1972. — Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе. 1979. — Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину. Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за „геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права“. 1988. — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир. 1991. — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1993. — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије. 1994. — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске. 1999. — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином. 2000. — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева. 2001. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања

терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

30. септембар 1399. — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо. 1846. — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба. 1912. — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти. 1915. — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања. 1941. — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца. 1949. — Окончан је Берлински ваздушни мост успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница. 1962. — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци. 1965. — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ су отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи. 1966. — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника,

остао само Рудолф Хес. Боцвана стекла независност. 1970. — Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији. 1980. — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту. 1988. — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико. 1990. — СССР нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током Шестодневног рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе с Јужном Корејом. 1991. — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1992. — Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима. Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте. 1993. — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи. 1994. — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова. 1999. — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност. 2000. — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти. 2005. – Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазваши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs