MagazIN 301

Краљевски

Година V * Број 301 * 17. септембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

17.9.2017.

У овом броју: Српска краљевства у средњем веку Манастир Жича у средњем веку Велики почетак Овековечена чуда Свечаница - песмарица У част Стефана Првовенчаног Борба средњовековних витезова Деведесет девет година сећања

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 14 16 20 24 28 36 46

Тријумфални поход српске војске Провера завршног рачуна Право на здраву животну средину Човек се евзује за реч... Запошљавање у врху приоритета Озбиљан рад на три фронта Пешачењем до здравља На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

52 60 62 66 74 80 86 92 94

3

4

МАГАЗИН 17.9.2017.

5

6

МАГАЗИН 17.9.2017.

7

8

МАГАЗИН 17.9.2017.

9

Међународни научни скуп

МАГАЗИН

17.9.2017.

СРПСКА КРАЉЕВСТВ

10

- Међународни научни скуп „Српска краљевства у средњем веку“ најзначајнији догађај ове врсте у последње две деценије - Манастири Жиче и Студенице баштине традицију оснивања немањићке државе и аутокефалности Српске православне цркве. - Реферати представљени на међународном научном скупу историчара обрађивали теме везане за сам догађај крунисања Стефана Првовенчаног, али и његове последице на каснији развој српске средњовековне државе. - У последњих двадесет година није откривен ни један нови извор из периода Средњег века, па нове генерације истраживача праве помак само новим интерпретацијама догађаја

Фото: М. Радовановић

ВА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

11

МАГАЗИН

17.9.2017.

Ц

12

ентрални догађај манифестације „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“, којим се обележава осам стотина година од крунисања првог српског краља и међународног признања државе, представља дводневни Међународни научни скуп „Српска краљевства у средњем веку“ који је почео са радом у петак 15. септембра. Организатори скупа су Одељење за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, Одсек за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу и Град Краљево. Догађај који значајем превазилази локалне оквире допринео је да се одржи у Краљеву, у непосредној близини манастира Жиче и Студенице који баштине традицију оснивања немањићке државе и аутокефалности Српске православне цркве.

Повод за скуп еминентних научника је један од важнијих дана у историји Србије и српског народа за који су везане разне контроверзе, више за јавност него историју, а професор др Синиша Мишић подсећа да је у историографији тај догађај прилично чист јер око њега нема контроверзних догађаја. Иако је српска држава постојала и пре Стефана Немање и Стефана Првовенчаног значај догађаја огледа се у високом степену међународног признања. Оно се чини још значајнијим ако се зна да су сви европски народи у раном Средњем веку имали више својих држава, Немачка чак 86 кнежевина и војводстава, које су се током даље историје уједињавале у једну или две.

- Такав степен међународног признања и међународног карактера Србије је први пут стечен 1217. године добијањем круне и крунисањем Стефана Првовенчаног. Важно за ову средину је да се у то време десила транзиција средишта средњовековне

српске државе које је, у време Немање и његових синова и у време Стефана Првовенчаног, почело да се помера седиште из Раса ка долини три Мораве. Та концепција ће бити напуштена у време краља Милутина када ће се средиште државе поново померити према југу и трајно остати тамо за време владавине династије Немањића. За данашњу државу, и српски народ, ово је датум од прворазредног значаја, један од датума којима се сви народи у Европи поносе. Нисам стекао утисак да се ми на том нивоу односимо како бисмо могли. Ми смо као историчари, и службено задужени за изградњу историјске свести у народу а не само да образујемо студенте, сматрали потребним да се огласимо једним оваквим скупом. Ја сам сматрао да скуп треба направити у Краљеву, а не у Београду где је често академског карактера, па само слушамо једни друге – каже др Мишић. Реферати представљени на скупу историчара обрађивали су теме веза-

не за сам догађај, али и његове последице на каснији развој српске средњовековне државе. Значајним за Средњи век сматра се податак да се круна на неки начин касније преселила у средњовековну босанску државу чији је владар Твртко први преузео и доживљавао као круну Срба, јер се декларисао као краљ Срба и Босне. Први дан научног скупа повод је за уверење да ће резултирати новим погледом на оно што познаје данашња историографија, а да ће синтетизовање познатих података бацити ново светло на њих како би се добиле нове интерпретације које ће у неким сегментима бити боље од до сада познатих. Историографија се као научна дисциплина у континуитету развија више од сто година, српска посебно истраживањем средњовековних тема, па готово да нема питања које раније генерације већ нису обрађивале. Податак да у последњих двадесет година није откривен ни један нови извор из те

области води ка ставу да нове генерације истраживача праве помак новим интерпретацијама.

- Могу да постоје нове интерпретације, могу да се поставе нова питања постојећим изворима која због општег образовања истраживача пре педесет година није било могуће, не због тога што су били неспособни, него просто јер технолошка знања нису била на нивоу на коме су данас кад један документ помоћу компјутера можете снимити на милион начина, да га изоштрите, очистите и боље прочитате него што је могао да га прочита Михајло Динић који је имао на располагању лупу и ништа више. Постоји читав низ сегмената о којима се могу дати бољи резултати на појединим изворима, и могу се дати боље интерпретације, јер увек има фигура које су занемарене. Оне нису потпуно непознате, али су истраживачки непознате и занимљиве данашњим генерацијама истраживача. У том погледу у српској средњовековној

историографији постоји напредак, јер она није као историографија од 16. до 18. века где можете наћи документа која никада нико није погледао. То је најмрачнији и најмање развијен део наше историје, а ми с једне стране имамо срећу да се српска историографија од времена Стојана Новаковића углавном развијала преко медијавистике, а са друге је за нас истраживаче несрећа јер је знатно теже радити на тим епохама него на неким другим где има много више неистраженог метаријала – каже др Мишић. Манифестација „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“ пружила је прилику Краљевчанима да током шест дана буду присутни на петанестак различитих програма који укључују изложбе, промоције књига, предавања, витешке игре и концерте, али и да у оквиру научног скупа, који се оцењује најзначајнијим догађајем ове врсте у последње две деценије, сазнају нешто више о значајним догађајима с почетка тринаестог века. Т. Радовановић

13

Допринос Историјског архива обележавању јубилеја

МАГАЗИН

17.9.2017.

МАНАСТИР ЖИЧА

14

- У расподели задужења за обележавање значајног јубилеја од успостављања српске државности задатак да организује предавање др Драгољуба Драшковића под називом „Манастир Жича – центар архиепископије, епархије и сабора у средњем веку“ припало је Историјском архиву. – Стефан Првовенчани и Свети Сава омогућили да се у тадашњој Краљевини Србији створе услови за развој индивидуалности у политичком, културном, књижевном, правном и националном смислу, јер су се у земљи коначно стекли услови да се развије српска национална свест и српско национално биће. – У наредне три године Краљево ће бити престоница културе Србије и културна престоница читавог српског народа

О

лујно невреме које је у вечерњим часовима првог дана у недељи изненада погодило Краљево спречило је да више од педесетак људи дође у зграду Народног му-

зеја на Тргу Светог Саве како би присуствовали предавању др Драгољуба Драшковића под називом „Манастир Жича – центар архиепископије, епархије и сабора у средњем веку“. И по-

ред тога просторија у којој је планирано одржавање била је испуњена до последњег места, претежно запосленима у Историјском архиву који је организовао предавање у склопу обележавања

У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

осам стоте годишњице крунусања Стефана Првовенчаног у програму под називом „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“, Незадовољство присутних већ пословичним кашњењем почетка овом приликом је додатно појачано чињеницом да су предавач и директорка Историјског архива пуних десетак минута без речи седели за столом испред препуне дворане у којој је мало коме било јасно шта се догађа. Разлог је можда и чињеница да је шест столица у првом реду, резервисаних за званице, дуго било празно све док се неко није сетио да је илузорно више чекати, па их је попунио посетиоцима из задњих редова. То ни у ком случају не умањује значај, нити интересантност, теме која се везује за осам векова дуг период од крунисања Стефана Првовенчаног и аутокефалности Српске православне цркве.

Чин крунисања уздигао је Србију у ранг краљевине и сврстао је у ред међународно признатих европских земаља у време кад прилике на старом континенту нису биле сјајне ни за Византију која јој је била узор. То се у првом реду односи на јединствен спој цркве и државе из кога се изводи закључак о неопходности самосталности и једне и друге институције. Самосталност цркве потврђена је 1219. године у Никеји где је Растко Немањић, потоњи Свети Сава, хиротонисан за првог српског архиепископа, а за седиште архиепископије изабрана задужбина његовог брата Стефана Првовенчаног Манастир Жича. Њих двојица су својим делом омогућили да се у тадашњој Краљевини Србији створе услови за развој индивидуалности у политичком, културном, књижевном, правном и националном смислу, јер су се у земљи коначно стекли услови да

се развије српска национална свест и српско национално биће. Пре него је др Даниловић проговорио коју реч о Манастиру Жичи као центру архиепископије, епархије и сабора у Средњем веку“ чуло се и то да о важности значајног јубилеја довољно говори чињеница да се обележавање одвија под покровитељством председника Србије и да ће Краљево, захваљујући томе, у наредне три године бити престоница културе Србије и културна престоница читавог српског народа. Предавање др Даниловића „Манастир Жича - центар архиепископије, епархије и сабора у Средњем веку“ резултат је дугогодишњег рада и подробног истраживања аутора који пред јавност доноси нове чињенице и детаље везане за ову светињу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 17.9.2017.

У оквиру манифестације „Краљ Стефан Првовенчани – VIII векова“

ВЕЛИКИ ПОЧЕТАК

- Средњи век као сложена историјска тема захтева дуге припреме, велике и обимне радове уз колективно ангажовање великог броја стручњака. - Представљен само део богатог фундуса музејских збирки које чувају национално благо, пре свега оригинални фреско живопис настао по жељи Светог Саве и уметника који су дошли из византијског света да би живописали цркву Светог спаса. - Народни музеј у Краљеву чува и баштини веома озбиљну збирку копија фресака студеничке пластике. – Средином тринаестог века су међу Србима стварали најбољи сликари цивилизованог света

17

17.9.2017.

МАГАЗИН

18

У

холу сталне поставке на првом спрату краљевачког Народног музеја у оквиру манифестације „Краљ Стефан Првовенчани – VIII векова“, отворена је изложба оригиналних фрагмената првобитног фреско сликарства Спасовог храма и копије фресака из Манастира Студенице и Жиче. Изложбу експоната из Збирке Народног музеја Краљево под називом „Велики почетак: Манастири Жича и Студеница“, коју су поставиле музејски саветници Сузана Новчић и Татјана Михајловић, отворила је директорка ове установе Марија Жарчанин Станишић. С обзиром на величину и значај јубилеја као повода за поставку, а у односу на сличне у прошлости, изложба се сматра скромном тим пре што Средњи век као сложена историјска тема

захтева дуге припреме, велике и обимне радове уз колективно ангажовање великог броја стручњака што је овом приликом, због ограниченог времена, изостало. Зато су ауторке одлучиле да представе само део богатог фундуса музејских збирки које чувају национално благо, пре свега оригинални фреско живопис настао по жељи Светог Саве и уметника који су дошли из византијског света да би живописали цркву Светог спаса.

- Осам векова и више ове фреске су биле у јамама у цркви Светог спаса. Захваљујући археолошким истраживањима оне су пред нама и представљају велики и значајан корпус за све истраживаче уметности средњег века, али и велику интересантну причу и за обичну публику, с обзиром да представљају све оно што је Свети Сава замислио

да представи у самој цркви. С друге стране налазе се и копије фресака, пре свега Рашке школе, само један мали део из манастира Жиче и Студенице. Народни музеј у Краљеву чува и баштини веома озбиљну збирку копија фресака студеничке пластике. Та потка је основана шездесетих година прошлог века захваљујући сарадњи са Народним музејом у Београду и још много институција, Галеријом фресака и другима када је у Паризу прављена озбиљна изложба копија фресака којом је Србија представила своје национално благо – истакла је ауторка изложбе Сузана Новчић уз подсећање да је још тада краљевачком музеју поклоњен читав корпус фресака које се односе на Рашку школу. Поред ових у збирци се налазе копије фресака манастира Дечана, Пећке

мену међу Србима стварали најбољи сликари цивилизованог света. Било је то средином тринаестог века када су на престолу земље седели син и унуци Немањића, а Србија се, можда једини пут, нашла на челу сликарског стварања у Европи кад су се на обалама Милешеве, на изворишту Рашке и пропланцима над Ибром обрели највећи мајстори боја, удружени са даровитим градитељима и вајарима.

- Време је простору српске земље и њеним уметницима наменило предводничко место. Цариград, уметничка и политичка метропола Византијског царства, успео је у XII веку да образује нов став у сликарству. Сликари окупљени око двора створили су тзв. Комнински стил, а у том стилу репрезентативна дела као што су неки мозаици на галерији Св. Софије у Ца-

риграду или фреске Нерези и Бачкова на Балкану. Тек што су средином истог века засновали нову државну творевину под Стефаном Немањом, Срби су одмах дошли у додир са уметницима који су у истом духу стварали на Балкану. Када је 1204. године пао Цариград, ослабљено и исцрпљено Византијско царство се распало. Падом Цариграда под Латине измениле су се прилике на Балкану. Немањина државна творевина стално је јачала. Држава се простирала на подручју око Мораве, Ибра, Неретве, а границе су јој допирале до Шар-планине и Јужног Јадрана. Богатство и самосталност државе и цркве били су подлога за полет књижевности и уметности. Рађао се нови тип црквене грађевине, који је у науци добио назив рашки, по реци Рашкој – записао је др Војислав Ђурић.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

патријаршије, Грачанице, Богородице љевишке и других, а тренутни услови и политичке прилике воде ка ставу да копије у једном тренутку постају оригинали и једини могући начин за упознавање са Средњим веком и националном баштином. Фреске су настајале у врло сложеном историјском контексту када је византијска држава у кризи, која почиње 1180. смрћу цара Манојла а озбиљно се захуктава 1204. падом Цариграда, кад српска држава, култура, религија и политика у једној симбиози стварају државу и цркву, а тиме културу и уметност која остаје. Редовни професор Филозофског факултета и редовни члан Одељења историјских наука Српске академије наука и уметности, др Војислав Ђурић одавно је записао како су у једном вре-

19

Српске светиње са Косова и Метохије на фотографијама

МАГАЗИН

17.9.2017.

ОВЕКОВЕЧЕНА ЧУДА

20

- Изложба фотографија Александра Радоша „Косово и Метохија – хармонија, манастири и цркве“ на јасан и упечатљив начин приказује сво богатство које поседују највеће српске светиње са простора јужне покрајине. – Док су владари западних држава градили велелепне дворце да би угодили себи, скромни Немањићи су градили цркве и манастире да би угодили богу и завештали их читавом српском народу. - Изложба плени лепотом и буди самосвесност на традицију и историју. - Сваки је православни храм дом молитве, љубави и светлости. - Аутор је на фотографијама промовисао један од суштинских принципа византијске естетике, истицање антиподности и парадокса

21

МАГАЗИН

17.9.2017.

М

22

анифестација „Краљ Стефан Првовенчани - осам векова“ прилика је за низ различитих програма које су припремиле краљевачке установе културе у сусрет Међународном научном скупу под називом „Српска краљевства у Средњем веку“. Свечано отварање скупа у Свечаној сали зграде Градске управе обогаћено је изложбом фотографија Александра Радоша „Косово и Метохија – хармонија, манастири и цркве“ на којој експонати на јасан и упечатљив начин приказују сво богатство које поседују највеће српске светиње са простора јужне покрајине. Изложба је из престонице најпре стигла у краљевски град да би кроз тему, мотиве, бројне детаље и симболику експоната употпунила заједничку причу обележавања осам стоте годишњице крунисања првог српског краља Стефана Првовенчаног. Уверење да су Немањићи заједничко презиме читавог српског рода води ка ставу да је изложба овог типа посебна привилегија јер су на 33 фотографије приказане највеће светиње,

манастири Грачаница и Богородица љевишка, задужбине краља Стефана Уроша Другог Милутина, Манастир Високи Дечани задужбина краља Стефана Уроша Трећег Дечанског, Манастир Светих архангела задужбина краља цара Стефана Уроша Четвртог Душана Силног, али и Пећка патријаршија, Манастир Зочиште у Великој Хочи, Манастир Девић, Црква Светог Николе у Осојанима и заједнички, али највећи, анђео чувар благопочивши патријарх Павле. Отварање изложбе прилика је за подсећање да су владари западних држава градили велелепне дворце да би угодили себи, а скромни Немањићи цркве и манастире да би угодили богу и завештали их читавом српском народу. Због тога се сматрају заједничким светињама које припадају свима и као најјаче нити повезују сав народ. Чуло се још и да су сидро у времену и светионици који својом светошћу и светлошћу чувају и показују пут којим треба ходити. Част да отвори изложбу указана је професору др Драгиши Бојовићу који се

одговорног задатка прихватио и пре него је схватио о каквим се експонатима ради.

- О Косову је све речено, нема више шта, али је проблем како то слушамо, да ли слушамо и да ли то добро чујемо. Зато ова изложба има двојак карактер, да плени лепотом и да пробуди самосвесност на традицију и историју, да пробуди неке тишине и помери велелепност свега што је данас у великој опасности. Косово говори само за себе. И ми смо Косово. Апелујем да се на овај начин пробудимо, да то ценимо а не да експлоатишемо тему Косова због неких потпуно других разлога. Сваки је православни храм дом молитве, љубави и светлости. Да није било Жиче не би било метохијских и косовских светиња зато што је једно од љубљених чеда првог српског архиепископа Светога Саве. Његов наследник на престолу је, столујући овде у Жичи, преневши столицу српске архиепископије у то дивно и питомо метохијско место један зрак те светлости пренео у Пећ.

жанске светлости којој, уз божју помоћ, треба сви да стреме.

- Имајући све то у виду, и исписујући на неки начин једну малу химну овим дивним сликама, не бих желео да отворим ову изложбу. Желео бих да изложба помогне да се мало отвори небо не би ли нам примило молитве и не би ли сачували оно што нам је у овоме тренутку најважније, а то су Метохија и Косово – каже др Бојовић. Аутор фотографија потврђује да су бројне од њих настале као резултат привилегије да се нађе у посебним условима, не ретко и у друштву патријарха Павла, током четири месеца боравка у Пећкој патријаршији. Био је то, каже он, почетак опчињености, заљубљености и потпуне решености да се заиста бори.

- Ништа нисам плански радио, али сам радио из душе. Док сам снимао неке наше светиње, ишао и тражио, имао сам привилегију да ме тако прихватају у манастирима. Сва врата су ми се увек отварала, па имам толико материјала од кога је ово само један део. Моја идеја је била да освестим људе, да погле-

дају традицију историју, културу, државност и богатство које носимо – каже аутор. Велики број фотографија настао је у условима кад на простору Косова и Метохије није било једноставно снимати све српске светиње, па је у посебним приликама имао заштиту међународних снага стационираних на овом делу земље. Њихова улога је посебно дошла до изражаја у случају Богородице љевишке снимљене у последњем моменту у условима који нису гарантовали да би се, без овог типа пратње, уопште вратио. Основно осећање понето са ових простора везује се за божје људе који својим животима чувају светиње због чега заслужују посебно дивљење и изазивају осећај чврсте повезаности, посебно са сестрама у Пећкој патријаршији. Све што је трајно забележено на фотографијама настало је, каже аутор, у тренуцима које је доживљавао као чуда. Он их је само бележио. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Не треба заборавити да је тај исти зрак светлости Свети Сава пре тога у Студеницу донео из Свете земље, а онда из наше Студенице у нашу Жичу. Тако су настале светиње које је објективом овековечи Александар Радош – истакао је др Бојовић. Аутор је на фотографијама промовисао један од суштинских принципа византијске естетике, истицање антиподности и парадокса. Имајући у виду време у коме опстајавају косовске и метохијске светиње определио се да тамним бојама нагласи оно што се по некад не види, и што је суштина сваке православне уметности, а то је светлост. Зато је и око Грачанице све тамно, а само се она светли. То није, каже др Бојовић, видљива дневна светлост него се свети и светли светлошћу, како је то рекао Свети Сава у Жичи, која не ишчезава. Тамни облаци над Дечанима, тамна Богородица љевишка, Пећка патријаршија и свака друга тама на фотографијама није због таме, јер се права светлост никад није ни срела са тамом, него да би нагласила постојање истинске бо-

23

Обележавање осам векова од крунисања првог српског краља

МАГАЗИН

17.9.2017.

СВЕЧАНИЦА -

24

ПЕСМАРИЦА

- Краљевачке установе културе током шест дана, у оквиру манифестације „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“ организовале петанестак занимљивих програма. – Први програм под називом „Свечаница – песмарица“ у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ концерт ученика Одсека за традиционалну музику Музичке школе „Стеван Мокрањац“. – Музика из земаља којима је владао први српски краљ и стихови из књиге „Сабрана дела“ Стефана Првовенчаног. – Изостало веће интересовање грађана

25

П

МАГАЗИН

17.9.2017.

рвог дана минуле недеље низом разноврсних програма, а под покровитељством председника Србије Александра Вучића, отпочело је обележавање осам стотина година од крунисања првог српског краља Стефана Првовенчаног. Припреме за обележавање значајног датума отпочеле су почетком године формирањем организационог одбора, а све што је од тада учињено препознали су Министарство културе и Кабинет председника Републике. У обележавање су укључене све установе културе које су припремиле петнаестак различитих програма одржаних током шест дана манифестације. Посебно место у календару манифестације представља научни скуп посвећен првом српском краљу као прилика да се, колико стручној толико и широј јавности, приближе значајни датуми из историје. И пре званичног почетка било је програма

26

посвећених овој теми, а бројни други везани за њу најављују се у оквиру редовних активности установа културе. Први у низу програма посвећених значаном јубилеју, а у оквиру јединственог под називом „Краљ Стефан Првовенчани - осам векова“, отпочео је у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ а, под именом „Свечаницапесмарица за Стефана Првовенчаног“ извели су га ученици Одсека за традиционалну музику Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у класи др Злате Марјановић. Друштво им је правио млади краљевачки глумац Драган Пешић који је казивао стихове из књиге „Сабрана дела“ Стефана Првовенчаног, чији је издавач краљевачка библиотека, а из заоставштине Васка Попе приредио професор др Ђорђе Трифуновић. Да пре само неколико дана потврђен став о значају медија у обавештавању грађана о значајном догађају није

био без основа показало се већ у првом програму обележавања овогодишњег јубилеја на чији се почетак чекао десетак минута, понајвише из разлога што у сали на трећем спрату библиотеке није било више од десетак посетилаца. Ни податак да их је до краја пристигло још неколико не може да умањи значај чињенице да догађај коме је посвећен, а и оно што су приказали млади уметници, заслужују много више. Најбоља потврда је једносатни програм који никога у библиотеци није могао да остави равнодушним без обзира колико познају музику из овог периода српске историје. На репертоару овог необичног састава, мушке и женске певачке групе и извођача на традиционалним инструментима тог доба, нашла се музика из земаља којима је владао Стефан Првовенчани. Почев од првих, црквено народне „Славите Господа“, „Елегије“ са просто-

ра ужег дела Србије, „Девојка је зелен бор садила“ са простора Косова и „Сирота сам, нико ми не жалује“ из околине Бачког Моноштора пажња присутних није попуштала ни при извођењу наредних „Отишла је Ленка за дрва“ која потиче са простора из околине Охрида, „Ој, Миљано, миље моје“ из Рибнице, „Вук на вука ни у гори неће“ са простора Босанске крајине и „Мајка буди Раду“ из Херцеговине. Да је репертоар максимално уигран најбоље потврђује податак да су се певачи и инструменталисти смењивали без посебне најаве, а одмарали само у тренуцима док је глумац Краљевачког позоришта Драган Пешић изговарао стихове Стефана Првовенчаног. Тешко је речима описати расположење присутних током извођења композиција „Зададе се тамна јоблачина“ са простора југоисточне Србије, „Пеперуда ходеше“ из Бугарске или „Проше-

тала је Богородица“ из Грчке. Међу двадесет шест композиција биле су још „Змај пролеће/Тодора љиља кршила“, „Покара Турчин черна робиња“, „Заспо Јанко, под јабланом“, „Ој, дјевојко, бела и румена“, О, море дубоко“, „Хода, хода преко поља“ „Пјевала бих, но не могу сама“. Колико је интерпретација заокупила пажњу малобројних посетилаца на најбољи начин потврђује податак да се мало ко обазирао на изненадно јако невреме које је разносило до тада уредно сређене папира на столовима библиотеке. Атмосфера је била на висини до краја овог интересантног програма који је употпунило извођење песама „Колика је гора божурова“, „Заиграше врани коњи“, „Мој невене, дошло време“, „Ој невенко, мој невенко“, „Овчеполско оро“, „Што лудо сон сонило“ и „Ој, ливадо, росна траво“. Етно одсек Музичке школе „Стеван

Мокрањац“, сада Одсек за традиционалну музику, установљен је школске 2004/2005. а претходило му је две године експерименталне наставе проучавања тонских основа српског музичког наслеђа. Одсек за традиционалну музику Основне музичке школе обухвата проучавање народних дувачких инструмената, народних жичаних инструмената и народног традиционалног певања, а Средње музичке школе пружа могућност комплексног музичког и етномузикошког образовања обухваћеног наставним програмом са главним предметима – традиционално певање или традиционално свирање. Овај одсек је, као један од ретких у Србији, постигао значајне резултате у квалитету знања ученика, али и у оквиру такмичења и других облика јавних наступа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 17.9.2017.

30

МАГАЗИН 17.9.2017.

31

32

МАГАЗИН 17.9.2017.

33

34

МАГАЗИН 17.9.2017.

35

Драгоцено искуство најмлађих Краљевчана

МАГАЗИН

17.9.2017.

БОРБЕ СРЕДЊОВЕК

36

- „Надметање у витешким дисциплинама“ најпосећенији од петнаестак програма којима се, под називом „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“, у Краљеву обележава значајан јубилеј.

- Чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ одазвали су се позиву Туристичке организације и Градске управе да приреде витешко вече у част Стефана Првовенчаног, а у години у којој се обележава осам стотина година од његовог крунисања. - Аутентична опрема средњовековних витезова може да достигне између 35 и 50 кила по једном. - Наступ певачких група „Херувими“ и „Косовски божури“ пред суморно празном великом двораном Дома Војске Србије

Фото: М. Радовановић

КОВНИХ ВИТЕЗОВА

37

38

17.9.2017.

МАГАЗИН

40

У

расподели задужења при конципирању програма којим се обележава осам стотина година од крунисања првог српског краља Стефана Првовенчаног Туристичкој организацији Краљева је запала организација надметања у витешким дисциплинама и наступи група „Херувими“ и „Косовски божури“. Плато испред Православног духовног центра „Владика Николај Велимировић“ је у среду вече био пунији него обично понајвише због, за многоборојне пролазнике неочекиване, појаве средњовековних витеза под пуном ратном спремом. Атрактивно обучени стасити момци допринели су да „Надметање у витешким дисциплинама“ буде до тада најпосећенији од петнаестак програма којима се, под називом „Краљ Стефан Првовенчани –

осам векова“, у Краљеву обележава значајан јубилеј. Чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ одазвали су се позиву Туристичке организације и Градске управе да приреде витешко вече у част Стефана Првовенчаног, а у години у којој се обележава осам стотина година од његовог крунисања. Дружина је дала мали допринос обележавању значајног јубилеја приказом борби средњовековних витезова што је оставило јак утисак на најмлађе који су се за ту прилику одрекли игара на оближњем полигону. У години када навршава прву декаду постојања Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ истрајава у настојањима да свуда где се појави присутнима приближи важан сегмент српске историје, културе и спорта и на аутентичан начин прикаже нашу увежбаност и физичку

припремљеност својих чланова. Приручници и историјски извори који сведоче о начину обуке и тренинга средњовековних ратника основа су на којој чланови дружине приступају припремама за увежбавање елемената који карактеришу борбу средњовековних витезова. Значајним елементом сваког наступа сматра се и аутентична опрема прављена по принципима на којима је стварана у Средњем веку, а у дружини посебно наглашавају да не представља само костиме, каквим их сматра већина недовољно упућених посматрача, него аутентичну опрему тог периода која по једном витезу може да достигне између 35 и 50 кила. Надметање у витешким дисциплинама у оквиру обележавања осам стоте годишњице од крунисања Стефана Првовеначног прилика је за потврду да

температура између витешког оклопа и његовог тела достиже и 80 Целзијусових степени што у значајној мери утиче на дужину борбе у којој је најзначајнија јачина противника. И у савременим условима је више пута потврђено да у неравноправној борби, која по правилу траје кратко, може да пресуди и један ударац. Чланови „Свебора“ подсећају да, у случајевима кад се један на другог намере два јунака приближне снаге, борба може да потраје а народне песме потврђују чак и до поднева летњег дана. Епске народне песме које се користе као извори за израду оружја и опреме, али и својеврсни приручник који описује начине борбе, потврђују да се борбе сабљама воде док се не поломе, наставља се рукама све док не издају па се по који пут значајним за коначни ефекат покажу и зуби.

Велика сала Дома Војске Србије је ове познолетовске вечери деловала суморно празно пред наступ певачких група „Херувими“ и „Косовски божури“ које су обележиле трећи дан манифестације „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“, јер је педесетак присутних било премало у односу на капацитет дворане. Светковина уприличена поводом осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног за краља Србије још једна је од прилика за потврду значаја догађаја каквим ретко ко у Европи може да се похвали. То је и прилика за сусрет са певачким друштвима „Херувими“ и „Косовски божури“ који су изводили песме домаћих композитора по текстовима владике Николаја Велимировића и Небојше Мастиловића, завештање Стефана Првовенчаног и песме са про-

стора Косова и Метохије. „Косовски божури“ пуну деценију песмом преносе љубав према Косову и Метохији, Србији и Русији, шире искрени партиотизам и указују на страдање којима је изложен српски народ на простору јужне српске покрајине. Певачко – рецитаторски хор постоји од 2005. године, а основала га је глумица Ивана Жигон са петнаесторо деце из енклава Косова и Метохије, Ораховац, Велика Хоча, Приштина, Гораждевац, Прилужје, Грачаница, Кметовце, Летница. Хор је одржао више од сто концерата у Србији, Црној Гори, Русији, Белорусији и Француској на српском, руском и енглеском језику, а указом председника Руске Федерације Владимира Путина у Москви га је одликовао режисер Никита Михалков. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 17.9.2017.

43

44

МАГАЗИН 17.9.2017.

45

46

МАГАЗИН 17.9.2017.

Обележен Дан пробоја Солунског фронта

ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТ ГОДИНА СЕЋАЊА - О трагичним последицама Великог рата сведочи милион и 200 хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама, као и од болести које су донели аустроугарски војници.

- О доприносу Среза жичког у Великом рату сведочи податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. - У Првом светском рату је учествовало седамдесет милиона становника из више од 33 државе.

– Животе изгубило десет милиона војника, а рањено два пута више.

- Народи који не обележавају значајне историјске догађаје из своје прошлости не могу рачунати да ће имати светлу будућност

47

МАГАЗИН

17.9.2017.

П

48

етнаести дан септембра сваке године је повод да се са посебном пажњом подсети на проток још једне, ове године деведесет девете, године од пробоја Солунског фронта који је одлучујуће утицао на даљи ток ратних операција у Првом светском рату. Иако у Краљеву одавно нема преживелих учесника Великог рата сваког 15. септембра се полагањем венаца и цвећа на споменик српским ратницима поново подсећа на једну од највећих победа, али и трагедија српског народа. Деведесет девет година касније Краљево се у петак још једном подсетило свих ратника са ових простора који су учествовали у Првом светском рату, посебно пробоју Солунског фронта, и тиме дали знатан допринос ослобођењу Србије и свему што се након тога дешавало. Пробој Солунског фронта је историјски датум за Србију, јер су од тог дана у незаустављивом јуришу један за другим ослобађани сви окупирани градови, а српска војска из Краљева коначно протерала окупаторске снаге већ 22. октобра 1918. године. У вечерњим часовима тог дана у град је ушла коњичка патрола капетана Богдана Јевтовића и означила крај четворогодишње окупације. Дан пробоја Солунског фронта полагањем венаца традиционално обележава Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, а овог 15. септембра су то пред спомеником на Тргу српских ратника учинили и градоначелник Краљева др Предраг Терзић са сарадницима, представници Рашког управног округа, полиције и Војске Србије. Парастос за покој душа свих који су пали за слободу отаџбине, не само у време Првог светског рата него и небројаних од Косовског боја до данашњих дана, служио је старешина Храма Светог Саве свештеник Сандо Радоја и подсетио на временску дистанцу и годину дана даље од догађаја којих се српски народ сећа на овај дан.

- Физички удаљенији на значи да смо се духовно удаљили. Чини ми се да се још више приближавамо њима. Приближавамо се јер нас има у све ве-

ћем броју, а што је још важније ту су дечица, наши наследници и носиоци предања које треба им пренесемо за будућа поколења. Данас смо се помолили за све који су пострадали и у отаџбинским ратовима положили живот за слободу. Сигуран сам да су многи од њих међу светима, па за њихов покој душа није потребно ни узносити молитву јер смо ми ти који, молећи њима, треба да умолимо господа за род наш. Осим тога и славним војсковођама и војницима који су заиста велики подвиг учинили, и плодове чијег рада данас уживамо јер живимо у слободи у слободној земљи. Осим њих молили смо се и за оне који су остали у својим домовима. То су биле њихове супруге, њихове мајке и њихова деца чији подвиг није био ни за делић мањи него што је био подвиг њихових мужева, њихових очева. И заиста, оне су те које су изнеле бреме и тешкоће тога времена и успеле да у послератним годинама опораве своју земљу, опораве свој народ, опораве и своје душе. А то се само боже благодаћу божјом, јер су имале заиста веру у бога. Осим што смо данас поменули славне претке из рода нашега, браћу и сестре наше по вери и нацији, грех би од бога био да се не сетимо и свих оних који су својим трудом, а пре свега својим животом, учинили да помогну макар у најмањем делићу великог бремена које су носили наши преци. То су браћа наша и сестре наше који нису из рода нашега, и нису по вери нашој, али су по духу браћа и сестре јер су учинили и саосећали, и на крају, већина од њих је живот положила заједно са нашим прецима. У то име и њима се данас захваљујемо и чинимо молитву господу за њихове душе, јер су својим делом заслужиле да буду достојне царства небескога, да господ њих и њихове потомке чува онако као што чува и нас дан данас. Нека је вечна слава нашим прецима, а нама нека буде за наук њихово дело да у животу увек знамо, смемо, имамо могућности и храбрости да прихватимо оно што је за вечно наше постојање. Јер, како каже свети кнез

Лазар, земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека – поручио је Радоја. О трагичним последицама Великог рата сведочи милион и 200 хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама као и од болести које су донели аустроугарски војници, а о доприносу Среза жичког у Великом рату податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. На њих подсећа 57 споменика и различитих споменичких обележја у какве спадају спомен цркве, спомен чесме, спомен звонаре и спомен плоче на задружним домовима и школама, али и галерија крајпуташа у Самаилима и Цветкама. Сви они трајно чувају сећање на јунаке Првог светског рата и подсећају на потребу да то чине и генерације које тек долазе. Пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године означен је почетак краја највећег сукоба у историји човечанства до тада, јер је у Првом светском рату учествовало седамдесет милиона становника из више од 33 државе. За српску историју овај датум је значајан јер је фронт пробила српска војска, тачније Шумадијска дивизија из састава Друге српске армије, уз помоћ две француске дивизије. Историчар Милољуб Арсић подсећа да су у састав Шумадијске дивизије били укључени борци са подручја Краљева и околине сврстани у десети, једанаести и дванаести пук. Значај пробоја Солунског фронта најбоље потврђује податак да је само неколико дана касније капитулирала Бугарска, а затим и Турска.

- Идуће године славимо сто година од овог значајног датума који представља прекретницу у Првом севтском рату који је званично завршен 11. новембра. Касније је мировним уговором у Версају потврђен крај највећег сукоб у историји људске цивилизације у коме је погинуло више од десет милиона војника, а двадесет милиона рањено. У том Великом рату су срушене три царевине, Турска, Аустроугарска и Русија, а 1. децембра 1918. године

49

МАГАЗИН

17.9.2017.

створена нова држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Због тога је овај датум један од најважнијих у историји српског народа у 20. веку – каже Арсић. Обележавање деведесет девете годишњице пробоја Солунског фронта прилика је да градоначелник др Терзић подсети како народи који не обележавају значајне историјске догађаје из своје прошлости не могу рачунати да ће имати светлу будућност. Недовољан број Краљевчана, који приличи овако значајном догађају, окупља се сваке године испред споменика на Тргу српских ратника како би обележили значајан датум за историју и сетили се предака који су дали животе за живот у слободи. Податак да је пошту страда-

50

лима у Великом рату одала и група основаца подгрева наду да би их већ наредних година могло бити више.

Солунски фронт Солунски фронт је настао након што је пропао покушај савезника да у јесен 1915. године спрече пад Србије пред најездом немачких, аустроугарских и бугарских агресора. Стабилан фронт од албанске обале до реке Струме, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама, одолевао је упркос локалним акцијама све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултирала капитулацијом Бугарске и

ослобођењем Србије. Након предаје црногорске војске крајем јануара 1916. године аустроугарска војска је наставила напредовање дуж јадранске обале нападом на Албанију која је била под контролом Италије, да би до краја зиме је њена војска била истерана из скоро целе земље. У таквој ситуацији, после изгубљеног рата на Балкану, британски генералштаб је тражио повлачење свих својих војника из Грчке али су њене снаге остале, и поред нескривеног незадовољства, под притиском француске владе. Савезничке армије су стациониране око Солуна који је постао велики утврђени камп, а српска војска под командом генерала Петра Бојовића, након одмора и опоравка на Крфу,

француским бродовима пребачена на Солунски фронт. Грчка је била неутрална, а краљ Константин I пронемачки опредељен, док је премијер Елефтериос Венизелос подржавао Француску. Иако је Грчка у почетку подржала француско-британску помоћ Србији, а онда јој се супротставила, ројалистичка влада је након Венизелосове оставке званично осудила, али се није супротставила надмоћнијим савезничким снагама које су се искрцале у Солуну. У мају 1916. генерал Сарај је затражио да се грчка војска демобилише, а влада се повиновала том захтеву, али се све више приближвала Централним силама. Са поузданим сазнањем да ће се

Румунија придружити савезницима, генерал Сарај је почео припреме за напад на бугарску војску, док су Немци уз помоћ обавештења од грчких присталица правили план за изненадни напад, а офанзива је покренута 17. августа, три дана пре него што је предвиђено да почне француска. Напад је у почетку постигао известан успех, али су српске снаге након само две недеље заузеле одбрамбене линије и 14. септембра извеле контранапад, да би спори напредак био настављен током октобра и новембра, иако је на планинама почео да пада снег. Губици у овој кампањи су били најмање 50 хиљада војника са савезничке стране и вероватно више од 60 хиљада убијених и заробљених Бугара и Не-

маца. У борбама током 1916. године из строја је избачено 32.880 војника и 1.209 официра, од чега је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана. Након Првог светског рата престале су да постоје четири велике империје, Аустро-Угарска, Турска, Русија и Немачка, а формиран је низ нових држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 700 хиљада људи, што је чинило скоро половину мушког становништва. Зараћене стране су у Првом светском рату мобилисале око 70 милиона војника од којих је страдало приближно 20 милиона. Т. Радовановић

51

Пробој Солунског фронта прекретница у Првом светском рату

МАГАЗИН

17.9.2017.

ТРИЈУМФАЛНИ ПОХОД СРПСКЕ ВОЈСКЕ

52

Н

езадовољна исходом ослободилачких ратова које је Србија водила 1912. и 1913. године, у Првом и Другом балканском рату, Аустро-Угарска се спремала да војним путем поништи њено територијално и економско јачање, па је организовала велике војне маневре у Босни користећи атентат аустријског престолонаследника принца Фердинада као повод за објаву рата. Аустроугарске трупе су 12. августа 1914, са „балканском војском“, прешле реку Дрину и напале Србију, а након што су прешле Саву заузеле Шабац. После два тешка пораза на Церу и Колубари 1914. године Аустро-Угарска није успела да покори Србију, па је иницијатива на балканском ратишту препуштена немачкој врховној команди. Кад је у септембру 1915. године Бугарска приступила Централним силама, са Намачком и Аустро-угарском започиње тројни напад на Србију са севера, запада и истока. Исцрпљена у Првом и Другом Балканском рату, и због огромних губитака у рату са Аустро-Угарском 1914. године, Србија није могла да се брани. Аустро – немачке армије 1915. године предузимају нову офанзиву, а пред војно надмоћнијим војним снагама Српска војска се до Крфа повлачи преко Албаније.

После опоравка на Крфу војска је у априлу следеће године пребачена у Солун где је примила ново наоружање и опрему, а извршена је и реорганизација војске. За начелника Штаба Врховне команде је постављен војвода Живојин Мишић, за команданта Прве армије генерал Петар Бојовић, а за команданта Друге армије војвода Степа Степановић. Реорганизоване јединице су упућене на Солунски фронт који је са савезничким снагама формиран линијом утврђења бугарских и немачких армија. Српска војска је запосела фронт на линији од планинског врха Кајмакчалан до пута Баница–Лерин, а на овом потезу су током 1916. и 1917. године вођене бројне офанзиве савезничке војске, у чијем је саставу била и српска војска, са бугарским и немачким трупама. Бугарске трупе 17. августа предузимају офанзиву на српском делу фронта, а након тешких борби на положајима код Горничева бугарске снаге су одбачене на планински врх Кајмакчалан. Тешке борбе за Кајмакчалан вођене су 19 дана, а сам врх планине је неколико пута прелазио у посед бугарских и српских снага. У борбама у којима је из строја избачено четири хиљаде српских војника Дринска дивизија је 30. септембра коначно овладала овим планинским врхом. После битке на Кајмакчалану отпо-

чиње позицијски и рововски рат који траје до 15. септембра 1918. године. Овај период је искоришћен за нову реорганизацију Српске војске организоване у две армије. Прва, под командом војводе Живојина Мишића, имала је у свом саставу Моравску, Дринску и Дунавску дивизију, док су Другу армију сачињавале Шумадијска, Тимочка и Вардарска дивизија, касније допуњена и преименована у Југословенску дивизију, под командом војводе Степе Степановића. Пред пробој Солунског фронта је, уместо оболелог војводе Радомира Путника, за начелника Штаба Врховне команде постављен војвода Живојин Мишић, за команданта Прве армије генерал Петар Бојовић, док је на челу Друге армије остао војвода Степа Степановић. Главни командант савезничких снага био је генерал Франше Д Епере. План пробоја Солунског фронта прихваћен је на Могленским планинама и линији Ветерник – Кравица – Добро Поље – Сокол. У наредби Врховне команде за пробој, која је свим јединицама прочитана 13. септембра увече, пише: „Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом да од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља га-

53

17.9.2017.

МАГАЗИН

54

ранција против изненађења од стране непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. Наређење се завршава покличем: Јунаци, напред у отаџбину!“ Пред почетак пробоја Солунског фронта снаге Централних сила су имале 626 хиљада, а снаге Антанте 628 хиљада војника, Француза 180, Срба 150, Грка 135, Енглеза 120 и Италијана 42 хиљаде. У раним јутарњим часовима 14. септембра отпочела је снажна артиљеријска припрема која је трајала 22 часа, а тоне и тоне граната разних калибара из 1.800 топовских цеви разарале су бугарске ровове, траншеје и земунице, кидале бодљикаву жицу и друга запречна средства. Сутрадан, 15. септембра у 5,30 сати, у пробој креће Друга српска армија ојачана са 122. француском дивизијом и за мање од

једног часа заузима прву линију ровова на Ветернику, за коју се веровало да је неосвојива. Другог дана пробоја Друга српска армија са Југословенском, Тимочком дивизијом, Шумадијском дивизијом и 17. колонијалном дивизијом у другом ешалону наставља надирање према планини Козјак, где су се налазили положаји бугарске одбране. Истога дана Прва српска армија је до предвече заузела целу прву линију бугарске одбране. Трећег дана борбених дејстава извршен је пробој непријатељских положаја дуж читавог српског нападног фронта у дужини од 30 километара, а у тродневним борбама нанети су огромни губици бугарско-немачким снагама. Ради гоњења разбијеног непријатеља српска Врховна команда уводи у борбу Коњичку дивизију, која заједно са пешадијом гони непријатеља ка Вардару, не допустивши му да се заустави

и предахне. Већ 21. септембра Друга српска армија избија на Вардар и Црну реку и тиме постаје господар важних комуникација. Следећег дана Прва српска армија успешним маневром избија на комуникацију Прилеп–Градско, па је за успешно изведен маневар генерал Петар Бојовић унапређен у чин војводe, а престолонаследник Александар Карађорђевић у чин генерала. Бугарска влада је 24. септембра закључила да није могуће зауставити продор српских армија према њеној граници, па је у Солун послала делегацију да моли за мир. Код Куманова су у руке српске војске пале две комплетне бугарске дивизије, a након што су разоружане Бугарска je избачена из рата. Немачки цар Виљем Други, разочаран овако брзим сломом бугарске војске, упутио је бугарском цару Фердинанду телеграм следеће садржине: „62.000 Срба одлучило је исход рата.

Срамота!“. Због општег стања на фронту начелник Штаба немачке Врховне команде, фелдмаршал Хинденбург и његов помоћник Лудендорф су 29. септембра затражили примирје иако су, и поред брзог и успешног пробоја фронта, српске трупе наилазиле на жесток отпор немачке војске. У пробоју Солунског фронта посебно се истакла Шумадијска дивизија у коју су били укључени војници са подручја које гравитира Краљеву, a војвода Степа Степановић у наредби од 16. септембра каже да је ова прослављена дивизија споредни задатак претворила у главни и тиме отворила врата за повратак у Отаџбину. За три дана офанзиве заробљено је око 4.000 бугарских и немачких војника и старешина, заплењено 50 топова, од којих више од 20 тешких, и много другог материјала, бугарске јединице су десетковане претрпевши тешке гу-

битке у погинулим, рањеним и заробљеним војницима од којих је знатан број напустио јединице и самовољно се упутио својим кућама. После пробоја Солунског фронта, и великих успеха српских армија на бојишту, Прва и Друга српска армија и савезничке снаге на целом фронту прелазе у општи напад, пa су oслобођени Врање, Лесковац и Ниш. После ослобађања Ниша, и краћег одмора, Прва српска армија креће напред. Коњичка и Моравска дивизија извршиле су пробој непријатељског фронта код Ражња, а цела армија је прешла у жестоко гоњење непријатељских јединица. Прва српска армија поново креће напред, ослобођен је Крушевац, a jедан извиђачки ескадрон Коњичке дивизије 19. октобра у 19 часова стигао у Врњачку Бању. Вест да се трупе српске војске из правца Врачке Бање приближавају Краљеву брзо је допрла до грађана преко села Отроци,

Драгосињци и Рибнице. Да је војска близу видело се и по понашању аустроугарске војске у вароши и у краљевачкој касарни, а на железничкој станици у возове који су ишли према Чачку вршен је убрзан утовар опреме и наоружања. Док се непријатељске јединице повлаче према Краљеву делови Коњичке дивизије српске војске пребацују се на леву обалу Мораве код Чукојевца и Стубла, па настављају да гоне непријатеља према Краљеву где се на левој обали Ибра и Пљакином шанцу утврдио и тај простор посео са једним батаљоном војника и 8 топова. Док су се око Краљева водиле жестоке борбе непријатељ је јаком артиљеријском ватром штитио прелазе преко Мораве код Новог Села, Грачаца и Подунаваца, а на прилазима граду аустроугарска војска је правила засеке и препреке од оборених стабала. Аустријска војска је порушила мост на реци Рибници, a др-

55

17.9.2017.

МАГАЗИН

56

вени на Ибру, преко кога је прелазила шумска пруга, запалила. Како су се већ знатни делови јединица српске војске пребацили на леву обалу Мораве, аустро-немачка војска је, плашећи се опкољавања, отпочела повлачење према Милочају. Кад се 22. октобра војска повукла из града, у 5 сати после подне општинска управа је преко добошара обавештавала грађанство да што организованије дочека ослободиоце, a председник општине Јовица Стојковић издао наредбу да се отворе све поткивачке радње, потпале ватре и припреме за поткивање коња на којима су ослободиоци гонили непријатеља. Кафеџије су отварали кафане које нису дуго радиле, чистили их и припремали за краћи боравак војске у вароши, a у Краљево у 19 часова улази једна патрола Трећег извиђачког еска-

дрона капетана Јефтовића из састава Трећег коњичког пука. Док је Друга српска армија напредовала према Дрини, Прва је правац напада усмерила према Крагујевцу и 25. октобра 1918. ушла у град. Тачно 38 дана дана од почетка солунске офанзиве ослобођено је Краљево, а 1. новембра, 45 дана после пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић је на челу Дунавске дивизије ушао у Београд и потврдио да је цела Србија ослобођена. Немачка је капитулирала 11. новембра 1918. године, а кад су Мађари увидели да је рат завршен послали су делегацију у Београд и, под условима које су диктирали Војвода Мишић и француски генерал Анри, 13. новембра потписали примирје и предају својих јединица. После ослобoђeња Београда срп-

ске трупе су наставиле ослобађање осталих територија јужнословенских народа које су биле под аустроугарском влашћу. Ослобођене су Босна, Херцеговина, Бока, Далмација, Барања, Славонија, Хрватска и Словенија. Иако је светски рат завршен, последњу борбу је водио генерал Крста Смиљанић, као командант Дравске дивизијске области, код Клагенфурта у Аустрији 1919. године,. Главну улогу у пробоју Солунског фронта одиграла је српска војска, а успехе у овом рату Србија је платила огромним жртвама. Кости српских војника расуте су од Француске до Одесе и од Бизерте до Балтичког мора, a по извршеним проценама Србија је изгубила милион и 200 хиљада војних и цивилних лица у најбољим годинама живота, или око 28% предратног становништва. Материјална штета коју је

претрпела процењена је на око шест милијарди златних франака, или половину националног богатства земље. У Великом рату је са подручја Краљева учествовао велики број ратника, а из једне куће су одлазила сва мушка чељад способна да носе пушку. Многи од ових ратника погинули су, или умрли, далеко од својих домова и родног краја на бојиштима на којима је војевала српска војска. У знак поштовања за њихова јуначка дела и сећања на своје жртве, народ је подизао бројна споменичка обележја, а на подручју Краљева их има 57. Међу њима су спомен плоче на школама у Печеногу и Тавнику и Здравственој амбуланти у Лађевцима, а на борце овог краја подсећају спомен црква у Врдилима, звонаре у порти цркава у Врби и Сирчи, спомен плоче у маманстиру Жичи и црквама у Врдилима, Мрсаћу и Самаилама. У Бо-

гутовцу и Ушћу су подигнуте спомен костурнице, у Жичи Жички народни дом, а спомен чесме у Врдилима, Гледићу, Годачици, Готовцу, Драгосињцима, Ласцу, Рибници, Цветкама, и у црквеној порти у Матарушкој Бањи, Споменици фигуралног облика у Адранима, Буковици, Витковцу, Грдици, Закути, Ковачима, Краљеву, Лешеву, Милаковцу, Мрсаћу, Поповићима, Раваници и Церју заувек подсећају на пале јунаке као и спомен обележја на задружним домовима у Милочају, Обрви и Стублу. Војнички споменици су на гробљима у Адранима, Буковици, Закути, Лешеву, Магличу, Петропољу, Ратини, Роћевићима, Сибници, Станчи, Тепечима, а споменици крајпуташи у Буковици, Врдилима, Гледићу, Гокчаници, Дедевцима, Ковачима, Мланчи, Рудну, Ушћу, Цветкама, Чукојевцу и Шумарицама. Списак споменичких обе-

лежја допуњавају уређене галерије крајпуташа у Краљеву, Самаилама и Цветкама, а имена војсковођа, бојишта и места из Великог рата носе Улица војводе Мишића, Улица војводе Путника, Улица војводе Степе, Улица солунских ратника, улице Церска и Крфска у Краљеву, Рибници и Ковачима. Сва споменичка обележја представљају меморијално благо и историјско богатство краљевачког краја остављено у наслеђе млађим поколењима да их поштују и одржавају, јер свако име урезано на њима говори о једном подвигу, јунаштву, животу узиданом у темеље слободе Србије и Краљева. Због тога Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ и овог 15. септембра изражава захвалност ратницима за све што су учинили за слободу. Др Милан Матијевић

57

58

МАГАЗИН 17.9.2017.

59

У среду четрнаеста седница Скупштине града

ПРОВЕРА ЗАВРШНО - На дневном реду четрнаесте седнице Скупштине града заказане за наредну среду чак 33 тачке од којих се најважнијом сматра одлука о завршном буџету града за претходну годину. - Пред одборницима Скупштине града задатак да потврде, или одбаце, низ докумената које су већ прихватили чланови Градског већа

Д

МАГАЗИН

17.9.2017.

ва месеца паузе у раду локалног парламента било је довољно да се створи подугачак списак докумената за чије је потврђивање потребна сагласност више од половине одборника. Тако су се на дневном реду четрнаесте седнице заказане за следећу среду нашле чак 33 тачке од којих се најважнијом сматра одлука о завршном буџету града за претходну годину. Документ који су чланови Градског

60

већа прихватили половином јуна пред одборнике Скупшине града долази три месеца касније и на више од педесет страница, ставку по ставку, потврђује како је пуњена градска каса и како су трошене паре. Предлог Одлуке о завршном рачуну буџета града Краљева за 2016. годину, у коме су садржани резултати извршења реализовани у периоду од почетка јануара до краја децембра, по-

тврђује да су у овом периоду остварени текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине од 2.897 милиона динара, а расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине око 2.868 милиона. Разлика између укупних прихода и примања с једне стране и издатака за нефинансијску имовину потврђује да је остварен буџетски суфицит који незнатно премашује 29 милиона, односно фискални

ОГ РАЧУНА БУЏЕТА резултат од око 32 као корекција суфицита за нето разлику између примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине и издатака по основу датих кредита и набавке финансијске имовине. Пред одборницима Скупштине града је задатак да потврде, или одбаце, низ докумената које су већ прихватили чланови Градског већа, пре свих измену одлуке о градским административним таксама и накнадама, о комуналном уређењу, условима и мерилима за уклањање грађевинских објеката, постављању пловила на делу обале и водног тока, условима и начину држања домаћих жвотиња, чишћењу снега и леда, постављању киоска на јавним површинама, постављању и одржавњу споменика на

територији града. На дневном реду наредне седнице од одборника ће се затражити мишљење о предлогу одлуке којом се дефинише минимум рада за време штрајка у комуналним делатностима, одлуке о Комуналној полицији, социјалној заштити, изради плана детаљне регулације на више локација и одлуци Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ о расподели добити, програму заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији града и многим другим. Као што је најављено биће речи о раду Градског штаба за ванредне ситуације у прошлој и плану рада за ову годину, давању на коришћење грађевинског земљишта и пословног простора на више локација. На днев-

ном реду Скупштине града је и разрешење директора Краљевачког позоришта и Дечјег одмаралишта „Гоч“. Док ће у позоришту бити изабран нови у Дечјем одмаралишту ће морати да се задовоље избором вршиоца дужности ове функције. Уколико не буде предлога за допуну дневног реда до краја седнице ће бити разматрана и кадровска питања која укључују разрешење досадашњих и именовање нових чланова надзорних одбора у Центру за сцијални рад, Народном музеју и Краљевачком позоришту, Управног одбора у Историјском архиву и школских одбора Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ и Основне школе „Ђура Јакшић“ у Конареву. Т. Радовановић

61

МАГАЗИН

17.9.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (12)

62

ПРАВО НА ЗДРАВУ Ж - Пречишћавање отпадних комуналних вода је тренутно такво да се тек сваки десети литар враћа пречишћен у реке, а 90% отпадних вода директно загађује површинске водотокове и хидроакумулације, без икаквог претходног третмана. - Сваки трећи грађанин Србије није прикључен на канализациону мрежу. - Владу Србије очекује изградња нових постројења за пречишћавање отпадних вода у општини Рашка, Брусу, Блацу, затим Крушевцу, Врању, Лозници, Краљеву, Нишу и Београду. - Грађани Србије годишње произведу два и по милиона тона комуналног отпада. - Сваки пети килограм отпада нађе пут до савремених депонија које не угрожавају животну средину у Србији, а 80% отпада нашђе начин да загађује подземне и површинске воде, земљиште и здравље грађана

ЖИВОТНУ СРЕДИНУ С

ваки грађанин Републике Србије има право на здраву животну средину и свако од нас има дужност да је чува и унапређује. Ми смо, као друштво, дужни да очувањем и унапређењем заштите животне средине, омогућимо како себи самима, тако и генерацијама које долазе после нас, здраву животну средину за рад, напредак и допринос општем друштвеном бољитку. Доступност квалитетне пијаће воде сваком грађанину Републике Србије, чист ваздух, правилно и безбедно управљање и поновно искоришћење отпада, пречишћавање отпадних вода у циљу очувања водних ресурса, пра-

вилно управљање земљиштем као природним ресурсом, учешће и допринос у глобалној борби против климатских промена, представљају обавезу сваког од нас појединачно, као и нашу одговорност према друштву коме припадамо. Када говоримо о водоснадбевању, не сме бити месне заједнице, општине или града у коме вода за пиће није одговарајућег квалитета. Пречишћавање отпадних комуналних вода у Србији је тренутно такво да се тек сваки десети литар отпадне воде враћа пречишћен у наше реке, а 90% отпадних вода директно загађује површинске водотокове и хидроаку-

мулације, без икаквог претходног третмана. У просеку, сваки трећи грађанин Србије није прикључен на канализациону мрежу. Владу Србије у области управљања водама очекује изградња нових постројења за снадбевање пијаћом водом у Кикинди, Врбасу, Параћину и Књажевцу као и завршетак и осавремењивање постојећих постројења у Смедеревској Паланци, Великој Плани и Крушевцу, затим изградња нових постројења за пречишћавање отпадних вода у општини Рашка, Брусу, Блацу, затим Крушевцу, Врању, Лозници, Краљеву, Нишу и Београду, завршетак и пуштање у рад постројења у Лесковцу

63

МАГАЗИН

17.9.2017.

и Врбасу, као и реконструкцију и осавремењивање постројења у Крагујевцу и Јагодини. Ти пројекти донеће висок животни стандард грађанима Републике Србије, нова радна места и инвестиције од неколико стотина милиона евра. Када говоримо о управљању отпадом, грађани Републике Србије годишње произведу два и по милиона тона комуналног отпада. Тек сваки пети килограм тог отпада нађе свој пут до савремених депонија које не угрожавају животну средину у Србији, а 80% тог отпада заврши на начин да загађује наше подземне и површинске воде, земљиште и здравље наших грађана. Рециклажа и поновно искоришћење отпада мора да се повећа 10 пута, што значи да степен рециклаже треба да подигнемо са 5% на 50% . Тиме ћемо омогућити привреди приступ материјалима у вредности од 50 милиона евра годишње, који сада завршавају на нашим сметлиштима.

64

Наша индустрија годишње произведе око 100.000 тона опасног отпада, док се у предузећима у реструктурирању и стечају налази значајне количине историјског опасног отпада за чије измештање и трајно збрињавање смо се обавезали као Влада. Та мера ће тим предузећима омогућити избор стратешког партнера, нове инвестиције и радна места. Успостављање националног оператера и система за управљање опасним отпадом унутар граница Републике Србије, уместо извоза, уштедеће привреди и буџету Републике Србије десетине милиона евра и створити значајну економску добит за наше друштво. Владу у области управљања отпадом очекује завршетак инвестиције у регионални систем управљања отпадом у Суботици, затим почетак пројекта управљања отпадом за град Београд, као и подршка и развој регионалном систему управљања отпадом Каленић у општини Уб, затим Бањица у

општинама Нова Варош, Прибој, Пријепоље и Сјеница, као и припрема и обезбеђивање финансија за регионални систем за управљање отпадом Нови Сад. Финансирање заштите животне средине представља једно од приоритетних питања Владе Србије. Уз национална средства, претприступни фондови Европске уније намењени заштити животне средине у висини од 160 милиона евра за период до 2020. биће пажљиво програмирани тако да одговарају стратешки важним инвестицијама у развој одговарајуће инфраструктуре. Финансирање заштите животне средине ће се поред та два извора ослонити и на инвестиције из приватног сектора, које могу, врло брзо и уз адекватан институционални оквир, достићи једну милијарду евра. Као социјално одговорна Влада, пажљиво ћемо водити рачуна о нивоу приуштивости услуга заштите животне средине сваког грађанина Републике

Србије и сваког домаћинства, и чуваћемо га тарифном политиком и економским инструментима, без којих нема напретка заштите животне средине. Наведени програм развоја заштите животне средине у Србији, уз примену начела циркуларне економије и зеленог запошљавања и уз трансфер савремених знања и технологија које су се развиле како би дале свој допринос у борби против климатских промена, омогућиће Србији да буде корак ближе достизању циљева и стандарда у области заштите животне средине које нам прописује Европска унија. Усклађивање са ЕУ у тој области представља захтеван, комплексан и одговоран задатак, нарочито ако се има на уму чињеница да нас у наредних неколико година очекује припрема преко 90 правних аката из ове области на шта смо се обавезали у циљу усаглашавања националног са европским законодавством. То у на-

редне две деценији подразумева преко 10,5 милијарди директних инвестиција у развој инфраструктуре управљања водама, пречишћавања отпадних вода, управљања отпадом и смањења индустријског загађења. Заштита животне средине је обавеза сваког сегмента друштва: појединца, цивилног друштва, локалних самоуправа, привреде и државних институција, и прожима све секторе, а нарочито енергетику, транспорт и пољопривреду. Наша је обавеза према сваком грађанину Републике Србије да му обезбедимо све неопходне услове за срећан, успешан и испуњен живот. Питање заштите животне средине и борбе против климатских промена је једно од приоритених питања којим ће се ова Влада бавити како бисмо испунили ту обавезу. И за сам крај, а како се не би стекао утисак да су питања заштите животне средине само питања развоја инфра-

структуре и инвестиција, већ и питања заштите природе, очувања националних паркова и биљних и животињских врста, желим да са вама поделим једну информацију коју сам недавно прочитала. Орао крсташ, птица која краси грб Републике Србије и чија симболика и значај су дубоко укорењени у историју нашег друштва, налази се на самом рубу изумирања. Главни узрок томе је наш однос према заштити животне средине, пре свега неодговоран однос према природним ресурсима који су нам дати на располагање. Претходна Влада, Влада премијера Александра Вучића, увела је ред и дисциплину у сваки сегмент планирања и трошења наших финансијских ресурса; циљ ове Владе биће да ту економску политику настави, а да уз њу уведе и ред и дисциплину у коришћење наших природних ресурса и животне средине. На тај начин, обезбедићемо будућност за нас и за генерације које после нас наслеђују Србију.

65

17.9.2017.

МАГАЗИН

66

Мирољуб Баковић

Краљевачка политичка сцена: Мирољуб Баковић (1)

ЧОВЕК СЕ ВЕЗУЈЕ ЗА РЕЧ... Фото: М. Радовановић

- Неуспех на локалним изборима резултат размимоилажења две струје од којих је једна заговарала самосталан излазак, а друга тражила сигурност у коалицији са неком од странака које већ имају искуства у парламентарном раду. - Стање на локалној политичкој сцени се карактерише као посебна врста трговине у којој по неко остане кратких рукава. – Одбијање да изађе на телевизијски дуел тумачи се страхом од могућности да се разоткрије спрега политичких интереса Српске напредне странке и Двери

67

МАГАЗИН

17.9.2017.

Н

68

а по много чему карактеристичној политичкој сцени у Краљеву присутне су снаге које су на последњим локалним изборима успеле да прескоче праг од пет одсто гласова бирача и уђу у локални парламент, оне којима то после вишегодишњег парламентарног живота није пошло за руком, па на следећу прилику треба да причекају још три године, и оне које из прикрајка вребају шансу да први пут, ако не сами онда бар у коалицији са неким, обезбеде бар једно одборничко место. Међу такве се убраја удружење грађана „Отписани“ коме је ова шанса на прошлогодишњим изборима измакла за длаку, а узроци неуспеха који се анализирају и данас само су једна од тема разговора са оснивачем Мирољубом Баковићем. Они који нису успели да прескоче праг од пет одсто поверења бирача једнодушни су у оцени да им на руку није ишло то што су паралелно са локалним одржавани и ванредни парламентарни избори. Била је то прилика, објашњава Баковић, да се иза имена председника Српске напредне странке Александра Вучића сакрију локални лидери међу којима, верују бројни опозициони прваци, нема јаких личности за носиоце листа, ни препознатљиве фигуре која би именом и презименом потврдила углед потребан да се оствари значајнији резултат. Добра потврда овог става види се у овогодишњој кампањи за председничке изборе кад ни једном од њих није пружена прилика да се обрате бирачима на централном митингу у Краљеву. Математика „Отписаних“ потврђује да укупан број гласова које су са коалиционим партнерима освојили напредњаци и социјалисти не прелази половину оних који су изашли на изборе, а минимална победа је остварена захваљујући Донтовом систему и чињеници да су им придружени гласови учесника изборне трке који нису прешли цензус. Све то мала је утеха за неуспех на изборима који је, посматрајући из данашње перспективе, резултат размимоилажења две струје од којих је једна заговарала самосталан излазак а друга тражила си-

гурност у коалицији са неком од странака које већ имају искуства у парламентарном раду.

- Морам да признам да сам погрешио, па сам преко друштвених мрежа упутио јавно извињење онима које нисам послушао. Док смо вагали да ли имамо новца да изађемо сами на изборе имали смо две три понуде за заједнички наступ. Прихватили смо понуду Покрета Двери и то је била катастрофална грешка, не због тога што, стицајем несрећних околности, нисмо имали представника у скупштини него што смо имали много бољу од Локалног фронта и Староседелаца Краљева и околине. Пре него што је почела предизборна прича нисам познавао никога из Двери о којима сам имао представу на основу скупштинских преноса и конференција за штампу. Стварао сам утисак на основу онога што сам чуо и видео, а чинило ми се да су то људи који су заговарали неке од ствари за које смо се ми борили, неку врсту ресетовања система и одбацивање свега што је труло, јер овај систем само троши паре. Сматрали смо да треба урадити неке резове у тој читавој причи у којој су људи из Двери за говорницом Скупштине града износили ставове приближне нашим. Јако сам се разочарао јер од 19. фебруара, када смо имали први озбиљнији састанак, па до 9. октобра чак четири пута нису испоштовали договор. У општем притиску на „Отписане“ са свих страна можда се нисам најбоље снашао, па нисам успео на најбољи начин да заштитим све интересе – признаје Баковић. Све оно што се дешавало на релацији између Двери и Отписаних на најбољи начин осликава стање на политичкој сцени које се карактерише као посебна врста трговине у којој по неко остане кратких рукава. Овом приликом то је био Баковић коме је за длаку измакло одборничко место у Скуштини града. Више од годину дана након избора први пут открива све детаље везане за састав заједничке изборне листе на којој су прва два места била резервисана за челнике краљевачког одбора Двери, а треће за особу

женског пола. Као лидер политичке опције које су Двери означиле као партнера у изборима из визуре Отписаних логичним се сматрало да име њиховог члана буде на четвртом месту. У тренутку кад се учинило да му не следује ни приближан рејтинг, Баковић је био спреман да се повуче, али се предомислио кад му је понуђена седма позиција на изборној листи. Уверење да заслужује бољу засновано је на чињеници да су Двери за 913 гласова премашили праг за улазак у парламент и уверење да је више од тога остварено заслугом Отписаних. Компромис је постигнут 19. фебруара, кад је прихватио да буде седми на листи само због тога што се на четвртом и петом налазе два угледна универзитетска професора, а на шестом опет жена. Уверење да ово место обезбеђује улазак у локални парламент појачано је након сазнања да ће бар један од двојице професора након избора одустати од одборничког мандата, а ту могућност је најављивао и први са листе ако буде ушао у Народну скупштину.

- Прихватио сам да будем седми због две ствари, да пре мене на листи буду два професора универзитета, а да први не буде одборник ако буде изабран за народног посланика. Шта се дешава? Они стављају на листу само једног професора универзитета, а на пето место, мимо договора, свог човека са образложењем да је други професор одустао. Он није одустао, само су га ставили на ниже место, а игра је направљена због мене, јер у другим условима не бих пристао да будем на листи. Ни у кампањи нису били фер према мени, јер су изричито тражли да имамо заједнички наступ, али сам имао само једну лоше организовану заједничку конференцију за штампу. На изборима смо освојили шест мандата, а пред поновљено гласање на неколико бирачких места за попуну Народне скуштине Дверима је требало да на само неколико пређу цензус и уђу у парламент. Кад сам се заинтересовао за свој положај Драган Весовић ми је рекао како је војник партије који ће да уради онако како му се нареди.

69

70

МАГАЗИН 17.9.2017.

То ми је одмах било сумњиво, па сам упитао Владана Шапоњића који је потврдио како се противи Весовићевој оставци на место одборника, са образложењем да им је потребна веза са Београдом. Схватио сам да од усменог договора нема ништа, и да ћу бити преварен, па сам одлучио да 11. маја све изнесем на конференцији за штампу. То је упалило неки аларм код њих, па су заказали хитан састанак на коме је потврђено да ћу сигурно постати одборник на јесен јер ће се повући Зоран Чворовић који није ни предвиђен да буде одборник, него председник скупштине уколико Двери уђу у власт, или буду тас на ваги. Искористили су нас и узели наше гласове, јер Двери не би ни ушле у Скупштину да није било нас – јада се Баковић уз подсећање да је од извора блиског Српској напредној странци сазнао да никада неће бити одборник. Уједно показује СМС преписку са функционерима Градског одбора Покрета Двери код којих се током јесени поново распитивао о ономе што је договорено након конституисања локалног праламента. Разговор који се оцењује посебно мучним требало је да пружи одговор на два питања, да ли је Баковић спреман да постане члан Двери и какав је даљи статус Отписаних. Иако најбоље пласирана групација међу опозиционим странкама шест одборника Двери у Скупштини града далеко је од очекиваног што води најави појединаца из врха странке да одустану од одборничког мандата чиме би се створила нова могућност да то постане Баковић. Очекивана оставка је одлагана до тренука кад је то питање постављено и на конференцији за штампу Двери што је било повод да Баковић буде осумњичен да је у договору са новинарком инсценирао овакво понашање.

- То је могао да уради само неко ко је имао интерес, а мени импутирају да сам наручио питање. Трла баба лан да јој прође дан, па видим да од договореног нема ништа. То је био последњи разговор кад сам схватио да ни обећање да ће поднети оставку неће бити испуњено. Кад видим колико су јадни и бедни, моралне и интелектуалне нуле, схватим како би ме у сличној ситуацији било срамота да изађем на улицу, а камоли да тако нешто кажем. Где год су држали локалну трибину звали су ме, а једном тражили да платим две три хиљаде динара за неке балоне. У децембру сам рекао да прича још није завршена и да ћу, пошто четири пута за осам месеци нису испоштовали реч, на следећој конференцији за новинаре да говорим о читавом процесу, јер су ме челни људи преварили за одборнички мандат. Онда је настао хаос. Нашли

смо се да попијемо кафу, а они предложили да сачекам седам дана да нешто виде, јер је Чворовић хтео да поднесе оставку. Тих седам дана је било додатно време да се саберу и виде да ли су постигли неки договор. Прекинуо сам сваки контакт са њима кад сам схватио да се после тих шарених лажа неће десити ништа. Било је и притисака са стране пошто има доста одборника и фунционера Двери који су завршили приватне послове са СНС, па је вероватно у том контексту било како Баковића не треба пустити да уђе у скупштину и то је суштина целе приче – каже несуђени одборник Скупштине града из редова Отписаних. Конференције за медије челника Отписаних били су прилика за указивање на бројне пропусте представника власти, пре свих оне везане за избор помоћника градоначелника и пореску политику, али и као позив првом човеку Двери да изађе на телевизијски дуел. То што никада није прихваћен тумачи се страхом од могућности да се разоткрије спрега политичких интереса Српске напредне странке и Двери. Мирољуб Баковић признаје да у основи неуспеха лежи неискуство, пре свега током преговора о заједничком наступу на изборима који нису завршени обавезујућим документом. Другим се сматра низ непредвиђених околности међу којима различити политички интереси да му се онемогући улазак у скупштину. На нешто тако упућује и већ поменути став припадника владајуће коалиције да никада неће бити одборник, а онима које плаши његово присуство у локалном парламенту Баковић апострофира представнике Српске напредне странке и Покрета Двери. Ма колико да је бурну реакцију у јавности изазвала његова изјава да се човек везује за реч, а во за рогове, Баковић баш у њој виду поенту целе приче о учешћу у изборном процесу. То што са друге стране нема жустрије реакције сматра се одбраном ћутањем у ситуацији кад нема довољно агрумената за одбрану.

- Прича је завршена а ја се осећам превареним, више наивним. Могли смо на изборе да изађемо и сами, а одбио сам и понуду да будем други или трећи на листи која је прешла цензус јер сам се са Дверима начелно договорио још у јуну 2015. године. До краја сам се држао тог договора, па сам сам крив што нисам успео да се заштитим, а то што они четири пута нису испоштовали дату реч иде на њихову душу – каже Баковић. Можда и то има везе са оним везивањем за реч, или нешто друго. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 17.9.2017.

73

Уручени уговори о самозапошљавању и стручној пракси

МАГАЗИН

17.9.2017.

ЗАПОШЉАВАЊЕ У

74

ВРХУ ПРИОРИТЕТА

- Међу 74 нова предузетника су четири особе са инвалидитетом и једно лице ромске националности. - Уручени уговори са 22 лица која ће кроз програм стручне праксе стећи неопходна радна искуства, знања и вештине потребне за рад у струци. - На евиденцији Националне службе за запошљавање број незапослених, који је пао на 628 хиљада, најмањи у протеклих 25 година. - Тренд смањења броја незапослених видљив је и у Краљеву, а подаци локалне филијале показују да је, у односу на исти период прошле године, смањење за скоро девет процената. - Краљево је једна од 110 локалних самоуправа у Србији који у овој години удружују средства са Националном службом за запошљавање. - Међу 11.375 оних који траже посао у Краљеву најбројнија су лица са трећим и четвртим степеном стручности, али и ниско квалификована лица

75

17.9.2017.

МАГАЗИН

76

У

Свечаној сали Градске управе града Краљева почетком недеље су, незапосленим лицима са евиденције Филијале Краљево Националне службе за запошљавање, уручени уговори о самозапошљавању а међу 74 нова предузетника су четири особе са инвалидитетом и једно лице ромске националности. На списку делатности које се покрећу захваљујући субвенцијама су производња одевних предмета, намештаја, фризерски и козметички салони, занатске радионице за оправку електро уређаја и рачунара, производња играчака од дрвета, иконописање, за пружање интелектуалних услуга и образовања. Овом приликом уручени су и уговори са 22 лица која ће кроз програм стручне праксе стећи неопходна радна искуства, знања и вештине потребне за рад у струци.

Уговоре о самозапошљавању и укључивању у програм стручне праксе уручили су градоначелник Краљева др Предраг Терзић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић који је подсетио да је тренутни број незапослених на евиденцији најмањи у протеклих 25 година. Овоме је допринела и успешна сарадња Националне службе за запошљавање са локалним самоуправама у Србији, међу осталим и у Краљеву, која се реализује кроз заједничко финансирање мера и програма активне политике запошљавања. Искуство указује на велику заинтересованост локалних самоуправа широм Србије да удруже средства са Националном службом за запошљавање како би се политика запошљавања ставила у врх приоритета, имајући у виду да су програми у које се улаже до

сада показали веома високе ефекте. Значајна средства која улаже држава, и локалне самоуправе, у значајној мери су допринела да број незапослених лица у Србији буде мањи него икада у последњих четврт века. Према подацима Националне службе за запошљавање број оних који траже посао пао је на 628 хиљада што је, каже Мартиновић, у ранијем периоду било незамисливо. Тренд смањења броја незапослених видљив је и у Краљеву, а подаци локалне филијале, која обухвата подручје града и општина Врњачка бања и Рашка, показују да је, у односу на исти период прошле године смањен за скоро девет процената. Значајним за то сматрају се програми које спроводи Влада Републике Србије и разни други подстицаји кроз Националну службу за запошљавање. Да се све више локалних самоуправа укуљу-

чује у процес смањења незпаослености потврђује податак да је Краљево само једна од 110 у Србији који у овој години удружују средства са Националном службом за запошљавање. Уз 500 милиона динара средстава јединица локалне самоуправе Национална служба за запошљавање је за програме локалне политике запошљавања обезбедила додатних 450, а то је само један део онога што се издваја за програме којима је ове године обухваћено близу 25 хиљада особа. Посебна пажња посвећена је теже запошљивим категоријама становништва којима се даје предност како у додели субвенција за самозапошљавање тако и при самом запошљавању. Међу њима више од петине чине особе млађе од тридесет година, а скоро трећина је оних који су зашли у шесту деценију живота,

потом полуквалификовани и неквалификовани радници и особе са инвалидитетом. Из Националне службе за запошљавање стиже потврда да широка лепеза теже запошљивих категорија послодавцима пружа прилику да то искористе као подстицај за запошљавање. Национална служба за запошљавање је у Краљеву у овој години издвојила 75 милиона динара што је омогућило да у програме образовања, обука и запошљавања буде укључено више од пет стотина особа. Директорка филијале Снежана Прелић потврђује да се на евиденцији незапослених налази 17.127 лица са подручја града Краљева и општина Рашка и Врњачка Бања. Међу 11.375 оних који траже посао у Краљеву најбројнија су лица са трећим и четвртим степеном стручно-

сти, али и ниско квалификована лица. Једним од основних циљева Националне службе за запошљавање, и осталих партнера на тржишту рада, сматра се улагање у квалитет ресурса који се из године у годину повећавају. Тако се повећавају и могућности за запошљавање, а све је већи и обухват лица која су заинтересована за различите врсте обука, почев од информативних и едукативних семинара и обука које Национална служба програмом рада и финансијским планом планира за сваку годину.

- Највећи број вас је дошао јер има идеју да сам себе запосли. Ви сте превазишли жељу да радите код државе, јер желите самостално да зарадите новац. Ми смо ове године определили 12 милиона динара како би подстакли запошљавање, део тог новца иде за са-

77

78

МАГАЗИН 17.9.2017.

мозапошљавање и програм стручне праксе, а надам се да ћемо у будућности имати још више радних места у Краљеву од којих ће највећи број бити у области производних делатности. Национална служба за запошљавање је, у сарадњи са градом, донела одлуку да помогне људима да се самозапосле. Ово је порука свим младим људима да је довољно имати добру идеју, направити план за реализацију те идеје и почети са реализацијом. Најважније је да је велики број људи одлучио да самостално крене у посао, да има иницијативе међу њима, да сви не очекују посао у јавним службама, градској управи, јавним предузећима и установама, већ да самостално желе да започниу посао од кога могу живети – каже др Терзић. Циљеви промоција програма, мера и политике запошљавања су различити, од оних да некога укључе у програм стручне праксе до других у пружању помоћи да се запосли, обучи или започне сопствени бизнис. Они који су одлучили да узму судбину у своје руке и започну сопствени бизнис препознали су у Националној служби за запошљавање и граду Краљеву партнера који им омогућава подстицај који се у првим месецима бављења послом сматра значајним стимулансом. Значајним се чини и програм стручне праксе који делу популације незапослених, кад изађу из процеса образовања и често немају потребан степен компетенција, вештина, знања и способности које послодавци траже, пружа могућност да их стекну.

- Програм стручне праксе који подржавамо заједно са градом Краљевом ће многим од ових људи омогућити да трајније нађу запослење и да се адекватно припреме за оно што их чека у развоју њихове каријере. Ови програми се спроводе широм Ср-

бије а у овој години кроз различите подстицаје, углавном од стране Националне службе и других програма који се са нама спроводе кроз сарадњу са локалним самоуправама, намеравамо да укључимо близу 25 хиљада лица. Настојимо да то буде добро таргетирано, да укључимо оне који имају најбољу намеру да се запосле и да те програме искористе на прави начин кад су упитању и послодавци и незапослена лица, јер је то један од фактора за смањење броја незапослених како у граду тако и на нивоу целе Србије – поручио је Мартиновић. Стопа незапослености од 11,8 посто додатно потврђује да је тржиште рада на бољем путу и да долазе боља времена када посао није тако тешко наћи. Уз то све су веће могућности да се промени, али и да се усавршава кроз рад. У Националној служби за запошљавање је све присутније уверење да ће у периодима који предстоје довођењем нових инвеститора, и давањем нових повластица онима који желе да запошљавају, овај тренд бити настављен и стално побољшаван. Уверење да велики број запослених прима плату која није довољна за егзистенцију води ка ставу да би већ од наредне године на целој територији земље зараде могле бити подигнуте на виши ниво. То ће зависити од понуде и потражње на тржишту рада, а промена се сматра једним од значајних фактора да се, кроз конкуренцију радне снаге, од послодавца траже бољи услови рада и веће зараде. Смањење броја незапослених у Краљеву за девет процената у односу на исти период прошле године резултат је проширења постојећих призводних капацитета, што је повод за уверење да би се у наредном периоду могло очекивати отварање нових радних места. Т. Радовановић

79

17.9.2017.

МАГАЗИН

80

Александар Перишић

Краљевачка позоришна сцена: Александар Перишић (2)

- Стендап је форма која тражи отворен мозак, праћење дешавања у најближем окружењу и импровизацију за коју је битно успоставити адекватан однос са публиком. - Однос стендапа и позоришта као одбојке на плажи и одбојке. – У друштву нема довољно разумевања за врсту одрицања какву тражи стендап. - Победа на Вечери отвореног микрофона отворила пут према стендап комедији. - Рад на три поља, стендап комедији, телевизијским емисијама „Вече са Иваном Ивановићем“ и „Треће вече“. - Телевизија је озбиљан тимски рад у који је укључен велики број људи који се не виде. - Краљевачке установе културе, с обзиром на количину средстава, раде прилично добро. - Култура је и у срећнија времена била на претпоследњем, ако не и последњем, месту. - Ко хоће нађе начин, ко неће нађе изговор

Фото: М. Радовановић

ОЗБИЉАН РАД НА ТРИ ФРОНТА

81

82

МАГАЗИН 17.9.2017.

С

тендап као специфична театарска форма подразумева појаву комичара са микрофоном, по који пут столичицу на коју може да седне или спусти чашу воде. Зато се и каже да је однос стендапа и позоришта као одбојке на плажи и одбојке. Средства која користе стендап комичар и глумац су иста али су другачија правила, прво је да сам пише текстове а они који су отишли неколико корака даље за то ангажују и друге. Пре само неколико година појава стендап комичара је у Србији била реткост, а могућност да сам креира комплетан програм, без бојазни да би неко могао да се испречи на том путу, Александру Перишићу била добар повод за размишљање да се упусти у ову авантуру. Пресудним се показао октобар 2010. године кад се појавио оглас и позив за учешће у вечери отвореног микрофона. До крајности опрезан наступ са текстом написаним специјално за ту прилику био је добра основа за победу и улазак у нови свет, убрзо и неколико других појављивања у трајању од пет до десет минута у „Битеф арт“ кафеу као увод у прву двадесетоминутну и низ каснијих дужих представа.

- Кажу да комичар обично прича о себи, о својим манама и проблемима. Ја сам углавном измишљао и од почетка кренуо у сталнију страну хумора по темама, а гледао шта од тога могу да убацим на шта ће бар половина присутних да се смеје. Публика још није била спремна на то, на наступе у клубу „Блоу ап“ је долазило до тридесетак људи, а изгледа да смо били довољно добри па је постајао све пунији. Лепота је у томе што смеш да пишеш о чему год хоћеш, јер нам то публика дозвољава. Не пратим дневне политичке догађаје, јер је политичка сцена естрадизована па је свака вест после три дана бајата што би значило да сваке недеље морам да пишем нових тридесет минута, а то је физички немогуће. Много озбиљније питање је где смо као друштво, зашто смо толико уплашени, зашто пасемо вести које су ту да се не би мислило о нечему дру-

гом, зашто је овај народ пристао да се понаша глупље... – каже Перишић. Искуство из неколико последњих година потврђује појаву све више стендап комичара, а иако је стендап најчешће солистичка дисциплина није неуобичајена ни појава вишечланих тимова. До тренутка кад је, почетком новембра 2010, катастрофални земљотрес оштетио зграду Краљеваког позоришта до мере да није била безбедна ни за извођаче ни за публику представа „Гнев божји“ доживела је тек неколико извођења. Иако ни касније није извођена остала је у сећању као драга посебно због уверења да је, за разлику од периода с краја деведесетих година, Перишић у сваком тренутку знао шта и зашто ради, а шта и због чега неће. И управо то осећање учинило је да се увек осећа комотно на позорници због чега и жали што представа више није на репертоару. Један од најтежих периода у вишедеценијској историји позоришта трајао је пуне две године током којих су представе извођене на сценама бројних других широм земље. Прилика за стицање нових искустава је сарадња са сличним установама из најближег окружења, а прилика да се представи ужичкој публици, после представе „Чишћење идиота“ по тексту Милана Марковића а у режији Александре Ковачевић, била је „Прича“ настала у копродукцији са позориштем из овог града. Свака од представа остала је у лепом сећању понајвише због чврстог уверења да доприносе стицању нових знања, ако не повезаних са позоришном техником и бон-тоном онда бар са нечим на чему може да се изгради принцип. Повремена гостовања у земљама региона, учешће на фестивалу у Марибору и другим, прилика је за учвршћивања положаја на српској стендап сцени и позив за чланство у екипи сценариста телевизијске емисије „Вече са Иваном Ивановићем“.

- Прва помисао ми је била да нећу знати. Никад ме то није интересовало јер сам врло половично знао ко је ко у за мене страном естрадном свету. Иа-

ко је у првом тренутку било спорно да ли ћу похватати све ралације врло лако се укапира да ова певачица не говори са овом из овог тривијалног разлога, а ова са оном другом из неког другог тривијалног разлога. После пробног рада од месец и по дана постао сам члан екипе што је значило да дневно треба да пошаљем пет до десет фазона на једна маил, а онда се изаберу најбољи које Иван говори на почетку емисије. Првих годину дана ми је то био једини посао, све док прошле сезоне није кренула емисија „Треће вече“ у којој сам био један од сталних гостију. У овом тренутку радим на три поља, на свом стендапу, емисији „Вече са Иваном Ивановићем“ и „Треће вече“. Одговара ми група људи са којима радим је су врло отворени, а нису сујетни, а свиђа ми се и метод рада па бих волео када би већи број људи могао да га примени. Телевизија је озбиљан тимски рад у који је укључен велики број људи који се не виде, и то треба ценити, а колико год деловали пространо студији су јако мали због чега редитељи бирају углове како би изгледали много веће него што реално јесу. Не једем јастоге, али и не умачем кифле у јогурт. Живим нормално, а исту плату бих могао да зарадим радећи и нешто друго, али је разлика што радим нешто што волим и волим оно што радим. Бавим се литерарним стваралаштвом, за себе и друге пишем текстове представа које трају сат и за то потрошим много више живаца него за друге ствари – каже Перишић уз подсећање да је одавно раскрстио са даљим школовањем, али не и са усавршавањем у послу који ради јер има још много тога што би могло да се научи. Стендап је форма која тражи отворен мозак, праћење дешавања у најближем окружењу и импровизацију за коју је битно успоставити адекватан однос са публиком. Нагомилано искуство и даље не пружа адекватан одговор на питање да ли би, у случају да је завршио академију, био дипломирани глумац који се никада не би бавио глумом као што је пре само неколико го-

83

17.9.2017.

МАГАЗИН

84

дина био сигуран да ће бити правник који се никада неће бавити правом. Ма колико последња сезона била напорна стиче се утисак да има простора за размишљање о новим ангажманима. У том контексту се гледа и на понуду за једну позоришну улогу чије је прихватање условљено потребом да се у наредном периоду склопе бројне коцкице У овом тренутку највеће задовољство изазива писање у процесу којим се оно што је замишљено преноси на папир, још веће уверење како то публици најбоље може да представи сам. Иако један од значајних мотива за бављење било каквим послом представља настојање да се обезбеде средства за нормалан живот код уметника се апсурдном сматра спремност да прогута и истрпи много зарад сат времена позоришне представе, два сата пуне галерије или концерта. Спремност на велике жртве сматра се посебном врстом мазохизма који постоји у ствараоцима различитог профила, посебно кад, као у тренутној ситуацији, у друштву нема довољно разумевања за врсту одрицања какву тражи стендап. У таквим околностима они који почињу треба да буду свесни опасности да неће успети без обзира да ли су, и где, завршили школовање. Јака жеља да се изграде на било који начин добар је повод за пут у том смеру уз довољан ниво свести да неће бити лако. У то се на најбољи начин уверио и Перишић док је, иако већ препознатљив комичар, као зидарски помоћник носио малтер. Године искуства довољне су за чврст став да не треба обесхрабривати било кога да се бави уметношћу, без обзира колико она не пружала довољно сигурности за лагодан живот. Пред дилемом да ли се посветити само глуми или овоме што сада ради није требало превише времена за доношење коначне одлуке.

- Осам радних сати бих проводио у размишљању о ликовима које су неки други написали. Сада размишљам о својој персони, какав желим да будем и какав утисак желим да оставим на публику, шта је оно што хоћу да кажем.

Уколико би се и десило да добијем неку улогу онда бих то време морао да поделим, па да мало размишљам о писању, а половину времена посветим неком другом пројекту – каже Перишић. Превелико бреме обавеза не дозвољава да се дешавањима на краљевачкој позоришној сцени посвети онолико пажње колико заслужују. Оно што се на њој дешавало последњих неколико година потврђује знатан напредак, посебно након сазнања да је већи акценат стављен на представе за децу. Сем чињенице да најмлађи посетиоци највише доприносе да сала буде попуњена до последњег места годи и сазнање да од малена стварају навику за одлазак у позориште. У време кад код припадника одређених генерација она све више бледи значајним се чини улагање у оне чије време тек долази. Није далеко од истине констатације да је позориште функционисало на други начин у време док је ситуација на привредној сцени била знатно стабилнија, а сваки од значајних привредних субјеката могао без превише проблема да стане иза било ког пројекта ове врсте. Није без значаја ни чињеница да је највећи број запослених, а било их је много више него данас, примао плате које су омогућавале и задовољавање потреба из области културе. Ситуација је у данашње време знатно неповољнија, па највећи број оних који би и пожелели да оду у позориште није у ситуацији да задовољи на прави начин ни најелементарније потребе, још мање оне из области културе. И поред свих недаћа није далеко од истине констатација да краљевачке установе културе, с обзиром на количину средстава, раде прилично добро, посебно кад се зна да је култура и у срећнија времена била на претпоследњем, ако не и последњем, месту. Разлог што је мало они од којих се очекује значајније занимање за позориште налази се у чињеници да су били деца почетком деведесетих година које су негативно утицале на колективну психу и оставиле трајне последице на генерацију која је постала размаженија него све претходне. На такво ста-

ње је значајно утицала појава интернета који је, верује Перишић, донела зла колико и добра. Могућност да се у просперитетнијој средини гради каријера умањује шансе за повратак и поред неспорне жеље да у локалној средини буде укључен у неки од будућих пројеката. У таквим околностима је још један од оних који су отишли а које за ову средину везује само још породица са различитим погледима на живот.

- Добар проценат наших родитеља и даље мисли да је Тито жив. Заврши факултет, па ћемо на државне јасле! Са друге стране не могу да кривим ни генерацију која је живела у систему који је функционисао. Зато не могу оца, или некога ко има толико година, да убедим како су се времена променила и није више питање каква је моја генерација, него шта ће да уради кад буде имала своју децу. Имам 34 године и капирам да, шта сам се формирао, формирао сам се. Остатак живота ћемо да изгурамо, али је питање како ћемо да васпитавамо децу и које ћемо вредности да им пренесемо. У следеће две године настојаћу да будем боље организован, да више времена проведем са битним људима, да не робујем послу до те мере, да направим бољу организацију, да не радим неке ствари на уштрб времена са људима које волим. И даље играмо „Рогоњу“, пре неколико година било је речи да ће се обновити „Гнев божји“, а расположен сам за сарадњу кад год ме позову, јер је ово место на коме сам порастао. Видим овде младе али не видим, а волео бих, да млађа генерација узиме ствари у своје руке, не да ми скандирају и седе у истом кафићу два сата и лижу једну киселу воду, него да направе представу. Уместо да седим и кукам како ме нико не примећује, јер нема где, онда ћу да створим прилику да ме неко примети. То ми се десило са стендапом кад сам, игром случаја, чуо за оглас, загризао, пријавио и искористио шансу – каже Перишић. Од тада је прошло пуних седам година током којих се профилисало до

не тако давно сасвим непознато занимање стендап комичара. Искуство показује да се пресудним показала иницијатива каква није често присутна код највећег броја младих, па велики број њих, бар кад су у питању глумци, и даље чека шансу. Много пута се потврдило да се не пружа свима, посебно не у великим позоришним ансамблима. Са друге стране довољан број уметника без посла води ка потреби да нешто учине сами. Најбоља потврда је подсећање да ко хоће нађе начин, ко неће нађе изговор. Т. Радовановић

85

Акција краљевачких планинарских друштава

МАГАЗИН

17.9.2017.

ПЕШАЧЕЊЕМ

86

- Они који су одабрали пешачење као део животног програма обогаћују себе у вишезначном образовном, културном, физичком и пре свега хуманом смислу. - Пешачење се сматра културним покретом одласка у природу или друге урбане пределе. - Европска пешачка асоцијација окупља 58 организација из 28 држава са више од 6 милиона чланова. – Истраживање показује да у Србији највећи број становника у просеку седи и лежи 14 часова дневно, што води ка ставу о физички изузетно неактивној нацији. - Светска здравствена организација здравима препоручује 150 минута физичке активности умереног интензитета или 75 минута физичке активности високог интензитета недељно. - За боље резултате по здравље препоручује се повећана физичка активност од 300 минута, или 150 минута интензивне физичке активности

ДО ЗДРАВЉА

87

Д

МАГАЗИН

17.9.2017.

ок је ходање само радња, можда у шетњи или при одласку у куповину, пешачење се повезује са кретањем, процесом који се одвија кроз ходање. Кретање је примерено сваком живом бићу, и природи уопште, а пешачење у правном смислу је посебан избор, посебна одлука и филозофија испуњавања животног програма сваког који жели да пешачећи, крећући се успорено насупрот данашњем брзом времену и брзом транспорту, упознаје различите крајеве и људе испуњавајући мисију хоодољубља, пријатељства, поштовања и чувања њиховог природног и створеног наслеђа. Они који су одабрали пешачење као део животног програма обогаћују себе у вишезначном образовном, културном, физичком и пре свега хуманом смислу. Када се изузму вишевековна ходочашћа, или принудна путовања пешице, пешачење се данас сматра

88

културним покретом одласка у природу или друге урбане пределе. У великом броју европских држава, и шире, деценијама постоје организована удружења која своје активности и интересовања спроводе пешачећи, а у Србији је то Планинарски савез као члан Европске пешачке асоцијације. Поред њега у рекреативним и специфичним активностима пешачење упражњавају и друга рекреативна удружења, Спорт за све, извиђачи, излетници и грађани и други. Планинарски савез Србије је горански савез Министарства омладине и спорта који се активностима и организационим капацитетима наметнуо као један од носилаца развоја рекреативног спорта. „Програм развоја здравих стилова живота у Србији кроз пешачење и планинарење“, који је на иницијативу Министарства омладине и спорта покренуо Планинарски савез Србије, представља почетак широког програ-

ма националног обухвата, који ће пешачење и планинарење приближити грађанима и омогућити да се сви заинтересовани лако укључе у ове здраве корисне и забавне активности. У Немачкој је 1969. године основана Европска пешачка асоцијација која је до сада окупила 58 организација из 28 држава, са више од 6 милиона чланова. И поред тога европска искуства нису ни мало ружичаста јер статистички подаци из 2013. године потврђују да у Европској унији 59% грађана никада или врло ретко вежба, или се бави неким спортом бар једном недељно, 42 одсто никад не вежба или се бави спортом, а 74 нису чланови ниједног клуба. Због тога је Европска комисија покренула иницијативу да преокрене овај тренд, подигне свест и промовише спорт и физичке активности кроз организовање манифестације Европска недеља спорта под мотом „Буди активан“.

Такви догађаји, европски и национални, одржавају се сваке године у другој седмици септембра са циљем да охрабре грађане и олакшају учешће у спорту и физичким активностима. Институције, спортски покрети, организације цивилног друштва, приватни сектор, иницијативе из народа и индивидуалци имају заједничку улогу да инспиришу грађане да се више баве спортом и физичким активностима. Европска недеља спорта је кишобран за све активности у земљама Европске уније под истим слоганом и са истим циљем. У студији коју су у Србији спровели Републички завод за статистику, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, Медицински факултет у Београду и удружење грађана „Делпас“ на узорку од 1.207 испитаника, констатује се да највећи број у просеку седи и лежи 14 часова дневно, што води ка ставу о физички изузетно неак-

тивној нацији. Од укупног броја анкетираних 16,9% бави се рекреацијом једном или више пута дневно, из ове групе само 6,3% обавља тренинг дужи од 105 минута. Преосталих 10,6% вози бицикл најмање пола сата, игра одбојку или плива, а само 14% одраслих бави се тешким физичким послом. Нешто више од трећине анкетираних је свакодневно изложено умереном физичком напору у које се рачуна брзо ходање, ношење лакшег терета, пењање степеницама, минимално до четвртог спрата, обављање кућних послова. Светска здравствена организација здравима препоручује 150 минута физичке активности умереног интензитета или 75 минута физичке активности високог интензитета недељно. За боље резултате по здравље препоручује да се повећа физичка активност, за здраве особе на 300 минута умерене или 150 интензивне физичке активности. У oквиру активности Планинарског

савеза, клубова и друштава, покренута је заједничка иницијатива Министарства омладине и спорта и Планинарског савеза Србије за развој програма за афирмацију рекреативноспортске дисциплине пешачења. Циљ ове иницијативе је подизање свести свих грађана о значају бављења рекреацијом и спортом у отвореној природи, без захтева за екстремнијим облицима физичког ангажовања. Пешачење је данас изразито популарна активност у развијеном свету, а кроз природу свакодневно пешаче милиони људи различите доби за које је ово постало начин здравог живота и одржавања физичке и менталне кондиције. Планинарски савез Србије, који је у породици спортова задужен за област планинарског спорта, поседује вишедеценијско искуство, кадрове и инфраструктуру за програме пешачења и планинарења преко мреже од 150 пла-

89

17.9.2017.

МАГАЗИН

90

нинарских друштава и клубова. Основна концепција развоја идеје програма „Пешачење и планинарење“ изводи се кроз више фаза. У првој 2014. године одржане су пробне активности у оквиру већ планираних планинарских акција, на којима су посебно организовани програми пешачења на лакшим и краћим стазама дужине од 6 до 10 километара. Овакве стазе трасирају се у околини градских насеља, на излетиштима и у планинским туристичким центрима, а те године акције пешачења одржане су у Крушевцу и Књажевцу као и у оквиру републичке акције „Авала из 4 2/2 правца“. Следеће године одржане су у осам градова Србије, Београду, Вршцу, Панчеву, Ваљеву, Нишу, Новом Пазару, Књажевцу и Врању, са идејом даље разраде „пилот пројеката“, који ће помоћи да се квалитетно направи план треће фазе развоја програма до 2018. године. У њој су 2016. години одржане акције пешачења у Крагујевцу, Пожаревцу, Крушевцу, Београду, Новом Саду, Ваљеву и Соко бањи, а циљ активности до 2018. претпоставља појачану и у јавности јасно препознатљиву афирмацију рекреативно-спортске дисциплине пешачења међу грађанима Србије. Током развоја програма припрема се и изграђује инфраструктура и логистика пешачких и шетачких стаза, које се обележавају, означавају, мапирају и смештају у систем јавних информација као део укупне понуде спортске и туристичке инфраструктуре. За реализацију програма „Пешачење и планинарење“ оправдано се очекује учешће локалних управа, спортских и туристичких организација и образовних институција у местима одржавања акција. Управни одбор Планинарског савеза Србије је, у оквиру припреме програма и плана акција за ову годину, донео одлуку да покрене организовање јединствене акције под називом „Дан пешачења у Србији“ за шта је одабран 16. септембар, а акција уписана у званични календар активности. Основни циљ је да се заједничка акција одржава и наредних година, за шта је одређена субота другог

викенда у овом месецу. Један од циљева је и изградња пешачке инфраструктуре, кроз трасирање и обележавање стаза за пешачење у сваком граду и околини о којима ће бринути локална планинарска друштва, у сарадњи и уз материјалну помоћ локалне управе и служби које су задужене за спорт, рекреацију, образовање и туризам. Покретање јединствене акције „Дан пешачења у Србији“ подразумева упорну и стрпљиву активност на ширењу ове идеје према грађанима и институцијама Србије да се прихвати један дан на републичком нивоу у коме ће сви пешачити земљом са општедруштвеном спознајом о значају ове светски признате и прихваћене вишеструко корисне активности, за сваког грађанина, породицу у друштво. Министарство омладине и спорта и планинарски савез Србије, уз помоћ планинарских клубова који организују активности на програму развоја здравих начина живота кроз пешачење и планинарење, позвали су грађане Краљева да се у суботу 16. септембра придруже овој акцији. Окупљање је заказано код амбуланте у Жичи одакле је сваком од учесника омогућено да изаберу једну од две понуђене стазе. Прва у дужини од осам километара водила је од овог места стазом Голијске трансверзале до Матарушке Бање, а друга до Оштре главице на 728 метара надморске висине, а потом Плавом стазом до раскрснице са Црвеном стазом и даље њом до Матарушке Бање удаљене 12 километара. Све стазе су обележене, учесницима акције обезбеђени водичи, а онима који нису били у ситуацији да их препешаче пружена могућност да се врате. Планинарска акција „Дан пешачења“ oтворена је за све психофизички здраве учеснике који су претходно потписали пријаву за учешће, уз обавезу да се крећу искључиво обележеном стазом. Организатори акције су планинарско-смучарска друштва „Гвоздац“ и „Железничар“ и Удружење љубитеља коња „Столови“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

91

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Мали Бигфут

Филм се пријазује од 7. септембра, а последња пројекција је 20. у 18 сати.

МАГАЗИН

17.9.2017.

Логан Лаки

92

Од редитеља филмова „Сами“ 1 и 2 и „Кућа магије“, долази узбудљива авантура тинејџера Адама, који креће у потрагу за давно изгубљеним оцем и открива невероватну тајну да је то ни више ни мање него легендарни Бигфут. Он се годинама скривао дубоко у шуми како би заштитио себе и породицу од велике корпорације која жели изводити експерименте с његовим ДНК. Отац и син почињу да надокнађују изгубљено време, а Адам ускоро открива како и он има супер-моћи. Међутим, није свестан да је његова потрага за оцем довела корпорацију HairCo. ближе Бигфуту. Сценарио за породичну анимирану авантуру написали су Боб Барлен и Кал Бранкер, а филм режирали Џереми Дегрусон и Бен Стејсен.

Кад незапосленом рудару из Западне Вирџиније Џимију Логану очајнички затреба новац изненада добије идеју да опљачка Наскар током трке на стази Шарлот Мотор Спидвеј у суседној Северној Каролини. То је добар повод да увери брата Клајда, једноруког ветерана ирачког рата који од повратка ради у локалној биртији, и сестру Мели, опседнуту колима, да му се придруже у том подухвату. Логанима се никад не смеши срећа, а како би успели да изведу сложе-

ну пљачку потребна им је помоћ странца, па је прави човек за тај посао ексцентрични стручњак за експлозиве Џое Бенг. Једини проблем је што је у затвору па Џими и Клајд смисле план како да га избаве да разнесе сеф и врате га пре него што управник примети да је нестао. На дан посебно популарне трке Кока-кола 600, Логанова екипа се пробије у подземни превозни систем који се користи за транспорт милиона у готовини. И баш кад им се учини да су успели у највећој икад изведеној пљачки у Јужној Каролини, неуморни агент Федералног истражног бироа Сара Граyсон започиње истрагу злочина сумњичећи свакога са киме се сретне. Пун неочекиваних преврата, необичних ликова, хумора и одличне музике, Логан Лаки је повратак на велике екране Оскаровца Стевена Содерберга, редитеља филмова Океанових једанаест, дванаест и тринаест, након што је пре пет година отишао у пензију. Филм је настао по сценарију Ребеке Блант, а редитељ је улоге главних ликова поверио Тејтун Ченинг и Адаму Драјверу. Осим њих одличну глумачку екипу попуњавају Сет МекФарлејн, Кети Холмс, Кетрин Вотерстон, Дајт Јоакам, Себастиан Стен, Брајан Глисон, Џек Квејд, те Оскаровка Хиларy Свонк и Даниел Крејг. Филм траје пуна два сата, приакзује се до 20. септембра, а пројекције почињу у 20 сати.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 17. И 23. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

17.9.2017.

17. септембар

94

1631. — У Tридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија.

1665. — У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи.

1787. — Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД су на Филаделфијској конвенцији потписали Устав САД.

1809. — Миром у Фредриксхаму завршен је Фински рат у ком је Русија освојила Финску.

1889. — Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник.

1900. — Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.

1914. — Српски премијер Никола Пашић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Нишу тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније.

1918. — После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила.

1931. — Компанија „RCA Victor“ представила прву лонг-плеј грамофон-

ску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку.

1939. — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна.

1944. — Спуштањем англоамеричких падобранаца код градова Арнема, Најмегена и Гравеа у Холандији почела је операција Маркет Гарден у Другом светском рату.

1978. — Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера.

1997. — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињених нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер.

2001. — Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора.

18. септембар 96. — Након убиства Домицијана, Римски сенат је за новог императора изабрао Нерву, првог од Пет добрих царева.

324. — Константин Велики је нанео одлучан пораз Лицинију у бици код Хризопоља, што је био увод у Константинову самосталну владавину Римским царством и укидање тетрархије.

1502. — Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет.

1739. — Потписивањем Београдског мира окончан је рат између Аустрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се вратила на Дунав и Саву. Централна Србија је поново постала део Отоманског царства, а Аустрија је била приси-

љена да Турцима врати и Малу Влашку и делове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718.

1759. — Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс Вулф и француски Луј Монкалм.

1810. — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О’Хигинса, касније председника Чилеа (1817— 1823).

1822. — Француски египтолог Жан Франсоа Шамполион дешифровао је египатско писмо, (хијероглифе).

1851. — Изашао је први број америчког дневника „Њујорк тајмс“, који је основао Хенри Џервис Рејмонд.

1931. — Јапански војници су под-

метањем бомбе под пругу изазвали Мукденски инцидент, што је Јапан искористио као повод за напад на Манџурију.

1934. — СССР је приступио Лиги народа.

1944. — Након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа Патона заузеле су у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско упориште у северозападној Француској. Први пролетерски корпус НОВЈ ослободио Ваљево.

1947. — Ступио је на снагу Акт о државној сигурности, којим је основана ЦИА, а Америчко ратно ваздухопловство постало засебан вид америчких оружаних снага.

1961. — Авион који је превозио генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда се срушио код Ндоле у Северној Родезији.

1973. — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами.

1988. — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга.

1989. — Након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе. Индијска влада одлучила је да обустави војне операције против Тамилских тигрова и да до краја године повуче трупе из Шри Ланке.

1995. — Босна и Херцеговина је примљена у чланство IAEA. 1997. — Исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача.

2001. — Окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999.

2003. — Босна и Херцеговина је приступила болоњском процесу.

19. септембар 636. — Рашидунски Арапи предвођени Халидом ибн Валидом су заузели Дамаск од Византинаца.

1356. — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца, сина краља Едварда III, у бици код Поатјеа поразила војску француског краља Жана II, чиме је окончана прва фаза Стогодишњег рата.

1370. — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца је заузела и опустошила Лимож.

1796. — Први председник САД Џорџ Вашингтон упутио америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање. За председника изабран 1788.

1814. — У Пожешкој нахији избила Хаџи Проданова буна.

1837. — Код Пожаревца одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана уз учешће 1.700 војника.

1863. — Почела је битка код Чиканоге у северозапдној Џорџији, која ће се завршити највећим поразом Уније (Севера) на западном фронту Америчког грађанског рата.

1888. — Прво светско такмичење за избор лепотице одржано у белгијској бањи Спа, а прва званично најлепша жена на планети постала 18-годишња креолка из Гваделупе Берта Сукаре.

1900. — У Винемаки у Невади, Буч Касиди и Санденс Кид су извели прву заједничку пљачку Прву националну банку и побегли с 32.640 долара.

1914. — Почела битка на Мачковом камену у Првом светском рату. После четвородневних борби, надмоћнија аустроугарска војска присилила Србе на повлачење.

1918. — Почела је битка код Мегида у Првом светском рату.

1928. — „Пароброд Вили“, први анимирани цртани филм у ком се појавио Мики Маус, приказан у њујоршком биоскопу „Колони театар“.

1939. — Совјетске трупе стигле на мађарску границу и истовремено на северу Европе окупирале Вилњус, који је био под пољском управом.

1941. —

95

17.9.2017.

МАГАЗИН

96

Немци у Другом светском рату заузели Кијев, после битке која је трајала 45 дана. Британске трупе ушле у Техеран током Англо-совјетске инвазије Ирана.

1944. — Потписано је Московско примирје између Финске и Совјетског Савеза, чиме је завршен Настављени рат.

1955. — У Аргентини војска оборила са власти председника Хуана Доминга Перона.

1957. — Американци у Невади извршили прве подземне нуклеарне пробе.

1970. — Први Гластонбери фестивал, највећи музички фестивал на отвореном, је одржан на имању Мајкла Ивиса у Гластонберију, Енглеска 1985. — У главном граду Мексика Сијудад Мексику и околини у земљотресу погинуло око 12.000, а повређено око 40.000 људи.

1989. — У експлозији авиона DC-10 француске компаније UTA, на линији Бразавил-Париз, изнад Нигера, за коју је касније оптужена Либија, погинули сви путници и чланови посаде, њих 171.

1991. — Колоне тенкова Југословенске народне армије кренуле из Београда према Хрватској, где су почели сукоби српских наоружаних група и хрватске полиције. Хрватска 25. јуна 1991. прогласила самосталност и издвојила се из СФРЈ.

1991. — У леднику на граници Аустрије и Италије откривен је Еци, најстарија природно сачувана мумија у Европи, из 3300. п. н. е..

1992. — Савет безбедности Уједињених нација искључио Југославију из светске организације, оспоривши јој право да аутоматски наследи СФРЈ. СРЈ поново постала чланица УН 2. новембра 2000, пошто је ДОС преузео власт у Србији.

1994. — Трупе САД искрцале се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као „поновно успостављање демократије“.

1994. — „Манифест Унабобмера“ Теда Качинског је објављен у Вашингтон посту и Њујорк тајмсу, скоро три месеца након што им је послат.

2000. — У Прагу почело петодневно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке, током ког се више хиљада демонстраната, противника глобализације, сукобило с полицијом. У сукобима повређена 142 демонстранта и 123 полицајца, а центар Прага је демолиран.

2001. — Председник САД Џорџ В. Буш потписао конгресну резолуцију о употреби војне силе и захвалио се Представничком дому и Сенату што су га овластили да покрене рат против терориста. Исламски свештеници позвали терористичког лидера Осаму бин Ладена да добровољно напусти Авганистан, али му нису одредили рок за излазак из земље. САД запретиле да ће напасти талибане уколико не предају Бин Ладена.

2006. — На Тајланду извршен државни удар у којем је збачен премијер Таксин Шинаватра који је у то време био на заседању Генералне скупштине УН.

20. септембар 480. п. н. е. — У поморској бици код острва Саламина у Егејском мору Грци под командом атинског војсковође Темистокла поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс I, чиме је осигурана превласт Атине на мору.

1378. — Незадовољна папом Урбаном VI, група кардинала је за папу изабрала Клемента VII, изазвавши тиме Западни раскол.

1520. — На власт дошао султан Сулејман I Величанствени 1697. — У Рејсвијку код Хага Енглеска, Шпанија, Холандија и Свето римско царство потписали мировни уговор с Француском, чиме је окончан рат Велике алијансе. Вештом дипломатијом, Француска успела да задржи готово све освојене територије.

1857. — Трупе лојалне Источноиндијској компанији су поново заузеле Делхи и угушиле Индијску побуну.

1870. — Корпус берсаљера је ушао у Рим кроз Порта Пију и окончао уједињење Италије, окончавши практично

привремену власт папа.

1909. — Парламент Уједињеног Краљевства је усвојио Акт о Јужној Африци из 1909., чиме је створена Јужноафричка Унија од бивших британских колонија Рт добре наде, Натал, Орање и Трансвал.

1928. — Велики фашистички савет постао врховно законодавно тело у Италији, уместо дотадашњег Већа посланика.

1945. — Свеиндијски конгрес и његови лидери Махатма Ганди и Пандит Нехру одбацили британски предлог о самоуправи и затражили пуну независност Индије.

1951. — Грчка и Турска постале су чланице НАТО-а.

1960. — Тринаест афричких држава које су стекле независност и бивша британска колонија Кипар примљени у УН.

1970. — Совјетски космички брод „Луна 16“ спустио се на Месец и покупио узорке месечевог тла.

1976. — Социјалдемократска партија Шведске је изгубила на парламентарним изборима, први пут после више од 40 година.

1977. — Вијетнам и Џибути примљени у УН као 149. и 150. чланица међународне организације.

1979. — Жан-Бедел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен са власти у државном ударому који је организовала француска влада. Нов шеф државе, бивши председник Дејвид Дако, вратио земљи статус републике. Бокаса 1965. војним ударом срушио Дака, 1976. укинуо републику и прогласио се царем.

1984. — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Бејруту погинуло 16 особа, амерички амбасадор повређен.

1991. — Црногорски парламент у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватио декларацију о заштити природе. Пројекат прве еколошке државе у свету прихваћен 1992. на светском еко-самиту у Бразилу под покровитељством УН.

1999. — Мултинационалне снаге стигле у Источни Тимор и заузеле аеродром у главном граду Дилију, пошто су

се повукле индонежанске трупе.

2001. — Албански екстремисти почели предају последњих количина оружја НАТО трупама у Македонији. У Парламенту почела дискусија о уставним амандманима којима би албанској мањини била гарантована већа права.

2010. — Фокс телевизија је постала Прва српска телевизија.

21. септембар 1792. — На првој јавној седници Конвента укинута је апсолутна монархија у Француској и земља је проглашена за републику.

1860. — Англо-француске снаге су однеле победу против војске династије Ћинг у бици на Паликау, што им је омогућило да заузму Пекинг.

1898. — Реформе од стотину дана су нагло прекинуте када је царица Циси ставила у изолацију цара Гуанг-сјија и преузела власт као регент.

1904. — Петар I Карађорђевић је крунисан за краља Србије.

1921. — У експлозији силоса фабрике БАСФ у Опауу, у коме је било складиштено око 4500 тона амонијум сулфата и амонијум нитрата погинуло је најмање 500 особа.

1938. — Влада Чехословачке прихватила је британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Немачкој.

1939. — Припадници фашистичке паравојне организације Гвоздена гарда су убили румунског премијера Арманда Калинескуа.

1949. — у Кини је формирана Централна народна влада на челу са Мао Цедунгом, који је 1. октобра прогласио Народну Републику Кину.

1955. — Војним ударом са власти значен председник Аргентине Хуан Перон.

1964. — Малта је постала независна после 164 године британске владавине.

1972. — Председник Филипина Фердинанд Маркос завео је ванредно стање у земљи и ставио у затвор хиљаде противника његовог режима. Маркос је остао на власти до 1986.

97

17.9.2017.

МАГАЗИН

98

1973. — Југославија је прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана после пуча генерала Аугуста Пиночеа, у којем је убијен председник Салвадор Аљенде.

1992. — Мексико и Ватикан су успоставили пуне дипломатске односе после прекида од 130 година.

1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент и суспендовао важећи устав под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе, изазвавши Руску уставну кризу.

1996. — На аеродрому у Боготи, у авиону председника Колумбије Ернеста Сампера, који је био спреман да полети у САД, после анонимне пријаве, пронађено је око четири килограма хероина. Председник је осумњичен за везе са нарко-мафијом, док је његова влада саопштила да се ради о намештаљци.

1999. — На Тајвану је у земљотресу погинуло више од 2.100 људи, а рањено око 8.700.

2000. — Руска влада је одлучила да замрзне уговор са Ираном о продаји ласерске технологије, након што су САД изразиле забринутост због могућности њеног коришћења у изради нуклеарног оружја.

2001. — Јапанско министарство иностраних послова саопштило је да ће свим банкама и финансијским институцијама у Јапану забранити да без дозволе владе обављају трансакције са компанијама и особама које су повезане са Талибанима и вођом терористичке организације Ал Каида Бин Ладеном.

22. септембар 1499. — Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност.

1735. — Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону.

1789. — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Тур-

цима у бици код Римника.

1862. — Председник САД Абрахам Линколн је објавио проглас према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863.

1862. — Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар.

1908. — Проглашена независност Бугарске.

1914. — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа.

1923. — У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса.

1934. — У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара.

1940. — Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину.

1949. — Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949.

1955. — У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе.

1960. — Проглашена независност афричке државе Мали с председником Модибом Кеитом.

1974. — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.

1979. — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда.

1980. — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат ел Арабом, чиме је ирачкоирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година.

1985. — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба.

1992. — САД упутиле захтев гене-

ралном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији.

1993. — У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар.

1993. — Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа.

1998. — На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптужнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова.

2000. — Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљену њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате.

2012. — Одржан Први конгрес Привредникових стипендиста и српске омладине у Загребу поводом 115. годишњице оснивања Српског привредног друштва Привредник у Загребу

23. септембар 1840. — Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догађају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп „Смрт Смаил-аге Ченгића“. Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош.

1846. — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун.

1866. — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола

I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила.

1897. — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу.

1914. — У првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф.

1932. — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Уједињеног Краљевства на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.

1956. — Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала.

1957. — Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију.

1973. — Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник.

1987. — У Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у иделогији и политици српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику.

1997. — На мировним преговорима у Северној Ирској, протестански унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs