MagazIN 300 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 300 * 10. септембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

10.9.2017.

У овом броју: Година успеха и разочарања Подршка развоју сеоског туризма Модерно и функционално здравство Нови импулс сарадњи Заштитиници уместо адвоката Наредне године више пара

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 20 26 34 38 46

Позната имена кандидата Краљ Стефан Првовенчани - осам векова Мало светла на крају тунела Трагање за самим собом Краљевски филмски фестивал На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

52 58 64 72 80 88 92

МАГАЗИН 10.9.2017.

Годину дана на челу Краљева: др Предраг Терзић

МАГАЗИН

10.9.2017.

ГОДИНА УСПЕХА И РАЗОЧАРАЊА

- У Краљеву има људи који желе да се боље живи, али и оних који недовољно раде, недовољно се труде или немају довољно квалификација и способности да мењају ствари. - Краљево је постало град у коме се много ради. - Град полако постаје студентски центар. - Обезбеђена средства за рушење постојеће и градњу нове зграде Основне школе „Свети Сава“. – Задатак локалне самоуправе да обезбеди простор у коме ће ђаци ове школе провести наредне две школске године. - Град и даље плаћа закуп простора за Уметничку и Музичку школу, јер је реализација пројекта који предвиђа изградњу нове зграде превише скупа. - Градско веће је постало оперативни орган који адекватно одговара на све позиве предлагача да се по који од проблема нађе на дневном реду седница. –Путовања у иностранство начин да се предоче потенцијали Краљева као основа за будућу сарадњу. – Помоћ приватним предузећима мања од онога што је привреди потребно, а више него што град реално може

Др Предраг Терзић

МАГАЗИН 10.9.2017.

ного више него бројних деценија уназад у последњих неколико носиоци високих полити чких функција, посебно у локалним оквирима, привлаче посебну пажњу јавности спремне да похвали добре али жестоко критикује потезе које сматра штетним. Пракса није заобиђена ни у Краљеву па се у јавности, још чешће у приватним разговорима, детаљно анализирају потези највиших представника власти, посебно градоначелника као особе одговорне за контролу трошења пара из градске касе. Нешто више од годину дана на овој функцији повод је за разговор са др Предрагом Терзићем који потврђује како период од почетка мандата показује да у Краљеву има људи који желе да се боље живи, али и оних који недовољно раде, недовољно се труде или немају довољно квалификација и способности да мењају ствари. У таквој ситуацији годину дана на челу града прилика је за потврду како је тај период обележен бројним успесима, али и разочарањима. Између последња два изборна циклуса владајућој већини се замерало да нема довољно комуникације са централним властима у Београду због чега је Краљево, иако некада једна од најразвијенијих средина у земљи, почело да посустаје и постане место из кога одлази највећи број младих без жеље да се икада врати. Разлогом за задовољство сматра се чињеница да је успостављен контакт и довољан ниво повезаности са републичким властима који води ка уверењу да је бољитак неминовност. Доказ су бројни инфраструктурни пројекти у граду који се реализују уз финансијско учешће републичких органа, пре свега Министарства привреде које је за градњу северне обилазнице, дуге километар и 40 метара са по две коловозне траке у оба смера, обезбедило педесет од укупно 105 милиона колико је процењена вредност инвестиције. У значајне успехе убраја се почетак радова на градњи пасареле преко пруге у наставку Улице октобарских жртава за коју се верује да ће, иако је рок за завршетак радова 23. октобар, бити завршена до

14. октобра. Први месеци на месту градоначелника били су прилика за обилазак свих значајнијих привредних субјеката на територији града и упознавање са проблемима који их спречавају да послују успешније. Један од њих је лакши прилаз неколицини од њих са Ибарске магистрале чијем се решавању приступило градњом саобраћајнице вредне 22 милиона динара. Иако се градња степеништа према спортским теренима поред Ибра не би могло сматрати значајним инфраструктурним објектом не може се занемариити чињеница да представља прву фазу детаљне реконструкције атлетског стадиона за шта се очекује значајна подршка Министарства привреде. Вредност радова на реконструкцији надвожњака преко пруге која води ка југу земље процењена је на 69 милиона динара, а податак да је Јавно предузеће „Путеви Србије“ расписало јавну набавку за избор најповољнијег понуђача потврђује став да озбиљан подухват локалну самоуправу неће коштати ни динара. У значајне успехе градоначелник убраја радове на градњи коловозне траке од касарне у Јарчујку на даље што представља наставак процеса који је отпочео прошле године као и изградња малопродајног центра у непосредној близини спортске дворане у Рибници. - Кад смо почели говорило се да то радимо у предизборној кампањи, и да од тога неће бити ништа, а сведоци смо да радови напредују тако да ћемо ускоро, пре краја године, имати и његово отварање. Започели смо и изградњу пешачке стазе од старог ибарског моста до ушћа реке Рибнице, а сада се завршава до нове хале спортова што ће Краљевчанима олакшати да пешке оду до ритеил центра. Успели смо у потпуности да реконструишемо тротоар у Улици Војводе Путника, да први пут имамо тактилну стазу за слепе, а и шалтери у Градској управи се прилагођавају лицима са хендикепом. Краљево је постало град у коме се много ради, где настојимо да побољшамо живот грађана између осталог и

средствима од опортунитета. Прошле године смо добили средства за реконструкцију сале у Основној школи „4. краљевачки батаљон“ и куповину апаратуре у Општој болници „Студеница“ и Дому здравља, а и ове године смо добили средства за две школе. Трудом директорке преко Министарства омладине и спорта обезбеђена су средства за изградњу спортске сале у Основној школи „Живан Маричић“ у Жичи, а завршава се изградња спортске сале у Дому ученика средњих школа – каже др Терзић. Скоро две деценије представницима власти се приговара што нису успели да доведу у Краљеву ни једну високошколску установу и тако бројним свршеним средњошколцима омогуће лакши пут до стицања академских звања. Да град полако постаје студентски центар потврђује присуство Високе економске школе из Пећи са седиштем у Лепосавићу која изнад просторија Основне школе „Браћа Вилотијевић“ на Хигијенском заводу гради своје. Од ове школске године студенте уписују Правни факултет из Косовске Митровице, који је нашао уточиште у просторијама Основне школе „Јово Курсула“, и Универзитет „Никола Тесла“ који школује будуће менаџере и дипломиране правнике. Меморандум који је град потписао са овом високошколском установом омогућава деци палих бораца, онима чија су оба родитеља без посла или имају посебне потребе, да студирају о трошку факултета. Залагањем министра просвете Младена Шарчевића, шефа кабинета Марка Попадића, тадашњег шефа кабинета председника владе Ивице Којића и директора Канцеларије за јавна улагања Марка Благојевића обезбеђена су средства за рушење постојеће и градњу нове зграде Основне школе „Свети Сава“. Пројекат који је имао велики број недостатака морао је да иде на дораду, а крај минуле недеље био је прилика за проверу да ли тренутна верзија може да се реализује или треба трагати за новом. Паре за реализацију су обезбеђене, а локалној самоуправи предстоји да обезбеди но-

МАГАЗИН 10.9.2017.

ви простор у коме ће ђаци провести наредне две школске године. - Мислим да се ради о изванредном успеху, јер годинама нисмо добили средства за зградњу било које основне школе. Са друге стране постаје проблем распоређивања деце, а као градоначелник тврдим да ћемо пронаћи решење да се настава, с обзиром на постојеће околности, одвија у најбољим условима. Оно што би нас чекало да нисмо добили средства је да би школа у потпуности престала да ради, јер већ двадесет година нема употребну дозволу. Школа је направљена пре педесет година, а може или да се сруши и да се на њеном месту направи нова, или да се забрани за употребу. Град и даље плаћа закуп простора за Уметничку и Музичку школу, јер је реализација пројекта који предвиђа изградњу нове зграде превише скупа и такав тешко да ће подржати било ко из републике. Он ће морати да буде знатно скромнији како бисмо добили средства, а то је јасно и предочено директорима ових школа – каже др Терзић. Током нешто више од годину дана, колико функционише последњи сазив извршне власти, донет је низ значајних одлука из области комуналних делатности, посебно оних које нису мењане 20 или 30 година због чега су у потпуности обесмишљене. То је резултат рада Градског већа које се састаје најмање два пута месечно што показује да је постало оперативни орган који адекватно одговара на све позиве предлагача да се по који од проблема нађе на дневном реду седница. Зато велики број носи одредницу ванредна што потврђује жељу да се, уместо потискивања у страну, суочава са проблемима и траже најбоља решења. Актуелни састав локалне власти суочава се са бројним проблемима међу којима посебно место заузимају судски процеси који прете да градску касу оптерете додатним, не малим, трошковима. Везани су за захтеве родитеља деце којима је Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ наплаћивала веће износе од прописаних, а прети и велики број судских процеса

које су поднели бивши чланови Градског већа, градоначелник и чланови управних одбора јавних предузећа и установа који су смењивани супротно важећим прописима. И док се у делу јавности, посебно опозиционе, путовања градоначелника у иностранство оцењују туристичким др Терзић у први план ставља разговор са бројним значајним личностима којима су предочени потенцијали Краљева као основа за будућу сарадњу. - Посетио сам Русију и Белорусију где сам разговарао са губернатором Самарске области која бројем становника надилази Србију. Свуда сам носио проспекте наших предузећа, говорио о граду и нашим туристичким потенцијалима, а као последица тога мислим да се повећао и број туриста из тих земаља. У Белорусији сам се срео са нашима амбасадором у овој земљи, али сам разговарао и са министром за трговину који је копродседавајући радног тела за сарадњу са Србијом у области привреде. Изнео сам потенцијале нашег града, и оставио све податке о њима, а на привредницима је да одлуче да ли има могућности за сарадњу. Био сам у Канади и разговарао на највишем нивоу са посланицима покрајинског и канадског парламента, бившим министром спољних послова, министром одбране и градоначелником града Нијагара Фолс. Сарадња са њим започета је уз посредство великог добротвора Миломира Главчића, а у наредном периоду ће бити још добрих вести за Краљево. Ни једна моја посета није била туристичка, а како су износи дневница много мањи од трошкова те трошкове плаћам из сопственог џепа Присуствовао сам веома значајном догађају, Српским данима који се одржавају у Нијагара Фолсу где су Срби као староседеоци много значајни у привредном животу, а разговрао сам и са најзначајнијим представницима српске заједнице у Америци – каже др Терзић. Ма колико да би седнице Скупштине града могле бити повод за закључак

о поремећеним односима са представницима опозиције др Терзић у први план ставља добру сарадњу са њима и размену мишљења о различитим питањима од значаја за живот града. Слично је и са власницима приватних предузећа са територије града што потврђују посете нејзначајнијим од њих током којих су уочени проблеми који отежавају функционисање. Резултат се огледа у постављању расвете на путу према предузећу „Корали“, изградња пута до неколико предузећа у околини „Радијатор инжењеринга“ и жеља да се помогне „Младом раднику“. Све то је, каже др Терзић, мање од онога што је привреди потребно, а можда више него што град реално може. Краљево је, након селекције пројекта 2011. године, у сарадњи са ресорним министарством и Канцеларијом за европске интеграције изабрано за доделу техничке помоћи у изради прве фазе техничке документације, а потом и следећу како би пројекти били спремни за реализацију. Почетком прошле године техничку документацију уручио је шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт, а вредност техничке помоћи процењена је на милиони 200 хиљада евра. Пројектом је предвиђена изградња недостајућег дела примарне канализационе мреже у дужини од три километра, реконструкција постојеће дуге 9,3 километра и изградња дела атмосферске канализационе мреже од километар и сто метара. Улагањем 17,1 милион евра предвиђена је и реконструкција шест километара постојеће мреже и изградње постројења за пречишћавање отпадних вода што би задовољило потребе 90 хиљада становника. - Пројекат је током прошле године био на ревизији, па је због много проблема запретила опасност да буде одбијен зато што је обухватао примарне и секундарне а не и терцијерне канализационе мреже. На том састанку сам био гост али сам чврсто изнео став града Краљева да, ако не добијемо средства за изградњу примарне и секундарне мреже и пречистача вода, нећемо бити у стању да то урадимо са-

МАГАЗИН 10.9.2017.

мостално. Дакле, град Краљево нема новца, па се налазимо пред питањем да прихвате пројекат какав јесте, или да град остане без пречистача вода, примарне секундарне и терцијарне канализационе мреже. Мој глас се чуо, ревизиона комисија је прихватила моје мишљење и, према незваничним информацијама, одобрила за финансирање па се, можда већ у другој половини септембра, очекује потписивање финансијског споразума између Републике Србије и Европске уније а затим доношење одлуке о његовом потврђивању – објашњава др Терзић. Кључним за ову средину сматра се отварање нових радних места и запошљавање радника. Колико се у овој области напредовало потврђује неколико краљевачких предузећа која су успела да повећају број радника, пре свих „Радијатор“ закупом „Ливнице“ Фабрике вагона. Нових 150 радника успео је да запосли ГИР што води ка ставу да је, током последње године, број незапослених колико толико смањен. Поражавајуће делује сазнање да грађани Краљева још увек нису видели нов производни процес, нити нову фабрику, па се смањење броја незапослених по основу отварања нових радних места и даље сматра тачком по којој се разликују добар и лош градоначелник. То је и повод за максимално ангажовање на тражењу потенцијалних инвеститора који би у Краљеву отворили производни погон. Мало оптимизма међу представнике локалне самоуправе уноси председник Србије Александар Вучић у чијим је изјавама све присутнији проблем запошљавања у Краљеву. Представљање потенцијала града онима који се за њих интересују појачава оптимизам да би, без обзира што није формирана индустријска зона и не постоји инфраструктура која би водила ка замљишту на коме може да се направи фабрика, што недостају браунфилд локације које би могле да се искористе за покртање производње,

врло брзо могао да се очекује помак напред. Назнака има, али не и званичне потврде информација о доласку инвеститора које је наговестио председник Вучић. Крај лета је време кад се увелико ради на ребалансу буџета за ову годину који ће претрпети извесне промене што не умањује оптимизам да ће већ следећа година бити знатно боља. Оптимизам се заснива на ставу да ће расходи бити знатно мањи у великој мери и због замене живиних сијалица у систему јавне расвете знатно економичнијим лед сијалицама. - Завршили смо студију о приватно-јавном партнерству у области градског јавног превоза. Очекујем да ће средином месеца документ отићи комисији за приватно-јавно партнерство Владе Републике Србије и да ћемо, по добијању позитивног одговора, моћи да наставимо процес избора најповољнијег понуђача, а уколико све буде текло својим током наредне године определимо мање средстава за превоз – каже др Терзић. Нека од дешавања која су протекле године означена неадекватним поновљена су и ове што је повод да члан Градског већа задужен за сарадњу са јавним установама њиховим директорима повери задатак да до 1. новембра заврше календар активности у наредној години како не би долазило до преклапања намифестација које организују. У круговима власти се као веома значајан и даље помиње бесплатни концерт Аце Лукаса 19. маја, као поклон матурантима на крају школске године, за који град, осим бине и озвучења, није потрошио ни један динар. Поновило се то у случају концерта „Лексингтон“ бенда у предвечерје „Веселог спуста“ који је био увод у низ сличних манифестација током летњих месеци. Онима који сматрају да је лето било сиромашно упућено је подсећање на трке на Берановцу, припремну утакмицу кошаркашке репрезентације, која је наишла на веома добар пријем гра-

ђана, и друге манифестације. Година дана на челу града прилика је за подсећање на рад без одмора и у нерадне дане и велико оптерећење као опасност од прављења грешака. - Сигурно је да сам грешио, јер ако сваки дан донесем педесет до шездесет одлука нормално је да се направе и одређене грешке. Ипак, надам се да ће у будућности оволики рад дати резултат који ће бити видљив свим грађанима Краљева. Најзадовољнији сам по томе што грађани Краљева коначно могу да виде искреност и решеност да се њихови проблеми решавају, а незадовољан нивоом подршке, али не људи који се налазе у власти, која је требало да проистекне. Незадовољан сам што Краљевчани који живе у иностранству не желе нарочито да помогну свом граду, па акција „Краљево те зове“ није дала жељени резултат, јер се јавило мало Краљевчана који живе у другим срединама. Кад напусте свој град Краљевчани лепо говоре о њему, али ретко ко жели искрено да помогне. Незадовољан сам и што су генерације политичара које су отишле у друге градове користиле Краљево само као одскочну даску и заборавили на њега оног тренутка кад су отишли. Током последње године дана мој живот се изменио у смислу да имам јако мало слободног времена за породицу, себе и родитеље. И даље живимо као нормална породица, а мислим да сам остао обичан човек јер је ово функција која траје једну, две или више година, а после тога се сви враћамо тамо где смо и били. Мислим да ме функција није искварила као човека и да сам остао обичан човек – каже на крају др Терзић. Нова прилика да буде подвучена црта испод још једног периода у животу могла би да буде након још једне године на челу града, можда и неки други повод пре тога. Градонаелник верује да ће таквих бити и пре него истекне мандат на који је изабран. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Тридесет друга седница Градског већа

МАГАЗИН

10.9.2017.

ПОДРШКА РАЗВОЈУ

СЕОСКОГ ТУРИЗМА

- Градско веће одобрило да се из средстава текуће буџетске резерве нешто преко 600 хиљада динара утроши за куповину и монтажу новог котла за централно грејање просторија Основне школе „Јован Дучић“ из Роћевића. - Формирана комисија са задатком да спроведе конкурс, оцени поднете захтеве у складу са критеријумима из посебног правилника и утврди предлог за доделу подстицајних средстава за развој сеоског туризма. - Утврђен текст конкурса којим се уређују услови и начин коришћења и остваривање права на коришћење подстицајних средстава за развој сеоског туризма, кao и мaксимaлни изнoси пoдстицaja пo кoриснику

д конституисања у лето претходне године чланови Градског већа су се састали више од тридесет пута да би разматрали бројна питања од значаја за нормално функционисање града. Највећи број седница остао је упамћен по обимном дневном реду што није заобишло ни последњу, тридесет другу по реду, означену као ванредна. О томе сведочи податак да су се овом приликом пред члановима већа нашле чак 22 тачке дневног реда међу којима се најзначајнијом сматра разматрање Нацрта одлуке о социјалној заштити којом се утврђују права грађана на услуге социјалне заштите и мере материјалне подршке, поступци за остваривање права, права и обавезе корисника, финансирање, као и друга питања од значаја за ову област на нивоу локалне заједнице. Одлуком је утврђено да град Краљево обезбеђује различите групе услуга социјалне заштите, дневне услуге у заједници, услуге смештаја и подршке за самосталан живот, очување и унапређење живота породице, иновационе и друге услуге социјалне заштите у складу са потребама локалне заједнице. Документом је утврђено право на материјалну подршку ради обезбеђења егзистенцијалног минимума и

МАГАЗИН

10.9.2017.

подршке социјалној укључености корисника, а град обезбеђује право на помоћ у новцу и натури, једнократну и ванредну новчану помоћ, социјално укључивање корисника једнократне новчане помоћи, бесплатан оброк у Народној кухињи, опремање корисника за смештај у установу социјалне заштите или другу породицу и друге мере у складу са потребама локалне заједнице. Месна заједница „Центар“ је још у мају поднела захтев за давање на коришћење пословног простора од две канцеларије за обављање редовних активности које су у ранијем периоду даване на коришћење удружењима грађана, а податак да су испражњене довољне су за одлуку за доношење одговарајуће одлуке и уступање месној заједници. Сличан захтев, али за просторе у улицама Хајдук Вељковој, Цара Лазара и Ибарској, упутило је Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. Новим одредбама измењена је Одлука о Комуналној полицији, а усвојено је и решење којим се даје сагласност на одлуку Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ о расподели добити. Ово предузеће је Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-

комуналне делатности Градске управе доставило одлуку Надзорног одбора засновану на финансијском извештају из 2015. са захтевом да се добит од око шест милиона динара распореди на покриће губитака из 2011. године. Како је одлука сачињена у складу са оснивачким актом који предвиђа давање сасгласности оснивача Градско веће је и донело одговарајуће решење. Изменом Одлуке о градским административним таксама и накнадама за услуге које врши Градска управа, промењен је износ накнаде за закључење брака ван службених просторија, па ће се за то уместо петнаест плаћати шест хиљада динара. Након што је градоначелник обавестио Одељење за општу управу да је председник Жалбене комисије Марија Лазовић поднела писмену оставку на ову дужност за ово место је предложен дипломирани правник Дејан Ћајић, а нови чланови су Никола Радевић и Александар Драгутиновић. Предузећу Екоенергосистем 2010 из Ковина потврђено је право службености пролаза на једној катастарској парцели за изградњу трасе електроенергетског прикључка за изградњу МХЕ „Игришт“ на

Колској реци. Конституисање службености пролаза, као повласном добру на коме се налази машинско-техничко постројење, врши се уз накнаду у износу динарске противвредности два евра по дужном метру линијског вода постављеног на грађевинском земљишту у јавној својина града Краљева, што износи укупно 1.800 евра. Краљевачком огранку „ЕПС Дистрибуција“ потврђено је права службености пролаза на више катастарских парцела за постављање трасе кабловског дела далековода и изградњу трафостаница предвиђених програмом инвестиција овог предузећа до 2019. године, а уз накнаду од 3.897,3 евра. Градско веће је донело решење којим се Друштву за борбу против шећерне болести-Краљево, умањује обавеза плаћања месечне закупнине две канцеларије, површине која незнатно премашује 30 квадратних метара, за 80% тако да сада износи 1.877,55 динара без пореза на додату вредност. Ученици Основне школе „Јован Дучић“ из Роћевића могу мирно да очекују почетак грејне сезоне, јер је Градско веће одобрило да се из средстава текуће буџетске резерве нешто преко 600 хиљада

динара утроши за куповину и монтажу новог котла за централно грејање. Опредељење града да подстиче развој сеоског туризма повод је да и ове године буду опредељена знатна средства за ову сврху због чега је формирана комисија са задатком да спроведе конкурс, оцени поднете захтеве у складу са критеријумима из посебног правилника, утврди предлог за доделу подстицајних средстава и упути га Градском већу на одлучивање. О захтевима подносилаца одлучиваће чланови Градског већа Игор Цветковић и Владимир Лазаревић, помоћник градоначелника Никола Радевић и представници Градске управе Снежана Капларевић и Мирјана Продановић. Утврђен је и текст конкурса којим се уређују услови и начин коришћења и остваривање права на коришћење подстицајних средстава за развој сеоског туризма, кao и мaксимaлни изнoси пoдстицaja пo кoриснику. Укупан износ средстава који се додељују износи седам милиона динара, а сврха доделе је стварање услова за унапређење и развој сеоског туризма и обезбеђење квалитетних угоститељских услуга у домаћој радиности или сеоским туристичким домаћинствима, а тиме и унапређење руралне

економије и квалитета живота на сеоском подручју. Конкурсом се утврђује предмет, корисници, укупно опредељена средства, врсте подстицајa, врсте прихватљивих и неприхватљивих трошкова, услови које морају испуњавати учесници по конкурсу, поступак доделе подстицајних средстава, намена и максималан износ средстава, рокови за подношење захтева и доношење одлуке, документација која се подноси уз захтев, начин одлучивања и поступак контроле употребе одобрених средстава као и остале информације везане за подношење пријава. Пред члановима Градског већа нашао се и предлогa решења о давању сагласности за коришћење дела средстава за реализацију мере из Програма подршке за спровођење пољопривреде политике и политике руралног развоја. То је повод да се Сабору произвођача агропривреде Србије одобри износ од двеста хиљада динара за покриће дела трошкова организације седмог Сабора пољопривредника Србије који ће бити одржан 23. септембра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.9.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (11)

МАГАЗИН

10.9.2017.

МОДЕРНО И ФУНКЦИОНАЛНО ЗДРАВСТВО

- Српско здравство у протекле две годинена предовало 12 места и више није најгоре у Европи. - Србија сада заузима 24. позицију, налази се испред осам држава ЕУ и понела је титулу „државе са највећим напретком 2016. године“. - Планирано је да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Канцеларија за управљање јавним улагањима ове године отпочну реализацију пројекта реконструкције, изградње и опремања седам реномираних здравствених установа. - ВладаСрбије је донела одлуку о одобравањуфинансијских средстава за кречење просторија здравствених установа, адаптација и санација мокрих чворова и водоводне и канализационе мреже. - у појединим установама није ништа рађено више од 40 година. - За две године запослено је око 3.400 медицинских радника, од чега више од 1.500 лекара, а до краја 2017. године запослиће се још 2.010 медицинских радника

МАГАЗИН 10.9.2017.

а протекле три године најважније достигнуће је то што смо зауставили суноврат здравства и поставили основе за изградњу модерног и функционалног здравственог система у складу са европским стандардима. Није то само наша оцена, већ и виђење признатих међународних фактора, који су оценили да је српско здравство у протекле две годинена предовало 12 места и више није најгоре у Европи. Србија сада заузима 24. позицију, налази се испред осам држава ЕУ и понела је титулу „државе са највећим напретком 2016. године“. Један од највећих подухвата јесте реконструкција и изградња четири Клиничка центра у Србији. Овај велики пројекат обухвата прединвестиционо улагање (пројектовање, техничка контрола и надзор) у износу од 11 милиона евра, као и улагање у изградњу Прве фазе Клиничког центра (КЦ) Србије у износу од 96 милиона евра. Поред тога, уговорена вредност радова за КЦ Ниш износи 32,5 милиона евра, пројектна вредност радова за КЦ Војводина 32,6 милиона евра, а за КЦ Крагујевац 29,4 милиона евра. Укупно улагање у четири Клиничка центра у Србији износи око 25 милијарди динара (200 милиона евра). Сви смо свесни да имплементација ових пројеката у претходном периоду није ишла планираном динамиком. Ова Влада ће учинити све да то исправи и у разумном року обезбеди грађанима пристојне услове за лечење. Планирано је да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Канцеларија за управљање јавним улагањима ове године отпочну реализацију пројекта реконструкције, изградње и опремања седам реномираних здравствених установа. У питању су: Универзитетска дечја клиника – Тиршова, Клиника за гинекологију и акушерство КЦС – Вишеградска, КБЦ „Драгиша Мишовић“, Ургентни центар КЦС, Институт за кардио-васкуларне болести „Дедиње“, Клиника за неурохирургију КЦС и КБЦ Земун, одељење педијатрије. Обезбеђена су средства за завршетак радова на Клиници за кардиохирургију КЦ Ниш која је у новембру 2014. године почела са радом. Поред тога што представља једну од најмодернијих клиника у региону, овим је решен проблем сложених операција које се више не обављају само у Београду, а и смањене су листе чекања. За годину дана у тој Клиници обављено је 100 кардиохируршких интервенција, а током 2016. године око 250 интервенција. ВладаСрбије је донела одлуку о одобравањуфинансијских средстава за кречење просторија здравствених установа, адаптација и санација мокрих чворова и водоводне и канализационе мреже здравствених установа из Уредбе о плану мреже здравствених установа (око 600 милиона динара). Посао започет 2015. године биће настављен јер у поједи-

ним установама није ништа рађено више од 40 година. Више од 200 здравствених установа је обухваћено овим програмом. Кроз наведене установе годишње прође стотине хиљада пацијената. Последњих 20 до 30 година се прича о потреби да се постојећи капацитети прошире и да се изграде нови. Нико до сада није одмакао даље од празних обећања. Сада имамо обезбеђена средства, из кредитних линија међународних финансијских установа и из нашег буџета, готове пројекте и већ у августу почињемо са реализацијом овог плана. Поред улагања у обнову постојеће и изградњу нове инфраструктуре, један од врло важних корака у модернизацији здравства јесте и набавка савремене опреме. У протеклом периоду, у рад су пуштена четири линеарна акцелератора за чију набавку је Влада Србије прошле године издвојила око 700 милиона динара. Апарати сураспоређени уКЦ Ниш (два апарата), КЦ Крагујевац (један апарат) и Институт за онкологију и радиологију Србије у Београду. Уз набавку још шест апарата из кредита Светске банке до краја 2017. године, Србија ће најзад испуњавати светске критеријуме по броју апарата за зрачну терапију по глави становника. Захваљујући овим, али и другим мерама, бројне листе чекања су смањене, а неке и потпуно укинуте (у Крагујевцу више нема листе чекања за зрачење, а у Нишу ће ускоро бити укинуте). На гама ножу је у првих годину дана обављено око 800 интервенција, што је апсолутни рекорд за све сличне апарате у свету. До сада је урађено више од 1.100 интервенција, а у Србију почињу да долазе и пацијенти из иностранства. Осим што се пружа највиши ниво лечења нашим грађанима, постајемо регионални центар, а до сада смо наше грађане слали у друге земље на тај вид захвата и за то утрошили близу 490 милиона динара (4 милиона евра), колико је и коштала набавка гама ножа. У протеклом периоду обезбеђена је најсавременија дијагностичка опрема за многе здравствене установе широм Србије: мултислајсни скенер за КЦС, скенер за Општу болницу (ОБ) Ваљево, магнетна резонанца за КЦ Ниш и многа друга. Ове године у плану је набавка сајбер ножа, врхунског апарата који представља „златни стандард“ у неурохирургији. Набављено је укупно 85 нових санитетских возила за потребе здравствених установа широм Србије. У питању су „покретне болнице“, какве нису набављане више од десет последњих година. Влада Србије је крајем 2014. године формирала Буџетски фонд за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у Републици Србији и он успешно ради. За протекле две године је на лечење у иностранству упућено 55 пацијената,

10.9.2017.

МАГАЗИН

док је одобрено 118 захтева за дијагностику у иностраној здравственој установи. Држава је преко поменутог Буџетског фонда, Републичког фонда за здравствено осигурање и кроз буџет Министарства здравља за последње три године издвојила више од 3,9 милијарде динара (32 милиона евра) за лечење у иностранству и за обезбеђивање адекватних терапија оболелима од ретких болести. Србија је обновила захтев за чланство у организацији Eurotransplant, што је од великог значаја за све пацијенте који се налазе на листама чекања за трансплантацију неког органа. За првих пет месеци 2017. године захваљујући свему што је у међувремену урађено имали смо 23 донора, што је на годишњем нивоу више него у претходне три године. Настављамо политику запошљавања младих медицинских радника и одобравања специјализација. За две године запослено је око 3.400 медицинских радника, од чега више од 1.500 лекара, а до краја 2017. године запослиће се још 2.010 медицинских радника на основу новог кадровског плана. Поред тога одобрено је више од 4.000 специјализација. Програм рационализације вишка запослених у здравству односио се на смањивање броја немедицинског особља и успешно је спроведен. Од 1. јануара 2016. године епидурална анестезија је доступна и потпуно бесплатна у свим породилиштима Србије. Та мера је допринела да се у 2016. години, само у Клиничком центруНиш, број порођаја уз епидуралну анестезију изједначио са бројем оваквих порођаја у последњих 15 година. Влада Србије ће наставити структурне реформе здравственог система. Планира се даља имплементација и пуна примена Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС). Део тога је и увођење е-рецепта и е-картона, као вида савремене, модерне и функционалне технологије која битно унапређује рад фармацеута и лекара, али и олакшава примену терапије, пре свега, код хроничних болесника. Радићемо даље на смањивању листа чекања и њиховом коначном укида-

њу до краја мандата ове Владе. Наставићемо улагање у опрему и до краја следеће године здравствене установе располагаће довољним бројем скенера, ултразвучних апарата, магнетних резонанци, ангио сала, а као један од приоритета означена је набавка сајбер ножа, која је планирана за 2017. годину. Тиме Србија постаје јединствена држава у свету која својим грађанима омогућава интервенције на гама ножу и сајбер ножу о трошку обавезног здравственог осигурања. Рад на пројектима које је започела претходна Влада остаје на врху агенде и будуће Владе. Привешћемо крају обнову свих здравствених установа уСрбији. У појединим здравственим установама није било капиталних радова више деценија, а негде чак и 60 година (нпр. Клиника за педијатрију КЦ Крагујевац). Циљ је да нас у 21. веку не буде срамота кад уђемо у здравствену установу и да све оне за почетак миришу на чисто. Више пажње ћемо поклонити раду на превенцији и спровођењу скрининг програма. Раном дијагностиком излечење малигнитета је могуће и до 100%, а тада је и лечење пацијената много јефтиније него у каснијим фазама болести. Планским и системским увођењем иновативних лекова до 2020. године грађанима Србије ће бити омогућене најсавременије терапије, које подразумевају квалитетније услове живота оболелих.

Боља превентива кроз здравствену едукацију младих Посебна пажња биће посвећена едукацији младих, пре свега у школском узрасту. Неправилна исхрана и недовољна физичка активност су фактори који утичу на развој обољења која се касније лече цео живот. Како бисмо им на време скренули пажњуна здраве животне навике и тако спречили развој хроничних и других обољења , посебну пажњу ћемо посветити превентивним мерама и редовном праћењем здравственог стања младе популације.

МАГАЗИН 10.9.2017.

Словеначки привредници у посети Краљеву

НОВИ ИМПУЛ - Краљево и Марибор годинама уназад одржавају сарадњу на високом нивоу, а последња посета је нови импулс за наставак у области привреде, посебно туризма. – Истакнута потреба за успостављањем чвршћих контаката у различитим областима, привреди, култури и туризму. – Гости из Словеније положили венац на хумке стрељаних 1941. године и обишли Манастир Жичу ектор предузетништва Привредне коморе Србије, у сарадњи са Привредном комором Београдa, организовао је округли сто „Пословна сарадња Београда, Ленарта и Марибора“ коме је присуствовало више од четрдесет привредника и предузетника из Словеније. Боравак у Србији прилика је за тродневно стручно путовање током кога је делегација провела један дан у Краљеву у разговорима са представницима локалне самоуправе. Домаћини словеначким привредницима били су градоначелник др Предраг Терзић, његов помоћник Сретен Јовано-

МАГАЗИН

10.9.2017.

вић, генерални секретар Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа Звонко Туфегџић и директор краљевачке филијале Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања Александар Ерац. Током разговора у згради Градске управе обе стране су се сложиле да Краљево и Марибор годинама уназад одржавају сарадњу на високом нивоу, а да је последња посета нови импулс за наставак у области привреде, посебно туризма у којој и једни и други имају шта да понуде у предузетничком и економском смислу. Заједнички закључак

потврђује потребу за успостављањем још чвршћих контаката у различитим областима, привреди, култури и туризму, што је повод за препоруку да се са активностима крене што пре. Чланови привредне делегације градова Марибора и Ленарта су на краљевачком Спомен гробљу положили венац на хумке стрељаних у октобру 1941. године, међу којима је било избеглице из свих крајева тадашње Југославије а највише из Словеније, а обишли су и Манастир Жичу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЛС САРАДЊИ

МАГАЗИН 10.9.2017.

10.9.2017.

МАГАЗИН

Предраг Воштинић

Искуства Локалног фронта у Скупштини града (3)

ЗАШТИТНИЦИ УМЕСТО АДВОКАТА - Актуелна власт пуних пет година, и мало више, уместо јавних задовољава партијске интересе проглашавајући их за интересе локалне средине. – Лични интереси су најскупљи. - Коалициони споразум је документ који се много пута показао ограничавајућим у доношењу исправних одлука због чега се сматра начином за остваривање интереса који имају мало везе са јавним. - Степен инфериорности људи који врше власт на свим нивоима сматра се озбиљним комплексом који се лечи на грађанима. – Вишем суду поднета тужба против Скупштине града. - Једино чиме се власт хвали је оно што је њихова редовна обавеза. - Не може се одржавање путева и редовно изношење смећа, или изградња бедема од јавних пара, назвати ничим што је револуционарно, посебно што је развојно за овај град. - Краљево један од ретких градова у Србији који не може лако да обезбеди довољну површину земљишта са припадајућом инфраструктуром за било какве инвестиције. - Краљево је апатичан град на ивици социјалног бунта

д кад у политичком животу постоји опозиција присутно је уверење да би много шта урадила боље него представници владајуће већине. У случају Удружења „Локални фронт“, које је након прошлогодишњих локалних избора успело да обезбеди пет места у Скупштини града, то значи спровођење политике једнаких шанси за све и, уместо партијских кадрова, препуштање значајних места одлучивања образованим и квалитетним људима. Уколико их нема довољно посегнути за онима који су, због немогућности да у локалној средини искажу потенцијале, прилику за то потражили у другим градовима. Такве, каже шеф Одборничке групе „Локални фронт“ у Скупштини града Предраг Воштинић, треба добро платити и оставити разуман рок, од шест месеци, да среде стање у јавним предузећима и установама. Чланови Локалног фронта нису усамљени у оцени да се тако нешто не може очекивати од актуелне власти којој се замера да пуних пет година, и мало више, уместо јавних задовољава партијске интересе проглашавајући их за интересе локалне средине. Разлог лежи у изједначавању интереса већине са јавним који подразумева оне значајне за све припаднике локалне заједнице. - Ако сте чули да промовишу ово о чему говорим онда можда можемо очекивати нешто до краја мандата, али то нисмо чули. Први потез градоначелика, који је имао онај сјајни експозе, био је да запосли бившег председника скупштине на место помоћника за културне и друге манифестације. Шта је из експозеа испунио тим првим потезом, а шта довођењем групе „Пилоти“ на градски трг за два и по милиона динара? Који је део ту испуњен, социјална, друштвена или културна потреба града, присуство на друштвеним мрежама са оним бројем људи колико их је било тамо. Све је у интересу политичког маркетинга у предполитичком друштву, па се овде иде на најјефтиније емоције, а људи се условљавају на најјефтинијим потребама да би се постигли најскупљи интереси, а то су лични.

МАГАЗИН

10.9.2017.

Сваки који је само личан је неупоредиво скупљи, јер за јавни интерес оставља ништа, а нула пута нула је бесконачно – каже Воштинић. У различитим периодима живота, и различитим срединама, критеријуми за оцену неке особе квалитетном битно су се разликовали. Много пута то нису ни године као ограничење за обављање најзначајнијих функција, чак и градоначелника. Много важнијим сматрају се намере, квалификованост, искуство и потреба да се служи јавном а не партијском интересу. То би требало да буду особине које красе носиоце функција локалне власти каква је функција градоначелника, а Воштинић их није препознао у личности актуелног што појачава сумњу да неће испуњавати интерес грађана. Она се први пут појавила након избора помоћника у складу са коалиционим споразумом што се сматра супротним остваривању јавног интереса. Ово осећање додатно је појачано након сазнања да су се на значајним местима у систему власти нашле и друге особе из најближег окружења градоначелника, што потискује уверење да би у правом смислу могао бити заступник интереса свих грађана, посебно не оних којима припада шеф Одборничке групе Локални фронт. Коалициони споразум је документ који се много пута показао ограничавајућим у доношењу исправних одлука због чега се сматра начином за остваривање интереса који имају мало везе са јавним. Због тога се у редовима опозиције степен инфериорности људи који врше власт на свим нивоима сматра озбиљним комплексом који се лечи на грађанима. Разлози за то налазе се и у члановима других партија који су прешли на страну владајућих, најчешће због учешћа у договорима који нису испоштовани, или емотивно празног живота из кога вуку комплексе проистекле из инфериорности. У ситуацији кад се о нечијим квалитетима може судити само на основу онога што је урадио поразним се сматра уверење да актуелна власт није урадила ништа. Кочница је у многим

случајевима коалициони споразум, а дешавања везана за избор вршиоца дужности директора Народног музеја повод су за тужбу Вишем суду против Скупштине града. Међу онима који прате дешавања на политичкој сцени дуже време је присутно уверење да нема превише сарадње међу странкама које чине коалицију на власти, а да значајни неспоразуми постоје и унутар појединачних партија. И док има оних који верују како би из тога могло да се изроди нешто добро за град у Локалном фронту нема превише оптимизма. - Биће нам још горе, јер они међусобно не могу да комуницирају како треба а ми ћемо у томе видети пукотину на којој ће се распасти систем. Не, то говори о снази тог система јер они могу и да не говоре, али ће се узурпаторски механизам даље очувавати на неморалним принципима. Они имају заједнички језик, а тај заједнички језик је језик интереса а не језик пристојности, љубави, очекивања и жеље да се нешто поправи. Ја бих поднео да се случајно појави неко са жељом за испуњење јавног интереса, али не можеш да га нађеш ни лупом. Све је увезано један механизам да се тешко распакује, па нема ни једне назнаке да је ишта рађено у јавном интересу. Све што се десило десило се искључиво у личним интересима, а једино чиме се власт хвали је оно што је њихова редовна обавеза. Не може се одржавање путева и редовно изношење смећа, или изградња бедема од јавних пара, назвати ничим што је револуционарно посебно што је развојно за овај град. Немам ништа против било чега што може да доведе до бољег живота у граду, али имам против онога где се људи интересно везују за одређене пројекте, лично или партијски интересно, имам против стратегије у приступу развоју града која служи само за задовољавање темпорарних очекивања грађана да би се смањила количина незадовољства. Они немају стратегију за наредни месец, јер заједно не могу имати стратегију какву мора да има цела структура, стратегију која је донета у скупштини, по могућству консензусом.

МАГАЗИН 10.9.2017.

Било би идеално да смо сви сагласни да је то стратегија града, па да унесемо и опозиционе предлоге што се до сада никада није десило – каже Воштинић. И поред тога локални парламент се сматра неупоредиво пристојнијим местом него у претходном сазиву, опозициони прваци сматрају највише захваљујући њима који се понашају парламентарно и у складу са могућностима у решавању одређених проблема. Са друге стране бахатим се оцењује понашање владајуће већине која одбија све предлоге опозиције само зато што потичу од ње. Изузетак је сагласност око доношења одлуке о суфинансирању вантелесне оплодње и исправљање неправде која је једном делу становништва нанесена случајно. Ограничени капацитети опозиције у Скупштини града недовољни су да проузрокују било какву значајнију промену, па се све наде полажу у притисак јавности која је озбиљно окренута решавању проблема незапослености. Ма колико да се власт по који пут похвали успесима на овом плану у бројним круговима се изражава сумња и у званичне статистичке податке који се односе на ову област, па се верује да број незапослених премашује 16 хиљада. Покушај да се створи права слика о потенцијалима града који би водили ка инвеститорима потврђује да они и нису онолики коликим се представљају, понајвише због чињенице да је Краљево један од ретких градова у Србији који не може лако да обезбеди довољну површину земљишта са припадајућом инфраструктуром за било какве инвестиције. Иако је смена начелника Градске управе у јавности прошла готово незапажено у опозиционим круговима је и даље тема посебног интересовања, понајвише због сумње да је извршена супротно прописима што додатно појачава уверење о невиђеном степену бахатости носилаца највиших функција. Доносиоце одлуке о смени није могло да спречи ни искуство из ранијих периода које, на основу правоснажних пресуда, у значајној мери угрожавају

стабилност локалног буџета. - Суштина је да се незаконито ради и притом каже свестан сам да је смена пре истека мандата, и да он има законског основа да се жали. То значи да је унапред свестан изгубљеног судског поступка, а чињеница је да ћемо ми платити то што је тако урадио. У овом граду плаћамо изгубљене спорове за које су планирана значајна средства само зато што се неко бахати вршећи власт а то, колико се сећам, није стајало у експозеу. У следећих годину дана ипак очекујем смиривање изузетно великог апетита за запошљавањем, јер су сатерани уза зид па да ће морати нешто да ураде без обзира по коју цену, па морају да купе социјални мир без обзира колико ће то коштати. Урадиће нешто по том питању да би привремено обезбедили социјални мир, јер је Краљево апатичан град на ивици социјалног бунта из кога људи одлазе. Одлучили су се за лошу опцију, а то је интензивна производња која не доноси ништа осим преживљавања и понижавања, јер је нешто где се интензивно користе и употребљавају људи. На томе ћемо једно време темељити мир у граду, али се неће померити ништа у развојном смислу нити охрабрити људи који имају добра предузећа да се јаве на конкурсе и тендере, а то се неће десити ни годину дана након што ова власт буде смењена. Видим светло, али том светлу мора да претходи озбиљан рад на редефинисању државне стратегије и успостављању система који подразумева равноправност у овом друштву – каже Воштинић. Право на јавну реч подразумева и одговарајућу прилику да се она изговори, а такву би требало да пруже локални медији у којима нема довољно могућности за појаву представника опозиције. Најмање их је на регионалној телевизији која се у редовима Локалног фронта сматра партијским гласилом владајуће коалиције у чијим се програмима ова политичка опција појављује само у негативном контексту без моућности да демантује неистине које се пласирају. Овакво понашање

довољно је за закључак да такви медији служе искључиво задовољавању партијских интереса, а колико је ко доследан у томе, каже Воштинић, најбоље потврђује расподела средстава којима се суфинансира информисање од јавног интереса. Опозиција не гаји илузије како би могла да буде генератор значајнијих промена у држави, а у Локалном фронту значајним сматрају учешће у процесима који надилазе локални карактер што је показала овогодишња председничка кампања у којој је члан удружења био заменик шефа изборног штаба једног од кандидата. Била је то прилика да и људи ван Краљева препознају нешто здраво међу онима који се залажу за демократску структуру. Једина прилика за обраћање јавности је скупштинска говорница са које се, захваљујући директним телевизијским преносима, ствара слика различита од оне каквом је виде представници власти. - Бити против ове власти не чини нас подобним за дружење. Имамо намеру да попунимо простор у комуникацији између грађана и извршне власти чинећи себе не њиховим адвокатима, него правим заштитницима. То значи да се обраћамо људима са реалним проблемима који нам се јављају и говоримо о ономе што од њих добијамо. Са грађанима смо у контакту, а тек намеравамо да направимо много ближи него што сад имамо. Планирамо да, у складу са могућностима, дођемо до што већег броја људи како би им показали да буџет може да се пројектује у складу са приоритетима – каже Воштинић. Прва година рада последњег сазива Скуштине града навршила се током летње паузе у раду. Опозициони прваци са нестрпљењем очекују јесењи почетак како би представницима владајуће већине указали на бројне недостатке и утицали на бираче да им на првим наредним изборима укажу веће поверење. До тада има још доста времена, сем ако се не створе неке непредвиђене околности. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.9.2017.

НАРЕДНИ

Потписани уговори за подстицаје у пољопривреди

Х ГОДИНА ВИШЕ ПАРА? - Разматрање жалби, и доношење одговарајућих решења, у знатној мери утицало да коначна листа добитника средстава за подстицај примарне пољопривредне производње буде објављена касније него обично. – Потписани уговори са 120 добитника. - У потпуности испоштована процедура по правилнику и програму, који је усвојило Министарство пољопривреде, шумарства и пољопривреде. - Половину оних који су стекли право на доделу средстава чине носиоци пољопривредних газдинстава који до сада нису користили овај вид помоћи. - Паре које су отишле у праве руке знатно ће допринети унапређењу примарне пољопривредне производње

д времена кад је пољопривреда проглашена стратешком граном привреде приметно је значајније улагање у ову област, па се последњих година из градског буџета издвајају све значајнија средства за подстицаје у области примарне производње. Средства се додељују на конкурсу који расписује Савет за пољопривреду, а пропусти у споровођењу поступка ове године су били повод за значајан број жалби оних који су сматрали да су им ускраћена одређена права. Разматрање сваке од њих, и доношење одговарајућих решења, у знатној мери је утицало да коначна листа добитника буде објављена касније него обично, а први уговори о додели потписани су тек половином минуле недеље. Председник Савета за пољопривреду Драган Чорбић потврђује да је у потпуности испоштована процедура по правилнику и програму, који је усвојило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, која подразумева доделу по редоследу пријава док се не утроше средства. Уједно демантује податак да средства сваке године добијају исти људи о чему сведочи чињеница да готово половину оних који су ове године стекли право чине власници пољопривредних газдинстава који до сада нису користили овај вид помоћи. Потписивање уговора било је прилика за подсећање да је основни критеријум за доделу средстава била испуњеност услова конкурса које је дефинисала локална самоуправа. Онима који су овом приликом остали испод црте мала је утеха став председника Управног одбора да део средстава може очекивати још неко, али само у случају да по који од оних који су стекли право на то одустане од коришћења. Право на коришћење подстицајних средстава за инвестиције у физичку имовину остварило је 120 носилаца породичних газдинстава који се баве повртарством, воћарством и сточарством. Онима који су месецима уназад са нестрпљењем очекивали резултате конкурса, посебно пољопривредницима који нису успели да стекну право на то,

МАГАЗИН

10.9.2017.

мало значи податак да Краљево издваја знатна материјална средства за подстицај у области примарне пољопривредне производње, још мање да је износ знатно већи од оних у градовима и општинама из најближег окружења. - Територија града је највећа у земљи, а размак између две најудаљеније тачке знатно више од сто километара тако да уопште није лако обезбедити средства за подстицаје свим људима у овим селима. Ако негде имамо успеха то су субвенције у области примарне пољопривредне производње – поручио је пољопривредним произвођачима градоначелник Краљева др Предраг Терзић уверен да ће већ следеће године у градској каси бити више паре како би се помогло и онима који до сада нису користили средства из овог фонда. Упркос чињеници да је прошлогодишњи буџет за подстицај примарне пољопривредне производње био већи од овогодишњих седамдесет милиона основно мерило при одређивању износа је био податак да је утрошено мање од овог износа. Иако је видно да је међу добитницима средстава, која се сматрају значајним, добар део младих пољопривредника спремних да остану на селу провејава уверење о потреби да их буде још више. То је повод за жељу да се већем броју њих омогући коришћење подстицајних средстава, првенствено отклањањем недостатака и променом одређених критеријума који су током спровођења процеса оцењени ограничавајућим. И поред негодовања оних који су остали кратких рукава, у локалној самоуправи преовладава уверење да су и ове године паре отишле у праве руке и да ће знатно допринети унапређењу примарне пољопривредне производње. Да је тако треба да потврди комисија која ће до истека периода за који је предвиђен утрошак средстава контролисати да ли су искоришћена у складу са оним за шта су одобрена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.9.2017.

МАГАЗИН

10.9.2017.

Пред доделу октобарских признања

ПОЗНАТА ИМЕН - Од ове године проширена листа октобарских награда и признања. - Сем досадашњих Октобарске награде, диплома заслужног грађанина и организације, први пут ће бити додељене дипломе заслужног предузећа, установе, спортске организације, образовне установе и удружења, као и специјална награда за подстицај хуманости која носи име Миломира Главчића. – Највише кандидата за Диплому заслужног грађанина

НА КАНДИДАТА о 4. септембра, кад је истекао рок за достављање образложених предлога кандидата за доделу октобарских признања, на адресу Комисије за награде и признања Скупштине града стигао је знатан број оних којима се изражава поштовање према организацијама и појединцима за које се сматра да су, између два Краљевдана, показали посебне резултате у различитим областима друштвеног

живота. Листа признања је од ове године проширена па, сем досадашњих Октобарске награде, диплома заслужног грађанина и организације, укључује дипломе заслужног предузећа, установе, спортске организације, образовне установе и удружења, као и специјалну награду за подстицај хуманости која носи име Миломира Главчића. Диплома заслужног грађанина

додељујe се за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град. Диплома се може доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града

МАГАЗИН

10.9.2017.

Краљева, као и страним држављанима, уколико је њихов допринос од изузетног значаја за ову средину. На листи кандидата за ово признање је десет имена међу којима Радомира Новаковића кога је предложио Бошко Ракић, Драгана Маринковића иза кога је стала група грађана, браће Николе и Уроша Ковачевића које је предложио Одбојкашки клуб „Рибница“ и Пламена Матеева кога су подржали КВ Новости Он-лајн, Удружење Црвена Ранка, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и „Филигран“ Покимица. Завичајно друштво „Краљево“ сматра да ово престижно признање заслужује Зорица Петковић, а Предраг Стојановић предност даје Лепи Лукић и Душану Милићевићу Биндеру. Листу кандидата затварају Ранко Сочанац, иза кога стоји Месна заједница „Стара чаршија“, и Дарко Николић кога је предложио Миодраг Тошковић Диплома заслужног предузећа и установе додељује се за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури,

уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града, а може се доделити и предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним предузећима и установама, ако се процени да је њихов допринос од изузетног значаја за град. Овогодишњи кандидати за доделу Дипломе заслужног предузећа су Привредно друштво за производњу, трговину и услуге „Корали“ доо, на предлог Регионалне коморе Моравичког и Рашког округа, и „Марић центар“ кога је предложила Месна заједница „Стара чаршија“. Позив за подношење предлога потврђује да се Диплома заслужне образовне установе додељује за дугогодишњи рад и изузетне успехе у области просвете којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. И она се може доделити образовним установама чије седиште није на територији града, као и страним образовним установама, ако се процени да

њихов допринос има изузетан значај за ову средину. Друштво историчара Рашког округа сматра да Диплому заслужне образовне установе заслужује Основна школа „Живан Маричић“ из Жиче док Црвени крст Краљево, Месна заједница „Рибница“ и председница Савета родитеља Драгана Воштинић предност дају Основној школи „Вук Караџић“ из Рибнице. На листи кандидата су још Основна школа „4. краљевачки батаљон“ на предлог Месне заједнице „Стара чаршија“ и Основна школа „Димитрије Туцовић“ коју је предложио проф. др Хранислав Милошевић. Диплома заслужне спортске организације је ново признање за дугогодишњи рад и изузетне успехе у спорту и физичкој култури којима се доприноси развоју и афирмацији града, а може се доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији града, као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. ПБК „Чикер“ сматра да признање заслужује Бици-

клистички клуб „Металац“, док Месна заједница „Стара чаршија“ даје предност Фудбалском савезу Рашког округа. Диплома заслужног удружења додељује се удружењима грађана за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији Краљева, а може се доделити и удружењима чије седиште није на овој територији, као и страним удружењима. Друштво српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“, Завичајно друштво „Краљево“ и Основна школа „Вук Караџић“ сматрају да га заслужује Подружница у Београду Завичајног друштва „Краљево“, док Драган Пешић даје предност Културно-уметничком друштву „Абрашевић“. Најзначајнија међу признањима је Октобарска награда града Краљева намењена појединцима, или групама ау-

тора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра 2016. године до 31. августа 2017. године. Октобарска награда се додељује лицу које је држављанин Републике Србије, а може се доделити и за целокупно стваралаштво. Овогодишњи кандидат је др Милан Матијевић, кога су предложили Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и Завичајно друштво „Краљево“, док Месна заједница „Стара чаршија“ верује да награду треба постхумно доделити Драгану Раки Милосављевићу. Од ове године се Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ додељује грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним

заједницама, за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота у периоду од 1. септембра 2016. године до 31. августа 2017. године. Награда се може доделити и грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама чије пребивалиште, односно седиште, није на територији Краљева, као и страним држављанима, предузећима, установама, удружењима или организацијама. Пред Комисијом за награде и признања је задатак да се одлучи између два кандидата. Први је Клуб младих Црвеног крста Краљево „Даринка Даца Петрашиновић“ коју је предложио Црвени Крст Краљево, а други Месна заједница „Стара чаршија“ коју подржава група грађана. Након што комисија утврди коначну листу кандидата очекује се потврда Скупштине града и додела награда и признања на свечаној седници на Дан Краљева - Краљевдан. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.9.2017.

Богат програм обележавања јубилеја

МАГАЗИН

10.9.2017.

КРАЉ СТЕФАН ПРВОВЕН

НЧАНИ – ОСАМ ВЕКОВА

- Јединствен наступ свих установа културе у припреми петнаестак различитих програма који ће бити одржани током шест дана манифестације „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“. - Посебно место у календару манифестације представља научни скуп посвећен првом српском краљу као прилика да се, колико стручној толико и широј јавности, приближе значајни датуми из историје. - Почетком октобра отпочиње манифестација „Саборни дани Стефана Првовенчаног“. – Краљевдан државни празник?

аредне недеље ће у Краљеву низом разноврсних програма, а под покровитељством председника Србије Александра Вучића, почети обележавање осам стотина година од крунисања првог српског краља Стефана Првовенчаног, а значајан јубилеј је повод за жељу да се у овом периоду и наредних година подсећа на догађаје из овог периода историје. Припреме за обележавање значајног датума отпочеле су почетком године формирањем организационог одбора, а све што је од тада учињено препознали су Министарство културе и Кабинет председника Републике. Значајним за овај догађај оцењује се јединствен наступ свих установа културе које су припремиле петнаестак различитих програма који ће бити одржани током шест дана манифестације. Посебно место у календару манифестације представља научни скуп посвећен првом српском краљу као прилика да се, колико стручној толико и широј јавности, приближе значајни

МАГАЗИН

10.9.2017.

датуми из историје. И пре званичног почетка било је програма посвећених овој теми, а бројни други везани за њу најављују се у оквиру редовних активности установа културе. Први програм овогодишње манифестације биће концерт ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у просторијама Народне библотеке „Стефан Првовенчани“ под називом „Свечаница-песмарица за Стефана Првовенчаног“. Поред ученика Етно одсека у класи др Злате Марјановић стихове из књиге коју је издала Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ казиваће глумац Краљевачког позоришта Драган Пешић. Истог дана у 19,30 у Народном музеју историчар др Драгољуб Даниловић ће одржати предавање на тему „Манастир Жича – центар Aрхиепископије, Епархије и сабора у средњем веку“ након чега ће бити отворена изложба копија фресака манастира Жиче и Студенице „Велики почетак – манастири Жича и Студеница“.

На њој ће бити приказано једанаест копија фресака из ових манастира као и оригинални фрагменти првобитног фреско сликарства Спасовог храма из Манастира Жиче. Сви оригинални фрагменти, као и копије фресака, део су уметничке збирке Народног музеја у Краљеву. Трпезарија Манастира Жиче ће следећег дана бити место окупљања заинтересованих за предавање „Саборни дани Стефана Првовенчаног“ др Драгољуба Даниловића у организацији Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ која ће у вечерњим часовима бити домаћин проф. др Александре Вранеш и предавања под називом „Српске библиотеке у доба Стефана Првовенчаног“. У среду 13. септембра, у парку код Православног духовног центра „Владика Николај Велимировић“, Туристичка организација Краљево од 19 сати организује надметање у витешким дисциплинама уз учешће чланова Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ а сат на-

кон тога, у Дому Војске Србије, наступају групе „Херувими“ и „Косовски божури“. У четвртак ће у библиотеци бити отворена изложба „Стефан Првовенчани у књижевности и историографији“, чији су аутори библиотекари Данка Спасојевић и Ивана Хренко, а први пут ће бити приказана одређена документа везана за делатност Стефана Првовенчаног. Тога дана биће представљена књига дивот-издање Сабраних дела Стефана Првовенчаног које су приредили проф. др Љиљана Јухас Георгиевска, проф. др Томислав Јовановић, др Драган Хамовић и уредник издања Драган Лакићевић. У Свечаној сали Градске управе града Краљева 15. септембра ће бити отворен Међународни научни скуп „Српска краљевства у средњем веку“ који организују Одељење за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, Одсек за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Центар за историјску

географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу и Град Краљево, а потом отворена изложбе фотографија под називом „Косово и Метохија – хармонија, манастири и цркве“ чији је аутор ликовни уметник фотографије Александар Радош. У његовом раду је примењена потпуно нова техника израде фотографија, а 35 фотографија говоре о преко десет манастира са овог простора. Оне приказују богатство тих манастира, али и свакодневни живот монаха са освртом на лик и дело патријарха Павла. Аутор је вишеструко награђиван, као и сама изложба, па се престижним сматра податак да је за ову манифестацију обезбеђено присуство у Краљеву. Научни скуп у сали два Градске управе почиње тачно у подне, а промоција књиге „Србија 1217. настанак краљевине“ Радивоја Радића, Синише Мишића и Драгише Бојовића у Народном музеју у 20 сати. Међународни на-

учни скуп ће бити настављен у девет сати следећег дана, а за учеснике је два сата након поднева предвиђен обилазак Манастира Студенице. Од 19 сати у Храму Светог Саве почиње поетско-музичко вече „У славу Стефана Првовенчаног“, а програм се састоји од средњовековне духовне музике у извођењу Градског хора „Црвчанин“ и поетских текстова које ће казивати глумци Краљевачког позоришта. Манифестација се завршава у недељу концертом културно-уметничких ансамбала на Тргу српских ратника један сат иза поднева. Почетком октобра отпочиње манифестација „Саборни дани Стефана Првовенчаног“ која се везују за упокојење првог српског краља а потоњег светог Симона монаха. Овај дан се неколико година уназад обележава као Дан Краљева из кога је потекла иницијатива да постане државни празник који ће сведочити о вековној традицији државе Србије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.9.2017.

Под притиском Европске уније

МАГАЗИН

10.9.2017.

МАЛО СВЕТЛА Н

- Скоро две године траје борба бивших радника „Фабрике вагона“ да од тадашњег власника наплате заостала потраживања. – Из Европске уније стиже потврда да Србија у процесу преговора за ступање у пуноправно чланство неће моћи да отвори поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права и законодавство, док не испуни све обавезе према радницима. - Нема дилема око неисплаћених зарада. – Од уторка прецизнији подаци о почетку исплате. - Прва варијанта подразумева исплату износа између 250 и 300 хиљада динара по раднику, а остатак у обвезницама које би издала држава, друга исплату у више месечних рата а трећа слично старој девизној штедњи. - Међународни монетарни фонд и Европска комисија показали више разумевања за проблеме радника него државни органи. – У Београду велики протестни скуп 6. октобра

Фото: М. Радовановић

НАА КРАЈУ ТУНЕЛА

редизборна кампања, потом председнички избори па формирање владе у значајној мери су успорили напоре бивших радника да остваре права по споразуму који су потписали са државом пре него су напустили „Фабрику вагона“. Два дописа премијерки Ани Бранбић, које је упутио председник удружења „Иницијатива за права радника“ Драган Митровић, утицали су да се поступак још једном спусти на ниво Министарства привреде, а на последњем састанку са његовим представницима интересе радника је двадесет пети пут заступала трочлана делегација у којој су били још Горан Речевић и Предраг Рашковић. Борба за наплату потраживања траје скоро две године од тренутка кад држава као власник „Фабрике вагона“ није испоштовала одредбе споразума склопљеног са радницима непосредно пре раскида радног односа са њима. Паралелно са напорима да се наплате заостале зараде и повеже радни стаж траје и потрага за системским реше-

МАГАЗИН

10.9.2017.

њем које би омогућило да се реше и проблеми радника других предузећа са сличним статусом. Чврст став о избегавању државе да испуни преузете обавезе утицао је на Митровића да се обрати београдској канцеларији Међународног монетарног фонда и представницима Европске уније од којих стиже подршка и потврда да Србија у процесу преговора за ступање у пуноправно чланство Европске уније неће моћи да отвори поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права и законодавство, док не испуни све обавезе према радницима. - У министарству смо добили потврду да више нема дилема око неисплаћених зарада које, по споразумима са радницима, морају бити исплаћене. Још није познато да ли ће до промене Закона о стечају основ за то бити лекс специјалис, или уредба владе, као услов за спровођење процедуре исплате дуговања радницима. У Привредном суду нам је потврђено да су наша потраживања у првом исплатном

реду била тек десет одсто, а остатак у трећем што значи никада или у износу од три до четири процента. Ми нисмо имали комерцијални уговор са „Фабриком вагона“, и нисмо били комерцијални добављачи него радници у Србији која је потписник свих међународних конвенција у вези са радом и зарадама као стеченим правом. Држава нам је као власник понудила споразуме у којима пише да ће све бити измирено, а ми смо их прихватили и потписали па се, у складу са Законом о стечају, више не поставља питање о коликом проценту – каже Митровић. Радна група за промену Закона о стечају завршила је свој део посла, па се очекује да предлог ускоро уђе у скупшинску процедуру како би нов текст био усвојен по хитном поступку. У складу са договореним представници радника у преговорима са ресорним министарством већ у уторак очекују прецизније податке о почетку исплате и позивају на назнаке да би то могло да се догоди у наредних неколико дана.

Све што се дешавало од момента када су напустили „Фабрику вагона“ учвршћује став о нефункционалности државе због које је, иако нема наредбодавну функцију, интервенисала Европска унија чији представници са посебном пажњом прате остваривање стечених права. Уколико до тренутка отварања спорних поглавља не буду решени проблеми потраживања бивших радника предузећа у реструктурирању очекују се примедбе и позивање на неиспуњене обавезе што би могло додатно да успори процес преговарања. Да је ствар покренута са мртве тачке сведочи комисија, састављена од представника Министарства привреде и Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања, која је утврдила потраживања радника и проследила је централној комисији којој су, поред ова два, придодати представници Министарства финансија коме су предложене три варијанте исплате заосталих потраживања. Прва подразумева исплату износа

између 250 и 300 хиљада динара по раднику, а остатак у обвезницама које би издала држава. По другој, за раднике најприхватљивијој, потраживања би била исплаћена у више месечних рата а по трећој слично старој девизној штедњи што би могло да се одужи на за сада непознати период. Разговори са државним секретаром Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зораном Лазићем нису резултирали прецизном потврдом рокова исплате потраживања, па су представници радника упућени на Министарство финансија. Гарант није ни Међународни монетарни фонд из кога стиже потврда о кредитима и бесповратним средствима за решавање проблема радника запослених у предузећима у реструктурирању. Незадовољство сазнањем да су средства исплаћена запосленима у Бору, Смедереву и Крагујевцу додатно је појачано уверењем да је знатан део завршио у „Гоши“ иако је предузеће приватизовано. Иритира податак да је власник преду-

зећа брат премијера Словачке која није признала независност Косова што наводи на сумњу да се ради о својеврсној трговини и трошењу пара пореских обвезника. - Држава не измирује обавезе онима којима је била послодавац и власник, а меша се у приватно предузеће. Пре месец и по дана сам код Лазића изјавио да ме је срамота што сам у министарство које треба да штити моја права дошао да тражим стечено право. Европска унија је констатовала да се нефункционисање државе рефлектује на нас и да немамо логистику, односно помоћ локалне самоуправе, као други радници који долазе на преговоре са својим градоначелницима, помоћницима за привреду и другима. Ми смо морали да се обраћамо Међународном монетарном фонду и Европској комисији који су имали више разумевања него наши државни органи. Последњи састанак је био 24. на ову тему за годину и по дана, па сам у шаљивом тону рекао да су Туђман, Милошевић и Изетбеговић растурили

МАГАЗИН

10.9.2017.

Југославију за сат и по времена, а ја 25 пута долазим за своје што је у најмању руку страшно. У Министарству за рад су одрадили свој део посла и предали даље, па морамо да јуримо Министарство привреде као титулара и Министарство финансија, и ту дођемо на баријеру због потребе да се проблем реши системски, а и министар Кнежевић је потврдио да ће се решити због притиска Европске уније. Они ће то више урадити због Европске уније него због обавезе према нама, јер је ово држава која веома мало мисли о својим грађанима па морамо да се уздамо у помоћ са стране. То није добро, али је наша стварност, због чега смо на последњем састанку чекали, молили, претили, кумили, понижавали се – каже Митровић. Бивши радници „Фабрике вагона“ са великим нестрпљењем очекују уторак кад се из министарства најављује састанак на коме ће бити саопштено када ће, и на који начин, бити исплаћена заостала потраживања. Наде се полажу у Брисел и Стра-

збур понајвише због податка да је Србији постављено пет услова које мора да испуни пре отварања поглавља 23 и 24. Један од њих укључује измиривање свих обавеза према грађанима, и некадашњим радницима предузећа у реструктурирању, а према неким информацијама последњи рок за то истиче у априлу наредне године. У таквим околностима најзначајнијим се сматра покретање поступка због уверења да је, кад се камен закотрља, даљи процес незаустављив. Током читавог процеса наплате заосталих потраживања радници су указивали и на неправилности везане за продају имовине предузећа у стечају, ма колико све било у складу са постојећим прописима. Најбоља потврда је податак да је радна јединица Одржавање „Фабрике вагона“, према подацима којима располажу, продата у бесцење за износ од четири милиона и 700 хиљада динара што је повод за обраћање тужилаштву и министрима правде и унутрашњих послова. Према доступним подацима провера је у про-

цедури, али није познато колико се спроводи у складу са важећим законима. То што се продаја врши у складу са законима од мале је користи кад се зна да су процене вредности имовине нереалне. - Грађани се позивају да пријаве комшију који држи продавницу, ако није издао фискални рачун, а скрнави се друштвена имовина па смо у позицији да од државе чувамо државну имовину што је страшно, али ме не изненађује. Сачекаћемо уторак да видимо такт план, па да о свему обавестимо чланство и колеге из других градова. За шести октобар се припрема велики протестни скуп у Београду на коме ће бити чланови полицијског и војног синдиката, просвете, здравства, бивши и садашњи радници који мисле да су им нарушена права. Скуп је заказан за овај датум јер има симболични значај због уверења да после петог није уследио шести октобар. Неподношљиво је да се институције тако индолентно понашају према

својим грађанима и више брину о страним држављанима, азилантима и избеглицама, него о својим радницима. У Краљеву није отворено ни једно ново радно место упркос изјавама наших министара да ће се након гашења великих система отварати мала и средња предузећа која ће да усисају те раднике. У Краљеву има више од 12 хиљада незапослених, а град се у средствима информисања помиње једино кад су у питању црна хроника и временска прогноза. Ми немамо исти третман као други градови због чега сам био принуђен да у министарству поставим питање каква је разлика између пет хиљада људи у Краљеву и оних у Смедереву или Крагујевцу где је држава власник 30 посто „Фиата“, а трошкове плаћа сто посто – каже Митровић. Обележавање осам стоте годишњице од крунисања Стефана Првовенчаног под покровитељством председника Србије повод је за наговештај о доласку Александра Вучића у Краљево, а као и пред овогодишњи предизборни митинг бивши радници

„Фабрике вагона“ размишљају о начину на који да га дочекају и искажу незадовољство. То ће, потврђује Митровић најављујући учешће на протестном скупу почетком октобра, зависити и од одлука које у ресорном министарству буду донете у уторак. Иако је од разговора са тадашњим председником владе, а сада председником државе, 11. априла претпрошле године прошло доста времена није избледело сећање на обећања да ће потраживања бити исплаћена и да ће радници бити задовољни. Чињеница да од тада није начињен значајнији помак у решавању проблема додатно подгрева незадовољство радника, посебно након сазнања да се паре пореских обвезника исплаћују онима који би то требало да очекују од власника предузећа баш као што радници „Фабрике вагона“ очекују од свог, а то је у време раскида радног односа била држава. - Очекујемо да ћемо већ у уторак добити такт план по коме ће да се поступи што би требало да представља

системско решење за целу државу у којој су потраживања радника „Фабрике вагона“ највећа. Ми немамо потраживање од „жутих“, како то они кажу, јер је настало од јуна 2012. године кад су ови садашњи дошли на власт. Нас политика не занима, на нашим скуповима нема политике, јер је ово интересна организација формирана са циљем да остваримо своја права и ништа више – каже Митровић уз подсећање на сукоб мишљења на релацији између градоначелника Краљева и начелника Рашког управног округа. Овај други је, подсећа он, увек излазио у сусрет радницима, заказивао састанке у министарствима и обезбеђивао превоз њиховим представницима до Београда, док се градоначелник дистанцирао оптужујући их да раде против државе. До уторка је остало још два дана, до краја недеље који више, а одлуке које буду донете у значајној мери ће утицати на даље понашање, поручују представници бивших радника „Фабрике вагона“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.9.2017.

ИЗЛЕТНИЧКИ ЦЕНТАР

БИСЕР ИБРА ПРОГОРЕЛИЦА

10.9.2017.

МАГАЗИН

Александар Перишић

Краљевачка позоришна сцена: Александар Перишић (1)

- Љуба Мољац прапионир стендапа. - Бавити се позориштем са 14 година је луксуз, јер потражња за децом није велика и нема толико представа које захтевају такве улоге. - Наступ пред шест стотина посетилаца у Херцег Новом оцењен као најбоље извођење представе „Рогоња“ током скоро две деценије. – Пет неуспелих покушаја за упис на Факултет драмских уметности. – Дипломирани правник који се неће бавити овим послом. – Пауза од шест месеци продужена на седам година. – Српски командос за 21. век на одслужењу војног рока у краљевачкој Гимназији. – Као војник Мефисто у „Фаусту“. – Филип Трнавац у представи „Путујуће позориште Шопаловић“ по тексту Љубомира Симовића који је на сцену Карљевачког позоришта поставио Небојша Дугалић

Фото: М. Радовановић

ТРАГАЊЕ ЗА САМИМ СОБОМ

тендап комедија је жанр у коме комичар наступа уживо пред публиком и директно јој се обраћа, а извођач је познат као комичар, стендап комичар, стендап забављач или само стендап. У овој врсти изражавања комичар најчешће говори низ смешних прича, вицева или бонмота, а неки користе реквизите, музику или мађионичарске трикове да би употпунили наступ. Стендап комедија се обично изводи у комичарским и ноћним клубовима, баровима, необурлескама, колегијумима, позориштима и другим местима, а поред наступа уживо, стендап се све више практикује објављивањем видео-снимака на интернету и телевизији. Мало је вероватно да је било шта од овога знао Александар Перишић кад се отиснуо у свет глуме у коме је лутао до тренутка кад је открио бесконачне могућности стендап комедије. Ма колико то изгледало чудно оно што се нагомилавало годинама испливало је на површину након година бављења глумом у Краљевачком позоришту, а у новије време доживљава врхунац на различитим сценама, претежно у Београду. Иако сећање на првих пет година живота није превише јасно на тај период подсећају приче старијих чланова породице који потврђују везаност за стрица Слободана Перишића, у метничким круговима познатијег као Кореја, и његово бављење музиком. Оно што је слушао он слушао је и Александар док је претурао по плочама и по коју врло рано почео да ставља на грамофон. Из тог периода потичу приче да је више од осталих волео Џимија Хендрикса, Џемса Брауна, Дејвида Боувија и и њима сличних. Жеља да се допадне другима јавила се врло рано, а прва прилика за то пружена је у основној школи у Адранима где је наставник ликовног васпитања Војкан Јеремић, половином последње деценије прошлог века, формирао драмску секцију. Било је то тешко време кризе и санкција међународне заједнице кад је и најмлађима било јасно да нешто није у реду, а баш то је изазивало страх који су, чини се,

МАГАЗИН

10.9.2017.

лакше подносила деца са села. - Прва ствар која ми је привукла пажњу у драмској форми била је касета Љубе Мољца, једног од прапионира стендапа. Спорадичних појава било је и на простору Југославије, а у Словенији је то био Винко Шимек чије су плоче са стендап наступима имале милионске тираже. Љуба Мољац и Неша Лептир су се бавили овим што ја сада радим, али у сировијој форми. И Борис Бизетић је у то време био смешан, сада кад погледам на ту причу и није, а сем сарајевске „Аудиције“ биле су нам понуђене и друге сличне ствари. Млађи данас морају да схвате јако битну ствар, колико су срећни што им је све на извол‘те. Моја генерација је можда и последња која се одрицала ужине да би купила касету код Босанца, а онда је дошао интернет где си сваку песму могао да нађеш уз минимално, или ни мало, малтретирања. У таквим околностима ја сам прилично рано, већ са 12 година, себи фиксирао идеју како хоћу да будем глумац – каже Перишић. За тај период везује се улога Раке у „Госпођи министарки“ Бранислава Нушића, сцене из представе „Маратонци трче почасни круг“ Душана Ковачевића, фрагменти из „Аудиције“... а добар полигон да се покаже докле се стигло по правилу је пружао дан школе. Некако у то време школа у Адранима је обележавала стоту годишњицу постојања што је било повод за мало озбиљнији приступ креирању програма за шта је требало потражити помоћ неког искуснијег, па је избор пао на директора Краљевачког позоришта Миломира Недељковића. Период припреме био је нова прилика да се додатно избруси жеља за допадљивошћу, али и да се бар део драмског живота сагледа са друге стране. Нека нова енергија успешно је савладавала трему, а као нешто што је вукло напред означена је нека врста егзибиционизма. Врло брзо се показало да је рад на припреми представе користан, можда и због чињенице да је Недељковић због заслуга позван на матурско вече као гост. Била је то прилика за разговор о наставку школовања, али и позив будућем глум-

цу да сврати у позориште у коме се већ размишљало о новој представи у којој би могло да буде места и за које ново лице. У тим годинама тинејџере је више привлачио биоскоп, него позориште у које се долазило тек спорадично. Ни телевизија на два државна канала, и трећем у повоју, није пружала много могућности за избор у време кад је понедељком увече гледаоце са простора целе земље за мале екране везивала „Династија“. Ретки које није посебно привлачила покушавали су да задовоље потребу за овим видом забаве у једном од два локална биоскопа на чијем су репертоару врло често били шпагети вестерни италијанске продукције. Кад је 1998. године у Краљевачком позоришту отпочео рад на припреми представе „Рогоња“ некоме се учинило како би било интересантно да се допише улога, која не постоји у оригиналном тексту, и повери дебитанту на даскама које живот значе. Иако од тада, из ко зна којих разлога, представа није била често на репертоару задржала се на њему пуних деветнаест година. - Сећам се како сам мислио да знам шта радим, иако нисам знао шта значи оправденост поступка, па ми се дешавало да се пребацујем са ноге на ногу, јер сам у новом простору који није до краја мој. Имао сам великих проблема да схватим колико је глума озбиљан посао, а и позориште као такво, која правила треба поштовати и све те неке ствари које сам научио кроз године рада. Створио сам навику да не бацим костим кад га скинем и врло рано схватио оно што је можда најбитнија лекција, колико је сујета непријатељ. Видео сам шта је ружно и како не бих желео да се понашам. Позориште је прилично утицало на мене који сам дошао тамо у јако проблематичном периоду јер све што радимо, а нарочито у тим годинама, радимо да би се допали другима. Бавити се позориштем са 14 година је луксуз, јер потражња за децом није велика и нема толико представа које захтевају такве улоге – каже Перишић.

МАГАЗИН 10.9.2017.

Месец дана након краљевачке премијере петочлана глумачка екипа нашла се на Херцегновским априлским позоришним свечаностима што се показало као ново искуство које је појачавало првобитну жељу за озбиљнијим радом у позоришту. Иако је својеврсно загревање у Тивту, пред публиком у коме чланице удружења религиозних жена нису имале симпатија за ласцивне сцене, наговештавало дебакл наступ пред шест стотина посетилаца следећег дана оцењен је као најбоље извођење „Рогоње“ током скоро две деценије. Влада Путник је следеће године поставио на сцену представу сатиричара Ефраима Кишона „Варалица“. Са искуством дугим две деценије код Перишића ни до данас није избледео осећај незадовољства оствареним, понајвише због уверења да је био премлад за посебно захтевну улогу у представи која је доживела неславан крај јер је први пут одиграна само пет дана пре напада НАТО авијације на земљу. После претпремијере и премијере уследила је реприза која је означила и последње извођење представе кабаретског типа у којој је ангажован и велики играчки ансамбл. Све што се у земљи дешавало до почетка наредне позоришне сезоне, а и касније током јесени, значајно је утицало на чињеницу да је тешко поново окупити целу екипу. До новог ангажмана у представи „Перпетум мобиле“ прошло је пуних пет година обележених покушајима да се упише на Факултет драмских уметности, а императив да буде државни подстакнут је чињеницом да се за приватне нема пара. У периоду између 2000. и 2006. године после четири неуспешна, и паузе од две године, ни пети покушај није дао жељени резултат па је као једина утеха остао улазак у ужи избор оних који чекају шансу за упис. - Спремао сам се са пар људи који су урадили најбоље што су могли, али нам је сваке године нешто фалило. Дуго сам провео размишљајући

шта је то, док у једном тренутку нисам схватио да је илузорно и питати. Студирао сам права полууспешо, а на крају се испоставило неуспешно, и дружио са студентом Владе Јевтовића Ђорђем Марковићем који ме је наговорио да радимо заједно, јер зна професора и на шта ћемо да га „ватамо“. Ни пети пут нисам прошао, ова прича се оставља и морам да се окренем нечему. Било је то време тражења, дефинисања и редефинисања, кад немаш довољно ни знања ни искуства да знаш да ли је нешто добро или лоше, па тренираш да имаш став о нечему. За све то време живот шамара, а то се не дешава само мени. Касно сам схватио да је требало да кажем прво текући проблеми, а онда машта, грађење неких сценарија у глави и тако даље. Тек 2006. сам почео да се питам шта желим да радим и где видим себе, а једини одговор је био да ћу бити дипломирани правник који се неће бавити правом и тако сам заправо желео да купим време. Уписао сам трећу годину да купим још коју док завршим, па ћемо видети шта ћемо после. У међувремену сам пао годину и вратио се у Краљево на шест месеци да напуним батерије, а остао сам седам година – прича Перишић. Иако је током студија остварио тек епизодну улогу у представи Александре Ковачевић „Перпетум мобиле“ преовладава уверење да из позоришта никад није ни одлазио. Постојали су, каже, само периоди хибернације због школе и служења војног рока, једном приликом и због уверења да би у Београду могао да нађе посао како би функционисао што боље. Разлог лежи у чињеници да се све што би желео да ради дешава баш у тој средини. Српски командос за 21. век се 2007. године позвао на приговор савести и дуг према отаџбини отплатио у Гимназији међу онима који су само неколико година раније покушавали да обуздавајуу и зауставе шеснаестогодишњака који удара главом у зид. Било је то лепо иску-

ство поготово у време кад се драмској секцији ове школе драгоценом показала помоћ при постављању на сцену „Фауста“ у коме му је запала улога Мефиста. Значајнијим од тога чини се долазак Небојше Дугалића који је прихватио обавезу да на сцену Краљевачког позоришта постави представу „Путујуће позориште Шопаловић“ по тексту Љубомира Симовића. Улога Филипа Трнавца је нешто што би и по годинама могло да одговара амбициозном глумцу који трага за собом, а „Шопаловић“ је оцењен и као лепо искуство поготово након извођења у скоро свим значајнијим градовима у земљи и на фестивалу „Јоаким Вујић“. Ма колико рад у позоришту био атрактиван значајним се оцењује учешће у програмима који се 14. октобра сваке године изводе на Спомен гробљу стрељаних 1941. - Увек сам волео што радим 14. октобар, па ми је било јако битно да се прихватим тог посла, иако немам никога у гробљу осим суграђана, посебно у време кад се из града склањају тенкови који су ту да буду симбол ослобођења од највеће пошасти 20. века. И кад се мењају имена улица битно је да се не заборави шта се десило на том месту где је неко играо голф, а неко фудбал. Радо сам се прихватио представе „Смрт у кући“ по тексту Богдана Мрвоша који је режирала Александра Ковачевић, а свако од нас је играо неког од људи које бисте и сада могли да сретнете на улици, пекара из Новог Пазара, сељака са Брезне, студента, људе који су живели у Краљеву и околини. Са „Шопаловићем“ се 2009. године завршава фаза кад не знам шта ћу, а нисам хтео себи да дозволим да отворим конзерву са црвима који би могли да ми помрсе конце. Временом дође до неке нивелације, а мени постаје интересантан стендап који ми је сада главно занимање – каже Перишић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.9.2017.

LESKOVAČKI ROŠTILJ

Cara Lazara 41, Kraljevo

069 616 773 036 334 408 RADNO VREME Ponedeljak - četvrtak 9-24 Petak 9-4 subota 12-4 Dostava na adresu 9-20 Subotom 12-20

Завршен пети Међународни фестивал краткометражног филма

КРАЉЕВСКИ ФИЛ

МАГАЗИН

10.9.2017.

- Током четири фестивалска дана приказано 75 филмова из 25 земаља. - Овогодишња селекција одражава савремена стремљења у светској кинематографији и показује широк дијапазон интересовања већ проверених, као и младих, филмских аутора. - Избором филмова фестивал је потврдио првобитно опредељење да вредна дела нађу пут до широког филмског аудиторија. - Најбољи филм фестивала француски „Винклс“ редитељке Алис Виал, а најбољи играни филм остварење иранског редитеља Алерезе Гашемиј „Време ручка“. – Награда за најбољу анимирацију припала Емили Вонг из Хонг Конга за филм „Трубач“. – Емилија Гашић најбољи домаћи аутор филма „Вртлог“. - Најбољи документарни филм „Рођен из камена“ редитеља Емилија Бела. – Награда за оригиналну музику припала Владимиру Керкезу и Александру Ранђеловићу за анимирани филм „Био двапут један краљ“

Фото: М. Радовановић

МСКИ ФЕСТИВАЛ

ада је пре четири године група младих Краљевчана покренула међународни фестивал краткометражног филма краљевско име града било је мотив да и њега назову тако – Краљевски филмски фестивал. Основна идеја била је да се, пре свега младим, љубитељима филма ван великих центара у којима се налазе високе филмске школе, прикаже део стваралаштва аутора који тек траже место у свету седме уметности. Жеља организатора била је да кроз сарадњу са филмским школама из региона, и подршком реномираних филмских фестивала, младим Краљевчанима понуди сусрет са професионалцима што би будућим филмским ствараоцима могло да послужи као одскочна даска у тежњи да достигну професионално савршенство. Краткометражни филм се одавно доказао као главни извор иновација у филмској уметности што су потврдили сви велики редитељи који су прошли кроз ову филмску форму, неки јој се и данас радо враћају, а чињеница да се у свету производи више кратких филмова него икада потврђује актуелност

МАГАЗИН

10.9.2017.

овог начина изражавања. Ово сазнање само је један од повода за покретање „Краљевског филмског фестивала“ са жељом да се обогати културни живот града и региона, али и да се промовише и популаризује уметност краткометражног филма.Венецијански филмски фестивал одржава се сваке године крајем августа, или почетком септембра, у дворани Палацо дел Ћинема на Лунгомаре Маркони на венецијанском Лиду, и спада у ред најстаријих и најугледнијих на свету. У исто време у Краљеву се одржава Међународни фестивал краткометражног филма који је пре четири године љубитељима седме уметности у овом крају Србије отворио очи према новом и мало познатом свету. Потврдили су то бројни посетиоци којима је током прве четири смотре пружена изузетна прилика да виде више стотина филмова аутора из свих крајева света. Гашењем великој броја биоскопа на територији Србије, фестивали су постали једина прилика да љубитељи филма уживају у иновативним формама чији је квалитет из године у годину све већи. Краљево је тако постало при-

лично занимљива дестинација на културној мапи Србије и место које у знатној мери доприноси децентрализацији уметности. Покретачи фестивала су млади Краљевчани који су завршили високе филмске школе, а првих пет издања доказују да Краљевски филмски фестивал представља један од најзначајнијих културних догађаја у овом делу Србије. Фестивал почиње последњег викенда у августу и траје четири дана током којих се приказују кратки играни, документарни, анимирани и експериментални филмови. Поред пројекција филмова одржавају се креативне радионице и предавања која воде истакнути млади филмски уметници, а у пратеће програме укључене су изложбе, концерти, дружења са ауторима филмова... На међународни конкурс расписан почетком марта ове године пријављено је више од пет стотина филмова, због пооштрених критеријума нешто мање од рекордних две и по хиљаде пре две године, а селекциона комисија је, након прегледа, за приказивање у званичној селекцији и ревијалном де

лу програма, одабрала 75 из 25 држава са готово свих континената. Због великог броја изабраних за приказивање пројекције су ове године одржаване на пет локација, две сале Мултимедијалног центра „Кварт“, Културном центру „Евергрин“, Народној бибилитеци „Стефан Првовенчани“ и Народном музеју. Фестивал је последњег дана августа отворио филм „Флафи“ редитељке Милице „Ли“ Филиповски, премијерно приказан на филмском фестивалу у Торонту, након чега је присутнима пружена прилика да погледају анимирани филм Војина Васовића „Био двапут један краљ“ и документарни „Шине“ Гунара Бергдала, некадашњег директора филмског фестивала у Гетеборгу који је стигао у Краљево да представи последње остварење, емотивну причу саткану од исповести возача локомотива који се на пругама широм ове скандинавске земље срећу са самоубицама. Организатори су од ове године омогућили посетиоцима директан контакт са ауторима, па је и Бергдалу пружена прилика да објасни мотиве за снимање филма, али и да одговори на нека

од њихових питања. Последњи на програму прве фестивалске вечери био је филм „Рупа у души“, документарна аутобиографија једног од наших најзначајнијих филмских редитеља Душана Макавејева, приказан ван конкуренције. Бројним ауторима који су већ првог дана приспели у Краљево из Хонг Конга, Шведске, Финске, Француске, Немачке, Хрватске и других земаља пружена је прилика да буду гости Музеја слатког и поближе се упознају са једним делом српске традиције, али и да током наредних неколико сати у опуштеној атмосфери размењују искуства која су стицали током рада на филмовима. Културни центар „Евергрин“ је и ове године отворио врата љубитељима кратког филма који су имали прилику да већ прве вечери погледају неколико значајних остварења, „Сви ми“, „Неки други Бајерн“, „Селфи“, „Август пева Кармина бурана“, „Наша дивна природа“ и „Мед и стари сир“. Пре подне другог фестивалског дана било је прилика да се гости упознају са историјом Краљева, а добра

прилика за то била је посета Народном музеју. Страх да се не понови прошлогодишње искуство смањеног интересовања за прву поподневну пројекцију од 13 сати показало се неоснованим, јер је мала сала Мултимедијалног центра „Кварт“ била попуњена до послодњег места и преуска да прими све који су показали интерес да погледају први сет филмова. Међу посетиоцима су преовладавали аутори, којих је било више него ранијих година, а прва четрдесетпетоминутна пројекција била је прилика да се прикажу анимирани „Плаво небо“, „Мост преко реке“, „Нос“, „Напад Панике“, „Дете“... И поред високе температуре, у којој један вентилатор није могао знатније да утиче на промену атмосфере, посетиоци су у другој пројекцији са довољно пажње за овакве услове пропратили „Воће“, „Пенелопу“, „Копирање“, „Месец и даље стоји мирно“, „Гејмер девојку“. Прва поподневна пројекција у великој сали по традицији почиња од 16 сати, а иако није најпогоднији термин за посету биоскопу то није сметало значајном броју посетилаца да прису

10.9.2017.

МАГАЗИН

ствује пројекцији у којој су приказани „Милост“, „На граници“, „Ана“, „Буди ми први“, „Смрзавање“, „Супер хлађење“ и „Мецена“. Слично је било и у другој два сата касније кад су приказани „Крист/Ел“, „Погрешно рођена“, „Добро свима“, „Почивај у миру“, „Малеш“ и „Винклс“. Они који су им присуствовали били су у ситуацији да, поред домаћих аутора, поставе по које питање на које су одговарали гости из Француске, глумац Арно Умбер и редитељ Лорен Руј, редитељка Каиса Ел Рамли из Финске и Андреас Грицнер из Немачке. Иако није планирано програмом фестивала велико интересовање било је прилика да се у вечерњим часовима у „Евергрину“ понови део поподневног програма из „Кварта“. Галерија Народног музеја била је место окупљања свих који су пожелели да од Зорка Сиротића сазнају нешто више о раду најзначајнијег на Балкану Кино клуба „Загреб“ основаног 1928. године, али и да погледају неколико филмова из његове продукције. На истом месту пре подне трећег

дана Марко Тодоровић и Александар Петровић приближили су присутнима нове технологије филмског изражавања, виртуелну реалност и филм који, уз помоћ специјалних наочара, омогућава посетиоцима да сагледају простор који обухвата свих 360 степени. Велики збор анимираних филмова био је прилика да се направи избор интересантних млађој публици која је овом приликом током преподнева дошла у Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“. Њима су приказани „Ами“, „Довиђења Балтазаре“, „Плаво небо“, „Обични камелеон“, „Месец и даље стоји“ и „Био двапут један краљ“. Прва поподневна пројекција у малој сали отпочела је у 14 сати, а била посвећена докуметарном филму. У оквиру једносатног програма приказани су „Алтина“, „Људски зоолошки вртови“, „Духови боровница“, „Град робе“, „Са истока на исток“, „Африканац“ и „Рођен из камена“. Ништа мање интересовања нису изазвале ни две поподневне пројекције у великој сали у којима су приказани „Товар“, „Узнемиреност“, „Време

ручка“, „Љубав“, „Сувозачи“, „Тата“, „Само девојчице плачу“, „Трубач“, „Борова вила“, „Блуз за кутију цигарета“, „Тишина“ и „Замрзивач“. У културном центру „Евергрин“ одржано је интересантно предавање на тему „Таргет маркетинг“, а у оквиру пројекције од 22 сата приказани филмови „Ајнштајн Розен“, „Хаљина“, „Пошиљка“, „Кирило“, „Сир Миливој“ и „Хоризонт догађаја“. Пре подне последњег дана је трећу годину заредом прилика да се аутори и гости друже у опуштеној атмосфери. Иако је јака јутарња киша запретила да поквари задовољство упутили су се према Прогорелици на пикник поред Бисера Ибра. Да интересовање посетилаца не попушта показало се и последњег фестивалског дана у коме су посетиоци са нестрпљењем очекивали да чују одлуку четворочланог жирија у коме су били монтажер Мирјана Митровић, филмски критичар Милан Никодијевић, редитељ и координатор Кино клуба „Загреб“ Зорко Сиротић и редитељ Стефан Красић.

Пре тога пружена им је прилика да погледају филмове „Дафне“, „Неодољива“, „Тишина“, „Последњи позив Лени“, „Николин кавез“ и „Уписана, исписана“. Жири фестивала је констатовао да овогодишња селекција одражава савремена стремљења у светској кинематографији и показује широк дијапазон интересовања већ проверених, као и младих, филмских аутора. Оваквим избором филмова фестивал је потврдио првобитно опредељење да вредна дела нађу пут до широког филмског аудиторија. После свих одгледаних филмова у четири категорије жири је једногласно донео одлуку да признање фестивала за најбољу монтажу додели Милини Тришић за филм „Малеш“. За најбољи дизајн звука награда је припала Емилију Белу за филм „Рођен из камена“, а за оригиналну музику Владимиру Керкезу и Александру Ранђеловићу за анимирани филм „Био двапут један краљ“. У категорији домаћих за најбољи је проглашен филм Емилије Гашић „Вртлог“, а у категорији анимираног филма награда је припала

остварењу „Трубач“ ауторке Емили Вонг из Хонг Конга. Најбољи документарни филм је „Рођен из камена“ редитеља Емилија Бела, док је награда за најбољи играни филм припала иранском редитељу Алирези Гашемију за „Време ручка“. Сагледавање свих елемената који један филм чине комплетним остварењем процењено је да признање за најбољи филм фестивала заслужује француски „Винклс“ редитељке Алис Виал. Оно што се током четири фестивалска дана дешавало у Краљеву присутнима у сали је на најбољи начин описао Гунар Бергдал. - Био сам на многим фестивалима током низа година, али је овај посебан, тако присан, леп и врло специјалан јер даје неописиву енергију и пружа радост. Искрено бих желео да вам се захвалим – рекао је уз потврду да се враћа у Шведску пун утисака и пуног стомака. Фестивал је завршен пројекцијом филма „Заробљено време“ Милана Никодијевића. Четири дана током којих је прика-

зано више од седамдесет краткометражних филмова из великог броја земаља са свих континената показала су колико су изгубили сви који се нису одазвали позиву организатора да присуствују овом несвакидашњем догађају. Они који су дошли били су у прилици да се увере колики је значај оваквих догађаја у време кад је, због холивудизације културе, филм постао забава а не уметност. Инсистирањем на предрасудама да је енглеско говорно подручје једини гарант за добар филм, добар део медијског простора и пропагатори таквог виђења уметности већ дуже време потенцирају на стварању филмова који приказују бескомпромисног човека из супермаркета, савршену америчку породицу и спасиоце цивилизације. Многе генерације одрастале су уз такво виђење стварања филма, без могућности да погледају другачији приступ филмској уметности. Зато Краљевски филмски фестивал и други оваквог типа представљају антипод вулгарном и снобовском комерцијалном филму. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.9.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Мали Бигфут

Мафијашки телохранитељ

Филм је на препертоару Биоскопа до 13. септембра, а пројекције почињу у 20 сати.

МАГАЗИН

10.9.2017.

Од редитеља филмова „Сами“ 1 и 2 и „Кућа магије“, долази узбудљива авантура тинејџера Адама, који креће у потрагу за давно изгубљеним оцем и открива невероватну тајну да је то ни више ни мање него легендарни Бигфут. Он се годинама скривао дубоко у шуми како би заштитио себе и породицу од велике корпорације која жели изводити експерименте с његовим ДНК. Отац и син почињу да надокнађују изгубљено време, а Адам ускоро открива како и он има супер-моћи. Међутим, није свестан да је његова потрага за оцем довела корпорацију HairCo. ближе Бигфуту. Сценарио за породичну анимирану авантуру написали су Боб Барлен и Кал Бранкер, а филм режирали Џереми Дегрусон и Бен Стејсен. Филм се пријазује од 7. септембра, а последња пројекција је 13. у 18 сати.

Мафијашки телохранитељ је генијална акциона комедија у којој главне улоге тумаче Самјуел Л. Џексон и Рајан Рејнолдс. Дариус Кинкеид је најтраженији плаћени убица на свету, а врхунски агент Мајкл Брус има задатак да га штити. Ништа наравно не крене по плану, јер је Кинкеид његов заклети непријатељ. Њих двојица су се годинама гледали преко нишана, сада морају бити нераздвојни, а кад се споје започиње невероватна јурњава аутомобилима, бизарне бродске ескападе и сусрет с немилосрдним крвожедним источноевропским диктатором. Акциона комедија, коју је по сценарију Тома О’Конора режирао Петрик Хјуџис, траје пуних сто једанаест минута, поред Рејнолдса и Л. Џексона значајне улоге тумаче Салма Хајек и Гери Олдмен.

Генијални Стивен Кинг и његова књига „То“ постали су светски феномен након екранизације давне 1990. године. Када из градића Дери почну да нестају деца, једна група њих ће морати да се суочи са својим највећим страховима и сретне са злим кловном Пенивајсом, чија историја насиља и убистава датира далеко у прошлост. Стотридесетпетоминутни хорор трилер, за који су сценарио писали Чејс Палмер, Кери Фукунага, Гери Оберман и Сивен Кинг, режирао је Андреас Машиети, а главне улоге тумаче Бил Скарсгард, Џејден Лајберер, Џереми Реј Тејлор и Софиа Лилис. Филм се приказује до средине наредне недеље, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 10.9.2017.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 10. И 16. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

10.9.2017.

3. септембар

1189. — Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске. 1759. — Из Португалије је почело протеривање римокатоличких језуита. 1783. — Велика Британија, САД, Шпанија и Француска су потписале су у Париски мир којим је формално завршен Амерички рат за независност. 1791. — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија. 1806. — Српски устаници су поразили турску војску у бици на Делиграду. 1826. — Николај I Павлович Романов је крунисан за цара Русије. 1861. — Генерал Конфедерације Леонидас Полк је напао неутрални Кентаки, примоправши државно руководство да тражи помоћ Уније. 1884. — Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча и Будимпеште. 1902. — Завршиле се антисрпске демонстрације у Загребу. 1931. — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929. 1939. — Два дана после немачког напада на Пољску, Уједињено Краљевство и Француска су објавиле рат Немачкој.

На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији. 1943. — Англо-америчке снаге су се искрцале на италијанско копно у Другом светском рату. 1976. — Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете. 1985. — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара. 1992. — Током рата у Босни, италијански авион са хуманитарном помоћи за Сарајево оборен је код Јасеника, 34 километра западно од Сарајева. Погинула су четири члана посаде, а у наредних месец дана прекинуто је достављање хуманитарне помоћи преко сарајевског аеродрома. 1994. — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој. 1999. — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Македонијом. 2001. — САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља. 2004. — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану). 2009. — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први

партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.

4. септембар 476. — Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула Аугустула. 1479. — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум

из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669. — Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843. — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији. 1870. — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886. — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1912. — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. 1929. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника. 1944. — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970. — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972. — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади. 1974. — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975. — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992. — Бивши председник Бугар-

ске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова. 1995. — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997. — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998. — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994 1999. — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 % становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 одсто подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили. 2001. — Махендра Чадри, први етнички Индијац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.

5. септембар 1514. — Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији. 1600. — Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту. 1774. — У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775. 1800. — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром

10.9.2017.

МАГАЗИН

1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији. 1864. — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце. 1905. — Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји. 1939. — САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима „Cash and Carry“ (Плати па носи) и „Leand-Lesa Act“, (Закон о зајму и најму) помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур. 1960. — Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу. 1972. — Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац. 1977. — Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској. 1990. — Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953. 1995. — Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију. 2001. — Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због

умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих. 2008. — Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

6. септембар 394. — Битка на Фригиду: Римски цар Теодосије I поразио западног узурпатора Еугенија. Победа хришћанског цара над паганским ривалом означила је и дефинитивну победу хришћанства над традиционалистичким римским религијама. 1522. — Шпански морепловац Хуан Себастијан Елкано завршио прво путовање око света, које је започео Фернандо Магелан 1519 са пет бродова и 270 морнара. Елкано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински урођеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара. 1688. — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана II Емануела, уз помоћ српских добровољаца, је заузела Београд од Турака. 1885. — Источна Румелија је прогласила своје уједињење са Бугарском. 1898. — Холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо. 1901. — У Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Мекинлија. Мекинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт. 1914. — Француске трупе су уз помоћ Британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз.

На захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Сремска операција и Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче. 1940. — Румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила Осовине абдицирао у корист сина Михајла. 1944. — У II светском рату ослобођено место Купиново.Партизани су после 2. године успели да протерају Немце из Доњег Срема. 1948. — Холандска краљица Вилхелмина је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане. 1955. — У нередима, оркестрира-

ним од турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда. 1965. — Нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат између Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН. 1970. — Палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у Каиру је запаљен „Боинг 747“ компаније „Пан америкен“, а два „Боинга 707“ дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Халид је ухапшена. 1975. — У земљотресу у источној Турској 2.350 људи је погинуло, а рањено око 3.000. 1988. — Једанаестогодишњи дечак

Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута. 1988. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991. — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург. 1994. — Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба католика и протестаната у Северној Ирској. 1997. — Британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ преноса пратило више од 2 милијарде људи широм света. 2000. — У седишту ОУН у Њујорку отворен је „Миленијумски самит ОУН“, највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису присуствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Муамер ел Гадафи. 2001. — Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја.

7. септембар 1191. — У Трећем крсташком рату Енглези су под командом Ричарда Лављег срца поразили ајубидске снаге под Саладином код Арсуфа, у данашњем Израелу. 1701. — У Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као „Друга велика алијанса“. 1714. — Цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима Баденски мир којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур.

1764. — За краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх. 1778. — Француска је напала острво Доминика и заузеле тамошњу британску тврђаву пре него што су Британци сазнали да је Француска ушла у Амерички рат за независност као савезник побуњених америчких колониста. 1812. — Бородинска битка, на 125 километара од Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су и Руси, под командом Кутузова, и Наполеон имали велике губитке. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову „Велику армију“. 1813. — Први пут је употребљен назив „Ујка Сем“ за САД, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“. 1822. — Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828. 1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије. 1901. — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка. 1913. — Краљ Петар I Карађорђевић потписао је Прокламацију о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији у Рибарској Бањи код Крушевца. 1936. — У Хобартском зоолошком врту угинуо последњи торбарски вук, познат као „Бенџамин“. С њим је изумрла ова врста. 1940. — Немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи. 1944. — Јединице НОВЈ ушле су у

10.9.2017.

МАГАЗИН

Врање, који је су Бугари претходно напустили. 1962. — Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе с Кином и Северним Вијетнамом. 1964. — У месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георгеа Георгију-Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап. 1975. — Завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север земље. 1986. — Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца. 1990. — Као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт у покрајинама Војводини и Косову, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласили су у Качанику Устав Републике Косово. 1990. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991. — У Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон. 1994. — У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину. 1999. — У земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих преко 40 година, погинуло је 101 лице. 2001. — У нигеријском граду Џос избили су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља,

убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено. 2011. — У авионској несрећи код Јарослављa у Русији погинуло је 44 особа, међу којима и хокејаши Локомотиве Јарославље.

8. септембар 1331. — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. 1380. — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије. 1565. — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци. 1664. — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II. 1760. — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал. 1831. — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву. 1856. — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније. 1900. — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи. 1934. - Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934 на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника. 1926. — Друштво народа је једно-

гласно примило Немачку у чланство. 1941. — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље. 1943. — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату. 1944. — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон. 1951. — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих

80 година. 1954. — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај. 1995. — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на

тлу Европе од Другог светског рата. 1997. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава. 1999. — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи. 2000. — Током појачане репресије режима у Србији, полиција је у месту Владичин Хан брутално претукла седморицу студената активиста покрета „Отпор“ и нанела им тешке телесне повреде, након што их је привела у полицијску станицу због лепљења плаката са антирежимским садржајем. 2001. — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима. 2002. — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

9. септембар 9. — Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије. 337. — После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог Константин II, Констанције II и Констанс I су се прогласили за августе. 1776. — Амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније. 1850. — Компромисом из 1850. трећина територије на које је Тексас полагао право (данас делови Колорада, Канзаса, Новог Мексика, Оклахоме и Вајоминга) је прешло под федералну управу у замену за преузимање дуга од 10 милиона долара тексашког дуга пре његове анексије.

1855. — Окончана је опсада Севастопоља када се руска војска повукла из града. 1894. — Кинески револуционар Сун Јат Сен је основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Сун Јат Сен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству. 1907. — Завршен шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка победом Акибе Рубинштајна. 1914. — У Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској. У јулу 1918. вођена друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату. 1944. — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи. 1945. — Трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе. 1952. — у Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе 1987. — Ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења. 1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја. 1996. — У тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провинције Гуангдунг погинуло више од 130 људи, на хиљаде повређено. 2001. — На председничким изборима у Белорусији победио Александар Лукашенко. 2002. — Виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бар у станици Штрпци у фебруару 1993.

МАГАЗИН 10.9.2017.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs