Issuu

Краљевски

Година V * Број 298 * 3. септембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

3.9.2017.

У овом броју: Значајни објекти инфраструктуре Модернизација јавне управе Сарадња са цвилним друштвом Град без снова и очекивања Да најмлађи лакше поднесу врућину Задња кућа, Србија

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 24 30 38 42

Милочајци бољи за длаку Витез племените вештине Свуда пођи, кући дођи За већу безбедност ученика На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

50 66 74 82 88 92

МАГАЗИН 3.9.2017.

Где смо били, шта смо радили у августу?

МАГАЗИН

3.9.2017.

ЗНАЧАЈНИ ОБЈЕКТИ

- На седници Градског штаба за ванредне ситуације разматрана je ситуација која може да уследи као последица високих температура, најављених за наредни период. - Противпожарне обуке у циљу изградње квалитетнијег система цивилне заштите на територији нашег града. – Гости Краљева амбасадор Србије у Канади, представници Академије за српску народну игру из Торонта и Duo Con Brio из пољског града Зелена Гора. - Захваљујући новчаној донацији немачке хуманитарне организације „Fimshare e.V“ из Франкфурта завршена је адаптација зграде Здравствене станице Ушће. – У Обрви завршени пети по реду „Курсулини дани“

И ИНФРАСТРУКТУРЕ

време кад је годишњи одмор предмет посебног интересовања великог броја Краљевчана није чудо да замру бројне активности у граду, како политичке тако и оне из домена рада локалне самоуправе. Добар показатељ су програми локалних телевизија које, у недостатку информација о активности градских челника, муче муку да скрпе једну информативну емисију дневно. Почетак месеца није наговештавао осеку информација о њиховом раду јер је већ другог дана по реду градоначелник Краљева др Предраг Терзић примио младог суграђанина Душана Ђорђевића који је, на најпрестижнијем светском такмичењу средњошколаца из физике, Међународној физичкој олимпијади у Индонезији, освојио златну медаљу. Значајно признање освојено је у конкуренцији више од четири стотине такмичара из 86 земаља, а резултати преостала че-

МАГАЗИН

3.9.2017.

тири члана тима који су освојили сребрне медаље, били су довољни да Србија оствари до сада највећи успех од када наступа у овом виду провере знања средњошколаца. Одељење за послове цивилне заштите Градске управе истог дана је започело противпожарне обуке у циљу изградње квалитетнијег система цивилне заштите на територији нашег града. Испред просторија Добровољног ватрогасног друштва Каменица, у којима jе пре тога одржана седница Градског штаба за ванредне ситуације, противпожарни инструктори су извели краћу обуку за употребу напртњача у сврху гашења шумских пожара. Први учесници били су чланови Градског штаба и повереници цивилне заштите месних заједница Каменица, Берановац-Јовац, Рибница и Конарево. На седмој седници Градског штаба за ванредне ситуације разматрана je

ситуација која може да уследи као последица високих температура, најављених за наредни период. У складу са најавама Републичког хидрометеоролошког завода, а у циљу заштите људи, препоручено је да се избегава директно излагање сунцу и излазак ван просторија, коришћење довољне количине воде и хране пре изласка из куће уз избегавање коришћења алкохола. Грађанима је препоручено да облаче памучне тканине и посебно покривају најосетљивије делове тела, а хроничним болесницима да се придржавају савета лекара и редовно узимају терапију. Власницима домаћих животиња је саветовано да им обезбеде довољно хладне воде и заштите од директног излагања сунцу, а ако не постоје услови да се пусте напоље како би саме потражиле заштиту, да се обезбеде адекватни микроклиматски услови,

При екстремно високим температурама није ретка појава пожара са несагледивим последицама па је грађанима, у смислу њиховог спречавања, препоручено да се придржавају прописа којима се забрањује употреба ватре на отвореном простору, што подразумева забрану паљења траве, стрњике и слично. Командант Градског штаба др Предраг Терзић апеловао је на суграђане да се придржавају упутстава надлежних републичких и градских институција, а све у циљу смањења негативних последица на безбедност и здравље људи. Седница Одбора за обележавање 100 година од завршетка Првог светског рата два дана касније била је прилика да се јавност обавести о току активности везаних за овај значајан јубилеј. Била је то и прилика да се најави догађај који је у недељу 6. августа организован на планини Чемерно, па-

растос погинулим борцима српске војске од 1912. до 1918. године, освећење камена темељца са крстом за војничку капелу и тематско предавање са презентацијом урбанистичког пројекта. Првог дана друге трећине августа Краљево је угостило чланове Академије за српску народну игру из Торонта чији је домаћин Културно-уметничко друштво „Железничар“. У посету Србији чланови ове Академије долазе сваке друге године, а до сада су гостовали у Новом Саду и Панчеву. Петанести дан августа је време кад је градоначелник, са директором Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ Александром Несторовићем, кренуо у обилазак неколико градилишта на којима се реализују значајни инфраструктурни пројекти. Најзначајнијом се чини северна обилазница око града, која

укључује реконструкцију постојеће саобраћајнице од силаска надвожњака код „Магнохрома“ ка градској депонији. Заједничко улагање града и Министарства привреде достигло је 105 милиона динара, а рок за завршетак радова, за штаје предвиђено 120 дана, истиче 12. децембра. Извођач радова је „Нови Пазар Пут“ са подизвођачима који су прихватили обавезу да, у склопу реализације пројекта, изврше реконструкцију водоводне и канализационе мреже. Годинама уназад пасарела код железничке станице угрожавала је безбедност пролазника који ће коначно моћи да одахну кад половином октобра буду завршени четранест милиона динара вредни радови на реконструкцији. Детаљна реконструкција тротоара у улици Војводе Путника, са постављањем прве тактилне стазе за слепе и

МАГАЗИН

3.9.2017.

слабовиде особе, само је први део радова чији се наставак, на супротној страни, очекује током следеће године. Рок од деведесет дана за завршетак радове вредних девет милиона динара, које изводи Јавно комунално предузеће „Путеви“, истиче пред крај овог месеца. Потпуна реконструкција дотрајалог степеништа поред атлетског стадиона, са комплетним рушењем старог, реконструкцијом водоводне мреже, фекалне и атмосферске канализационе мреже, представља увод у најављену детаљну реконструкцију овог спортског објекта. Ново степениште ће имати блажи нагиб од претходног, биће осветљено, а на одмориштима са клупама биће постављене канте за смеће и и панои за оглашавање. Вредност радова које изводи краљевачки „Стандард“ приближио се износу од седам милиона динара, а рок за завршетак истекао је крајем августа. За наставак реконструкције Улице рибничких партизана до IV црногорске издвојено је око 11 милиона динара, а обавеза Јавног комуналног предузећа

„Путеви“ била је да их заврши до краја протеклог месеца. У значајне инфраструктурне објекте убраја се и изградња пешачке стазе са десне стране Ибра, од старог моста преко реке до нове спортске дворане, а тренутно се гради четири стотине од укупно хиљаду сто метара до ушћа реке Рибнице у Ибар. Вредност радова процењена је на око осам милиона динара, а извођач је предузеће „Западна Морава“. Процењено је да је за реализацију довољно деведесет дана, а рок за завршетак истиче до краја ове недеље. Саобраћајница од кружног тока у Адранима до Улице Живојина Лазића треба да омогући лакши прилаз привредним субјектима којима је то ускраћено након изградње кружног тока код укључења на Ибарску магистралу. Вредност радова на дужини од 480 метара саобраћајнице широке шест метара, и моста преко Чађавца од седам и по, достигла је 22 милиона, а обавеза „Путева“ је да их заврши до краја октобра. Ово лето ће остати упамћено и по

улагању два милиона динара у инвестиционо одржавање коловозне конструкције у сврху подстицаја производно – привредних активности и развоја сеоског туризма у Дедевцима. Пут је дуг четири стотине и широк три и по метра, а извођач радова ЈКП „Путеви“. Шеснаести дан августа је више од четврт века дан када краљевачки Народни музеј постаје место окупљања поштовалаца уметности пред свечано отварање Жичког духовног сабора Преображење. Као и претходних 25 организатори ове значајне манифестације су и ове године Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб, а домаћин град Краљево. Током четири августовска дана сваке године Краљево постаје центар културних дешавања и духовности Србије, па је и овогодишњи Сабор окупио бројне песнике, књижевне делатнике, сликаре, музичаре. Већина програма је по традицији посвећена добитнику Жичке хрисовуље, ове године песнику Мошу Одаловићу коме је ово угледно признање уручено на Преображење господње 19. августа у тр-

пезарији Манастира Жиче. Све то, а можда и нешто друго, окупило је на свечаном отварању неуобичајено велики број посетилаца које ни прилично спарно време, о коме сведоче отворени прозори галерије музеја и велики број дамских лепеза, није омело у настојању да, чини се, пре буду виђени него да нешто виде. Интересантним се чини структура посетилаца у првим редовима, а због очекивано већег броја посетилаца знатно је повећан и број столица, међу којима је знатно мање представника Српске православне цркве него прошле године уз знатно веће присуство представника политичког живота и директора јавних установа. Градоначелника Краљева, који по традицији отвара Жички духовни сабор Преображење, овога пута су пратила сва три помоћника, и два члана Градског већа, али је изостало присуство бројних других који су ранијих година примећивани у првим редовима. Захваљујући новчаној донацији немачке хуманитарне организације „Fimshare e.V“ из Франкфурта завршена је адаптација зграде Здравствене станице Ушће, а у кречење фасаде, за-

мену мокрих чворова, набавку савремених екг апарата, инхалатора, лежајева за пацијенте, као и рачунарске опреме, уложено је 6.750 евра. Реновирану зграду су 21. августа обишли директорка Дома здравља др Мирјана Крчевинац са сарадницима, градоначелник др Предраг Терзић и други представници града. Три дана касније приређен је свечани пријем за шеснаестогодишњег Краљевчанина Стевана Карапанџића који је, као члан кадетске кошаркашке репрезентације Србије, освојио бронзану медаљу на Европском првенству у Подгорици. Њега, његове родитеље и тренере примио је градоначелник др Терзић са помоћником задуженим за омладину и спорт Николом Радевићем и замеником председника Скупштине Александром Протићем. Истог дана у Краљеву су боравили гости из пољског града Зелена Гора, чланови Duo Con Brio Мариуш и Миколај Мончак. Гости из Пољске су, уз подршку града а у организацији Културног центра „Рибница“, у Свечаној сали Градске управе одржали концерт класичне му-

зике Arte del Violino. Дан касније Краљево је посетио амбасадора Републике Србије у Канади Михаило Папазоглу чијим је посредовањем пре две године успостављен блиски контакт и потписано Писмо пријатељства са канадским градом Нијагара Фолс. У недељу 27. августа отпочео је „Хајдучки вишебој“ у оквиру манифестације „Курсулини дани“ која је одржана пети пут, овога пута у Обрви. Дан касније на гробу Јована Петровића Курсуле, у порти цркве у Цветкама, положени су венци и служен парастос овом народном јунаку и Карађорђевом војводи. Претпоследњег дана у месецу директор предузећа „Roma Company“ је, поводом обележавања двадесет пете годишњице постојања, Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ уручио вредну донацију од двадесет клима уређаја. Донирањем уређаја намењених за климатизацију предшколских јединица у оквиру ове установе омогућено је да три хиљаде малишана лакше поднесу врућине и бораве у хуманијим условима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.9.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (10)

МАГАЗИН

3.9.2017.

МОДЕРНИЗАЦИЈ

- Значајно ће се повећати родитељски додатак за прво дете и омогућити бесплатно похађање предшколских установа за децу чији су родитељи корисници социјалне помоћи. - Уводи се радна активација за радно способне кориснике новчане социјалне помоћи, у складу са најбољим европским моделима. - Само у пољопривреди, преко 300.000 лица ће бити уведено у легалне привредне токове; побољшаће се животни стандард грађана и смањити незапосленост кроз обављање делатности од јавног интереса и активацију посебних категорија незапослених лица. - Руководиоци ће морати пажљивије и одговорније да располажу средствима, свесни фискалног простора и финансијског стања у земљи. – Запослени ће, осим тога што ће им се пружити прилика да буду „креатори своје судбине“, морати више пажње да посвете резултатима које остварују и задовољству грађана

ЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ

ачање капацитета јавне управе неопходно је како би она била у стању да подржи раст продуктивности приватног сектора као главне покретачке снаге привредног развоја. Модернизација јавне управе је неопходна да би држава постала истински сервис грађанима, а суштина лежи у промени начина на који се пружају јавне услуге, уз свођење јавне потрошње у одрживе буџетске оквире. Један од приоритета Владе Републике Србије јесте да јавна управа прерасте из чистог регулатора у сервис грађана посвећен стварању услова за привредни раст и друштвени развој. Наш циљ је да се пажљивим планирањем потребних кадрова и реорганизацијом дође до унапређења квалитета и учинка јавне управе у Србији. Радимо на томе да створимо ефикаснију, рационалнију и економски исплативију јавну управу, али истовреме-

но и управу која је делотворнија за потребе наших грађана. У циљу успостављања одрживог система стручног усавршавања државних службеника и континуираног унапређења њихових знања и способности. Један од приоритета Владе у наредном периоду биће и успостављање Националне академије за стручно усавршавањеу јавној управит оком 2018. године. На том путу смо већ одмакли, завршена је припрема Нацрта закона о овој институцији и током априла и маја одржана је јавна расправа. Нови систем стручног усавршавања имаће упориште у компетенцијама које ће државни службеници морати да поседују како би обављали послове на модеран и ефикасан начин. Локалне самоуправе ћемо стимулисати да се удружују и развијају моделе заједничког обављања одређених извор-

них надлежности и поверених послова, како би услуге биле квалитетније и доступне свим грађанима. Изменама Закона о локалној самоуправи и Закона о државној управи, омогућиће се локалним самоуправама да овакве послове заједнички обављају. Пружићемо подршку пројектима међуопштинске сарадње (регионалне депоније, водоводи, индустријске зоне, итд.) и ставити већи нагласак на пројекте од регионалног значаја код доделе републичких средстава. Стимулисаћемо регионалне пројекте кроз модел јавно-приватног партнерства (ЈПП). Дешавало се да се инвеститори заинтересовани за улагање не опредељују за пројекте ЈПП у Србији зато што су тржишта тих локалних самоуправа мала. Уколико би се општине удруживале, могли би да се реализују регионални ЈПП

3.9.2017.

МАГАЗИН

пројекти (јавне гараже, осветљење итд.). Први пут у Србији увешћемо интегрисани систем израде социјалних карата кроз повезивање великог броја различитих институција (Пореска управа, МУП, Катастар непокретности, итд.), у складу са најбољим позитивним примерима светске праксе. Увођењем овог система спречиће се злоупотребе и омогућиће се праведнија расподела тако што ће социјалну помоћ добити они корисници којима је та помоћ заиста и потребна. Тиме ћемо се бавити у склопу веће активности на дигитализацији свих јавних сервиса доступних грађанима и потпуном увођењу електронске управе у Србији. Реформу система социјалне заштите настављамо и у склопу доношења нових законских решења са посебним освртом на Закон о финансијској подршци породици са децом и на Закон о социјалној заштити. Ригорозном контролом корисника права ће, без додатног буџетског издвајања, бити омогућена исплата тринаестог дечијег додатка за средњошколце који редовно похађају наставу. Такође, значајно ће се повећати родитељски додатак за прво дете и омогућиће се бес-

платно похађање предшколских установа за децу чији су родитељи корисници социјалне помоћи. Уводи се и радна активација за радно способне кориснике новчане социјалне помоћи, у складу са најбољим европским моделима (очекује се радна активација око 100.000 корисника). Будућа Влада треба да ради на успостављању недостајућих социјалних услуга, које су прописане Законом о социјалној заштити, а чиме ће се омогућити адекватан, хуманији третман корисника који имају потребу за социјалним збрињавањем. Поред тога, предузећемо активности на пољу трансформације постојећих установа социјалне заштите и развоја недостајућих услуга у заједници које омогућавају повратак, односно останак корисника у природном окружењу. Настављамо и реформу радног законодавства с посебним освртом на лизинг запослених, ваучере и социјално предузетништво (донећемо Закон о раду преко агенција за привремено запошљавање, Закон о привременом ангажовању на сезонским пословима, као и Закон о социјалном предузетништву).

Доношењем тих закона остварујемо многе погодности: обезбедићемо да око 60.000 запослених преко агенција имају иста права као и запослени по другим основама; легализоваћемо сезонске радове чиме ће, само у пољопривреди, преко 300.000 лица бити уведено у легалне привредне токове; побољшаћемо животни стандард грађана и смањити незапосленост кроз обављање делатности од јавног интереса и активацију посебних категорија незапослених лица (Роми, особе са инвалидитетом, дугорочно незапослени, као и радно способни корисници права из система социјалне заштите). Посебну пажњу ћемо посветити старима и немоћнима, како бисмо им кроз геронтолошке установе обезбедили сву неопходну здравствену негу и бригу.

Реформа система плата Настављамо са реформом система плата и успостављамо систем плата који је знатно флексибилнији него раније и који ће у средњем року омогућити руководиоцима да адекватно планирају и

унапређују системе којима управљају. Омогућићемо награђивање оних институција које одговорно и паметно управљају финансијским средствима, као и оних запослених који у највећој мери доприносе унапређењу рада институције. Али, где су већа права, ту је и већа одговорност. Руководиоци ће морати пажљивије и одговорније да располажу средствима, свесни фискалног простора и финансијског стања у земљи, док ће запослени, осим тога што ће им се пружити прилика да буду „креатори своје судбине“, морати више пажње да посвете резултатима које остварују и задовољству грађана. Сва радна места у општој држави постаће упоредива. Тачно ће се знати колико је које радно место вредновано, не само апсолутно, као до сада, већ и релативно, у односу на друга радна места и друге секторе – то ће само по себи указати на аномалије у систему које треба исправити на путу креирања здраве, одрживе и паметне јавне управе. Све то, у крајњој инстанци, треба да има за резултат једнаку плату за једнак рад, без обзира на то који сегмент јавног сектора је у питању.

Нови систем који стварамо довешћедо веће социјалне једнакости –смањиће разлику између оних који највише зарађују и оних који најмање зарађују и то не кроз смањивање виших зарада, већ кроз подизање нижих. То ће директно утицати на равномернију дистрибуцију, подизање животног стандарда и смањење сиромаштва. Желимо да вреднујемо квалитетан рад. Запослени који се истичу, ма уком сектору били, имаће прилику да напредујуи до осам пута. Циљ нам је да вреднујемо образовање. У новом систему који успостављамо улазна минимална плата у држави за високообразовану особу биће већа него раније, што је јасан сигнал да се образовање цени и да држава жели да привуче, а затим кроз систем напредовања и задржи талентоване, вредне и образоване кадрове. Реформа плата успоставља систем у којем је могуће вредновање специфичности посла. Чак и у случајевима када једно радно место припада одређеној фамилији радних места, а самим тим и истој платној групи, остављен је простор да се и између таквих радних места на-

прави разлика у погледу одговорности, услова рада, креативности, ризика којем се особа излаже и других специфичности одређеног посла. Таква могућност може бити од посебног значаја за, примера ради, медицинске сестре, међу којима ће оне које обављају теже и захтевније послове од самог почетка бити више плаћене. Акценат стављамо и на вредновање експертизе. Да би један систем функционисао ефикасно и ефективно, потребно је да га воде стручни људи, али и да активности због којих систем и постоји обављају најбољи могући стручњаци. Како би држава подстакла стварање таквих кадрова, али и како би успела да их задржи, нови закони које ћемо донети омогућиће да се најистакнутији стручњаци из појединих области нађу у највишим платним групама, које су раније биле резервисане искључиво за руководиоце. Тако ће, примера ради, у области здравства, најбољи стручњаци –лекари примаријуси субспецијалисти –кроз зараде и апсолутно и релативно бити цењени знатно више него раније. Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.9.2017.

Отворени дијалог са привредом у проналажењу најбољих решења

МАГАЗИН

3.9.2017.

САРАДЊА СА ЦИВИЛНИМ ДРУШТВОМ

Реформа образовања и дигитализација су темељи на којима се обезбеђује дугорочно одржив привредни раст и друштвени развој. - Наставак реализације Националног програма за сузбијање сиве економије. - Акционим планом за ову и наредну годину предвиђено је 107 мера и активности међу којима су и пореско ослобођење за почетнике у пословању, укидање парафискалних намета, увођење електронског система за пријаву сезонских радника, развој софтвера за координацију рада инспекција и наградна игра са фискалним рачунима и слиповима

3.9.2017.

МАГАЗИН

узбијање сиве економије, смањење бирократије и корупције кроз увођење електронске управе, ефикаснији катастар, реформе у сектору пољопривреде и оснаживање ИТ сектора неки су од кључних приоритета на којима ће у наредном периоду Влада Србије сарађивати са Националном алијанском за локални економски развој. То је у најкраћем закључак радног састанка чланова и партнера ове организације са премијерком Аном Брнабић, у којем је учествовало готово 200 домаћих и страних привредника, градоначелника, представника међународне заједнице и дипломатског ко-

ра. На састанку је потврђено како Влада Србије жели да негује стални и отворени дијалог са привредом у циљу проналажења најбољих решења за дугорочан и динамичан привредни раст. У том процесу кључна је и сарадња са цивилним друштвом и удружењима попут Националне алијансе чији се допринос посебно вреднује, јер је у стању да за једним столом окупи и помири интересе приватног, јавног и цивилног сектор. У наредних месец дана Влада Србије ће формирати Координациони савет за е-управу, којим ће

председавати премијерка Брнабић а у чији рад ће, осим ресорних институција, бити укључени представници привреде и стручне јавности. Циљ савета је да се омогући јавно-приватни дијалог свих заинтересованих страна и координирају активности државних органа на успостављању електронске управе у пуном капацитету и на увођењу нових електронских сервиса за грађане и привреду, електронског плаћања и евидентирања уплата свих услуга држави, електронског архивирања докумената, развој клауд сервиса, као и укидања реликта прошлости попут печата и уплатнице.

До краја године НАЛЕД је најавио подршку реформи катастра, а посебна тема разговора председнице Владе и чланова ове организацијеа била је посвећена наставку реализације Националног програма за сузбијање сиве економије. Акционим планом за ову и наредну годину предвиђено је 107 мера и активности међу којима су и пореско ослобођење за почетнике у пословању, укидање парафискалних намета, увођење електронског система за пријаву сезонских радника, развој софтвера за координацију рада инспекција и наградна игра са фискалним рачунима и слиповима.

- Премијерка је потврдила одлично познавање капацитет наше организације и добро разуме колико можемо да допринесемо убрзавању реформи што смо показали кроз наш рад на електронским грађевинским дозволама и системској борби против сиве економије. Као конструктивни критичар Владе, НАЛЕД ће наставити да указује на сувишну бирократију и нуди конкретна решења за успостављење ефикасне државе као сервиса грађана и привреде – рекао је председник Управног одбора Александар Ружевић, а председница Владе посебно истакла важност реформе образовања која је

усмерена на васпитавање младих људи да критички и аналитички размишљају и доносе одлуке. Уједно је потврдила жељу да се подстакну како би у изазовима видели шансе и ослободили се страха од неуспеха стављајући акценат на потребу да се формирају нове генерације које неће одустајати, већ веровати у себе и бити тимски играчи. Приоритети Владе су реформа образовања и дигитализација као темељи на којима се обезбеђује дугорочно одржив привредни раст и друштвени развој. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 3.9.2017.

3.9.2017.

МАГАЗИН

Предраг Воштинић

Искуства Локалног фронта у Скупштини града (2)

- У Краљеву се, осим јавним парама, не гради, не реконструише, не организују догађаји, концерти и друга културна дешавања. - Друштво једнаких шанси за све на индивидуалном и привредном плану што би охрабрило велики број незапослених да започну сопствени бизнис. - Шансу имају само они на власти, ма која политичка опција то била. - Деценијама уназад на различитим нивоима власти по правилу се смењују једни исти људи. - Озбиљна километража иза Српске напредне странке избија готово све аргументе везане за владавину претходника. - Најлакше је наћи инвеститора који ће доћи због јефтиног радника. - Јефтин радник се из визуре опозиционих првака изједначава са понижењем, а оно кад тад дође на наплату. - Функционисање власти не иде у правцу испуњавања јавног и заједничког, већ партијских и појединачних интереса

Фото: М. Радовановић

ГРАД БЕЗ СНОВА И ОЧЕКИВАЊА

3.9.2017.

МАГАЗИН

дбијање власти да на увид јавности стави податке о финансирању у редовима опозиционих првака појачава сумњу о злоупотребама и трошењу заједничких пара за задовољење уско партијских интереса. Иако нема званичних података сумња се да су то средства из јавног сектора чија се потрошња оправдава јавним интересом, а он најчешће подразумева промоцију оних који су на власти. Све је присутнија сумња да би јавно објављивање података показало како се финансирају партије на власти, али и како се ради против јавног интереса док се међусобно намештају послови што би, верује шеф одборничке групе Локални фронт у Скупштини града Предраг Воштинић, могла да потврди само независна ревизија рада градске администрације и њених предузећа и установа.

Да се за јавна предузећа и установе не везују само лоше ствари потврђује уверење да у њима има квалитетних стручњака који седе по ћошковима скрајнути из политичких, и других, разлога или никад нису ни намеравали да буду носиоци управљачких позиција у тим институцијама. У опозиционим редовима је укорењено уверење да би се читав систем врло брзо распао да нема оних који добро познају поверене послове. Поразном се чини чињеница да њихова реч по правилу није последња, а њихове одлуке нису извршне. У ситуацији какву данас у јавном сектору види Воштинић ни то што је неко најквалификованији не значи много ако не ради искључиво у јавном интересу. Сама чињеница да је на првом месту приоритета готово увек интерес и корист партије таквог појединца дисквалификује на пољу моралних вредности које су,

верује велики број опозиционих одборника, оно што недостаје. Још поразнијим сматра се уверење да су све активности покривене законским документима, и на време оправдане, а уједно лепо срочене да пролазе све судске нивое до доношења одлуке о злоупотреби функције. - Јако видљиви докази да је неко злоупотребљавао функцију у политичке сврхе на моралном плану значи не само да поцрвените, него да будете јавно осуђени. Овде срам нико не прихвата као категорију која је лична, а сви се углавном правдају како раде у партијском интересу и перу партијом којој припадају. Зато не видим промену у односу на неки ранији период, па бих волео да чујем неког ко има другачије аргументе. Волео бих да будем чак и уверен у то да је боље, јер то би значило да је и грађанима боље. Ја то нисам видео, а најчешће се и по

људима види колико их је остварило права која обезбеђује локална самоуправа, види се по изградњи и по много чему. У нашем граду се, осим јавним парама, не гради, не реконструише, не организују догађаји, концерти и друга културна дешавања. Све што се дешава мора да буде плаћено нашим парама, што је у доброј мери у реду, али значи да не постоји нешто што превазилази вршење редовних дужности, а то је развој града. Кад кажемо инвестиције најчешће су то фразе иако ће, кад тад, довући неког инвеститора јер није неизвесно да ће доћи неко коме треба јефтина радна снага, па ћемо некоме дати огромне паре из државног буџета и обезбедити му да бесплатно ради годину дана. Партије на власти ће стећи право да се тиме хвале, иако ћемо ми то финансирати, а када дође инвеститор они ће рећи то су инвестиције о којима су причали и које су обећавали.

Тако неколико година нећемо моћи да реагујемо адекватно на побуну као што је био случај у Фиату где су и данас плате 24 хиљаде динара. Овде се прихвата посао и од 17 или 18, јер нема где да се ради, а послодавци по својим слабостима и искуству које им је дато последњих неколико година кажу како има ко хоће. За пар година нећемо моћи да реагујемо на побуне типа Фиат, које ће се десити широм земље, тада ће бити касно да инвестиције раздвајамо на развојне и оне које су служиле само за задовољење партијских потреба, а то је да се умири део становништа као што ће Краљево морати кад тад, јер има огроман број назапослених људи – каже Воштинић. Пажња великог броја Краљевчана усмерена је према изјавама бившег премијера, а сада председника Србије Александра Вучића, посебно оне које се везују за ову средину у којој је посебно разоча-

равајуће примљена тврдња да је бивше руководство, након земљотреса 2010. године, било умешано у различите махинације, па је један број сумњивих провео извесно време у затвору. Није прошло много ремена а уследила је нова да градско руководство није довољно активно у стварању услова за долазак инвеститора. Недавна потврда да је трусност подручја основни разлог што избегавају Краљево није у сагласности са најновијом изјавом о доласку значајних европских произвођача, па је све присутније уверење о спремности представника власти да се све извргне руглу и потсмеху великог броја гладних који са све већом нервозом очекују било какав посао. Локални фронт се залаже за друштво једнаких шанси за све на индивидуалном и привредном плану што би, верује се, охрабрило велики број незапослених да започну сопствени бизнис.

3.9.2017.

МАГАЗИН

Поражавајуће делује слика друштва у коме шансу имају само они на власти, ма која политичка опција то била, још више уверење да се, уз оне који се на њу ослањају са члановима породица на нивоу земље обезбеди и до два милиона гласова подршке на изборима. Податак да контролу над финансијским средствима имају припадници ових структура води ка ставу да је буџет, државни или нижих нивоа организовања, по правилу довољан да се обезбедни опстанак на власти. Изузетак су они који у том процесу направе крупне грешке, или не пристану да играју по правилима која намеће нека од већих европских или светских сила. У тавим ситуацијама није довољна ни подршка остатка света јер су велики увек спремни да уложе и три пута више средстава како би остварили свој план. На велики број људи поражавајуће делује констатација да се деценијама уназад на различитим нивоима власти по правилу смењују једни исти људи, а озбиљна километража иза Српске напредне странке избија из руку готово све аргументе везане за владавину претход-

ника. - Иако имају све што им је потребно, чак и подршку, да ураде то што су намерили морамо признати да су безидејни људи који не раде у јавном интересу. Прво немају идеје које би спроводили како треба а друго, није у личном или партијском интересу да раде нешто што је у нашем интересу. Кад је друштво неправедно онда има много услова који могу да утичу на развој једног града, а кад је праведно онда су само услови ти који се гледају. Ако смо направили индустријску зону, и повољности за инвеститоре који подразумевају квалификовану радну снагу, имамо проблем што смо те људе дисквалификовали. Ови са државног врха ће довести неке које они мисле, и када они мисле, када им буде одговарало и колико буде одговарало тако да немамо много утицаја на то. Они увек рачунају на нефер услове као треба да имамо лоби унутар скупштине и као да у влади треба да имамо бар једног министра. Кад говоримо о друштву, морају да постоје правила и услови који би требало да се поштују, а

не да ли имамо човека овде или онде. Код њих не постоји добра намера да се поштују правила и процедуре, па да се надмећемо на том тржишту. Тако је исто на свим нивоима. Ми имамо систем знамо човека, и тај систем се спроводи од тога ко ће да нам помогне при вађењу крви у лабораторији до тога ко ће да нам доведе инвеститора у град – каже Воштинић. Највећом сметњом доласку инвеститора у дугом периоду се сматрала удаљеност од аутопута. Иако би то могло да се прихвати као оправдање у случају предузећа која подразумевају интензиван транспорт не треба занемарити постојање многих других којима то није приоритет. Уверење да такве нико није тражио заснива се на ставу да је најлакше наћи инвеститора који ће доћи због јефтиног радника, а таквих нема у области информативних технологија. Јефтин радник се из визуре опозиционих првака изједначава са понижењем а оно, каже Воштинић, кад тад дође на наплату. У ситуацији кад биши премијер сваком од потенцијалних инвеститора

тог кровног проблема постоји низ других који проистичу из њега, па имамо партијско запошљавање, немогућност равномерног развоја, немогућност запошљавања и развоја привреде и индустрије и неповерење у институције да ће их заштитити у случају да им буду угрожена права или једнаке шансе за боравак на тржишту. Тиме поступно уништавамо предузетнички дух који би могао да буде мотор развоја, али и поверење да се, осим у јавном сектору, може доћи до стабилног примања па људи не желе да имају довољно средстава само да би живели, него било шта да би преживели. У Краљеву више нема великих снова, нема више великих очекивања. Сви су нас изневерили јер функционишу на исти начин, а такав систем се мења тако што се у једном тренутку направи снажан рез, отклон ка партијском владању, и на сопственом примеру покаже да се успостављање реда своди на успостављање једнаких шанси и услова за све. Кад будемо дочекали тренутак да неко носи одговорност за речено и учињено ми ћемо знати да смо на добром путу да успо-

ставимо друштво једнаких шанси – каже Воштинић. Како би било створено здраво друштво које афирмише средину и жељу за учешћем у промени тренутних друштвених околности, једнака шанса мора бити пружена и онима који, из било ког разлога, имају умањену радну способност. Преовладава уверење да је без тих, и таквих, шанси све више апатичних људи који траже решење у одласку из ове средине. Велике снове у Краљеву заменила је потреба за преживљавањем и уверење да ће власт, увек када осети да је угрожена, ангажовати свој сектор да упосли јефтине раднике што ће се свима, кад тад, обити о главу. Према било каквом послу са више елана трче они који су гладни, без обзира што минимална зарада није довољна за задовољавање и најосновнијих потреба. Уверење да не постоји довољан ниво разумевања за ову врсту проблема води ка ставу да би, кад једног дана буде достигнут, за много шта већ бити касно. Управо због тога неопходном се сматра политика једнаких шанси.

Т. Радовановић

нуди боље услове него било ко у окружењу све је присутнији страх од дана кад јавности буду доступни подаци из уговора са Фиатом. Страхује се да би они који буду у прилици да га читају могли схватити ниво злоупотребе државне администрације, а то већ тада неће никоме бити важно. За разлику од многих других средина Краљево се суочава са све већем раскораком између броја рођених и умрлих. Иако се наталитет не сматра безначајним индикатором ни у једној средини свака од њих на ову појаву реагује на различити начин. Западне земље су на то реаговале дозволом емигрантима да се населе на њиховом подручју, и на неки начин решиле прилив становништва без обзира да ли ће то имати далекосежне последице. - Највећи проблем свих градова, и саме државе, јесте што тренутно функционисање власти не иде у правцу испуњавања јавног и заједничког, већ партијских и појединачних интереса што је кључни проблем свих администрација које функционишу широм Србије. Испод

МАГАЗИН 3.9.2017.

МАГАЗИН

3.9.2017.

Бољи услови за боравак деце у вртићима

ДА НАЈМЛАЂИ ЛАКШ - Поводом двадесет пет година рада компанија Рома Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ донирала двадесет клима уређаја за радне собе у неколико вртића. - Више од три хиљаде деце ће убудуће боравити у климатизованим просторијама. - Локална самоуправа издвојила 4,7 милиона динара како би јасленој, васпитној и групи деце са посебним потребама боравак у вртићу „Младост“ био пријатнији а лета постају све топлија на најбољи начин потврђују овогодишње екстремно високе температуре, посебно у августу, које најтеже подносе различите категорије суграђана. Да их лакше поднесу најмлађи потрудила се компанија Рома која је Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ донирала двадесет кли-

ма за радне собе у шест вртића. Вртић „Полетарац“ је богатији за седам клима уређаја, „Младост“ шест, „Пчелица“ четири а „Бамби“, „Весељко“ и „Шврћа“ по једну. Захваљујући донацији „Roma Company“ која ове године обележава 25 година постојања више од три хиљаде деце ће убудуће боравити у климати-

зованим просторијама. Уручењу вредне донације у вртићу „Младост“ присуствовали су градоначелник Краљева др Предраг Терзић, директор „Roma Company“ Немања Романдић и директорка Предшколске установе „Олга Јовичић-Рита“ Габријела Чмерић са сарадницима. Директор „Roma Company“ подсећа да је, у на-

стојању да се помогне локалним заједницама, ове године избор пао на децу како би се побољшали услови у којима одрастају. - „Roma Company ове године обележава четврт века постојања и донацијом 20 клима уређаја Предшколској установи „Олга Јовичић-Рита“ у Краљеву желимо да поправимо услове у којима свакодневно борави више од три хиљаде деце. Опредељење компаније је да улажемо у локалну заједницу у којој послујемо и да кроз своје пословање помогнемо тамо где је то неопходно. Надам се да ће овај наш мали допринос помоћи да се деца у топлим летњим данима осећају пријатније у климатизованим просторијама - изјавио је Романдић предајући вредну до-

нацију. Монтажа клима уређаја представља финализацију обимних послова који су обављени на просторијама вртића „Младост“ за шта је локална самоуправа издвојила 4,7 милиона динара како би јасленој, васпитној и групи деце са посебним потребама боравак у вртићу био пријатнији. - Разговарали смо и о другим проблемима који постоје у овом али и другим вртићима, а повод посете била је донација 20 клима уређаја који ће у многоме побољшати услове у којима деца бораве током целог дана. Ради се о добром потезу и примеру друштвено одговорног понашања фирме која није искористила новац да направи грандиозну прославу, већ одлучила да

двадесет пет година рада прослави тако што ће увеселити децу у Краљеву – рекао је др Терзић. Поводом обележавања 25 година постојања „Roma Company,“ реализује пројекат „Ко кречи, кућу лечи“ у оквиру којег је у Београду, Новом Саду и Краљеву донирано милион и осам стотина хиљада динара. По шест стотина хиљада издвојено је за реновирање дела Клиничко-болничког центра Земун-Београд, за набавку и уградњу клима уређаја у објектима предшколских установа „Олга Јовичић-Рита“ и „Радосно детињство“ у Новом Саду. Најмлађи Краљевчани су се дона торима захвалили пригодним програ мом Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Е ПОДНЕСУ ВРУЋИНУ

МАГАЗИН 3.9.2017.

Истините приче о умирању српског села

МАГАЗИН

3.9.2017.

ЗАДЊА КУЋА, СРБИЈА

- Прича о умирању српских села и вароши, и демографској пропасти Србије, настала након низа телевизијских репортажа које су се бавиле људима са маргине друштва. - У Србији тренутно не постоји угроженија популација од сељака. - Где одлазе људи долази шума. – Једно од решења олакшице за становништво на овим просторима, много веће од једнократне финансијске помоћи након рођења детета. – У државној каси има доста пара које нису искоришћене за паметне ствари. - Константни притисак на представнике власти да се озбиљније баве проблемом беле куге, јер појединачни покушаји нису дали видљивије резултате. – Породице са више деце нису логори, већ извор највеће среће. - Воћарство и туризам две области у којој српска породица може да превари глобализацију. - Сеоском туризму недостају квалитетнији ентеријери који морају да буду на далеко вишем нивоу

Милан Поповић

Фото: М. Радовановић

еријал „Задња кућа, Србија“ прва је истраживачка емисија на тему „беле куге“ и исељавања из Србије, и део пројекта на коме су ангажовани стручњаци из области демографије, географије и економије. Неочекивано брзо широм земље, а и шире, постало је препознатљиво лице аутора Милана Поповића који је кренуо од Куршумлије, преко Сјенице и Новог Пазара, Димитровграда и Књажевца, Власине и Бујановца, Медвеђе до села надомак Зајечара и Бора. Популарност првог серијала била је повод да настави до Кладова, Рековца, Љубовије и других места, а на крају прокрстари Банатом. Уследиле су епизоде о селима крај некада великих индустријских центара као што су Крушевац, Краљево, Сремска Митровица, али и малим варошима Гаџином Хану, Мерошини, Варварину, Ћићевцу, Баточини, Лапову, Жабарима...

МАГАЗИН

3.9.2017.

Аутор Милан Поповић који је, снимајући емисије, са екипом прешао више од 110 хиљада километара подсећа да је широка прича о умирању српских села и вароши, и демографској пропасти Србије, настала након низа телевизијских репортажа које су се бавиле људима са маргине друштва. Баш они били су повод за серијал „Досије затвор“ о српским затворима, о којима на телевизији на такав начин није било речи пуних четрдесет година, потом „Досије навијачи“ због кога је екипа успела да окупи све навијачке групе. Искусног новинара су, још у време док је радио у другим медијима, привлачиле теме везане за људе са маргине друштва, Роми, скинхедси, навијачи, затвореници... због којих је покушавао да открије Србију различиту од оне познате свима. Проблеми села из најближег окруже-

ња заинтригирали су истраживача у тренутку кад је схватио да у Србији тренутно не постоји угороженија популација од сељака. То је било довољно да одговре на многа питања потражи од стручњака, пре свих Марка Милошевића који се већ бавио умирућим селима у којима више нема становника, потом младог амбициозног демографа Владимира Никитовића. Резултат заједничког рада била је локација демографских црних рупа према којима се упутила омалена екипа Радио-телевизије Србије. - Прво село које смо посетили био је Дабиновац код Куршумлије, у Копненој зони безбедности, где смо направили причу о томе колико је демографски притисак Албанаца на тој линији. У време кад је било 160 Албанаца на једног Србина по квадратном километру у РТС су мислили да ће то бити серијал о емотивним причама људи који живе у забаченим

пределима. Међутим, „Задња кућа, Србија“ је нешто сасвим друго. Јесте и друштвено политичка и демографска прича, али увијена у оно што обичан народ може да попије, јер да смо радили као БиБиСи то нико не би гледао. Овако је постала једна од најгледанијих емисија на свим каналима па је, у круговима оних који се баве белом кугом, та проблематика најзад постала поље које више не може да се сакрије – каже Поповић уз потврду да је цео први серијал био унапред детаљно испланиран понајвише због чињенице да се бавио овим проблемом у рубним деловима земље због чега је добио обрисе новог формата, риалити приступа документарном начину изражавања, којим се до тада ретко ко бавио. Свака од епизода је до крајности реална, огољена телевизијска прича без икаквих режијских дотеривања, што је

међу гледаоцима примљено као потпуно нови жанр. Додатни аргумент је чврсто уверење да је тематика веома потресна а колико гледаоцима толико и онима који се баве истраживањем рејтинга телевизисјких емисија дуго није било јасно зашто је „Задња кућа, Србија“ у великим градовима гледанија од, у исто време емитованих а до тада по гледаности непревазиђених, других емисија на програмима телевизија са националном покривеношћу. - Ја сам био огољен јер је већ у трећој, или четвртој, епизоди схваћено је шта је порука приче о демографском слому Србије. Ја сам се најежио јер је стање било горе него што сам могао да зами-

слим. Било је страшно и по папирима, али кад на то додате реалну причу са терена онда је јасно зашто сам се враћао кући самлевен и после првих пет шест путовања почео да размиљшам да ли ће моја кћеркица, која је имала само годину и по, једног дана живети у овој земљи или неће. Видео сам то и по екипи пошто смо врло лако западали у депресију, јер је било врло тешко радити у неподношљивим условима рада за телевизију – каже Поповић. Значајном за методологију сматра се припрема сваке од епизода и, због осетљивости теме, пажљиви избор саговорника. Сваки од њих подврднут је детаљној провери условљеној жељом да се у емисији не појаве насилници, алкохоличари или људи који су, у одређеној средини, из било ког разлога на лошем гласу. То, подсећа Поповић, ни у једном тренутку није било резултат жеље да се

МАГАЗИН 3.9.2017.

ји желе велике породице То је системско решење уз увођење олакшица које прате, јер мислим да имамо доста пара у каси које нису искоришћене за паметне ствари. Имамо толико неканалисаних и средстава погрешно датих разноразним невладиним организацијама које не раде ништа. Ми не можемо ништа да схватимо. Имали смо један период политичке ситуације у земљи који је био потпуно безнађе. Сад гледате да се нешто мења, а ништа се не мења. На неким пољима се ништа не мења, на неким се много мења, и стварно не знате да ли ће једног дана неко да каже данас решавамо питање беле куге. Било би сувише наопако са моје стране да кажем да се то неће никад решити – каже Поповић. У ситуацији кад се о проблему беле куге проговори тек по који пут, најчешће кад се некој од политичких опција учини како би могло да утиче на бираче, неопходним се чини константни притисак на представнике власти да се озбиљније баве овим проблемом, јер појединачни покушаји нису дали видљивије резултате. Један од њих је реализован на територији Расинског округа са жељом да се у школе уведе програм који би, прво кроз ваннаставне активности а потом у сарадњи са ресорним министарством, промовисао значај породице, по могућству што веће. Осим садржаја који би мотивисао децу да интензивније размишљају о тој потреби у програм су укључене трибине и гостовања чланова породица са више деце како би се послала јасна порука да то нису логори већ извор највеће среће. Након серијала „Задња кућа, Србија“ Поповић реализује нови под називом „Гост“ посвећен туризму подстакнут уверењем да су воћарство и туризам две области у којој српска породица може да превари глобализацију, да се људи тргну и виде излаз, да остану у провинцији и покушају да спасу што се спасити може. Једно од првих путовања усмерено је ка туристичким потенцијалима Краљева и околине, посету Студеници и Рудну. - Кад смо почели да се пењемо горе прва констатација је била да се нећемо покајати. И нисмо, јер је много лепо а ако се ови људи буду удружили могу да на-

праве чудо. Многи локалитети у Србији и њихов велики процват зависи само од тога да ли ће се сетити да се удруже. У кругу од пола километра имате по шест или седам породица које се баве сеоским туризмом, а ни једна нема базен јер се никада нису сетили да дају по две хиљаде евра и направе заједнички на средини. Мени је то мало смешно, а опет је више жалосно. До сада сам радио различите теме, а тек у туризму схватио шта значи „не дај боже да се Срби сложе“. Ако се будемо удружили у том послу направићемо чудо, ако ништа не може да се направи. Причао сам са водећим људима за туризам у сваком региону који су били изненађени мојим предлогом да се удруже, да дејствују свако у својој регији, да шаљу једни другима госте, а да ови који организују садржаје попуњавају дане. Мислим да ћемо, можда за годину и по или две, да причамо на лепу тему о туризму и пробати да нешто урадимо. Овде сам детектовао само једну ствар коју сеоски туризам мора да реши. Гастрономија је одлична, домаћини су увек феноменални, природа и дворишта су дивна, пића која нуде у деведесет одсто случајева добра, а екстеријери феноменални. Оно што недостаје у сеоском туризму су ентеријери који морају да буду на далеко вишем нивоу. Зато сам предлагао да, у сарадњи са министарством, обезбеде субвенционисану линију типског старог српског намештаја како би, уз повољне кредите, могли да опреме српске собе и за исте паре добију нешто што би сваки странац пожелео – каже Поповић. Предлог се учинио прихватљивим и многима који се баве сеоским туризмом. Први корак је формирање удружења које би притиском на министарство издејствовало ову и друге повољности за побољшавање смештаја. Да свака нова идеја иницира низ других показао је и недавно одржан Сајам сеоског туризма на Рудну који је, поред представника локалне самоуправе и ресорног министарства, на овом месту окупио велики број оних који се баве сеоским туризмом, али и туристичке раднике из других градова. Неке од начина којима би могли да побољшају позицију у овој области презентирао је баш Милан Поповић.

Т. Радовановић

на било који начин креира крива слика о ситуацији на терену. Први серијал је имао дванаест епизода, сваки следећи између дванаест и петнаест а обухватио рубна подручја, затим црне демографске рупе па села у близини великих индустријских центара. Кроз неколико серијала обрађена је проблематика комплетне демографске структуре од крајњег истока до запада и од севера према југу. Најгором се оцењује ситуација на рубним подручјима, а најстрашнијом у селима надомак великих градова јер у појединим, као Ломници близу Крушевца где је, поред главног пута који води према Јастрепцу, свака друга кућа празна. И док је у ранијем периоду било израженије исељавање из источних делова земље последњих година није страно ни деловима земље који су се деценијама сматрали развијеним. Све то утицало је да порука целог серијала буде крајње депримирајућа, где одлазе људи долази шума. У таквим околностима поставља се оправдано питање шта друштво може да уради како би се ситуација променила на боље. Оно што мора, кажу стручњаци, укључује олакшице за становништво на овим просторима, много веће од једнократне финансијске помоћи након рођења детета. - Ситуацију у наредном периоду видим јако лошом, а волео бих да верујем да ће се неко пробудити и урадити причу да се системски појача притисак. Мој први предлог је био да се спроведе програм промоције породице у српској школи. Удружењима која се баве проблемима беле куге предлагао сам да се под хитно уведе програм промоције породице за предшколско образовање и прва четири разреда основне школе. У почетку су ме мало гледали чудно, а онда су неки ту видели као да предлажем, Тито са црвеним марамама и сличним причама, индоктринацију. Сматрам да нисам предложио да се уводи дрога у школе, јер би тим стварима у следећих десетак до петнаест година постигли две ствари. Деца која су сада мала би, промоцијом породице, вршила константни притисак на родитеље да добију још некога, а они би расли и постајали људи ко-

МАГАЗИН 3.9.2017.

Хајдучки вишебој петих „Курсулиних дана“ у Обрви

МИЛОЧАЈЦИ БО

МАГАЗИН

3.9.2017.

- Екипа Милочаја свеукупни победник Хајдучког вишебоја. - Милочај и Обрва завршили такмичење са истим бројем бодова. - Одлучио већи број првих места у појединачним дисциплинама. - Успешна организација такмичења. - Узбудљиво надметање у свим дисциплинама

Фото: М. Радовановић

ОЉИ ЗА ДЛАКУ

МАГАЗИН 3.9.2017.

д шест екипа које су учествовале у Хајдучком вишебоју у оквиру овогодишњег такмичења села манифестације „Курсулини дани“ пет је пријавило такмичарке у дисциплини скок из места, Цветке, Катрга, Милочај и Тавник по једну, а Обрва две. Најуспешнија је била Надица Грујовић из Цветака која је у другом покушају успела да скочи само три сантиметра мање од два метра и тако својој екипи донесе три бода. Такмичарка Обрве Кристина Павловић је два пута скочила 1,95 метара, што није могло да угрози резултат победнице, а само сантиметар мање износио је скок Милене Дамљановић из Милочаја која је својој екипи донела један бод. У атрактивној дисциплини обарање руке највише спретности показао је Марко Павловић из Обрве. Друго место је припало такмичару Милочаја Ђорђу Петровићу, а треће Саши Младеновићу из Катрге. У првом мечу А групе Пеђа Ристовић из Тавника је успео да надјача Александра Вуковића из Цветака, али је у другом поклекао пред снагом, или сналажљивошћу, Марка Павловића из Обрве који се први пласирао у финале. Жестока борба водила се и у другој групи у којој је Ђорђе Петровић из Милочаја успео да победи оба противника, Марка Марковића из Лађеваца и Сашу Младеновића из Катрге. У борби за треће место Младеновић је успео да савлада Ристовића, а у финалу Марко Павловић Ђорђа Петровића. Веома узбудљиво било је у такмичењу током кога је требало показати спретност и у кофама на обрмачи преко дебла за два минута пренети што више воде. Најуспешнија је била Снежана Миловановић из Обрве која је достигла ниво воде од 28 сантиметара. За исто време, и у истим условима, Биљана Арсенијевић из Милочаја била је само сантиметар слабија, а о трећем месту одлучивала је мајсторица пошто су такмичарка екипе Тавника Зорица Радојевић и Кристина Симовић из Лађеваца постигле истоветан резултат од 18 сантиметара. У међусобном такмичењу успешнија је била Зорица Радојевић која је за исто време пренела безмало дупло више воде.

Симеон Раденковић из Лађеваца је скоком од 2,73 метра успео да за осам сантиметара надмаши другопласираног Александра Станишића из Обрве и својој екипи донесе три бода. Само сантиметар слабији био је резултат Стефана Радовановића из Катрге који је морао да се задовољи трећим местом и једним бодом. Најатрактивније је по правилу надвлачење конопца у коме су највише спретности показали такмичари Милочаја. Друго место припало је Лађевцима, а треће екипи Обрве. У А групи клипак су прво надвлачили Ненад Видојевић из Лађеваца и Александар Милосављевић из Тавника. Видојевић је био бољи у овом али и другом кругу против Драгана Јовановића из Лађеваца и тако се пласирао у финале. Узбудљиво је било и у Б групи у којој је Милан Јовановић из Катрге успео да победи домаћег такмичара Марка Павловића, али не и Владана Васиљевића из Милочаја који се пласирао у завршницу такмичења. У борби за треће место, и један бод, Јовановић је био успешнији од Ненада Видојевића из Тавника док је у финалу Васиљевић тријумфовао у надметању против Ненада Видојевића из Лађеваца. У дисциплини бацања камена са рамена свака екипа је пријавила по два такмичара, а најуспешнији је био Саша Младеновић из Катрге који је у трећем покушају успео да добаци три сантиметра мање од десет метара. Три сантиметра краћи био је скок домаћег такмичара Горана Миливојевића у другом покушају, док је Слободан Ђоковић из Лађеваца скочио девет и по метара. Катрга, Милочај и Обрва пријавиле су по два, а Цветке, Тавник и Лађевци по једног такмичара у кросу. Најбржи је био Милош Николић из Цетака који је циљну равнину прешао испред Николе Ђоковића из Обрве и Предрага Левајца из Тавника. Збрајањем бодова освојеним у појединачним дисциплинама потврдило се да су екипе села Милочај и Обрва освојиле по седамнаест бодова. Пресудним за коначни пласман и победу на овом такмичењу показала су се четири прва места екипе Милочаја који је проглашен за победника овогодишњег Хајдучког вишебоја. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.9.2017.

Великани краљевачког бокса: Бруно Гуалтиери

МАГАЗИН

3.9.2017.

ВИТЕЗ ПЛЕМЕНИТЕ ВЕШТИНЕ

- Поред Краљева и београдских клубова Црвена звезда, Партизан и Раднички, квалитетан бокс неговао се у Крагујевцу, Нишу, Приштини, Новом Саду, Суботици, Апатину и другим градовима. – За шест година у Краљеву више од сто мечева, у каријери три пута више уз само двадесет пораза. - Кад нема пара нико неће да се бије за џабе, па се млади углавном опредељују за фудбал. - Држављанство препрека за наступ у репрезентацији

Бруно Галтиери

МАГАЗИН 3.9.2017.

раљево последњих година бележи неславан рекорд, заузима високо место на листи градова из којих млади одлазе без жеље да се врате. Само неколико деценија раније ситуација је била знатно другачија, био је то град у који су радо долазили људи са различитих страна, ту налазили запослење, оснивали породице и остајали заувек. Један од њих је Бруно Гуалтиери кога је пут од родног места, у околини Торина на северу Италије, према Краљеву водио преко Бора. Било је то само три године након завршетка Другог светског рата кад је његов деда Фортунато добио посао инжењера у борском руднику и у град бакра стигао са целом породицом. У њој су били син Ћезаре и снаха Елеонора са три сина Рикардом, Џулиом и седмогодишњим Бруном коме се долазак у ово место поклопио са поласком у школу. Није мали број деце која овај период доживљавају стресним, посебно у нестабилним политичким условима после четворогодишњег рата. Ако се томе дода чињеница да долазе из друге земље, и не познаје језик средине, онда је разумљив Брунов однос према учитељу. Нетрпељивост партизанског учитеља према ђаку из доскора непријатељске земље по који пут се манифестовала сукобом у коме ни један ни други нису бирали речи, поготово Бруно са онолико језика колико је успео да савлада жестоко реаговао на сваку псовку која му је упућена. Развод родитеља увек оставља најтеже последице на најмлађе у шта је могао да се увери и Бруно након што је са млађим братом додељен оцу. Много тога је утицало да се део породице врати у Италију, а Бруно остане са бабом по мајци пореклом Румунком из околине Турн Северина. Прве ратне године оптерећене великом кризом и немаштином тешко је подносио највећи број становника земље у којој су се још видале ране огромних разарања. У посебно тешкој ситуацији нашла се баба која више није могла да брине о Бруну, па је са четрнаест година смештен у неготински Васпитно поправни дом. Нова средина је била прилика да,

до пунолетства, заврши металостругарски занат, а потом крене у свет у потрази за бољим животом. За боравак у Неготину везује се први контакт са боксом који ће врло брзо одредити животни пут. Прво запослење у предузећу „Термоелектро“ поклопило се са временом реализације идеје о стварању Борског језера због чега је Бруно три летња месеца провео у Брестовачкој бањи где су, на водосистему, постављани и по тону тешки вентили. Кад су стручњаци предузећа „Термоелектро“ завршили са пословима у Бору, и кренули на нова градилишта у Сарајеву, Бруно је остао да ради у постројењима за грејање. Локални Боксерски клуб „Металац“ у то време се такмичио у Српско-македонској лиги, а Бруно од првих дана постао непобедив у велтер категорији. Мечеви су одржавани на отвореном простору, а колико је бокс био популаран најбоље потврђује податак да се око ринга окупљало и две до три хиљаде гледалаца. Оскудни услови и тешка материјална ситуација одлучујуће су деловали на бројне клубове да напусте лигашко такмичење, али не и да их обесхрабре да у међусобним мечевима, и на боксерским ревијама, наставе неговање племените вештине. Бруно Гуалтијери се доказао као непобедиви нокаутер, а несавладив је био и против краљевачке екипе која није имала доброг боксера у овој категорији. Био је то повод да му познати спортски радник Љубо Крстовић и боксер Милован Станимировић Баја предложе да промени клуб и пређе у Краљево. Амбициозном младом човеку у то време није требало много, стан посао и мало пара до прве плате, а пред крај сезоне такмичења 1960. године то се решавало у једном дану и представљало малу цену за сигурна два бода у сваком од наредних мечева. - У то време је од Бора до Зајечара још путовао ћира којим сам путовао до Ниша, а потом до Сталаћа тако да је читав дан трајао пут до Краљева где сам стигао мртав гладан. На станици ме је сачакао Љубо Крстовић, и одвео до стана у Обилићевој улици број 4, а већ

у понедељак сам почео да радим у „Фабрици вагона“. Прво одем код Баја који је са мном био у дому као и други Краљевчани, Тепша, Мића, Сибин, Спицин, Гавро, Песмарац и други. Клуб се звао „Младост“, имали смо одличне услове за тренинге у фискултурној сали гимназије, а први меч сам боксовао против Приштине – сећа се Бруно. Бокс који је је на југословенским просторима био у повоју сваким даном је придобијао све више присталица, како међу посматрачима тако и онима који су желели да се окушају у племенитој вештини. Највише клубова било је на територији Србије а, поред Краљева и београдских клубова Црвена звезда, Партизан и Раднички, квалитетан бокс неговао се у Крагуејвцу, Нишу, Приштини, Новом Саду, Суботици, Апатину и другим градовима. Првенство Србије у Шумарској школи било је прилика да титуле шампиона освоје два краљевачка боксера, Миленко Јовановић Еро у полувелтер а Бруно Гуалтиери у велтеру. Уследило је у то време веома популарно такмичење под називом „Изазивачи против изазваних“ у коме је стигао до финала и успео да победи до тада непораженог Београђанина Дамњановића. Иако је кроз клуб прошло много боксера, од којих су неки у овом спорту остали дуже а неки краће, још нису избледела сећања на имена која су на мечевима извикивале хиљаде навијача. Прошле је од више од пола века од тренутка кад је за краљевачку екипу у мува категорији наступао Живковић познатији као Певац, у бантам Васке, лакој Мурганић, полувелтер Еро, велтер Бруно, полусредњој Станимировић, средњој Ћосић и полутешкој Момо Мајор. У најтежој, тешкој категорији, боје Краљевчана наизменично су бранили Лукић и Ћуре. Највећи број њих, каже Бруно, више није жив а сећање на њих чува и недавно објављена књига др Милана Матијевића „Споменар краљевачког бокса“. Иако стандард није био на високом нивоу није се живело лоше. Најважније је, каже Бруно, да се није гладовало. Исхрана у мензама задовољавала је

3.9.2017.

МАГАЗИН

потребе спортиста којима је била потребна квалитетна храна, а било је и периода кад је боксерима кувала сестра Милована Станимировића и доносила ручак у фабрику. - Тренирали смо као будале. Обујем чизме и по киши и блату стичем кондицију у Сијаћем пољу. Тренирао сам више од осталих, а и на послу су имали разумевања па су ми то омогућавали. Једни су добијали мечеве, други губили, ја увек побеђивао а за шест година у Краљеву имао сам више од сто мечева. Дуго нисам могао да добијем југословенски пасош, па сам на такмичење у Бугарску са италијанским путовао као страни држављанин – прича Бруно о чијим се победама глас ширио све до селектора репрезентације Југославије. Било је то повод да буде позван на припреме националног тима све док се није сазнало да нема држављанство. То што су га звали Талијан, и што је име Бруно имао и Храстински, ни код кога није стварало сумњу у чињеницу да нема држављанство.

Колико је бокс у Краљеву био популаран најбоље сведочи све већи број посетилаца, а кад кошаркашко игралиште у центру града, на месту данашње хале спортова, није могло да прими све који су желели да присуствују првенственим мечевима ринг је пресељен на фудбалски стадион на коме се окупљало и по три хиљаде ватрених навијача. У то време је представљао племениту вештину у правом смислу те речи, најпре због чистих удараца, ескиважа и поштовања према сваком противнику. Једним од најчвршћих показао се надалеко познати изузетно брзи Меховић који је у три меча против Гуалтиерија успео да победи два пута. Најбољи боксери су се увек борили против бар толико добрих све док, због неадекватних услова за тренинге и такмичења које је прописао Боксерски савез Србије, краљевачким боксерима није био ускраћен наступ у екипним борбама. Такву прилику су једва дочекали кубови из оближњих градова па су Крушевљани бацили око на тројицу Краљевчана, Гуалтијерија, Станимиро-

вића и Бокана који су били бољи од њихових у велтер, полусредњој и средњој категорији. Кратак боравак у овом граду обележила су само четири меча и једини са нерешеним исходом против троструког државног првака Лазаревића који је у Крушевац дошао после Ниша и Крагујевца. Из сећања некадашњег велтераша на истеку осме деценије живота још нису избледеле слике мечеве у хали три Београдског сајма и навијање краљевачких студената који су том приликом напунили воз. И у то време су погледи врхунских боксера били усмерени ка иностраним клубовима, а прилику за ангажман у Леверкузену Бруну је пружио један од Италијана који је по српским ринговима трагао за талентима. Педесет марака које му је дао било је довољно за пут до овог града у коме је, као и у Краљеву неколико година раније, брзо добио стан и посао у Бајеру. Сазнање да је у Краљеву оставио супругу Милку и сина Ђулиа било је довољан мотив да се максимално посве-

ти раду у фабрици, а како је шест марака по сату било довољно да се обезеди плата мања од хиљаду додатно се ангажовао да заради још толико. Посебно се плаћао прековремени рад суботом и недељом, а још 300 марака за сваку победу био је довољан мотив да посебну пажњу посвети спортском животу и тренинзима све док у четрдесетој години чивота није обесио о клин боксерске рукавице. Да се до зараде на рингу не долази лако показао је већ први меч у Леверкузену кад се намерио на противника због каквог бокс губи атрибуте племените вештине. У ситуацији кад није могао да се одбрани од серије прецизних удараца један главом, након знака за прекид борбе, био је довољан повод за дисквалификацију али мала утеха за тешку повреду аркаде због које је Бруно морао у болницу. Све је било много лакше кад је, након четири године боравка у Немачкој, допутовала супруга са сином и добила посао у Дизелдорфу где је провела тридесет година и стекла право на пензи-

ју. А онда су се заједно вратили у Краљево, купили стан и одлучили да ту проведу остатак живота. Са завршетком боксерске каријере није прекинута веза са спортом а погодним за то, након што су године учиниле своје, показао се фудбал и учешће у тиму ветерана. - Тренирао сам доста, много сам трчао, џогирао десет до двадесет километара, једном истрчао маратон, после месец дана још један, а потом и полумаратон. Повукао сам се због болова у колену, кад сам се вратио у Краљево почео да идем у теретану али и то прекинуо па се ухватио са планинарима. Ни у Немачкој нисам хтео да заборавим Србе, па сам радио као кондициони тренер у „Јединству“ за кога су играли фудбалери са простора целе Југославије. Из седме немачке лиге доспели смо до пете а онда се, почетком деведесетих година, све расформирало. У Дизелдорфу су и Срби и Хрвати имали своје клубове а у утакмици у којој је атмосфера доведена до усијања па је морала да интервенише и поли-

ција – прича Бруно. Две године након пензионисања Бруно се са супругом 2007. вратио у Краљево. У седамдесет осмој години још се осећа добро и, каже, не осећа последице бројних, понекад и тешких, удараца током боксерске каријере, јер никада није био нокаутиран. Биланс боксерске каријере је више од три стотине мечева од којих само двадесет пораза. Његовим стопама кренуо је и тринаестогодишњи унук Лука који је, као кадет, у последње врме три пута успео да победи противнике у теквондоу. Осврт на тренутно стање у краљевачком боксу потврђује да кад нема пара нико неће да се бије за џабе, па се млади углавном опредељују за фудбал. Пуних шест година је Бруно чекао српски пасош. Показује га само кад излази из земље и кад се у њу враћа. За улаз и излаз из Немачке користи италијански, или немачки. А одлази све ређе, иако тамо још није одјавио боравиште. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.9.2017.

3.9.2017.

МАГАЗИН

Владимир Јовановић

Краљевачка позоришна сцена: Владимир Јовановић (2)

СВУДА ПОЂИ, КУЋИ ДОЂИ - Са три државне академије, у Београду, Новом Саду и Митровици, и више приватних годишње изађе најмање седамдесет нових глумаца. - Од тренутка кад је Краљевачко позориште кренуло путем професионализације нагло је порасло интересовање за глумачка занимања. – У последњих неколико година петнаестак Краљевчана завршили одговарајуће академије, или су при крају студија. – Глумачке трупе једини начин да млад глумац опстане и да му буде решено егзистенцијално питање. - Неповољна ситуација каква је данас не може да траје вечито. - Краљевачко позориште је представом „Плеј Андрић“ направило огроман репертоарски искорак. - Публика на позориште гледа као вентил и неку врсту разоноде, а оно не треба да буде разонода него сучељавање, преиспитивање, сазнавање. - Дистанцирање од позоришта би направило ненадокнадиву празнину у животу. - Глума је изазован, али тежак, посао који захтева пуно одрицања, несебичности, љубави, страсти

МАГАЗИН 3.9.2017.

тудије глуме подразумевају много читања дела најразноврснијих аутора, од класичних до савремених, а иако Шекспир, Молијер, Морожек, Симовић и други представљају само део обавезне литературе најозбиљнијим се, током припреме представе „Плеј Андрић“, учинио српски нобеловац. Такав утисак има студент глуме на Факултету уметности Владимир Јовановић. Након успешно завршене треће године студија ово лето је протекло у припреми представе „Краљевство јоргована“, по истоименом тексту Горане Баланчевић, чија се премијера на сцени Краљевачког позоришта очекује почетком октобра. У рад је укључена претежно екипа младих глумаца којима се у овом позоришту годинама уназад поклања посебна пажња. Последња година студија прилика је за размишљање о дипломској представи што је, чини се, главна преокупација свих дванаест студената којима је препуштено да сами изаберу текст, редитеља и све који могу да допринесу како би била што успешнија. Подела би требало да пружи довољно простора сваком од њих да покаже шта је научио током студија, а трагање за адекватним текстом води ка размишљању о реализацији две различите представе у којима би било ангажовано по шест учесника. Од тренутка кад је Србија приступила реализацији основних студија по Болоњској конвенцији у различитим занимањима је све израженија потреба за кадровима са звањем мастера које омогућава да дипломирани аудио визуелни уметник – глумац у случају сталног запослења добије тек три хиљаде динара додатка на плату која се иначе сматра мизерном. До тог звања води још једна година озбиљног и напорног рада ма колико је стално запослење, поготово за младе глумце, на све дужем штапу. То је и разлог да се сва размишљања о сталном послу потисну у други план, а сва пажња усмери на завршетак студија. Краљевачко позориште се последњих неколико година профилисало као једно од ретких на широком про-

стору земље која поклањају посебну пажњу представама за најмлађе гледаоце. Најбоља потврда су „Ивица и Марица“, „Чаробњак из Оза“, „Ружно паче“, „Меца и деца“ и две награде Мали Јоаким на Фестивалу представа за децу у органиазацији Заједнице професионалних позоришта Србије. Учешће у некима од њих, али и радионицама посвећеним луткарству, повод је за посебну врсту интересовања. - То је можда пут којим бих се усудио да кренем. Бугари су најбољи луткари на Балкану, а у Бугарској постоји посебна луткарска академија, па сам размишљао да се током годину дана мастер студија посветим овом виду изражавања, тим пре што је Нови Сад неостварена жеља, а сигуран сам да у Митровицу нећу. Мислим да ситуација у земљи, и у граду, није на завидном нивоу поготово што сваке године, због хиперпродукције, са три државне академије, у Београду, Новом Саду и Митровици, и приватни којих не знам ни колико је изађе најмање седамдесет глумаца, а у позориштима дефинитино нема места за све. Одговор на такву ситуацију је полако враћање ономе што је било на почетку, а то су глумачке трупе. У овом систему, оваквом начину функционисања и прерасподели, то је једини начин да млад глумац опстане и да му буде решено егзистенцијално питање – каже Јовановић. Од тренутка кад је Краљевачко позориште кренуло путем професионализације нагло је порасло интересовање за глумачка занимања, а најбоља потврда је петнаестак младих који су у последњих неколико година завршили одговарајуће академије, или су при крају студија. Истраживање које је вршио МагазИН потврђује како сви имају амбицију да оставе дубљи траг у локалном позоришту. Незгода је у томе што ни оно не може битније да утиче на промену ситуације. Због тога највећи број дипломираних глумаца, са њима и Владимир Јовановић, размишља о самоорганизовању у глумачке трупе, писању пројекта и конкурисању за

доделу средстава неопходних за њихову реализацију. Оно што их још одржава је оптимизам и уверење да неповољна ситуација каква је данас не може да траје вечито. Да је тако он би, а и други, одавно дигли руке од свега и посветили се неком профитабилнијем послу. Оптимизам је нешто што краси свих петнаесторо уверених да су једини који у наредном периоду могу нешто значајно да ураде на овом плану. Иако су свесни ситуације у коју је запала професија и даље су присутна различита мишљења о путевима и начинима да се из ње изађе. - То су мање више техничке ствари, да ли радити ову или ону представу, да ли се бавити позориштем за децу, да ли радити представе за одрасле и са колико глумаца. Свесни смо стања у коме се налазимо као и да смо током четири године на факултету, и поред свих невоља, прилично заштићени. Права борба креће након завршетка студија, а ја желим да верујем у бољу будућност и не желим да одустанем јер позориште, упркос свему, мора да настави да живи – каже Јовановић. Један од начина да се дође до било каквог посла су повремени кастинзи преко агенција које настоје да задовоље захтеве редитеља за одређеним типом тумача улога. Међу онима који су кренули овим путем био је и Јовановић коме се није посрећило да добије улогу у серијалу Војна академија и једном играном филму. И поред неуспеха учешће је нешто што провоцира у позитивном смислу и даје нову покретачку снагу при сваком следећем покушају. Студентски филм у режији Јоване Аврамовић је ново корисно искуство поготово након сазнања да на факултету овом начину изражавања није посвећивана посебна пажња. Наговештај да би такав предмет на академији у Митровици могао да буде уведен већ од наредне године мала је утеха бројним Краљевчанима који су завршавали студије, или их завршавају. Након смене генерација стални ансамбл позоришта чине тек неколико глумаца средње генерације са богатим

МАГАЗИН 3.9.2017.

3.9.2017.

МАГАЗИН

искуством, а по потреби га допуњавају млађи међу којима и они који праве прве професионалне кораке у овој области. Млађи су јединствени у оцени да су подједнако потребни једни другима што на најбољи начин потврђује неколико последњих представа са репертоара позоришта, а да је ситуација у култури боља, па да позориште има двадесетак запослених глумаца различите старосне доби, и репертоар би био разноврснији. Овако је тренутни састав одлучујући фактор при креирању репертоара који се, у складу са познавањем прилика, оцењује мање или више добрим. Свака од представа са репертоара подложна је оцени како широке тако и стручне јавности, а према онима из других позоришта упућени су и погледи колега који, док прате ситуацију у тим срединама, покушавају да изврше адекватна поређења. Озбиљнији поглед потврђује да је Краљевачко позориште представом „Плеј Андрић“ направило огроман репертоарски искорак и да иде узлазном путањом. Отуда уверење да би требало радити на више сличних, не само због праћења нових форми него да би позориште понудило публици нешто другачије од уобичајеног. Пред вечитом дилемом да ли правити представе по укусу публике или жирија на неком од фестивала нема конкретног одговора, а пракса показује да највећи број позоришта, у зависности од тренутка, не одбацује ни једну ни другу опцију. - Немам одговор како би то могло да се реши. Публика на позориште гледа као вентил и неку врсту разоноде, а оно не треба да буде разонода него сучељавање, преиспитивање, сазнавање. Краљево је мала средина, век представе је кратак, а школоване публике јако мало па углавном једни исти људи долазе у позориште, а вероватно је тако и у другим срединама.

У оквиру драмског студија Група Група направили смо фестивал Анфитеатар, и довели пар добрих представа које су имале успех на нивоу целе Србије. Приметно је да су у публици различити људи од оних који долазе на представе Краљевачког позоришта, људи других схватање и поимања позоришта. У публици има младих, али не у довољној мери, а постали су пробирљиви и зато што им се сервирају свакојаке глупости у које упливавају. Да ли можемо да утичемо на своју генерацију? Наравно, и то је оно што радимо почевши од тога да пресрећемо људе на улици и позивамо их у позориште. По томе је Анфитеатар јако драгоцен – каже Јовановић. За разлику од бројних припадника сличних генерација који прилику за запошљавање и солидну зараду траже у иностранству глумци су хендикепирани највише због непознавања језика, па и они којима се посрећи да добију коју од улога углавном играју епизодне улоге странаца. Понајвише због тога, и везаности за Краљево, ни један од неколицине младих глумаца који су имали храбрости да проговоре о стању на краљевачкој позоришној сцени ни немају превише жеље да оду из свог града јер желе да створе нешто од трајне вредности. Актуелни тренутак обележава неизвесност којој се не види крај, а пре би се рекло да се у блиској будућности неће много шта променити на боље. Ма колико то деловало депримирајуће и разочаравајуће још није довољно јако да пољуља оптимизам оних који верују да би дистанцирање од позоришта направило ненадокадиву празнину у животу. Пред Владимиром Јовановићем су још две године студија што се сматра довољно дугим периодом за преиспитивање ставова пре доношења коначне одлуке. До тада наставља да се бави глумачким послом с несмањеном

енергијом која надокнађује све што се изгуби у сфери материјалних вредности. - Од љубави се не живи, али мислим да је ово нешто мало јаче, јача је хемија. У овим годинама ми је циљ да радим са што више људи, да не правим паузу и да одржим континуитет, који је јако значајан за развој младог глумца, и упознам што више људи са којима бих размењивао знање и енергију. Држава се полако повлачи из културе, па будућност позоришта видим у различитим независним пројектима. Један од њих би нас петнаестак могли да реализујемо већ од наредне сезоне уколико не буде прилике за заснивање сталног радног односа. Најважнија ствар за сваког младог човека који хоће да се бави овим послом је преиспитивање самог себе и мотива зашто хоће да се бавим њиме. Многи на глуму гледају кроз фоторепортере, камере, телевизијске риалити шоу програме, али она није то. Глума је изазован, али тежак, посао који захтева пуно одрицања, несебичности, љубави, страсти због чега се за глумце не каже џабе како морају да буду мало ћакнути. Није лако, нити ће да буде лакше, а нема ни црвеног тепиха ни рефлектора. Глума је крвав рад који захтева много одрицања и преиспитивања, самоспознаје и ко зна чега још... – каже Јовановић. Изазова је много, различитих идеја још више. Једна настала у Групи Група води ка оснивању алтеративне омладинске сцене као места за све младе који би желели да се баве позориштем без обзира да ли су глумци, редитељи, драматурзи, сценографи, костимографи... У Краљеву их има довољно а, кажу, биће их још више. Највећи број признаје да живи за реализацију те идеје. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.9.2017.

Пред почетак школске године

ЗА ВЕЋУ БЕЗБЕДНОСТ УЧЕНИКА - Министарство унутрашњих послова, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, у свим основним школама реализује програм под називом „Основи безбедности деце“. - Програм ће се спроводити током целе школске године у свим одељењима четвртог и шестог разреда основних школа. - Већи степен сигурности ученика током целе школске године. - Интезивирање проблемски оријентисаног рада, позорничке и других делатности уз додатне мере ради безбедног учешћа ученика у саобраћају рибилижавање септембра кад почиње нова школска година, а у први разред полази на хиљаде нових ученика, посебна је прилика за осврт на безбедност свих, посебно најмлађих. То је и повод да почетком последње недеље у августу Основна школа „4. краљевачки батаљон“ буде домаћин радног састанка са директорима основних и средњих школа са подручја града Краљева и општина Рашка и Врњачка Бања. Поред представника Школске управе састанку су присуствовали полицијски службеници свих линија рада који се непосредно ангажују на унапређењу безбедности ученика и школа. Традиционални августовски састанак је прилика да се проговори која реч о резултатима анализе стања безбедности ученика у школама током претходне године, припремама за почетак нове, активностима предвиђеним за наставак заједничких пројеката као и активном укључива-

ња медија у њих. На састанку је потврђено како је заједнички циљ ових активности предузимање неопходних мера како би се безбедности ученика и школа подигле на највиши могући ниво. У том смислу Министарство унутрашњих послова ће, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, у свим основним школама у Републици Србији, реализовати програм под називом „Основи безбедности деце“. Програм ће се спроводити током целе школске године, у свим одељењима четвртог и шестог разреда основних школа, а реализовати кроз осам наставних јединица. Кроз њих ће бити обрађене теме „Безбедност деце у саобраћају“, „Полиција у служби грађана“, „Насиље као негативна друштвена појава“ „Превенција и заштита деце од злоупотребе опојних дрога и алкохола“, „Безбедно коришћење интернета и друштвених мрежа“, „Превенција и

заштита деце од трговине људима“, „Заштита од пожара“ и „Заштита од техничко-технолошких опасности и природних непогода“. У сарадњи са представницима школа, полицијски службеници ће већ на првим састанцима савета родитеља представити програм „Основи безбедности деце“ и упознати их са циљевима и начином реализације. Поред активности на реализацији програма, као и до сада, интензивираће се проблемски оријентисан рад, позорничка и друге делатности и предузети додатне мере ради безбедног учешћа ученика у саобраћају. Од интензивирања оперативне делатности на превенцији и сузбијању вршења кривичних дела у близини школа, и у школским објектима, очекује се знатно побољшање тренутног стања, а ученицима обезбеђење већег степена сигурности током целе школске године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.9.2017.

ИЗЛЕТНИЧКИ ЦЕНТАР

БИСЕР ИБРА ПРОГОРЕЛИЦА

МАГАЗИН 3.9.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Бери Сил – Амерички оригинал У филму „Бери Сил - Амерички оригинал“, Том Круз поново сарађује са редитељем филма „На рубу времена“ Дагом Лиманом који је режирао и филмове „Борнов идентитет“, „Господин и госпођа Смит“, у овој интернационалној вратоломији, заснованој на невероватним подухватима Берија Сила, преваранта и пилота који је кријумчарио дрогу, оружје и новац из Колумбије у Сједињене Америчке Државе, а кога ЦИА изненада регрутује да води једну од највећих тајних операција у америчкој историји. Иако један од најбогатијих људи деведесетих година двадесетог века у Америци, за кога је мало ко чуо, са ђаволски арогантним ставом и жељом за луксузним животом Бери Сил је херој мирног јужњачког града. На велико изненађење супруге Луси шармантни предузетник је стигао од веома цењеног пилота ТВА компаније до кључне фигуре једног од највећих скандала у модерној историји. Од размене оруж-

ја и заробљеника, до обучавања војних снага централно и јужноамеричких држава, Бери постаје херој који ради против система. У пола ноћи они се селе из Батон Ружа у Луизијани у Мену у Арканзасу где је ЦИА, далеко од очију државе и федералних власти, помогла Берију да направи базу за своје операције, али заузврат мора да им помогне. По сценарију Серија Спинелија филм је режирао Даг Лајмен, а поред Круза значајне ликове тумаче Домнла Глисон и Сара Рајт. Филм се приказује до среде 6. септембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Гадна гомила Постапокалиптични филм „Гадна гомила“ доноси причу о свету безакоња, дистопије, криминала и безнађа. Ову необичну причу екранизовала је редитељка и сценаристкиња Ана Лили Амирпур, Американка иранског порекла, представљајући један смели жанровски експеримент. Радња филма

смештена у врелим пустињским динама, фокусира се на Арлен која неславно завршава у дистопијској забити ван граница цивилизације. Неснађена, она постаје заробљеник једне групе канибала и док се прилагођава животу међу „гадном гомилом“, схвата да одабир зла, или добра, углавном зависи од тога поред кога се налазиш. Лили Амирпур је филм снимала у калифорнијском Слаб Ситију у коме, под оскудним условима, живи многочлана заједница илегалних станара од којих се многи појављују као статисти. Главне улоге у акционом филму са елементима научне фантастике тумаче Џејсон Момоа, Киану Ривс, Џим Кери, Суки Вотерхаус, Дијего Луна и Ђовани Рибиси. Филм који је прошлог септембра доживео светску премијеру на Филмском фестивалу у Венецији, када је брендиран као „романтични хорортрилер“ и награђен специјалном наградом жирија на репертоару Биоскопа „Кварт“ је до 6. септембра, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 3.9.2017.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 3. И 9. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

3.9.2017.

3. септембар

1189. — Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске. 1759. — Из Португалије је почело протеривање римокатоличких језуита. 1783. — Велика Британија, САД, Шпанија и Француска су потписале су у Париски мир којим је формално завршен Амерички рат за независност. 1791. — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија. 1806. — Српски устаници су поразили турску војску у бици на Делиграду. 1826. — Николај I Павлович Романов је крунисан за цара Русије. 1861. — Генерал Конфедерације Леонидас Полк је напао неутрални Кентаки, примоправши државно руководство да тражи помоћ Уније. 1884. — Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, [[Будимпешта| 1902. — Завршиле се антисрпске демонстрације у Загребу. 1931. — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929. 1939. — Два дана после немачког напада на Пољску, Уједињено Краљевство и Француска су објавиле рат Немачкој. На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће

међународне аутомобилске трке у Југославији. 1943. — Англо-америчке снаге су се искрцале на италијанско копно у Другом светском рату. 1976. — Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете. 1985. — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара. 1992. — Током рата у Босни, италијански авион са хуманитарном помоћи за Сарајево оборен је код Јасеника, 34 километра западно од Сарајева. Погинула су четири члана посаде, а у наредних месец дана прекинуто је достављање хуманитарне помоћи преко сарајевског аеродрома. 1994. — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој. 1999. — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Македонијом. 2001. — САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља. 2004. — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану). 2009. — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.

4. септембар 476. — Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула Аугустула.

1479. — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669. — Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843. — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији. 1870. — Француска је постала репу-

блика, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886. — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1912. — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. 1929. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника. 1944. — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970. — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972. — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади. 1974. — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975. — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992. — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова. 1995. — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997. — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998. — Трибунал УН за ратне зло-

чине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994 1999. — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 % становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 одсто подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили. 2001. — Махендра Чадри, први етнички Индијац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.

5. септембар 1514. — Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији. 1600. — Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту. 1774. — У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775. 1800. — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији. 1864. — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце. 1905. — Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала

3.9.2017.

МАГАЗИН

јапанске интересе у Кореји. 1939. — САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима „Cash and Carry“ (Плати па носи) и „Leand-Lesa Act“, (Закон о зајму и најму) помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур. 1972. — Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац. 1977. — Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској. 1990. — Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953. 1995. — Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију. 2008. — Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

6. септембар 394. — Битка на Фригиду: Римски цар Теодосије I поразио западног узурпатора Еугенија. Победа хришћанског цара над паганским ривалом означила је и дефинитивну победу хришћанства над традиционалистичким римским религијама. 1522. — Шпански морепловац Хуан Себастијан Елкано завршио прво путовање око света, које је започео Фер-

нандо Магелан 1519 са пет бродова и 270 морнара. Елкано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински урођеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара. 1688. — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана II Емануела, уз помоћ српских добровољаца, је заузела Београд од Турака. 1885. — Источна Румелија је прогласила своје уједињење са Бугарском. 1898. — Холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо. 1901. — У Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Мекинлија. Мекинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт. 1914. — На захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Сремска операција и Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче.

1940. — Румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила Осовине абдицирао у корист сина Михајла. 1944. — У II светском рату ослобођено место Купиново.Партизани су после 2. године успели да протерају Немце из Доњег Срема. 1948. — Холандска краљица Вилхелмина је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане. 1955. — У нередима, оркестрираним од турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда. 1965. — Нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат између Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН. 1970. — Палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у Каиру је запаљен „Боинг 747“ компаније „Пан америкен“, а два „Боинга 707“ дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Халид је ухапшена. 1975. — У земљотресу у источној Турској 2.350 људи је погинуло, а ра-

њено око 3.000. 1988. — Једанаестогодишњи дечак Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута. 1988. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991. — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург. 1994. — Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба католика и протестаната у Северној Ирској. 1997. — Британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ преноса пратило више од 2 милијарде људи широм света. 2000. — У седишту ОУН у Њујорку отворен је „Миленијумски самит ОУН“, највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису прису-

ствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Муамер ел Гадафи. 2001. — Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја.

7. септембар 1191. — У Трећем крсташком рату Енглези су под командом Ричарда Лављег срца поразили ајубидске снаге под Саладином код Арсуфа, у данашњем Израелу. 1701. — У Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као „Друга велика алијанса“. 1714. — Цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима Баденски мир којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур. 1764. — За краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх. 1778. — Француска је напала остр-

во Доминика и заузеле тамошњу британску тврђаву пре него што су Британци сазнали да је Француска ушла у Амерички рат за независност као савезник побуњених америчких колониста. 1812. — Бородинска битка, на 125 километара од Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су и Руси, под командом Кутузова, и Наполеон имали велике губитке. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову „Велику армију“. 1813. — Први пут је употребљен назив „Ујка Сем“ за САД, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“. 1822. — Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828. 1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије. 1901. — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка. 1913. — Краљ Петар I Карађорђевић потписао је Прокламацију о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији у Рибарској Бањи код Крушевца. 1936. — У Хобартском зоолошком врту угинуо последњи торбарски вук, познат као „Бенџамин“. С њим је изумрла ова врста. 1940. — Немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи. 1944. — Јединице НОВЈ ушле су у Врање, који је су Бугари претходно напустили. 1962. — Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе

3.9.2017.

МАГАЗИН

с Кином и Северним Вијетнамом. 1964. — У месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георгеа Георгију-Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап. 1975. — Завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север земље. 1986. — Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца. 1990. — Као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт у покрајинама Војводини и Косову, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласили су у Качанику Устав Републике Косово. 1991. — У Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон. 1994. — У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину. 1999. — У земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих преко 40 година, погинуло је 101 лице. 2001. — У нигеријском граду Џос избили су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља, убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено. 2011. — У авионској несрећи код Јарослављa у Русији погинуло је 44 особа, међу којима и хокејаши Локомотиве Јарославље.

8. септембар 1331. — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. 1380. — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије. 1565. — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци. 1664. — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II. 1760. — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал. 1831. — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву. 1856. — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније. 1900. — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи. 1934. - Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934 на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника. 1926. — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство. 1941. — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље. 1943. — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.

1944. — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон. 1951. — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година. 1995. — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата. 2000. — Током појачане репресије режима у Србији, полиција је у месту Владичин Хан брутално претукла седморицу студената активиста покрета „Отпор“ и нанела им тешке телесне повреде, након што их је привела у полицијску станицу због лепљења плаката са антирежимским садржајем. 2001. — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима. 2002. — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

9. септембар 9. — Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије. 337. — После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог Константин II, Констанције II и Констанс I су се прогласили за августе. 1776. — Амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније. 1850. — Калифорнија је примљена у Унију као 31. америчка савезна држава. 1850. — Компромисом из 1850. трећина територије на које је Тексас полагао право (данас делови Колора-

да, Канзаса, Новог Мексика, Оклахоме и Вајоминга) је прешло под федералну управу у замену за преузимање дуга од 10 милиона долара тексашког дуга пре његове анексије. 1855. — Окончана је опсада Севастопоља када се руска војска повукла из града. 1894. — Кинески револуционар Сун Јат Сен је основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Сун Јат Сен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству. 1907. — Завршен шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка победом Акибе Рубинштајна. 1914. — У Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској. У јулу 1918. вођена друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату. 1944. — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи. 1945. — Трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе. 1952. — у Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе 1987. — Ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења. 1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја. 2002. — Виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бар у станици Штрпци у фебруару 1993.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs