Issuu

Краљевски

Година V * Број 297 * 27. август 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

27.8.2017.

У овом броју: Допринос новом изгледу града Краљево на радару канадске амбасаде Велики потенцијали туризма, креативних... Поглед из другог угла Далеко од очију, далеко од срца Два века посебног поштовања За сваког по нешто

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 16 24 30 38 48 56

Студије у стању рата Школе између 1871. и 1912. Мала дама и џентлмен Србије На репертоару Биоскопа „Кварт“ Inmemoriam: Радош Чубрић Бронза златног сјаја Времеплов

62 70 78 86 88 90 94

МАГАЗИН 27.8.2017.

Тридесет прва седница Градског већа

МАГАЗИН

27.8.2017.

ДОПРИНОС НОВО

- У току јула Краљевчани пили иигијенски исправну воду и удисали чист ваздух. - Изменом Плана детаљне регулације стварају се услови за изградњу Милутинове улице са одговарајућим појасом регулације, уз максимално уклапање у постојећу парцелацију и изграђеност објеката. - Концепт нове путне мреже подразумева редефинисање постојећих улица по критеријумима категорије и попречном профилу, уз уклањање уочених недостатака, а ради повећања нивоа услуге. – Нови саобраћајни прстен око пешачке зоне. - Јавна паркинг гаража може се реализовати као самосталан објекат са једном подземном и највише три надземне етаже, или као монтажна гаража са партерним уређењем и највише три надземне етаже са капацитетом сваке од 150 паркинг места. - Нацртом одлуке о минимуму процеса рада за време штрајка у комуналним делатностима утврђује се минимум процеса рада за време штрајка у јавним предузећима чији је оснивач град Краљево, која обављају комуналну делатност

Фото: М. Радовановић

М ИЗГЛЕДУ ГРАДА

МАГАЗИН

27.8.2017.

ема прве од 26 тачака дневног реда предложених за тридесет прву седницу Градског већа било је разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења за јул 2017. године. Центар за хигијену и хуману екологију ове установе потврђује да је у току јула испитивао 144 узорка воде за пиће из мреже градског водовода и петнаест узорака сирових вода са црпних станица. Сви они три пута недељно анализирани су на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед који показује да су сви били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно контролисана је количина фенола у водама реке Ибар. Сви су пет пута анализирани спектро-фотометријском методом чиме је доказано да вредности за фенолне материје нису прелази-

ле МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања овлашћена лица потврђују како се може констатовати да је вода за пиће из градског водовода у току јула била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиокси да и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица, укупних таложних материја и тешких метала. Извршена мерења показују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току јула биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду измерене вредно-

сти црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим местима дефинисаним програмом мониторинга, а суспендованих честица испод граничних вредности на мерном месту Полицијска управа. Извештај потврђује да граничне вредности нису прелазиле ни измерене вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. Одлуком о изради Плана детаљне регулације „Гробље у Кованлуку“, прецизиран је рок за израду од 12 месеци од дана ступања на снагу и цена од 980 хиљада динара колико је обезбеђено из буџета града. Нацрт ће бити изложен на јавни увид у холу зграде Градске управе, а примедбе на њега предају се у писаном облику на писарници. Исти рок одређен је и за израду Плана детаљне регулације за денивелисану раскрсницу државног пута првог Б реда и другог градског прстена, а за финансирање су из буџета града,

кроз Програм за уређивање грађевинског земљишта, обезбеђена средства у износу од 724,5 хиљада динара. Изменом Плана детаљне регулације стварају се услови за изградњу Милутинове улице са одговарајућим појасом регулације, уз максимално уклапање у постојећу парцелацију и изграђеност објеката. План омогућује да унутарблоковска површина иза зграде Привредне коморе буде изграђена са приступним улицама и јавним паркиралиштима значајних капацитета, да се једноставније реализују активности око изградње јавне паркинг гараже иза зграде Општине и утврди земљиште потребно за оптимално фунционисање аутобуске станице. Концепт нове путне мреже подразумева редефинисање постојећих улица по критеријумима категорије и попречном профилу, уз уклањање уочених недостатака, а ради повећања нивоа услуге. У границама обухвата плана улице су дефинисане профилима који омогућавају утврђени режим саобраћаја, координатама темених и осовинских тачака, полупречницима

27.8.2017.

МАГАЗИН

кривина и подужним нагибима, прилагођеним условима терена и постојећом изграђеношћу. Изменом плана предвиђа се фазна изградња Милутинове и нове улице од ње до Улице „4. краљевачки батаљон“. Прва фаза подразумева изградњу улице са коловозом ширине 5 метара за двосмеран саобраћај, уличним паркиралиштем са подужном шемом паркирања ширине 2 метра и тротоарима чија ширина зависи од појаса регулације. Друга укључује уређење саобраћајних површина у „пуном“ појасу регулације улице и измену режима саобраћаја са једносмерним режимом на коловозу ширине 3.5 метра, једносмерном бициклистичком стазом уз њега широке 1.5 метар, уличним паркиралиштем са подужном шемом паркирања ширине 2 метара и тротоарима чија ширина зависи од појаса регулације. Планирано је и саобраћајно уређење паркиралишта уз улице „Приступна 6“ и „Приступна 7“ као и партерно уређење преласка Милутинове улице преко улице Топлице Милана, постављањем платформе за умиривање саобраћаја. Процењује се да је промену режима саобраћаја могуће реализовати када се оствари континуитет Милутинове улице од Хајдук Вељкове до Чика Љубине, чиме ће се

формирати саобраћајни прстен око пешачке зоне. Трећа фаза подразумева денивелисање укрштаја Милутинове и Улице Топлице Милана чиме се омогућује континуитет пешачких кретања и наглашава приоритет немоторизованих учесника у саобраћају у централној градској зони. Иза Привредне коморе је предвиђено слично саобраћајно решење као у важећем плану, али је прилагођено ажурним геодетским подлогама, објектима и парцелацији. Улаз на паркиралиште иза објекта Градске управе предвиђен је из Улице Цара Лазара, а улаз и излаз из Улице Цара Душана. Јавна паркинг гаража може се реализовати као самосталан објекат са једном подземном и највише три надземне етаже, или као монтажна гаража са партерним уређењем и највише три надземне етаже са капацитетом сваке од 150 паркинг места. - Донели смо неколико урбанистичких аката. За мештане Кованлука вероватно је најзначајнији План детаљне регулације гробља који ствара правну основу да, када буде завршен, може да се изврши експропријација земљишта и да грађани овог насеља могу да се сахрањују на оном земљишту које је и намењено за гробље – потврдио је градоначелник Краљева др Предраг

Терзић уз подсећање на одлуку савета ове месне заједнице којом се на месном гробљу дозвољава сахрањивање само породицама које су учествовале у откупу парцеле која се за то користи. У претходном периоду на територији града Краљева није утврђиван, нити донет, локални пропис који би регулисао надлежности у поступању локалне самоуправе за изградњу, односно постављање, споменика што је био основни разлог за утврђивање предлога нове одлуке. Одељком „Постављање споменика“ регулисани су међусобни односи између различитих субјеката, права и обавеза тих субјеката и овлашћења за доношење посебних одлука. Њиме се целовито и систематично регулишу процедуре до доношења сваке, појединачне одлуке о постављању споменика, обухваћени су сви односи између субјеката који треба да реализују саму одлуку уз истовремену нужно наметнуту потребу да се дају одговори на сва питања која могу настати њеним спровођењем. Овим одељком се утврђују и надлежности, појединачне обавезе, као и рокови за спровођење активности појединих органа потребних за потпуну реализацију одредби Одлуке, након

њеног доношења. Нацртом одлуке о минимуму процеса рада за време штрајка у комуналним делатностима утврђује се минимум процеса рада за време штрајка у јавним предузећима чији је оснивач град Краљево, која обављају комуналну делатност, као и другим привредним субјектима којима је у складу са законом поверено обављање комуналне делатности. Минимум процеса рада представља обављање послова и задатака у обиму којим се обезбеђује вршење комуналне делатности на начин којим се не угрожава безбедност људи и имовине. Пред члановима Градског већа нашли су се нацрт одлуке о усвајању Локалног акционог плана за унапређење положаја Рома, извештај о раду Градског штаба за ванредне ситуације за прошлу и плана рада за ову годину. Поред предлога закључка о утврђивању потребе за реконструкцијом, санацијом и доградњом објеката у својини града Краљева оштећених од јунских поплава ове године значајном темом сматра се информација о досадашњим активностима Стручног тима за припрему Пројекта јавно-приватног партнерства са елементима концесије за потребе доделе уговора и пружању услуга градског и приградског превоза путника.

- Донели смо и мишљење о Предлогу студије која ће бити основа за концесиони приватно-јавног партнерства у области јавног саобраћаја. Она је веома значајна јер, оног тренутка када комисија заврши рад и коначан нацрт пошаље Комисији за приватно-јавна партнерства, биће заказана седница Скупштине града где ће тај предлог, надам се, бити усвојен, што ствара правни основ за одабир најбољег понуђача у области градског јавног превоза, чиме би овај проблем био решен. Морамо одабрати најбољег понуђача у складу са студијом која се усвоји. Ми смо на томе већ дуго радили и најважније је да је процес примена, који је компликован и јако дуго траје, започет пре извештаја државне ревизорске институције - објаснио је др Терзић и истакао добру сардању са Канцеларијом за управљање јавним улагањима, посредством које је град успео да реконструише у потпуности осам мостова у гледићком крају, направи потпорни зид, реконструише школу у Адранима и направи потпуно нов водовод у овом селу. Пред члановима Градског већа нашао се предлог одлуке о суфинансирању пројеката удружења грађана као и предлог правилника о додели подстицајних средстава за развој сеоског туризма, а разматран је и програм за

постављање покретних тезги на јавним површинама. Руку према градској каси пружили су Аероклуб „Михајло Петровић“ коме је, на име подмирења дела трошкова за организацију прославе 90 година постојања, потребно 250 хиљада динара и Фудбалски клуб „Матаруге“ из Матарушке Бање који потражује паре за организацију турнира за млађе категорије. Прихваћен је предлог решења о прихватању иницијативе Одбора за обележавање сто година од завршетка Првог светског рата за подизање војничке спомен капеле на планини Чемерно, а разматрано је и тринаест приговора поднетих на решења о додели средстава за подстицаје инвестицијама у области примарне пољопривредне производње због чега је још једном разматран предлог решења о изменама и допунама решења за доделу средстава у овој области. За четрнаест месеци рада одржана је 31 седница Градског већа чиме је достигнут ниво оперативног тела које се састаје и заседа када се укаже потреба, решава питања, најважније проблеме, не стављајући их под тепих нити одлаже за следећи месец или следећу годину. Т. Радовановић

Амбасадор Србије у Канади у посети Краљеву

МАГАЗИН

27.8.2017.

КРАЉЕВО НА РАДАРУ К

- Нијагара Фолс и Краљево су једини градови из Канаде и Србије који су, током седамдесет пет година дипломатских односа две земље, успоставили партнерски однос. - Једна слика Жиче и монографија Краљева красе канцеларију градоначелника Нијагара Фолса. - Канада се у последњих петнаестак година профилисала као земља чији су инвеститори овде цењени, па немате ни једног који се повукао са српског тржишта. - Краљево у Савету канадских инвеститора које окупља седамдесетак компанија чија је вредност бизниса око милијарду и по канадских долара, или милијарду евра. - Братимљење са Нијагара Фолсом представља отворена врата за град Краљево, јер је окупљање у овом месту највеће окупљање Срба у Северној Америци

КАНАДСКЕ АМБАСАДЕ

МАГАЗИН

27.8.2017.

д тренутка кад је, у време градње моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, почела да се помиње могућност значајне донације Милорада Главчића појачано је интересовање канадске амбасаде за Краљево, о чему сведочи више посета тадашњег амбасадора ове земље. Јачање сарадње било је повод да делегација Краљева пре две године посети донатора и, уз помоћ амбасадора Србије у Канади Михајла Папазоглуа, са градоначелником Нијагара Фолса потпише повељу о успостављању партнерских односа. Ово је и повод да амбасадор крајем минуле недеље посети Краљево и подсети на домаћи задатак с почетка мандата у овој северноамеричкој држави о успостављању такве врсте односа. Нијагара Фолс и Краљево су једини градови из Канаде и Србије који су, током седамдесет пет година дипломатских односа две земље, успоставили партнерски однос. Идеја се родила у Отави, а повод је управо Миломир Главчић који важи за угледног грађанина у овом делу Канаде колико и многи други Срби који су према овој земљи кретали из различитих разлога, у различитим периодима у и различитим околностима. Иако су и друге српске фамилије познате, и признате, у овом делу Канаде, неке и дуже од сто година, име Миломира Главчића се изговара са особитим поштовањем што је допринело да се, потписивањем повеље, отпочне нова фаза у историји два града. Бољи познаваоци прилика указују на значај до сада предузетних активности од којих би конкретни резултати могли да буду остварени у врло блиској будућности. У овом тренутку значајним се чини податак да једна слика Жиче и монографија Краљева красе канцеларију градоначелника Нијагара Фолса. Две године након успостављања посебне врсте односа градоначелник Краљева др Предраг Терзић ове године је боравио у Канади где је,

поред званичника ове земље, разговарао и са представницима српске заједнице коју су на север америчког континента долазили у таласима и у дугом периоду генерацијама учвршћивали положај и углед. Иако можда није најбогатији Миломир Главчић се сматра посебно значајним због бројних донаторстава и доприноса да се, непосредно уз Нијагарине водопаде, подигне споменик Николи Тесли. Очекивање да ће пре две године озваничена сарадња бити успешна заснива се на податку да је Краљево део канадско српског привредног форума који се сматра значајним за остваривање контаката и могућност инвестирања у ову средину. Братимљење са Нијагара Фолсом представља отворена врата за град Краљево, јер је окупљање у овом месту највеће окупљање Срба у Северној Америци. Траје три дана и прилика је да се Краљево представи на најбољи могући начин, а присуство градоначелника на овом догађају сматра се везом која отвара велике могућности. - Канада се у последњих петнаестак година профилисала као земља чији су инвеститори овде цењени, па немате ни једног који се повукао са српског тржишта. Имате велика имена компанија које се баве тешком и пиварском индустријом и многе друге из сегмента информационих технологија, или пољопривреде, уз велики број од две трећине рударских компанија. Мислим да Краљево, са представницима у том друштву, има своју шансу, да је на радару канадске амбасаде и мост пријатељства између ове две земље. Сматрам да је веома битно да будете у том друштву, и на извору информација, јер би данас, или сутра, нека конкретна инвестиција требало да дође отуда – каже Папазоглу. Добра прилика за нови корак напред је нова амбасадорка Канаде која је у Београд допутовала почетком претходне недеље, а један од првих контаката од ступања на ду-

жност успоставила са Папазоглуом. Идеја за позив градоначелнику Нијагара Фолса да посети Краљево темељи се на успостављеним партнерским односима, али и чињеници да српска заједница чини добар део међу сто хиљада гласача у овој регији. Има их и у другим канадским градовима, али не у таквом проценту и не са тако изграђеном заједницом, што би могло да буде одлучујуће за учвршћивање даље сарадње. Да пријатељство и побратимство иде својим током потврђује боравак др Терзића у Канади, сусрети са представницима српске заједнице, канадског савезног парламента и регионалних структура, али и градоначелником Нијагара Фолса Џоном Дијадакијем. Уверење да је боравак оцењен успешним даје довољно повода за став да би у наредном периоду посете представника ова два града једних другима могла да прерасте у традицију. - Пријатељство треба градити присуством тамо, како у односу на српску заједницу која је била и инспирација за успостављање ових институционалних веза тако и са канадским институцијама јер је Српски дан на Нијагари, на који ће и надаље бити позиван градоначелник Краљева, највеће окупљање српског народа тамо. Сарадња са канадским дипломатским представницима овде, и са канадском амабасадом у Београду је битна и због учешћа Краљева у Савету канадских инвеститора које окупља седамдесетак компанија чија је вредност бизниса око милијарду и по канадских долара, или милијарду евра. Мислим да то треба да донесе неку инвестицију Краљеву из ове далеке земље – подсетио је Папазоглу. Веза између Краљева и Нијагара Фолса је велики донатор Миломир Главчић који је помогао многим породицама, а у Краљеву да се подигне велелепни мост који симболизује пријатељство две земље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Михајло Папазоглу

МАГАЗИН 27.8.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (9)

МАГАЗИН

27.8.2017.

ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ТУРИЗМА, КР

- Циљ Владе Србије је повећање броја туриста са 2,7 милиона у 2016. години на 3,7 милиона долазака у 2020. години, од тога долазак домаћих туриста на 2 милиона и страних на 1,7 милиона. - Повећање броја ноћења са 7,5 милиона 2016. године на 9,7 милиона 2020. године, од тога 5,2 милиона ноћења домаћих и 4,3 ноћења страних туриста. - Пројектовани девизни прилив од туризма у 2020. години је 2,5 милијарде америчких долара у односу на садашњих 1,2 милијарде америчких долара и учешће девизног прихода од туризма у БДП од 5,2%. - Србија је на светској листи конгресних дестинација скочила за 25 места у последњих десет година и у 2016. години се са 66 међународних скупова нашла на 48. позицији у свету, са свега неколико скупова мање од Словеније и Хрватске које се налазе на 43. и 44. позицији. - Боље је рангирана од Бугарске, Црне Горе, Македоније, као и од Словачке, Литваније, Кипра и Естоније, од којих свака појединачно има испод 50 скупова/догађаја у претходној години

Фото: М.Радовановић

РЕАТИВНИХ ИНДУСТРИЈА И КУЛТУРЕ

МАГАЗИН

27.8.2017.

бласти у којима постоје огромни потенцијали, а o којима се у јавности врло мало говори су креативне индустрије и култура. Захваљујући нашим доказано талентованим и креативним људима, јединствено разноликој култури, прелепим пределима и историјском наслеђу, те области привреде и делатности пружају огромне могућности како за економски развој, повећање девизног прилива, запошљавање људи свих образовних профила и географске позиције тако и за промоцију Србије у целом свету и јачање наших дипломатских односа. Beћ годинама је стабилан тренд раста броја туриста у Србији. Прошле године било је 13% више туриста него у 2015. што је резултирало повећањем девизног прилива од 10%. Већ трећу годину заредом успешно се реализује пројекат доделе ваучера за субвенци-

онисано коришћење одмора у Србији. У 2016. години реализовано је свих 46.000 ваучера (345.000 ноћења у 650 објеката). У 2017. години за непуних пет месеци (закључно са 24. мајем) за коришћење ваучера већ се пријавило 43.460 грађана. Наставићемо да на овај али и друге начине развијамо домаћи туризам и све бројније туристичке дестниације широм земље. Бројни капитални пројекти који су у току или су у плану подршка су развоју туризма – „Београд на води”, реконструкција тврђаве Голубац, реконструкција Центра Сава, највећег конгресног центра у региону, приватизација бања, успостављање директног лета Београд-Пекинг. Пажљиво ћемо пратити реализацију тих пројеката и настојати да их искористимо на најбољи могући начин. Циљ Владе Србије је повећање броја туриста са 2,7 милиона у 2016.

години на 3,7 милиона долазака у 2020. години, од тога долазак домаћих туриста на 2 милиона и страних на 1,7 милиона. Повећање броја ноћења са 7,5 милиона 2016. године на 9,7 милиона 2020. године, од тога 5,2 милиона ноћења домаћих и 4,3 ноћења страних туриста. Пројектовани девизни прилив од туризма у 2020. години је 2,5 милијарде америчких долара у односу на садашњих 1,2 милијарде америчких долара и учешће девизног прихода од туризма у БДП од 5,2% (учешће девизног прихода од туризма у БДП у 2015. години било је 2,8%). Поред градског, сеоског и планинског туризма, посебно бих истакла важност конгресног туризма за нашу земљу. Србија је на светској листи конгресних дестинација скочила за 25 места у последњих десет година и у 2016. години се са 66 међународних скупова

нашла на 48. позицији у свету, са свега неколико скупова мање од Словеније и Хрватске које се налазе на 43. и 44. позицији. Надаље, боље је рангирана од Бугарске, Црне Горе, Македоније, као и од Словачке, Литваније, Кипра и Естоније, од којих свака појединачно има испод 50 скупова/догађаја у претходној години. Ми живимо у ери убрзаних промена, дигиталних комуникација и развоја креативних индустрија, а у њиховој основи је стална размена знања, подршка иновацијама, предузетништву и креативности. То је управо и дефиниција сваког конгреса на којем се размењују најновија знања и представљају будуће технологије у одређеној области. Конгреси су ти који доносе најновије трендове и открића и приближавају их нашим младим људима из разних области деловања, а истовремено промовишу наше потен-

цијале и ресурсе врхунским светским стручњацима. Оријентација ове Владе ће бити да се подрже наши стручњаци који су признати у свету и чланови су међународних асоцијација, да доведу скупове тих организација у Србију и то не само у Београд већ и у друге конгресне центре попут Новог Сада, Суботице, Аранђеловца, Врдника, Копаоника, Ниша. Србија има велики потенцијал за развој здравственог, односно велнес (wellness), туризма. У Европи се годишње оствари 203 милиона туристичких путовања мотивисаних здрављем, од којих само туристи из Немачке остваре скоро 50 милиона. На овај вид туризма Европљани годишње потроше преко 115 милијарди евра. Србија има врхунске стручњаке у области здравства и велики потенцијал за привлачење туриста посебно у области стоматологије и естетске хирургије. Влада ће

размотрити механизме помоћи здравственом туризму како би наша земља искористила свој потенцијал и постала препозната дестинација на европској мапи здравственог туризма. За промоцију наше земље као туристичке дестинације, велики допринос даје индустрија филмске и ТВ продукције. Влада Србије већ другу годину заредом даје финансијску подршку за снимање филмова и ТВ програма на локацијама широм наше земље. Ова инвестиција од 400 милиона динара годишње коју Влада даје тако што инвеститорима рефундира 20% од нето уложених средстава у нашој земљи донела је у току 2016. године кроз 9 подржаних пројеката, инвестиције вредне више 2 милијарде динара, односно 16 милиона евра. Већином се ради о директним страним инвестицијама мада су подстицаје добили и домаћи пројекти. Филмови и

27.8.2017.

МАГАЗИН

серије које долазе из Америке, Европе, и све више из Индије, омогућавају велики девизни прилив у кратком временском периоду, ангажовање великог броја људи и фирми као и то да се наши предели и људи виде широм света. Примера ради, највећи страни филм сниман у Србији прошле године био је филм „Папилон“, за који је инвестирано више од 8 милиона евра, ангажовано 300 филмских радника, 1.000 добављача и 2.000 статиста! Трејлер за индијски филм који је недавно сниман код нас за шта је уложено више од 1,8 милиона евра, видело је у прва два дана 16 милиона људи на You Tube каналу, а тек се очекује његова биоскопска дистрибуција која ће сигурно привући-. више од 80 милиона гледалаца само у Азији. Ове године већ до сада се пријавило више од 20 пројеката за подстицаје које даје држава. У припреми су и велики пројекти холивудске и боливудске продукције а у наше крајеве стиже и први филм који се снима за Нетфликс. Интересовање за Србију је огромно и сада смо далеко испред свих у региону. Овакви пројекти најбоља су и најисплативија промоција наше земље као филмске, туристичке и бизнис дестинације. У наредном периоду, подржаћемо програм подстицаја који је дао одличне резултате, радићемо на томе да се врше обуке наших филмских радника јер ће, с обзиром на овај тренд бити потребно много више професионалаца него што их сада имамо, а тражићемо и инвеститоре за додатне филмске студије. Подстицаји су такође намењени и домаћим филмским и ТВ продукцијама. Уз јаку подршку промоцији домаћих филмова и јачање копродукционих капацитета кроз потписивање билатералних споразума са Француском, Русијом и Кином надам се да ћемо сведочити новом таласу српске кинематографије и славити награде на међународним фестивалима попут Берлинског, Канског и Венецијанског. У складу са временом у коме живимо, даћемо подршку и иницијативама

које воде развоју нових медија као што су виртуелна реалност, визуелни ефекти и дигитална забава („гејминг“) за шта већ постоје изврсни капацитети у нашој земљи и простор за још већи развој. Креативне индустрије, као што је и филмска односно аудиовизуелна индустрија, изузетно су жив сегмент наше привреде, а могу још више да допринесу неговању нашег националног идентитета и повезивању са целим светом кроз размену креативних производа преко традиционалних, али и савремених, дигиталних платформи. Удео културе и креативних индустрија у привредној структури није занемарљив ни код нас. У 2016. години креативни сектор имао је удео у стварању бруто додате вредности 3,1%, и запошљавао око 58.000 људи, што је чинило око 2,6% укупне запослености. Удео креативног сектора у укупној запослености бележио је раст у висини од 0,3% просечно годишње. За развој туризма, културе, креативних индустрија огроман утицај имају и велики фестивали са међународним угледом као што су Београдски фестивал игре, ФЕСТ, Битеф, Егзит, Гуча, Фестивал европског филма на Палићу, Кустендорф… Пружићемо подршку и овим већ чувеним али и неким новим фестивалима који ће се бавити новим, дигиталним медијима. Више од десет година, два највећа и најзначајнија музеја стоје затворена. Даћу све од себе заједно са својим тимом да се до краја године коначно отвори Музеј савремене уметности у Београду, а затим у предвиђеном року и Народни музеј. Та два капитална пројекта су од непроцењиве важности за наше уметнике, али и за наше грађане, као и за обогаћивање туристичке понуде земље. На сваки начин даћемо подршку и реализацији програма Град младих 2019. и Град културе 2021. за које се Нови Сад фантастично изборио. Овакви европски програми као и програми Креативна Европа, Еразмус, КОЗМЕ, Horizon 2020, од огромног су значаја и ми ћемо се посебно постарати да наше организације и појединци макси-

мално користе ове фондове, као и могућности за међународне копродукције у области позоришта односно сценске уметности и филма. Буџет који Влада издваја за културу није велики, али је важно да се фокусирамо и на то да он буде ефикасно, правовремено и добро искоришћен. Необично ми је такође важно да се много више посветимо култури и уметности за децу. Све институције културе и институције од националног значаја морале би да имају обавезне посебне програме за децу и најмлађе (матине представе, радионице, посебне поставке у музејима и галеријама, дигиталне и интерактивне изложбе и сл). Тако ћемо подизати генерације које ће бити креативне, широко образоване, имати развијену критичку мисао и бити бројна неопходна публика за све видове уметничког и креативног стваралаштва. Свесна сам у потпуности и колико је заштита ауторских права пресудно важна за креативне индустријеи то ћемо питање свакако обухватити у озбиљном раду на успостављању владавине права и правне државе, ефикасног судства. Федерика Могерини, Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност недавно је на Европском културном форуму у Бриселу рекла да је у данашњем свету кључно правилно разумевање националних идентитета и разлика, а да је култура та која у томе игра главну улогу и доприноси унапређењу дипломатских односа. Европа је културна велесила, а Србија је у срцу Европе и ми се морамо озбиљно бавити културом и то на модеран начин, како то свет 21. века изискује. Кроз развој туризма и креативних индустрија, желимо да се Србија позиционира као земља атрактивна за посетиоце, али и за младе и креативне људе из земље и света да овде живе и раде. Желимо да постанемо динамична земља, привлачна за креативне и талентоване људе који своје знање пласирају на глобалном тржишту и тиме унапређују економију и имиџ Србије.

После годину дана у локалном парламенту

МАГАЗИН

27.8.2017.

ПОГЛЕД ИЗ ДРУГОГ УГЛА

- Локални фронт препознат као алтернатива и катализатор промена ка квалитетнијем вршењу власти. – На изборним местима у граду други по броју гласова бирача, у селима слабији резултати. - За многе зачуђујуће добар резултат није изненадио припаднике Локалног фронта. - Изненађење лошим резултатима учесника избора са дугим парламентарним искуством. - Партијска савест је савест која није у интересу јавности, и није у јавном интересу, већ у интересу партије. - На партијску савест се не утиче јер партија руководи људима, а не људи партијама, поготову не у срединама као што је Краљево где се буквално зависи од оних у Београду. - Годину дана након избора градоначелника у опозицији и даље провејава уверење да се онога што је изнео у експозеу нико више и не сећа. - У локалној средини се од свега прави пародија на политички живот

Предраг Воштинић

МАГАЗИН

27.8.2017.

одина дана локалне власти чини се довољно дугим периодом за извођење закључака о њеној успешности, а колико је била успешна све чешће подсећају представници владајуће већине у Скупштини града и други представници локалне администрације. Из визуре опозиционих првака ситуација се не чини ни мало ружичастијом од оне која је владала у предизборној години, а то потврђује и шеф одборничке групе Локални фронт у Скупштини града Предраг Воштинић. Група грађана окупљена око удружења Локални фронт је, кад су се локални избори показали неминовним, у трагању за најбољим начином да се на њих одговори на различите начине покушавала да, указујући на грешке у функционисању, подједнако врши притисак на власт, али и јавност. Пред дилемом да ли да, као у неким другим срединама, приступи исмевању изборног система, и начина на који се долази на власт, или покуша да уласком у локални парламент допре до

ширег круга људи од оног са којим је у контакту преко друштвених мрежа, изабрана је ова друга опција. Мало је спремних да признају како се у изборну трку упуштају ради вршења власти, па се као најчешћи разлог за то истиче жеља за утицајем на њене носиоце да се понашају одговорније према преузетим обавезама. У такве се убраја и Локални фронт из чијих редова стиже потврда жеље да буде препознат као алтернатива и катализатор промена ка квалитетнијем вршењу власти. Из овог удружења стиже потврда да у случају освајања власти не би себе постављали на руководећа места, нити се трудили да обезбеђују било какве привилегије за пријатеље и кумове, већ да створе услове за фер конкурсе и атмосферу у којој би адекватно образоване особе, без моралних замерки, биле охрабрене да се пријаве за обављање дужности у локалној администрацији, јавним предузећима и установама. - Фер и добра атмосфера не подразу-

мева само огласе и конкурсе за постављење на јавне функције, него и такве услове за привредна и слична друштва која би се овде формирала и развијала. Дакле, да не буде повлашћених на тендерима ни на организовању позива за учешће у јавним набавкама. Када имате отворен позив за све, а у три и четири наврата се покаже да нико не утиче, и не краде новац из таквог процеса, онда ће се појавити неко и рећи моја фирма би можда могла да се појави и да добије посао, а новац који се троши из јавних ресурса буде употребљен на начин који подразумева испуњење јавног интереса – каже Воштинић. Да таквих има показују сви који су, на основу препознатог квалитета, добили посао у другим срединама у земљи и иностранству што потврђује да је Краљево пропустило ту шансу без обзира да ли се ради о металском раднику, или врхунском менаџеру. Први наговештаји несугласица око методологије учешћа у политичком жи-

воту повод су за одлуку о неговању демократског духа и заједничке подршке свему договореном, а кад је већина дошла до закључка да треба изаћи на изборе предлог су прихватили и они који су заговарали друге видове борбе. Локални фронт је у то време, као удружење грађана, у великој мери био присутан на друштвеним мрежама, а јавна окупљања као начин да се власт упозори на потребу кориговања понашања учинила је ову групацију препознатљивом као могућег представника доброг дела становништва у скупштини. Акценат је стављен на бираче који се сматрају довољно пристојним и уздржаним од јавног коментарисања било каквих појава, које је друштво одбацило само зато што су образовани и скромни. - Локали фронт се кандидовао кад смо схватили да нема ко да заступа интересе људи попут нас, ни они који су вршили власт ни други који су у скупштини били на опозиционим местима. Ни један од њих није говорио речима којима ми

говоримо, нико од њих није се залагао за интересе које ми сматрамо јавним, па смо видели да је то простор који ћемо морати сами да попунимо, јер нема ко други. Нас је изневерила Демократска странка, док је вршила власт, и СНС, и ЛДП и Двери и Покрет за Краљево, јер се показало да нико од њих није стајао на становиштима на којима су били људи из Локалног фронта. У кампању смо ушли врло пажљиво, организовали људе ван Локалног фронта да направе озбиљан програм око кога бисмо могли сви да се окупљамо и кажемо да је то политика за коју бисмо се залагали. Нама програм не постоји, као партијама на власти, тек колико да имамо неки партијски документ који их у начелу дефинише у новинама и на Википедији. То је нешто чему би увек могли да се вратимо као референтном систему са којим ћемо моћи да упоредимо оно што ћемо у будућности радити. Нисмо дошли из неког другог града и рекли како овде треба да се спроводи

политика тог града. Ако нисмо сигурни да пар десетина, или стотинак, нас може да артикулише потребу становника ми одемо па питамо. Највећи проблем је што у великој мери нисмо били присутни на селу и то се видело по изборном резултату. На великом броју места у граду освојили смо друго место, а ван града смо имали прилично лоше резултате, што је логично јер смо радили без новца. Сами смо лепили плакате, сами се возили, сами сипали гориво и базирали се на средину где нас познају, где својим интегритетом можемо да гарантујемо и где људи могу врло лако да препознају неке особе који би могли да буду њихови представници у скупштини – каже Воштинић. За многе зачуђујуће добар резултат није изненадио припаднике Локалног фронта. Више су их изненадили лоши резултати других учесника избора са дугим парламентарним искуством. Олакшање и радост због чињенице да је прескочена прва степеница на путу

27.8.2017.

МАГАЗИН

ка променама политичког амбијента донекле је умањена уверењем да повећан степен одговорности носи и нове обавезе. Почетно одушевљење уверењем да би се истом енергијом, жаром и снагом као у кампањи, могло проговорити и са скупштинске говорнице врло брзо је спласло због утиска са прве седнице о атмосфери другарства и притворног пријатељства међу свима, једних који чине власт и других који чине опозицију. Већ на први поглед било је уочљиво да се међусобно добро познају, јер су у парламентарном животу учествовали дуги низ година као чланови разних партија. - У владајућој већини сте имали прилике да видите људе који су се у различитим партијама већ одомаћили мењајући их годинама уназад. Мењали су партије, и услове под којима су прихватали одговорност, али најчешће били у формалном делу који врши власт. Са скуштинске говорнице нам често добацују како можемо да радимо што год желимо, и да се понашамо како год хоћемо, јер ће они сигурно бити власт у

овом граду још три године. Формално, и по уставу и по законима, нико до њих није власт него изабрана администрација која има извршне функције, а власт припада сваком гађанину јер је он носилац суверенитета. Скупштинска већина ће формално увек имати прилику да доноси одлуке, али је питање да ли ће их доносити по партијској или личној савести. Партијска савест је савест која није у интересу јавности, и није у јавном интересу, већ у интересу партије. Лична би се још и могла кориговати разговором и разним врстама утицаја на морални план једног човека, а на партијску се не утиче јер партија руководи људима, а не људи партијама, поготову у срединама као што је Краљево где имате људе који буквално зависе од оних у Београду. По томе се ми, и групе које се овде налазе као опозиционе, највише и разликујемо од партијских, јер нама из Београда нико не саветује, а поготово не наређује, како да се понашамо у скупштини – каже Воштинић. Ма колико је атмосфера прве седни-

це пре нешто више од годину дана деловала депримирајуће, и у великој мери променила очекивања због уверења о мањим могућностима за деловање, у Локалном фронту тврде да их није обесхрабрила у настојању да буду глас оних са којима су идентификовани у кампањи. Неколико хиљада гласаче је њихов говор препознало као свој, а оно за шта су се залагали као сопствени изазов, идеологију и политику. Годину дана након избора градоначелника у опозицији и даље провејава уверење да се онога што је изнео у експозеу нико више и не сећа. Да ситуација буде гора све је чвршће уверење да му ни тада нико није веровао, чак ни припадници исте политичке опције, понајвише због уверења да добар део текста представља политички маркетинг, а не оно што се заиста може остварити у самом граду. И управо због тога Воштинић верује да нико није ни изненађен што се тог експозеа данас нико не сећа. Разлог лежи у веровању да се у локалној средини од свега прави пародија на политички

живот, у првом реду због чињенице да нема одговорности па ни могућности да се неко током мандата позове на овај документ који ни тада није сматран озбиљним. У таквим околностима, какве се битније нису промениле четврт века, држава се тешко може сматрати уређеним системом и гарантом било чега потписаног или изреченог. И поред чињенице да се експозе односи на период повереног мандата прва година, ма колико се припадницима владајуће већине чинила кратким роком, опозицији не даје превише оптимизма да би обећања могла бити испуњена. Дилема да ли је годину дана мало или много могла би бити разрешена у ситуацији да постоје прецизно дефинисани планови, а кад их нема своди се на празне приче. И док се година дана сматра кратким роком за пројекте који се остварују у десетогодишњем периоду преовладава уверење да има много питања која би се могла повољно решити за месец или два. У таква спада увођење фер и корект-

них конкурса за постављање челних људи у јавним предузећима што се, верује Воштинић, још није десило. Добра потврда овог става лежи у чињеници да су се на конкурсе за избор два последње изабарана директора јавних предузећа јавиле само по две особе. - Знају људи да нема никаквог смисла пријављивати се, да мораш да имаш чланску карту и да си залепио толико лајкова на некакве странице, или плаката на некакве бандере. Зато су дигли руке од свега, а кад дигну руке онда је све јасно па нити читају експозе, нити шта очекују. Живе у једној врсти апатије као што живимо ми и очекујемо да се појави спасилац, а властима то одговара – верује Воштинић. У ситуацији која се сматра крајње неповољном опозиција по правилу на нож дочекује извештаје о раду јавних предузећа и установа чији је оснивач град. Повод је став да је непристојно хвалити се испуњењем обавеза због којих је неко од њих и основано, још мање изношењем смећа, поправљањем путева и другог

што спада у ред редовних обавеза. Ни чињеница да одржавање градског механизма није једноставан посао не може да умањи значај става да није ни толико компликован уколико су одговарајуће службе добро организоване. Ни детаљнији поглед на рад локалне администрације не потврђује да је нешто исправила и унапредила у односу на претходну. Напротив, преовлађује став да је метастазирала њихове канцерогене ране који се хране чињеницом да нема формалне одговорности. - Извештаји које подносите сами о себи никада нису објективни као они које би вам донела независна ревизорска институција, ако је независна у друштву у коме је све захваћено аутократијом. Идеално би било кад бисмо као град добили озбиљну донацију па да се погледа, не само извештај и рентабилност тих предузећа и Градске управе него и, што је најважније, степен задовољења грађанских потреба и њихово остварење, а то администацији није потребно – каже Воштинић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.8.2017.

У посети Месној заједници Рудно

МАГАЗИН

27.8.2017.

ДАЛЕКО ОД ОЧИЈУ, ДАЛЕКО ОД СРЦА

- Увид у матична документа на рудњанском подручју потврђује највише уписа у књигу умрлих, мало мање матичну књигу венчаних а најмање у ону у коју се уписују новорођени становници ових крајева. - И поред значајних напора да се заустави негативан тренд, овај крај полако изумире о чему најбоље сведочи податак о све мањем броју ђака који похађају наставу у неколко истурених одељења студеничке Основне школе „Стефан Немања“. - Останак младих на подручју Рудна угрожава неповољна инфраструктура, пре свега путна. - Обећања представника локалне самоуправе представљају слабу утеху, па је трајно решавање проблема путне инфраструктуре на дугом штапу. - Краљево је предалеко да би се на пијац носили млечни производи са Рудна, а произвођачи стрепе од инспектора у Рашки. – У рудњанском крају има и момака који су зашли у седму деценију живота, па се куће полако затварају

МАГАЗИН

27.8.2017.

а крајњем југозападном делу територије града Краљева сместила се Месна заједница Рудно коју чине четири планинска села, најудаљенији Бзовик, у централном делу Рудно и суседна Река и Дражиниће. Рудњанска висораван се налази на обронцима планина Радочела и Голије, на надморској висини од 1.100 метара, између два манастира, Градац и Студеница. Заталасана зараван по просторности подсећа на Златибор од кога се знатно разликује јер није гола, већ украшена јеловим, смрчевим и буковим шумама које као букети оживљавају предео и доприносе његовој живописности. Најудаљенији део територије града Краљева, пуних сто километара од административног центра, граничи се са општинама Ивањица и Рашка. Према последњем попису становништва из 2011. године, и подацима

наведеним у недавно усвојеној Стратегији развоја града Краљева, на овој територији живи 626 становника у 196 домаћинстава, а за нијансу бројније од Бзовика је Рудно које се простире на нешто више од 14 квадратних километара. Свих 211 становника смештено је у 61 домаћинству, а поразним се сматра податак да је према попису из 2002. године на истој територији било 302 становника у 96 домаћинстава. Други по бројности је Бзовик који се простире на 17 квадратних километара, а насељава га 183 становника из 49 домаћинстава. Десет година раније у овом месту је живело 205 становника, а број домаћинстава је био за 12 већи. Увидом у податке за Реку, која се простире на скоро 16,5 квадратних километара, долази се до сазнања да село насељава 153 становника распоређених у 57 домаћинстава. Ако је веровати подацима из стратешког документа

града Краљева број домаћинстава је између два пописа повећан за десет, а у исто време за 13 мањи број становника. Интересантни су и подаци о најмањем селу Дражиниће које покрива територију од само 7,5 квадратних километара. Док је број домаћинстава између два пописа остао исти број становника је мањи за трећину, или 29, па их има свега 79. Подаци о броју становника и породица често се мењају, а тачне нема ни Ненад Ладолеж који скоро две деценије на овим просторима обавља посао матичара. Свакодневне активности сличне су онима које обављају и други запослени у Матичној служби Градске управе, а од тренутка кад су све организационе јединице у земљи умрежене значајно је олакшано, и убрзано, добијање појединих докумената за шта више није неопходно путовати сто километара да Краљева и још толико

назад. Од прошле године кад су општински службеници ослобођени овере разноразних докумената, најчешће изјава о заједничком домаћинству, пуномоћја и других, олакшан је посао матичара али нису смањене муке грађана који су због тога упућени на једног од два бележника у Краљеву. Увид у матична документа потврђује највише уписа у књигу умрлих, мало мање матичну књигу венчаних а најмање у ону у коју се уписују новорођени становници ових крајева. Повод је податак да се упис врши по месту рођења, а како је то због породилишта најчешће Краљево ретки су случајеви да по које од новорђенчади буде уписано у рудњанску матичну књигу. Ни податак да је само током прошле године у књигу умрлих уписано петнаестак нових имена не даје праву слику стања на овом терену, на коме се број становника смањује и због исе-

љавања, јер има и оних који су умрли у различитим здравственим установама ван овог подручја. Као и у другим месним заједницама на територији града дуго се чекало на изборе чланова Савета месне заједнице на чијем се челу, од последњих, налази Миланко Шеклер који потврђује поразну чињеницу да, и поред значајних напора да се заустави негативан тренд, овај крај полако изумире о чему најбољи сведочи податак о све мањем броју ђака који похађају наставу у неколко истурених одељења студеничке Основне школе „Стефан Немања“. У рудњанском је седам до осам ученика у сва четири разреда, у пет километара удаљеном Бзовику тек половина од тог броја. Старији сваког дана путују до петнаестак километара удаљене матичне школе, а олакшавајућа околност је организован превоз у оба смера. Иако су након мале матуре упућени на

средње школе из ширег региона највећи број њих усмерен је према Краљеву. И поред на први поглед неповољне демографске ситуације Шеклер потврђује како у овом крају има довољно младих чији даљи останак угрожава неповољна инфраструктура, пре свега путна. Најкритичнијим се сматра петнаестак километара пута до Студенице чијом би се градњом у знатној мери скратио пут до Краљева. Метеоролошке прилике су основни узрок његовог лошег стања, а и повремени напори да се одређени делови санирају често не дају дугорочније резултате. Мештанима овог краја деценијама уназад обећања представника локалне самоуправе пружају слабу утеху, па и даље верују да је трајно решавање овог проблема на дугом штапу. Нема ни чвршћег повода за чешћи обилазак ових предела, злобници тврде и због

МАГАЗИН 27.8.2017.

МАГАЗИН

27.8.2017.

све мањег броја јагњади које у условима све старијег становништава, нема ко да чува. Јадиковке тешко допиру и до одборника из Ушћа од кога се очекује да у Скупштини града брани интересе становника овог краја, а колико нема координације са појединим општинским службама потврђује и податак да је само мали број становника широког простора на различите начине сазнао за одржавање првог Сајма сеоског туризма у Рудну протекле недеље. Сем пута према Студеници, који се сматра жилом куцавицом овог краја, проблем представљају и други који воде до појединих заселака, а ништа мањи није ни онај изазван ниским напоном електричне енергије. До најудаљенијих делова месне заједнице,

које од Рудна дели пет километара, нема трафостанице па ни довољног напона струје чак и у периодима кад велики сметови нису порушили бандере. - Овде има проблема и са чишћењем снега. Предузеће за путеве из Новог Пазара чисти правац из Брвеника, има добру механизацију и доста добро га одржава. Правац од Студенице преко Рудна према Бзовику чисте „Путеви“ Краљево а одржавање је нешто слабије, па се деси понекад да ни ђаци не могу да прођу од сметова – каже Шеклер. Становништво читавог краја углавном се бави различитим гранама пољопривреде, а поред сточарства нешто интензивнија је сетва по квалитету надалеко познатог кромпира који

се смењује са стрним житима, јер на кромпириштима успева добра пшеница. Део зараде остварује се сечом властите шуме, претежно смрчеве, и прометом дрвета добијеног проредом оне у државном власништву. Високи трошкови пољопривредне производње, а неизвесна завршница, повод је за ступање у кооперативне односе у производњи кромпира. Раније је то био партнер из Чачка, а у последње време из Гуче који обезебеђује материјал за сетву, заштитна средства и откуп, али не гарантује цене па и даље нема значајнијег помака у призводњи. Добра потврда је податак да после једне добре следи неколико година „у леру“ кад се једва покривају трошкови, ако се уопште покрију. Таквом се показала и ова кад су суше направиле

велику штету и довеле бројне произвођаче у ситуацију да размишљају како да прехране породицу. У бољој ситуацији нису ни сточари чија је претежна делатност производња млека и млечних производа. Откад је пре много година укинута задруга нема организованог откупа сира и кајмака, па су произвођачи принуђени да се боре са све суровијим условима које намеће тржиште. Можда би и ово бреме понели лакше да им проблеме, приликом пласмана у Рашки, не праве инспекцијски органи захтевом за испуњење строгих законских услова. У таквим околностима није редак случај да казна за продају робе без одговарајуће документације вишеструко премаши њену вредност. Мењали су се на овим просторима

и откупљивачи млека, најчешће они из Рашке, па је у последње време фирма из Бруса нашла интерес да откупљује млеко са ових простора. На размеђу два века у Рудну је почео да ниче савремени објекат у коме је требало да буде смештена млекара. Првих година овог стигло је и стотинак расних крава и понуђено произвођачима млека под повољним условима уз обавезу да их отплаћују испорученом робом. - Ми смо међу првима добили јунице 2003. и 2004. па је неко добио једну, а неко петнаест. Поновила се прича из туризма која потврђује како се некима обилато даје, а другима не даје. Тако је неко ко је био уз Демократску странку добио по петнаест крава, а неко само једну. Ја сам узео две и много

размишљао да ли да их уопште узмем, јер је задужење било велико. После две године државна млекара је пропала, а грађевина остала па стоји и данас. После је „Милкоп“ почео да откупљује млеко а ми смо, као и данас, имали проблема и са ценама и масном јединицом – каже Шеклер. Ситни произвођачи не могу да се отму утиску како се све чини да се прво угуше они, јер су приморани да прихвате услове који им се нуде. Показало се то безброј пута, чак и при одлуци да се преузме одговарајући број крава. У овом крају још није избледело уверење да су највише узели они који су знали да неће морати да испуне преузете обавезе. Они који су се оријентисали према својим могућностима, и узели једну до две јунице, ни сада не могу да

МАГАЗИН 27.8.2017.

прежале што нису били алавији. И овом приликом показало се да су најбоље прошли они који су повољности државе користили и много пута пре тога. - Пре две три године сам конкурисао за средства и добио 300 хиљада динара за куповину 12 телади. Кад се одобре бесповратна средства порасте понуда, па скоче и цене, тако да сам за те паре могао да купим само пет, а осталих седам својим средствима. Кад сам купио телад бикови су продавани за 2,1 до 2,2 евра по килограму а након што сам их гајио годину дана цена је пала на 1,9. Свако теле сам плаћао 30 до 40 евра више, на биковима изгубио по 150, тако да се 300 хиљада које сам добио истопило. Остао ми је једино стајњак којим сам пођубрио пашњаке и ливаде, а највећи део дао за фудбалски стадион, да порасте трава – каже Шеклер. Пре две године формиран ФК „Минерал 2015“ је, већ после прве такмичарске сезоне, успео да се пласира у виши ранг, а у сезони 2016/17. убедљиво стигао до првог место у Градској лиги група Ибар, са дванаест бодова предности у односу на екипу „Бане“ из Рашке, тако да ће се од наредне јесени такмичити у оквиру Међуопштинске лиге Фудбалског савеза Рашког округа. И док Рудно оживи током летњих месеци кад има туриста, а студенти и средњошколци се врате кућама на заслужен летњи распуст, са почетком нове школске године поново полако тоне у сан који траје и по шест месеци. Најбољи међу онима који одлазе на школовање, према Краљеву, Крагујевцу и Београду, по који пут успеју да се запосле што је добар знак да губе везу са родним крајем. Мало наде у оживљавање пружа последњих година интензивиран сеоски туризам којим се озбиљније баве само три породице. Отуда и негодовање према организаторима Сајма сеоског туризма који о одржавању ове манифестације нису обавестили све становнике са ових простора, а нема их много. Не би шкодило, каже Шеклер, кад би у близини био изграђен какав погон за прераду дрвета, кромпира или малина које постају све интересантнија пољопривред-

на култура. - Искрчио сам шљивик рачунајући да посадим малину али сад видим да имам проблема са водом за заливање, а без ње нема ништа. Биће ове године проблема и са испашом и сточном храном, јер је готово све изгорело па само ко је имао стајњака, и успео да направи вештачких трава, имао је други откос па може да исхрани стоку. Ја сам имао десет крава, сад имам пет и још смањујем због високих цена хране, а ниских откупних цена млека – каже Шеклер и подсећа да је Краљево предалеко да би се на пијац носили млечни производи, а у Рашки стрепе од инспекције. Мало светла у суморну слику овог поднебља уносе откупљивачи стоке из околине Новог Пазара, поготово кад понуде вишу цену од оне у Краљеву. Да буде боље могла би да помогне локална самоуправа, понајвише да заустави одлазак младих са села. Егзистенцију им угрожава нестабилно тржиште и метеоролошки услови због којих и надалеко познат кромпир стагнира и по неколико година. Нису се усрећили ни бројни малинари које је на ову производњу подстакла цена већа од 200 динара по килограму пре две године. Тренутна је 120 динара, а страхује се да би наредних могла да буде и 80. Посебно угрожена су женска деца која ретко одлучују да се удају за момке из локалне средине. Због тога има и момака који су зашли у седму деценију живота па се куће полако затварају, а и тек ће каже Шеклер. Ни представници овог краја у органима локалне самоуправе нису се много прославили сем што су успели да запосле своју децу. Оно што не мањка су дивље звери, вукови и по која мечка, које су прошле године подавиле двадесетак оваца. Рудно је, подсећа Шеклер, познато и по кафанама и док у суседном Градцу не може да ради ни продавница овде, поред њих, могу и бројне кафане. На припреме који пут дођу и спортисти, све чешће и припадници цивилне заштите, а Рудно посебно живне кад током лета стигне и до 150 крагујевачких извиђача који кампују на обалама Бревине. Краљевачких још нема. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пети Курсулини дани у Обрви

МАГАЗИН

27.8.2017.

ДВА ВЕКА ПОСЕБН

- Све популарнији „Курсулини дани“ први пут су одржани у време кад је обележавана две стота годишњица од рођења прослављеног мегданџије Јована Петровића познатијег као Јован Курсула. – Овогодишња манифестација први пут траје четири дана. – Такмичење двадесетпеточланих екипа шест села у десет дисциплина. – Данас Хајдучки вишебој. – У понедељак парастос Јовану Курсули. - Без сабље Јована Курсуле Обрва, а ни остала села у околини, не би била оно што је данас. - Последњих годину дана приметан је помак на културно уметничком плану, а жеља све већег броја мештана је да буде значајнији и на духовном чему треба да допринесе градња нове цркве брвнаре. - Да је Обрва заиста најстарије насеље у овом крају показује део села познат као Бајагишко брешје у коме су пронађени неистражени гробови из илирског доба. – Црква брвнара „прелетела“ од Обрве до Цветака. - У Обрви започела борба против Турака за ослобођење Србије

НОГ ПОШТОВАЊА Н

а десетак километара од Краљева, између Западне Мораве и Ибарске магистрале, сместила се Обрва, најмање од шест села која ове године, учешћем у манифестацији названој „Дани Јована Курсуле“, обележавају сећање на прослављеног војводу Првог српског устанка. Као ни у осталим селима у Србији ни у случају Обрве нема прецизних података о броју становника, али се процењује да је у последње четири деценије смањен за скоро четири стотине. О томе сведочи податак да је, према попису из 2011. године, у овом шумадијском селу, у 223 домаћинства, живело 653 становника просечне старости 44,4 године, а поуздано се зна да их је, према резултатима последња три пописа, из дана у дан све мање. Добар показатељ тренутног стања је школа у овом месту коју, у четири разреда истуреног одељења, похађа

само осамнаест ђака док они старији сваког дана, организованим превозом путују до матичне у Лађевцима. После дуже паузе прошле године је формиран фудбалски клуб који још није укључен у систем такмичења понајвише због запуштеног игралишта којим се нико није бавио пуних седамнаест година. Жеља да и он буде место за окупљање младих основа је за озбиљне радове на стварању услова како би фудбалери што пре могли да опробају своје квалитете у сусретима са вршњацима из околних села а онда, у зависности од успеха, и са другим клубовима. Осим радова на уређењу игралишта значајном се чини и реконструкција свлачионица на којима је већ замењен кров, следи замена столарије и други радови, а све уз помоћ људи који су препознали потребу младих овог села да се баве спортом. Све популарнији „Курсулини дани“

први пут су одржани у време кад је обележавана две стота годишњица од смрти прослављеног мегданџије Јована Петровића познатијег као Курсула. Ове године први пут траје четири дана, отпочела је у петак 25. августа изложбом фотографија и докумената који сведоче о животу Јована Курсуле, Обрве и њених становника а обухвата и део посвећен црквама брвнарама. Саставни део манифестације је округли сто на тему Јован Курсула, споменици и цркве брвнаре на подручју Обрве, а мало више светла на овај део историје читавог краја покушали су да баце др Милан Матијевић и професори Милан Петровић и Ивана Ђоковић. Мали фудбал је једна од десет дисциплина спортског дела манифестације, а прве утакмице одигране су већ у петак у вечерњим сатима. Сви програми одржавају се на терену локалног фудбалског клуба где је у суботу упри-

МАГАЗИН

27.8.2017.

личено свечано отварање обогаћено атрактивним културно-уметничким програмом у коме је домаћин Раша Павловић угостио Новицу Неговановића, Миладина Вуковића Милочајца, фрулаша из Курсулиног родног села Доње Горевнице, гусларе и друге. Централни део манифестације Хајдучки вишебој је већ у јутарњим часовима окупио по 25 такмичара из шест села који су се од раних јутарњих сати надметали у девет преосталих дисциплина. Најатрактивнијим се сматрају скок у даљ, трка на три хиљаде метара, обарање руку, надвлачење конопца и кличка, стругање дебла ручном тестером, прелаз преко греде са кофама напуњеним водом. За регуларност такмичења, и процену ко је на најбољи начин испоштовао давно утврђена правила, задужено је шест судија, по један из сваког од шест села учесника, и један супервизор. Кад данас у поподневним сатима, после вишебоја за који се очекује да буде завршен око 16 сати, судије суми-

рају резултате биће познат победник и домаћин овог надметања идуће године. Иако је замишљено да се домаћинство поверава по том принципу приметно је настојање да се по који одступи од овог правила како би сваком од села учесника била пружена прилика да покаже организаторске способности. После ручка за више од три стотине особа додела диплома свим учесницима и захвалница онима који су помогли да манифестација буде одржана на високом нивоу само је увод у општенародно весеље карактеристично за овај вид окупљања. Последња у низу активности овогодишњих „Дана Јована Курсуле“ одржава се сутра кад ће, на годишњицу смрти контроверзног српског јунака, на његов гроб у Цветкама бити положени венци, а потом одржан парастос и пригодни програм у који су укључене и две гусларске песме посећене прослављеном војводи Првог српског устанка. Обрва је најмање од села које уче-

ствују у овој манифестацији, а са тренутних 140 домаћинстава дупло је мање од Катрге и Тавника који имају више од три стотине, Милочаја са исто толико или Цветака који се приближавају овом броју. Интересантним се чини и податак да је једино од њих које се, иако у непосредној близини, не наслања на Ибарску магистралу. Податак да је у највећем броју села културни живот готово замро један је од повода за покретање манифестације „Дани Јована Курсуле“ која сваке године привлачи све више посетилаца, а и учесника. Податак да се њихов број ове године попео на 150 добар је повод за закључак како би било погубно да једног дана утихне. Жељу да манифестација заживи показало је цело село, посебно омладина која је потврдила спремност да ради како би доказала да има капацитета колико и прошлогодишњи домаћини, можда и већих. Додатни мотив за максимално ангажовање је потреба да се одржи сећање на Јована Курсулу

без чије сабље, верују у овим крајевима, Обрва, а ни остала села у околини, не би била оно што су данас. Од осталих села смештених низ Мораву разликује се и по чињеници да једино до 1476. године, од када постоје веродостојни подаци, није мењала име. Иако о његовом настанку постоје различите легенде записи од пре сто педесет година потврђују да је, почетком друге половине петнаестог века, овим крајевима владала куга. Начин да се заустави видео се у потреби да два брата близанца, са два вола близанца, обору земљу око насељеног места и на тај начин спрече ширење болести. Да је Обрва заиста најстарије насеље у овом крају показује део села познат као Бајагишко брешје у коме су пронађени неистражени гробови из илирског доба. Ископавања која су својевремено вршили музејски стручњаци потврдило је постојање стећака дугачких два, а широких метар и по, за чије је вађење било неопходно ангажовање снажне дизалице.

На месту званом Црквине, на коме се почетком деветнаестог века налазила црква брвнара, пре седам година је постављен мермерни крст висок пет метара изграђен донацијом мештанина који живи у Словенији. Обрвци се поносе чињеницом да први доктор наука из овог краја потиче баш из њиховог села, али се не занемарује ни податак да је из њега, до различитих положаја, кренуо велики број високо образованих особа. Да све не буде превише ружичасто по који пут се потруди Морава која са притокама из овог дела слива атар, по надморској висини најнижег, села поплави и неколико пута у току године. Оријентацији на гајење кукуруза и бројних повртарских култура, углавном паприке и кромпира, придодато је и сточарство, производња млека и млечних производа као и прерада меса у локалној кланици „Галина“. Значајан допринос развоју даје и ветеринарска амбуланта која у овом селу са успехом послује пуних двадесет година, али и

издвојени објекат фарме говеда из Лађеваца у којима је запослен велики број становника овог села. Сем што се могућност запошљавања чини значајном због обезбеђења средстава за живот није без значаја чињеница да се, због одласка на посао у Краљеву, не троши много времена, нити значајна финансијска средства. Последњих годину дана приметан је помак на културно уметничком плану, а жеља све већег броја мештана је да буде значајнији и на духовном чему треба да допринесе градња нове цркве брвнаре на имању Милана Ерића који је добар део поклонио за градњу школе и гробља. Довољно оптимизма пружа податак о добрим односима са локалном самоуправом од које се очекује да их у наредним годинама подигне на још виши ниво. Да има основа за то потврђују средства за организацију Курсулиних дана из фонда којима се суфинансира рад удружења грађана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27.8.2017.

МАГАЗИН

Јован Курсула Јован Курсула је рођен у породици Петровића, пореклом од црногорских Дробњака, у Доњој Горевници да би се, након смрти оца, још као мали са мајком преселио у Цветке где се преудала у породицу Толовић. Иако је од најраније младости познат као мало повијен одликовао се изузетном снагом и храброшћу која га је и водила ка мегданима. У Цветкама је живео све док није убио милочајског пашу, па морао да се одметне у хајдуке. У то време је у Обрви постојала црква брвнара, о којој први писани подаци датирају из 1735. године, а као једина у овом крају почетком деветнаестог века била је место окупљање народа и хајдука због чега је карановачки паша Згу-

ра одлучио да је спали. Да би га спречили Курсула и хајдуци су је током ноћи размонтирали и воловским запрегама допремили до Цветака, а ујутру обавестили мештане да је прелетела. Према доступним подацима Курсула је касније погубио карановачког пашу, кад је избио Први српски устанак са дружином се придружио војсци чачанског војводе Лазара Мутапа, а са њим Карађорђевим устаницима. Довољно података о дешавањима у том периоду наводи на закључак да је баш у Обрви започела борба против Турака за ослобођење Србије. Познат као особењак и усамљеник који се одвајао од осталих Курсула, иако војвода, није желео да било коме командује нити да буде под чијом командом.

Неуспех устаника да дуже држе слободну територију био је повод да Турци већ 1813. спале цркву у Цветкама на чијим је темељима Милош Обреновић 1824. године саградио нову. Црква је обновљена и надограђена 1824. године на месту на коме се налази и данас. Јован Курсула је умро од задобијених рана 28. августа 1813. године кад је имао само 45 година. Преминуо је у Цветкама десет дана након што је у Делиграду задобио десет рана од којих се смртоносном показала она нанета отрованим копљем у пределу плећке. Прича се да је отишао у Делиград на конак код пријатеља, а његов сестрић остао напољу да чува коња. Када су наишли Турци Курсула је изашао из куће, али није нашао ни бедевију ни сестрића за кога није утврђено да ли се уплашио Турака или се негде загу-

био. У неравноправној борби Курсула је задобио смртоносне ране, а за његовог сестрића раније нико није чуо нити постоје икакви подаци о њему. Дуго након његове смрти у овом крају су се понављале последње речи прослављеног мегданџије које потврђују жал што у време последњег обрачуна са Турцима није затекао кобилу Стрину и што није ухватио сестрића који ју је чувао. Значајним за покретање манифестације сматра се бивши цветачки прота Петар Гавриловић чије дело настављају ентузијасти из неколико шумадијских села са леве стране Западне Мораве. Пре две године у надметање је укључена Катрга, а ове године у уметнички део програма фрулаш из родног места Јована Курсуле Доње Горевнице. Повод је податак да је и Курсула свирао фрулу, а још више волео да је слуша.

МАГАЗИН 27.8.2017.

27.8.2017.

МАГАЗИН

Уметникарница Словенског друштва српско-руског пријатељства

ЗА СВАКОГ - Пласирање најразличитијих производа подстакнуто жељом да се одржи традиција ручног рада и заинтересованима понуде предмети који сведоче о креативности чланова удружења, и великом труду да се испољи на најбољи начин, а покаже што већем броју грађана. - „Уметникарница“ пружа прилику да се минималним улагањима дође до предмета који могу бити пригодан поклон у различитим ситуацијама, без обзира да ли је то вредна слика, интересантна везена кецеља са мотивима воћки различитих боја или торба

ПО НЕШТО О

д тренутка кад су почела да се формирају све бројнија удружења грађана мотиви за овај вид организовања били су различити. Један од њих је да се одржи веза са сличним у другим земљама што је повод за настанак друштава за неговање овог вида сарадње. Међу бројнима те врсте је друштво српско руског пријатељства, познатије као Словенско друштво, које окупља шездесетак чланова различитог порекла, година старости и образовања. Највећи број њих је из Краљева,

али има и оних који потичу из главног града Руске Федерације Москве. Највећи део њих повезује још једна страст, израда различитих употребних и украсних предмета који настају као резултат ручног рада. У тренутку кад је њихова количина превазишла задовољавање личних потреба дошло се на идеју да се понуде свима који покажу интерес за поједине примерке, а прилика за то пружена је у „Уметникарници“ смештеној у згради са бројем 49Г у Југ Богдановој улици.

„Уметникарница“ је међу члановима удружења позната и као место за дружење које пружа прилику да се уз кафу поразговара на различите теме, понајвише о различитим хобијима којима се баве чланови удружења. Јасмина Ћирић је једна од активнијих чланова који са изузетном преданошћу, смењујући се са другима, дочекује знатижељнике и настоји да удовољи њиховим жељама при избору неког од предмета насталим као плод рада вредних руку чланова.

МАГАЗИН

27.8.2017.

Колико су интересовања разноврсна потврђују новинарка која у слободно време плете, учитељица која прави лутке и војно лице које време у предаху писања крати израдом дубореза у дрвету. Љубав према одређеним врстама хобија добија на значају тек у време кад се резултати рада покажу и другима. Међу предметима који се на овом месту могу набавити по популарнм ценама, по који пут довољним тек да се покрију трошкови материјала, су различите дрвене играчке, осликане флаше и друге обучене у народну ношњу, а једна таква у црногорској посебно привлачи пажњу све чешћих посетилаца „Уметникарнице“. Међу члановима има и оних чији хобији не могу да се матријализују кроз предмете различите намене, па је својеврстан клуб у простору „Уметникарнице“ намењен и таквима, али и свим другим који покажу интерес за дружење.

Друштво постоји пуних петнаест година, „Уметникарница“ нешто краће, а широку лепезу различитих предмета који привлаче пажњу допуњавају колекција домаћих сапуна, књига песама, шешири од папира, хеклани комади различите величине и облика. Иако њихова израда углавном није везана за професију којом се баве има и професионалаца који су у друштву видели прилику да се приближе евентуалним купцима што је повод да вајар понуди различите фигурице и бисте које се могу учинити атрактивнијим од џемпера и шарених вунених чарапа. - Чланица нашег друштва шије уникатне торбе украшене шарама које ради друга. Имамо жену која прави накит, прстенчиће, шналице за косу, ручно рађене рајфове и сликарку која осликава платно, мајице, кошуље и блузе, али и каменчиће за кључеве. Међу изложеним предметима су различите вешалице, за кључеве или пе-

шкире, бетонске саксије различитих облика, ручно прављене свеће, везени столњаци, миље за славски колач за који, по жељи, примамо и наруџбине са сликом свеца. Ту су различити магнетићи са основом од гипса у облику ручно бојених цветића или пчелица, магнети са сликама старог Краљева, разгледнице и макета Жиче – набраја Јасмина само део онога што се налази у овом интересантном простору. Како зарада није у првом плану и цене су приступачне, а од дела намењеног удружењу измирују се трошкови закупа простора и други неопходни за нормално функционисање. Жеља покретача идеје о пласирању производа на овај начин је да се одржи традиција ручног рада и заинтересованима понуде предмети који сведоче о креативности чланова удружења, и великом труду да се она испољи на најбољи начин, а покаже што већем броју грађана.

Искуство из досадашњег рада потврђује добар пријем код грађана, али и чињеницу да мали број суграђана зна за постојање оваквог приступа различитим хобијима. Иако је међу ограниченим бројем Краљевчана присутно сазнање о постојању могућности да се на овакав начин задовоље различите потребе, и постане власник неког од различитих уникатних примерака, у удружењу верују да није на нивоу који заслужује. Зато се његови чланови и труде да глас о томе стигне до што већег броја суграђана, а као најбољи начин се показала жива реч коју волонтери преносе са истим жаром са којим приступају изради онога што нуде. „Уметникарница“ пружа прилику да се минималним улагањима дође до предмета који могу бити пригодан поклон у различитим ситуацијама, без обзира да ли је то вредна слика, интересантна везена кецеља са мотивима

воћки различитих боја или торба. Волонтери друштва посебно наглашавају да начин којим се приближавају потенцијалним купцима није трговина, већ покушај да се успостави присан однос са њима и свакоме угоди на најбољи начин како би, кад нешто купи, био задовољан а досадашње искуство потврђује да са овог места нико није отишао незадовољан. Цене уникатних предмета су различите и крећу се од најјефтинијих разгледница које коштају само тридесет динара до вредних слика од 20 хиљада што представља само половину реалне вредности. Оне су често резултат чињенице да је за неке од њих, као рам за огледало у дуборезу, потребно и шест месеци стрпљивог рада. На овом месту су сви добродошли, колико они који желе да постану власници неког од интересантних примерака толико радозналци и други који би желели да постану чланови дру-

штва и понуде оно што је настало као резултат области посебног интересовања. - Овде смо тек годину дана, али се надам да ћемо ово што радимо да представимо и на неком од сајмова. Од рада немамо зараду, и увек смо на нули, јер и не радимо да бисмо зарадили већ да неком помогнемо, да изда књигу или лакше поднесе болест. Овде су сваког дана присутни наши волонтери, неко дуже а неко краће, у зависности од слободног времена и других обавеза. Радимо зато то то волимо, а да хоћемо да зарадимо све ово би коштало много више – каже Јасмина и подсећа на бројне друге активности удружења које је учествовало у многобројним акцијама. Једна од њих је крст постављен у Тополи настао као резултат плодне сарадње са руским вајарима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.8.2017.

Краљевачка позоришна сцена: Владимир Јовановић (1)

МАГАЗИН

27.8.2017.

СТУДИЈЕ У СТАЊУ РАТА

- Из перспективе прилично стидљивог основца глума би могла да буде последње занимање којим би се бавио, али само уколико не би имао другог избора. - Преброђена прва значајнија препрека у животу означава почетак озбиљног преиспитивања. - Преломни тренутак у животу кад је Небојша Дугалић у Краљевачком позоришту почео да режира представу „Путујуће позориште Шопаловић“. – Неуспех на пријемном испиту за упис на факултет као гром из ведра неба. – На другој години студија професорка дикције оборила цео мушки део класе. - За глумца је важно да учи сазнаје и ради на себи, а представа је егзекуција

Фото: М. Радовановић

Владимир Јовановић

МАГАЗИН 27.8.2017.

агли пораст интересовања за глумачка занимања условио је да према високошколским установама које школују кадрове у овој области крене све већи број младих Краљевчана, а најмлађи међу њима је Владимир Јовановић студент треће године глуме на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Звечану. На узрасту на коме су многи каснији глумци навелико размишљали о будућем занимању у његовом случају није било никаквих назнака које би указивале на интересовање за овај позив. Први одласци у позориште везују се за дечје представе које су биле на репертоару позоришта суботом пре подне, а чињеница да их није пропуштао ни у једном тренутку није наговештавала повећано интересовање за овај начин изражавања. Из перспективе прилично стидљивог основца то би могло да буде последње чиме би се бавио, али само уколико не би имао другог избора. Разлог лежи у уверењу да никако не би могао да се појави пред неколико стотина посматрача, а да при томе оне осећа велику дозу нелагодности која спречава иоле слободније понашање. Имитирање познатих личности из јавног живота, која се појављују на филму и теклевизији, није неуобичајено за основношколски узраст чак ни код оних који немају никакве склоности према позоришту. У време кад је Школа глуме „Сцена“ при Краљевачком позоришту организовала аудицију за пријем нове групе полазника Јовановић је био тек седми разред основне школе и, као и бројни вршњаци, маштао да фудбалску каријеру гради у неком од великих клубова, можда и са друге стране границе. Иако о томе нема поуздане потврде чини се да је уочена склоност ка имитирању била мотив мајци Наташи да га пријави за аудицију, мада постоји латентна сумња како је то био покушај да га одврати од фудбала. Опседнутост поезијом Мирослава Антића била је повод за избор песме из богатог опуса овог аутора што је, уз монолог из комедије Бранислава Нушића

и имитацију професора, требало да покаже трочланој комисији како има материјала на коме се гради глумачка личност. Једина жеља стидљивог тинејџера била је да у време кад изађе на позорницу у сали, сем комисије, не буде више никог. Први поглед на салу потврдио је да од бројних учесника, а било их је више од осамдесет, у пратњи чланова породице готово да није било места у позоришној дворани. Од почетка, сат пре поднева, до изласка на сцену шест сати касније неко је засијао а неко се обрукао, што није спречило будућег глумца да се довољно фокусира на постављени задатак, а колико је успео најбоље потврђује податак да су се чланови комисије искрено смејали. Чини се да је десет дана до објављивања резултата више стрепела мајка него Владимир који потврђује да преброђена прва значајнија препрека у животу означава почетак озбиљног преиспитивања. - До тада сам много волео фудбал и био убеђен да ћу бити фудбалер, али ми је драго што сам се заразио овом причом, јер је позориште стварно огромна зараза. У осмом разреду сам кренуо на часове глуме, а следеће године уписао Медицинску школу иако нисам видео себе у у овој области. И данас сматрам да ретко ко са 15 година може да донесе праву одлуку, па на избор занимања најчешће утичу родитељи. У мом случају отац је био за трговачки позив, мајка за медицину, а ја за нешто треће. Због почетних обавеза у школи, али и због фудбала у коме сам имао неке резултате, нисам баш био редован у школи глуме. Изостајао сам са часова, али сам волео позориште као институцију и гледао представе, иако ме глума није превише занимала. Тренирао сам фудбал, мењао клубове и прелазио из једног у други, све док кум Радослав Пајић, који је већ глумио у позоришту, није инсистирао да одлучим чиме желим да се бавим. Онда сам пресекао и престао да тренирам фудбал, и то ми је била прва озбиљнија одлука после десет и по година, па сам имао више времена за позориште.

Дошла је и представа „Љубавни јади први“, сачињена од песама дечјих песника Мике Антића, Недељка Попадића и Љубивоја Ршумовића, а од нас двадесет петоро мени је поверен повелики део текста што ме је заинтригирало па сам почео редовније да долазим. Родитељи никад нису наметали своје мишљење, па су ми увек пружали подршку, што је редак случај кад је у питању избор овог позива. Преломни тренутак је наступио кад је Небојша Дугалић у Краљевачком позоришту почео да режира представу „Путујуће позориште Шопаловић“ по тексту Љубомира Симовића – сећа се Јовановић. Био је то повод више за чешћи долазак и дуже остајање у позоришту до потребе да се присутвује пробама које су трајале два пута по пет сати. И док је одушевљење виђеним расло сразмерно је јачало незадовољство родитеља, првенствено због страха да би могло негативно да се одрази на школске обавезе које су полако потискиване у други план. После прве представе у Школи глуме пред полазницима је био нови изазов, припрема за озбиљнији драмски текст коме је претходила подела улога на основу утиска након интерпретације монолога изабраног по жељи. У време кад је на телевизији емитована популарна серија „Вратиће се роде“ погодним се учинио један од монолога који је на аудицији имао прилике да чује и Дугалић. Интерпретација га је заинтригирала до мере да је затражио да је чује још једном и упита за амбицију о евентуалном бављењу глумачким позивом. Иако је био тек у првој години средње школе став искусног глумца био је довољан да заинтригира машту и наредних година јача жељу за упис на неку од академија уметности. Она је додатно ојачана након поверења које је указала Александра Ковачевић која је Јовановићу понудила улогу у представи „Ружно паче“. Од премијере 2009. године престало је интересовање за све сем позоришта. Фудбал је већ био у другом плану, уверење да га рад у здравству не интересује постаја-

27.8.2017.

МАГАЗИН

ло све јаче, а како у позоришту није било прилике за интензивније ангажовање погодним се учинио драмски студио Групе „Група“ који се сматра посебно значајним за сазревање. Једна за другом ређале су се улоге у представама „Женски разговори“ по текстовима Душана Радовића, потом „Контролни“ Милене Деполо и гостовања у Београду, Крушевцу и Крагујевцу. Све чвршће уверење да је глума једино занимање којим би се бавио коначно је учвршћено учешћем у извођењу „Смрти у кући“ по лирским записима Богдана Мрвоша поводом 14. октобра на краљевачком Спомен гробљу. - Онда се десио први неуспех. После четврте године средње школе сам изашао на пријемни испит на Академији уметности у Новом Саду за који сам се одлучио због великог броја колега из овог града које сам упознао на радионици, а у Београд нисам хтео ни сам не знам зашто. Неуспех је деловао посебно стресно, јер сам мислио да је пријемни био јако квалитетан. Говорио сам монолог Војина из „Бановић Страхиње“, Јеротија Пантића из „Сумњивог лица“ и „У квргама“ Милана Ракића. Класу је примао Никита Миливојевић, а ја сам био убеђен да сам добро спремио испит. Зато је неуспех деловао као гром из ведра неба понајвише што сам мислио како ћу сигурно да прођем. Вратио сам се у „Групу“, а да не бих губио време запослио се и шест месеци радио као магационер да би у тренуцима осаме преиспитивао себе, пре свега мотиве због којих желим да се бавим глумом. Схватио сам да ћу дефинтивно тиме да се бавим и, уз неколико представа за децу, прошао кроз неколико луткарских и сценско-плесних радионица под вођством глумаца из Новог Сада. У оквиру „Пепи“ фестивала на Гочу, као амбијентални театар, радили смо Ибзенов текст „Пер Гинт“, а радионице којима је током десет дана присуствова-

ло нас десетак водили су глумци Српског народног позоришта Вишња Обрадовић и Ервин Хаџимустедић и драматург Иван Правдић. Радионице и представе су допринеле изграђивању моје глумачке личности па сам у марту дао отказ у магацину и почео припреме за нови пријемни испит, овога пута сам – каже Јовановић. Нову класу студената те године је примао Љубослав Мајера, а ни нови неуспех није поколебао жељу за студије глуме за шта се прилика пружала на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Звечану где је нову класу примао Дејан Цицмиловић. Иако је у почетку, због ситуације на простору Косова и Метохије, владао известан отпор према животу у овој средини повољност је била и сазнање да на факултету већ студира неколико Краљевчана што је у знатној мери утицало да период адаптације на нове услове протекне што безболније. Еулекс, КФОР и Косовска полиција на сваког новопридошлог делују прилично збуњујуће па ограничено кретање до поноћи ствара утисак неке врсте ратног стања. Због тога се први семестар и чини посебно тешким, понајвише на психолошком плану, због још једног преиспитивања разлога за долазак у ову средину. Студије глуме се сматрају посебно захтевним посебно због чињенице да се, за разлику од других, већи део дана проводи на факултету. Настојање студената да се максимално посвете великим обавезама начин је да се превазиђу бројне тешкоће, а вежбе глуме и игре кроз различите врсте сукоба и циркуске тачке само су увод у озбиљнији рад каквим су се показали „Галеб“ Антона Павловича Чехова, „Луди од љубави“ Сема Шепарда и Нушићеве једночинке. Једном од значајнијих представа сматра се „Путујуће позориште Шопаловић“ због чињенице да је, после учешћа на неколико фестивала, представа проглашена најбољом на Урбан фесту, али и да је

неколико година раније било повод за професионално бављење глумом. Током прве две године студентима глуме нису дозвољени професионални наступи, а изазов посебне врсте био је позив за учешће у представи „Чаробњак из Оза“. Додатни мотив био је сазнање да окупља групу младих глумаца жељних да покажу шта су научили током студија. - Било ми је тешко јер нисам наилазио на разумевање факултета, поготово у другој години студија кад је професорка дикције оборила цео мушки део класе, јер смо нас четворица добили улогу у једној представи па нисмо долазили редовно на предавања, а она није имала довољно разумевања за то. Положио сам све испите осим тога, али сам паузирао шест месеци и за то време овде ништа нисам радио. Са почетком наредне године студија кренули смо да радимо представу „Плеј Андрић“. То је другачија врста позоришта којим раније нисам имао прилике да се бавим, па ми је два месеца припреме много значило. До два сам на предавањима, а у позоришту пробе од пет поподне због чега сам долазио из Митровице и спавао само по пет до шест сати у току дана. Блок настава од понедељка до среде била је повољност, па сам усклађивао обавезе како сам знао и умео. За глумца је важно да учи сазнаје и ради на себи, а представа је егзекуција. Опет нисам наишао на разумевање, па сам ишао на пробе на своју одговорност иако не смемо да изостајемо са предавања ако се поклопе са другим обавезама. У међувремену сам променио професора, и прешао код Милана Плећаша, па усклађивао обавезе два месеца. Уз нас петоро млађих и четворо старијих глумаца Краљевачког позоришта био сам у ситуацији да се са 23 године бавим Андрићем што је јако значајно за сазревање и као човека и као глумца – каже Јовановић. Т. Радовановић

Стубови српске просвете у Османском царству

МАГАЗИН

27.8.2017.

ШКОЛЕ ИЗМЕЂУ 187 1. И 1912.

Фото: М. Радовановић

- Крајем 19. века Срби су у Османском царству, помогнути матицом, започели интензивну борбу за духовно ослобођење, а отварање основних и средњих школа, оснивање књижара и штампање уџбеника, као и рад црквено-школских општина, био је најбољи пут да се очува национални идентитет. - За наставнике у шест српских школа на територији Османског царства бирани су образовани стручњаци различитог профила чији је задатак био да ученицима преносе знања, али и да формирају националну свест. - Српске средње школе у Османском царству спремале су српску интелигенцију, учитеље, свештенике, професоре, лекаре, адвокате и привреднике, који би требало да постану окосница око којих се окупљао народ

27.8.2017.

МАГАЗИН

азличити програми овогодишњег Жичког духовног сабора Преображење 2017. остаће упамћени по значајнијој посети него слични претходних година. Један до њих је предавање стручног сарадника новосадске матице Српске проф. др Александре Новаков о стубовима српске просвете у Османском царству у периоду између 1878. и 1912. године. Добри познаваоци прилика у Народном музеју већ су навикнути на чињеницу да различити програми у овој установи почињу у 20 сати па је добар део зантересованих за ову тему, вођен овом чињеницом, закаснио на почетак пола сата раније. И поред тога Галерија Народног музеја била је испуњена до последњег места, а они који су стигли са закашњењем суочени су са чињеницом

да посебно занимљиво предавање слушају са половине ходника у централном делу зграде ове установе. У једносатном излагању др Новаков је представила само неке од детаља из озбиљне студије више од седам стотина страница докторске дисертације настале као резултат вишегодишњег истраживања којим је осветљена до сада недовољно позната област овог периода историје, рад српских средњих школа у Османском царству као и првих виших женских школа осниваних крајем 19. века. Из школских клупа ових гимназија потекли су многи признати ствараоци из области науке и културе, посвећени националном ослобођењу, о чему сведочи изузетно занимљива презентација са драгоценим фотографијама

градова, гимназија, ученика и наставника тога доба. Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века на територији под влашћу Османског царства, дуже или краће, радило је шест средњих школа, Богословија у Призрену, Српска гимназија у Цариграду, Српска гимназија „Дом науке“ у Солуну, Српска мушка гимназија у Скопљу, Српска мушка гимназија у Битољу и Српска гимназија у Пљевљима. Све оне, сем гимназије у Пљевљима, обезбеђивале су интернатски смештај за ученике који су се од других разликовали по обавезним униформама. У гимназије и Богословију ученици су долазили након основне школе и пријемног испита на коме је провераван ниво знања из математике и срп-

ског језика, а документа до којих је дошла др Новаков сведоче да су за наставнике бирани образовани стручњаци различитог профила чији је задатак био да ученицима преносе знања, али и да формирају националну свест. Овај задатак је био посебно важан у крајевима у којима су турска и грчка пропаганда биле посебно јаке, па је требало супроставити им се на адекватан начин.

Богословија у Призрену Призренска Богословија је почела да ради последњег дана октобра 1871. а, уз мање прекиде, успешно је радила све до 1912. године. Богословија у Призрену постоји и данас само као школа

која образује будуће свештенике. У време кад је оснивана Призрен је био центар Косовског валилука на чијем се челу налазио Сафет-паша, познат по толерантнијем односу према хришћанима него други великодостојницима Османског царства. О размерама толеранције сведочи и турско српски лист који је у овом месту излазио под именом Призрен. Атмосфера у граду је за Србе била прилично повољна из више разлога, понајвише што је власник школе био руски поданик Сима Игуманов према коме су турске власти гајиле посебан респект због Руског конзулата у овом граду. Није без значаја ни чињеница да је у Призрену био и познати бранилац Срба Иван Јастребов, а као представник царске Русије у Цариграду веома утица-

јан и моћан Игњатијев. У Призрену је било и седиште Рашко-призренске митрополије на чијем се челу налазио митрополит Мелетије који је дао благослов за отварање школе. Кључним се сматра податак да је за управитеља изабран османски поданик и бивши јеромонах Манастира Дечани Сава Бараћ који је баш те године завршио школовање у Русији. Призрен се сматрао идеалним местом за отварање такве школе, па су митрополит Михаило и краљевски намесник Јован Ристић донели одлуку о почетку рада Богословије. Све до времена кад је надлежно министарство установило просветне комисије Срби су могли да подижу школе без посебне дозволе, па је Богословија

27.8.2017.

МАГАЗИН

Др Александра Новаков

почела да ради као трогодишња да би 1890. постала шестогодишња, а од 1900. коначно четворогодишња школа. Новцем Симе Игуманова, без икаквих проблема, подигнута је школска зграда чије је зидање отпочело пред крај априла 1871. а завршено наредне године. Др Новаков наглашава да о улози и значају ове школе сведочи чињеница да су њени ученици били каснији поглавари Српске православне цркве, патријарси Варнава Росић и Гаврило Дожић. Традииција је настављена и у другој половини двадесетог века што потврђује чињеница да су ученици ове школе били и последња два српска патријарха, претходни Павле и садашњи Иринеј. Богословија је изнедрила и бројне значајне просветне раднике и свештенике, а захваљујући њој у свим већим насељеним местима на простору Старе Србије отваране су основне школе, а свуда широм царства где је било Срба богослови постајали су учитељи и свештеници. Најмање ученика било је прве године рада школе кад је уписано 14 полазника, а највише 1896. године кад је њихов број достигао 248. Према непотпуним подацима школу, која је постепено преузимала улогу просветног центра на Косову и Метохији што је значајно за даљи развитак српских школа у овим крајевима, у периоду од 1871. до 1912. године завршило око 380 ученика. Сазнање да у Старој Србији постоји православна богословија било је довољно да се српски народ на овим просторима осети сигурнијим, национално свеснијим и јачим, о чему сведочи чињеница да од оснивања није било ни једног примера групног исламизовања, а често су спречавани и појединачни покушаји. Призренска Богословија је преко својих ученика, наставника и свештеника, уливала уверење и сигурност у скоро ослобађање од Турака и указивала пут ка светлијој и ведријој будућности.

Српска гимназија у Цариграду Крајем 19. века Срби су у Османском царству, помогнути матицом, започели интензивну борбу за духовно ослобођење, а отварање основних и средњих школа, оснивање књижара и штампање уџбеника, као и рад црквено-школских општина, био је најбољи пут се очува свој национални идентитет. Прва световна српска средња школа у Османском царству била је Српска гимназија у Цариграду основана са циљем да образује и васпитава ученике, али и да послужи као пример за отварање других средњих школа унутар царства. Отворена је 1893. године након оснивања српске основне школе у Цариграду годину дана раније, а престала са радом 1902. Као таква отворила је пут за оснивање других средњошколских иституција Срба на том простору и омогућила наставак школовања османским поданицима. Први директор цариградске гимназије био је професор призренске Боогословије Василије Десић, а ову дужност је осам година обављао и Милош Динић. Двадесетшесточлани наставнички колегијум су највећим делом чинили врсни стручњаци од којих су неки у даљој каријери стекли светскии позната имена. Међу њима су академици Станоје Станојевић и Јован Радонић, оснивач Природњачког музеја Душан Стојићевић, сликар Анастас Боцарић и многи други, а веронауку су предавали будући црквени великодостојници, епископ Валеријан Прибићевић и митрополит Нићифор Перић. Током десет година постојања школу је похађало 146 ученика, последње две генерације су завршиле седморазредну гимназију, а виши течајни испит је положио 31 ученик. Као и у другим случајевима најмање ученика, само једанаест, уписано је у првој години рада школе, а највише, скоро седам пута више, школске 1897/8.

Познато је да су свршени ученици настављали школовање, углавном на Великој школи у Београду, а најзначајнији међу њима били су Глигорије Елезовић, Лазар Јанкуловић, Јован Алексић, Јордан Петровић, потоњи професор и директор краљевачке гимназије, и други. Гимназија је изнедрила ученике који су касније били водећи професори других српских средњих школа и креатори просветне, културне и националне политике Срба у Царству, али и новој држави. Гимназија је укинута 1902. године, јер су у другим деловима царства ближе Краљевини Србији радиле четири друге средње школе, а османске власти су спречавале запошљавање Срба у државној администрацији иако је то био основни мотив због кога су се српска деца и школовала у Цариграду.

Српска гимназија „Дом науке“ у Солуну Српска гимназија „Дом науке“ у Солуну је, као приватна школа професора призренске Богословије Петра Костића који је био и директор, основана 1894. године као четворогодишња школа, да би касније прерасла у седмогодишњу. У овом граду је од 1898. до 1905. радила и српска Виша женска школа „Дом просвете“ која је касније, у периоду између 1905. и 1910. постала Домаћичкораденичка школа чија је управитељица била председница Београдског женског друштва Катарина Миловук. Др Новаков подсећа на задатак ове школе да припрема ученике, османске поданике, како би по завршетку могли да упишу факултет. Гимназију је похађало њих више од седам стотина из 210 различитих насеља којима је настањен српски живаљ, а испит зрелости који се полагао од школске 1902/3. до 1908/9. положила су 104 ученика. Најмање њих је уписано прве године рада, само петнаест, док их је највише, чак 161, школу похађало школске 1890/91. године.

Након Младотурске револуције интереси српског народа су налаги да Скопље постане центар српског просветно-политичког рада, а да се у Солунском вилајету укину све школе, као и гимназије, па су 1908. године сви виши разреди, петог, шестог и седмог, премештени, а до укидања гимназије 1910. остали само нижи.

Српска мушка гимназија у Скопљу

МАГАЗИН

27.8.2017.

Српска мушка гимназија у Скопљу отворена је 1894. године после дуге и скупе дипломатске борбе са османским властима. Осамдесетих година деветанестог века у овом месту није било дозвољено отварање никаквих школа, чак ни основних, јер су се томе противиле бугарска и грчка пропаганда. Иако је прва српска основна школа отворена 1892. дозволу за рад је добила тек две године касније. За директора је постављен професор призренске Богословије Сима Поповић, а школа је почела рад као четворогодишња нижа гимназија.

Прекретницу у раду ове образовне установе представљала је школска 1899/1900. година кад су отворена два виша разреда, пети и шести, који су се, због турских власти, називали први два и други два. Све до школске 1902/3. године радила је као школа мешовитог типа, а од тада, кад је званично основана Учитељска школа, постојала су четири разреда гимназије и три учитељске. Одлуком Просветног одељења гимназија је 1909. године претворена у вишу седморазредну, школске 1911/12 је постала осморазредна а Учитељска школа четвороразредна. За 18 година рада образовање је стекло 1.074 ученика из 289 места широм српског културног простора, одшколоване су две генерације лицејаца од 23 ученика, шест генерација учитеља током којих је ово звање стекло 73 ученика, и две генерације гимназијских матураната са 15 полазника. Ученици ове школе основали су ђачко удружење „Српско коло“, Певачко друштво „Вардар“, Гимнастичко друштво „Силни“ и велики број антиалкохоличарских дру-

штава као што су „Јединство“, „Просвета“ и „Шар“. У школи је предавало 109 наставника међу којима је било чланова Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности, доктора наука и признатих научника. Виша женска школа, позната као Домаћичко-васпитачка школа и Виша девојачка школа, отворена је 1895. са задатком да ствара националне раднице и учитељице.

Српска мушка гимназија у Битољу Иако је царском ирадом, указом у форми царске наредбе који се доставља великом везиру ради објављивања, свим народностима у Османском царству допуштено да отварају школе Срби у Битољском вилајету, односно српска дипломатија, за то су се борили до марта 1897. кад су добили дозволу за отварање основне школе. До новембра исте године добили су дозволу за рад мушке и женске гимназије у Битољу као конзулској престоници, а први

директор школе био је наставник призренске Богословије Сава Јакић. Након завршене четворогодишње гимназије ученици су настављали да се школују у српским гимназијама у Скопљу и Солуну, а за петнаест година рада у њој различита знања им је преносило 57 наставника који су се доказали као просветни али и национални делатници. У Битољу је 1904. године формиран и одбор „Српска одбрана“, који је припремио одбрану Срба од оружаних напада, а творци су били наставници гимназије. У овом граду је, у периоду од 1897. го 1910. године радила и трогодишња Женска раденичка школа.

Српска гимназија у Пљевљима Оснивањем гимназије у Пљевљима створен је културни и просветни простор који је образовао локалну српску интелигенцију и био противтежа аустроугарском културном утицају, а оснивачи су били Црквено-школска општина пљеваљска и Краљевина Србија.

Турска власт је 1901. године, на име рашко-призренског митрополита Нићифора Перића, дозволила отварање четвороразредне ниже гимназије у овом месту чији су ученици у највећем броју били из Пљеваљског санџака, али и других делова Црне Горе. Први директор је био Пљевљанин Атанасије Пејатовић, а међу осамнаест наставника Васа Стајић, Василије Марковић, Глигорије Елезовић, Данка Митрановић, Ђорђе Пејановић и други. Током једанаест година рада у први разред је уписано 352 ученика, а 1901. основано и женско дељење које је похађало часове женског ручног рада да би, две године касније, прерасло у троразредну Девојачку школу. - Српске средње школе у Османском царству имале су двојак циљ, спремале су српску интелигенцију, учитеље, свештенике, професоре, лекаре, адвокате и привреднике, који би требало да постану окосница око којих се окупљао народ. С друге стране биле су ослонац четничке акције, преговарале са османским властима и бориле се против бу-

гарске и грчке пропаганде. Ученици су се након завршених студија враћали у Србију и Македонију где им је осигуран посао. Као поданицима царства рад им није био забрањиван па је, пред Први балкански рат, било око четрдесет професора средњих стручних школа, домородаца – каже др Новаков. За време Велике источне кризе у Османском царству су радиле четири основне школе и богословије, а две године пре ослобођења Срби су имали 262 школе са 9.947 ученика и 414 просветних радника. Српске средње школе у Османском царству су имале веома важну улогу у припремању народа за ослобођење од турске власти па је, захваљујући смишљеној и добро организованој акцији државе и њихових делатника, велики део народа Старе Србије и Македоније српску војску дочекао као ослободиоце. Школе су испуниле очекивања, па се сматра да нису узалуд потрошена ни огромна материјална средства ни моралне и људске жртве. Т. Радовановић

„Дете у срцу“ не престаје да изненађује

МАГАЗИН

27.8.2017.

МАЛА ДАМА И ЏЕ

- Програм под називом „Прва мала дама и џентлмен Србије“, намењен деци узраста од четири до четрнаест година, представља новину у Србији. - Поред промоције дечје има за циљ да представи лепоту и традицију краја из кога долазе, као и других вредности које деца тог узраста носе са собом. – Финале у Београду у другој половини октобра. - Снимак целог догађаја у мрежи од преко педесет локалних и регионалних телевизија у Србији и региону. - Друга аудиција 9. септембра у Мултимедијалном центру „Кварт“. - Такмичење у две узрастне категорије, од четири до десет и од једанаест до четрнаест година. - Сваком учеснику посебна повеља и бесплатно похађање школе за манекене у трајању о месец дана, победницима награде корисне у наставку образовања

ЕНТЛМЕН СРБИЈЕ

МАГАЗИН 27.8.2017.

дружење „Дете у срцу“ већ неколико година слови за најактивнију организацију цивилног друшта у Краљеву што је доказано у више наврата организацијом бројних програма намењених различитим старосним категоријама, у првом реду најмлађима. Да нису занемарене ни остале потврђује успешна реализација пројекта у оквиру кога је, током четири године, пригодна признања добило више од шездесет жена из свих сфера јавног живота, а основни услов је био да су се посебно истакле радом и деловањем у својој средини. Да у овом удружењу не мањкају идеје потврђује најновији пројекат од кога се очекује да, као изузетан медијски догађај, изазове велико интересовање јавности. Председник Удружења „Дете у срцу“ Дејан Пантић најављује програм под називом „Прва мала дама и џентлмен Србије“, намењен деци узраста од четири до четрнаест година, који представља новину у Србији јер, поред промоције дечје има за циљ да представи лепоту и традицију краја из кога долазе, као и других вредности које деца тог узраста носе са собом. Тридесет девојчица и дечака које, за наступ у најужем кругу квалификација, буде одабрао компетентан жири након озбиљних припрема представљаће своје градове на такмичењу у Хотелу „Цептер“ у Врњачкој Бањи. За све који буду одабрани биће организован фото сешн, а фотографије објављене у дигиталној верзији часописа „Дама“ који ће бити доступан преко сајта удружења и страница на друштвеним мрежама са око десет хиљада посетилаца. Након краљевачке следе аудиција у Крагујевцу, Чачку, Нишу, Јагодини и другим градовима Србије, а као завршница финални део такмичења у Београду у другој половини октобра. Пантић потврђује како су у завршној фази преговори са једном од најгледанијих телевизија са националном покривеношћу која је показала интерес за емитовање снимка целог догађаја у мрежи од преко педесет локалних и регионалних телевизија у Србији и региону. Догађај ће пратити гостовања организатора у програмима телевизија са националном покривеношћу, у часописима и интернет порталима, а по завршетку су планирана гостовања Мале даме и Џентлмена Србије за 2017/18 годину на телевизијама, медијска промоција и посете градовима из којих су остали учесници такмичења. Како је ово тренутно највећи пројекат удружења „Дете у срцу“, и припреме за његову реализацију су изузетно захтевне, а знатно веће

интересовање за учешће од очекиваног повод је за другу аудицију која ће бити организована 9. септембра у Мултимедијалном центру „Кварт“. Такмичења и изборе у сваком од градова пратиће жири састављен од истакнутих личности из света културе, моде, музике и других сфера јавног живота, а за кандидате ће моћи да се гласа како на друштвеним мрежама тако и на самом догађају. Јединственост пројекта основни је мотив за велико интересовање медија и спонзора, па је организатор већ обезбедио изузетно гламурозну круну за победницу такмичења направљену од сребра са елементима Сваровски кристала, али и вредне робне и новчане награде за све финалисте. - Деца су украс света и као такву желимо да их представимо са свим врлинама и талентима. Наша Србија је предивна земља у којој сваки крај има својих чари и културну баштину вредну помена коју ће наша деца-кандидати промовисати на најбољи могући начин. У једном од три дефилеа учесника у сваком граду, посебно у финалном делу такмичења, деца ће бити обучена у народну ношњу свога краја. Озарена лица родитеља и деце која се пријављују у невероватно великом броју доказ су да ће ово бити изузетно интересантан пројекат на којем ћемо се, кроз разне радионице, међу којима ће бити заступљена и радионица бонтона и лепог понашања, дружити готово годину дана. Саму манифестацију не треба квалификовати као избор лепотице, јер је она много више од тога. Природна дечија лепота биће у великој мери заступљена а, како су критеријуми за учешће и таленат, лепо понашање, знање и друге праве вредности узимајући при том у обзир и чињеницу да ће деца због снимања користити искључиво сценску шминку, онда нема говора о било каквој сличности са актуелним изборима за мис који се одржавају у нашој земљи. Децу финалисте и победнике такмичења, за разлику од избора за мис где одлазе на слична дешавања у иностранство, обрадоваћемо путовањима,бесплатним приватним средњим школама и сличним наградама које ће им бити корисне у наставку образовања – каже Пантић. Планирано је да се такмичење одржи у две узрастне категорије, од четири до десет и од једанаест до четрнаест година, а организатори најављују да сваком учеснику следује посебна повеља и бесплатно похађање школе за манекене у трајању о месец дана. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.8.2017.

УЛАЗ СЛОБОДАН

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

27.8.2017.

Краљевски филмски фестивал 2017.

Краљевски филмски фестивал пету годину за редом отвара врата свим љубитељима седме уметности. У четири фестивалска дана, од 31. августа до 3. септембра, публика ће бити у прилици да погледа 64 филма из 25 земаља и прати занимљива предавања и разговоре о филму које ће водити гости из земље и иностранства. Програм фестивала ће се одвијати у биоскопу „Кварт“, Народном музеју Краљево и културном центру „Евергрин“. Овогодишњи фестивал отварају филмови „Флафи“ редитељке Милице „Ли“ Филиповски, премијерно приказан на филмском фестивалу у Торонту (ТИФФ), анимирани филм Војина Васовића „Био двапут један краљ“ и документарни филм „Ши не“ Гунара Бергдала који представљају део такмичарске селекције. У наставку програма првог дана биће приказан филм „Рупа у души“, документарна аутобиографија једног од наших најзначајнијих филмских редитеља, Душана Макавејева.

Тврд орах Веверица Сарли се враћа у новом наставку врхунске анимације „Тврд орах“ из 2014. године. У деведесетроминутном породичном анимираном филму авантура ће бити луђа и тврђа кад веверица са пријатељима открије како градоначелник Оактона на њиховом станишту жели да сагради дивовски забавни парк. Како би га спречили да уништи парк, који је уједно и њихов

дом, мораће да се удруже са остатком животиња које ту живе. По сценарију који је писао са Бобом Барленом филм је режирао Кал Брукнер, а главне улоге поверио Вилу Арнету, Кетрин Хигл и Маји Рудолф. Филм је на репертоару до 30. августа, а пројекције почињу у 18 сати.

Откачене труднице Комедија „Откачене труднице“ редитељке Ноеми Саглио доноси причу о мајци и кћерки које у исто време остану у другом стању. Камил Котин се нашла у улози ћерке Аврил, која је згрожена чињеницом да њена мајка, која ускоро постаје бака, постаје и мама по други пут. Нераздвојне, Аврил и њена мајка Мадо су потпуно различите. Аврил има 30 година, удата је, и има редован посао у компанији специјализованој за производњу парфема за купатила. По стилу живота је сушта супротност својој четрдесетседмогодишњој мајци, безбрижној и дрској вечитој тинејџерки. Кад њих две остану у другом стању у исто време сукоб је неизбежан, јер Мадо није спремна да постане бака, док Аврил не може да замисли своју мајку као... новопечену маму! „Откачене труднице“ је трећа комедија редитељке Ноеми Саглио, после веома успешних филмова „Париска кучка, принцеза срца“и „Пољубила сам девојку“. У крајње сложеној ситуацији налазе се и други ликови – Луј, ћеркин партнер који ради на својој научној тези па је под стресом и Марк – отац Аврил, бивши супруг њене мај-

ке и познати диригент, који се и иначе, пред Лујевим родитељима претвара да је са Мадо још увек у браку. Прича се тако са односа мајка – ћерка веома често помера на друге односе и ставља их у центар пажње. Импресивна Жилијет Бинош у улози Мадо једна је од најнаграђиванијих глумица на планети, а њена каријера је веома разнолика па се, после тешких драмских улога, појављује и у комедији. Сценарио за ову деведесетчетворминутну комедију написала је Агата Пасторино, а поред Бинош и Котин значајне улоге поверене су Ламберу Вилсону и Кетрин Џејкоб Филм се приказује закључно са средом, а пројекције почињу у 20 сати.

Возач Млади и талентовани возач аутомобила, који служи за бег после пљачке, како би био најбољи у ономе што ради ослања се на ритам музике коју нон-стоп слуша. Међутим, када упозна девојку својих снова Бејби у томе види прилику за бег од криминала. Ипак, пошто га мафијаш присили да ради за њега, Бејби мора да се суочи са реалношћу – пљачком унапред осуђеном на пропаст која ће запретити његовом животу, љубави и слободи. По сопственом сценарију стотринаестоминутни трилер режирао је Едгар Рајт, а главне улоге поверио Ансел Елгорту, Лили Џејмс, Кевину Спејсију и Џону Хаму. Филм је на репертоар Биоскопа „Кварт“ до среде 30. августа у пројекцијама које почињу у 22 сата.

27.8.2017.

МАГАЗИН

Радош Чубрић 1934 – 2017.

In memoriam

адош Чубрић је у периоду од 1958. до 1973. године био један од најбољих југословенских бициклиста, олимпијац и репрезентативац, који је за све што је дао спорту проглашен за почасног грађанина Краљева и одликован југословенским Орденом заслуга за народ. Спортом је почео да се бави од ране младости, прво као голман у локалном Фудбалском клубу „Морава“ из Сирче, да би 1954. почео активно да вози. Прву победу остварио је на градској трци у Краљеву, а најзначајнији успех у каријери оставрио на Олимпијским играма у Минхену 1972. године кад је, у друмској трци и конкуренцији 163 возача, заузео 43. место. На истом такмичењу југословенска репрезентација је са Чубрићем, у екипном такмичењу трке на хронометар, заузела 21. место. На једној од најцењенијих светских

манифестација тог доба, трци „Кроз Југославију“, Чубрић је побеђивао 1966. и 1970. и био члан победничких репрезентација Југославије 1966, 1967. и 1970. На трци „Кроз Србију“ најбољи је био 1965. и 1970. године, а последњи тријумф забележио са 36 година победом у генералном пласману брдских циљева, по чему је један од најстаријих победника ове трке у којој се пет пута пео на победничко постоље кад је, поред победа 1965. и 1970, заузео трећа места1963, 1966. и 1968. Иако каријеру краси девет етапних победа на трци „Кроз Србију“ није му се испунила жеља да победи етапу у Краљеву. Радош се 16 пута пео се на победничко постоље у етапама трке „Кроз Србију“, а међу десет најбољих у етапама био је чак 47 пута. На подијуме се пео и у иностранству, осам пута возио на легендарној „Трци мира“ Праг – Берлин – Варшава,

францској „Тур де авенир“, која је за аматере била исто што Тур д Франс за професионалце, на престижним тркама у Италији, Алжиру, Бугарској, Мароку, Енглеској, Румунији и Канади… Учествовао је на Шампионату света 1967, а на Шампионату света за ветеране 2005. у Сент Јохану у Швајцарској у својој категорији, са 71 годином, освојио треће место. Од репрезентације Југославије опростио се 1972. после екипног хронометра на трци „Кроз Југославију“ кад је имао 38 година, али је наставио да вози за „Металац“ у коме је био од почетка до краја каријере. Са 45 година 1979. је учествовао у Трци кроз Србији“ која ће остати упамћена по томе што су на њој возила тројица Чубрића, отац Радош, старији син Рајко и млађи Радиша.

27.8.2017.

МАГАЗИН

Стеван Карапанџић

Након Европског првенства у кошарци за кадете

осле златне медаље јуниора и сребрне јуниорки кадети кошаркашке репрезентације Србије освојили су бронзану медаљу на Европском првенству у Подгорици. У борби за треће место против репрезентације Хрватске посебно се истакао Краљевчанин Стеван Карапанџић који се, са тринаест постигнутих кошева, сматра једним од најзаслужнијих за победу и освајање трећег места. Иако је стручни штаб, након добрих игара током целог првенства, потајно прижељкивао златну медаљу и освајање трећег места у јакој конкуренцији сматра се великим успехом. Посебно радује добра игра у одбрани о чему сведочи податак да су противничке екипе држане испод границе од шездесет кошева. У српском тиму потврђују да је најтеже било у утакмици против Немачке, јер

би пораз значио борбу за опстанак у групи а победа пут ка једној од медаља. Најзначајнијим се чини податак да је испуњен циљ и, освајањем трећег места на Европском првенству, оверена виза за одлазак на Светско првенство у Аргентини следеће године. Успеси које у различитим селекцијама постижу краљевачки спортисти повод су за пријем код градоначелника Краљева др Предрага Терзића. Прилика да о великом успеху репрезентације, али и проблемима у овом спорту, поразговара са градоначелником пружена је и Карапанџићу који од претходне такмичарске сезоне брани боје београдског Партизана и машта о дану кад ће постати првотимац и стандардни члан српског националног тима, можда и неког значајнијег са друге стране Атланског океана.

- Велика ми је част што сам данас овде, јер је ово један од највећих успеха у мојој каријери. Полако улазим у период у коме се играчи највише развијају тако да ћу се потрудити да пружим максимум како бих остварио неке своје циљеве, прво мање јер се од мањих праве велики успеси. Држаћу овај град у срцу и бити поносан што су из њега увек излазили велики играчи и велики спортисти. За ову сезону очекујем да, као у прошлој, будем у јунирској екипи Партизана, да преузмем једну од већих улога у тиму, а и на Светском првенству да се покажем у добром светлу јер ће то можда бити препорука за први тим – изјавио је Карапанџић уз поруку вршњацима, а и млађима, да следе своје циљеве јер једино тако могу да успеју у овом спорту. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

БРОНЗА ЗЛАТНОГ СЈАЈА

МАГАЗИН 27.8.2017.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 27. АВГУСТА И 2. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

27.8.2017.

27. август

55. п. н. е. — Римски конзул Гај Јулије Цезар се искрцао се на тло Британије са 10.000 војника VII и X римске легије. 1388. — У бици код Билеће босанска војска под командом Влатка Вуковића је поразила османлијску војску. 1689. —Руско царство и Кина династије Ћинг су потписали Нерчински споразум о разграничењу. 1776. — Британске снаге предвођене генералом Вилијамом Хауом су поразили америчку Континенталну војску под командом Џорџа Вашингтона у бици за Лонг Ајланд, највећој бици Америчког рата за независност. 1793. — Град Тулон се побунио против Француске републике и допустио британској и шпанској флоти да заузму његову луку, што је довело до француске опсаде Тулона. 1813. — У бици код Дрездена Наполеон Бонапарта је са 130.000 војника поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи. 1832. — Црни Јастреб, вођа индијанског племена Саука, се предао америчким властима, чиме је окончан Рат Црног Јастреба. 1896. — Почео и завршио се најкраћи рат у историји ратовања - Англозанзибарски рат. 1907. — Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936. 1916. — Италија је у Првом свет-

ском рату објавила рат Немачкој а Румунија Аустроугарској. 1921. — Велика Британија је поставила Фејсала, сина Шерифа Хусеина, вође арапских побуњеника против Турака, за краља Ирака. 1928. — У Паризу је потписан Брајан-Келогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања међудржавних сукоба и обавезале да ће спорна питања решавати мирним путем. Међу 63 државе потписнице била је и Краљевина Југославија. 1936. — Постигнут је споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала у којој су остале трупе Уједињеног Краљевства. 1940. — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1700 Звездара. 1945. — Америчке трупе су на крају Другог светског рата почеле искрцавање на тло Јапана. 1946. — Француска и Лаос су закључили споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом. 1990. — САД су протерале 36 од 55 службеника амбасаде Ирака у Вашингтону. 1992. — У Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници Републике Српске прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН. 1995. — Израел и ПЛО су у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије и на Западну обалу. Аутономија је дотад била предвиђене само за област Газе. 2000. — У Москви је у пожару изго-

рео телевизијски торањ Останкино, један од симбола града. Торањ, висок преко петсто метара, саграђен је 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина. 2001. — У израелском ракетном нападу на Западну обалу убијен је лидер Народног фронта за ослобођење Палестине Абу Али Мустафа. 2003. — Марс се приближио Земљи најближе у последњих 60.000 година, прошавши на растојању од

55.758.005 km.

28. август 475. — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула. 1619. — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата. 1805. — На скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији. 1849. — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији. 1850. — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист. 1903. — оснивачка скупштина Кола српских сестара 1910. — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем. 1916. — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој. 1922. — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута. 1936. — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника. 1944. — Последњи немачки војници у Марсељу у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон. 1963. — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон чувени говор

под називом „Сањао сам сан“. 1973. — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи. 1975. — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794. — 1796, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом. 1985. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1990. — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака. 1994. — На референдуму у Републици Српској 94 одсто Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину. 1995. — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије. 2001. — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.

29. август 1189. — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином ко-

27.8.2017.

МАГАЗИН

јим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону. 1521. — Турци су под командом султана Сулејмана I Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију. 1526. — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо. 1756. — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу. 1820. — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца. 1825. — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I. 1842. — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима. 1873. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна. 1885. — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл. 1943. — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница. 1944. — На захтев избегличке вла-

де Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра. 1945. — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана. 1949. — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада. 1965. — Амерички васионски брод „Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити. 1978. — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „Културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966. 1991. — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа). 1995. — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације. 1996. — Руски авион „Тупољев Ту154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141). 1997. — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи. 1998. — У несрећи кубанског авио-

на при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи. 1999. — Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99 одсто изјаснило за одвајање од Индонезије. 2001. — Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја. 2013. — Отворена је прва продавница H&M у Србији, у Делта ситију (Београд).

30. август 1645. — Холанђани и амерички Индијанци склопили су примирје у Њу Амстердаму (Њујорк). 1757. — Руска армија је у Седмого-

дишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици код Грос Јегерсдорфа. 1881. — Француски инжењер Клеман Адер патентирао је у Немачкој први стереофонски звучни систем. 1914. — У бици код Таненберга у Првом светском рату немачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила око 30.000 људи. Генерал Самсонов је извршио самоубиство. 1918. — Приликом посете фабрици „Михељсон“ у атентату је рањен Владимир Илич Лењин. У лидера Совјетске Русије пуцале су припаднице Социјал-револуционарне партије Фања Каплан и њена сестра Дора. 1940. — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске (Друга бечка ар-

битража) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској део Трансилваније. 1944. — Совјетска армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом. 1945. — Велика Британија је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације. 1957. — Сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине поставио је нови рекорд у опструкцији америчког Конгреса говорећи више од 24 сата против предлога закона о грађанским правима. 1963. — Између седишта влада СССР и САД, Кремља и Беле куће, лидери Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су после кубанске кризе, која је запретила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, познату као „црвени телефон“. 1973. — Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом. 1974. — Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја. 1992. — Прекинута је петомесечна српска опсада Горажда. У складу са договором у Лондону, команда Војске Републике Српске повукла је око 1.000 својих војника. 1995. — НАТО је започео кампању бомбардовања положаја Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини. 2001. — Око 438 избеглица, махом из Авганистана, који су спашени са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.

31. август 1056. — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија.

1290. — Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске. 1876. — Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 1887. — Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 1888. — У Лондону је пронађено тело Мери Ен „Поли“ Николс прве жртве Џека Трбосека. 1902. — Почеле Антисрпске демонстрације у Загребу. 1907. — У Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету. 1920. — Прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у Мичигену. 1939. — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи. 1941. — Четници су после једнодневне борбе са Немцима ослободили Лозницу. 1944. — Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили. 1949. — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат. 1977. — председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини. 1980. — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката „Солидарност“, а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независносг синдиката.

27.8.2017.

1983. — У Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1986. — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе. 1994. — Трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол. 1997. — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана и њен пратилац Доди ал-Фајед. 2001. — У пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено. 2003. — Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим градом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа. 2005. – У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа.

МАГАЗИН

1. септембар

1531. — У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву. 1701. — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске трупе под командом Еугена Савојског. 1870. — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара

Наполеона III, што је довело до пада Другог царства. 1900. — Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику. 1916. — Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији. 1923. — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова. 1928. — Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља. 1939. — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат. 1945. — Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област. 1953. — У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом. 1961. — У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца. 1962. — У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи. 1963. — Отворен стадион Црвене звезде 1969. — Група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику. 1972. — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов. 1974. — Анастасио Сомоза је иза-

бран за председника Никарагве. 1983. — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужнокорејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде. 1993. — У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника. 1999. — UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба. 2000. — На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији. 2001. — У Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови. 2004. — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду талаца.

2. септембар 31. п. н. е. — У великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре. Победа је омогућила Октавијану освајање Египта и претварање Римске републике у царство. 1666. — У пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла. 1752. — На основу одлуке британског парламента, у Уједињеном Краљевству и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским. Други септембар био је по-

следњи дан по Јулијанском календару. 1807. — Британска Краљевска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту. 1829. — Склопљен је Једренски мир између Русије и Османског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке. 1866. — На Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укидање турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке. 1872. — У Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања. 1895. — Завршава се шаховски турнир у Хејстингсу победом Пилсберија. 1898. — У бици код Омдурмана англо-египатске трупе под командом Хорација Киченера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану. 1945. — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други свјетски рат. 1989. — Током демонстрација против апартхејда у Кејптауну, у Јужној Африци, полиција је ухапсила више од 400 демонстраната. 1996. — Влада Филипина је потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, после 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи. Лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције „Заједно“, која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs