MagazIN 295

Краљевски

Година V * Број 295 * 13. август 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

13.8.2017.

У овом броју: Улагање у путну инфраструктуру Корак ка будућности Искоришћавање пољопривредних потенцијала Поглед са маргине политичког живота Најбољи међу најбољима Све већи проблеми медија Љубимац као члан породице

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 16 24 32 40 46 54

Жича чедо пчелињег труда Споменар краљевачког бокса Глумци као птице селице Пети пут престоница кратког метра На репертоару Биоскопа „Кварт“ Лекција за светске ефстивале Времеплов

56 62 68 78 84 86 94

3

4

МАГАЗИН 13.8.2017.

5

6

МАГАЗИН 13.8.2017.

7

8

МАГАЗИН 13.8.2017.

9

Тридесета седница Градског већа

МАГАЗИН

13.8.2017.

УЛАГАЊА У ПУТНУ

10

- Нови програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, одлуке о постављању киоска на јавним површинама, условима и начину држања домаћих животиња. - Пет милиона за ојачавање коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева у сврху подстицања производно-привредних активности и развоја сеоског туризма. – Нови изглед путева у Дедевцима, Опланићима, Адранима, Богутовцу и Грдици. – Нови паркинг иза зграде Основног суда. - Фудбалском клубу „Партизан“ из Врбе 150 хиљада динара на име подмирења дела трошкова за организацију прославе поводом деведесетогодишњице постојања. – Шахистима 150 а каратистима 30 хиљада динара

П

о уобичајеној процедури седнице Градског већа почињу усвајањем извода из записника са претходне што је био случај и на тридесетој окарактерисаној као ванредна. Полусатне консултације на које су позвани градоначелник, заменик градоначелника, чланови Већа, председник и секретар Скупштине града са заменицима, заменик начелника Градске управе, руководиоци одељења за послове органа града, привреду и финансије, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, управљање имовином и информационе технологије као и представник Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, ру-

ководилац Јединице за управљање пројектом урбане регенерације, јавни правобранилац, заштитник грађана, шеф Кабинета градоначелника и представници стручне службе Одсека за послове Градског већа, прилика су да се још једном прочешља дневни ред и усагласе ставови о спорним тачкама. Најважнијим по приоритету оцењено је разматрање годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији града који даје преглед површина пољопривредног земљишта по катастарским општинама, облицима својине, класама и културама, али и анализу стања и уређења, радове на заштити и уређењу и План

коришћења пољопривредног земљишта у својини Републике Србије. Чланови Градског већа бавили су се нацртом одлуке о изменама и допунама Одлуке о постављању киоска на јавним површинама којом је прописано да постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама, балон хала спортске намене, надстрешница за склањање људи у јавном превозу, објеката за депоновање и сепарацију речних агрегата и пловећих постројења на водном земљишту, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе. У претходном периоду у више наврата је доношен локални пропис који је ре-

Фото: М. Радовановић

ИНФРАСТРУКТУРУ

11

13.8.2017.

МАГАЗИН

12

гулисао овај део надлежности у поступању локалне самоуправе за овакве врсте објеката, а последњи пут 2010. године када је Скупштина града донела Одлуку о постављању киоска на јавним површинама. Током примене уочено је да поједине одредбе нису у потпуности реализоване, због различитих тумачења и недоумица око примене и надлежности појединих организационих јединица Градске управе одређених за реализацију и контролу спровођења. Предлог нове садржи у највећој мери одредбе одлуке која је на снази са одређеним бројем измена и допуна које иду у правцу прецизирања одредби, посебно на могућност постављања расхладних уређаја поред киоска постављених са одобрењем надлежне организационе јединице Градске управе. Доношењем ове одлуке, у односу на предходно важећу прецизирају се надлежности свих организационих јединица у оквиру Градске управе, као и поступци и начини решавања у сваком од конкретних случајева. Нацртом одлуке o условима и начину држања домаћих животиња, уређују се ближи услови за њихово држање и заштиту и дефинише да се овом врстом сматрају копитари у које спадају коњи, магарци, мазге и муле, затим папкари у које су уврштена говеда, овце, козе и свиње, па пси и мачке као кућни љубимци, потом кунићи, пернате животиње, пчеле, голубови и украсне и егзотичне животињe. Држаоцем домаћих животиња сматра се свако правно или физичко лице, односно предузетник које има право чувања, држања, узгоја, гајења, репродукције, транспорта, коришћења, продаје на основу писменог одобрења власника животиње и који је одговоран за живот, заштиту здравља и добробит животиње. Одлуком је прописана његова обавеза да им обезбеди одговарајуће услове за живот, негу, исхрану, хигијену и лечење, као и да обезбеди да се држањем животиња не загађује околина и не узнемиравају трећа лица. Држалац домаћих животиња, мора да поседује потврду овлашћене ветеринарске службе о редовној вакцинацији домаћих животиња у складу са посебним прописом. Приближавање зиме повод је за до-

раду постојеће Одлуке о чишћењу снега и леда која предвиђа новчану казну од 100 хиљада динара за јавно комунално предузеће, или друго правно лице коме су поверени послови, ако не изврши обавезе или поступи супротно одредбама појединих чланова овог документа. Новчану казну од 20 хиљада динара може да очекује одговорно лице у јавном комуналном предузећу, или другом правном лицу коме су поверени послови, ако не изврши преузете обавезе. Недавна смена начелника Градске управе, и потреба да се до истека мандата вршиоца дужности ове функције спроведе поступак за избор новог, повод је за измену и допуну Пословника о раду Градског већа. Правилник прописује да начелника Градске управе његовог заменика поставља Градско веће, на основу јавног конкурса, на период од пет година, већином гласова од укупног броја чланова. На ова места могу бити постављена лица која имају високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци. Градско веће је донело закључак којим се прихвата иницијатива Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљи шта „Краљево“ за достављање предлога за инвестиционо одржавање ојачавањем коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева у сврху подстица ња производно-привредних активности и развоја сеоског туризма. Надзорном одбору овог предузећа предложено је да одобри пет милиона динара за изградњу 950 метара пута површине која незнатно прелази три хиљаде квадратних метара. Инвестиционо одржавање укључује 270 метара дужине три метра широке Улице Алимпија Јанковића на територији Месне заједнице Грдица, 270 на простору Месне заједнице Опланићи

у засеоку Ковачани и део пута дужине 159 метара код моста Чуђак у месној заједници Богутовац. Из истих средстава финансираће се и радови на 380 метара пута широког три и по метра у Дедевцима на територији Месне заједнице Роћевићи. Влади Републике Србије се предлаже да донесе закључак и пренесе у јавну својину града Краљева без накнаде једну катастарску парцелу на потезу Лењинова улица, земљиште уз зграду-објекат укупне површине 599 квадратних метара ради изградње јавног паркинга иза зграде Основног суда. Град ће финасирати изградњу паркинга са позиције Програма уређивања грађевинског земљишта и обезбедити десет паркинг места за потребе суда који ће се дати на трајно коришћење без накнаде, а све у складу са главним пројектом за реконструкцију, доградњу и надградњу објекта јавне намене-зграде Основног суда и пројектом за грађевинску дозволу ради изградње паркиралишта. Из средстава утврђених одлуком о буџету града за ову годину 120 хиљада динара се распоређује на име учешћа града у финансирању трошкова у области фудбалског спорта Фудбалском клубу „Партизан“ из Врбе и подмирење дела трошкова за организацију прославе поводом деведесетогодишњице постојања. Из истог фонда 150 хиљада динара је намењено финансирању трошкова у области шаховског спорта Шаховском клубу „Слога“ за подмирење дела трошкова за одлазак на такмичење у Руми, а 30 хиљада на име учешћа у финансирању трошкова у области карате спорта Огранку Казе Ха Карате До Академије Србије из Краљева за подмирење дела трошкова организације семинара у Врњачкој Бањи. Чланови Градског већа су разматрали, и усвојили, неколико иницијатива Јавног предузећа за уређивање грађевин ског земљишта „Краљево“ за давање сагласности на предлог измене и допуне решења за реализацију Измена и допуна Програма уређивања грађевинског земљишта за 2017. као и захтев грађана за плаћање дуга, који се односи на враћање пољопривредне субвенције, у више месечних рата. Т. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 13.8.2017.

15

Интенизивиране активности на улепшавању града

МАГАЗИН

13.8.2017.

КОРАК КА БУ

16

- Завршетак првих четири стотина метара стазе, од укупних хиљаду и сто, ширине два и шездесет од старог моста преко Ибра до спортске дворане у Рибници. – Реализација плана и програма Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ између 85 и 90 одсто. – Почела градња северног крака обилазнице око града, са четири коловозне траке, којом се обезбеђује лакши приступ новој индустријској зони на локацији спортског аеродрома. - Кружни ток код „Магнохрома“ пројектован да омогући потенцијално ширење саобраћаја према другим локацијама. - Измештањем тока Западне Мораве добиће се између 40 и 70 хектара земљишта за ширења индустријске или пољопривредну производњу. – Отпочели радови вредни 14 милиона динара на изградњи пасареле према Спомен гробљу. Иако је рок за завршетак радова 23. октобар „Амига“ гарантује да ће бити пре 14.

Фото: М. Радовановић

УДУЋНОСТИ

17

У

МАГАЗИН

13.8.2017.

спешност локалне власти одавно се мери резултатима у решавању комуналних проблема, а искуство из последњих седаманест година, након демократских промена у јесен 2000, потврђује како је свака нова настојала да докаже како је била боља од претходне. Комунални проблеми представљају добар део предизборних програма пред локалне изборе, па је добар део уочених до претходних у априлу претходне године преточен у план и програма активности Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. Најбољим познаваоцем стања у овој области оцењује се Александар Несторовић коме је на последњој седници Скупштине града поверено да, после скоро годину дана обављања функције вршиоца дужности директора, овим предузећем управља и у наредном четворогодишњем периоду. Иако представници опозиционих странака у Скупштини града на свакој од седница покушавају да докажу ка-

18

ко локална власт ништа не чини на решавању нагомиланих проблема Несторовић подсећа како је Краљево из дана у дан све веће градилиште на коме се изводе значајни инфраструктурни пројекти. Пред крај прошле године најављена градња малопродај ног центра, непосредно уз спортску дворану, у Рибници приводи се крају а импозантан објекат добија обрисе који наговештавају да би рок за завршетак најављен за јесен могао бити испоштован. Иако мало скрајнута од погледа јавности коначни обрисе добија и пешачка стаза која низ десну обалу Ибра води према ова два објекта и даље, поред будућег затвореног базена, до ушћа реке Рибнице. Несторовић подсећа на жељу иницијатора идеје за градњу да се избегне и најмања опасност приласка Краљевчана овим објектима каквом и даље прети узани тротоар од моста преко Ибра низ Улицу Николе Поповића. Са тридесетак хиљада становника

Рибница представља значајан део градског подручја којима се отварају могућности за коришћење стазе због лакше комуникације са различитим инфраструктурним објектима, али и шетње у тренуцима одмора какве нуди слична дестинација на левој обали у горњем току реке. Рок за завршетак првих четири стотина метара стазе, од укупних хиљаду и сто, ширине два и шездесет истиче за двадесетак дана, а у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта верују да ће га „Западна Морава“, којој је поверен овај део посла вредног осам милиона динара, испоштовати. Кад радови буду окончани савремену стазу поплочану бехатон плочама красиће двадесет светиљки и довољан број клупа за одмор оних који се уморе од шетања. Упркос сумњичавим оценама које долазе из редова опозиције Несторовић подсећа да је завршен, или је у завршној фази, највећи део плана овог јавног предузећа. Да не буде реализован у стотпостотном обиму потрудили

су се технички проблеми и нерегулисани имовинско правни односи на појединим локацијама. Очекује се да реализације достигне обим између 85 и 90 одсто уз одрицање од неких ставки што би требало да буде потврђено ребалансом буџета. Иако није у видном пољу највећег дела јавности најзначајнијом активношћу сматра се прошле године најављена градња северног крака обилазнице око града којом се обезбеђује лакши приступ новој индустријској зони на локацији спортског аеродрома. Подршку реализацији пројекта дало је Министарство привреде које учествује у финансирању једног дела трошкова док други пада на терет локалне самоуправе. Извођач радова који су у току, а према преузетим обавезама треба да буду завршени за 120 дана, је предузеће „Нови Пазар пут“. Кад буду приведени крају, а саобраћајница стављена у функцију, на адекватан начин ће отворити за инвестиције ову атрактивну локацију на само неколико

километара од центра града. Од пута Краљево-Крагујевац према „Магнохрому“ отпочела је детаљна реконструкција трасе на којој ће камене коцке бити замењене савременим асфалтом способним да поднесе и највећа оптерећења тешког саобраћаја. До кружног тока на месту аутобуске окретнице код „Магнохрома“ пут ће имати четири коловозне траке, по две у оба смера. Кружни ток је пројектован тако да омогући потенцијално ширење саобраћаја са ове локације према погонима „Амиге“. „Електромонтаже“ и „Обнове“, а затвори део пута поред стоваришта „Копаоник“. Траса будуће обилазнице наставља до Улице Алимпија Јанковића у Грдици, а потом до локације на који је у Адранима планирана градња сточне пијаце. Иако је завршен пројекат за читаву трасу дужине седам и по километара у првој фази се изводе радови на 1.100 метара. Подршка ресорног министарства очекује се и за преостали део пута који треба да споји две индустријске

зоне, већу на локацији спортског аеродрома са мањом на локацији где је по првобитној намери требало да буде стационирана сточна пијаца. И поред процене да су у припремне радове потрошена значајна средства процењено је градња сточне пијаце на овој локацији није добро решење, понајавише због чињенице о све мањем сточном фонду и трговини која се обавља на оваквим местима. Бољом опцијом сматра се инфраструктурно опремање локације како би била понуђена неком од инвеститора заинтересованог за улагање у овај крај. Локацију атрактивном чини близина будућег аутопута али и чињеница да ће завршеком северне обилазнице бити повезана са индустријском зоном на локацији садашњег спортског аеродрома.

- Северна обилазница нам даје могућност да отворимо око шест и по хектара градске земље после „Магнохрома“ и још једанаест хектара уз спортски аеродром. Са људима из Аеро клуба „Михајло Петровић“ и Ди-

19

13.8.2017.

МАГАЗИН

20

Александар Несторовић

ректората за цивилно ваздухопловство приводимо крају активности око исељења аеродрома на нову локацију између Ратине и Врбе. Сада ћемо кренути у израду пројектне документације за 25 хектара индустријске зоне, а град ће прихватити да направи нови аеродром тако да више нико никоме неће сметати, нити њима индустријска зона нити они индустријској зони. У блиској будућности надамо се потписивању уговора, јер смо постигли споразум, како би они били сигурни да их нико неће преварити. Све тужбе против града ће се повући да решимо проблем на коректан начин, а онда да преселимо аеродром који ће бити у непосердној близини града. Надамо се да до половине наредне године завршимо пројектну документацију и да кренемо у реализацију, јер што пре решимо њихов проблем пре ћемо имати индустријску зону - каже Несторовић. Бројне недоумице у локалној јавности изазива прошле године изграђен скоро два километра дуг заштитни бедем који од изливања Западне Мораве штити део Грдице који је претрпео велика оштећења у поплавама 2014. и 2016. године. Директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта по-

тврђује да је изграђен као привремено решење како би се решио проблем плављења овог подручја а да ће, како се не поклапа са трасом аутопута, изгубити садашњу улогу кад буде завршен овај крак Моравског коридора. Пре његове изградње на овом простору, како би се омогућио брзи проток воде, треба исправити ток Мораве по пројекту који одавно постоји у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта. Измештањем ће се добити између 40 и 70 хектара, Несторовоћ очекује и више, на простору између аутопута и северног крака обилазнице чија је изградња отпочела. Намена још није коначно дефинисана, а поред могућности ширења индустријске зоне не одбацује се ни могућност коришћења за пољопривредну производњу. Податак да планирана обилазнице нема везе са аутопутом доноси пред јавност бројне дилеме, између осталих и да ли ће уопште бити аутопута који спаја Појате и Прељину. Податак да је градња под ингеренцијом државе, а обилазница локалне самоуправе, ова два пројекта не доводи ни у какву везу. Иницијатори идеје о градњи обилазнице водили су се чињеницом да ће, поред тога што повезује две индустријске зоне, у знатној мери растере-

тити саобраћај у најужем делу града кроз који и даље пролазе тешка теретна возила, а и једна и друга чињеница биле су добар аргумент који су представници града успешно бранили у Министарству привреде. Измештањем тешког саобраћаја ван града стварају се услови да буду растерећени надвожњак преко пруге која води према територији Косова и Метохије, али и превише оптерећена раскрсница код Мале пијаце. Нема прецизних података о броју теретних возила која током дана прођу овом трасом али су добар аргумент за измештање саобраћаја школе у непосредној близини и податак о бројним саобраћајним незгодама на овом делу пута, чак и са трагичним последицама. За следећу годину се припрема пројекат за реконструкцију Улице Алимпија Јанковића у Грдици која се дужином нешто већом од хиљаду и 200 метара поклапа са трасом обилазнице. Кад буде завршена улица ће се наставити у обилазну саобраћајницу чију градњу кочи решавање дела имовинско правних односа које у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта сматрају занемарљивим. Следи поступак усаглашавања планских докумената и жеља да се део пу-

21

МАГАЗИН

13.8.2017.

та заврши сопственим средствима, а део до градске депоније уз помоћ Министарства привреде. Ако све буде текло по плану очекује се да буде завршено скоро четири километра савременог пута, а онда планирање преосталих три и по на делу који у знатној мери отежава прелаз преко канала Маква. Годинама уназад у јавности постоји дилема око безбедности пасареле у продужетку Улице октобарских жртава. Иако је пре неколико година постављено упозорење да је решењем надлежне инспекције забрањен прелаз и из редова високих представника локалне самоуправе било је довољно јасних порука да безбедност пешака није угрожена. То се на најбољи начин манифестовало на дан 14. октобра сваке године кад су колоне грађана кретале према Спомен гробљу. Дилему су

22

додатно појачавали представници локалне самоуправе и припадници Комуналне полиције на челу колоне која је прелазила преко пасареле. Кад је прошле године истог датума колона, на чијем је челу био градоначелник Краљева др Предраг Терзић, кренула другим путем послата је јасна порука да нешто са пасарелом није у реду. Обећање да ће бити замењена новом ових дана доживљава реализацију а озбиљног посла, да за деведесет дана обезбеди сигуран пролаз, прихватила је краљевачка „Амига“.

- У својим халама је почела да ради редионичке детаље и конструкцију, а паралелно и демонтажу пасареле. Битно је да постојећи стубови остају, јер су прошли сва тестирања носивости. После пескарења и фарбања овог дела радиће се комплетно нова горња конструкција са степеништима, а биће

уграђено педесет тона челика. Изградња пасареле кошта непуних 14 милиона динара, а иако је последњи рок за завршетак радова 23. октобар имамо усмену гаранцију извођача радова да ће бити завршена пре 14. како би тог дана била стављена у функцију. У односу на претходно решење нема битних промена сем што нова конструкција мора да задовољи нове стандарде, а изградњом се решава проблем за бар педесет следећих година – каже Несторовић. Серију значајних инфраструктурних пројеката чија је градња у току затвара ново степенише којим се поред Атлетског стадиона стиже до спортских терена поред Ибра. Бројна шминкања у претходном периоду нису се показала као трајно реешње, па се приступило обимним радовима почев од проширења степеништа преко детаљне ре-

конструкције површинске и фекалне канализације до постављања расвете целом дужином и клупа на подестима, а позитивном визуелном утиску треба да допринесу и нови рекламни панои.

- То је прва фаза која кошта до седам милиона динара. У другој су предвиђене рампе за инвалиде, а како нисмо имали средства конкурисали смо код Министарства омладине и спорта како би им омогућили лакши прилаз спортским теренима и Атлетском стадиону – каже Несторовић уз напомену да је ово увод у најављену реконструкцију овог значајног спортског објекта која се очекује током наредне године. Током ове године изведени су и обимни традови на реконструкцији тротоара у Улици војводе Путника у смеру према изласку ка Крагујевцу. Радову су у завршној фази с тим што је садња

дрвећа са ове стране улице изостала због изузетно неповољних временских рилика. Иако је извођач радова гарантовао да се неће битније одразити на садњу сумња да би после тога могло доћи до негативних последица одгодила је овај посао за јесен кад су услови за ову врсту посла повољнији. Одлагање је оставило довољно времена и да се разреши дилема око врсте садница у овој улици, јер и даље стручњаци нису дали последњу реч о томе да ли ће некадашње липе бити замењене истом врстом или неком другом. Посебно значајним сматра се податак да је дуж тротоара постављена посебна стаза за слепе и слабовиде особе, а исцрпна анализа која се планира за наредну годину треба да покаже какве још потребе имају особе са посебним потребама како би се одређени путни правци прилагодили њиховом задово-

љењу. У јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта не крију жељу да већ наредне године приступе реконструкцији друге стране улице, али и других у граду. Посебно проблематичним сматра се део дуж парка испред железничке станице, између улица хајдук Вељкове и Октобарских жтрава, али и попречних на простору према центру града чији су тротоари оштећени до мере да знатно отежавају пролаз, посебно најмлађима и инвалидима. Ако све што је планирано буде завршено у року, и квалитетно, биће то добар адут да се отклоне све сумње у способност актуелне власти да се ухвати у коштац са комуналним проблемима, али и прилика за потврду да Краљево сваким даном учвршћује уверење о развоју модерног града. Т. Радовановић

23

Експозе премијерке Ане Брнабић (7)

МАГАЗИН

13.8.2017.

ИСКОРИШЋЕЊЕ ПОЉОПРИ

24

ИВРЕДНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА - Четрнаест система за наводњавање, од којих 11 у Војводини и 3 у централној Србији, смањиће ризик од суша и повећати продуктивност пољопривредне производње наводњавањем нових 25.000 хектара за повртарску, воћарску и ратарску производњу.

- У 2016. години издато у закуп 50.000 ха више у односу на претходну агроекономску годину. - У првих 100 дана Владе измена Закона о пољопривредном земљишту који онемогућава потпуну либерализацију продаје пољопривредног земљишта странцима.

- Буџет за подршку инвестицијама у пољопривреди повећан је више од четири пута. - Први пут у170 годинадугој историји задругарства на овим просторима, држава ће директно инвестирати у нове задружне хладњаче, млекаре, млинове, вишегодишње засаде, основна стада и друго

25

П

МАГАЗИН

13.8.2017.

ољопривреда је једна од кључних грана у привредној структури наше земље, а услови за њен развој у Србији су изузетно повољни. У 2016. години удео пољопривреде у БДП-у је био 16,5%, или више од 6 милијарди евра, а укупан извоз пољопривредно-прехрамбених производа је износио скоро 3 милијарде евра. Србија има велики потенцијал у виду географске позиције, разноликости наше земље, њених природних богатстава, климатског фактора, итд. О великом потенцијалу српске пољопривреде говори и последњи извештај Светске банке о пословању у пољопривреди, који представља ранг листу пословног окружења (Doing Business) за пољопривреду и предузећа која послују у том сектору. Да појасним, у овом извештају Светска банка је измерила и указала на законске препреке за предузећа која послују у овој области у 62 земље света у преко 12 покривених тема, од којих је осам тема оцењено: механизација, семе, ђубриво, финанси-

26

рање, тржиште, транспорт, информационе и комуникационе технологије и воде, уз помоћ две врсте индикатора, правних индикатора и индикатора ефикасности. Ово је трећи извештај Светске банке, а Србија се први пут нашла на листи, на високом 11. месту. Ипак, бројни су проблеми у овом сектору. Они се односе на неповољну структуру пољопривредних газдинстава, техничко-технолошку заосталост једног дела сектора, превасходно средњих и малих газдинстава, слабу организованост у задруге, као и недовољно висок степен прераде у постојећој прехрамбеној индустрији. Овде бих такође истакла све учесталије и по последицама све теже кризе изазване природним фактором (поплаве, суше, град идруго), а потом и све захтевније професионалне изазове пољопривредника који се сусрећу са појачаним притисцима због растућих стандарда и регулативе. Резултат овога су, поред генералне штете, волатилност цена и губитак извозних тржишта.

Да бисмо подржали даљи развој сектора и умањили последице оваквих промена у будућности, улагаћемо у капиталне системе за наводњавање: 14 система укупно, од којих 11 у Војводини и 3 у централној Србији. Ти системи ће смањити ризик од суша и повећати продуктивност пољопривредне производње наводњавањем нових 25.000 хектара за повртарску, воћарску и ратарску производњу. Укупна вредност пројеката износи око 3,5 милијарди динара (32 милиона америчких долара), a рок за завршетак радова je крај 2018. године. У току је припрема техничке документације за преосталих око 7 милијарди динара (65 милиона америчких долара) из кредитне линије Фонда за развој Абу Дабија. Поред капиталних система за наводњавање Министарство ће улагати и у системе за наводњавање за мала пољопривредна газдинства. Након поплава, у периоду 20142016. године, извршене су бројне хитне интервенције и хитни санациони радови у вредности од 3,8 милијарди дина-

ра, на преко 310 локалитета. У току су хитни радови за отклањање последица поплавних таласа у марту 2016. године и формирање система за заштиту Лучана од великих вода реке Бјелице и притока, као и радови за заштиту Рашке од великих вода реке Рашке. За ово је обезбеђено 380 милиона динара из буџетске резерве. Радови ће бити завршени до краја 2017. године. Припремљена је техничка документација и тиме је остварена могућност коришћења значајних средстава из међународних извора финансирања и буџетских резерви Србије. Влада Србије је доношењем одговарајућих аката, обезбедила могућност ефикасног извршења ових капиталних радова који имају статус хитних радова по Закону о планирању и изградњи. То се односи на реконструкцију одбрамбених линија од поплаве у зони градских подручја, (Ваљево, Параћин, Свилајнац, Крупањ, Уб, Смедеревска Паланка, Петровац, Алексинац, Обреновац, Чачак, Лучани, Нови Пазар, Рашка), која је добила приоритет за финансирање из

средстава која су обезбеђена кроз међународне финансијске аранжмане у износу од 33 милиона евра (кредит Светске банке и ЕУ претприступни фондови). Планирани рок завршетка је до краја 2019. године. Релативно високо учешће сектора пољопривреде и прехрамбене индустрије у укупном БДП-у у Србији делимично је одраз повољних природних услова и ресурса за пољопривредну производњу, будући да коришћено пољопривредно земљиште чини око 40% територије, али је у великој мери и последица ниског технолошког нивоа остатка привреде. Учешће пољопривредно-прехрамбеног сектора у укупном извозу износи 21,4% у 2015. години, уз растући трговински суфицит. Уз стални раст извоза, отварају се нова тржишта и шире постојећа. По први пут Србија може да извози јагњеће месо на тржиште Кине, а до краја године очекују се дозволе за извоз свињског меса, млечних производа и сувих шљива.

Законом о пољопривредном земљишту омогућен је дугорочни закуп земљишта за инвестиције у прерађивачке капацитете. Ово има за циљ стварање додатне вредности и повећање конкурентности наших пољопривредних производа на страним тржиштима. Уведен је ред у изнајмљивање пољопривредног земљишта, што је резултирало тиме да је у 2016. години издато у закуп 50.000 ха више у односу на претходну агроекономску годину. У првих 100 дана Владе изменићемо Закон о пољопривредном земљишту и тиме онемогућити потпуну либерализацију продаје пољопривредног земљишта странцима. Предвидећемо дугачке временске рокове које ће морати да испуне и физичка лица –странци и страна правна лица – а све ћемо условити дугорочним пребивалиштем у Србији или дужим временом егзистирања у АПР-у. Тиме спречавамо ступање на снагу лоших решења која су утврђена Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП). Све те измене биће у складу са

27

упоредним решењима земаља које су у последње две деценије ушле у ЕУ.

МАГАЗИН

13.8.2017.

Буџет и подстицаји за пољопривреднике

28

Аграрни буџет за 2017. годину износи око 44 милијарде динара, што је повећање од 8,11%, односно око 3,3 милијарде динара више у односу на 2016. годину. Буџет за подршку инвестицијама у пољопривреди повећан је више од четири пута. Први пут, уведени су подстицаји за младе пољопривреднике до 40 година, у максималном износу од 1,2 милиона динара и то 75% бесповратно од вредности инвестиције. У току је пријем захтева за доделу бесповратних средстава од 50 до 65% од укупне инвестиције у подручјима са отежаним условима рада за развој прерађивачких капацитета, набавку опреме и механизације.

Три стратешка циља пољопривреде Први циљ је развој пољопривредне производње у секторима где имамо компаративне предности као држава, као што сусектори производње поврћа, воћа, сточарства, а посебно кроз системе где ти производи добијају додату вредност као што је органска производња и производња традиционалних и производа са географским пореклом.

Други се односи на усклађивање са заједничком аграрном политиком Европске уније. Крајем године завршавамо са акредитацијом за коришћење претприступних фондова ЕУ за рурални развој – ИПАРД. Кроз коришћење ИПАРД средстава и усклађивање законске регулативе, припремићемо Србију за коришћење фондова ЕУ за директна плаћања у пољопривреди и руралном развоју, који су вишеструко већи него средства у оквиру аграрног буџета Републике Србије. Институције и пољопривредна газдинства ћемо припремити за улазак Србије у чланство ЕУ. Успоставићемо и развити независне лабораторије и системе за контролу квалитета и здравствене безбедности хране, чиме се повећава сигурност потрошача пољопривредних производа и прерађевина. Такође, успоставићемо системе следљивости где се производња хране прати и контролише од момента производње до момента потрошње, а да се притом не угрози одрживост у смислу очувања и унапређења животне средине. Најзад, фокусираћемо се на подршку инвестицијама у развој прерађивачко-прехрамбене индустрије у циљу додавања вредности примарним производима. Прерађивачко-прехрамбена индустрија је почев од 90-их година прошлог века девастирана и уњен развој се није улагало. Стога је врло важно модернизовати прерађивачке капацитете јер се кроз прераду добија додатна вредност пољопривредних производа, упошљава се становништво и обезбеђује се сигурније тржиште за пољопривредне произвођаче. Кроз мере инвестиционе подршке, подстицаће се изградња нових и модернизација постојећих капацитета за прераду које ће моћи

да одговоре на све веће захтеве у погледу квалитета и маркетинга на домаћем и светском тржишту. Успоставићемо, обновити и развијати односе у ланцу вредности производње и прераде, између произвођача, прерађивача, купаца и извозника кроз њихово удруживање и међусобну сарадњу. Улазимо у мандат с намером да изградимо пољопривредни сектор за бољу будућност свих нас – сектор који је диверсификован и адекватно промовисан од стране државе, технолошки напредан и модернизован, а пре свега ефикасан. Прилагодићемо образовање потребама ефикасне пољопривредне производње, како би наши пољопривредници, али и остали грађани, имали директну корист. Подржаћемо увођење информационих технологија у пољопривреди, у складу са новим трендовима о прецизној пољопривреди. Синергија ИТ сектора и пољопривреде – кроз развој научних истраживања – повезаће људе који раде у домаћем ИТ сектору са пољопривредом. Ово ћемо постићи успостављањем првог ЕУ центра изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде. Радићемо и на промоцији агротуризма с циљем иверсификације.

Oживљавање задругарства и развој села У оквиру реализације нове политике регионалног развоја Републике Србије, Влада ће наставити са оснивањем нових и ревитализацијом постојећих задруга. Први пут у170 годинадугој историји задругарства на овим просторима, држава ће директно инвестирати у нове задру-

жне хладњаче, млекаре, млинове, вишегодишње засаде, основна стада и друго. Обнова задругарства, као једна од мера за заустављање дугогодишњег пражњења и пустошења села у Србији, има велики економски и социјални значај. Развој задругарства ће такође омогућити развијање система прераде у задругама, чиме ће се утицати на побољшање извозне структуре, у којој сада доминирају непрерађени пољопривредни производи. Пољопривредни произвођачи ће удруживањем постићи бољу цену при набавци репроматеријала, а моћи ће и лакше да дођу до купаца, јер ће, удружени, моћи да понуде веће количине производа Оживљавање задругарства је битно за развој села, а мали пољопривредни произвођачи ће кроз удруживање моћи својим производима да буду конкурентнији у отвореној тржишној утакмици. Навела бих један од примера добре праксе у Србији, који успешно обједињује задругарство, регионални развој и предузетништво. Заједно са Савезом пчеларских организација Србије, општина Рача ће основати компанију која ће почети са изградњом Фабрике за паковање и пласман меда већ у 2018. Оживљавање задругарства је битно за развој села, а мали пољопривредни произвођачи ће кроз удруживање моћи својим производима да буду конкурентнији у отвореној тржишној утакмици. Будућа Влада уложиће све напоре да подстакне и друге да се удружују на сличне начине и да заједничким иницијативама допринесу економском расту како појединачних сектора, тако и читавих индустрија.

29

30

МАГАЗИН 13.8.2017.

31

Покрет за Краљево годину дана после локалних избора (1)

МАГАЗИН

13.8.2017.

ПОГЛЕД СА МАРГИНЕ П

32

ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА

- Представници Покрета за Краљево у локалној средини запамћени као препознатљиви представници власти, али и као њени жестоки критичари.

– И поред указивања на могућност освајања поверења петине бирача изашлих на изборе као благи шок је деловало објављивање резултата који су потврдили да нова шанса за улаз у локални парламент треба да се сачека наредне четири године. – Контролори Покрета за Краљево на локалним изборима на перфидан начин изманипулисани и одстрањени са бирачких места на одређено време што ствара сумњу у могућност бројних злоупотреба.

- Сточна пијаца у Адранима, која је однела велике паре, требало да буде споменик локалном политичару. - Српска напредна странка је базирана по принципу аутократске политике једног човека и његових репликаната који се јаљају по унутрашњости и прихватају ако не његову идеологију онда сигурно начин управе

33

34

МАГАЗИН 13.8.2017.

О

д последњих локалних избора прошло је више од годину дана а у политичким круговима, посебно оним чији челници нису успели да у своје планове убеде довољан број бирача, и даље су присутни покушаји да се утврде узроци таквог стања и боље припреми за неке наредне. Покрет за Краљево је дуго важио за значајног чиниоца политичког живота а његови представници су, у складу са приликама на политичкој сцени, у локалној средини запамћени као препознатљиви представници власти, али и као њени жестоки критичари. У њиховим редовима, али и добром делу јавности, са великим изненађењем је примљен податак да на локалним изборима нису успели да обезбеде подршку бар пет одсто изашлих на биралишта. Податак да су сличну судбину доживели и други политички субјекти удружени у Покрет удружених локалних странака Србије повод је за озбиљну анализу подстакнуту истраживањима Српске напредне странке пред изборе која су указивала на њихов висок рејтинг. Први човек Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић подсећа да су истраживања резултата предизборне кампање вођене преко друштвених мрежа указивала на подршку бар петине бирача који изађу на изборе. Због тога је као благи шок деловало објављивање резултата који су потврдили да нова шанса за улаз у локални парламент треба да се сачека наредне четири године. На његов интензитет нису могле значајније да утичу ни прве индиције, петнаестак дана пре отварања биралишта, да би тако нешто могло да се догоди. Податак да су злокобна предвиђања долазила из редова оних који су заузели место одборника Покрета за Краљево у локалном парламенту води ка ставу да је ова политичка опција и пре избора осуђена на неуспех. Главним кривцима за то сматрају се нове снаге на краљевачкој политичкој сцени за које се сматра да потичу из Отпора који је на прекретници два века одиграо значајну улогу у драстичним променама на српској политичкој сцени. Обучени у одело Локалног фронта представници ове опције се Покрету за Краљево чине сумњивим и због чињенице да имају канцеларију у главној улици ко-

ја је припадала високом функционеру Српске напредне странке, а „Локални фронт је врло брзо после тога добио и бившу зграду Електросрбије где је обављао неке радове са машинама које су такође припадале фирми Тргомен“.

- Шта се ту догађало нећемо улазити, али можемо да повезујемо са незадовољством које је почело у Београду око Сава мале где је главну улогу имао Локални фронт. Велико незадовољство у Београду, под окриљем чувене маскоте која се назива жута патка, у једном моменту је уминуло као да га је неко каналисао, као да га је неко упорно спроводио па се набој који је био врло индикативан једноставно угасио. Да ли је то била улога Локалног фронта или није, да ли се СНС руководила таквом врстом манифестације нама остаје само да претпоставимо, јер немамо никаквих других параметара да би могли да обавимо неку суштинску анализу. Понашање појединих чланова Локалног фронта који су се регрутовали и у другим градовима, у првом реду Београду, даје нам за право да овако мислимо на основу историјата свега претходног што се догађало петнаестак година – каже др Јовашевић не потцењујући значај грешака у редовима покрета коме припада. Неповољном околношћу сматра се одлука о одржавању локалних и парламентарних избора у једном дану што захтева велики број контролора на сваком бирачком месту. Покрет за Краљево их је бирао из редова младих и незапослених чланова и симпатизера који, гледано из постизборне перспективе, нису на најбољи начин схватали шта им је основни задатак. Због тога су, подсећа др Јовашевић, на перфидан начин изанипулисани и одстрањени са бирачких места на одређено време што ствара сумњу у могућност бројних злоупотреба, а како опипљивих доказа нема све остаје на нивоу сумњи и претпоставки. Стављајући акценат на поједине делове града уз помоћ коалиционог партнера, какав је препознат у Краљевачком форуму, подељено је петнаест хиљада флајера а први подаци са терена потврђивали су добар део сагласности бирача са оним што им је понуђено. Прве сумње да се дешава нешто неочекивано јавиле

су се у тренутку потврде о недовољној подршци чак и угледним личностима са заједничке изборне листе Покрета за Краљево и Краљевачког форума. Она је додатно појачана сазнањем да је понуда бирачима оцењена далеко коректнијом од оне које су нудили напредњаци, а која подразумева доношење одлука у кругу малог броја људи - Нудили смо читав низ пројеката, почев од елемената наводњавања преко поспешивања пољопривреде до довођења неких других фирми. Тражили смо да се одвоји пола хектара за центар за репродукцију расних крава како би сви сточари са подручја општине добијали бесплатно семенски материјал који је био намењен извозу за Русију и Украјину. У периоду прелаза власти Демократске странке на СНС 2012. године то је одбијено јер су на парцели, која је узета на име надокнаде трошкова фабрике Магнохром у околини садашњег спортског аеродрома, имали намеру да праве пословне објекте. Тражили смо да на месту промашене инвестиције сточне пијаце у Адранима, која је однела велике паре а требало да буде споменик неком локалном политичару, буде пословна зона која би с обзиром на површину и инфраструктуру, у првом реду елиминацију отпадних вода, довођење енергетских капацитета и саобраћајнице, могла да се изда некоме. Понудили смо олакшице многим привредним субјектима како би поспешили привредни амбијент. Понудили смо тадашњим властима, гарнитури Српске напредне странке, да се аутодром на Берановцу реконструише макар за припреме такмичара „Формуле један“ јер би, по једној анализи, град оптилике 250 дана годишње могао да живи од тога. Имали смо и неке друге идеје које на први поглед не делују као оне које би у великој мери запошљавале Ако неки имају зоолошке вртове ми да подигнемо ботаничку башту на подручју Ратарског имања као један нови парк и наставно средство студентима фармације и шумарства. Били смо у преговорима да се отворе поједини факултети који би се ослањали на већ постојеће, у првом реду на шумарство и инжењерске струке, разговарали

35

13.8.2017.

МАГАЗИН

36

смо о довођењу једне катедре за језике, који би припадали оријенталној групи језика, што представља изазов и повећање броја кандидата. Хтели смо да унапредимо Уметничку школу да прерасте у факултет који би имао катедре за ликовну уметност, рестаурацију и конзервирање, а да се ослања на Завод за заштиту споменика културе. Нажалост, имамо отварање неких школа које се налазе на периферији за студирање деце представника локалне самоуправе и функционера владајуће странке који нису успели нигде да се упишу, па се уписују на ту лоцирану у једној основној школи у околини Краљева, а питање је да ли уопште постоји дозвола министарства да постоји на такав начин. И коме коначно треба школа која лиферује кадрове који вероватно неће можи да нађу запослење. Мислим на царинике и неке банкарске ескперте који се стварају на високим стручним школама поред постојећих факултета и сличних институција са четворогодишњим и петогодишњим трајањем – каже др Јовашевић. Такав предизборни програм Покрета за Краљево није наишао на разумевање дела бирача који су изашли на изборе што актуелизује питање структуре оних који су допринели да напредњаци освоје натполовичну већину. Бројке показују да је на изборе изашло тек нешто више од половине уписаних у бирачке спискове од којих је више од педесет одсто подржало оно што су нудили напредњаци са коалиционим партнерима. У таквим околностима онима који су изгубили мала је утеха што је власт формирана на основу подршке која минимално прелази четвртину бирачког тела. Још мања кад се зна да је током читавог изборног процеса све било мање значајно од активности владајуће коалиције да се паролама и бројним обећањима пружи подршка постојећем естаблишменту.

- Враћамо се уназад не двадесет него 200 година због програма састављеног од пустих жеља које служе као самоутеха. Ја знам да ме ти лажеш, али ја желим да верујем у те лажи, оне су мени утеха, ја ћу то подржати пошто интуитивно имам утисак да оно са чим се суочавам на тај начин одлажем за нека друга времена. Не знам где се броје гласови, како се

броје гласови, како се излази у Краљеву на изборе, па мислим да је Демократска странка далеко меродавнија да пружи нека објашњења јер су помније пратили те резултате и колико знам имају више информација. Наравно, било је диригованих напада које је Српска напредна странка пуштала преко својих сателита, па је сад време и на наплату. Оно што је индикативно град Краљево је постао талац политике Српске напредне странке, расправа и сукоба поједних фракција Српске напредне странке које се своде на заузимање позиција апсолутне моћи, јер је странка базирана по принципу аутократске политике једног човека и његових репликаната који се јаљају по унутрашњости и прухватају ако не његову идеологију, онда сигурно начин управе – каже др Јовашевић. Бољи познаваоци прилика на овим просторима склони су веровању да се, сем појдиних актера политичког живота, ништа значајније није десило у односу на период између два века кад су државом управљале готово исте снаге. Да ни међу чланицама владајуће коалиције не цветају руже сведочи несагласје између званичних и изјава у приватним разговорима који потврђују тезу како град не воде њихови представници у органима власти већ ограничен број људи две партије које имају специјалне односе. Због тога се одговори на бројна питања и не очекују од периферних социјалиста него носиоца политичке власти преточене у локалну под окриљем Српске напредне странке. Са позиције политичке опције која ни на који начин не учествује у раду градских органа, чак ни као опозиција, на многа дешавања у граду гледа се из другог угла, чини се и слободније. Поглед са те стране у по утицају на политичка збивања најзначајнијој партији указује на различите струје што је било највидљивије у време кад је, пре нешто више од годину дана, требало изабрати градоначелника. Свака од две најјаче имала је свог кандидата за најистакнутију фигуру локалне власти. У њиховом сукобу лансиран је трећи кандидат, др Јовашевић верује на предлог једне од ових, због очекивања да тиме обезбеђује услове да суверено влада. У редовима Покрета за Краљево влада уве-

рење да су очекивања изневерена у тренутку кад је нови градоначелник схватио да има политичку моћ већу од оних који су га лансирали. Од тренутка конституисања власти након локалних избора не престају критике опозиционих првака усмерене према носиоцима власти којима се замера да нису испунили обећања на којима су придобили поверење бирача. И док су прилика за то у највећем броју случајева седнице Скупштине града онима који нису успели да обезбеде учешће у овом виду политичког живота остају алтернативни начини за обраћање бирача. Иако је један од начина обраћање медијима чини се да ни они не показују превише интересовања за различита мишљења. Све присутније уверење да се од заокружења процеса конституисања локалне власти готово ништа значајно није догодило води ка ставу да је година дана свакоме ко има план, и одрешене руке, довољна да реши бројне проблеме.

- Ако остајете на власти пет, шест, осам година, ви се замарате, више немате идеја ни амбиција да нешто мењате и морате да мењате позицију, а једино глуп и неталентован човек може да жели да седи и има сву извршну власт осам, дванаест или шеснаест година. Ови су правили план о Краљевграду, платили без тендера идејно решење а ни једног тренутка нису урадили ништа да приступе томе. Завршили су спорстки центар који нису били у стању адекватно да упосле, завршили су мост који су демократе почеле да раде на несретној локацији. У међувремену су постављали људе који су радили оно што је невероватно. То су рушења поједних објеката под заштитом државе, писања писама ресорним министрима да се уклоне ознаке о заштити појединих објеката да би њихови инвеститори могли да граде. Срушена је зграда Шах клуба и зграда у Карађорђевој преко пута „Хаване“ која је била под заштитом државе, а у Улици цара Лазара кућа која амбијентално припада центру града, тако да су за месец дана срушена три објекта на ударним локацијама – каже др Јовашевић. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

37

38

МАГАЗИН 13.8.2017.

39

40

Душан Ђорђевић

МАГАЗИН 13.8.2017.

Знаменити Краљевчани: Душан Ђорђевић (1)

- Одлазак од куће са само петнаест година није честа појава, али је жртва која мора да се поднесе зарад виших циљева.

– Прва такмичења још од трећег разреда основне школе.

– Сваке године такмичење из по којег предмета више.

– Широка лепеза интересовања. – Највећи број такмичења завршен са максималним бројем поена и златном медаљом.

– Најбољи на последњој Међународној олимпијади из физике.

– Дуг и тежак пут до успеха

Фото: М. Радовновић

НАЈБОЉИ МЕЂУ НАЈБОЉИМА

41

42

МАГАЗИН 13.8.2017.

Д

а се старосна граница између обичних и знаменитих људи помера наниже на најбољи начин потврђује Душан Ђорђевић који је још као тинејџер успео да постигне толико значајних резултата колико нека значајна имена из локалне средине не би ни за више живота. Тешко да би било ко у овој средини, ако се искључе чланови породице и они који су са њима у блискијој вези, и знао за овог деветнаестогодишњака да претходне недеље није био гост градоначелника Краљева др Предрага Терзића који није могао да сакрије изненађење да је, после толико краљевачких спортиста са медаљам различитог сјаја, примио суграђанина чије златно одличје сјаји много јаче. Повод је чињеница да је стечено знањем које је надмашило више од четири стотине младих из 86 земаља са свих континената окупљених у Индонезији спремних да докажу предност у познавању физике и њених законитости. Они чију пажњу свакодневно привлаче освајачи светски вредних спортских резултата добро знају да се до њих долази дуготрајним и напорним радом. Тешко је поверовати да било ко од њих верује како се до исто толико значајних резултата на пољу науке долази уз бар толико, ако не и више, рада који је тешко поредити са физичким. Деца са простора Хигијенског завода су, од кад на овоме месту постоји велико насеље, усмерена према Основној школи „Браћа Вилотијевић“ у којој је Душан још у првом разреду открио посебно интересовање за математику. Оно је пуне две године расло а кулминирало у трећем кад се појавила жеља да то што је научио упореди са школским друговима, а онда и ученицима истог узраста из других школа. Такмичења основаца из математике почињу већ у трећем разреду, а прво на које је изашао Душан потврђује да му, бар на том узрасту, није било премца. За конкуренцију у оквиру школе знало се и пре почетка такмичења али је општинско такмичење, у знатно јачој конкуренцији, потврдило да нема задатка који није могао успешно и на време да реши што потврђује освојених максималних сто поена. Чини се да је од тог тренутка баш

овај број оно што ће обележити наредне године живота и учврстити жељу да све више понире у тајне које крије математика. Са сваком новом школском годином подиже се ниво знања, а укључује у и по који ранг више за одмеравање снага са вршњацима. На овом узрасту то је окружни ниво пред који се учинило да треба вежбати много више, а колико је било плодотворно потврђује нових сто поена и доказ да је математика област у којој постоји добар ниво знања. Победе на такмичењима из математике повод су за жељу да се опроба и у другим областима, а у петом разреду прилику за то пружила су квалификациона и окружно такмичење из историје. У овом тренутку чини се илузорним понављати да је и на окружном такмичењу из овог предмета достигнут врх са освојених сто поена. Сваки нови разред је прилика за нове изазове, јер су у наставни програм уврштени нови предмети. У шестом разреду то је физика коју на том нивоу карактеришу једноставни задаци који више подсећају на математику, а њено добро познавање додатни мотива амбициозном основцу да провери знање и у овој области. Резултат су победе на свим нижим нивоима и пласман на државно првенство из математике, али и физике, Душан каже сасвим неочекивано. У то време био је једини представник школе што није могло да остане незапажено и подстакне и друге ученике да пођу истим путем о чему сведочи податак да је у шестом разреду до државног нивоа успело да стигне шесторо Краљевчана, следеће три пута више. Као ученик седмог разреда Душан је на државном нивоу потврдио примат у области физике, а колекцији медаља додао и бронзану из хемије што је било довољно да компензира неуспех у квалификацијама из математике.

- Сви су са одушевљењем прихватили постигнуте резултате, јер школа раније није имала таквог ученика, а и ја сам био пресрећан јер ми је та прва награда много значила. Подстакнут наградама и искуством следеће године сам планирао да упишем Математичку гим-

назију у Београду. Жеља ми је била да упаднем у менторско одељење од двадесетак најбољих на свим такмичењима, па сам доста радио за такмичење из математике и физике како бих скупио што више бодова значајних за упис. Те године сам учествовао на пет државних такмичења, из математике сам узео трећу а из физике прву награду. Кад сте окружени са толико ученика који имају иста интересовања, и успешни су на такмичењима, много је другачија атмосфера у смислу да вучете једни друге, на један позитиван начин се такмичите и због тога је тај период школовања био сјајан – прича Душан. Није неуобичајено да се онима који постижу значајне резултате на различитим пољима постави питање како на овом узрасту све успевају да ускладе са редовним обавезама у школи. Душан потврђује да за десет година колико се такмичио из различитих предмета то никада није представљало проблеме, јер је комплетно школско градиво савладавао без значајнијих проблема па је време потребно за припрему такмичења било једнако ономе које су други ученици трошили извршавање редовних школских обавеза. И поред тога било је довољно слободног времена сем у време припреме пријемног испита за упис у Математичку гимназију. Колико га је добро припремио сведочи податак о максималном броју поена што води ка остварењу зацртаног циља и сврставање међу двадесетак најбољих међу најбољима. Пет одељења првог разреда раде по програму који се не разликује много од оног у класичним гимназијама, сем што је на рачун музичког образовања повећан фонд часова математике, физике и информатике. Одлазак од куће са само петнаест година није честа појава, али је жртва која мора да се поднесе зарад виших циљева. Такав је много раније себи поставио Душан у тренутку кад је, по угледу на двојицу старијих Краљевчана у овој школи, одлучио да се посвети науци. Да се почетна криза лакше преброди у значајној мери је допринео дом ученика конципиран на начин да је скоро цео спрат издвојен за ученике Мате-

43

13.8.2017.

МАГАЗИН

44

матичке гимназије.

- Окружен сам људима које познајем, цимери су ми били другови из одељења и генерације, па је домски живот протекао врло лагодно. За услове које смо имали не могу да кажем да су бајни, али су довољни да нема видљивих мана и недостатке. Дом има позитивну страну, јер вам никада не може бити досадно кад имате некога са ким можете да причате о истим интересовањима, у крајњем случају да вам помогне уколико заглавите на неком проблему. С друге стране одвојени сте од породице што може бити мало тежа околност, али се временом навикнете. У Краљеву сам био један од најбољих ученика а, како су другови који ме окружују изгледали боље од мене, хтео сам да покажем да сам и ја добар што је деловало врло позитивно. Ту су били људи који су раније постизали успехе на међународним такмичењима о којима су писале новине, па сам волео да се то и мени деси, али нисам очекивао да је толико реално. У првој години сам се посветио физици у чему ми је много помогла разредни старешина Наташа Чалуковић, можда и најбољи професор физике на овим просторима чије књиге које користе гимназијалци. Одличан је професор што је мене додатно мотивисало да радим иако не могу тачно да дефинишем који је део њених предавања утицао да се определим за физику за коју сам већ у првом разреду освојио прву награду на државном такмичењу – каже Душан. Током циклуса такмичења ученици који раде по програму Математичке гимназије одвојени су од других, па је сврставање у њихово друштво након уписа у средњу школу представљало нови велики изазов, а победа у таквој конкуренцији посебан мотив за жељу да се окуша у међународној конкуренцији. Уверење да шанса постоји искристалисала се после прве победе, а чињеница да је за учешће потребно знање из сва четири разреда средње школе подстакло жељу да се за преостале три године савлада током летњег распуста. Душан признаје да стечено знање није довољно за такмичење на највишем нивоу, али је корисно за лак-

ше савладавање током редовног школовања. Велики потенцијал није остао незапажен, али су професори проценили да пре изласка на велику сцену треба проћи низ мањих такмичења како би се стекло потребно искуство. Прва прилика је било такмичење у Румунији, у конкуранцији ученика из петнаестак земаља, али тек што се спремност потврди на изборном у оквиру школе. Кратке припреме биле су довољне да, се на основу трећег по реду резултата, обезбеди место у петочланом тиму а још неколико дана и за треће место на овом међународном такмичењу. Иако се такмичење не сврстава у врхунска светска успех на њему се сматра значајним због потврде да и на међуанродном плану може да се носи са вршњацима. Такмичење у Казахстану наредне године је по масовности знатно веће него оно у Румунији а Душан је, као члан двочлане српске екипе, успео да понови успех и освоји бронзану медаљу која је, каже, била сјајнија од претходне јер је освојена на већем такмичењу. Податак да је још у другом разреду на републичком такмичењу успео да надмаши све старије, и значајни успеси на међународним такмичењима, пресудно су утицали на одлуку да физика постане предмет посебног интересовања. Врхунац у овој области представља Међународна олимпијада до које пут води преко Српске физичке олимпијаде као изборне за велика такмичења. Иако се девето место у конкуренцији старијих сматра значајним није било довољно за састав екипе од пет најбољих, па је на нову шансу требало да се причека годину дана.

- То ме није обесхрабрило па сам покушао следеће године и успео и био трећи на такмичењу. У четвртом разреду сам био први на републичком, а потом је дошло изборно за велику Олипијаду где сам био трећи на листи од пет. Прво сам отишао на такмичење у Румунији и освојио златну медаљу, а потом велику Олимпијаду прошле годину Швајцарској. Иако сам очекивао да је мања по броју учесника било их је око 400 из више од осамдесет земаља. Атмосфера је другачија од свега што

сам до тада искусио зато што учесници долазе са свих страна света, сви се интересују за физику, измењујемо утиске и мишљења, а радимо два дана што буде јако напорно али се на крају исплати ако успемо да остваримо неке резултате. На великим такмичењима ради се два дана по пет сати, првог два одвојена експеримента а другог три теоретска задатка од којих се у сваком траже решења за дванаест до тринаест различитих проблема. Иако пет сати делује као дугачак временски интервал никад не стигнемо да урадимо све – каже Душан. Олипијада је индивидуално такмичење на коме свако ради за себе. Званични језик је енглески због чега такмичари долазе у пратњи два тим лидера који су физички одвојени од такмичара са којима им је ускраћена свака комуникација. Кад дан пре такмичења добију задатке треба да преведу текст како би свако радио на језику који најбоље разуме. Оно што је током два дана на првом великом такмичењу у Цириху успео да реши било је довољно да Душан освоји бронзану медаљу. Пласман до највишег ранга пружа повољност учешћа и на нижим а Душан је на једном у Русији, као и већ добро познатим у Румунији и Казахстану, успео да докаже како му нема премца у овој области. Циклус квалификација почиње општинским такмичењима у јануару, у фебруару окружна што је још једна потврда да осим победе не познаје друге резултате. Значајнијим се чини изборно такмичење за Међународну олипијаду из физике на коме је у априлу ове године учествовало дванаест најбољих ученика Математичке гимназије и још осам из других које не раде по овом програму. Такмичење познато као Српска физичка олимпијада налик је на међународну, а прилика је за избор петочланог тима који ће представљати земљу на завршном такмичењу. Други по вредности резултат био је довољан за место у петочланом тиму у коме су били још Марко Шушњар, Огњен Стошић и близанци Бојан и Новак Станојевић из нишке Гимназије „Светозар Марковић“. Т. Радовановић

45

Из новинарских удружења

МАГАЗИН

13.8.2017.

СВЕ ВЕЋИ ПРОБ

46

- Од почетка ове извршено шест физичких напада на новинаре и медијске раднике. – Удружење новинара Србије у бази за ову годину евидентирало 38 појединачних случајева у којима су се запослени у медијима жалили на различите нападе и притиске.

- Удружење је реаговало у 25 случајева а забележило и шест физичких напада. - Док Влада Србије преко Министарства културе и информисања и буџета подстиче новинарско истраживање корупције, стања људских и мањинских права, трошењa новца пореских обвезника и слично, преко Министарства финансија и Пореске управе на тај новац убира порез као да се ради о профитној, а не од државе подстакнутој делатности

БЛЕМИ МЕДИЈА

47

13.8.2017.

МАГАЗИН

48

У

дружење новинара Србије указује на поразну чињеницу да је од почетка ове године извршено шест физичких напада на новинаре и медијске раднике, а да је у својој бази за ову годину евидентирало 38 појединачних случајева у којима су се жалили на различите нападе и притиске, или су они објављени у медијима. Удружење је реаговао у 25 случајева а забележило шест физичких напада, од којих су сви пријављени надлежнима, или они по службеној дужности воде истрагу, као и пет случајева вербалних напада. У једанаест случајева новинари и медијски радници пожалили су се да им је онемогућен рад јер им није било дозвољено да постављају питања, односно да присуствују догађају, а у седам су забележене интернет претње и претње изнесене преко штампаних материјала. Интернет претње најчешће су упућиване преко друштвене мреже Фејсбук, а забележено је и

четири случаја обарања или хаковања сајтова. У евиденцији овог удружења, поред наведених, прате се и случајеви обијања и преметачине стана Драгане Пећо, тужба за уцену против Антонија Ковачевића, као и замрзавање банковних рачуна „Адрија медија групе“ од Пореске управе Србије.

Физички напади Нападачи који су у јануару претукли сниматеља турске новинске агенције Анадолија Нихада Ибрахимкадића у близини железничке станице у Београду још увек нису идентификовани а иако је оштећеном, који се након контроле због повреда задобијених у инциденту у фебруару састао са инспекторима, потврђено како је истрага у току до данас нема никаквих информација о њеним резултатима.

У априлу се догодио напад на главног уредника Телевизије Ваљево Плус Предрага Лучића и камермана Василија Ристовића који су код каменолома у селу Пријездић нападнути од стране неколико непознатих особа. Први је на удару био камерман коме је са камере скинут акумулатор а кад се умешао, уз псовке и претње, више удараца песницама у леђа добио и Лучић. Јавни тужилац је обојицу позвао и саслушао у својству оштећених лица и најавио да ће поступак бити настављен од септембра. На дан инаугурације Александра Вучића на место председника Србије крајем маја непознате особе, за које се претпоставља да су обезбеђивали скуп, физички су са места догађаја испред Скупштине Србије удаљиле новинарку „Данаса“ Лидију Валтнер и фоторепортера и повременог сарадника Танјуга Милутина Марковића. Према јавно доступним информацијама

Прво основно јавно тужилаштво у Београду је од МУП-а, у јуну ове године, затражило да прикупи обавештења о нападима на новинаре и медијске раднике тога дана. У мају је претучена и доскорашња новинарка и уредница приштинског листа „Зери“ Арбана Џара, а фоторепортер Српског телеграфа Милан Лучић у јуну је пријавио да га је физички напао, и нанео му телесне повреде, певач Александар Вуксановић.

Други случајеви Како су Удружењу новинара Србије потврдили запослени у РТВ Шабац сајт ове телевизије оборен је у јануару „након гостовања Велимира Илића у емисији ’Интервју’“, а како се ништа слично касније није догађало случај није ни прјављиван надлежним органима. До почетка августа хаковани су и

сајтови недељника „Време“, емисије „Слободно српски“ и агенције Танјуг, а одговрни за то ни у једном случају нису откривени. Удружење новинара Србије је у марту први пут искористило могућност коју пружа Споразум о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара, па је пријавило претње бившој главној и одговорној уредници ТВ Апатин Весни Милановић Симичић којој је на јавном месту прећено смрћу. Како је тада потврдла Удружењу новинара Србије 18. фебруара је са пријатељицама, међу којима је била и новинарка Ведрана Познановић, била у апатинском кафеу када јој је иза леђа пришао непознати мушкарац, повукао за раме и рекао: „Не знаш ко сам, па и не треба, јер упамтићеш ти нас напредњаке, као што нас је упамтио и Жика Смиљанић. Ти си свиња, затрли смо њему семе, а и теби ћемо. Затрћемо те до краја, да не постојиш. Чујеш

ли ме шта ти говорим, не знаш ти ко смо ми и шта можемо да ти урадимо! Боље би било за тебе када си отишла да се више никад ниси ни враћала, јер ово је сада напредњачки град“. Полиција је саслушала све актере, а Основно јавно тужилаштво у Сомбору, како је потврђено Удружењу, одлучило да не покреће кривични поступак против осумњиченог, „с обзиром да се у његовим радњама нису стекла законска обележја нити једног кривичног дела“. У марту је евидентирана одлука локалних власти да не продуже уговор о закупу ТВ Форум из Пријепоља, а директорка телевизије Милева Малешић потврдла да још није окончан судски поступак због тужбе коју су ради исељења покренуле локалне власти. У истом месецу уредник портала „Јужне вести“ Предраг Благојевић пријавио је полицији да га је непозната особа из аутомобила паркираног у центру Ниша снимала видео камером.

49

13.8.2017.

МАГАЗИН

50

Како је тада рекао телефоном је фотографисао аутомобил након чега је возач дао гас и побегао. Помака у истрази нема, а последње обавештење од Тужилаштва потврђује како је од полиције тражено да, на основу фотографисаног броја таблица, утврде чије је возило. Резултата још нема јер полиција то није успела да уради са образложењем да се два последња броја не виде јасно. Иако је тужилац је тражио да га полиција сваких седам дана обавештава о напретку у истрази, њени припадници се месецима не оглашавају. Незваничне информације потврђују да се на тужилаштво врши притисак да поступак окарактерише као неовлашћено снимање, за шта се не води поступак по службеној дужности. Иако су сувласника телевизије „Спектри“ Џељаља Бељуљија у априлу, како је рекао Удружењу новинара Србије, у Бујановцу вербално напали

председник Националног савета Албанаца Јонуз Муслиу и његови синови „највероватније нису имали намеру да га физички повреде, већ да га ућуткају“. Бехљуљи је потврдио како је добио решење из тужилаштва у коме пише да нема доказа за даље гоњење осумњиченог јер је реч о вербалном деликту. Тужилаштву за високотехнолошки криминал у јуну је пријављена претња коју је на личном Фејсбук профилу добила новинарка портала „Цензоловка“ Марија Вучић, а главни и одговорни уредник овог сајта Перица Гуњић потврдио је Удружењу новинара Србије да још увек нису добили никакав одговор из Тужилаштва у вези са претњом у којој је писало: „Камењарко, ићи ћеш под мач убрзо’“. Четвртог дана јула на Радио Ваљеву је сваких сат времена емитовано отворено писмо Зорана Мајдака, власника компаније у оквиру које послује

ова радио станица, а у коме он вређа портал kolubarske.rs и његову уредницу Дарију Ранковић. Стан новинарке портала КРИК Драгане Пећо обијен је 7. јула, а провалници су како је тада саопштено, испретурали ствари али нису однели ништа од вредности. У вези са овим случајем из кабинета министра унутрашњих послова потврђено је како се интензивно ради на расветљавању свих околности. Месец дана након преметачине стана новинарка је све више убеђена да случај има везе са њеним радом, а од почетка истраге нико од надлежних је није је обавестио о резултатима.

Финансијски проблеми медија Коалиција новинарских и медијских удружења, коју чине Удружење новинара Србије, Независно удруже-

ње новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација независних електронских медија у Локал прес, упутила је позив министру финансија Душану Вујовићу и Влади Србије да се у планираним изменама Закона о порезу на додату вредност јасно одреде да пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја не подлеже плаћању ове обавезе. Закон о јавном информисању и медијима прописује подстицање остваривања јавног интереса кроз суфинансирање медијских садржаја на локалном, покрајинском и републичком нивоу за који се издвајају буџетска средства, па Коалиција сматра да је плаћање пореза на додату вредност на новац одобрен кроз ове јавне конкурсе дубоко погрешна мера, јер се не ради о комерцијалној услузи нити промету робе и услуга, већ о обавези државе да обезбеди јавни интерес кроз производњу медијских садржаја.

Медијска удружења сматрају да у овом случају локалне, покрајинске и републичке власти не купују простор у медијима, јер то нису огласи или друге специјализоване медијске услуге као што су преноси скупштинских заседања, већ подстицајна средства којом држава остварује своју улогу у медијској сфери. И док с једне стране Влада преко Министарства културе и информисања и буџета подстиче новинарско истраживање корупције, стања људских и мањинских права, трошењa новца пореских обвезника и слично са друге, преко Министарства финансија и Пореске управе на тај новац убира порез као да се ради о профитној, а не од државе подстакнутој делатности. Коалиција позива министра Вујовића и Министарство финансија да се хитно упознају са суштином пројектног суфинансирања медијских садржаја како их је прописао Закон о јавном информисању и медијима уз нагласак да

се забрињавајућим сматрају различита тумачења и поступања пореских управа да се порез на додату вредност плаћа, односно не плаћа на добијена средства, обесмишљавају пројектно суфинансирање медијских садржаја и уништавају медије. Медији на све трошкове који настају у производњи медијског садржаја од јавног значаја плаћају порез на додату вредност и друге порезе и доприносе, па се сулудим сматра што се, још једном, целокупан износ одобреног новца за пројектно суфинансирање додатно оптерећује овом обавезом. Због тога се сматра да је јасно прописивање да је пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса ослобођено пореза на додату вредност преко потребна мера како би се дала шанса за преживљавање посебно локалним медијима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

51

52

53

Трећи скуп власника мотокултиватора у Прогорелици

ЉУБИМАЦ КАО Ч - Становници Прогорелице су почетком осамдесетих година прошлог века због недостатка финансијских средстава и уситњености земљишта мотокултиватору као пољопривредној машини дали предност у односу на трактор. - Након окупљања, и кратког културно-уметничког програма, дефиле учесника до Бугарске чесме. – За посетиоце богат културно - уметнички, спортски, забавни и угоститељски програм. - За учеснике са најкреативнијим „љубимцима“ обезбеђене су пригодне награде.

– Дводневни фудбалски турнир „Фрезијада 2017.“ - Месна заједница Прогорелица, ОФК „Прогорелица“ и Удружење грађана „Долина Краљева“. – Сеоске спортске игре код Бугарске чесме

МАГАЗИН

13.8.2017.

П

54

осле два пута успешно организована скупа мотокултиватора данас се власници ове врсте возила трећи пут састају на истом месту у Прогорелици где непосредно пре него сат огласи прву половину дана по-

чиње „Фрезијада 2017“. Организатори обећавају да госте као и претходних година, поред стандардног дефилеа фреза, очекује богат културно-уметнички, спортски, забавни и угоститељски програм. За учеснике са

најкреативнијим „љубимцима“ обезбеђене су пригодне награде а прилика да буду даривани по неком неће бити ускраћена ни најмлађим посетиоцима. Дан пре свечаног отварања мани-

ЧЛАН ПОРОДИЦЕ фестације, уз учешће фудбалских екипа из Прогорелице, Богутовачке Бање, Матаруга и Врдила, отпочео је истоимени фудбалски турнир који организује ОФК Прогорелица, а завршни окршаји комшијских тимова почињу данас у поподневним часовима у терминима од 16 и 18 сати. Становници Прогорелице су почетком осамдесетих година прошлог века због недостатка финансијских средстава и уситњености земљишта мотокултиватору као пољопривредној машини дали предност у односу на трактор. Зато ово село има највише мотокултиватора по броју домаћинстава и са поносом то истиче, а љубав према овим возилима је таква да се сматрају делом породица и често називају својим „љубимцима“. Организатори забавно-ревијалне манифестације, која има за циљ да окупи све љубитеље ове пољопривредне машине уз лепо дружење, и

ове године су Месна заједница Прогорелица, ОФК „Прогорелица“ и Удружење грађана „Долина Краљева“. До 11 сати предвиђено је окупљање учесника код предузећа „Пантелић“ доо, на правцу магистралног пута Краљева – Рашка, а четрдесетак минута касније полусатни културно-уметнички програм. Дефиле мотокултиватора кроз село завршава се на ливади поред Бугарске чесме где ће два сата иза поднева почети сеоске спортске игре. На истом месту јуче су одигране две полуфиналне фудбалске утакмице, а победници се данас од 18 сати боре за прво место на турниру „Фрезијада 2017. Иако прве године нико од организатора није очекивао бум чини се да се за манифестацију чуло далеко ван Краљева. Томе су у значајној мери допринели медији, телевизије Б92 и Пинк, али и локалне радио станице које су вести о дешавањима у овом крају да-

нима преносиле до својих слушалаца. Свима се допала оригиналност идеје о окупљању ових возила јер сличних, сем тракторијаде у Војводини, нема више нигде у ширем региону. Највећи број мотокултиватора на досадашњим скуповима било је из Прогорелице, али се и ове године очекује да стигну заљубљеници у ову интересантну машину из Богутовца, Конарева, Лопатнице, Грдице, чак и Кованлука и још даљих делова градског подручја. Организатори потврђују да је циљ манифестације окупљање једно дружење како би се мотокултиватор промовисао као скоро заборављена пољопривредна машина. Уједно не крију жељу да помогну власницима како би легализовали ова возила и добили уредне регистарске таблице што би им помогло да се без страха крећу путевима као и остали учесници у саобраћају. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

Двадесет шести Жички духовни сабор – Преображење 2017.

МАГАЗИН

13.8.2017.

ЖИЧА ЧЕДО ПЧ

56

- Жички духовни сабор – Преображење баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине, с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних вредности из области културе и историјске прошлости. – Свечано отварање у Народном музеју у среду 16. августа. – Жичка хрисовуља се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва. – Овогодишњи добитник песник Мошо Одаловић због чисте духовне радости у песмама за децу и безазлене. – Богат програм манифестације. - Жички духовни сабор – Преображење 2017. затвара се у суботу уручењем Жичке хрисовуље

ЕЛИЊЕГ ТРУДА

Ж

ички духовни сабор најстарија је преображењска културна манифестација у Србији започета иницијативом песника краљевачког Књижевног клуба. Први пут је одржан 1992. године да би већ наредне прерастао у градску манифестацију чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб, а домаћин Град Краљево. Председник Организационог одбора, којег сачињавају представници организатора, Српске православне цркве и зачетници манифестације, по функцији је градоначелник Краљева. Сабор баштини највредније из срп-

ске културне традиције и заоставштине, с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних вредности из области културе и историјске прошлости, а зачет је у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи, сакупљених у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Уследила је промоција едиције „Слово“, од пет књига песама краљевачких аутора, у издању Књижевног клуба и Графичко-издавачког предузећа Слово и тада је одлучено да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља и оригинална икона.

Манифестација је три пута мењала назив. Прве године названа је Дани Преображења, у периоду од 1993. до 1996. је одржавана под називом Српски духовни сабор - дани Преображења, да би се од 1997. усталио и задржао до данас назив Жички духовни сабор - Преображење. Саставни део Сабора били су научни скупови који доприносе новом читању прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова, а четири најначајнија су „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича-уметност, историја“ и „Рудо Поље - Карановац – Краљево: од првих

57

13.8.2017.

МАГАЗИН

58

помена до Првог светског рата“. У оквиру Сабора организоване су бројне ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике, комповане по мотивима народног стваралаштва и традиционалне музике. На Спасовдан сваке године жири Жичког духовног сабора – Преображење традиционално саопштава име добитника Жичке хрисовуље која представља једну од најпрестижнијих песничких награда у Србији. Награда се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва, а овогодишњи жири у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, били прошлогодишњи добитник Живорад Недељковић, затим Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Милош Милишић, једногласно је донео одлуку да добитник престижног признања за 2017. годину буде песник Мошо Одаловић.

Повод за овакву одлуку је да је његова визија Жиче као чеда пчелињег труда и љубави, један од најизразитијих домета његове непатворене лирске духовности, што саговорнике испрва тражи у деци, а потом и у онима што се безазленства нису одрекли. Песник је награду заслужио и због чисте духовне радости у песмама за децу и безазлене. Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, уручује се у Жичи 19. августа а поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор. О делима лауреата разговара се за округлим столом критике, а након тога, краљевачка библиотека штампа зборник радова, незаменљиво штиво за изучаваоце домаће поезије. Римска дворана Библиотеке града Београда и ове године је била место на коме је, представљањем зборника са

прошлогодишњег округлог стола посвећеног добитнику Хрисовуље, најављен овогодишњи Жички духовни сабор. Реч је о књизи коју сачињавају прилози учесника научног скупа о песничком делу прошлогодишњег добитника Живорада Недељковића. Зборник је уредио др Драган Хамовић, представила га је мр Ана Гвозденовић, уредница у издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, а присутнима је приказан кратки филм о прошлогодишњем Сабору. Двадесет шести Жички духовни сабор ће у среду 16. авуста у краљевачком Народном музеју отворити градоначелник Краљева др Предраг Терзић, а прва манифестација је изложба „Шапат кроз вечност ћилима“. Повод је податак да ћилимарство представља најзначајнији сегмент текстилног стваралаштва у Србији који припада ткачком занату, а овај део српске традиције је занимљив због

док свакодневног живота народа. На изложби чији је аутора Виолета Цветаноска биће представљен 31 ћилим из заоставштина српских породица. Изложбу ће отварити Драгиња Маскарели, а у музичком делу програма наступити Градски хор Црвчанин под руководством Радоша Гвозденовића. Већ следећег дана у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ биће отворена изложба „Моша пчелино чедо“ Ане Гвозденовић и Ивана Спасојевића посвећена овогодишњем добитнику Жичке хрисовуље, а који минут касније и представљање Моша Одаловића о коме ће говорити Владимир Димитријевић и Бранко Стевановић. Пре подне уочи дана кад се уручије значајно признање по традицији је време одржавања округлог стола посвећеног добитнику. О поезији Моша Одаловића, под председавањем Јова-

на Љуштановића, говориће Љиљана Пешикан Љуштановић, Валентина Питулић, Зорана Опачић, Јелена Панић Мараш, Јана Алексић, Ана Гвозденовић, Славко Стаменић, Миломир Гавриловић, Оља Василева и Немања Каровић. Александра Новаков ће у музеју говорити о стубовима српске просвете у Османском царству између 1878. и 1912. године, а од 21 у дворишту Аџића куће, у оквиру традиционалне манифестације Преображење песници, наступити Раде Танасијевић, Предраг Бјелошевић, Војислав Карановић, Небојша Лапчевић, Јана Алексић, Милојко Милићевић, Оливера Недељковић и Бојана Стојановић Пантовић. Жички духовни сабор – Преображење 2017. затвара се у суботу уручењем Жичке хрисовуље уз учешће Љиљане Пешикан Љуштановић, др Драгана Хамовића, Моша Одаловића, Небојше Дугалића и Градског хора Црвчанин.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

комбинације и вештих односа боја, односно невероватне хармоније због које представља културно наслеђе које је веома инспиративно. Колекција ћилима Етнолошког одељења Народног музеја у Краљеву почела је да се формира са оснивањем ове установе 1950. године и данас броји 142 предмета. Збирку чине ћилими који су ту доспели путем поклона и откупа, а добри познаваоци ове врсте стваралаштва потврђују како етнографски материјал има велику културну и уметничку вредност. Ћилими који се налазе у музејској збирци разликују се по ликовним и техничким карактеристикама, али и по функцији, а сакупљани су током 67 година постојања Музеја. У сваком од њих се генерише идентитет, како индивидуални тако и национални, али и личне интимне приче због чега се сматра да представља магију а ткање својеврсну терапију. Он је одговор на људску пролазност, али и све-

59

60

МАГАЗИН 13.8.2017.

61

Нови допринос историји спорта у Краљеву

МАГАЗИН

13.8.2017.

СПОМЕНАР КРАЉ

62

- Књига др Милана Матијевића „Споменар краљевачког бокса“, због савршеног приступа и једноставности, једна од најбољих ове врсте од седамдесетих година прошлог века. – Споменар посвећен спортистима који су отишли с оне стране сунца, онима који се још сећају времена успеха и падова, али и породицама из којих су потекла значајна боксерска имена. - У Краљеву бокс популарнији од фудбала. – Боксерски ринг у центру града и стадиону Фудбалског клуба Слога. – Током седам деценија бројне промене имена и састава боксерских клубова. – Из Краљева потекао велики број појединачних првака државе и чланова националног тима

ЉЕВАЧКОГ БОКСА

П

редстављање једне књиге у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ одавно није изазавало толико интересовање колико последње из богатог опуса др Милана Матијевића која, под називом „Споменар краљевачког бокса“, сведочи о богатој историји овог спорта као племените вештине. Ако би се масовности и могла упутити трунка сумње онда никако чињеници да се на једном месту нашло толико значајних јунака овог јединственог издања. Књига коју је рецензент др Миливоје Симић Бели, због савршеног приступа и једноставности, оценио једном од најбољих ове врсте од седамдесетих го-

дина прошлог века значајна је из много разлога, пре свега зато што је једна од ретких које говоре о историји краљевачког спорта. У књизи је обухваћен период од 1936. године када су краљевачки младићи показали прво интересовање за овај спорт, начинили прве кораке у боксу, први пут ставили боксерске рукавице и изашли на ринг. Аутор подсећа на бројне реорганизације и промене имена боксерских клубова у Краљеву, ревијалне и првенствене мечеве, победе и поразе, освајање екипних и појединаних титула, али и личности које су проносиле спортску славу Краљева током последњих седамдесет година.

Др Матијевић посебно наглашава да је књигу посветио спортистима који су отишли с оне стране сунца, онима који се још сећају времена успеха и падова али и породицама из којих су потекла значајна боксерска имена. Присутнима, међу којима је био значајан број боксерских ветерана, пружена је посебна прилика да се, уз помоћ кратког филма, подсете на прве кораке спорта који је у једном периоду популарношћу надмашио и фудбал. Филм др Матијевића потврђује да су почетком друге половине четврте деценије прошлог века у Краљево почели да долазе бројни радници који су посао налазили у државним предузећима, пре свих Же-

63

МАГАЗИН

13.8.2017.

лезничкој радионици и Фабрици аероплана. Са собом су донели интересовања за нове спортове, тенис, хазену, бокс, бициклизам и друге, а београдске новине „Политика“, „Правда“ и „Време“ све чешће, у оквиру актуелних спортских вести, писале и о боксу. Прилика да се чује жива реч били су први радио апарати, углавном у краљевачким хотелима „Париз“, „Београд“, „Европа“ и „Југославија“, а гости су поред осталих спортских, са посебном пажњом, ишчекивали оне о боксу. Све то утицало је на пораст интересовања за боксерски спорт које посебно долази до изражаја после ослобођења земље од немачке окупације. Већ прве године након ослобођења преживели спортски радници и спортисти су, уз помоћ нових органа власти, основали градско фискултурно друштво под називом „Слобода“. И у оквиру синдикалних организација великог броја краљевачких предузе-

64

ћа оснивана су фискултурна друштва, а у њима различите спортске секције међу којима доминирају фудбалске, стрељачке, стонотениске, одбојкашке, шаховске и друге. На железници формирано је Спортско друштво „Локомотива“, у државној Железничкој радионици Спортско друштво „Металац“, а процена да би спортски живот у граду могао да се организује на бољи начин 1947. године је водила ка спајању спортских друштава „Слобода“ и „Локомотива“ од којих је формирана спортска организација под именом Спортско друштво „Слога“ у оквиру кога је постојала и боксерска секција. Интересовање за бављење боксом превазишло је и најоптимистичкија очекивања, па је у тренинге укључен велики број младића жељних да на такмичењима докажу супериорност над другима. Више пријављених од потреба за формирање стабилне екипе било је

повод за интерно првенство у оквиру клуба да би најбољи боксери наредних шест година под именом Спортског друтва „Слога“ наступали на бројним ревијама и пријатељским мечевима, а екипа се такмичила и у оквиру Боксерског подсавеза Западне групе Српске лиге где је остваривала солидне резултате. У Ранковићеву је 1948. године основано ново спортско друштво, под именом „Железничар“, а у оквиру њега и боксерски клуб у кога су, због бољих материјалних услова, прелазили боксери других градских екипа. „Железничар“ је као квалитетнија екипа од „Слоге“ и „Металца“ добио прилику да се, у периоду између 1948. и 1953. године, такмичи у оквиру Нишког боксерског подсавеза, а боксери добили бројне повластице, међу њима за бесплатна путовања железницом и коришћење сале за тренинге у Дому железничара. Све то је доприносило да клуб на различитим

такмичењима постиже значајне резултате, а у екипним надметањима буде успешнији од екипа из других градова. Значајним се чине и резултати у појединачној конкуренцији посебно кад је на првенству Србије Драгиша Станојевић Влајац доспео до финала, а Новица Манасић у тешкој категорији освојио треће место. Значајни појединачни и екипни резултати, којима су у значајној мери допринели бројни спортски радници, били су одлучујући за одлуку да се Боксерском клубу Железничар повери организација појединачног првенства Нишког боксерског подсавеза. Уверење да би се удруживањем дошло до још значајнијих резултата водило је спајању краљевачких боксерских секција и клубова што је, након оснивачке скупштине 1953. године, резултирало формирањем иницијативног одбора за формирање јединственог са именом

„Раднички“. Подаци из тог периода потврђују да је скупштини присуствовало педесетак боксера и пријатеља овог спорта, а одлучено је и да се клуб такмичи у белим дресовима са натписом БКР. „Раднички“ је у оквиру Нишког боксерског подсавеза постизао значајне резултате све до пред крај јануара 1958. кад је променио име у Боксерски клуб „Ибар“, а за председника изабран познати краљевачки стоматолог др Никола Поповић. Међу значајније резултате сматра се пласман тешкаша Катића међу пет најбољих у Југославији, али и пет победа у финалу Нишког боскерског подсавеза кад су прваци постали Сретовић у перолакој, Дробњаковић у велтер, Илић у средњој, Димитријевић у полутешкој и Ђукић у тешкој категорији. Није прошло много времена пре не-

го су краљевачки боксери, пред почетак такмичења у оквиру Српке боксерске лиге 1958. године, почели да излазе на ринг као чланови Боксерског клуба „Младост“. Доступни подаци потврђују да су у екипном такмичењу добијени бројни мечеви против клубова из других градова, а „Младост“ се након високог пласмана на табели Нишког боксерског подсавеза пласирала у виши ранг такмичења, Прву квалитетну лигу Србије. У појединачној конкуренцији боксери су остваривали веома добре резултате, па је најбољи у полувелтер категорији Миленко Јовановић Ера, на основу анкете локалног листа „Ибарске новости“, проглашен за најуспешнијег спортисту Краљева у 1958. години. Др Милан Матијевић подсећа да је успех краљевачких боксера у оквиру Прве квалитетне лиге Србије током наред-

65

13.8.2017.

МАГАЗИН

66

не три године у знатној мери утицао на раст популарности и интересовање за овај спорт што је привукло и пажњу представника медија. О томе сведочи текст дописника „Политике“ Воје Благојевића под насловом „У Краљеву бокс популарнији од фудбала“, објављен у најтиражнијем листу у земљи у априлу 1962. године. У њему се тврди како је, да би се удовољило интересовању спортске публике, ринг за првенствене бокс мечеве постављен на градском стадиону. Оно што није могло да буде угрожено на рингу оспорила је током јула 1964. године комисија Боксерског савеза Југославије која је оценила да се рад и тренинзи у многим клубовима одвијају у неодговарајућим условима. Кад су утврђени они које клубови морају да испуњавају, како би се такмичили у првој и другој боксерској лиги, Краљево се нашло међу четрдесет градова који нису могли да их испуне, јер немају одговарајућу салу за тренинге. Немогућност да се обезбеди основни је разлог за одлуку о забрани рада 1964. године све док се не испуне сви услови које прописује Боксерски савез. Краљевачка спортска јавност је са великим жаљењем примила информацију о гашењу клуба, а на потребу да буде поново формиран указивали су бројни новински написи, између осталих и онај спортског репортера „Ибарских новости“ Драгољуба Обрадовића Кондиса из фебруара 1969. године у коме се тврди да Краљево с пуним правом тражи визу.

- Десет година после гашења Боксерског клуба „Младост“, маја месеца 1974. године, бивши боксери и спортски радници договорили су се да покрену иницијативу за поновно оснивање клуба у Краљеву, па је формиран Иницијативни одбор за организовање оснивачке скупштине, а за председника изабран директор Геодетског завода у Краљеву Радослав Тешић. Оснивачка скупштина је одржана 20. новембра 1974. године и на њој изабрано ново руководство, а новине објавиле вест да је формиран Бокс клуб „Металац“ који је окупио велики број спортских радника и спортиста. Озбиљним радом убрзо је

формирана екипа за учешће на такмичењима, која је врло брзо обезбедила висок пласман на табели, па су у „Металац“ почели да долазе и веома квалитетни боксери из других клубова. Решено је питање просторија за тренинге на Атлетском стадиону, а клуб је код Боскерског савеза Србије стекао високу репутацију, па му је поверавано организовање појединачних државних и високо рангираних међународних такмичења као што је Меч шампиона под називом „Златна рукавица“ – каже др Матијевић. Боксери „Металца“ су наставили традицију значајних резултата у појединачној конкуренцији, а колико су били надмоћнији над осталим краљевачким спортистима сведочи податак да су се Милан Спасојевић 1977. и Драган Дабижљевић 1980. године, у анкети „Ибарских новости“, нашли на листи најбољих спортиста. Све већи број појединаца који су освајали титуле националних шампиона у различитим узрастима и такмичарским категоријама допринео је да екипа „Металца“ 1976. године превазиђе оквире Српске лиге и пласира у источну групу Друге савезне у којој су краљевачки боксери потврдили висок пласман све чешће освајајући трофеје на појединачним првенствима Србије и Југославије. Био је то добар повод да их селектори националног тима позивају за учешће у репрезентацији, а прилика да краљевачка публика присуствује и првим професионалним мечевима. Значајан допринос развоју боксерског спорта дали су бројни спортски радници, бивши спортисти и тренери, а тренерску дужност су, уз професионалне, обављали и волонтери из редова бивших боксера. Клубови су настојали да један број спортских радника оспособе за боксерске судије, а најискуснији су обављали дужности делегата на мечевима у систему националног такмичења. Уз боксере су били бројни лекари који су бринули о њиховом здрављу, али и верна публика која је пратила наступе на домаћем рингу и гостовањима. Информације о њима преносили су бројни новинари и фоторепортери и подстица-

ли спортску публику да са повећаним интересовањем прати боксерски спорт. Др Матијевић подсећа да краљевачки боксери и данас марљиво тренирају и учествују у постојећем систему такмичења. Представљање књиге прилика је за подсећање на бројна имена која још живе у сећању оних који су пратили развој боксерског спорта. Међу њима је Срећко Сјеничић Риле, као један од ретких преживелих који је наступао на рингу постављеном на централном градском тргу, потом Светозар Сулејмановић, веома успешан Ариф Мемедов и тешкаш Бошко Николић. Бруно Гуалтијери је давних година дошао у Краљево и ту остао до данашњих дана, а међу онима којих се сећају љубитељи бокса је Миодраг Милић Шипи, успешан боксер и први репрезентативац Боксерског клуба „Металац“ који се након успешне каријере вратио у Краљево како би радио са млађим боксерима. Са пуно поштовања и данас се помињу Влајац, Карданов, Ћуре, Певац, Бајо, Рале, Ера, Ашке, Антић, Зоран, Мујо, Мурга, Јанез и многи други. Међу млађима су вишеструки државни првак, освајач Београдског победника и репрезентативац Југославије Милан Терзић, потом вишеструки државни прваци и репрезентативци Миљковић, Танасковић, Спасојевић, Мићуновић, Станковић, Марчета, Балтић, Илић. Да краљевачки бокс има на кога да се ослони и у наредном периоду потврђује прошлогодишњи јунирски првак државе шеснаестогодишњи Урош Угреновић чији спортски потенцијал наговештава могућност да надмаши све поменуте у вечери која изазива посебне емоције. Нису могли да их прикрију ни прекаљени ветерани који су на ринговима широм земље претрпели много тешких удараца, а задали још више. Иако су у овом тренутку услови за рад у клубу изузетно тешки не тиња нада да ће нове генерације наставити стазом успеха којом су последњих седамдесет година корачали бројни заљубљеници у племениту вештину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

67

68

Стефан Миликић

МАГАЗИН 13.8.2017.

Краљевачка позоришна сцена: Стефан Миликић (2)

- Иако свака година студија доноси нешто ново прва се чини значајном због чињенице да представља својеврсну клацкалицу због уверења да се у појединим моментима јавља доза несигурности.

- Љубав према плесу поново долази до изражаја током мастер студија, а први сусрет са корео драмом повод је за идеју да се на сцену постави Гетеови „Јади младог Вертера“. - Мастер студије подразумевају реализацију самосталног пројекта а Стефан и колегиница Оливера Батић дошли су на идеју да, у сарадњи са драматургом Гораном Баланчевић, припреме представу „Сањари“ по роману Жилбера Адера. - Живот позоришне представе само у ретким приликама превазилази оквире једне сезоне, што је основни мотив потраге за новим како би се одржао какав такав континуитет у раду. За разлику од других средина у Краљеву је препозната потреба за ангажовањем младих глумаца. - Свакоме се пружа прилика да покаже колико је савладао занат који све теже обезбеђује сигурност и услове за безбрижан живот

Фото: М. Радовановић

ГЛУМЦИ КАО ПТИЦЕ СЕЛИЦЕ

69

МАГАЗИН

13.8.2017.

М

70

а колико они који се први пут уписују на факултет жељно очекивали почетак школске године одвајање од куће појачава жељу да се по који пут врате. И поред најбоље жеље да то учини Стефану Миликићу је током прва два месеца студија било онемогућено због напете ситуације на северу Косова и Метохије и недовољно информација о томе да ли се може прећи преко барикада на путевима којима је становништво ових крајева изражавало незадовољство према свему што је угрожавало безбедан живот. Ма колико да су тензије попуштале током читаве прве године студија ситуација је била неизвесна што је у великој мери утицало на студенте глуме на Факултету уметности да се, већ на првом кораку у новој средини, ослоне једни на друге у настојању да преброде све тешкоће. Иако студентима глуме током прве две године студија нису дозвољени професионални Стефан Миликић се сврстава у ред ретких којима је омогућено учешће у представи „Гнев божји“ Краљевачког позоришта у време кад, због забране коришћења земљотресом оштећене сале, није било могуће извођење на матичној сцени. Због гостовања у бројним позориштима широм земље, посебно у најудаљенијим деловима, превише времена се губило током путовања, али ни то није могло да поколоба жељу да се успешно испуњавају, за ову врсту студија посебно захтевне, обавезе. Ентузијазам неопходан да се преброде и највећа искушења био је довољан да Стефан, као покретач бројних активности, мотивише и друге студенте како би до краја студија остали снажна и компактна група која једино на тај начин може да опстане. Можда због тога, а можда и по нечег другог, прва година је свима, Миликићу посебно, остала у сећању као незаборавна, понајвише због ентузијазма који ни у једном тренутку није губио на интензитету. Значајним се чини податак да је професор дозволио учешће и у представи „Чишћење идиота“ по тексту Милана Марковића у режији Александре Ковачевић која је Миликићу поново поверила главну мушку улогу. Иако свака година студија доноси нешто ново прва се чини

значајном због чињенице да представља својеврсну клацкалицу због уверења да се у појединим моментима јавља доза несигурности. Најбољи начин да се неутралише је учешће у представама а оно, уз сагласност професора, није недостајало. Студије глуме у Косовској Митровици се, за разлиику од других факултета ове врсте у земљи, разликује и по томе што се након свака два месеца настава изводи у Београду. Студенти то оцењују знначајним због прилике да своје умеће искажу, и усавршавају, и на другим сценама а није без значаја ни могућност упознавања са другим дешавањима у овој области каквих је највише у главном граду. Велике обавезе у великој мери утичу на стицање толико потребног искуства због чега у таквим околностима ни у једном моменту није било тешко да се током истог дана буде и у Београду и у Краљеву, а за путовања користи време кад је највећи број других у дубоком сну.

- Иако је премијерно извођење представе „Чишћење идиота“ наишло на добар пријем публике представа није имала дуг век. Са њом смо наступили у пратећем програму фестивала „Јоаким Вујић“ у Лазаревцу, а посебно задовољство било је да играм са Предрагом Павловићем, Зораном Церовином, Биљаном Костантиновић, Александром Перишићем и Јеленом Илић што је будило нову радост игре јер ми је Биљана, која је водила школу глуме, сада директни партнер на сцени и игра моју мајку. Јелену Илић сам до тада само гледао и дивио јој се, а у улози сестре омогућила је једно од назаборавних искустава. Она је неко кога пратим од малена, ко ми је увек био некако недодирљив а сада игра најдиректнијег партнера у сценама међусобног отварања током којих је све ишло глатко и јако лепо, иако је процес био стерсан због времена које смо имали да направимо представу. Све иде својим током, а у позоришту ме позивају да ускочим у представу „Ружно паче“. Долази лето и ништа се не ради до септембра кад почиње припрема пригодне академије поводом 14. октобра у којој учествују млади глумци Лидија Цветић, Милена Јовашевић, Драгана Ђурђевић, Светлана Миленковић, Стра-

хиња Бичанин и ја. Сценски ораторијум „Они људи“ је прилика да играм са Биљаном Талић, Аном Јеротијевић, Милетом Недељковићем, Предрагом Павловићем и Зораном Церовина што са доживео као јако занимљиво искуство – каже Миликић. Прва следећа прилика за окупљање нове генерације младих глумаца је занимљив радионичарски приступ креирању представе под вођством Радослава Миленковића који обогаћује искуство и појачава задовољство због ретке прилике да се у свом граду учествује у још једном занимљивом пројекту за шта деведесето одсто других студената нема прилику. Чини се да је за оволико присуство у Краљевачком позоришту најзначајнија Александра Ковачевић која је још једном дошла до закључка да Миликић боље од осталих чланова ансамбла може да изнесе нови лик у представи „Вина и пингвина“ која се на репертоару позоришта успешно изводи пуне три године а била је учесник фестивала „Јоаким Вујић“ у Грачаници. Новаприлика за потврду талента, и доказивање глумачких способности, је полулуткарска представа за децу до шест година „Звезда луталица“ са Биљаном Талић и Светланом Миленковић, а потом „Чаробњак из Оза“. Све оне су прилика да специфична појава на позоришној сцени буде препозната и ван Краљева, посебно у позоришном свету јужно од Београда.

- Прву шансу са „Гневом божјим“ сам добро искористио и сваке године имам једну до две премијере у Краљевачком позоришту. Долази „Ивица и Марица“, а после тога ништа. Сад радимо две нове представе, „Краљевство јоргована“, по тексту Горане Баланчевић, и „Машта може свашта“ у адаптацији и режији Миодрага Динуловића – каже Миликић. Једна до две премијере годишње не умањује жељу за прихватање свега што се понуди. То обезбеђује континуите у раду, а повољно утиче и на одржавање кондиције што се чини значајним у тренутку поновног интересовања за плес. Главним кривцем се чине сценске игре код проф. др Вере Обрадовић која битно утиче да љубав према плесу долази до изражаја током мастер студија, а први сусрет са корео драмом повод је за

71

72

МАГАЗИН 13.8.2017.

73

МАГАЗИН

13.8.2017.

идеју да се на сцену постави Гетеови „Јади младог Вертера“. Мастер студије подразумевају реализацију самосталног пројекта а Стефан и колегиница Оливера Батић дошли су на идеју да, у сарадњи са драматургом Гораном Баланчевић, припреме представу „Сањари“ по роману Жилбера Адера. И поред великог поштовања према Краљевачком позоришту, које се на бројним фестивалима дрмаског стваралаштва доказало као једно од најбољих јужно од Београда а Стефану пружило прилику да тумачи значајне улоге у неколико представа, не јењава ни жеља да се самосталним радом достигну још већи домети. Чекање да шансу пружи неко други није се увек показало као делотворно, што је довољно за бројне активности којима се учвршћује позиција на позоришној сцени. Прилика су „Сањари“ у сопственој режији први пут приказани на сцени београдског позоришта Дадов. Да нема препрека које би спречиле реализацију било ког новог пројекта доказује и учешће у представи „Незапажени“ у оквиру

74

мастер рада колегинице Кристине Јевтовић. Гостујуће појављивање прилика је за успостављање посебних односа који воде ка сазнању да се полако профилише по много чему јединствен тандем који ће као такав наставити са радом и у другим пројектима. Сваки од њих је увек нова прилика за учвршћивање добрих односа са бројним ствароацима различитог профила од којих се посебно значајном чини Милена Марковић и њен утицај на ток студија. Необуздана енергија Стефана Миликића главни је кривац за жељу да се укључи у реализацију што више представа које се, захваљујући широкој лепези способности, по много чему разликују од оних у којима учествују друге колеге. Добар пример за потврду овог става је представа „Животна доба“ по мотивима циклуса концерата за виолину и оркестар „Четири годишња доба“ Антонија Вивалдија. Пре само неколико месеци настала је као корео драма за децу која је до сада изведена на бројним сценама од крајњег севера земље до границе са Цр-

ном Гором. Велика понуда а све ограниченије могућности за наступе повод су за потрагу за сценама на којима је извођење могуће под условом да има слободних термина и довољне жеље доносиоца одлуке о успостављању сарадње. Иако сваки млад човек након стицања академског звања тежи ка успостављању сталног радног односа на неодређено време у случају глумаца то најчешће није могуће због сплета неповољних околности. Због тога су готово сви, међу њима и Миликић, принуђени да као хонорарни сарадници склапају уговоре за ангажовање у одређеном периоду. Неповољном околношћу сматра се чињеница да живот позоришне представе само у ретким приликама превазилази оквире једне сезоне што је основни мотив потраге за новим како би се одржао какав такав континуитет у раду. Положај глумаца се знатно разликује од једне до друге средине понајвише због способности локалне самоуправе да се на адекватан начин постави према

њима. И док су само неке од њих препознале потребу да овој врсти уметника обезбеде бар здравствено осигурање, и измире трошкови доприноса за пензијско и инвалидско, у Краљеву то још није случај што генерацију младих глумаца, у време док уредба владе ограничава запошљавање у јавном сектору, ставља у подређен положај. Повољност представља податак да је у Краљеву, за разлику од других средина, препозната потреба за ангажовањем младих глумаца па се свакоме пружа прилика да покажу колико су савладали занат који све теже обезбеђује сигурност и услове за безбрижан живот. Тржиште је све мање, а глумаца све више, што пресудно утиче на репертоарску политику и чињеницу да боље пролазе способни да испуне очекивања редитеља.

- Трудим се да верујем у свој квали-

тет, верујем да он излази на видело, али не одбијам улоге. Имам у искуству једну представу у позоришту са префиксом народно где сам, после само десет дана, одустао јер нисам видео своје место у том анасамблу. Нисам се покајао ,нити превише размишљао да ли је требало тако да поступим, али мислим да је било боље и за њих и за мене. Иако глума није занимање од кога може да се живи и даље немам одговор на питање шта даље. Трудим се да оно што ми је поверене урадим на најбољи могући начин, а све улоге које сам тумачио до сада уверавају ме да сам то чинио довољно квалитетно – каже Миликић. Иако је недовољно искуства пред камером један од разлога неуспеха на кастингу за снимање филма, мала улога у серији Немањићи прилика је за учвршћивање самопоуздања у сусрету са но-

вим медијем, али и за контакте у ишчекивању позива за неку нову сарадњу. Ма колико глумачко занимање било атрактивно а телевизија и филм, уз популарност, нудили и прилику за нешто бољу зараду млади глумац нема дилему пред могућношћу за стални ангажман у позоришту и са знатно мањим примањима. Миликић се придружује групи оних који су спремни да професионалну каријеру граде на сцени локалног позоришта, али не одбацује могућност да се доказује и у другим срединама. Повод је уверење да су глумци, откад постоји ово занимање, препознавани као птице селице које су, у оквиру бројних позоришних трупа, после само пар дана у једном настављале према неком другом месту. Т. Радовановић Фото: М- Радовановић

75

76

МАГАЗИН 13.8.2017.

77

Пред ново издање Краљевског филмског фестивала

МАГАЗИН

13.8.2017.

ПЕТИ ПУТ ПРЕСТОНИ

78

- Током четири фестивалска дана, између 31. августа и 3. септембра, 73 кратка филма из 25 земаља са свих континената. – Пројекције у Биоскопу „Кварт“, Културном центру „Евергрин“, Народном музеју и Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. - Уметничке домете аутора оцењиваће жири у саставу монтажер Мирјана Митровић, новинар, редитељ и професор Милан Никодијевић, редитељ и координатор Кино клуба Загреб Зорко Сиротић и редитељ Стефан Красић. – Гости фестивала филмски критичар и бивши директора Гетебуршког филмског фестивала Гунара Бергдал, глумицa Каисa Елрамли из Финскe, аниматоркa Емили Вонг из Хонг Конгa, редитељ Андреас Груцнер из Немачке...

ИЦА КРАТКОГ МЕТРА

79

МАГАЗИН

13.8.2017.

В

80

енецијански филмски фестивал одржава се сваке године крајем августа, или почетком септембра, у дворани Палацо дел Ћинема на Лунгомаре Маркони венецијанског Лида, и спада у ред најстаријих и најугледнијих филмских фестивала на свету. У исто време у Краљеву се одржава Међународни фестивал краткометражног филма који је пре четири године понео назив Краљевски, а љубитељима седме уметности у овом крају Србије отворио очи према новом и мало познатом свету. Потврдили су то бројни посетиоци којима је четири пута заредом пружена изузетна прилика да виде више стотина кратких филмова аутора из свих крајева света. Фестивал је покренула група младих краљевачких филмских радника, данас афирмисаних и на међународној сцени, у знак захвалности за подршку коју им је локална самоуправа пружила током дела студија. Други разлог је био жеља да се допринесе децентрализацији уметности и Краљевчанима приближе најновија остварења и ауторски филмови који се битно разликују од преовлађујуће холивудске продукције. По четири дана у Краљеву сваке од претходних година били су прилика за сусрет младих аутора из Бугарске, Норвешке, Хрватске, Црне Горе, Сједињених Америчких Држава и других земаља којима је пружена прилика да кроз дружење размене искуства и обогате поглед на свет и даље стваралаштво, али и да присуствују предавањима еминентних стваралаца из области седме уметности. Пети по реду Краљевски филмски фестивал почиње у четвртак, последњег дана августа, кад се у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ погасе светла а на великом платну појаве кадрови првог филма. На конкурс који је расписан почетком године стигло је око седам стотина филмова из свих крајева света што је мање него ранијих година, а разлог су строжији критеријуми за селекцију и жеља да се омогући приказивање само најбољих разврстаних у категорије документарног, анимираног и кратког играног филма не дужег од 25 минута. Селектор фестивала је за приказивање на овогодишњем фестивалу изабрао 73 филма из 25 земаља са свих континената, а уметничке домете аутора оцењиваће жири у саставу монтажер Мирјана Митровић, новинар, редитељ и професор Милан Никодијевић, редитељ и координатор Кино клуба Загреб Зорко Сиротић и редитељ Стефан

Красић. Пету годину заредом Краљевски филмски фестивал отвара врата за све љубитеље седме уметности. У четири фестивалска дана, од 31. августа до 3. септембра публика ће бити у прилици да, поред филмова, присуствује занимљивим предавањима и разговорима о филму, које ће водити гости из земље и иностранства. Овогодишњи фестивал отварају филмови „Флафи“ редитељке Милице „Ли“ Филиповски, премијерно приказан на филмском фестивалу у Торонту, анимирани филм Војина Васовића „Био двапут један краљ“, документарни „Шине“ Гунара Бергдала и играни „Морски пужеви“ Алис Виал, који представљају део такмичарске селекције. У наставку програма првог дана биће приказан филм „Рупа у души“, документарна аутобиографија једног од наших најзначајнијих филмских редитеља, Душана Макавејева. Фестивал ће угостити многобројне филмске раднике из земље иностранства међу којима и филмског критичара, и бившег директора Гетебуршког филмског фестивала Гунара Бергдала, глумицу Каису Елрамли из Финскe, аниматорку Емили Вонг из Хонг Конгa, редитеља Андреаса Груцнера из Немачке... Поред разноврсног филмског програма, посетиоци ће моћи да присуствују предавању о продукцији 360 филма, коју ће водити Марко Тодоровић и Александар Петровић из ВР Света, на којем ће филмски аутори моћи да упознају нови вид филмског изражавања који их очекује у блиској будућности. У фокусу фестивала ће бити рад најстаријег аматерског кино клуба југоисточне европе, Кино клуба Загреб, основаног 1928. године, a jедан од аутора и координатор Зорко Сиротић ће представити неке од филмова из продукције клуба и објаснити шта значи бити киноклубаш. А на питање „Да ли знате колико вас реклама погоди за време омиљеног програма?“ на предавању о таргет маркетингу одговориће докторант Универзитета уметности у Београду Аника Тесла. Фестивал се затвара у недељу 3. септембра доделом награда и пројекцијом новог документарног филма Милана Никодијевића „Заробљено време“ о Предрагу Пеци Поповићу. Организатори су се и ове године потрудили да присуство свим пројекцијама буде бесплатно. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 13.8.2017.

83

84

МАГАЗИН 13.8.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Тома Палчић и чаробно огледалце

Драган Вујић, Душица Новаковић, Никола Булатовић, Марко Марковић, Милан Босиљчић, Југослава Драшковић, Милан Тубић, Урош Атанацковић Јелена Гавриловић и други. Прилика да се још једном ужива у авантурама Томе Пачћића пружа се до 16. августа у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Мрачна кула Да сем нашег постоје и други светови на најбољи начин потврђује „Мрачна кула“ Стивена Кинга, амбициозна и комплексна прича једног од најпознатијих књижевних аутора нашег времена. Последњи витешки ратник Роланд Дешаин налази се у вечитој борби с Валтером О Димом познатим и под именом Човек у црУ магичном свету, мали али веома храбри Тома Палчић кренуће у авантуру свог живота са циљем да ослободи краљевство од чаролије и освоји руку прелепе принцезе. Малени син сиромашног фармера, који се бори да прехрани породицу и спасе је од глади, проналази чаробно огледалце које ће му открити да је љубав његовог живота принцеза од Орлиона. Али, поставља се питање да ли је то прелепа принцеза или храбри тајанствени лопов. Осветољубива вештица бацила је страшну чаролију на Краљевство од Орлиона, па је огромно дрво покрило краљевски дворац и прекинуло снабдевање водом. Суочен са великим проблемом, краљ обећава руку своје кћери и половину краљевства ономе ко ослободи дворац од страшне магије. Ко ће победити у овој неправичној борби најмлађи могу сазнати у новој седамдесеттроминутној анимираној авантури чију режију потписује Ернесто Падрон. Филм је синхронизован на српски језик, а гласове анимраним јунацима позајмили су Милан Антонић, Ива Стефановић,

ном. Том борбом одлучан је да га спречи у уништењу Мрачне куле која у равнотежи одржава читав универзум. Док судбина светова виси на танкој линији, добро и зло ће се сукобити у ултимативној борби у којој једино Роланд може да одбрани Кулу од Човека у црном. Поред Кинга у писању сценарија

су учествовали Акива Голдсман, Џеф Пинкнер, Андерс Томас Јенсен и Николај Арсел који је режирао ову деведесетдвоминутну авантуру са елементима фантазије чије главне ликове тумаче Идрис Елба, Метју МекКонахи, Том Тејлор и Еби Ли. Филм је на репертоару Биоскопа „Кварт“ до 16. августа, а пројекције почињу у 20 сати.

Анабел 2: Стварање зла Три године после култног хорор филма „Анабел“, који је пунио биоскопске дворане, на велика платна стиже наставак под називом „Стварање зла“. Лутка Анабел је поново у центру пажње, а „Анабел 2: Стварање зла“ прича о томе шта се дешавало пре радње филма „Анабел“, и како је лутка настала. Неколико година после трагичне смрти кћеркице, мајстор за израду лутки и његова супруга у госте примају часну сестру и девојчице из сиротишта које убрзо постају мета опседнуте лутке Анабел коју је отац направио. Иако су он и супруга најпре веровали да је то њихова настрадала ћерка, није била она већ дух који се уселио у лутку која посебно угрожава девојчицу Џенис… Филм „Анабел“ који је дебитовао 2014. године, добио је у старту негативне критике филмских стручњака, али су гледаоци рекли своје – на продукцију је утрошено шест и по, а приход од филма премашио 256 милиона долара. По сценарију Герија Добермана филм је режирао Дејвид Ф. Сендберг, главне улоге тумаче Миранда Ото, Филипа Колтард и Стефани Сигмана, а могућност да погледају хорор трилер, у пројекцијама које почињу и 22 сата, онима који воле овај жанр пружа се до почетка друге половине августа.

85

Завршен фестивал љубави у Врњачкој Бањи

МАГАЗИН

13.8.2017.

ЛЕКЦИЈА ЗА СВЕТСКЕ ФЕСТИВАЛЕ

86

- Пред десетинама хиљада младих из више од 36 земаља на пет бина се представило више од две стотине извођача. - Сценографија и уређење локације на којој је одржан фестивал засенили сва претходна издања. – Прве ноћи више од десет хиљада посетилаца.

- Током три фестивалска дана заплењено 1.858 таблета екстазија, 550 грама марихуане, 66 грама спида, 38 грама кокаина, 54 грама амфетамина и мања количина других врста наркотика пронађени код 161 особе, међу којима је 15 страних држављана и четири малолетника. – Дванаест особа ухапшено, а против 149 ће бити поднете кривичне пријаве због постојања основа сумње да су починиле кривично дело неовлашћено држање опојних дрога

87

П

МАГАЗИН

13.8.2017.

осле успешног завршетка Лавфеста, који је у периоду између 3. и 5. августа у Врњачкој Бањи окупио више од сто хиљада посетилаца из различитих делова света, још се сабирају утисци којима доминира став да је донео посебно фестивалско искуство и музички догађај светских размера. Током три августовска дана фестивал су посетили млади из више од 36 земаља, којима се, на пет бина, представило више од две стотине извођача. Посебном атракцијом оцењено је представљање нове бине 99 и специфичног концепта који посетиоцима пружа ново фестивалско искуство, и утисак да су сценографија и уређење локације на којој је одржан фестивал засенили сва претходна издања.

88

Већ прва ноћ је оборила досадашње рекорде посећености јер се, према проценама организатора, испред пет бина забављало више десетина хиљада посетилаца. Најпосећенија је била највећа музичка бина представљена у потпуно новом сценографском издању. За Ди-џеј пултом ређале су се светске звезде међу којима су Матадор, Локо Диче, Родригез ЈР и Крис Лајбинг који је држао публику на ногама све до раних јутарњих сати следећег дана. Други фестивалски дан протекао је у знаку безмало двадесетчетворочасовне забаве започете у раним јутарњим сатима испред бине назване Х2О која се завршила следећег јутра на Фајер стејџу. Више хиљада људи окупило се и на Олимпијском базену на коме

је највеће изненађење био б2б сет Дејана Милићевића и словеначког ди-џеј мага Валентина Канзианија. Ноћни програм фестивала љубави започео је на Џек лајв бини на којој су наступили Сајси МЦ, Прти Би Џи, новосадски Бекфлеш и нишки двојац Стерео Банана. Популарни Фајер стејџ се потврдио као најватренија и највећа фестивалска бина на којој је светски познати диџеј и продуцент Лусијано наступом „запалио“ Врњачку Бању и направио одличан увод у сет Кристијана Молнара чијим је наступом завршен други фестивалски дан. Звезда последње фестивалске ноћи био је Масео Плекс који је публику загрејао и пред традиционално затварање званичног програма уз Марка

Милосављевића и Дејана Милићевића. На Смирноф ајс енерџи посетиоце је изненадио наступ америчких музичких асова Џејми 3:26, Алтона Милера и Џое Клосела, а последњу фестивалску ноћ на Џек лајв бини обележили су је наступи група Попечитељи, КБО! и Гоблини. Краљица хип-хопа Сајси МЦ је још једном показала зашто је најбоља у ономе што ради што потврђује одличан сценски наступ и публика која прати сваку њену песму. Прти Би Џи се потврдио у већ познатом стилу, а највеће изненађење те вечери био је наступ новосадског састава Бекфлеш. Ди-џеј за коме нису потребне посебне најаве Масео Плекс је премијерно представио најновији албум Солар,

назван по његовом недавно рођеном сину, а као што се и очекивало као највећа звезда фестивала привукао је и највећи број посетилаца. Осим њега исте вечери су наступили Џеј Кларк и Марсел Детман. Као што се и очекивало доста посла имали су чувари реда, па су припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву током три фестивалска дана запленили су 1.858 таблета екстазија, 550 грама марихуане, 66 грама спида, 38 грама кокаина, 54 грама амфетамина и мању количину других врста наркотика. Наркотици су пронађени код 161 особе, међу којима је 15 страних држављана и четири малолетника. Дванаест особа је ухапшено и њима је по

налогу надлежног тужилаштва одређено задржавање до 48 сати, због постојања основа сумње да су извршиле кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Против 149 особа ће бити поднете кривичне пријаве у редовном поступку, због постојања основа сумње да су починиле кривично дело неовлашћено држање опојних дрога. У Полицијској станици Карљево потврђују да током фестивала није било нарушавања јавног реда и мира, а нису регистрована ни кривична дела против имовине и саобраћајне незгоде. Полиција је 17 возача искључила из саобраћаја и задржала до 12 сати, због вожње под дејством психоактивних супстанци и алкохола. Т. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 13.8.2017.

91

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 13. И 19. АВГУСТА

МАГАЗИН

13.8.2017.

13. август

92

1521. — Шпански конквистадор Ернан Кортес је након тромесечне опсаде заузео астечки град Теночтитлан и заробио краља Квотемока.

1532. — Војводство Бретања је припојено Француској.

1624. — Француски краљ Луј XIII за премијера поставио кардинала Ришељеа.

1792. — Француски револуционари ухапсили чланове краљевске породице три дана по укидању монархије и збацивања краља Луја XVI. 1806. — Српски устаници су поразили османлијску војску у бици на Мишару.

1814. — Уједињено Краљевство и представници Низоземске републике су потписали споразум којим су Холанђанимаа враћене територије у поседу пре Наполеонових ратова осим Рта довре наде.

1868. — У Перуу и Еквадору серија земљотреса усмртила око 25.000 људи.

1898. — Америчке снаге у Шпанско-америчком рату заузеле Манилу.

1898. — Карл Густав Вит је открио 433 Ерос, први откривени астероид близак Земљи.

1914. — Француска у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској.

1914. — Путнички брод СС Барон Гауч ударио је у морску мину 8 миља од Ровиња усмртивши 250 путника.

1923. — Мустафа Кемал Ататурк постао први председник Турске. Током владавине, до смрти, 1938, спровео радикалне реформе у земљи, приближивши Турску Европи.

1961. — Власти Источне Немачке затвориле границу између Источног и Западног Берлина код Бранденбуршке

капије и почеле изградњу 155 километара дугачког зида према граници са Западном Немачком.

1964. — У Уједињеном Краљевству извршене последње смртне казне вешањем два затвореника у Ливерпулу и Манчестеру, осуђених на смрт због убиства.

1993. — Више од 120 људи погинуло када се у Тајланду срушио шестоспратни хотел.

1998. — Швајцарске банке и јеврејске групе постигли споразум којим је предвиђена сума од милијарду и 250 милиона долара компензације за жртве холокауста у Другом светском рату.

2001. — Политички лидери Македонаца и Албанаца у Охриду потписали мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији.

2003. — Либија и породице жртава бомбашког напада на авион Пан Ама над језером Локерби у Великој Британији, око 20 година раније, постигли договор о надокнади штете од 2,7 милијарди долара. У експлозији авиона страдало 270 особа.

2008. — Руска војска је заузела град Гори током рата у Грузији.

14. август 1248. — Отпочела је изградња катедрале у Келну.

1385. — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала.

1457. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је Мајнцишки псалтир, прву штампану књигу у боји.

1784. — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија.

1816. — Уједињено Краљевство је формално анектирало архипелаг Тристан де Куња.

1867. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обрено-

вић склопио је уговор са Грцима.

1878. — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине.

1893. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.

1900. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан Боксерски устанак у Кини.

1920. — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војноодбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и

ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата.

1934. — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера.

1941. — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.

1945. — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.

1947. — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима.

1949. — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.

1969. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.

1970. — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.

1980. — Лех Валенса и његове колеге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покретата Солидарност у Пољској.

1986. — У експлозији аутомобилабомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.

1994. — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала, траженог за бројне терористичке нападе у Европи.

1996. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.

2000. — Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени

током Октобарске револуције, 1918. године.

2006. — Уједињене нације су склопиле примирје у Либанском рату између Хезболаха и Израела.

2013. — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру, што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.

15. август 1057. — Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског краља Данкана. Магбетова владавина инспирисала је Шекспира да напише једну од својих најпознатијих драма.

1261. — Михаило VIII Палеолог вратио Константинопољ и поново га прогласио престоницом Византије. Град 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали и с Млечанима га прогласили престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена у Никеју (Никејско царство).

1444. — Сегедински мир 1534. — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа Павле III признао шест година касније.

1834. — Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије.

1843. — У Копенхагену отворен чувени Тиволи парк.

1914. — Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 километара, који у најужем делу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920.

1916. — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I. 1918. — САД су прекинуле дипломатске односе с Русијом, након успостављања бољшевичке власти.

1944. — Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела је операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт након искрцавања савезника у Нор-

93

13.8.2017.

МАГАЗИН

94

мандији у јуну. Основан КНОЈ 1945. — Кореја ослобођена од јапанске колонијалне власти након капитулације Јапана у Другом светском рату. Полуострво је затим подељено на комунистички север и капиталистички југ.

1947. — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан.

1948. — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри.

1950. — У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од хиљаду људи.

1960. — Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго.

1962. — Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте.

1965. — Концерт Битлса у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је постављен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп концерту.

1969. — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку.

1971. — Бахреин стекао независност након 150 година британске колонијалне власти.

1975. — У војном пучу убијен председник Бангладеша шеик Муџибур Рахман, први премијер након стицања независности у јануару 1972.

1990. — Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад.

1994. — У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирес Санчес, познат као „Карлос Шакал“.

1995. — Јапан је, 50 година након завршетка Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону.

1996. — Након четири године поново отворен сарајевски аеродром за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни (1992-95) слетали само службени авиони и авиони са хуманитарном помоћи.

1998. — У једном од најтежих терористичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло је 29 људи.

2000. — Амерички председник Бил Клинтон свечано предао руководећу функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору. Погинула дива хрватског глумишта Ена Беговић.

2001. — Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над Муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године.

2002. — Полиција у Зимбабвеу почела да хапси беле фармере који су се оглушили о владино наређење да напусте своју земљу како би она била додељена црнцима беземљашима.

16. август 1717. — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.

1777. – Америчке снаге предвођене генералом Џоном Старком су поразили британску и брунсвичку војску под командом Фридриха Баума у бици код Бенингтона.

1780. — Британска војска предвођена генералом Чарлсом Корнволисом је нанела тежак пораз америчкој војсци под командом Хорејшија Гејтса у бици код Камдена у Америчком рату за независност.

1812. – Амерички генерал Вилијам Хал је предао Британцима Форт Детро-

ит без борбе.

1819. — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.

1858. — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.

1914. — Почела је Церска битка између Аустроугарске и Србије током Првог светског рата.

1919. — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократ-

ске странке и Социјалдемократске партије.

1953. — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ.

1960. — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике.

1960. — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012.

1974. — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.

1994. — Упркос оптужби за тешке

изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.

1995. — Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта. Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија.

1997. — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.

1999. — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.

2000. — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде.

2002. — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.

2003. — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

17. август 986. — У бици код Трајанових врата, византијска војска под царем Василијем II је доживела тешку пораз од Самуилове војске.

1552. — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као „Београдско четворојеванђеље“. Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.

1743. — Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741-43).

1786. — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II. 1850. — Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.

1863. — Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи 1879. — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала.

1892. — Потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте.

1896. — Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих „златних грозница“.

1941. — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.

1943. — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије.

1945. — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег индонежанско-холандског рата.

1960. — Афричка држава Габон стекла независност од Француске.

1962. — Чувари Берлинског зида

95

13.8.2017.

МАГАЗИН

96

ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.

1976. — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.

1985. — У експлозији аутомобилабомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.

1987. — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.

1988. — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.

1990. — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.

1996. — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици „Мир“.

1999. — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.

2001. — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном по-

бедом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

18. август 1201. — Основан је летонски град Рига.

1156. — Француски краљ Франсоа I и папа Лав X су потписали Болоњски конкордат, уредивши односе између цркве и државе у Француској.

1648. — Турски султан Ибрахим I је смењен и убијен. Наследио га је Мухамед IV. 1708. — Британци су заузели Сардинију.

1805. — Српски устаници су први пут поразили редовну турску војску у бици на брду Иванковац код Ћуприје.

1812. — Наполеон Бонапарта је у бици код Смоленска поразио руску војску и наставио да напредује према Москви.

1870. — У бици код Гравелота, највећој бици у Француско-пруском рату Пруси су победили Французе и нанели им тешке губитке (више од 30.000 погинулих).

1877. — Асаф Хал је открио Марсов сателит Фобос.

1896. — Француска је окупирала Мадагаскар и прогласила га колонијом. Мадагаскар је независност стекао 1960.

1914. — Немачка је објавила рат Русији; председник САД Вудро Вилсон је прогласио неутралност САД у Првом светском рату.

1948. — У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти.

1954. — Џејмс Вилкинс је постао први црнац у америчкој историји који је учествовао у заседању владе САД. Седници је присуствовао као помоћник министра рада, јер су министар и његов заменик били одсутни.

1960. — У Илиноису у САД пласирана је на тржиште прва орална пилула за контрацепцију „Еновид 10“.

1964. — Спортистима Јужне Африке забрањено је да учествују на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи.

1964. — Аустралија и Нови Зеланд су одлучиле да повуку своје војнике из Вијетнамског рата.

1990. — Југославија је трећи пут постала светски првак у кошарци на 11. светском шампионату у Аргентини. Први пут је освојила титулу 1970. у Љубљани, а други пут 1978. у Манили.

1993. — САД су оптужиле Судан да подржава међународни тероризам и искључиле ту земљу из највећег броја програма америчке помоћи.

2000. — Индијанско племе за које се веровало да је нестало пре 80 година, лоцирано је у џунглама амазонске државе Акре у Бразилу.

2001. — У великим пожарима, по-

сле вишенедељне суше у држави Вашингтон, изгорило је више од 37.200 хектара широм источног дела земље.

2001. — Председник Пакистана Первез Мушараф је поднео оставку услед могућности опозива.

19. август 636. — Арапи су у бици код Јармука у Сирији победили византијску војску и потом освојили све персијске обла-

сти које је држала Византија.

1587. — Сигисмунд III, син шведског краља Јуана III и Катарине Јагело, постао је краљ Пољске. Након очеве смрти (1592) припала му је и шведска круна. Његово настојање да створи унију Пољске и Шведске изазвало је рат између две државе, а после пораза Сигисмундове војске 1598. био је при-

моран да се одрекне наследства на шведски престо.

1691. — Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. У бици је погинуо и велики везир Мустафа Ћуприлић.

1878. — После жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала.

1910. — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.

1934. – Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти.

1942. — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте. Од око 6.000 савезничких војника, више од 4.000 је погинуло, рањено или заробљено.

1944. — Париз се ослободио од немачке окупације у Другом светском рату.

1960. — Совјети су лансирали Спутњик 5 у ком су били пси Белка и Стрелка, 40-ак више мишева, 2 пацова и различите врсте биљака.

1945. — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета „Вијетмин“ почела „августовска револуција“ против француских колонијалних трупа.

1953. — У војном удару, уз подршку САД, збачен је ирански премијер Мохамед Мосадик, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт.

1960. — Пилот америчког шпијунског авиона „U-2“, који је оборен изнад совјетске територије, Гери Пауерс осуђен је на 10 година заточеништва. Пауерс се спасио искакањем из авиона,

али је потом ухапшен и осуђен, а 1962. је размењен за једног совјетског шпијуна.

1979. — Руски космонаути Владимир Љахов и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом „Сојуз 34“ после рекордних 175 дана проведених у свемиру.

1981. — Два америчка F-14 су оборила два либијска авиона Су-22 док је Америчка морнарица вршила војне вежбе у заливу Сидра.

1991. — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске „гласности“ и „перестројке“. Кључну улогу у сузбијању удара одиграо је тадашњи председник Русије Борис Јељцин, који је потом постао Горбачовљев главни политички ривал.

1995. — У саобраћајној несрећи на Игману, близу Сарајева, погинули су изасланик САД за бившу Југославију Роберт Фрејжер и тројица његових сапутника.

1996. — Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на руској свемирској станици „Мир“, укључујући Клаудију Андре Дешај, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на руску космичку станицу стигла руском ракетом „Сојуз-У“.

1999. — Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је један од највећих опозиционих митинга на којем су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића.

2000. — Посмртни остаци, за које се верује да потичу од 14 Американаца који су проглашени несталим у Корејском рату, враћени су америчким војним властима.

2001. — Најмање 50 људи погинуло од подземне експлозије метана и угљене прашине у Украјини.

2003. — У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 особе су погинуле, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо Вјеиро де Мело. Одговорност за напад преузела је терористичка организација Осаме бин Ладена Ал Каида.

97

98

МАГАЗИН 13.8.2017.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs