Issuu

Краљевски

Година V * Број 294 * 6. август 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

6.8.2017.

У овом броју: Много гладних уста До усијања на свим пољима Изградња инфраструктуре Поглед унапред Затамњено сећање народа Ну вук сит ни овце на броју Светски путник из Лестера

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 24 32 38 42 50

Краљевчанин најсјанији Прво па, женско Црвени метео аларм У сусрет јубилеју На репертоару Биоскопа „Кварт“ Спремни за све изазове Времеплов

58 62 70 74 82 84 94

МАГАЗИН 6.8.2017.

За шта смо потрошили паре из буџета?

МАГАЗИН

6.8.2017.

МНОГО ГЛА

- Пола милиона динара за набавку софтвера – информационог система за попис нелегално изграђених објеката на подручју града, а милион и 200 хиљада за исплату накнада председницима савета месних заједница. - Суфинансирање рада спортских удружења и организација са територије града коштало скоро 40 милиона. - Услуге по уговору, у оквиру економске класификације која се односи на рад Скупштине, за скоро милион и 200 хљада премашиле планирана средства, па су се трошкови приближили износу од 40 милиона динара. - Скоро два милиона динара за рад Саветовалишта за предбрачне, брачне и породичне односе за 74,57% више од планираних средстава. - Државни ревизор донео Закључак о спровођењу ревизије консолидованих, финансијских извештаја завршног рачуна буџета и ревизије правилности пословања града Краљева за 2016

АДНИХ УСТА

Стална буџетска резерва

МАГАЗИН

6.8.2017.

Сагласно одредбама Закона о буџетском систему буџетом су планирана средства буџетске резерве која се не распоређује унапред, а користе се за непланиране сврхе за које нису утврђене апропријације или за сврхе за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне. Стална буџетска резерва се планира и користи искључи-

во за расходе на име учешћа локалне власти у отклањању последица ванредних околности. У складу са одредбама одлуке о буџету града за прошлу годину Градско веће је донело решење о коришћењу 750 хиљада динара средстава сталне буџетске резерве на име учешћа на от-

клањању последица поплава које су погодиле Републику Македонију, а уплаћена су на наменски текући рачун Црвеног крста Србије „Помоћ становништву Македоније“. У току године донело је и једанаест решења о ангажовању текуће буџетске резерве у укупном износу који прелази 27 милиона динара. Средства су ангажована за повећање апропријација на одговарајућим позицијама, па је скоро пет милиона издвојено за обезбеђивања недо-

стајућих средстава за санацију крова на објекту Машинско техничке школе „14. октобар“, нешто преко пола милиона за израду предмера и предрачуна радова које финансирају Министарство просвете и Европска инвестициона банка за потребе школа „Браћа Вилотијевић“, „Драган Маринковић“ Адрани, „Светозар Марковић“ и „Димитрије Туцовић“, а нешто мање од тог износа за санацију равног крова стамбене зграде у Ибарској улици у поступку спровођења принудног извршења Одељења за инспекцијске послове. Из текуће буџетске резерве скоро 433 хиљаде динара плаћен је предрачун за радове које финансира Министарство просвете и Европска инвестициона банка за потребе Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“, безмало пола милиона за извођење радова на уређењу зелених површина око стазе аутодрома Берановац пре и

после такмичења ауто трке, а скоро 900 хиљада за потребе плаћања стручне контроле техничке оправданости и Идејног пројекта „Изградња нових и доградња постојећих објеката“ за I фазу извођења постројења за пречишћавање отпадних вода. Из истог фонда тринаест и по милиона су плаћене услуге превоза путника у градском и приградском саобраћају за април и мај прошле године, у складу са уговором са Транспортним предузећем „Вуловић транспорт“, 930 хиљада на име обезбеђивања недостајућих средстава за извођење радова на телекомуникационим и сигналним инсталацијама система детекције и дојаве пожара и противпожарне завесе на сцени Краљевачког позоришта, три и по милиона за набавку противградних ракета у циљу унапређења функционисања система противградне заштите, пола милиона за набавку софтвера – информационог система за попис нелегално изграђених објеката на подручју града и милион и 200 хиљада за исплату накнада председницима савета месних заједница.

Коришћење буџетских средстава У току спровођења Одлуке о буџету надлежни извршни органи града доносили су одговарајућа распоредна решења, за финансирање буџетских корисника по основу решења о промени апропријације, за суфинансирање програма удружења грађана и спортске активности. Градоначелник је у поступку извршења Одлуке о буџету донео решење о промени апропријација којима се уравнотежавају издаци у погледу недостајућих средстава по основу издатака за набавку опреме због пресељења запослених у реновирани простор у Рибници што је коштало 380 хиљада динара. По истом основу педесет хиљада је коштао уговорени откуп експоната за сталну поставку Народног музеја Краљево, а 600 хиљада обезбеђења средстава за активности као што су социоедукативни програм, Школа за родитеље и Превенција болести зависности у школској средини које спроводи Центар за социјални рад.

Суфинансирање програма удружења У складу са Одлуком о суфинансирању програма рада удружења након спроведених јавних конкурса суфинансирани су програми од јавног интереса из области борачко – инвалидске заштите, хуманитарних програма, здрав-

ствених потреба младих, културе, заштите људских права и других у укупном износу од скоро 11 милиона динара. Одлуку о расподели средстава је, на предлог надлежног одељења Градске управе, донело Градско веће а финансирано је 88 програма од којих је највише, или 830 хиљада динара, добило Културно-уметничко друштво „Краљевачка ризница“ а најмање, 13,5 хиљада динара, Удружење Рома „Преокрет“.

Спорт

МАГАЗИН

6.8.2017.

У току 2016. године Градско веће је, на основу предлога надлежног одељења Градске управе, донело распоредна решења за суфинансирање рада спортских удружења и организација са територије града што је коштало скоро 40 милиона. Активности локалног кошаркашког савеза и четири кошаркашка клуба из Краљева, Ратине и Ушћа финансиране су са преко осам милиона од којих је пет исплаћено кошаркашима „Слоге“. Пет фудбалских клубова и Фудбалски савез града потрошили су нешто преко седам милиона динара, док је у развој одбојке уложено приближно толико пара. Дванаест клубова борилачких спортова коштали су грађане Краљева скоро два милиона динара, два атлетска 735 хиљада, а три рукометна три милиона и осамсто хиљада. У

бициклизам је уложено 720 хиљада, Плесни клуб „Спинер“ педесет, пливање и ватерполо два милиона, а кајак 600 хиљада. Тенисери су финансирани са два милиона, стонотенисери са педесет, а шахисти са 700 хиљада динара. Стррљаштво је коштало само педесет хиљада, а куглање седам пута више, док су трошкови Савеза за школски спорт премашили пола милиона. У четири планинарска друштва уложено је 160, а зимске спортове сто хиљада динара колико и у рад Аеро клуба „Михајло Петровић“. Из буџета је америчком фудбалу намењено 425, ауто мото спорту милион и 325 хиљада, Удружење спортских риболоваца „Ибар спорт“ добило је 205, Боди билдинг клуб „Супермен“ шездесет, а Параглајдинг клуб „Еол“ свега 15 хиљада динара.

Одступања у односу на планирана средства У поступку извршења Одлуке о буџету дошло је до одступања у реализацији апропријација код корисника, а на основу донетих решења од стране Градског већа града Краљева и градоначелника у складу са овлашћењима из Одлуке о буџету за 2016.годину о коришћењу текуће буџетске резерве, односно променама апропријација у оквиру буџетског корисника.

Тако су услуге по уговору у оквиру економске класификације која се односи на рад Скупштине за скоро милион и 200 хљада премашиле планирана средства, па су се трошкови приближили износу од 40 милиона динара. Основ за више ангажовање средстава је решење Градског већа којим је одобрено милион и 200 хиљада за исплату накнаде председницима савета Месних заједница за новембар. Износ од скоро два милиона динара за рад Саветовалиште за предбрачне, брачне и породичне односе за 74,57% је већи од планираних, а обезбеђен је Решењем о преусмеравању апропријација корисника буџета, и то дела средстава у оквиру пројектних активности за износ од 1.100.000 динара, чиме су се стекли услови за ангажовање средстава за програмску активност. Такође пројектне активности код којих су умањена средства везане су за социјално становање у заштићеним условима и интерветни смештај у прихватилиште.

Екстерна ревизија У складу са одредбама Закона о буџетском систему завршни рачун треба да садржи и извештај екстерне ревизије. На основу Закона о Државној ревизорској институцији, Пословника Државне ревизорске институције и Програма ревизије Државне ревизорске институције за 2017. годину, генерални државни ревизор донео је Закључак о спровође-

њу ревизије консолидованих, финансијских извештаја завршног рачуна буџета и ревизије правилности пословања града Краљева за 2016. Сагласно Закључку спровођење ревизије се обавља у периоду од 1. фебруара до 30. новембра 2017. а циљ је давање мишљења о финансијским извештајима града за 2016.годину, о чему ће, а сагласно надлежностима бити упозната и Скупштина града.

Процена средстава за спровођење одлуке Сагласно одредбама Закона о буџетском систему и Правилника о начину исказивања и извештавања о процењеним финансијским ефектима Закона, другог прописа или другог акта на буџет, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање, за спровођење ове Одлуке нису потребна финансијска средства из буџета града. На основу података о извршењу буџета за 2016. годину, остварења прихода и примања и расхода и издатака, као и података о стању средстава на подрачуну извршења буџета на дан 31.12.2016. године, Скупштини града је предложено да донесе Одлуку о завршном рачуну буџета града Краљева за 2016. годину. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.8.2017.

Где смо били, шта смо радили у јулу?

МАГАЗИН

6.8.2017.

ДО УСИЈАЊА НА СВИМ ПОЉИМА

- Почетак јула обележили „Весели спуст“, концерт „Лексингтон“ бенда и Међународни џез фестивал „ЏезИбар“. – Поводом Дана борца и Дана устанка венци и цвеће положени на Споменик отпора и победе, споменик палим борцима у Ковачима и спомен обележје у Обрви. – Низом манифестација обележен Дан Друге бригаде Копнене војске. – Три краљевачке екипе у републичком финалу „Спортских игара младих“. – У ушћу одбојкашице дочекане уз торте и ватромет. – После десет година успешног рада СОС телефона расписан конкурс за попуну тима за подршку женама које су претрпеле породично и насиље у партнерским односима. – Величанствен бајкерски мото скуп у Матарушкој Бањи, „Штрапаријада“ у Тавнику

ако би се по првом дану седмог месеца у години могла наслућивати посебно изражена активност на различитим нивоима даљи ток догађаја показаће да захуктавање лета у значајном мери утиче на мотивацију, а најбоља потврда је у знатној мери смањена активност најистакнутијих представника локалне самоуправе. Први дан у месецу остаће забележен по доласку бројне делегације словеначког града Марибора. Повод је овогодишњи „Весели спуст“ на коме су Мариборчани годинама уназад редовни учесници, али и неколико недеља пре тога дато обећање да ће доћи са конкретним предлозима за проширење сарадње. Основ за то је споразум о заједничком наступу пред европским фондовима на који су неколико недеља пре тога потписе ставили жупан Марибора др Андреј Фиштравец и градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Иако је субота нерадни дан делегацију високих представника Марибора, у којој су поред жупана били поджупан Саша Пелк, Андреј Верлич задужен за сарадњу Марибора и Краље-

МАГАЗИН

6.8.2017.

ва као и директори јавних предузећа и установа из овог града примили су градоначелник и његова заменица Марица Мијаиловић, те чланови Градског већа Милан Милошевић, Гордана Стојковић, Игор Цветковић и Владимир Лазаревић. Традиционално „Капетанско вече“ као увод у „Весели спуст“ организовано је у вечерњим часовима у ресторану „Mirage AuthenGc“, а поред градоначелника Краљева, коме су по традицији уручене капетанска капа и мајица, присуствовали су председник Организационог одбора Зоран Бабић, директор манифестације Александар Ерац и бројне друге званице и гости. Овогодишње „Капетанско вече“ било је посебна прилика за окупљање чланова Градског већа који баш и не показују спремност за учешће у манифестацијама од значаја за град. Вече пред „Весели спуст“ је, по традицији, време за одржавања концерта на Тргу српских ратника, а овогодишњи „Лексингтон“ бенда прилика за потврду обећања које је неколико недеља рани-

је дао директор манифестације Александар Ерац. Ако се суди по броју присутних на централном градском тргу могло би се закључити да је ово једна од најуспешнијих манифестација у протеклих неколико година. И док су „Легсингтонци“ мамили аплаузе нешто млађе публике љубитељима озбиљнијег звука пружена је прилика да присуствују другој вечери Међународног џез фестивла „Џезибар“ на Тргу Светог Саве. Прилику за то пружили су им чланови београдског ансамбла „The Mambo Stars“, експлозивни норвешки квартет „Cortex“ и гости из Словеније, чланови бенда „Wacky Blues Professors“. Ништа мање узбудљиво није било ни последњег дана фестивала у недељу када су са сат закашњења пред малобројне посетиоце једни за другима изашли „Мајамисти“ трио, тромбониста Ђанлука Петрели и пијаниста Рафаел Вресинг. Четвртог дана јула традиционално се полажу венци на Споменик отпора и победе у парку код железничке станице у знак сећања на дан кад је 1941. годи-

не у Београду донета одлука о подизању оружаног устанка против немачког окупатора. Овај датум је у бившој Југославији деценијама обележаван као Дан борца који и даље обележавају различите неформалне групе и чувари традиције ослободилачких ратова. Испред локалне самоуправе венац је положила заменица градоначелника Марица Мијаиловић са сарадницима, представници војске, полиције и других државних органа, удружења и организација. У петак, 7. јула, који је у дугом периоду послератне историје обележаван као Дан устанка народа Србије против фашистичког окупатора у Другом светском рату, венци и цвеће положени су на споменик палим борцима у Ковачима, а организатор пригодне свечаности били су Месна заједница, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и локална самоуправа. У подне истог дана код Дома културе у Обрви полагањем венаца на Спомен обележје погинулим мештанима овог села у Балканским ратовима, Првом и

Другом светском рату, обележена је педесет девета годишњица од његовог подизања. Иако је најављено да ће градоначелник примити победника такмичења „Звезде Гранда 2017. године“ Алексу Перовића, сусрет је отказан и померен за неки други термин. По оцени стручног жирија млади, талентовани Краљевчанин је више од осталих учесника заслужио титулу најбољег у овом популарном такмичењу уз оцену да самоуки уметник, поред тога што пева, свира клавир и гитару, доказује да се упорношћу и марљивим радом може доћи до успеха. Пре две и по године Алекса Перовић је био и финалиста првог балканског такмичења „X фактор“. Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима, у сарадњи са Центром за моторна возила Ауто мото савеза Србије и компанијом „GDi GISDATA“, на званичној веб страници градa Краљева поставио је WEB GIS апликацију за приступ подацима Портала безбедност саобраћаја. Једноставним логовањем свим

заинтересованима је омогућено да дођу до података о саобраћајним незгодама и њиховим последицама, учесницима саобраћајних незгода, путевима и карактеристикама путева са аспекта безбедности, индикаторима понашања учесника у саобраћају, ставовима о опасностима, ризицима и проблемима у безбедности. Свечана сала Градске управе била је место где је у суботу 8. јула приређен испраћај деце из насеља Сушића у општини Штрпце на територији Косова и Метохије који су у Краљеву боравили од 30. јуна. Добар део наредне недеље посвећен је активностима везаним за обележавања 12. јула као Дана Друге бригаде Копнене војске. Прва у низу активности била је изложба фотографија и докумената о ратном путу Шумадијске дивизије, од повлачења преко Албаније у јесен 1915. до пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. године, а припадницима јединице уприличен је и сусрет са песником Слободаном Момировићем. Пред свечаним стројем наредног да-

МАГАЗИН

6.8.2017.

на, у присуству команданта Копнене војске, официра, подофицира, војника и гостију у Касарни Рибница командант Друге бригаде пуковник Жељко Кузмановић је подсетио на дан кад је вођа Првог српског устанка Карађорђе Петровић, у бици познатој као Бој на Карановцу, од Турака ослободио варошицу која је прерасла у град Краљево. Овогодишње обележавање Дана Друге бригаде Копнене војске зачинио је Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ концертом испред Дома Војске Србије на коме се први пут појавила и плесна група ове јединице под називом „Тамо далеко“. И док се у касарни и следећег дана осећало празнично расположење седница Градског већа била је прилика за потврду да је сменом начелника Градске управе Милоша Петровића само окрњен врх леденог брега. Повод за смену је уверење да није остварио неопходну комуникацију и нужну сарадњу са функционерима, изабраним и постављеним лицима, као и запосленима на шта га обевезују прописи који регулишу његов положај. Замера му се што поједине организационе јединице, као и за-

послени у њима, све више наступају самостално а не као нужни недељиви део Градске управе, руководиоци одељења немају основне податке које би требало да знају у пола дана и пола ноћи, не извршавају налоге, месецима заборављају да ураде нешто што су дужни и настављају по старом, јер су ту и пет до петнаест година. Четрнаести дан у месецу обележила је последња седница Скуштине града пре летње паузе на којој је усвојен извештај заштитника грађана за прошлу годину, а након оставке директора изабран вршилац ове дужности до избора новог у Јавном комуналном предуезћу „Путеви“. Тринаеста седница Скупштине града била је прилика да се, по истеку шестоемсечног мандата вршиоца дужности директора Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем „Краљево“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“, а након спроведених конкурса, истим особама повери управљање у наредном четворогодишњем периоду. Много пре почетка јула у Краљеву се говоркало о значајном спортском догађају који би требало да буде одржан у

новој спортској дворани у Рибници. Информација је потврђена осамнаестог јула кад је у Краљево дошао генерални секретар Кошаркашког савеза Србије Дејан Томашевић и најавио да ће 2. августа бити одиграна прва припремна утакмица између сениорске кошаркашке репрезентације и универзитетске селекције Србије. Црвени крст Краљево и град Краљево и ове године су били домаћини летње кампање – акције добровољног давања крви у четвртак, 20. jула 2017. године, од 09.00 до 16.00 часова, на Тргу српских ратника. Од раних преподневних часова препознатљиви трансфузиомобил је на стандардој локацији очекивао добровољне даваоце крви које је подржао и градоначелник Краљева, а о успешности акције сведочи податак да је прикупљено 130 јединица крви. Донацијом београдског удружење грађана „Алтеа“, које у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање социјална и борачка питања реализује пројекат „Заједници заједно“, у згради Градске управе је постављен индукциони систем за наглуве особе који свима

са слушним апаратом омогућава лакшу комуникацију са запосленима. Осим тога постављен је и Информатор на Брајевом писму за слепе особе са бројевима свих важних телефона општинских служби којима могу да се обрате. Вредност пројекта који се реализује у осам градова је милион и 200 хиљада динара, а индукционог апарата постављеног у згради Градске управе шест стотина евра. Двориште Основне школе „Милун Ивановић“ у Ушћу било је место на коме су становници рударског градића на левој обали Ибра нестрпљиво ишчекивали женску одбојкашку екипу која је на финалном такмичењу Спортских игара младих у Београду успела да се докопа финала у коме је изгубила од ваљевске „Србијанке“. Одбојкашице су дочекане уз торте и ватромет, а који дан касније примио их је и градоначелник Краљева. Србија ове године четврти пут учествује у спортским играма које су до сада окупиле више од милион младих из још две државе у окружењу, Хрватске и Босне и Херцеговине. До државног финала су доспеле још две краљевачке екипе, женска кошаркашка у игри три на три и

Основне школе „Димитрије Туцовић“ у игри између две ватре. После неколико година окупљања у сопстевној викендици у Јовцу краљевачки бајкери су одлучили да, уз подршку локалне самоуправе, организују велики хуманитарни мото скуп у Матарушкој Бањи. Током два дана на ово место је пристигло око две стотине возача двоточкаша са сувозачима а, уз бајкерске игре у надвлачењу конопца, спорој вожњи и бацању аутомобилске гуме, пријатном угођају је допринео концерт осам мање афирмисаних бендова из Краљева и околних градова. Бајкери и посетиоци овог необичног скупа су и ове године били дарежљиви, па је прикупљено нешто више од хиљаду евра намењених краљевачком удружењу особа оболелих од аутизма. Претпоследњи викенд у јулу време је одржавања традиционалног такмичења коња у извлачењу тешких балвана познатијег као Штрапаријада која се се сваке године одржава у Цветкама и окупља неколико десетина учесника из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Десет година рада СОС телефона повод је за жељу да се освежи екипа во-

лонтерки Удружења „Феномена“ које истрајавају у пружању помоћи женама жртвама породичног и насиља у партнерским односима, а један од начина је конкурс од кога се очекује да у наредном периоду допринесе омасовљењу тима за подршку. Седми месец у години је отпочео у спортском духу а тако је и завршен. Последњег викенда у месецу на Тргу српских ратника је, на два кошаркашка терена, одржан један у низу турнира у кошарци три на три у јуниорској, сениорској и категорији пионира. Међу дванаест екипа у сениорској конкуренцији било је и четири краљевачке, а одсуство пријава у женској конкуренцији било повод за одлуку организатора да противник женској репрезентацији Туркменистана буде победник јуниорског турнира. Чини се да су последњу седницу Градског већа у јулу са много више интересовања очекивали представници медија него чланови највишег извршног органа града. Повод је дуго очекивано разматрање решења о суфинансирању пројеката којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања. Т. Радовановић Фото: М: Радовановић

Експозе премијерке Ане Брнабић (6)

МАГАЗИН

6.8.2017.

ИЗГРАДЊА ИНФ

При крају изградња Коридора 10 вредног преко 1 милијарду евра. - Физичка напредак радова на Коридору 10 износи 78%. - Завршено 57,5 километара на Источном краку ка Бугарској и 47,8 на Јужном ка Македонији. - Преостале деонице на Коридору 10 29 километара на Источном краку и 26,3 у Грделичкој клисури и 8,8 км од Српске куће до Левосоја на Јужном краку. - У циљу подршке равномерном регионалном развоју, Влада ће наставити да ради на даљем развоју Аеродрома „Морава“ (Лађевци) у близини Краљева. - Циљ Владе Републике Србије је да се српски ваздушни саобраћај у свим сегментима унапреди у складу са најбољом међународном праксом, развијајући аеродром „Никола Тесла“, Београд као чвориште путничког и робног саобраћаја на Балкану, унапређујући повезаност Србије са међународним тржиштима (ConnecGvity Index) и убрзавајући економски развој

ФРАСТРУКТУРЕ

МАГАЗИН

6.8.2017.

Завршетак коридора и нови путеви

Велики напредак је постигнут у овој области. Приводимо крају изградњу Коридора 10 вредног преко 1 милијарду евра. Физичка напредак радова на Коридору 10 износи 78%. Имамо завршених 57,5 км на Источном краку ка Бугарској и 47,8 км на Јужном ка Македонији. Преостале деонице на Коридору 10 (29 км на Источном краку и 26,3 км у Грделичкој клисури и 8,8 км од Српске куће до Левосоја на Јужном краку) ћемо настојати да завршимо током наредне године. На правцу ка Црној Гори (Коридор 11) смо завршили 52,5 км аутопута (деонице: Уб – Лајковац и Љиг – Прељина). Уложићемо напоре да у првој половини наредне године завршимо 50,2 км аутопута и то деонице Обреновац – Уб и Лајковац – Љиг. То значи да ћемо тада имати преко 102 км аутопута на овом правцу, од Обреновца до Прељине. Извођење радова је у току на деоници Сурчин – Обреновац (17,6 км), а већ у марту 2018. године планирамо

да започнемо радове на још 31 км на овом путном правцу (деоница Прељина – Пожега). Комерцијални уговор за изградњу очекујемо да потпишемо до краја лета ове године. У блиској будућности ћемо сагледати могућности и опције за изградњу деонице Пожега – Бољаре (до границе са Црном Гором), као и алтернативне начине финансирања саобраћајне инфраструктуре кроз учешће приватног сектора у финансирању и изградњи. На обилазници око Београда смо уговорили радове на 19,5 км трасе од Остружничког моста до петље Бубањ Поток. Изградњом ове деонице, а трудимо се да на њој започнемо радове већ у августу ове године, комплетираћемо сектор Б обилазнице око Београда. У перспективи имамо и наставак радова како бисмо у потпуности завршили обилазницу око Београда изградњом сектора Ц од петље Бубањ Поток до Панчева, укључујући и железничко-друмски мост преко Дунава. Да бисмо подржали привлачење директних страних инвестиција, побољшали пословно окружење, промовисали равномеран регионални развој

и омогућили бољи приступ градовима као што су Крушевац, Краљево, Куршумлија, Прокупље, Панчево, Вршац, итд., планирамо да наставимо са израдом пројектне документације и у складу са могућностима кренемо са изградњом: - Аутопута Појате – Прељина (тзв. Моравски коридор, дужине 111 км). Ова стратешка саобраћајница ће повезати Коридоре 10 и 11 и представљаће важну везу градова у срцу Србије; - Аутопута или брзе саобраћајнице Београд – Панчево – Вршац – граница са Румунијом (92 км) који ће додатно ојачати нашу позицију регионалног саобраћајног чворишта; - Аутопута Ниш – Мердаре (77 км дужине) – пројекат ће значајно допринети већој конкурентности Србије у саобраћајној инфаструктури. Настојаћемо да следеће године започнемо са изградњом те саобраћајнице; - Фрушкогорског коридора, дужине 45 км, који ће у првој фази повезати општине Нови Сад, Ириг и Рума, где се налазе око 30.000 регистрованих малих и средњих предузећа. Идејни пројекат се приводи крају; - Аутопута или брзе саобраћајнице

Пожега – Koтроман, дужине 60,6 км по генералном пројекту. Овај пројекат је од регионалног значаја јер повезује Коридор 11 са Вишеградом и даље са Сарајевом. Настојаћемо да у што већој мери искористимо бесповратна средства ЕУ за финансирање инфраструктурних пројеката, посебно оних који доприносе регионалној интеграцији. Могућност апсорпције додатних средстава из Инструмента за повезивање Европе (ConnecGng Europe Facility) ћемо такође да сагледамо у наредном периоду. У новембру ове године планиран је завршетак моста на Дрини на локацији Љубовија – Братунац, као и друмско-железничког моста у Новом Саду (Жежељев мост). У августу ове године отварамо и 5,5 км на ипсилон (Y) краку Келебија-Суботица. У наредном периоду ћемо интензивирати радове на рехабилитацији путне мреже. До сада смо рехабилитовали нешто мање од 200 км путева широм Србије, а очекује нас озбиљан посао: још 900 км морамо да рехабилитујемо у наредних пар година. Тренутно су пројекти за свих 900 км делом у припреми, а делом у поступку набав-

ке. До краја ове године очекује се почетак пребацивања одржавања 3.000 км саобраћајница на најиновативнији и економски најефикаснији начин (performance-based maintenance), а у плану имамо да целу националну мрежу – свих 16.000 км саобраћајница –пребацимо на ову врсту одржавања. Performance-based maintenance или одржавање по учинку представља приступ одржавању путева где се приватни партнер обавезује да ће да одржава саобраћајницу по унапред дефинисаним условима тј. „performance стандардима“, чиме се осигурава квалитет и ниво услуге корисницима путева. Ово је велики корак напред у односу на досадашњу праксу. Већ у септембру ове године започећемо и реформу путног сектора већ у септембру ове године зато што за циљ имамо да институционално ојачамо и трансформишемо ЈП „Путеви Србије“, ојачамо капацитет Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре као и осталих релевантних тела и генерално да унапредимо управљање и менаџмент путевима у Србији. У 2018. години обучићемо 20 реви-

зораза безбедност у саобраћају, што ће допринети јачању капацитета Републике Србије у пољу безбедности кроз обавезно сагледавање и корекције техничке документације са овог аспекта. Иницијатива подразумева обуку, тестирање и сертификацију кандидата.

Модернизација железнице Побољшање у путном сектору је само део нашег плана за даљи развој инфраструктурне мреже. Повезаност Србије са остатком света ће такође почивати и на текућем побољшању и ширењу капацитета, тамо где је то потребно и економски оправдано, наше железничке мреже, док смо тржиште за коришћење железничке инфраструктуре отворили за домаће и стране превознике. Изграђено и реконструисано је укупно 137,2 км пруга. После 50 - 60 година на већини пруга максимална брзина је подигнута са 30 до 50 km/h на 120 km/h. Завршена је железничка станица Прокоп – Фаза I. Након 40 година реализацијом овог пројекта станица је мо-

МАГАЗИН

6.8.2017.

дернизована уградњом савремене опреме у складу са европским стандардима како би постала кључна станица железничког чвора Београд. У току су радови на 85,1 км пруга, где ће након 50 година бити реконструисани најоптерећенији делови пруге на деоници између Београда и Ресника, као и Ресника и Ваљева и самим тим ће бити унапређена безбедност и конкурентност железнице на овом пружном правцу. У октобру 2017. године oчекујемо завршетак 77 км Барске пруге од Ресника до Ваљева. У 2017. години планиран је почетак радова на још 154,9 км. Већ у јулу крећемо са радовима на железничком Коридору 10 на деоници СтараПазова – Нови Сад дужине 40,4 км, гдећемо започети изградњутунела и вијадукта, које финансирамо из руског кредита. До краја године ће започети радове на деоницама Београд Центар – Стара Пазова (34,5 км) и Сићево-Димитровград (80 км). Почетак радова на деоници Београд Центар – Стара Пазова, која се финансира из кинеског кредита, очекује

се у новембру ове године. У току је израда тендера за изградњу интермодалног терминала у Батајници, који је финансиран средствима из ИПА 2015. Испоручено је 48 нових возова (21 кредит ЕБРД и 27 руски кредит). Смањен је број запослених ужелезничким предузећима и исплаћене су отпремнине за 3.146 запослених. Формално је бустављен саобраћај на 1098,7 км пруга које деценијама нису у експлоатацији. Решен је историјски дуг за електричну енергију у износу од 5,11 милијарди динара.

Интензиван развој авиосаобраћаја Tоком протеклих година, Србија је почела да поставља темеље како би постала регионални лидер у области ваздушног саобраћаја. Укупан приход ваздушног сектора расте из године у годину. У 2013. износио је 320 милиона евра, да би се у 2016. повећао за 70%, на 550 милиона евра. Потписано је, ратификовано и усаглашено више од тридесет споразума

о ваздушном саобраћају, од којих су најзначајнији споразуми са САД, Канадом, НР Кином и Јужном Корејом. У 2017. години ваздушни саобраћај обављаће 32 авиокомпаније на чак 74 дестинације у редовном и 23 у нередовном (чартер) авио-саобраћају. Тиме је укупни број дестинација, који је у 2013. години износио 63, у 2017. повећан на 97. У циљу побољшања повезаности Републике Србије са светом, Влада је наставила са развојном политиком стварања могућности за дуголинијски ваздушни саобраћај. Свакако најзапаженије је било успостављање директне линије Ер Србије од Београда до Њујорка, САД. Наш циљ је да се Република Србија унаредном периоду повеже са земљама далеког истока, а пре свега са Народном Републиком Кином. Очекивање је да се средином септембра Београд повеже са Пекингом преко Прага, два пута недељно чиме ће се отворити могућност за ближим и бржим конекцијама између два народа. Додатно, средином следеће године очекује се почетак директних летова ка

Пекингу. У току је поступак добијања одобрења цивилних ваздухопловних власти Народне Републике Кине и Републике Србије. На Аеродрому „Никола Тесла” у претходне три године (2013-2016) повећан је обим саобраћаја за 40%, односно за 4.924.992 путника. Раст се наставља и у 2017. години. Наиме, аеродром бележи пораст у промету путника и робе за 9% у односу на исти период прошле године у обе категорије. По свим пословним показатељима, текућа година биће година даљег успона. Циљ Владе Републике Србије је да се српски ваздушни саобраћај у свим сегментима унапреди у складу са најбољом међународном праксом, развијајући аеродром „Никола Тесла“, Београд као чвориште путничког и робног саобраћаја на Балкану, унапређујући повезаност Србије са међународним тржиштима (ConnecGvity Index) и убрзавајући економски развој Србије. Настојаћемо да аеродром „Никола Тесла“ буде још модернији, безбеднији и профитабилнији и са значајно по-

већаним капацитетима који могу да подрже очекивани раст саобраћаја у наредним деценијама. Имајући ово у виду, Влада Републике Србије је 2016. године започела анализу могућности учешћа приватног сектора у реализацији инфрастуктурних пројеката на београдском аеродрому. Влада је након спроведених анализа и процена изводљивости могућих модела изабрала модел концесије у трајању од 25 година, са дефинисаним минималним техничким захтевима у погледу проширења и изградње инфраструктуре аеродрома. У току је међународни јавни позив за давање концесије за финансирање, развој кроз изградњу и реконструкцију, одржавање и управљање инфраструктуром аеродрома „Никола Тесла“ и обављање делатности оператера аеродрома. Влада очекује да ће се међународни конкурсни поступак завршити крајем ове године. Један од наших приоритетних, стратешких циљева јесте да што више туриста и пословних људи упозна нашу земљу и наш народ. Аеродром „Никола Тесла“ као наш највећи међународни аеродром представља

„врата Србије“. Влада Републике Србије је идентификовала овај пројекат као развојни, дугорочни, мултидисциплинарни и стога улаже значајан тимски напор за његову успешну реализацију. Очекујемо да од ове трансакције, чије се затварање очекује до краја првог квартала 2018. године, буџет Републике Србије директно приходује више стотина милиона евра. На нишком аеродрому „Константин Велики“ вишеструко је повећан обим саобраћаја. У 2014. превезено је свега 1.300 путника. Након додатног опремања и осавремењивања, аеродром је достигао рекордних 125.000 превежених путника у 2016. години. У 2017. је у првих пет месеци превежено 123.000 путника и очекујемо да укупан број до краја године буде чак 250.000 путника. Такође, уведено је пет нових линија за Берлин, Милано, Диселдорф, Братиславу и Цирих. У циљу подршке равномерном регионалном развоју, Влада ће наставити да ради на даљем развоју још два аеродрома: „Поникве“ у Ужицу и „Морава“ (Лађевци) у близини Краљева.

МАГАЗИН 6.8.2017.

Aктивности на проширењу и реконструкцији гробља на Барутани

МАГАЗИН

6.8.2017.

ПОГЛЕД УНАПРЕД

- Ова година рекордна по броју сахрана. - У првих седам месеци 412 сахрана, а у истом периоду прошле године 321. - Рекорд је забележен у јануару кад је на два градска гробља сахрањено 84 особе што се приближава двомесечном просеку током једне године. – Последњег дана прошле године регистровано 9.999 корисника гробних места. – Вредност пројекта проширења гробља на Барутани достиже десет милиона динара. – На три нове парцеле 750 нових гробних места што задовољава потребе у периоду од следеће две до три године. - Један човек одржава хектар и по гробља што није довољно да врши ископе, покоси траву, изнесе смеће и помогне колегама из грађевинске оперативе. - Од четрнаест извршилаца на оба гробља површине од скоро 20 хектара осморица су готово инвалидна лица. - Пре десет година на гробљима са знатно мањом површином било је ангажовано 32 извршиоца. - Иако годишња накнада за коришћење једног гробног места износи свега 752 динара има корисника који дугују и до 90 хиљада динара

бреди сахрањивања стари су колико и људска цивилизација, а начини сахрањивања као и изглед надгробног обележја одређени су сепулкарним законитостима заједнице људи и представљају интимну каратеристику једне културе засноване на религијским схватањима и схватању самог чина смрти. Ширење градова, као последица сталне миграције становништва према великим центрима, у значајној мери утиче да капацитети гробаља пројектованих да задовоље потребе локалне средине у неком периоду буду попуњени и пре истека тог рока. То је основни разлог због чега јавна предузећа којима је поверена ова врста послова предузимају потребне активности како би на време обезбедиле простор и за ове активности. Проблеми какве имају сви велики градови нису мимоишли ни Краљево, а опасност да у скорије време буду исцрпљене могућности за сахрањивање на Новом гробљу повод је да Радна јединица Градско гробље Јавног комунал-

МАГАЗИН

6.8.2017.

ног предузећа „Чистоћа“ отпочне активности на проширењу и реконструкцији гробља на Барутани. Значајним за то чини се податак да је ова година рекордна по броју сахрана који је у првих седам месеци за 12 премашио четири стотине што је за стотину више од 321 у истом периоду прошле. Рекорд је забележен у јануару кад је на два градска гробља сахрањено 84 особе што се приближава двомесечном просеку током једне године. Почетком недеље отпочели су радови на реализацији прве од две фазе проширења и реконструкције чији је носилац Јавно предузеће за уређење грађевинског земљишта „Краљево“, а инвеститор локална самоуправа за потребе „Чистоће“. За најповољнијег понуђача на тендеру изабрано је предузеће „Путеви Нови Пазар“ а, уколико му временски услови буду ишли на руку, очекује се да посао буде завршен за 40 радних дана. Вредност читавог пројекта процењена је на десет милиона динара од којих по половина у свакој од две фазе.

Руководилац Радне јединице Градско гробље Никола Ђуришић потврђује како је у овом тренутку познато да ће у првој фази бити утрошено мало више од четири милиона. Прва фаза укључује израду колских и пешачких стаза, повезивање приступних саобраћајница као и део водоводних и канализационих радова, а биће решени проблеми закупаца гробних места уз осамдесетак метара неасфалтиране трасе након једног од ранијих проширења. Након завршетка радова простор гробља ће на три нове парцеле имати нових 750 гробних места чиме се капацитет за сахрањивање повећава на око хиљаду и пет стотина особа што би након завршетка прве фазе проширења, по оцени стручних служби, требало да задовољи потребе локалне средине за наредне две до три године. Након завршетка друге очекује се да буде за још толико након чега, каже Ђуришић, треба размишљати о другој локацији. Значајним за Ново гробље на Барутани чини се податак да је, у складу са

новим Законом о озакоњењу, завршен поступак легализације до кога је водило прибављање великог броја неопходних докумената. У њих се, поред копије плана и извода из листа непокретности, убрајају сагласност Електродистрибуције због високонапонских водова који прелазе преко овог објекта, потом елабората геодетских радова који је урадило Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта и извештај о затеченом стању за шта је био задужен „КВ Пројект“. Проблем сахрањивања који се везује за капацитете градских гробаља повремено је и тема интересовања локалних медија чије извештавање, по оцени Ђуришића, није увек у складу са правим стањем. Из тог разлога ни почетак радова на реконструкцији гробља не треба везивати за ову опасност, јер слободних места има довољно за период дужи од потребног да се изврши проширење капацитета. Нагли пораст броја становника почетком деведесетих година прошлог века у великој мери је утицао на опа-

сност да капацитети старог гробља буду исцрпљени пре планираног рока, па се приступили изградњи новог на Барутани које је отворено 1994. године са предвиђањем да ће простор површине између десет и једанаест хектара бити довољан да задовољи потребе града у периоду од тридесет до четрдесет година. Од тог периода сахрањивање се обавља искључиво на овој локацији, сем у случајевима корисника који већ имају склопљен уговор о закупу гробних места на Старом гробљу. Увид у документа ове радне јединице потврђује да се у току године обави између пет и шест стотина сахрана. Иако су пре градње елаборатом из 1987. године предвиђени радови на осигурању ободних делова парцеле од ерозије, легализација и уређење бројних других елемената на квалитетнији начин, чини се да је штошта урађено брзоплето, па се и на легализацију чекало више од две деценије. Евидентно је да је гробље на Барутани по тада важећим прописима грађено плански, па има знатно мање зеленила него на ста-

ром због чега је и одржавање знатно лакше. Евиденција Радне јединице Градско гробље потврђује да је на крају 2016. године било 9.999 регистрованих корисника што са просеком од три гробна места по једном води ка ставу о постојању тридесетак хиљада гробова од којих на Барутани између 12 и 13 хиљада. На овом локалитету је на, у то време, најмодернији начин изграђена савремена капела са хладњачом, али није реализована и грања крематоријума. Идеја о томе и даље је актуелна, а поред пројекта и плана на локацији Новог гробља за то постоји и одговарајући простор. Ђуришић подсећа на искуство из неколико протеклих година које указује на потребу посебног простора за паљење свећа у оквиру капела на оба гробља, понајвише због проблема чишћења остатака отопљеног воска на бетону, а по угледу на друге градове који су овај проблем решили на адекватан начин. Процењује се да инвестиција не би требало да ангажује знатнија

МАГАЗИН

6.8.2017.

финансијска средства, па до њене реализације предстоји само мало добре воље и времена за прибављање потребних дозвола. Уређењем и проширењм колских стаза и повезивење саобраћајница решавају се проблеми настали након радова претходних година, а када пројекат буде приведен крају до најудаљенијих делова гробља аутомобилима ће моћи да се приступи само уз посебну дозволу првенствено имајући у виду потребе старих, болесних и немоћних особа. Све већи број аутомобила којима се долази до новог гробља намеће потребу градње адекватног паркинг простора, а иако је направљен пројекат и изабран најповољнији извођач радова за сада још нема поуздане потврде када би пројекат могао бити реализован. У краљевачкој јавности, посебно политичкој, дуже време је присутна жеља да се под окриље Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ ставе и гробља са ободних делова града. Највећа кочница реализацији ове идеје је податак о

недовољном броју извршилаца који не задовољава ни тренутне потребе. - Да бих руководству предузећа предочио колико је то проблем радио сам интерну анализу која потврђује да у овом тренутку један човек одржава хектар и по гробља. То није довољно да врши ископе, покоси траву, изнесе смеће и помогне колегама из грађевинске оперативе. Од четрнаест извршилаца на оба гробља површине од скоро 20 хектара осморица су готово инвалидна лица. Двојица су тешко оболела, тројица не могу да дижу терет тежи од пет килограма, а један има проблем са видом, а све то ствара проблеме везане за физички рад често и на великим врућинама. Руководство предузећа настоји да нам изађе у сусрет колико год може, посебно код кошења траве у које се укључују и запослени у Радној јединици Градско зеленило. Неке проблеме решавамо кроз јавне радове, друге ангажовањем радника преко омладинских задруга, а има и најава могућности да

буде запослено више људи, бар по пет на оба гробља. Пре само десет година на гробљима са знатно мањом површином било је ангажовано 32 извршиоца, а сада их има четрнаест – каже Ђуришић. Иако се одржавање сеоских гробаља, о којима сада бригу воде савети месних заједница на чијој се територији налазе, везује за ангажовање одређеног броја извршилаца у овом тренутку није познато колико их треба како би задовољили потребе бар највећих у најближем окружењу. Уверење о потреби да сва буду „под једном капом“ и даље је присутно, али није познато када би ова идеја могла да буде реализована, као ни она по којој би гробље требало да функционише као посебно предузеће. Евиденција гробних места потврђује да су проблеми закупа одређеног броја места везани за нерешене породичне односе наследника, па се не зна тачно ко је носилац права за бригу о њима. - Рок обавезног почивања је десет

година, на толико се везује и уговор који се по истеку обнавља, а постоји могућност да се уговором о депонованим средствима уплате врше и више година унапред. Иако годишња накнада за коришћење једног гробног места износ свега 752 динара има корисника који дугују и до 90 хиљада динара, па је прошле године уведена могућност репрограма дуга и плаћања само половине ове суме. Став руководства је да и овде треба да се уведе ред, јер је притисак на оба гробља велики иако на старом више нема могућности за отварање нових гробних места – каже Ђуришић. Тренутне околности утичу на размишљање о градњи осаријума, посебне заједничке гробнице на Барутани за све који су, из било којих разлога а најчешће што у дугом периоду нису плаћали закуп, изгубили право на коришћење гробног места. У оквиру Градског гробља деценијама је Алеја споменице 1941. која је, због неадекватног односа, била запуштена до мере да је до враћања првобитног изгледа требало извршити

обимне радове. Средствима Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, које је за ову сврху издвојило милион и 700 хиљада динара, изведени су посредством Завода за заштиту споменика културе. Пред градским гробљем су озбиљни инвестициони изазови везани за препокривање управне зграде и изградња бетонских стаза око ње, али и значајни на дотрајалим зидовима капеле на старом гробљу. - У плану је да се уради нова ограда око гробља, насушна потреба је да се главне стазе реконструишу, а да бисмо упростили причу, и решили роблем са травом, идеја директора је да се сав простор између гробних места прекопа и наспе слојем белог камена. Свесни смо колико је то велики посао, али и колико би олакшало даље одржавање овог објекта. До половине септембра би требало да добијемо ново погребно возило којим би заменили дотрајало, а јавна набавка је у току, јер су нам због међународног превоза потребна бар

два коректна – каже Ђуришић уз подсећање да се ситуација из дана у дан поправља колико и односи са корисницима који имају довољно разумевања за заједничко решавање проблема. Није без значаја ни податак да се половина износа за коришћење гробних места уплаћује директно у градску касу, док друга остаје „Чистоћи“, као ни да мали број радника настоји да их, у оквиру могућности, одржава уредним и поред уговорне обавезе корисника да то чине сами. Иако је постављањем расвете и увођењем чуварске службе на старом гробљу решен део проблема и даље су присутни повремени појединачни ексцеси које управа са запосленима настоји да сведе на најмању могућу меру. Неспорно је да градска гробља пружају све веће повољности за пружање услуга, али и жеља менаџмента предузећа у оквиру кога функционишу да се погледом неколико година унапред отклоне сви разлози за евентуално незадовољство корисника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

6.8.2017.

У сусрет обележавању значајног јубилеја

ЗАТАМЊЕНО СЕ - Почетком новембра 1915. године у биткама око Краљева погинуло више од хиљаду војника Краљевине Србије. – Ван строја више од трећине војника. - И поред обавезе које намеће Женевска конвенција, да држава на чијој је територији вођен рат сто година брине о гробовима туђих војника, Србија нема ни спискове својих који су били сахрањени на овим просторима. – Освећење темеља војничке спомен капеле уз помињање 257 имена страдалих. – Аустријанци 1936. године пренели посмпртне остатке војника у своју земљу. – Заслугом неодговорних у Краљеву нестало војничко гробље у коме је сахрањено 1.200 погинулих војника

ЕЋАЊЕ НАРОДА риближавање дана кад ће бити обележена стота годишњица од завршетка Првог светског рата повод је за низ активности усмерених на расветљавање бројних непознатих чињеница о дешавањима у том периоду и одавање заслужене поште жртвама, посебно оним страдалима на територији града Краљева. Прве отпочете пре неколико година уз благослов Епархије жичке ових дана добијају нов квалитет коме у значајној мери доприносе активности Одбора за изградњу војничке спомен капеле на Чемерну и обележавање свих познатих места на овом простору на којима су у јесен 1915. године, у сукобу са аустроугар-

ском и немачком војском, пале велике жртве. Председник одбора пензионисани пуковник, и члан Градског већа ресорно задужен за решавања питања породица погинулих бораца инвалида рата и ратних ветерана, Радоје Томашевић подсећа да је подигнутно неколико спомен обележја. На брду Врановац у Пекчаници изграђен је мермерни а на брду Јајници у истом селу дрвени крст посвећен погинулим борцима Ужичког одреда. На месту званом Гробови на планини Троглав дрвени крст подсећа на страдале припаднике Студеничког одреда, а брду Мали ком на Чемерну дрвени крст и спомен плоча посвећени сећању на из-

гинуле борце Дунавске дивизије. Сећање на страдале припаднике другог позива Прве армије војске Краљевине Србије чува дрвени крст на месту Равни гај у Прогорелици. Најновији у низу подсећања на јунаке ослободилачких ратова вођених на овим просторима између 1912. и 1918. године је данашњи помен и освећење камена темељца за градњу војничке спомен капеле на Чемерну. Последња седница Организационог одбора прилика је за подсећање на значај борби које су вођене у околини Краљева у јесен 1915. о чему сведоче бројна документа која је прикупио члан Градског одбора за обе-

6.8.2017.

МАГАЗИН

лежавање јубилеја, артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић. Опсежно истраживање које је спровео сведочи да је историографија бројне значајне догађаје из овог периода скрајнула, па деценијама уназад о њима није било речи ни у оквиру редовне наставе историје у школама. Документа из тог периода потврђују да је офанзива аустроугарске и немачке војске добила на замаху почетком новембра 1915. године, а да су припадници Треће аустроугарске армије заузели Краљево већ шестог дана у месецу. На правцу који се протезао од Западне Мораве и Ибра преме Косову Пољу Краљевину Србију бранила је Прва српска армија под командом војводе Живојина Мишића. У склопу ње, на положајима око Краљева, и у Ибарској клисури, биле су стациониране јединице Дунавска дивизија другог позива, 7. и 8. пешадијски пук првог позива и 9. пешадијски пук другог позива уз подршку Коњичког пука трећег

позива. На десној обали Ибра борбе је водила Дринска дивизија другог позива у чијем су саставу били 4. 5. и 6. пешадијски пук, а између Каоне и Врановца Ужички одред састављен од 4. пешадијског и 2. прекобројног пука трећег позива којима је подршку пружала Доњовасојевићка бригада. У тренутку кад је 6. новемба 1915. године Краљево пало сваки трећи припадник српске војске избачен је из строја, а 14 одсто њих заробљено. - Војвода Мишић није посебно бранио Краљево зато што је у њему било више од 60 хиљада избеглица из целе Србије, а сам град бројао између пет и шест хиљада становника. Да би избегао велика разарања и страдање недужног народа он организује одбрану на улазу у Ибарску клисуру, на правцу Прогорелица, Лакат, Космајица, Врановац, Јајинац, Јастребар, Каона. Прва српска армија која је на почетку агресије 6. октобра бранила северозапад-

ни фронт Србије, од ушћа Лима у Дрину до ушћа Колубаре у Саву, на неколико стотина колометара за месец дана је била сабијена на узан простор између река Рибнице и Бјелице од само неколико десетина километара. Борбе које су вођене у октобру, а посебно од 6. до 14. новембра, биле су последње организоване борбе војске Краљевине Србије, посебно Прве армије. Све што се дешавало касније било је узастопно повлачење и брз пад који је уследио већ 24. новембра кад команда Армијске групе Макензен издаје саопштење да српска армија више не постоји, већ само неки делови који су отишли у албанске и црногорске планине где ће наћи своју смрт. Уствари, 24. новембра команда ове армијске групе је престала да издаје војне коминикее и саопштења са ратишта – каже Вељковић. Иако је за само неколико дана на овим просторима погинуло више од хиљаду припадника војске Краљевине

Србије сто две године касније у Краљеву нема ни једног обележја које би подсећало на тај период. Према неким информацијама постојало је војничко гробље на коме је сахрањено више од хиљаду бораца, али се неодговорна власт у неком тренутку постарала да се о њему изгуби сваки траг. И поред обавезе које намеће Женевска конвенција, да држава на чијој је територији вођен рат сто година брине о гробовима туђих војника, Србија нема ни спискове својих који су били сахрањени на овим просторима. Зато ће резултати истраживања спроведеног у сусрет обележавању стогодишњице ових догађаја, на основу неколико хиљада докумената чије ће копије бити предате Народном музеју и Историјском архиву, бити објављени у три књиге. Каонски парох протојереј Љубинко Корићанац потврђује да краљевачки музеј и архив нису имали никаквих података о догађајима о којима сведочи

још само сећање народа. На терену где је погинуло више од хиљаду војника у засеоку Џомић је пронађен један гроб потпоручника Владимира Плавшића, а његови посмртни остаци пренети на сеоско гробље. Иако су позната имена неколико десетина страдалих из ариљског краја ни до данас нису откривена места на којима су сахрањени. Податак се чини поразнијим након сазнања да су после убиства краља Александра Немачка и Аустрија 1936. године добиле право да изваде кости својих војника. - Прича се да је цео крај смрдео од лешева војника које су наши сељаци вадили по планинама и транспортовали до железнице. Остаје тајна куда су се ти њихови војници дели, а од археолошких налаза имамо само претпоставку да постоје гробови које су Немци формирали 1916. године. Имамо оријентацију на стотак метара где су, а све остало је дело лисица вукова и звери.

Улога Српске православне цркве је била велика, па имамо спискове које су радили Драгољуб Корићанац из Богутовца и прота Милисав Протић из Каоне – каже прота Корићанац уз подсећање да ће на данашњем парастосу бити прочитано 257 имена за које постоје поуздани и тачни докази. У Организационом одбору потврђују да је народ овога краја, од Краљева до Ивањице а преко Чемерна и Студенице до Рашке, веома заинтересован за активности које се одвијају. Значајним се чини и довољан степен разумевања локалне власти, како за градњу војничке спомен капеле тако и прилазних путева до значајних места из периода ослободилачких ратова. Завршно обележавање стогодишњег јубилеја очекује се у јесен наредне године, а прве информације о свим активностима које се спроводе у народ су већ пренели берачи боровница из овог краја. Т. Радовановић

Реакције на решење о суфинансирању медија

МАГАЗИН

6.8.2017.

НИ ВУК СИТ НИ

ОВЦЕ НА БРОЈУ

- Предлог за суфинансирање медија сачињен без притиска политике на основу четири критеријума које су чланови комисије за оцењивање утврдили пре него се прешло на разматрање појединачних случајева. – За суфинансирање је предложен 21 од 34 пријављена пројекта. - Сви пројекти били квалитетни, а предложен је велики број лепих и значајних тема што ће допринети да грађани Краљева буду задовољни. – Чланови Градског већа неми посматрачи. – Начин одлучивања ствара услов за разне махинације. - Лавовски део колача још једном су незаслужено добили медији миљеници краљевачке власти. - Упркос препоруци медијских удружења да износ буде повећан за ову сврху, као и прошле године, издвојено петнаест милиона динара. - Пројектно финансирање медија подложно је злоупотребама, због могућности доношење разноразних одлука, и удовољавању личних интереса. - Краљево спада у ред градова и општина који издвајају најмање средстава за информисање

ок за достављање пријава на јавни позив за суфинансирање пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања истекао је почетком маја, а податак да је предлог комисије састављене од представника медијских удружења на дневни ред седнице Градског већа стигао пред крај јула у великом делу заинтересоване јавности, пре свега великог броја представника медија, ствара сумњу да је закашњење последица притиска политике на одлучивање. Све дилеме о томе на последњој седници је отклонила председница комисије Биљана Пекушић потврдом да нико од представника власти није утицао на рад комисије, а да су предлози за суфинансирање засновани на четири критеријума које су њени чланови као релевантне утврдили пре него се прешло на разматрање сваког појединачног случаја. У складу са њима за суфинансирање је предложен 21 од 34 пријављена пројекта од којих су сви оцењени као квалитетни, а подршка дата онима који у највећој мери задовољавају претходно дефинисане услове. Првим је означен квалитет и ширина јавног интереса који се остварује, а следи настојање да се предност да медијским кућама из Краљева са уверењем да би оне на најбољи начин могле да допринесу информисању грађана. При формулисању предлога значајном се показала покривеност територије, односно гледаност, слушаност и читаност појединих медија, а чланови комисије бавили су се и начином на који су реализовани претходни пројекти и да ли су извештаји о њиховој реализацији и трошењу средстава достављани на време. Председница потврђује став комисије да су сви пројекти били квалитетни, да је предложен велики број лепих и значајних тема што ће допринети да

МАГАЗИН

6.8.2017.

грађани Краљева до истека рока за реализацију буду задовољни. Кратко образложење члановима Градског већа и спремност да одговори на евентуална питања новинари су схватили као позив њима, па се овај део седнице претворио у својеврсну конференцију за медије која потврђује да су њени представници боље упознати са проблематиком него они који треба да донесу коначну одлуку. Доказ да су на седницу Градског већа дошли добро потковани потврђује низ података који су при одлучивању, чини се, промакли члановима комисије. Тако је потврђен низ грешака, између осталих и то да су поједини пројекти сврставани у различите категорије, до подсећања да је износ од 800 хиљада динара додељен изузетно посећеном београдском порталу за који је провером утврђено да постоји код провајдера из Швајцарске, а да на њему нема ни једне информације, па чуди толика посећеност празној страници. Примедба да су неки краљевачки медији посебно потцењени повод је за уверавање како је на прави увид утицао члан комисије из Краљева који добро познаје стање у овој области што је било довољно да се, уз поштовање других критеријума, створи избалансиран став. Од времена кад је почела примена оваквог начина суфинансирања медија постоје сумње у рад комисија и незадовољство након објављивања резултата. То није могло да се избегне ни овом приликом без обзира на уверавања председнице комисије да за то нема разлога, ма колико није било једноставно извагати испуњење свих услова предвиђених јавним позивом. Замерку на поступак расподеле средстава једини од чланова Градског већа имао је Милун Јовановић познат по одлучујућем утицају да се одбије предлог комисије на једном од јавних

позива. Ток седнице био је повод за став да је дискусија између представника комисије и медија могла да буде одржана и изван сале, а градоначелнику замерено што на то није упозорио. Значајнијим од тога чини се улога Градског већа у поступку доношења решења о суфинансирању ове врсте пројеката. - Са једне стране сте ви који сте гледали пројекте, који имате одређена средства да расподелите, а са друге медији са свим својим правима, обавезама и трошковима. Ко смо ми, и шта смо ми чланови Градског већа. Ми ћемо овде гласати за ваш предлог. Шта је алтернатива? Не можемо да не гласамо. Напросто не видим да је добар пут да се овде изјашњавамо о нечему у чему нисмо учествовали, за шта немамо ни једну информацију осим овог извештаја који сте нам доставили. Мислим да смо ми овде неми посматрачи који ће само или прихватити овај предлог или га одбацити. Ако га прихватимо немамо нека посебна образложења, и немамо неке доказе, а с друге стране ако га одбацимо који су то наши аргументи што га одбацујемо, тако да своју улогу и улогу Градског већа у целој причи видим мало неприродно, јер ћемо носити тај терет а нисмо учествовали у томе – каже он заборављајући да му то у свим претходним случајевима није сметало, па се поставља оправдано питање да ли је разлог системске природе или чињеница да није задовољан начином расподеле. Градоначелник Краљева је и овом приликом, као и у више наврата раније, потврдио законску обавезу Градског већа да прихвати, или не прихвати, предлог комисије и у складу са тим усвоји одговарајуће решење. Интересантним се оцењује иступање дописника Политике Мирољуба Дугалића иза кога се још вуку репови

из периода кад је био председник сличне комисије. - Ако је у питању пројектно финансирање град подстиче сам пројекат и на основу пројекта, и на основу онога што је наведено у пројекту, се одлучује, комисија претпостављам одлучује да ли је то могуће реализовати и колико квалитетно. А ово, покривеност, слушаност, гледаност, ако нема стручних служби и ако нема поузданог мерења, постоји могућност за разноразне, да кажем ето прибавља се неко дискреционо право да кажете овај је гледан, овај је мање гледан, што не бих рекао да је поуздано ако то немате мерило и то мерило у пројектном финансирању мислим да није, да није тај критеријум, мислим да није потребан јел оставља могућност, извините али сумњи у разноразне манипулације и доношење одлука без, без држања онога што је правилником и што је намера била законодавца у погледу пројектног финансирања, па сам хтео да вас питам зашто сте то увели тај критеријум – рекао је уверен да ће бар председница комисије схватити шта је хтео да каже. Подсећање да пројектно финансирање не подразумева само праћење рада градске управе, а да је уведено како би се додатним садржајима унапредио квалитет информисања, само је увод у питање Марине Дабић на основу чега су утврђени критеријуми читаности и гледаности. Колико су поједини медији задовољни, или незадовољни, усвојеним решењем Градског већа чијих је три члана, од укупно девет присутних, било уздржано најбоље поврђују прве инфомативне емисије на локалним телевизијама. Прва се огласила новинарка Телевизије Мелос потврдом да је, кад се све сабере, јасно да су, од пара свих грађана која се сливају у буџет за ову намену, лавовски део колача још јед-

МАГАЗИН

6.8.2017.

ном незаслужено добили медији миљеници краљевачке власти. - Цифре јасно показују ко се медијски додворава власти, па онда не треба ни да чуди што поједине од њих већина Краљевчана већ отворено назива партијским телевизијама странке на власти. Срећом Радио-телевизија Мелос је последњих година израсла у превише озбиљну медијску кућу да би зависила и дизала прашину око пар стотина хиљада динара које власт неоправдано поклони онима којима је практично једини задатак да је само хвале. Ипак, професионална савест нам налаже да грађане упозоримо да су њихове паре подељене по критеријумима у којима је најважнији био онај политички. Очигледно одсуство било какве критичке речи, и неумерене хвалоспеве, локална власт добро плаћа изабраним миљеницима. Зарад пар

стотина хиљада динара Радио-телевизија Мелос између медијског полтронства и професионализма без икакве дилеме бира професионализам – закључује извештач са седнице Градског већа. Много нежнија није била Краљевачка телевизија која подсећа да је, као и претходне године, упркос препоруци медијских удружења да износ издвајања за медије буде повећан за ову сврху издвојено петнаест милиона динара. Колико је само део овог новца додељен њеном пројекту безначајан најбоље сведочи подсећање на надокнаде различитим државним агенцијама, како би се емитовао сигнал, достижу пола милиона динара у које нису урачунате зараде, порези и доприноси за запослене, порез на додату вредност, трошкови производње програма и други. У извештају са сед-

нице доминира став репортера да је доделу новчаних средстава медијима и ове године обележио низ нелогичности, а уверење да се комисија није придржавала критеријума који је сама прописала повод је за страх да новац додељен појединим оставља простор за питање како ће се утрошити и да ли пројекат за који је одобрен задовољава јавни интерес грађана Краљева. Сумњу Краљевачке телевизије поткрепљује Дугалић чије искуство чланства у сличној комисији указује како је пројектно финансирање медија подложно злоупотребама због могућности доношење разноразних одлука и удовољавања личних интереса. Не спорећи чињеницу да је интернет медиј будућности, и да у ту област треба улагати, саговорник Краљевачке телевизије подсећа на реалност садашњег тренутка у коме су локалне телевизи-

је, због великих намета, у тешкој ситуацији. И таквим околностима и даље служе као главно средство информисања грађана, док се новац додељује интернет порталима који на на значеној адреси немају ни један објављен текст. Извештачу Телевизије Краљево смета што је медијима тек након седам месеци чекања саопштено колико ће добити новца на основу пројектног финансирања, али и да Краљево спада у ред градова и општина који издвајају најмање средстава за информисање. Кад се 14 милиона и 250 хиљада динара подели на велики број медија у граду са нимало светлом привредном сликом разумљивим се чини понашање оних који нису задовољни. У изјави за ову телевизију градоначелник др Предраг Терзић потврђује незадовољство појединих чланова Градског већа начином доношења одлука без обзи-

ра што су се сами сагласили са саставом комисије чије су чланове предложила медијска удружења. - Средства су опредељена за телевизију, продукцију, радио, новине и портале. „Ибарске новости“ као једини штампани медиј у Краљеву потцењен је овом приликом, јер су интернет портали добили више новца од чувара писане речи у граду на Ибру. Оно што је посебно засметало медијским посленицима јесте да је осам стотина хиљада динара добио портал из Новог Београда који чак није ни доступан на интернету. Сазнали смо да се иза тог портала крије „Српски телеграф“. Ни вук сит, ни овце на броју, тако се може описати суфинансирање пројеката медија од стране града Краљева. Иако је председница комисије нагласила да је други критеријум био тај да

је медиј из Краљева десило се сасвим супротно. Сви наведени критеријуми били су у супротности са одлуком комисије. Та иста комисија велику суму новаца определила је за медије који нису из Краљева. Чини се да је у Краљеву најважнији критеријум и овог пута била политика незамерања седмој сили, па су тако сви пројекти са којима се конкурисало и финансијски подржани што није био случај са осталим градовима у Србији – закључио је репортер најављујући специјалну емисију посвећену овој теми. Након што је Градско веће усвојило предложено решење следи израда ревидираних буџета и потписивање уговора после чега би на рачуне медија чији су пројекти подржани требало да буде уплаћен део новца, злобници кажу ако буде пара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.8.2017.

6.8.2017.

МАГАЗИН

Николас Лакенби

Знаменити Краљевчани: Николас Лакенби

- Први контакти са људима у Србији потврђују уверење како на западу постоје бројне предрасуде везане за однос према земљи и дешавања на овим просторима. - Највећи број Енглеза долази а не зна ни где је Србија и какви су њени односи са Косовом или Албанијом. - Интересовање за православље зачето у Русији добило је нову димензију већ са првим сазнањима о значају Жиче и Студенице за однос српског народа према Турцима. - Ако би питали неког Енглеза зашто су 1999. године бомбардовали Србију не би знао одговор. - Редован посетилац литургија у краљевачким црквама различитим поводима. - У антропологији значајно да се у једном месту проведе што више времена. - Краљево је леп град, има бројне кафиће и посластичарнице, па се не види колико је криза

Фото: М. Радовановић

СВЕТСКИ ПУТНИК ИЗ ЛЕСТЕРА

наменитим особама у локалној средини сматрају се значајне за њену историју, научници, државници, књижевници, уметници и други , а по који пут би се то могло применити и на појединце који су и укратком временском периоду допринели да средина бар по нечему буде препозната у ширим оквирима. Таквим се сматра Николас Лакенби који неколико месеци уназад у Краљеву, али и другим деловима Србије, тражи податке за завршни рад на докторским студијама антропологије на универзитету у Кембриџу. Колико Краљевчанином Николас се може сматрати и грађанином Лондона, Париза, Москве и других градова у које се из родног Лестера, удаљеног два сата вожње од Лондона, упутио у свет са тек навршених осамнаест година. Последња година у Краљеву чини се посебном можда и због чињенице да се, бар по величини, не разликује од Лестера у коме је стекао довољно образовања да се отисне у свет. Прилика за то указала се кад је са навршених осамнаест година постао

МАГАЗИН

6.8.2017.

активни учесник на реализацији пројекта који је финансирала Европска унија. Година дана волонтерског рада у Француској била је прилика за усавршавање језика, али и навикавање на живот у иностранству који ће неколико година касније постати део свакодневице. Стечено знање се показало као добра основа за студије француског језика на факултету у Лондону уз које расте интересовање за антропологију и етнологију. Две године пре Француске Николас је боравио у Русији и одушевљавао се значајним разликама у односу на остале делове Европе, иако је њен нераздвојиви део. Ту се јавио интерес за учење руског језика, посебно након сазнања да тако нешто није доступно у енглеским школама које су усмерене преме француском, немачком и шпанском. - На факултету сам почео да учим руски из почетка што је било врло тешко иако у Лондону постоји веома добар центар за учење словенских језика. У Лондону има доста Руса па је и то добра прилика да се вежба, као и

на факултету. После две године сам отишао у Канаду и живео у Монтреалу са жељом да усавршавам фрнацуски језик који сам већ добро знао јер, кад у Енглеској студирате неки страни језик морате да проведете годину дана у земљи у којој се говори. Ја сам одлучио да живим у Канади где сам на француском језику годину дана студирао социологију а истовремено, за дипломски рад вршио, истраживање о народној музици. Пре тога сам већ радио као етнограф и правио интервјуе са људима, а у Енглеску се вратио да завршим четврту годину након које сам у Лондону дипломирао на групама за француски и руски језик – прича Николас кога је пут поново повео према Русији, овога пута са сертификатом који омогућава да у Санкт Петербургу, потом у Новосибирску, даје часове енглеског језика ђацима и пословним људима у оквиру неке од приватних школа. Боравак у Новосибирску везан је за рад на факултету где је студентима покушавао да пренесе знања везана за британску културу, а боравак у Русији

6.8.2017.

МАГАЗИН

је резултат жеље да у овој земљи прикупи довољно материјала за докторски рад. Повратак за Лондон резултирао је мастер радом о православљу на факултету за друштвену антропологију. Све боље познавање православља повод је за жељу да докторат заврши у Србији у којој је, са жељом да путује по Балкану, као туриста први пут боравио током 2012. године. Из Војводине се упутио ка југу земље и Новом Пазару, а пролазак кроз Краљево био је изузетна прилика за обилазак Жиче што је појачало интересовање за развој православља на овим просторима. Додатни мотив биле су бројне контрадикторне информације о дешавањима на овим просторима посебно током неколико последњих деценија. Први контакти са људима у Србији потврђују уверење како на западу постоје бројне предрасуде везане за однос према земљи и дешавања на овим просторима. Николас их категорички демантује уз потврду да највећи број становника земље из које долази ни не зна где је Србија и какви су њени односи са Косовом или Албанијом. Добра потврда лежи у ставу да је наговештај одласка у Србију био повод да знатижељници, уверени да се ради о Сибиру, упитају колико је далеко од Москве. Дешавања на овим просторима деведесетих година прошлог века везују се за период детињства у коме су до младог човека стизале неразумљиве информације на које подсећају само појмови као што су Мостар, Милошевић, Хрватска, Сребреница ... - Бивша Југославија је за мене била занимљива јер сам био потпуно свестан да смо у Европи, то су не тако далеки Европејци који су имали другачије искуство него ја. Занимљиво ми је било што је ваша земља удаљена само два сата авионом доживела сасвим различиту историју. Кад сам дошао у Србију схватио сам да језик има сличности са руским, а ви сте доживели тип социјализма различит од Совјетског Савеза. Схватио сам да мало знамо о Србији јер на енглеском језику више истраживача пише о Русији него што пише о Србији.

МАГАЗИН

6.8.2017.

Завршио сам мастер рад у Русији и онда схватио да ми треба неки нов пројекат, а Србија је за мене била нови терен за неке идеје које сам већ имао. Моја интересовања су везана за историју, религију, транзицију, народ, националност баш као и у Русији, али са истим теоријским питањима у новом контексту јер до тада нисам схватао колико је бивша Југославија занимљив терен за етнографски рад – каже Николас. Први долазак пре две године подстакнут је жељом за учењем језика, а већ прва нова сазнања о новој средини побуђују додатно интересовање што је прилика да, иако то није била првобитна намера, овде прикупи довољно материјала за докторски рад. Интересовање за православље зачето у Русији добило је нову димензију већ са првим сазнањима означају Жиче и Студенице за однос српског народа према Турцима. Дилема да ли започети рад у Крагујевцу или Чачку отколоњена је у тренутку кад се показала да Краљево пружа знатно више могућности за прикупљање информације, а ни друга подручја у Србији нису превише удаљена

од места које је изабрано за базу. Повољном околношћу показало се познанство са професорком из приватне школе енглеског језка у којој је и сам нашао прилику да са њим упознаје бројне Краљевчане, али и да учи од њих. Годину дана живота у Краљеву било је довољно за одлуку да рад на докторату започне на Универзитету у Кембриџу да би се, после још једне године припрема, вратио и на овим просторима прикупио довољну количину података за теоретски рад који води ка највишем академском звању. Основно интересовање усмерено је на однос људи у Србији према цркви и православљу, али и прошлости посебно двадесетом веку. Трогодишње докторске студије на престижном универзитету Кембриџу, и истраживање неопходно да се успешно приведу крају, изискују знатна материјална средства, а један од начина да се до њих дође је стипендија коју је Николас добио од факултета. Основа истраживања су контакти са људима на терену, а прилика за то добро познавање српског језика. Иако после извесног времена проведеног

на београдском Филолошком факултету добро влада језиком Николас настоји да га стално усавршава, а кад није у ситуацији да буде у Београду добрим начином се показао скајп. Довољно времена проведеног у Србији повод је за закључак о присности људи према свакоме, чак и њему као странцу, иако тек повремено по који од појединаца гласно изрази сумњу у разлоге боравка у Србији. - Генерално нема проблема, ни отпора, сем повремено што се и могло очекивати јер, кад гледаш контекст, то је и разумљиво. Шта ће неки Енглез у Краљеву? Људи су генерално веома отворени и пријатни, па сам често изненађен колико су спремни за сардању, да помогну и колико су гостопримљиви. Ако би питали неког Енглеза зашто су 1999. године бомбардовали Србију мислим да не би знао одговор јер су наши велики комплекси Ирак и Авганистан. Ми не гледамо на свет као пријатеље и непријатеље и имамо другачији поглед на ситуацију него ви овде. Нисам дошао овде да потврдим унапред припремљену тезу, јер то није добро, па морам да будем отворен и

саслушам људе и то је најбитније. Мој дан је успешнији ако сам провео време са људима и причао него ако седим у библиотеци да пишем или да читам нешто. Константно слушам шта људи говоре, а у глави имам велико питање о спајању вере и народа. Зато сам увек спреман да слушам шта људи овде говоре и како гледају на све што се дешава – каже Николас. Англиканско васпитање укључује редовне одласке у цркву и молитве богу, па је у краљевачкој редован посетилац литургија различитим поводима. Као и током боравка у Русији и ово је начин за боље упознавање православља што је и тема докторског рада. Зато није необично да у некој од цркава буде од најранијих јутарњих сати без обзира да ли се налази у Краљеву или неком од манастира у Овчарско-кабларској клисури. Иако на први поглед монотон сваки дан је, признаје Николас, по мало другачији баш због сусрета са другим људима. Боравак у Краљеву од октобра претходне до децембра ове године прилика је за потврду тезе како је у антропологији значајно да се у једном месту проведе што више времена. Ни-

колас највећи део проводи у различитим градовима, црквама и манастирима, али не избегава ни села. Иако је неколико месеци пре заврештка боравка у овим крајевима уверен да има довољно материјала за докторски рад не престаје да истражује како би он био што обухватнији и квалитетнији. Добар део тога нашао је место на хард диску рачунара, а има и података педантно забележених у папирној форми. Задовољству досадашњим животом у Краљеву, и резултатима истраживања, доприноси српска храна којој замера једино што не може да конзумира у значајнијим количинама. Признаје нам како воли да кува, а и повремени одласци на пијацу су прилика за сусрет са новим људима током којих увек дође до које информације значајне за рад чије писање треба да буде завршено током наредне године. - Никад нисам живео у малом граду. То је за мене нешто ново али ми се свиђа осећај припадности заједници какав постоји овде. Можда то други не виде, али ја као странац имам осећај да се овде живи у заједници. Јефтиније је него у Енглеској, уживам овде, али

не знам да ли бих могао да проведем цео живот. Краљево је леп град, има бројне кафиће и посластичарнице, па се не види колико је криза, а тек кад причам са људима схватим колики је проблем – каже Николас. Туристичка виза не дозвољава боравак у земљи дуже од три месеца у континуитету па је и он, сваки пут након истека тог периода, принуђен да пређе границу и да се одмах врати. Докторско звање већ се смеши амбициозном Енглезу који као доктор антропологије даљу будућност види на неком од факултета, мада не искључује учешће у новом постдокторском и другим пројектима ограниченим финансијским могућностима. Извесно је да је Балкан заокупио његово интересовање и заинтригирао га да настави истраживање. Повод је сазнању о почетном стадијуму разумевања дешавања на овим просторима и жеља да детаљном анализом допринесе извлачењу исправних закључака, а разлог више је податак да се мали број иностраних истраживача бавио овом проблематиком. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На Међународној олимпијади из физике

МАГАЗИН

6.8.2017.

КРАЉЕВЧАНИН НАЈС

- Краљевчанин Душан Ђорђевић најбољи на Међународној олимпијади из физике. - Организација такмичења на изузетно ниском нивоу за овај ранг, јер се одржавало под условима који су доводили у питање његову регуларност. – Освојеним деветим местом српска екипа по квалитету друга из редова европских земаља. - У конкуренцији четири стотине учесника из осамдесет шест земаља, српски тим се вратио из Индонезије окићен са пет медаља. - Краљево издваја значајна средства за стипендирање најбољих студената који на територији града имају пребивалиште дуже од три године. - Укупан биланс награда ученика из Србије на Међународној олимпијади из физике овим успехом се повећао на 6 златних, 27 сребрних и 55 бронзаних медаља којима треба додати и 49 похвала

САЈНИЈИ

етрдесет осма по реду Међународна олимпијада из физике за ученике средњих школа, одржана између 16. и 24. јула у индонежанском граду Јогјакарти, остаће заувек запамћена по најбољем резултату такмичара из Србије који су освојили једну златну и четири сребрне медаље. За Краљево се овај резултат сматра још значајнијим, јер је носилац најсјајнијег одличја суграђанин Дуђан Ђорђевић. матурант Математичке гимназије из Београда. Освајањем сребрних медаља за нијансу слабије резултате остварили су његови школски другови Марко Шушњар и Вук Радовић као и ученици трећег разреда Гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша браћа Новак и Богдан Станојевић. Заслужнима за велики успех сматрају се и наставници који су им предавали за време редовне наставе у школи, Душану и Марку Наташа Чалуковић и Игор Салом, Вуку Катарина Матић, а браћи Станојевић Љиљана Костић. Према првим информацијама из Индонезије организација такмичења је била на изузетно ниском нивоу за овај

МАГАЗИН

6.8.2017.

ранг, јер се одржавало под условима који су доводили у питање његову регуларност. Разлог је низ пропуста у квалитету и формулација задатака, дистрибуција превода задатака и друго, што није у значајнијој мери утицало на српску екипу да уз стручне руководиоце, доцента др Божидара Николића са Физичког факултета и Вељка Јанковића из Института за физику у Београду, остваре изванредан резултат. Након низа догађаја које су учесници такмичења оценили бизарним и невероватним ове године је одлучено да не буде објављена коначна листа са именима свих учесника, и бројем поена које су освојили, већ само листа оних који су освојили медаље. Тако је, по незваничној листи која је формирана простим сабирањем поена свих ученика из једне земље, наша екипа заузела одлично девето место као друга најбоље пласирана од европских земаља. Овогодишњи резултат представља значајан напредак у односу на претходних неколико јер је екипа Србије прошле године завршила такмичење као осамнаестопласирана, док је годину да-

на пре тога била 31. Три године испред тога екипа Србије се пласирала на 37, 23. и 28. место. Право учешћа на значајном светском такмичењу обезбеђено је на основу резултата Српске физичке олимпијаде одржане између 27. и 28. априла у Београду. Она представља завршно такмичење циклуса такмичења ученика средњих школа из овог предмета који укључује школско, општинско, окружно и државно, а на којима учествује неколико хиљада средњошколаца. Место у екипи обезбедили су најбоље пласирани ученици са Српске физичке олимпијаде при чему је трећепласирани Огњен Тошић из Математичке гимназије у Београду одустао од учешћа због пласмана на Међународну олимпијаду из математике. Припреме су организоване у периоду од 5. до 16. јуна на Институту за физику и Физичком факултету Универзитета у Београду, а ученици су радили експерименталне вежбе са ранијих међународних и националних олимпијада у Институту за физику, студентске вежбе у лабораторијама Физичког факултета, као и тео-

ријске задатке по избору чланова Државне комисије за такмичења из физике која је реализовала припреме. Међународна олимпијада је најпрестижније такмичење средњошколаца из ове области од 1966. године на коме учествују најбољи петочлани тимови из преко 80 земаља изабрани на основу националних такмичења у тим земљама. Успех младог Краљевчанина био је повод за пријем код градоначелника др Предрага Терзића и потврду да се, у конкуренцији четири стотине ученика из осамдесет шест земаља, српски вратио из Индонезије са пет медаља. Иако лошије организована него претходних година олимпијада је била прилика да се покаже докле се стигло у савладавању градива из ове области, а колико су у томе успели Душан и другови најбоље показују освојене медаље. Деветанестогодишњи Краљевчанин, који ће од октобра ове године започети студије физике на факултету у Београду, не крије жељу да постдипломске и докторске заврши негде у иностранству како би стечена знања

могао да примени по повратку у земљу. - До сада сам имао прилику да разговарам са Краљевчанима који су освајали златне, сребрне и бронзане медаље као спортисти, а сада први пут са једним који је са олимпијских игара из физике донео златну медаљу у наш град. Веома сам радостан што ова деца успевају да постижу одличне резултате у игри која није ратна. У теоријском делу су остварили шести по вредности резултат, а у области експерименталне физике су били тек шеснаести што нам показује да постоји диспропорција између њиховог знања и могућности да то знање практично примене. Очекујем да ће држава још више помагати развијање наше науке, да ће више новца бити улагано у област природних наука и информатике, а то се поклапа са стратегијом и идејама које промовише министар просвете, науке и технолошког развоја – истакао је др Терзић уз потврду да Краљево издваја значајна средства за стипендирање најбољих студената који на територији града имају пребивалиште

дуже од три године. Првих педесет са листе најбољих имају право на износ од десет хиљада динара месечно током целе школске године, а да их буде више доприноси промењена одлука о стипендирању којом се ово право ускраћује корисницама републичких стипендија. Износ стипендије довољан је да покрије трошкове смештаја у студентске домове и исхрану, а по нешто остане и за џепарац, а податак да је Душан све четири године средњошколског образовања био смештен у дому на најбољи начин потврђује да се до врхунских резултата стиже и условима који нису најбољи. Најбоља потврда овог става је показано знање као основа за освајање златне медаље на Међународној олимпијади из физике. Укупан биланс награда ученика из Србије на Међународној олимпијади из физике овим успехом се повећао на 6 златних, 27 сребрних и 55 бронзаних медаља којима треба додати и 49 похвала. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачка позоришна сцена: Стефан Миликић (1)

МАГАЗИН

6.8.2017.

ПРВО ПА, ЖЕНСКО

- После улоге у представи „Љубавни јади први“ у оквиру Школе глуме „Сцена“ наступи у „Причи о принцу јединцу“ по тексту Бранка Јовановића, потом „Божићној причи“ и „Малом принцу“. – Занимање за плес потиснуло интересовање за глуму. – После две године студија на Филолошком факултету у Београду први од два неуспела покушаја уписа на Факултет уметности у Новом Саду. – Земљотрес одложио почетак припрема представе „Гнев божји“ на сцени Краљевачког позоришта. - У првој подели захтевна женска улога Еве. – Почетак студија у време кад су Срби са севера Косова и Метохије почели да се буне, а незадовољство изражавају постављањем барикада на путевима. - Једини начин за долазак у Косовску Митровицу воз, или илегални комби превози алетрнативним путевима преко Новог Пазара Стефан Миликић

ишемесечно истраживање стања на краљевачкој позоришној сцени обухватило је низ актера, од оних који су на даскама које живот значе провели више од пет деценија до других који тек праве прве озбиљне кораке у овој области. Оно је показало да су мотиви за опредељење према глумачком позиву различити колико и прва интересовања за ову област која се везују за различите периоде живота. То потврђује и Стефан Миликић који је до стицања глумачке дипломе на Факултету уметности Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Звечану, прешао дуг пут обележен различитим покушајима да се пронађе у области стваралаштва која највише одговара његовом уметничком сензибилитету. Склоност ка имитирању личности из најближег окружења, која није ретка појава у најранијем детињству, најчешће остаје запамћена само у оквиру породице и њених најближих пријатеља. Можда би тако било и у Стефановом случају да у непосредној близини родитељске куће у Улици Драгише Мишовића у то време није становао глумац Краљевачког позоришта Зоран Дамјановић. Његово глумачко искуство је било довољно да на време препозна таленат који упорним и дуготрајним радом треба развијати до потребног нивоа, што је било довољно за препоруку за укључење у школу глуме која је под називом „Сцена“ примала прву генерацију полазника. Ма колико да прва појављивања на сцени датирају и неколико година раније аудиција је на Стефана деловала превише стресно па је, због изненадног крварења из носа, морао да сачека док се пред комисијом изређају сви кандидати како би оно што је припремио показао последњи. Хиперактивност није ретка појава на том узрасту, а код Стефана се манифестовала кроз појачано интересовање за све врсте уметности, сем музике, али и спортове од којих ће један пред крај основношколског периода у значајној мери утицати на даљи животни

МАГАЗИН

6.8.2017.

пут. Годину и по дана се генерација будућих глумаца припремала пре него је изашла пред пуну позоришну дворану у представи „Љубавни јади први“. - Представа је имала дуг животни век и трајала близу годину дана током којих смо играли и, уз огромну радост, уживали у томе. Била је састављена од стихова песника за децу међу којима сам по једном „Нађите ми цуру, хоћу да се женим“ остао дуго упамћен, како у породици тако и позоришту, поготово што сам као клинац био знатно нижи од својих вршњака. Кад се група расфомирала, а Биљана Костантиновић направила аудицију за другу генерацију полазника, за одређен период престаје моје интересовање за глуму. У новој групи су биле моје школске другарице, Светлана Миленковић и Драгана Ђурђевић које су касније завршиле глуму, па сам на њихову иницијативу одлазио на пар проба. Биља после годину дана одлучује да формира неку врсту дечјег ансамбла, па се од нас из те две групе формира јединствена која ће спремате нове представе за децу. Сваке године смо радили по једну, а прва је била „Прича о принцу јединцу“ по тексту Бранка Јовановића, потом „Божићна прича“ па „Мали принц“. Све је трајало пуне две године током којих смо их изводили у суботњем термину од 12 или 18 сати – присећа се Миликић. Годинама учвршћивана свест о потреби за бављење глумом кулминацију је доживела пред упис у средњу школу кад се најповољнијом могућношћу за стварање добре основе показало годину дана раније отворено одељење Филолошке гимназије. Четири године у њему било је довољно да се добро испита терен и у глави створи права слика о значају изучавања језика и књижевности за бављење глумом. Како се током гимназијског школовања све више учвршћује таленат за језике полако почиње удаљавање од глуме. Разлог је све веће занимања за плес као посебну врсту спорта што је повод

да му се током трећег разреда потпуно препусти. Неколико година бављења плесом у Плесном клубу „Калипсо“ пре тог периода било је довољно за став да Краљево није најбоља средина за професионално бављење овим спортом. Као и у многим другим и у овој области центар свих значајнијих збивања је Београд што је повод за пут према главном граду сваког петка у поподневним часовима и повратак кући понедељком. До иоле значајнијих резултата долази се упорним радом и професионалним односом према спорту у коме, као код других, до финалних воде квалификациона такмичења. Стефан признаје како је пуне четири године настојао да буде што упешнији, а колико је успевао најбоље сведочи пласман међу 35 најбољих на Европском купу и Светском првенству у Аустрији исте године кад је Краљевчанин Филип Јовановић постао светски шампион. - Глума је по страни, долази време за упис на факултет па се, како сам дебело у језицима и неговању тог талента, одлучујем се за Филолошки. Жеља за глумом стоји, али је за студирање и бављење овим послом мало захладнела. Уписујем се на смер за италијански језик и књижевност факултета у Београду где сам прве две године био врло добар студент, али нисам налазио сатисфакцију иако ми је све ишло глатко. На другој години осећам да задовољство није потпуно, а плес тражи све више ангажовања и не може да се избалансира са обавезама на факултету. Плесачи углавном студирају ДИФ где имају бесплатне кондиционе припреме, а ја сам морао и у то да улажем. Губи се доста времена док дођем са једног краја града у други, мушки костими коштају од 200 евра па на горе, улагања прелазе хиљаде а нема повраћаја јер ни награде за прво место не могу да покрију трошкове такмичења. Драгана Ђурђевић у међувремену завршава другу годину глуме у класи Предрага Ејдуса, ја пратим њен рад, идем на испите и у мени се јави жеља да пробам, па се са 21 годину окура-

МАГАЗИН 6.8.2017.

жим да изађем на пријемни испит у Новом Саду. Нађем „Бајка о цару и мртвој кћери“ савременог руског писца Николаја Кољаде и извучем драмски монолог, присетим се комедија и изаберем Ивковића из „Госпође министарке“, а песму сам лако одабрао зато што сам од шестог разреда основне школе кренуо на смотре рецитатора и два пута завршио на републичком такмичењу – присећа се Стефан. Готово сви учесници истраживања о стању на краљевачкој сцени потврђују како су пријемни испити на факултетима дрмаских уметности посебно стресни, у Стефановом случају до мере да после првог стиха песме коју је припремио није могао да настави. У другом покушају резултат је још поразнији што значајно утиче на хаос у глави због чињенице да са 21 није завршио годину на факултету, са плесом се растаје, пара нема јер родитељи једно за другим остају без посла, а брат се спрема за упис на факултет. У таквим околностима охрабрујуће делује пласман међу 16 од 120 пријављених кандидата иако може да се упише највише десет. Преседан 2010. године представља одлука професора који преузима класу да прими само пет студената. Пет дана озбиљног рада са професорима у савладавању песме, новог и усавршавање два стара монолога из глуме, брзалице и сценског покрета чини се незаборавним искуством које води ка растерећењу од стреса. Иако је оно што је показао у другом кругу пријемног испита оцењено довољним за упис остао је испод црте, а жеља професорке да организује још једну проверу довољна да одустане и срећу окуша наредне године. - Скупим храброст, дођем кући и кажем мојима да напуштам италијански. На њихово инсистирање за десет дана спремим пет испита, положим и стекнем услов за трећу годину али се вратим, кажем да сам дао све од себе, али ме то више не интересује. Напустио сам факултет и вратио

се у Краљево где посећујем позориште и поново гледам представе. Свидело ми се то што сам затекао, а прва представа коју сам гледао после паузе од неколико година је „Смрт у кући“ по поеми Богдана Мрвоша у режији Александре Ковачевић. Пар месеци пре тога сам изабрао да глума буде моје занимање. У време кад је почела припрема представе „Гнев божји“ Александра није била задовољна првобитном поделом па ме, са жељом да примени нови концепт, позвала да се придружим екипи. О детаљима је требало да се договоримо у среду 3. новембра, али се ујутру рано деси земљотрес који је озбиљно угрозио почетак припрема – каже Стефан. Два и по месеца касније стигао је позив за кастинг, а радост због информације да је добио улогу у „Гневу божјем“ по тексту Женине Миречевске помало помућена сазнањем да му је додељна женска улога Еве. Без обзира на све што се дешавало био је то незаборан процес, можда из бог тога што је у кратком периоду представа припремана под церадом на позорници са оргомним отвором на крову као најавом следеће зиме кад је у истој згради све било залеђено. Задовољство појачано сарадњом са Предрагом Павловићем, Зораном Церовином, Биљаном Талић, Аном Јеротијевић и Александром Перишићем унеколико је угрожавала стрепња при помисли како ће да реагује публика, поготово што је улога оцењена као превише захтевна. Опредељење ка професионалном приступу послу не подноси компромисе, а жеља да се баш на тај начин бави глумом основни је мотив да стисне зубе, суочи се са свим изазовима, и крене даље ма колико то било стресно. Да се лакше преброде први проблеми помогла је Алексландра Ковачевић која је водила представу ка премијери на сцени Раша Плаовић београдског народног позоришта. Више од двадесет извођења, на простору од Сомбора на северу до Врања на југу

земље, требало је да буде адекватна замена за рад на матичној сцени који је обновљен тек на другу годишњицу земљотреса. Осећање да постаје прави глумац који публику не доживљава лично појачава сигурност у сопствене способности пред пријемни испит на новосадској Академији уметности три месеца након премијере. И оред прилике да поправи утисак од претходне године ни несупех већ при првом кораку није поколебао жељу за уписом на другом месту, а последња прилика те године био је факултет у Косовској Митровици. - Био сам свој и уживао, па пролазим пријемни без проблема. Иако колају приче да је на овом факултету конкуренција слабија него на другим, и да се лакше уписује, те године се дешава преседан јер за десет места конкурише више од четрдесет кандидата што је више него икад. Студенти се углавном примају из два до три пута, а те године је нас свих деветоро примљено у првом пријемном року. Сви имамо иза себе ужи круг на неком факултету, па важимо за јаку и озбиљну класу, што ће се касније испоставити као тачно, јер сви радимо на филму, телевизији, серијама и позоришту. Класу је примио редитељ Божидар Димитријевић који је ту од оснивања факултета, а био је асистент чувеном професору Владимиру Јевтовићу – каже Стефан и подсећа на ни мало пријатан први контакт са простором Косова и Метохије. Било је то време кад су Срби са севера покрајине почели да се буне, а незадовољство изражавају постављањем барикада на путевима. Кад је једини начин за долазак у Митровицу био воз, или илегални комби превози алетрнативним путевима преко Новог Пазара, готово цела класа се, дан пре почетка предавања, окупила у Краљеву и у 6,55 ујутру кренула у авантуру са неизвесним завршетком. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.8.2017.

Неуобичајено високе температуре и за најтоплији месец у години

ЦРВЕНИ МЕТ

МАГАЗИН

6.8.2017.

- Топлотни удар је једна од најтежих компликација термичког стреса до које долази у условима повишене спољне температуре и високог процента влажности ваздуха, као и због пренапорног рада. - Чланови Градског штаба за ванредне ситуације на територији града Краљева разматрали ситуацију која може да уследи као последица високих температура најављених за наредни период. - У складу са најавама Републичког хидрометеоролошког завода, а у циљу заштите људи, животиња и материјалних добара, донете су препоруке да се, у периоду од 11 до 17 часова, избегава директно излагање сунцу и излазак ван просторија

ТЕО АЛАРМ

6.8.2017.

МАГАЗИН

дељење за мониторинг климе и климатске прогнозе Републичког хидрометоролошког завода је, на основу последњих резултата регионалног нумеричког климатског модела за сезонску прогнозу времена, а у сагласности са прогнозама осталих центара у Европи и свету, проценило да Србију очекује топло и релативно сушно лето са средњим температурама озмеђу 21ºC и 25ºС у нижим пределима и 13ºC до 19ºС у планинским. Током августа је могућа појава топлотних таласа и периода са континуираним низом веома топлих дана. Процењује се да ће тропских дана, са максималном температуром преко 30ºС у нижим пределима, бити од 30 до 55, а на планинама до 9. Очекује се да број тропских ноћи, са минималном температуром изнад 20ºС, буде од 11 у нижим пределима Србије до 26 у Београду, а у брдско-планинским до три дана.

Климатски изгледи указују да ће током три летња месеца количина падавина бити испод, или у границама, вишегодишњег просека у већем делу Србије. Сезонска количина падавина се очекује у интервалу од 130 мм до 250 мм, док ће у брдско-планинским пределима износити од 190 мм до 260 мм. Током лета очекује се 17 до 28 кишних дана уз напомену да је у брдско планинским пределима могућа и већа количина падавина условљена интензивнијим развојем конвективне облачности. Из Републичког хидрометеоролошког завода стиже потврда да ће ове године лето бити топлије и сувље од прошлогодишњег. Тако се до 9. августа очекује веома топло време са максималном температуром у већини места од 34 до 39 °C, за викенд локално и око 41 °C, а у понедељак у северним и централним крајевима краткотрајно освежење. Топле ће бити и ноћи, у већини

крајева тропске, најнижa температурa изнад 20 °C. У таквим околностима топлотни удар је једна од најтежих компликација термичког стреса до које долази у условима повишене спољне температуре и високог процента влажности ваздуха, као и због пренапорног рада. Услед интензивног излагања организма топлоти долази до наглог пораста телесне температуре преко 41° Целзијуса у кратком временском периоду од 10 до 15 минута, а први симптоми су висока телесна температура ове вредности, сува и врућа кожа, отежано дисање, убрзан рад срца са 160 до 180 откуцаја у минути, низак крвни притисак, вртоглавица, главобоља, умор, мучнина и повраћање, грчеви, несигуран ход, губитак свести и одсуство знојења. У таквим ситуацијама потребно је угрожену особу одвести у расхлађену просторију или у хлад, уклонити јој су-

вишну одећу, расхладити је умивањем хладном водом, излагањем струјању ваздуха и дати јој да пије течности – напитке без кофеина и алкохола, уколико је у свесном стању. Топлотни удар је врло сличан сунчаници, с разликом да не мора настати као последица директног излагања сунцу, а као основни вид превенције препоручује се адекватан избор одеће примерен климатским условима – светле тканине и природни материјали, редовна рехидратација, расхлађивање и слично. Све ово имали су у виду чланови Градског штаба за ванредне ситуације на територији града Краљева, кад су на седмој седници 2. августа 2017. године, у просторијама Добровољног ватрогасног друштва Каменица, разматрали ситуацију која може да уследи као последица високих температура најављених за наредни период. У складу са најавама Републичког хи-

дрометеоролошког завода, а у циљу заштите људи, животиња и материјалних добара, донете су препоруке да се, у периоду од 11 до 17 часова, избегава директно излагање сунцу и излазак ван просторија. Онима којима то није могуће препоручује се да носе флашицу воде, уносе довољно хране пре изласка из куће и избегавају конзумирање алкохола. За облачење се препоручују памучне тканине и посебно покривање најосетљивије делове тела, а хроничним болесницима да се придржавају савета лекара и редовно узимају терапију. У циљу заштите животиња власницима се саветује да обезбеде довољно хладне воде, животиње заштите од директног излагања сунцу и обезбеде микроклиматске услове ако су у стајама, и ако не постоје услови да се пусте напоље да животиње саме потраже услове при оваквим температурама. У циљу спречавања пожара на

отвореном грађаниме се препоручује да се придржавају прописа којима се забрањује употреба ватре на отвореном простору, што подразумева забрану паљења траве, стрњике и слично. У случају појаве пожара на отвореном простору неопходно је одмах обавестити дежурну службу Ватрогасно-спасилачког батаљона у Краљеву, Одељења за ванредне ситуације Краљево на бројеве телефона 193 или 1985. Командант Градског штаба, градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, апелује на суграђане да се у наредном периоду, а у односу на метеоролошке најаве, придржавају упутстава надлежних републичких и градских институција, а све у циљу смањења негативних последица на безбедност и здравље људи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.8.2017.

Девето дружење под маскама у Вили „Магдала“

- Потреба за маскирањем, прерушавањем, песмом, плесом, игром и овога пута је била одговор на бројне изазове и проблеме реалног живота и оног што се, са не баш довољно аргумената, зове стварност и свакодневица које олако пренебрегавају нематеријално и посебно духовно. - Ништа не може да буде препрека дружењу у коме се, отварањем срца, људи зближавају на посебан начин. – Маскенбал отворен сребрним кључем. – У „Магдали“ изложба кецеља из друге половине двадесетог века. – Од наредне године музеј са бројним интересантним експонатима

Фото: М. Радовановић

У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ

6.8.2017.

МАГАЗИН

рви викенд у августу је време када се у Вили „Магдала“, дому краљевачке сликарке и модне креаторке Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић и супруга Бранка, одржава традиционални маскенбал. Игра и машта коју он подстиче и развија за њих су извориште креативног процеса, док је маска, која потврђује потребу за прерушавањем, песмом, плесом и игром одговор на бројне изазове и проблеме реалног живота и оног што се, не баш довољно аргуменатовано, зове свакодневица. Досадашње искуство потврђује како је маскенбал средство да се дубоко присутна и снажно потиснута потреба за игром као могућем изворишту креативног, најузвишенијег духовног, искаже и подели са другима, јер и игра и маска славе живот и подстичу креативност као највредније што људи имају. Основна идеја претходних осам маскенбала у „Магдали“ била је да пока-

же како човек, без обзира какву маску носио, не може да сакрије право лице јер и под њом показује колико је добар и племенит, или супротно. Ма колико имао година у суштини је дете, а маскенбал јединствена прилика да се та-

ко и понаша. Маскенбали у „Магдали“ су из године у годину све посећенији, а прилику да се друже користе бројне званице, угледни грађани и стари пријатељи породице Ковачевић којих је из године у

годину све више. Током протеклих осам година маскенбал у „Магдали“ је постао препознатљив по оригиналности, о њему се све више прича, а број гостију већ премашује стотину. Простора у дворишту

виле има довољно да прими и више учесника којима је и ове године на располагању био богат мени, традиционални гулаш, све врсте печења, колача и пића. Шарена трпеза, шарени гости, и увек нове оригиналне торте, и ове го-

дине су само део изненађења које су гостима припремили Ковачевићи у чијем је дому све подређено забави а она, бар за тренутак, удаљава од суморне стварности. Потреба за маскирањем, прерушавањем, песмом, плесом, игром и овога пута је била одговор на бројне изазове и проблеме реалног живота и оног што се, са не баш довољно аргумената, зове стварност која олако пренебрегава нематеријално и посебно духовно. Вила „Магдала“ је у исто време стециште људи различите старости, пола, образовања, националне припадности, које везује жеља за дружењем и, бар на кратко, бекством од све суровије свакодневице. Свако ново дружење је разноврсније и богатије од претходног што је повод да већ првог дана по завршетку почињу припреме за наредну годину. Нове идеје се рађају у главама љубазних домаћина, али и

6.8.2017.

МАГАЗИН

гостију који исказивањем потреба за забавом подстичу друге, а све у циљу да се већ наредне године, када буде обележавана десетогодишњица, достигне врхунац. До тада предстоји много рада па, након што духовне вредности обогате креативност ове контроверзне уметнице, треба очекивати нове резултате исказане у различитим костимима и маскама које су током неколико последњих година биле предмет посебног интересовања. Оно што је на дан одржавања маскенбала било само наговештај до следећег ће, каже Милена, бити реалност а, имајући у виду све што се дешавало у претходним годинама, у то не треба сумњати. - Идеја је била да окупљамо наше суграђане и једном у години направимо забаву за пријатеље који се рађају. И ове године је било јако занимљиво, а иако је било претопло гости нису били спречени да дођу понајвише због љубави према мени и овој забави са новим концептом који укључује и музику. Искористили смо прилику да доделимо пригодне зхвалнице свима

који су нам претходних година помагали да манифестацију подигнемо на виши ниво, али и свима који су помагали у ситуацијама кад је требала било каква врста подршке – каже Милена. Жеља да се део свечарске атмосфере карактеристичне за велики број западноевропских земаља пренесе у локалну средину додатно је подстакнута сазнањем о животу у чудном време-

ну у коме недостаје љубави и пажње какву људи изражавају према другима. То је повод за жељу да се покаже како ништа не може да буде препрека дружењу у коме се, отварањем срца, људи зближавају на посебан начин. У атмосфери позитивне енергије којом зраче Милена и Бранко пријатељима се осећају и многи који се, каже она, једно другом не би јавили на улици

при случајном сусрету, а у томе је највећа вредност свега што годинама у овој средини Ковачевићи настоје да још више учврсте. Гости су стигли са различитих страна, најдражи из иностранства одакле су доспели син Дејан, снаха Џамал и унуци Радован и Леон. Уз бројне ђаконије заливене разним пићима и традиционални шампањац, време у дому Ковачевића пролази брже него на било ком другом месту, а они који су до касних сати уживали у гостопримству нису крили жељу да се поново сретну у истом амбијенту. Прилика за то пружа се последњег дана октобра када се у Вили „Магдала“ прославља ноћ вештица Халовин. - Ова ноћ је била јако интересантна, а као и увек циљ за окупљање нам је исти с тим што желим да маскенбал припојим нашем друштву „Даме некад и сад“. Радим на томе да се призна као културно уметнички догађај града и да идуће године преуредим кућу и направим приватни музеј јер имам много експоната који су вредни да се прикажу.

Ја сам у Немачкој сваке године славила маскенбал и друге градске забаве. Овде је ситуација некако напета, сви смо тужни и окупирани проблемима, па водимо неки свој живот а као да га не водимо. Овим доказујемо како не треба много да би се пријатељи окупили и дружили макар једном у години. Нисам пребогата, нити желим да се експонирам, али математика потврђује да ако сто дана у години позовем на ручак по једног пријатеља одузело би ми много више времена и више коштало. Овако све пријатеље позовемо у кућу да се упознају, друже, размењују мишљења, склапају послове... – каже Милена. И овај пут се потврдило да један број сталних гостију и даље показује дозу отпора према маскирању. Разлози су различити а Ковачевићи настоје да их разумеју и помогну да се ослободе предрасуда, али и трошкова око креирања костима. Због тога су се опет потрудили да један део припреме сами и понуде их оним мало храбријим који су показали спремност да се бар

на кратко сакрију иза маске. Богат уметнички програм додатно је оплеменила изложба дамских кецеља са много детаља које потичу из седамдесетих година прошлог века, уз по неку старију и две деценије. У центру пажње је, као и на свим претходним манифестацијама ове врсте, била домаћица у свечаној црној хаљини са цирконима и препознатљивим шеширом. Како је време одмицало, и примицало се поноћи, гардероба је мењана у складу са расположењем, а значајну црту дале су јој маске из породичне колекције. Расположење по правилу достиже кулминацију уз торту, шампањац, ватромет, честитања и пољупце са жељом да се, ако не раније, сви поново окупе за годину дана. Овогодишњи маскенбал је отпочео предајом домаћици сребрног кључа на плаво златном јастуку, а какво изненађење Милена спрема за јубиларни „машкарат“ моћи ће да доживе сви који следеће године у ово време буду приспели у „Магдалу“. Припреме за то већ су почеле. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.8.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

6.8.2017.

Емоји филм

„Емоји филм“ откључава никад раније виђене тајне света унутар паметних телефона. Скривен дубоко између текстуалних апликација налази се Текстополис, ужурбани град у коме живе сви омиљени емотикони надајући се да ће једнога дана управо њих за за коришћење изабрати власник мобилног телефона. У овом свету сваки емотикон има само један израз лица – осим Џина, веселог емотикона рођеног без филтера који баш због тога на много више начина може да изрази тренутно расположење. Одлучан у намери да постане „обичан“, попут осталих емотикона, Џин затражи помоћ сналажљивог најбољег пријатеља Хај-5 и познатог разбијача шифри Џеилбрејка. Њих тројица ће заједно отићи на епско путовање кроз низ телефонских апликација како би пронашли код којим ће покушати да „поправе“ Џина. Али, када самом телефону запрети много већа опасност, судбина свих емотикона зависиће од тројице изненадних хероја који ће покушати да спасу властити свет од… брисања. Деведесетједноминутна анимирана комедија са елементима авантуре на репертоару биоскопа је до 9. овог месеца, а пројекције почињу у 20 сати.

Амитивил: Буђење

Редитељу Френку Калфоуну, који доноси причу о најпознатијој уклетој кући у Америци у којој се појављују стравичне утваре, инспирацију за хорор филм „Амитивил: Буђење“ послужила су стварна дешавања, Бел се са малом сестром Џулијет и коматозним брато близанцем, преселила у нову кућу са самохраном мајком Џоаном како би уштедели новац и плаћали братовљево скупо лечење. Када у кући почну да се појављују чудни феномени, укључујући и чудесни опоравак брата и Белине ужасне ноћне море, Бел почиње да сумња да јој мајка не говори све, а убрзо схвата да су се уселили у озлоглашену Амитивил кућу. За сценарио је заслужан редитељ Френк Калфоун, а продукцију потписују мајстори хорор филмова Данијел Фарандс, Кејси Ла Скала и Џејсон Блум, познати по остварењима као што су „Подељен“, „Астрална подмуклост“ и „Прочишћење“. Филм у коме главне улоге тумаче Бела Торн, Камерон Монаган, Џенифер Џејасон Ли и други приказује се до 9. августа, а пројекције почињу у 22 сата..

6.8.2017.

МАГАЗИН

После утакмице репрезентације Србије и универзитетског тима

СПРЕМНИ ЗА СВЕ ИЗАЗОВЕ

- У првом мечу припрема за Европско првенство кошаркашка репрезентација Србије надиграла универзитетску селекцију пред одлазак на кинеску турнеју. – Национални тим без шест играча са последње званичне утакмице. - Универзитетска селекција Србије одиграла сјајно прво полувреме и показала да играчи имају талента и поноса и да заслужују дрес са државним грбом. – Терен најбољи показатељ спремности сваког појединца. - Симоновић, Недовић, Радуљица и Теодосић посматрали утакмицу са клупе. – Највећи проблем повреде неколицине играча. – Опрезност због могућности повреда на два припремна турнира пред Универзијаду. - Краљевачка судијска тројка, у саставу Саша Маричић, Иван Стефановић и Андрија Димовски, оправдала поверење. - Ђорђу Гуџулићу плакета Кошаркашког савеза Србије за промоцију спорта

ако Краљево деценијама у назад важи за град кошарке, из кога је потекао велики број чланова националног тима и три НБА играча, никада до уторка 2. августа ове године није било у ситуацији да угости државну репрезентацију. Због тога је са великим нестрпљењем ишчекиван пре петнаестак дана најaвљен долазак најбољих српских кошаркаша са Копаоника где се припремају за учешће на Европском првенству. Противник у првој припремној утакмици био је универзитетски тим Србије који већ сутра очекује прва утакмица на једном од два уводна турнира у групну фазу такмичења на Универзијади. У тренутку када су се, пола сата пре најављеног почетка утакмице, на терену појавили кошаркаши две селекције само мали број пажљивијих посматрача могао је посумњати како гледалиште до првог звиждука судије неће

МАГАЗИН

6.8.2017.

бити испуњено до последњег меча. Неверне Томе је тешко било уверити у податак да су све улазнице распродате а да је иза оба коша, са северне и јужне стране, извучено још по четири реда седишта. Време до почетка меча искоришћено је да се анимира публика и припреми за навијање, па су гледаоци даривани пригодним поклонима спонзора репрезентација. Кад је пет минута пре почетка меча отпочела прозивка било је јасно да је репрезентација Србије ослабљена и да у њој неће бити чак шест играча из састава са последње званичне утакмице. Симоновић, Недовић, Радуљица и Теодосић су се ипак појавили пред преко три хиљаде одушевљених гледалаца, али само као подршка подмлађеном тиму појединаца спремних да покажу како је позив селектора Саше Ђорђевића да учествују у припремама био оправдан.

Три минута након интонирања државне химне „Боже правде“ било је довољно да градоначелник Краљева др Предраг Терзић уручи пригодан поклон селектору српског националног тима, а потпредседник Кошаркашког савеза Србије Душан Пројовић дугогодишњем секретару Кошаркашког клуба Слога Ђорђу Гуџулићу плакету за промоцију кошаркашког спорта. Поверење да дели правду на овој утакмици поверено је краљевачкој судијској тројци у саставу Саша Маричић, Иван Стефановић и Андрија Димовски. У првом скоку за лопту на средини терена били су спретнији чланови најбољег националног тима чији напад није успешно завршен након што је ефектну рампу успешно поставио Миленко Вељковић који је већ у следећем нападу направио грешку у додавању. На први погодак за три поена Драгана Милосављевића чекало се више од

минута, а наизменичне грешке кошаркаша и једног и другог тима допринеле су да три и по минута од почетка резултат буде три према три. Првом тројком Ивана Лучића и поготком Стефана Јовића предност националног тима је повећана на осам према три, али је Марко Тејић успео да је смањи за три поена. Нешто више од четири минута пре краја прве четвртине Мачван је након једног од бројних изједначења успео да доведе свој тим у вођство, а студенти изједначе и поведу минут и по пре знака за крај првог дела игре. Два слободна бацања Бобана Марјановића била су довољна за изједначење, а Миленка Вељковића за ново вођство универзитетског тима. Крај прве четвртине игре обележило је ефектно закуцавање Бобана Марјановића након чега се на кратки одмор отишло при резултату 14:14. Предност у скоку за лопту на почет-

ку друге четвртине није била довољна да се резултат одмах повећа, па је морало да се сачека на два слободна бацања Стефана Бирчевића, али је предност врло брзо анулирана закуцавањем Вељка Бркића. Неколико узајамних грешака кошаркаша једне и друге екипе успорило је брже пуњење кошева све до поготка Марка Гудурића након чега је уследило још једно брзо изједначење што показује колико је универзитетски тим спреман да се носи и са много јачим противницима. Након што је Владимир Штимац искористио само једно слободно бацање резултат је био 19:18 што је пружило шансу Тејићу за вођство са истог растојања на супротној страни терена. Половичан успех у извођењи слободних удараца Огњена Кузмића довео је до изједначења, али је тројка Илије Ђоковића поново довела студенте до вођства а још једна Николе Павловића,

и вођство од шест поена разлике на око шест минута пре полувремена, било је повод да Саша Ђорђевић затражи први тајм аут. Средину друге четвртине обележиле су бројне грешке и промене играча на терену у настојању двојице селектора да устале најбољу петорку. Чини се да је успешнији био Ђорђевић, јер је резултат врло брзо преокренут а национални тим прешао у вођство са једним поеном разлике. Радост је трајала кратко, јер је Ђоковић довео до новог преокрета, да би тројком Николе Калинића предност изабраника Саше Ђорђевића поново достигла два поена. Два напада, након неколико промашаја на другој страни, била су довољна да разлика достигне шест поена али се, после грешке Марјановића и поготка Николе Павловића, на одмор отишло при резултату 34:30. Паузу између два дела игре испу-

МАГАЗИН 6.8.2017.

6.8.2017.

МАГАЗИН

ниле су навијачице Групе Гуд, брзо шутирање тројки и слободна бацања из седећег положаја чиме су учесници из редова публике заслужили пригодне поклоне спонзора две селекције националног тима. У борби за лопту на почетку другог полувремена успешнији су били млади кошаркаши који нису успели да погоде противнички кош а онда су запљуштале тројке, Богдана Богдановића и Владимира Лучића са једне и Николе Павловића са друге стране, да би после још једног поготка Јовића предност „А“ реперезентације Србије на почетку друге половине треће четвртине достигла 13 поена. То је било повод да тренер Универзитетске селкције Зоран Тодоровић затражи тајм-аут и публици пружи прилику да још једном види навијачице. Нова тројка Василија Мицића повећала је вођство коју студенти у следећем нападу нису успели да смање кад се лопта заглавила између обруча и табле. Неколико грешака приликом шута и у додавању успорило је бржу промену резултата који је тројком Андрије Шаренца смањен на 51:38. Успешан шут Драгана Милосављевића и Новака Топаловића учинили су да разлика остане иста, а реезултат минут и десет секунди пре краја треће четвртине буде 53:40. Лучић је на мање од минут до краја четвртине успео да промаши оба слободна бацања, а након фаула Милосављевића Страхиња Јовановић смањи на 53:42. Прецизним шутом са растојања дужег од 6 метара и 25 сантиметара Гудурић је успео да повећа разлику, па је коначни резултат пре почетка последње четвртине гласио 56:42. Студенти су и на почетку последње четвртине били успешнији у скоку за лопту, али ни овог пута нису успели да први напад заврше поготком што је допринело да противници у контранападу повећају резултат. Прва два коша у последњем делу само су за тренутак ублажили предност противника која је тројком Гудурића још више повећана. После више обостраних грешака са обе стране успешнија је била универзитетска репрезентација и најавила знатније

6.8.2017.

МАГАЗИН

смањење предности противника, али је после тајм аута Лазић успео да погоди само једно слободно бацање а Марјановић ефектним закуцавањем повећа разлику на петнаест кошева. Серију упешних потеза наставили су Богдановић и Мачван, а два минута пре краја Марјановић успео да два пута погоди кош из слободних бацања и још више повећа предност. До десетак секунди пре истека времена за утакмицу обе екипе су још по једном погодиле кош до коначног резултата 77:54. Тих неколико секунди гледаоци су дочекали на ногама и бурним аплаузом поздравили кошаркаше обе екипе. Званична статистика потврђује да је у екипи Саше Ђорђевића најефикаснији био Јовић са 11 поена испред Гудурића који је постигао по кош мање. Следе Мачван и Богдановић са по осам па Марјановић, Калинић, Лучић и Милосављевић који су постигли по пет поена. За кош слабији били су Штимац и Лазић, а за два Мићић. Листу оних који су се уписали у листу стрелаца затвара Кузмић са само једним поготком. Најефикаснији играч утакмице је Тејић који је постигао 13 погодака, а на само два разлике у екипи студената примакао му се Ђоковић. Од осталих најбољи су били Шаренац и Павловић са по шест кошева, Јовановић и Вранић 4, па Николић, Бркић, Вељковић и Топаловић који су кош погодили по једном и екипи донели по два поена, а у листу стрелаца нису успели да се упишу Стефан Јевђенијевић и Андрија Матић. Први утисак потврђује да су утакмицу обележили ударци из даљине а званична статистика потврђује да је постигнута 21 тројка, тринаест од стране „А“ националног тима и осам из редова студената међу којим је са три поготка најефикаснији био Ђоковић. Селекторима екипа могао би да значи податак да је после првих пет минута игре завршено резулта-

том 8:3, а прва четвртина нерешено 14:14. Иако су на половини друге студенти дошли у вођство резултатом 25:26 до краја полувремана нису издржали, па је коначни резултат на полувремену био 34:30. Разлика је до половине наредне четвртине повећана на 45:35 да би се у последњу фазу утакмице ушло при резултату 56:42. У наредних пет минута стигло се до 64:49 до коначних 77:54 на крају утакмице која се у овој средини сматра историјском. Селектор универзитетске репрезентације Зоран Тоодоровић је након утакмице потврдио успешну реализацију једног дела плана након кога се екипа вратила у Зрењанин. - Утакмица је одиграна на прави начин, играчи из универзитетске селекције су ушли на прави начин у утакмицу, одиграли сјајно прво полувреме и показали да имају талента, поноса, да су заслужили овај дрес. Ми смо се појавили без шест играча са последње утакмице и то је једна сасвим нова прича за све нас. Имали смо и неке мање повреде које смо са пар играча врло близу да решимо, а код неких и нисмо с обзиром да је здравље на првом месту. Добро друго полувреме обележиле је константна узлазна путања у нашој енергији, што је за овај део припрема јако битна. Очигледно је да нам фали уигравања и нових ствари, а мислим да играчи под хитно морају да схвате да не размишљају више о индивидуалним стварима него о оним индивидуалним карактеристикама које могу да помогну овој екипи – потврдио је Ђорђевић. На првом четвородневном турниру који почиње у понедељак 7. августа универзитетска селекција игра против црногорских студената који представљају „Б“ репрезентацију ове земље, а без изузетка су се одазвали на позив селектора, док су преостала два противника екипе Литваније и домаћина Уни-

верзијаде Кине. Противник на другом турниру је екипа Летоније која се на Универзијади такмичи у истој групи са Србијом, а Тодоровић указује на опрезност како се не би поновила грешка са претходне кад је репрезентација одиграла добро оба припремна турнира на којима су повређена два кључна играча што се неминовно одразило на крајњи резултат. Први противник у званичном такмичењу које почиње 19. августа је екипа Мађарске, а селектор као основни циљ истиче пласман међу осам екипа у завршном делу такмичења. - Ово је данас био огроман вољни моменат код свих играча, као и нас у стручном штабу, јер не играмо скоро никад против овакве екипе. Овако морамо да се понашамо и против Тајпеја и против Кореје и против осталих екипа у групи, јер једино тако можемо да очекујемо неки резултат. Сигурно је да имамо мотива. Први је што су играчи добили шансу да иду на овакво такмичење пред које ће се дуго памтити разговор са Салетом пре самог окупљања. Хтели смо да идемо до краја. Да је било десет играча ишли би са десеторицом да представљамо нашу земљу и да момци који су се јавили осете шта значи да играју за Србију јер ће се десет наредних година причати да су учествовали на Универзијади и, ако да бог да, да се вратимо са неком од медаља – каже Тодоровић. Сличне ставове дели и Ђорђевић потврдом да су одређене лествице постављене одавно. Најбољи показатељ спремности за нове изазове су утакмице и терен који,каже селектор, никад не лаже а репрезентативни дрес може да се заслужи само на њему. То на најбољи начин потврђује пример једног играча универзитетске селекције који је позван на припреме за Светско првенство. Т. Радованоовић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 6. И 12. АВГУСТА

МАГАЗИН

6.8.2017.

6. август

1661. — Португал и Холандија потписали споразум према ком је Португал задржао Бразил, а Холандија Цејлон. 1796. — На Цетињу је Скупштина црногорских старешина изгласала „Стегу“, као први писани законски акт у Црној Гори. 1806. — Цар Франц I Хабзбуршки одрекао се титуле светог римског цара и прогласио се царем Аустрије, чиме престало да постоји Свето римско царство. 1807. — Српски просветитељ Доситеј Обрадовић прешао из Земуна у устаничку Србију, где је као први Карађорђев министар просвете остао до краја живота, 1811. 1825. — Боливија прогласила независност после готово три века шпанске владавине. 1890. — У њујоршком затвору Обурн погубљен убица Вилијам Кемлер. То је било прво извршење смртне казне на електричној столици. 1903. — Србија Дан рудара установљен је у знак сећања на 6. август 1903. када су се рудари Сењског рудника, код Деспотовца, штрајком изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, за скраћење радног времена и бесплатно уље за лампе за осветљавање јама, које су до тада сами плаћали. 1914. — Аустроугарска објавила рат Русији, а Србија и Црна Гора Немачкој у Првом светском рату. 1918. — Завршена је немачка офанзива на Марни. Последњи велики на-

пад немачке војске у Првом светском рату завршен поразом, а око 100.000 немачких војника погинуло и повређено. 1926. — Аамеричка пливачица Гертруда Едерле постала прва жена која је препливала Ламанш. Пивање трајало 14 часова. 1932. — Отворен први Венецијански филмски фестивал. 1940. — Естонија ушла у састав СССР под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република. 1941. — Усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца. 1945. — Бачена је атомска бомба на Хирошиму, што је прво кориштење нуклеарног оружја у рату. 1962. — Јамајка је стекла пуну независност од Уједињеног Краљевства, више од 300 година пошто су је Енглези преотели од шпанских колониста 1655. 1965. — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о праву гласа, чиме је он ступио на снагу. 1991. — Председништво Југославије једногласно усвојило одлуку о проглашењу потпуне и безусловне обуставе ватре на територији Републике Хрватске. 1995. — Хрватски авиони и артиљерија гађали српске избеглице које су у колонама напуштале територију Хрватске после офанзиве хрватске војске на Книнску Крајину. 1996. — Амерички научници објавили да су пронашли доказ да је на Марсу давно постојао живот, на осно-

ву испитивања остатака метеора пронађеног на Антарктику. 1997. — „Боинг 747“ „Коријан ерлајнса“ срушио се на путу из Сеула у близини аеродрома Гвам. Погинуло 228 путника и чланова посаде, а 26 их преживело. 1999. — Председник Русије Борис Јељцин затражио од Парламента да укине смртну казну у тој земљи. 2000. — Око 1.400 Литванаца признало да су као агенти или доушници радили за бившу совјетску тајну и обавештајну службу, КГБ. Литванија била под управом Совјетског Савеза од Другог светског рата до 1991. 2001. — Врховни суд Калифорније донео одлуку да произвођачи ватреног оружја не подлежу законској одговорности за криминалну употребу њиховог оружја. 2003. — Суд у Мадагаскару осудио је бившег председника Дидијера Рацирака на 10 година тешког рада због проневере јавних фондова вредних осам милиона америчких долара. 2008. — Војска Мауританије извела је државни удар против председника Сиди Мухамеда Абдулахија. Након хапшења председника и премијера сву власт је преузео Мохамед Улд Абдел Азиз. 2011. — Протестни марш због смрти Марка Дагана у лондоској четврти Тотенхем се окончао немирима, који су следеће четири ноћи изазвали талас насиља широм Енглеске.

7. август 1830. — Француска скупштина изабрала је Луја Филипа за краља Француске, након што је Шарл X био присиљен да абдицира у Јулској револуцији. Нови краљ је постао познат као „краљ грађанин“. 1858. — Краљица Викторија је за престоницу британског доминиона Канаде одабрала Отаву. 1912. — Русија и Јапан су потписали споразум о подели интересних сфера у Монголији и Манџурији. 1942. — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадал-

канал на Пацифику у Другом светском рату. 1947. — Експедиција норвешког етнолога Тора Хејердала на сплаву „Кон Тики“ стигла је, након 101 дана пловидбе од Перуа, на архипелаг Туамоту у Полинезији. 1959. — Амерички сателит Експлорер 6 лансиран је из Кејп Канаварела. То је био први сателит који је послао фотографије Земље из свемира. 1960. — Кубански премијер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби. 1990. — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе одустао је, после 29 година, од оружане борбе против власти беле мањине у Јужној Африци, а заузврат је влада те земље прихватила разговоре о окончању система апартхејда. 1995. — Најмање 20 људи погинуло је у експолозији бомбе коју је у згради владе у Коломбу, у Шри Ланки, активирао један тамилски побуњеник, бомбаш-самоубица. 1996. — У Атини су се састали председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман и постигли договор о нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске. Споразум је озваничен 23. августа 1996. 1997. — Камбоџански министар иностраних послова Унг Хуот је формално преузео дужност првог премијера, заменивши збаченог принца Нородома Ранарита. Илегална организација косовских Албанаца Ослободилачка војска Косова преузела је одговорност за низ оружаних напада на полицијске станице на Косову и Метохији и позвала је Албанце у покрајини да подрже оружану побуну против српске власти. 1998. — У експлозији два аутомобила-бомбе у америчким амбасадама у Кенији и Танзанији погинуло је најмање 215 људи у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, а рањено је више од 5.000 људи. Одговорност је преузела до тада непозната група Исламска армија за ослобођење светих места. 1999. — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су

6.8.2017.

МАГАЗИН

напале суседну руску републику Дагестан. 1999. — У Брчком, у Босни и Херцеговини, одржан је „Рок маратон ‘99“ на којем су се први пут од распада бивше СФРЈ и тиме узрокованог рата, окупиле рок групе из бивших југословенских република. Концерт је најављен као „скуп високог ризика“, али инцидената није било. 2000. — Група америчких и швајцарских научника саопштила је откриће девет нових планета које се крећу у орбити изван нашег сунчевог система, што је од значаја за напоре научника да открију живот на неком другом месту у свемиру. 2001. — Филипинска влада и муслиманска сепаратистичка група, Исламски ослободилачки фронт Моро, потписали су примирје, што је корак напред у правцу окончања борби које трају декадама у јужним Филипинима. 2008. — Грузија је покренула офанзиву на сепаратистичку област Јужну Осетију, започевши шестодневни Руско-грузијски рат. 2008. — Наступом олимпијске фудбалске репрезентације у мечу са Аустралијом (резултат 1:1) започело учешће Србије на XXIX Олимпијским играма у Пекингу, прво самостално учешће Србије још од VI Олимпијских игара у Стокхолму 1912. године.

8. август 870. — Западнофраначки краљ Карло Ћелави и источнофраначки краљ Лудвиг Немачки склопили су Мерсенски споразум о подели Средње Франачке после смрти Лотара II. 1539. — Турци су преотели Херцег Нови од Шпанаца. Посредовањем Француза Млечани су се због свега тога издвојили из Светог Савеза. 1570. — Француски краљ Шарл IX и вођа хугенота Гаспар де Колињи су потписали мир из Сен Жермена којим је окончан Трећи хугенотски рат. 1588. — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена. 1918. — Почела је битка код Амије-

на која је означила почетак савезничка Стодневне офанзиве на Западном фронту у Првом светском рату. 1929. — Немачка летелица Граф Целепин започела је пут око света. 1881. — Основана је Гимназија „Бора Станковић“ у Врању. 1945. — Склопљен Лондонски споразум о Међународном војном трибуналу. 1949. — Бутан је постао независна држава. 1963. — Петнаесточлана банда је украла 2,6 милиона фунти из воза који је ишао од Глазгова ка Лондону. 1967. — Индонезија, Малезија, Филипини, Сингапур и Тајланд су основали Удружење држава југоисточне Азије. 1974. — Амерички председник Ричард Никсон је у телевизијском обраћању нацији најавио да ће сутрадан поднети оставку због афере Вотергејт. 1986. — Премијера дугометражног цртаног филма Трансформерси. 2008. — У Пекингу су отворене XXIX. летње олимпијске игре.

9. август 480. п. н. е. — Персијанци су, под вођством краља Ксеркса, победили у тродневној бици код Термопила војску спартанског краља Леониде. Та победа омогућила је Ксерксу да освоји Атину. 48. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је однео одлучујућу победу над Помпејем у бици код Фарсала у грађанском рату. 378. — Готи су тешко поразили Римљане у бици код Хадријанопоља, у којој је погинуо је источноримски цар Валенс. 1842. — САД и Велика Британија потписале су споразум којим је одређена граница између САД и Канаде од Мејна до Великих језера. 1942. — Током кампање „Напустите Индију“ Свеиндијског конгреса, британске власти су у Бомбају ухапсиле индијског националног вођу Махатму Гандија и још 50 његових следбеника. Ганди је у затвору 21 дан штрајковао глађу, а пуштен је из затвора 1944. под притиском јавности.

1945. — Американци су бацили атомску бомбу на Нагасаки. Погинуло је 73.000 људи, а хиљаде су умрле током наредних година од последица радијације. Јапан је капитулирао 15. августа, чиме је рат окончан. 1945. — На трећем заседању у Београду АВНОЈ проглашено је за привремену Народну скупштину Демократске Федеративне Југославије. 1954. — Као одговор на претње СССР-а и источног блока Југославији, Грчка, Турска и Југославија закључиле су на Бледу Балкански савез о политичкој сарадњи и узајамној помоћи у наредних 20 година. Отопљавањем совјетско-југословенских односа после 1956. године, тај савез је губио на значају, иако формално никада није отказан. 1965. — Малезија је избацила Сингапур из свог састава због жестоког идеолошког сукоба њихових владајућих странака. 1969. — Следбеници Чарлса Менсона су убили глумицу Шерон Тејт, жену филмског редитеља Романа Поланског, и још четири особе у њеној кући на Беверли Хилсу. 1974. — Потпредседник САД Џералд Форд постао је председник, након што је Ричард Никсон, због умешаности у аферу Вотергејт, поднео оставку. 1992. — У Барселони су завршене 25. олимпијске игре, на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Спортисти СР Југославије, због санкција УН, нису могли да учествују у екипним спортовима, али су медаље изборили стрелци. Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану. 1998. — У сукобу са индијском полицијом у Кашмиру погинуо је Али Мохамад Дар, самопрокламовани заменик врховног команданта забрањене сепаратистичке исламске оружане групе Хизб-ул-Муџахедин, која тежи да Кашмир припоји Пакистану. 1998. — Кошаркашка репрезентација СР Југославије постала је светски шампион у кошарци. 2000. — У катастрофалним поплавама у Индији, Непалу, Бутану и Бан-

гладешу живот је изгубило 300 људи, а милиони су остали без домова. 2004. — Тери Николс осуђен је у Америци на 161 годину затвора, односно на доживотну робију без права на помиловање и скраћење казне, због постављања бомбе у згради државних органа у Оклахома Ситију 1995. године, када је погинуло 168 особа.

10. август 955. — У бици на Лешком пољу, свети римски цар Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи. 1519. — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света. 1628. — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог путовања. 1792. — Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду. 1793. — Музеј Лувр је званично отворен у Паризу. 1809. — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније. 1821. — Мисури је признат као 24. америчка савезна држава. 1878. — Српски кнез Милан Обреновић издао је указ о оснивању Војног музеја у Београду. 1904. — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата. 1913. — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. 1936. — Почео је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победио је Михаил Ботвиник. 1940. — Путнички брод РМС Трансилванија потонуо је након торпедовања одневши 36 живота. 1948. — Премијерно је приказана на америчкој телевизији Еј-Би-Си емисија „Скривена камера“ Алена Фанта. 1990. — Свемирска сонда „Маге-

лан“ је стигла до Венере.

МАГАЗИН

6.8.2017.

11. август

480. п. н. е. — Персијанци су победили удружену грчку флоту у тродневној поморској бици код рта Артемизиј. 355. — Римски војсковођа Клаудије Силван прогласио се за цара у Келну. 490. – Теодорих и његов савезник Аларих II су поразили Одоакрову војску у бици код Аде. 1492. — Прва папска конклава сазвана у Сикстинској капели је изабрала Родерика Борџију за папу Александара VI. 1804. — Франц I проглашен за првог цара Аустријског царства. 1870. — основана Палилулска полугимназија, касније Друга београдска гимназија 1898. — Америчке трупе улазе у град Мајагез у Порторику за време Шпанско-америчког рата. 1918. — Први светски рат - Амијенска битка се завршава. 1919. — Усвојен је Устав Вајмарске Републике. 1934. — Отворен федерални затвор на острву Алкатраз у Калифорнији. 1943. — Други светски рат - Прва конференција у Квебеку почиње. На њој присуствују Винстон Черчил, Френклин Д. Рузвелт, Це Вен Сунг и Вилијам Лион Мекензи Кинг. 1951. — Рене Плевен постаје Премијер Француске 1952. — Краљ Хусеин је проглашен за краља Јордана. 1960. — Чад проглашава независност. 1966. — Џон Ленон одржава конференцију за штампу у Чикагу и извињава се за „Исус Аферу“. 1972. — Последња америчка војна копнена јединица напушта Јужни Вијетнам. 1979. — Два Тупољева Ту-134 компаније Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртвиши свих 178 особа у оба авиона. 1984. — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Драги грађани, данас сам пот-

писао закон који уништава право Русије да постоји. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“ 1999. — Тотално помрачење Сунца у Европи и Азији. 2003. — НАТО преузима команду над мировним снагама у Авганистану. То је прва интервенција изван Европе у 54 године дугој историји НАТО-а.

12. август 1099. — Крсташи под командом Готфрида Бујонског су бици код Аскалона поразили фатимидску војску предвођену Ал-Афдалом Шаханшахом. 1450. — Енглези у Стогодишњем рату Французима предали лучки град Шербур, чиме је француски краљ Шарл VII завршио освајање Нормандије. 1687. — Аустријска и мађарска војска под командом Лудвига Вилхелма Баденског у одлучујућој бици код Мохача победила турску војску Мухамеда IV. 1708. — Отпочела опсада Лила током Рата за шпанско наслеђе. 1759. — Руске трупе генерала Сал-

тикова и аустријске под Лаудоном у бици код Кунерсдорфа, у Седмогодишњем рату, поразиле пруску армију, коју је предводио краљ Фридрих II Велики. Дрезден пао у аустријске руке. 1813. — Аустрија објавила рат Наполеону. 1849. — Аустријска војска уз помоћ Русије угушила Мађарску револуцију, национални лидер Лајош Кошут напустио земљу. 1898. — Потписивањем протокола, којим је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико, завршен Шпанско-амерички рат. САД истовремено анектирале Хаваје. 1914. — Почела Церска битка, завршена 20. августа победом српске војске над аустроугарском. Прва српска и савезничка победа у Првом светском рату. 1916. — Кости Петра II Петровића Његоша пренете на Цетиње. 1944. — Прорадио први нафтовод под морем, којим је испод Ламанша нафта испоручивана савезничким снагама у Француској. Кроз нафтовод дневно пролазило 700 тона нафте. 1960. — САД лансирале први ко-

муникацијски сателит Ехо 1. 1970. — У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе. 1976. — Припадници либанске деснице, после једномесечне опсаде и жестоких борби, освојили палестински логор Тел ел Затар. 1978. — Јапан и Кина у Пекингу потписали споразум о миру и пријатељству. 1981. — IBM је представио IBM Personal Computer, први у низу IBM-компатибилних персоналних рачунара. 1982. — Мексико је објавио да није у стању да плати свој велики страни дуг, што је изазвало дужничку кризу која се раширила широм Латинске Америке. 1984. — У Лос Анђелесу завршене 23. Олимпијске игре на којима је учествовало 140 земаља. Репрезентација Југославије освојила седам златних медаља, четири сребрне и седам бронзаних. 1985. — Џапан ерлајнс лет 123 се срушио на врх планине Такамагахара у јапанској префектури Гунма, усмртивши 520 од 524 људи у авиону у највећој авионској несрећи у којој је учествао један авион. 1992. — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска САД, Канада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок. 2000. — У Баренцовом мору потонула руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде. 2001. — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук парафирао закон којим је установљен специјални камбоџански суд међународног карактера за суђење бившим вођама Црвених Кмера за злочине против човечности, почињене током владавине од 1975. до 1979.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs