Issuu

Краљевски

Година V * Број 293 * 30. јул 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

30.7.2017.

У овом броју: Као конференција за медије Смањивање сиве економије Уз торте и ватромет Нико није рођен да би био роб Хепатитис Ц тихи убица Краљевачко позориште привилегија, а не осуда

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 24 34 40 46

Љубав преча од користи Цветачка Штрапаријада Са ветром у коси Кобна Ибарска магистрала На репертоару Биоскопа „Кварт“ Фестивал кошарке код Милутина Времеплов

54 60 70 80 84 98 94

МАГАЗИН 30.7.2017.

Двадесет девета седница Градског већа

МАГАЗИН

30.7.2017.

КАО КОНФЕРЕНЦ

– Нова Одлука о комуналном уређењу обезбеђује боље и квалитетније регулисање комуналног реда на територији Краљева у делу одржавања јавних и јавних зелених површина, заузећа јавних површина, општег уређења и одржавања града као и комуналног уређења сеоског подручја. – Више од две стотине хиљада динара из средстава текуће буџетске резерве за финансирање припремних радова демонтаже постојећих седишта, пода и израду равнајућег слоја у сали Краљевачког позоришта, а пола милиона за осликавање Храма Светог Саве. - Четрнаест милиона и 250 хиљада динара намењених остваривању јавног интереса у области јавног информисања подељено на четири телевизијске и пет радио станица, једне новине, шест интернет портала и пет продукција. – Пет милиона за градњу скоро километар пута на територији три сеоске месне заједнице

Фото: М. Радовановић

ЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ

а дневном реду двадесет девете седнице Градског већа, окарактерисане као ванредна, поред усвајања извода из записника са двадесет пете, двадесет седме и двадесет осме нашло се још шеснаест тачака међу којима је на првом месту, по устаљеној процедури, разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења за јун ове године. Извештај о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у току јуна вршио контролу 139 узорака воде из мреже градског

МАГАЗИН

30.7.2017.

водовода и 19 сирових вода са црпних станица. На основни микробиолошки преглед анализирано је 137 узорака воде из градског водовода, а два на периодични физичко-хемијски, након чега је утврђено да су сви бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је вршена анализа садржаја фенолних материја у води реке Ибар и, након четири пута поновљене анализе спектрофотометријском методом, потврђено да количина фенолних материја није прелазила МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу анализа и стручног разматрања резултата може се констатовати да је вода за пиће из мреже

градског водовода у јуну била хигијенски исправна, што су пописима потврдили шеф Одељења за хигијену др Милка Васовић и начелница Центра за хигијену и хуману екологију др Драгана Негојевић. Месечни извештај о праћењу квалитета ваздуха потврђује да су током јуна средње двадестчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоскида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду измерене вредности црног дима нису прелазиле максимално дозвољене. Концентрација сусендованих честица ПМ10 проверавана је на мерном месту Полицијска управа, а

резултати мерења потврђују да нису прелазиле граничне вредности. Ситуација је незнатно неповољнија кад је у питању концентрација тешких метала олова, никла, кадмијума и арсена из фракције ПМ10, јер резултати мерења потврђују да су биле испод граничних вредности сем за арсен чија је концентрација била изнад граничне вредности 21. јуна. Мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња и пореди са граничном и толерантном, а тако добијени резултати се користе за израчунавање просечног индикатора изложености овим честицама у урба-

ном подручју. Просечни индикатор изложености за ову годину изражен у микрограмима по кубном метру биће утврђен као просек концентрација за три узастопне у пероду 2015. – 2017. Просечни индикатор служи за процену остварености националног циља за смањење изложености популације становништва суспендованим чстицама ПМ2,5 а ради заштите здравља. Мерења извршена на мерним местима Завод за јавно здравље, Пљакин шанац, Скупштина града, Женева, Пекара Грдица, Рибница, Аутобуска станица и Сијаће поље потврђују да су вредности укупних таложних материја у току јуна биле испод максимално дозвољених 450 милиграма по квадратном метру на дан.

Податак да је постојећа Одлука о комуналном уређењу донета 1998. године, са изменама и допунама закључно са 2010. годином, основни је разлог за доношење нове како би се обезбедило боље и квалитетније регулисање комуналног реда на територији града Краљева у делу одржавања јавних и јавних зелених површина, заузећа јавних површина, општег уређења и одржавања града као и комуналног уређења сеоског подручја. Имајући у виду бројне недостатке, и потребу усаглашавања са новим прописима, нова Одлука о комуналном уређењу квалитетније и свеобухватније дефинише стање у овој области. Одлуком су прописани услови, мере и начин уређења, одржавања, коришћења и заштите ко-

МАГАЗИН

30.7.2017.

муналних објеката, услови и начин организовања послова у вршењу комуналних делатности и пружању услуга, као и услови и начин коришћења комуналних услуга и производа, али и казнене мере за непоштовање које се крећу између пет и сто хиљада динара. Теме расправа на двадесет деветој седници Градског већа били су нацрти одлука о условима и мерилима за уклањање грађевинских објеката, и постављању пловила на делу обале и водног простора на територији града као и правилник о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, Служби за буџетску инспекцију и Служби за послове заштитника грађана.

Комисија за процену штете од елементарних непогода – клизишта, одрона, ерозија, земљотреса и поплава је, уз административно-техничку подршку Одељења за пословеве цивилне заштите, сачинила извештај о процени штете након бујичних поплава које су задесиле територију града у јуну ове године. Извештај који представља основ за доношења програма обнове сачињен је у складу са јединственом методологијом за процену штете од елементарних непогода уз коришћење елемената међународне методологије Европске комисије, Програма за развој Уједињених нација и Светске банке. Чланови Градског већа сложили су се са захтевом за одобрење нешто

преко две стотине хиљада динара из средстава текуће буџетске резерве колико је потребно за финансирање припремних радова демонтаже постојећих седишта, пода и израду равнајућег слоја у сали Краљевачког позоришта. Предлогом решења о расподели средстава из буџета за пројекте којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања у овој години четрнаест милиона и 250 хиљада динара подељено је на четири телевизијске и пет радио станица, једне новине, шест интернет портала и пет продукција. До рока одређеног конкурсом стигло је 34 предлога а комисија за оцењивање, након разматрања и оцене, предложила да финансирање заслужује дваде-

сет један. На седници Градског већа, која се током разматрање ове тачке дневног реда претворила у својеврсну конференцију за медије, онима који су одбијени замерено је што имају мањи значај за остваривање јавног интереса у овој области. Интересантним се чини податак да одлука није усвојена једногласно, а уздржани су опет били они који су пре мање од две године на исти начин допринели да не буде усвојен предлог комисије сачињене од представника новинарских удружења. Обележавање седамдесете годишњице Фудбалског клуба „Конарево“ повод је за организацију турнира, уз учешће клубова из Краљева и околине, па је због тога од Градског већа затражено да одобри 120 хиљада динара из текуће резер-

ве са образложењем да је 25 потребно за куповину пехара, 15 за ангажовање судија, 35 за освежење екипа, а осам за захвалнице. Од остатка средстава финансирали би се припрема медаља и награда за појединце, припрема сувенира са знаком турнира, поклони за високе званичнике Фудбалског савеза Рашког округа и представнике клуба. Осликавању Храма Светог Саве намењено је пола милиона динара, а јавном предузећу за управљање грађевинским земљиштем „Краљево“ предложено да одобри пет милиона за градњу 935 метара пута укупне површине 3037,5 квадратних метара. Закључком се прихвата иницијатива Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ за достављање предлога за инвестицио-

но одржавање ојачањем коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева у сврху подстицаја производно-привредних активности и развоја сеоског туризма. Двеста седамдесет метара пута широког три метра биће изграђено у улици Алемпија Јанковића на територији Месне заједнице Грдица, а 200 исте ширине у засеоку Ковачани Месне заједнице Опланићи, док пола метра ширег пута у дужинини од 465 метара могу да очекују мештани Дедеваца у Месној заједници Роћевићи. Пред члановим Градског већа нашли су се захтеви грађана за закључење судског поравнања у извршном поступку ради плаћања дуга и плаћањe дуга по основу закупнине у више рата. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.7.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (5)

СМАЊЕЊЕ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ - Сива економија је узрок значајних губитака за нашу привреду и буџет државе. - Порески приходи су премашили план за 73 милијарде динара, што је 6,5% више у односу на претходну годину. - Највећи допринос дале су категорије у којима су инспекцијски органи и Пореска управа активно радили на сузбијању сиве економије. - У годинама борбе против сиве економије, Влада ће усмерити пажњу и на јачање свести о пореској одговорности и радити на томе да се мотивишу грађани и привреда да се придруже. - Након решавања статуса 153 предузећа са 52 хиљаде запослених план Владе је да овај процес приведе крају и тако растерети буџет државе који из године у годину покрива губитке предузећа чији је власник држава. - Железнице су направиле помак у погледу реорганизације

обзиром да су 2017. и 2018. година проглашене Годинама борбе против сиве економије, приоритет Владе ће бити пуна имплементација Националног програма за сузбијање сиве економије. Према извештају за 2016. годину, који је Координационо тело усвојило у првој години систематског спровођења мера сузбијања сиве економије, – што се првенствено односи на повећање наплате ПДВ-а, потом акциза, али и пореза на доходак грађана. Имајући у виду узроке, последице и све појавне облике сиве економије, наредних година бавићемо се превасходно: Сузбијањем нелегалног пословања

МАГАЗИН

30.7.2017.

кроз ефикаснији надзор над токовима сиве економије, јачањем инспекцисјког надзора и ефикаснијим процесуирањем прекршаја и кривичних дела из области сиве економије. Успостављањем система е-инспектор омогућићемо ефикаснији рад инспекције, анализу ризика и координацију инспекција. Планирамо системско унапређење спровођења прекршајног поступка, имајући у виду досадашње скромне резултате у динамици решавања предмета и осуђивању починилаца, који је за последицу имао да је ризик незаконитог пословања до сада био минималан. У циљу ефикасније контроле и поштовања пореских прописа очекује нас

и темељно спровођење активности предвиђених Програмом трансформације Пореске управе које обухватају реорганизацију овог тела, технолошко унапређење и јачање кадровских капацитета. До краја године, све пореске пријаве ће се радити електронски. Такође, број испостава Пореске управе биће смањен са садашњих 178 на 36 у циљу оптимизације и веће ефикасности. Поред Пореске управе, током ове године у плану нам је јачање људских ресурса у свим инспекцијским службама. И до сада су инспекцијске службе биле изузете од процеса рационализације броја запослених, а сада ћемо постигнуте уштеде на том пољу искористити управо за јачање кадра у

овом сегменту, као врло важном механизму за борбу против сиве економије и контролу примене донетих прописа. Унапређењем фискалних услова за пословање за оне који послују легално – пре свега кроз разматрање могућности и услова за смањење фискалног и парафискалног оптерећења привредника, пореско растерећење почетника у пословању (стартапова), то јест ослобађање од плаћања свих пореза и доприноса стартапова у првој години рада с обзиром на то да трошкови започињања бизниса представљају превелико оптерећење за већину почетника и дестимулишу предузетништво и легално пословање у почетном периоду. Ове године предвиђен је и

интензиван рад на припреми новог система фискализације и проширења обухвата фискализације, који ће се примењивати у 2018. години. Нови систем ће бити технолошки напредан и једноставан за коришћење, смањиће оперативне трошкове привреди, а повећаће ефикасност у контроли плаћања ПДВ-а. Заједно са новим системом фискализације припремићемо сет мера за подстицање и повећање учешћа безготовинског плаћања роба и услуга, како бисмо што је више могуће осигурали праћење токова новца. Смањење административног оптерећења за привреду и грађане кроз израду регистра административних поступака, доношење Закона којим ће

се осигурати оптимизација административних поступака, увођење електронске управе и олакшавање легалног запошљавања. Тако на пример, у циљу регулисања сезонског запошљавања, у 2017. години планирамо увођење електронског система за једноставно пријављивање сезонског рада, по узору на мађарски модел, доношењем Закона о сезонском раду у пољопривреди. Иако је Инспекторат рада постигао одличне резултате, број неформално запослених у IV кварталу 2016. износио је чак 570.700, од чега преко 65% ради у пољопривреди. Напоран рад и крупни кораци у овој области нам тек предстоје.

МАГАЗИН 30.7.2017.

Сарадњом са грађанима у заједничком раду на сузбијању сиве економије, кроз фискалну лутрију, едукацијуи заједничке акције. У годинама борбе против сиве економије, Влада ће усмерити пажњу и на јачање свести о пореској одговорности и радити на томе да се мотивишу грађани и привреда да се придруже напорима Владе Србије у сузбијању сиве економије. Само заједно можемо да направимо видљиве резултате, који ће допринети бољем животу свих грађана.

Решавање статуса државних предузећа Питање предузећа у државном власништву је проблем који постоји више од две деценије и свака Влада до сада је покушавала да га реши. Велики кораци су направљени до сада у реструктурирањуи приватизацији тих предузећа. Остало је да се реши статус 153 предузећа са 52.000 запослених. План Владе је да овај процес приведе крају и тако растерети буџет државе који из године у годину покрива губитке предузећа чији је власник држава. Реорганизација великих државних система је већ у току. Што се тиче „Електропривреде Србије” (ЕПС), још доста тога је остало да се уради како бисмо осигурали стабилно и профитабилно пословање. Позитивном пословању би допринела тржишна цена електричне енергије, као и постепена оптимизација броја запослених. Такође, предстоји и даљи рад на смањењу губитака на мрежи, као и на бољој наплати потраживања. У наредном периоду ћемо пажљиво пратити рад ЕПС-а и кораке који се предузимају ка унапређењу пословања, како бисмо осигурали да процес оптимизације рада овог предузећа буде завршен успешно. Србијагас има нову организациону структуру и за њега је усвојен план финансијског реструктурирања како би се постигла дугорочна одрживост и исплативост пословања овог предузећа. Унапређење наплате потраживања и

решавање питања задужености Србијагаса биће главни задаци за ову Владу у годинама пред нама. Што се тиче петрохемијског комплекса који чине Петрохемија, Азотара и Метанолско-сирћетни комплекс (МСК), Министарство привреде је крајем марта објавило јавни позив за прикупљање писама o заинтересованости за ова предузећа. До сада су писма о заинтересованости пристигла за сваку од ових компанија и ми ћемо на основу понуда у наредном периоду донети одлуку о даљим корацима, имајући на уму интересе запослених. Железнице, као један од највећих и најкомплекснијих система у нашој земљи, такође су направиле одређени помак у погледу реорганизације у претходном периоду. Даљи кораци на оптимизацији њиховог пословања тек предстоје. Број запослених у повезаним предузећима Железница до сада је смањен за преко 3.000. То је свакако допринело бољем пословању, али морамо да учинимо додатне напоре како бисмо достигли циљани број запослених. Паралелно са овим планирамо да размотримо оправданост постојања неких железничких линија, како бисмопословање тог предузећа учинили позитивним и одрживим. Након усвајања УППР-а, РТБ Бор редовно исплаћује обавезе и само у 2017. је исплаћено 32,4 милиона евра повериоцима. Ово предузеће је од велике важности не само за Бор већ и за целу Источну Србију и нашу економију у целини. Преговарамо са потенцијалним партнерима о будућности РТБ Бора и верујем да ћемо успешно завршити ту причу. Министарство рударства и енергетике заједно са експертским тимом Светске банке интензивно ради на Пројекту реструктурирања и финансијске консолидације ЈП ПЕУ Ресавица. То предузеће мора функционисати ефикасније, уз модернизацију производних процеса, постепено затварање неефикасних рудника и оптимизацију броја запослених, што ће довести и до одређеног смањивања нивоа државних субвенција. Фото: М. Радовановић

Ушћанске одбојкашице вицешампионке Спортских игара младих

МАГАЗИН

30.7.2017.

УЗ ТОРТЕ И

- Програм манифестације „Спортске игре младих“ дугорочно је везан уз промотивно-едукативну акцију „Живимо живот без дроге, јер дрога одузима живот“. – Три краљевачке екипе у финалу државног првенства. – Поред одбојкашица Основне школе „Милун Ивановић“ из Ушћа сребрне кошаркашице у надметању 3 на 3 и екипа Основне школе „Димитрије Туцовић“ у игри између две ватре. - Школски тим за учешће у Спортским играма младих састављен од одбојкашица „Студенице“ и ЖОК „Ушће“. – Спектакуларни дочек у Ушћу у присуству великог броја мештана уз торте и ватромет. – Градоначелник Краљева др Предраг Терзић примио сребрне Ушћанке

ВАТРОМЕТ

портске игре младих одржане су први пут 1996. године са основним циљем да омогуће основцима и средњошколцима учешће у организованим спортским такмичењима и другим бесплатним активностима током лета. Током 21 године у Хрватској, 7 у Босни и Херцеговини и 4 у Србији у различитим спортовима учествовало је преко милион деце и младих, што је допринело да такмичење постане највећи аматерски спортски догађај у овом делу Европе. Деци и младима широм Србије пружена је могућност да учествују на такмичењима у десет спортова, а најуспешнијим појединцима и екипама осигурано бесплатно летње путовање на међународно финале у Сплиту. Програм манифестације дугорочно је ве-

МАГАЗИН

30.7.2017.

зан уз промотивно-едукативну акцију „Живимо живот без дроге, јер дрога одузима живот“. Спортске игре младих организоване су под покровитељством Међународног олимпијског комитета и Светске фудбалске федерације, а подршку им дају еминентна имена из спортског и политичког живота, па је почасни председник први човек Премијер Лиге Сир Дејв Ричардс, а амбасадори Немања Матић, Лука Модрић, Предраг Мијатовић, Дејвид Бекам, Жосе Мурињо, Свен-Горан Ериксон, Фрац Бекенбауер, Милорад Чавић, Маја Огњеновић, Ивана Нешовић и многи други. Игре младих промовишу начин живота који се темељи на разумевању, пријатељству, солидарности и фер-

плеју као алтернативама негативним трендовима данашњице који се на изразит начин рефлектују на најмлађу популацију. Одазив деце је из године у годину све већи, а квалитет организације је достигао највиши ниво. После занимљивог, неизвесног и садржајног програма у петак 21. јула на Ади Циганлији је стављена тачка на државно финале на коме су учествовали основци из свих делова земље и пуна четири дана чинили посебан декор познатог београдског излетишта. Под паролом „Игре су закон“ дружили су се, такмичили и уживали у чарима десет спортова, а спектакуларна завршница четврте по реду авантуре у Србији изнедрила је овогодишње учеснике Међународног финала у Сплиту где ће током седам дана спортско уме-

ће проверавати у окршајима са вршњацима из Хрватске и Босне и Херцеговине. Четврто учешће Краљевчана на престижном такмичењу младих обележено је пласирањем у финале три екипе, одбојкашица Основне школе „Милун Ивановић“ из Ушћа, ученика Основне школе „Димитрије Туцовић“ који су се такмичили у игри између две ватре, а исти успех остварила је и женска екипа у баскету 3 на 3. Након тесног пораза од „Атомских мрава“ из Куршумлије Краљевчани нису успели да понове прошлогодишњи успех у игри између две ватре, кад су у финалу такмичења били најбољи у Србији, а успех поновили и на Међународном финалу у Сплиту. Иако другопласиране, након пораза у финалу од Новог Па-

зара, младе баскеташице су оствариле право учешћа на завршном такмичењу у највећем далматинском граду. Успех на такмичењу био је повод за пријем ушћанских одбојкашица код градоначелника Краљева др Предрага Терзића и подсећање како је одличан резултат био прилика да се на најбољи начин промовишу школа и рударско место на левој обали Ибра. Висок пласман се сматра посебним ветром у леђа у настојању да се настави и прави пут којим млади треба да иду уз подршку старијих. Резултат ушћанских одбојкашица чини се још значајнијим ако се има у виду чињеница да спорт у овом месту посустаје и губи битку пред изазовима које нуде нове технологије. Најбоља потврда овог става је у чињеници да се

кајакашка екипа Ушћа, које је деценијама важило за шампиона на просторима бивше Југославије, са некадашњих педесет свела на четири пионира. Мало светла на суморну спортску слику бацају одбојкашице окупљене у два клуба, „Студеница“ под вођством Драгише Живковића и „Ушће“ које води Срђан Петровић. Професор физичке културе у школи „Милун Ивановић“ Славко Трифуновић подсећа да бројни покушаји стварања мушке екипе нису дали резултате, а од две женске које наступају у регионалној лиги састављен је школски тим за учешће у Спортским играма младих. Пут ушћанских одбојкашица ка републичком финалу отпочео је почетком јуна у Краљеву као једном од 101

30.7.2017.

МАГАЗИН

Славко Трифуновић

града у којима су организована квалификациона надметања младих спортиста. Окосницу дванаесточлане екипе чиниле су одбојкашице „Студенице“, појачане са три из екипе „Ушћа“, које су се за први квалификациони наступ припремале поред редовних обавеза у школи и својим клубовима. Одбојкашице рођене 2002. године и касније три пута недељно месец дана је припремао професор Трифуновић са жељом да на највиши ниво доведе сваки од елемената одбојкашке игре, уз смечеве и сервисе и неке тактичке варијанте. Мотив који им је давао посебну снагу је јака жеља да се појаве на четвородневном финалном надметању у Београду и покушају да остваре што боље резултате. Првог дана квалификација екипа Основне школе „Димитрије Туцовић“ није могла да пружи значајнији отпор у игри на два добијена сета, као ни екипа Баточине која је искористила право да се на такмичење у Краљеву пријави након пораза у Крагујевцу. После три узастопне победе последња препрека је била екипа краљевачког „Техничара“ која није успела да заустави захуктале Ушћанке на путу ка републичко финалу. Кад су дан пре почетка извучени парови, а Ушће сврстано у групу са екипама Батајнице, Врања, Новог Пазара и Пријепоља, било је јасно да пут до трона неће бити ни мало лак. Стриктно поштовање договора пред утакмицу са Батајницом, која је оцењена као озбиљан противник, било је довољно да се на терену докаже надмоћ и противнк савлада маскималним резултатом. Већ после прве утакмице било је видљиво да ће значајнији противник младим одбојкашицама бити врео јулски дан у коме су такмичарима немилице дељене лименке ледене кока-коле. Знао је искусни просветни радник, и спортски стручњак, да то није добро у оваквим условима па је успео да набави довољну количину воде уз препоруку да се кока-кола конзумира у што мањим количинама. Неповољан распоред такмичења утицао је на одбијање предлога да се друга утакмица против „Панде“ из Врања одложи за

после ручка заказаног за два сата након поднева. Пола сата пре тог рока Ушћанке су изашле на терен при температури од 35 и више Целзијусових степени и успеле да добију први сет са значајном разликом. Први проблеми јавили су се половином другог кад је, при резултату 8:4, највиша и најбоља играчица, и главни смечер Магдалена Маринковић, почела да губи снагу. Како ни измена није дала резултат Врањанке су пре одлучујућег сета успеле да изједначе на 1:1. - Скупим их све и кажем нема Магдалене, али имате снаге да победите и без ње ако не грешимо на сервису и пријему, дизачу дајемо добре лопте, а он их даје коме треба. Кренемо солидно ,а после промене страна код резултата 8:7 за нас дође до пада па оне поведу са 13:10. После тајм-аута на сервису је Елеонора Ердоглија, добра играчица за коју кажу да је најдрскија на турниру. Кажем јој да гађа путању противничког дизача средњом јачином са посебним нагласком на настојању да не погреши. Урадила је тако, а ми смо после изједначења на 13:13 успели да поведемо. Тренер противничке екипе тражи тајм-аут, па јој предлажем да само пребаци лопту

преко мреже, а да не погреши, јер је тај поен одлучујући. Следи неколико напада и одбрана са једне и друге стране, Миња Пешић смечује а они ваде, ми па опет они, и кад очекују да трећа лопта неће ићи на Мињу она је само спусти на три метра и победимо са 15:13 – објашњава Трифуновић. Три исцрпљујућа сета на високој температури и кашњење на ручак значајно су утицали на одмор за који није преостало више од петнаестак минута. Знао је искусни професор да добру прилику да се у кратком периоду поврати бар део снаге може да пружи довољна количина банана, па се потрудио да и на овај начин помогне поприлично исцрпљеним играчицама. Више од страха да би то могло да утиче на коначни резултат учинила се изненадна промена у распореду такмичења, па је уместо очекиване екипе Новог Пазара као противник највљена екипа Пријепоља. Дуго је трајало убеђивање у настојању да се докаже ко је у праву све док недоумица није разрешена и коначно потврђено да је противник ипак екипа Новог Пазара која се ни петнаест минута након времена одређеног за почетак меча није појавила на терену. И поред предлога једног од судија да се меч региструје

Сребрне Ушћанке Магдалена Маринковић, Магдалена Кундовић, Елеонора Ердоглија, Лора Кошанин, Наташа Вучковић, Анђела Томовић, Анастасија Златић, Миња Пешић, Виолета Илић, Сара Вукашиновић и Милица Раденковић.

МАГАЗИН

30.7.2017.

службеним резултатом, од два према нула, Ушћани су инисистирали да се сачека још извесно време поготово што се ради о екипи из непосредног окружења са којом се гаје добросуседски и спортски односи. Податак да победа обезбеђује учешће у финалу, и сребрну медаљу, а пораз меч са неизвесним исходом против екипе Сремске Митровице, и могућност да се изгуби, био је довољан за додатну мотивацију и максимално залагање које је резултирало лаком победом. Пред финални сусрет са екипом „Србијанке“ из Ваљева, у десет пре подне наредног дана, осетила се нервоза и известан страх због чињенице да су пртивнице имале чак четири играчице више од највише Ушћанке.

Препорука да се посебна пажња обрати на сервис током већег дела првог сета допринела је да резултат буде изједначен, а противнице су појачале темпо пред крај и успеле да га добију резултатом 25:19. Одбојкашима је добро познато да шест сервис грешки у једном сету неминовно води ка поразу, а податак да су Ушћанке направиле чак осам био добар повод за препоруку да се посебна пажња стави на овај елемент игре. Да је испоштована најбоље потврђује вођство од 18 према десет пред крај другог сета који је обележио нагли пад у игри што је неминовно довело до пораза резултатом два према нула. Маколико посебан доживљај представљало проглашење победника у присуству великог броја познатих

спортиста, и чињеница да је медаље одбојкашицама уручила бивши капитен женске кошаркашке репрезентације Милица Дабовић, чини се да је много јачи утисак оставио дочек у Ушћу у присуству великог броја мештана уз торте и ватромет. Овогодишњи успех додатна је мотивација за настојање да се до следеће године екипа ојача, а места оних које због школовања одлазе из ове средине попуне новим играчицама. На две из сребрне екипе око су већ бацили краљевачки „Техничар“ и „Гимназијалац“, а податак да је Ушће годинама уназада расадник добрих одбојкашица подгрева наду за успехе у блиској будућности. До тада следи период напорног рада са провереним спортским стручњацима који посебно тешко до-

живљавају све мање интересовање најмлађих за бављење спортом. Поред два одбојкашка клуба спортски живот у Ушћу свео се на фудбалски клуб, који има добре услове за рад, и четири кајакаша у пионирској конкуренцији од којих се очекује да данас као екипа потврде примат на државном првенству за пионире и кадете у Магличу. Иако се велике наде полаже у скијаша Лазара Перишића, који је као првак Србије освајао значајна места и на међународним такмичењима, брине податак да су међу кајакашима само деца оних који су пре неколико деценија жарили и палили на дивљим водама Југославије и ван ње. - Кад је летњи распуст млади људи проводе време у спавању до подне, преко дана су поред компјутера, а после

22 сата одлазе у кафиће. Нова фискултурна сала у Ушћу је привукла велики број деце, али то није довољно. Женске екипе добро раде, али је идеја са кошаркашким клубом пропала јер у њој није било деце из Ушћа. Проблем је привреда која слаби и рудник на издисају, а ако се угаси Ушће постаје мртво. Доста људи ради у руднику, од тога живи велики број породица, а рудник је помагао спорту и увек донирао оно шта треба. „Економ“ је кајакашима направио сто стартних бројева, а ни дотације општине нису баш редовне и никад се до краја не испоштују па једна транша мора да омане – каже Трифуновић. Дуго су Ушћани чекали да нова фискултурна дворана добије употребну дозволу, а сем ученика основне школе у поподневним часовима су је користи-

ли и други мештани, најчешће за фудбал. Показало се да уступање на коришћење за то није најбоље решење, понајвише због различитих врста оштећења, па се добром оцењује уредба по којој овакви објекти могу да се уступају грађанству тек после 21 сат. Економска криза се посебно негативно одражава на мале средине у какве се убраја и Ушће у коме се бележи све већи одлив младих. У току је „Ушћанско лето“ које још окупља известан број посетилаца, али прети опасност да већ са првим данима јесени рударски градић буде место старих и пензионера. Разлог више за овакву стрепњу је податак да је пропао још један покушај за отварање одељења краљевачке Гимназије у овом месту, јер за то није било довољно интересовања. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.7.2017.

Десет година СОС телефона у Краљеву

МАГАЗИН

30.7.2017.

НИКО НИЈЕ РОЂЕН ДА БИ БИО РОБ

Фото: М. Радовановић

- Удружење „Феномена“ расписало конкурс за пријем волонтерки које ће допринети бољем и квалитетнијем раду СОС телефона. – Конкурс намењен особама женског пола које су дипломирале или су студенткиње завршних година хуманистичких наука, психологије, педагогије, андрагогије, социјалног рада, дефектологије и уз то мотивисане и сензибилисане за рад са женама које су претпреле мушко насиље. - О родним политикама, насиљу у породичним или партнерским односима, треба говорити од малих ногу како би се деци указало на потребу да прате породично и вршњачко насиље и различите врсте дискриминације. - Током претходних десет година помоћ путем СОС телефона затражена четири и по хиљаде пута, или 450 годишње што потврђује једно до два јављања сваког дана. - Жртва насиља у зачараном кругу из кога тешко може да изађе

ројекат „Рад и развој СОС службе Краљево“ део је заједничког под називом „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији II“ који спроводе Уједињене нација и Владе Републике Србије, а подржава Влада Шведске. У периоду од 1. јуна до 31. децембра ове године реализује га краљевачко Удружење „Феномена“ са уверењем да доприноси квалитетном пружању услуга женама које су доживеле, или доживљавају, породично или насиље у партнерским везама. Општим циљем означена је подршка женама које трпе насиље, а један од начина је путем СОС телефона који већ десет година функционише у овој средини. Током последњих неколико година број волонтерки укључен у рад СОС телефона смањен је из различитих разлога што је повод да „Феномена“ распише конкурс за пријем нових које ће допринети бољем и квалитетнијем раду. Конкурс отворен до 20. августа, а расписан под покровитељством Града Краљева и Савета за родну равноправност, намењен је особама женског пола које су дипломирале или су студенткиње завршних година хуманистичких наука, психологије, педагогије, андрагогије, социјалног рада, дефектологије и уз то су мотивисане и сензибилисане за рад са женама које су претпреле мушко насиље, не осуђују жртву и спремне су да волонтирају. Овај критеријум се заснива на дугом искуству и истраживањима у раду која су показала да се жртве насиља осећају сигурније у разговору са женама што помаже да се избегне несвесно или свесно понављање мушко женске неравнотеже моћи која преовлађује у насилним везама. Ојачавање службе само је једна од активности у настојању да се заврши процес лиценцирања СОС телефона и успостављање службе која би, као и претходних година, пружала и бесплатну правну помоћ жртвама насиља у породици. Искуство Весне Ристовић потврђује да о родним политикама, насиљу у породичним или партнерским односима, треба говорити од малих ногу како би се деци указало на потребу да прате породично и вршњачко насиље и различите врсте дискриминације. Лиценцирање СОС телефона подразумева подршку државе и формирање јединственог центра из кога би жртве породичног насиља биле усмераване на најближи њиховом месту становања. Током претходних десет година стицано је потребно искуство као један од елемената неопходних за завршетак процеса у коме се очекује подршка локалне самоуправе у обезбеђењу адекватног простора за рад службе, како би постојећи био замењен адекватнијим. Она је у претходном периоду изостала

МАГАЗИН

30.7.2017.

па, сем обећања, није било конкретније помоћи. - Ми имамо довољно знања, акредитоване смо и водимо акредитовани семинар који је признат у Министарству та рад, запошљавање, социјална и борачка питања, а волеле би да се укључе и млађе жене. Знање које имамо треба преносити, јер никада не знате када ће нека од волонтерки бити принуђена да нас напусти из било којих разлога. Врло је тешко радити на телефону, јер постоји процес сагоревања у процесу разговора са женама које трпе насиље, па волонтерке у одређеном тренутку имају неке врсте семинара где радимо на избацивања негативне енергије. Веома је важно пренети знање и надограђивати га преношењем позитивних осећања према жени која трпи насиље, али и да будемо сензибилисане на телефону, да будемо опрезне у време док говори жена која је претрпела насиље, док је уплашена и преплашена – каже Ристовић. Прецизни подаци о активностима показују да је током претходних десет година помоћ путем СОС телефона затражена четири и по хиљаде пута, или 450 годишње што потврђује да их има један до два сваког дана. Иако се процењује да то у односу на 130 хиљада становника није мало, а ни много, страхује се да је број жена које трпе насиље далеко већи. Међу њима су жене из руралних подручја, оне нижег социјалног статуса и интелектуалних способности, али и друге којима није доступан телефон или не знају да постоји ова врста услуга. „Феномена“ путем телефона пружа психолошко-емотивну и правну помоћ, а у контактима са жртвама било које врсте насиља посебно значајном чине се сензибилисаност и способност да се на прави начин процени конкретна ситуација. Кад се то процени најбољим решењем, а у зависности од степена насиља, приступа се консултацијама у строго контролисаним условима како би се обезбедио довољан степен сигурности жртве. Податак да у Краљеву, а ни на територији Рашког и Моравичког округа, не постоји сигурна кућа додатно отежава положај жртве која, кад нема други излаз, најчешће се враћа насилнику. Разлог лежи у економској зависности, често су то деца и успомене, али и обећање насилника да ће се поправити због чега се жртва налази у зачараном кругу из кога тешко може да изађе. Све води ка настојању да се решење тражи у консултацијама, а у најтежим случајевима правној помоћи која укључује и писање тужби. Није редак случај да насилника подржавају

Весна Ристовић

МАГАЗИН 30.7.2017.

родитељи, у неким ситуацијама и деца којима се ствара слика о лошој и неодговорној жени ниских моралних квалитета. Проблем се додатно усложњава у патријархалним срединама, јер жртва насиља није у ситуацији да се врати родитељској кући, а материјално је зависна због тога што ради на пољопривредним пословима и нема сопствене изворе прихода. Искуство потврђује да бес насилника посебно јача од тренутка кад жена одлучи да га напусти. - Њему је много добро док је малтретира и држи у страху као што држимо дресиране животиње, а кад се осмели и покуша да побегне то изазове бес па је додатно малтретира. Многи од насилника имају низак праг издржљивости, углавном су конфликтне личности спремне на кавгу и свађу, знају да буду алкохоличари и бахати типови, а можда поседују и оружје које није регистровано. Балкански менталитет потврђује како је мушкарцу све дозвољено, чак и да дође кући и малтретира жену која то треба да трпи. Већина жена још увек не зна прави пут иако се о овоме дуго говори, али врло конфузно, праве се нека тела која углавном остају мртво слово на папиру, а невладин сектор углавном узима као онај који само прави сметње. Нико не зна да смо лиценциране и имамо акредитоване семинаре које нам је признало и ресорно министарство. Жене углавном не знају коме треба да се јаве, па се најчешће јаве полицији и човеку који је тренутно дежурни. Он ће да изађе из смене, то ће да остане забележено у некој његовој књизи, а питање је да ли ће се даље процесуирати – каже Ристовић. Десет година искуства потврђује да стање у локалној средини није алармантно, што не значи да не треба бити опрезан и одбацити могућност појаве насиља над онима који нису у ситуацији да га пријаве. Искуство потврђује постојање насилника који су, кад осете опасност од разарања породице, спремни да промене понашање, жене које су морале да напусте породицу као и оних које се држе у контролиса-

ним условима након сазнања да су пријавила девијантно понашање. Да од насиља нису поштеђене ни жене старијег доба потврђује случај једне у седмој деценији живота над којом је појачано психолошко у тренутку кад је физичка снага насилника ослабила. Због жеље да имају нормалан живот деци се о овим проблемима углавном не говори, посебно оној која са родитељима проведу само известан број дана у години. Поузданих података о ефектима помоћи нема, а прилика да се о појединим случајевима проговори били су једномесечни састанци Мултисекторског тима састављеног од представника Центра за социјални ра, полиције, тужилаштва, судова и организација цивилног друштва. Од почетка примене новог закона 1. јуна ове године из мултисекторских тимова искључени су судови и организације цивилног друштва, па су жрве насиља, а таквих је у Краљеву било и последњих недеља, посредством Савета за родну равноправност упућене на полицију. Нема ни званичних података о размерама породичног насиља о којима се слика ствара једино на основу извештавања медија. Податак да је епилог неколико таквих прошле године током само 72 сата био смрт шест жена повод је за захтев да 18. мај буде проглашен даном сећања на жртве фемицида. - Апелујем да се оснажујемо и покушамо да изађемо из насиља, јер нико није рођен да би био роб. Наше удружење има нулту толеранцију према насиљу, боримо се колико можемо и колико су наша сазнања, али и жене морају да се оснажују, налазе канале и начине да некоме дају до знања да негде нешто није у реду. Увек има начина да се помогне, а боље је на време сазнати и сигнализирати. Жене не могу увек да препознају степен насиља јер постоји хијерархија полова, али и хијерархија злочина, зна се колико је који јак и треба да га спречимо док се није десио следећи. Ако смо људи саосећамо са другима, а ми смо научене да контролишемо осећања, јер је важно да останемо смирене, да разумемо бол жртве и по-

мажемо јој у тренутку кад јој је потребан глас разума. Очекујемо да ћемо појачати тим и имати акредитован семинар где ће оне које се јаве да прођу обуку како би могле да раде. Радимо без новца, и без икакве надокнаде, јер је важно да онај ко то жели ради срцем и осећањем за људскост – каже Ристовић. Удружење функционише на безбедној локацији, а телефон са бројем 069 33 55 706 доступан је током читавог дана. Сваки пут кад зазвони уз њега је особа којој се на безбедан начин може пријавити било који случај насиља и затражити помоћ. Иако нови закон у случајевима породичног насиља предвиђа удаљење насилника из куће на одређено време у Удружењу „Феномена“ нема података да ли их је, и колико, било током претходних месец и по дана. Није познато ни шта се дешава након истека тог периода због чега се поново актуелизује питање градње сигурне куће. Таквих покушаја је било и у ранијем периоду али ни један није резултирао градњом, а последњи је пропао након што је донатор земљишта одустао од првобитне намере. Изостала је и очекивана подршка локалне самоуправе од које се очекује да у наредном периоду покаже веће разумевање за положај жртава породичног насиља и трајније решавање њихових проблема. Прве примедбе изречене су и на Закон о спречавању насиља којим се уређује поступање државних органа и установа у његовом спречавању и пружању заштите и подршке жртвама. Циљ овог закона је да на општи и јединствен начин уреди организацију и поступање државних органа и установа, тиме омогући делотворно спречавање насиља у породици и хитну, благовремену и делотворну заштиту и подршку жртвама. И пре ступања на снагу уочен је низ мањкавости међу којима и одредбе које не могу да функционишу како је то предвиђено. Једна од њих се односи на понашање повратника након периода изолације и могућност да се десе ствари које законом нису дефинисане. Т. Радовановић

Светски дана борбе против хепатитиса

МАГАЗИН

30.7.2017.

ХЕПАТИТИС Ц ТИХИ УБИЦА

- Светска здравствена организација прави план и програм елиминације хепатитис Ц вирусне инфекције до 2030. године. - Седамдесет одсто оболелих од вирусних хепатитиса не зна своју дијагнозу. - Уколико се не открије и не лечи на време болест може довести до цирозе и карцинома јетре. – У Србији приметно постојање све већег броја особа које су неуспешно лечене а за које, иако су у врло тешком здравственом стању, не постоје друге терапијске опције. - У структури болесника које треба лечити чак 90 одсто претходно неуспешно лечених. – Због недостатка одговарајућих тестова болест се најчешће открива у одмаклом стадијуму. - У Србији има око седамдесет хиљада инфицираних. - Према подацима Светске здравствене организације у 2015. години је милион и 340 хиљада људи умрло од последица вирусних хепатитиса, 325 милиона су носилоци вируса Б или Ц, а свака педесета особа у Европи инфицирана је хепатитисом Ц

дружење „Хронос“ као представник Србије у хепатитис заједници, члан Европског удружење пацијената оболелих и Светске хепатитис алијансе, обележило је Светски дан борбе против хепатитиса 28. јул под слоганом „Елиминација хепатитиса до 2030“. Након што је свет препознао последице ове вирусне инфекције од 2014. године долази до праве револуције у лечењу хроничног хепатитиса Ц. Из године у годину се региструју нови, моћни анти-хепатитис Ц вирусни лекови чијом употребом се за 12 недеља постиже стабилан вирусолошки одговор, па захваљујући новој терапији Светска здравствена организација прави план и програм елиминације ове инфекције до 2030. године. Према процени Светске здравствене организације седамдесет одсто оболелих од вирусних хепатитиса у свету не зна своју дијагнозу. Већина не зна да су носиоци вируса због благих и неспецифичних симптома, па се због тога ова болест назива „тихим убицом“, а уколико се не открије и не лечи на време, може довести до цирозе и карцинома јетре. Хепатитис Ц вирус има способност репликације ван ћелија јетре, у лимфоцитима, ћелијама пљувачних жлезда, жучних водова и другим ткивима, па његово хронично присуство узрокује сталну стимулацију одбрамбеног система домаћина што доводи до несврсисходне продукције читавог спектра антитела уперених против соспствених ткива. Тако се хепатитис Ц доводи у везу са бројним другим болестима као што су Б ћелијски лимфом, гломерулонефритис, поремећај рада штитне жлезде и друге, а доводи и до поремећаја метаболизма шећера и масти. Утврђено је да узрокује настанак одређеног типа шећерне болести што је узрок повећане смртности од кардиоваскуларних и цереброваску-

МАГАЗИН

30.7.2017.

ларних болести. Обележавање Светског дана борбе против хепатитиса повод је да начелница Одељење за вирусне хепатитисе Клиничког центра Војводина проф. др Милотка Фабри потврди постојање све већег броја особа у Србији које су неуспешно лечене а за које, иако су у врло су тешком здравственом стању, не постоје друге терапијске опције. Подаци Клиничког центра Србије показују да у структури болесника које треба лечити чак 90 од сто представљају претходно неуспешно лечених уз само десетак процената новооболелих. Забрињава податак да је од 2011. године у порасту број оболелих од хепатоцелуларног карцинома, док је број лечених значајно смањен. Додатни проблем у Србији представља хронични недостатак одговарајућих тестова, због чега се болест најчешће открива у одмаклом стадијуму, али и да број неуспешно лечених кумулативно расте. Савременом оралном терапијом на терет Републичког завода за здравствено осигурање за сада се не лечи ни један пацијент, па су црном тржишту на коме се набаљају лекови препуштени само они чије финансијске могућности то дозвољавају што води ка ставу да се врши додатна дискриминација пацијената. Проф. др Јасмина Симоновић Бабић са Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије посебно наглашава да у Србији са преваленцијом од 1,13% има око седамдесет хиљада инфицираних. Код дуготрајних, нелечених инфекција у 10 до 40 одсто случајева развија се цироза, а 1 до 4 на сто пацијената оболи од карцинома јетре. Председница Удружења „Хронос“ Ивана Драгојевић указује на поражавајућу чињеницу да је Србија у лечењу ове болести изгубила корак са светом. Законом о заштити ста-

новништва од заразних болести прописано је да лечење хепатитиса, као заразне болести, има приоритет у односу на друга обољења. И поред вишегодишњих обећања надлежних здравствених власти да ће савремене оралне терапије, које су одавно доступне у Европској унији и земљама у окружењу, бити омогућене и пацијентима у Србији остају мртво слово на папиру. Све то води ка ставу да ће се у другим земљама број оболелих смањивати између осталог због приступа адекватним и успешним савременим терапијама. У Србији се истовремено свакодневно повећава, а њихово здравствено стање компликује и погоршава, често са фаталним исходом. Како су савремене терапије за хепатитис Ц веома скупе, и представљају велико оптерећење за државни буџет и у много богатијим земљама, верује се да би прављење успешне националне стратегије омогућило земљи да, у оквиру својих могућности, временом изађе на крај са овим великим проблемом.

Шта је хронични хепатитис? Хронични вирусни хепатитис је запаљење јетре узроковано вирусима које траје дуже од шест месеци а, у зависности од типа вируса, могу бити: А, Б, Ц, Д, Е, Ф и Г, од којих су Б и Ц вирус најчешћи разлози настанка хроничне инфекције јетре. Хепатитиси Б и Ц се могу пренети путем крви, коришћењем нестерилног прибора приликом медицинских интервенција, током пружања хигијенских или козметичких услуга као што су тетоважа, пирсинг, педикир, маникир и друге. Ризичним се сматрају коришћење заједничког прибора за личну хигијену са инфицираном особом, примање

трансфузија крви и крвних деривата, нарочито пре 1994. године, сексуални односи, стоматолошке интервенције, са мајке на дете током порођаја као и коришћењем заједничког нестерилног прибора за узимање дрога, а погрешно је уверење да се болест преноси руковањем грљењем или боравком у истој просторији са инфицираном особом. Познато је да су пацијенти друштвено дискриминисани из разлога што општа јавност има бројне предрасуде о популацији која је заражена хепатитисима Б и Ц, па се сматра да су то искључиво интравенски наркомани, особе хомосексуалне оријентације, или сексуални радници. Различите процене потврђују да готово 70 одсто инфицираних не припадају поменутим категоријама становништва, а познато је и да хепатитис Ц дуго година не даје никакве симптоме, иако прогресивно нарушава функцију јетре. Заражена особа има благе, неспецифичне симптоме, вирус се открива случајно или кад је болест узнапредовала до цирозе или карцинома па су симптоми видљиви, а само петина оболелих сазна да носи овај вирус. Иако је рак јетре шести најучесталији облик карцинома, и трећи најчешћи узрок смрти широм света, код шире јавности је значајан недостатак свести о његовој повезаности са хепатитисом. У таквим околностима, при великој преваленци и смртности од карцинома јетре, у већини европских земаља само 15 одсто становника зна да су узрочник вирусни хепатитиси. Глобално гледано око 90 одсто случајева карцинома јетре могу се приписати хепатитису Б и Ц, а према подацима Светске здравствене организације у 2015. години је милион и 340 хиљада људи умрло од последица вирусних хепатитиса, 325 милиона су носиоци вируса Б или Ц, а свака педесета особа у Европи инфицирана је хепатитисом Ц. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.7.2017.

30.7.2017.

МАГАЗИН

Светлана Миленковић

Краљевачка позоришна сцена: Светлана Миленковић (2)

- Изненадно замена одсутне глумице у представи „Гнев божји“. - Тема мастер рада интимистичко амбијентално позориште и камерни театар. – Премијерно извођење представе „Мрачна игра“, по адаптираном тексту „Брачне игре“ Едварда Олбија, уместо на сцени позоришта у изнајмљенм стану. – Најбољи пример мастер рада. – Прилагођена за извођење на камерној сцени „Мрачна игра“ у Краљевачком позоришту које показује интерес за ангажовање младих и школованих глумаца. - Репертоар, ансамбл и спољни сарадници Краљевачког позоришта сматрају се довољно ауторитативним за закључак о високом уметничком нивоу. - Од дна се не може даље, па се може очекивати ренесанса. - Бити бесан на позориште је бесмислено, јер запошљавање не зависи од њих. - Дечје представе су посебни спектакли какве је тешко видети и у београдским позориштима. - У позоришту и на филму има места за високе колико и за оне ниског раста, за лепе и ружне, дебеле или мршаве

Фото. М. Радовановић

КРАЉЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ ПРИВИЛЕГИЈА, А НЕ ОСУДА

ко се изузму приватне високошколске установе прилику за студије глуме, поред београдског Факултета драмских уметности и Академије уметности Нови Сад, последњих година пружа Одсек драмских уметности на Факултету уметности Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. Према њему су најчешће упућени будући студенти који су прилику за упис пропустили на неком од факултета у Београду и Новом Саду, а након што је ногу повукла Светлана Миленковић постао је место на коме глумачко знање стиче још неколицина младих Краљевчана. Као и на другим факултетима ове врсте, студије глуме и у овом граду везују студенте током највећег дела дана, али током само половине семестра да би се након тога преселили у Београд како би довршили годину. Разлог лежи у чињеници да у Митровици нема позоришта, а сала Дома културе у Звечану је углавном место одржавања различитих манифестација. Након почетних припрема на матичном факултету рад се по правилу наставља у београдском Студентском културном центру, а боравак у главном граду представља и посебну прилику за посету бројним позоришним представама и сусрете са другим колегама. Значајним се чини и податак да на митровичком факултету нема одсека режије, па је студентима глуме ускраћена могућност за заједничко стасавање. Добар део године у Београду прилика је за ангажмане у различитим пројектима који потврђују да редитељи показују довољно интересовања за глумце који долазе из јужне покрајине. Иако бројне обавезе на факултету не пружају довољно могућности за чешћи долазак у Краљево одустајање једне глумице од учешћа у представи „Гнев божји“ пружио је Светлани прилику за ангажман у локалном позоришту већ пред крај друге године студија. - Онда се десило да сарађујем са Драганом Јаковљевићем који је обновио „Камен за под главу“ и поверио ми улогу Јелке Боговићке што ме је баш одушевило, а после тога сам имала

МАГАЗИН

30.7.2017.

обавезе око дипломске представе и мастер студија које сам желела да завршим одмах после академије. За мастер студије смо имали потпуну слободу да, у оквиру ауторског пројекта, завршимо апсолутно све у својој режији а под будним оком професора који нас усмеравају и контролишу. Основне студије сам завршила код Милана Плећаша и Немање Савковића, а за мастер сам хтела да променим и радим са неким другим да бих имала друга искуства. Почела сам код Јовице Павића, али сам након неког неспоразума завршила код Дејана Цицмиловића. За тему сам одабрала интимистичко амбијентално позориште и камерни театар и радила представу „Мрачна игра“ за коју сам са колегом Урошем Милојевићем адаптирала текст „Брачне игре“ Едварда Олбија. Био је то потпуно нови комад који не личи на оригиналну верзију, а уместо у позоришту премијерно смо извели пред ограниченим бројем гледалаца у закупљеном стану у Бранковој улици – прича Светлана уз подсећање да је Цицмиловић извођење оценио као најбољи пример мастер рада. Био је то добар повод за размишљање да се прилагоди извођењу у позоришту па је представа, након неопходних измена, неколико пута изведена пред осамдесетак гледалаца на камерној сцени Краљевачког позоришта упркос страху да интимна породична атмосфера неће бити на прави начин пренесена у другачији амбијент. И поред задовољавајућег успеха нова извођења спречиле су друге бројне обавезе глумаца који су са успехом завршили студије и добили звање аудиовизуелних уметника из области глуме. Прилично уврежено уверење да је у Србији култура у приличном хаосу у Краљеву поприма другачије обележје посебно у позоришту које показује довољну дозу интересовања за ангажовање младих и школованих глумаца. Свима је пружена шанса да покажу шта су научили, и колико су савладали глумачку вештину, током четири и више година студија а задовољство је ве-

ће кад се зна да такав третман немају колеге у другим срединама. - Имала сам срећу, имам где да дођем и одакле и да одем, а у сваком тренутку знам да сам добродошла и да ће за мене и моје колеге бити посла у Краљевачком позоришту. У другим градовима, поготово већим, постоји једно позориште па, хтели они или не, нема места за све. То је тужно, у исто време и страшно, да покушавају да дођу до посла у Београду, а запостављају матичне градове. Од нас млађих нико није везан са позориштем на дуже време, сви смо хонорарни сарадници, али волимо да играмо и осећамо се пријатно као код своје куће. Радила сам у Београду, отворили су ми се неки лепи путеви где год сам покушала, па не могу да се пожалим како не радим ма колико после академије настојали да покажемо све што знаомо и желимо много више простора него што имамо. Кад погледам колеге које су можда и талентованије и вредније а не раде кажем да је добро и овако. Ужасно је тешко, поготово у Београду где је све организовано по круговима у којима сви имају неке своје људе које вуку са собом. То функционише тако и што пре то прихватимо више ћемо имати енергије за неке друге и лепше ствари – каже Светлана. Термин провинцијско позориште се у одређеном делу јавности користи за сва ван центара, најчешће не у негативном контексту како би то на први поглед могло да се закључи, погото не у случају Краљевачког позоришта чији се репертоар, ансамбл и спољни сарадници сматрају довољно ауторитативним за закључак о високом уметничком нивоу. Посебан углед ужива међу најмлађом генерацијом глумаца који шансу за рад нису тражили у дугом реду испред великих позоришта док време пролази а таленат губи на сјају. Добар повод је уверење да дуго одсуство са сцене онима који нису стално ангажовани отупљује одређене способности и прети да, после неколико година, потпуно нестану као да никад нису ни постојали. Због тога Светлана, као предводник млађе генерације глумаца, рад у Краљевачком

МАГАЗИН 30.7.2017.

позоришту сматра привилегијом, а не осудом као други док годинама чекају шасну која им најчешће веће бити пружена. Након „Гнева божјег“ и „Камена за под главу“ уследио је низ представа за децу у које су укључени и остали припадници генерације, Стефан Миликић, Кристина Јевтовић, Милена Јовашевић и млађи Владимир Јовановић, Никола Воштинић, Александра Аризановић, Невена Неранџић... Сви су, каже Светлана, свесни колико је тешко време и стање у овој области које се не поправља. У таквој ситуацији тешко је предвидети како ће се ствари одвијати у будућности, па се млађи ни не труде да превише размишљају због опасности да их нека врста панике не одведе у непознатом правцу. У таквој ситуацији код Светлане је и даље присутна жеља за усавршавањем, како на пољу глуме у оквиру докторских студија тако и у области права у чије се изучавање упустила пре него се потпуно окренула позоришту. Зрачак наде да би и у култури могло бити боље заснива се на ставу да се од дна не може даље, па се може очекивати ренесанса. Пут до неког од пројеката из домаће филмске продукције, по који пут и иностраних који се реализују у Србији, води преко неколико специјализованих агенција које обезбеђују кадрове различитог профила. Досадашње искуство показује да није било значајнијег успеха понајвише због велике треме засноване на чињеници да током студија није било часова посвећених овом начину рада. У таквим околностима улога у кратком филму Ненада Тодоровића представља само лепо искуство током школовања. Ма колико да се удобније осећа на сцени, и боље контролише себе, Светлана не одбацује могућност да се опроба и у другим врстама драмског стваралаштва. У овом тренутку приоритет је позориште и размишљање о некој врсти педагошког рада у овој области.

Незаобилазна тема разговора са свима који су се појавили на краљевачкој позоришној сцени је и репертоар локалног позоришта који у највећој мери диктира структура чланова глумачког ансамбла у сталном радном односу који су дугогодишњим искуством надоместили оно што нису прошли током студија. Приметно је да се у рад све више укључују млади глумци према којима је позориште отворено у мери колико дозвољавају фунансије. - Политика се уплиће свуда, па од ње зависи и ситуација у позоришту, а забрана запошљавања ми је страшна, јер због тога и долазе све невоље са послом. Са друге стране сваке године долази велики број нових глумаца, па не може да се направи баланс за добро разрешење ситуације. Имам проблем са системом, а бити бесан на позориште је бесмислено јер запошљавање не зависи од њих – каже Светлана. Позамашно искуство сведочи о недовољном интересовању младих за долазак у позориште, тим пре што је репертоар из године у годину све богатији и разноврснији па се свакоме пружа довољно могућности за избор. Добра потврда је податак да га чине како лаке комедије и дечје представе тако и сатиричне и друштвено ангажоване. Радује податак о завидном броју деце у позоришту што води ка оптимистичком ставу да би, кад одрасту, могла бити редовни посетиоци позоришних представа. Пуна сала представља посебну инспирацију за учеснике у представи, а краљевачку са нешто више од две стотине седишта која доприносе утиску интимног гледалишта, најчешће и није тешко напунити. За толико увек има интересовања, сем за представе које су на репертоару у дужем периоду кад то није реално очекивати. Није без значаја ни податак да готово трећину посетилаца чине исте особе, а све заједно води ка утиску да нема осипања публике. Почетак нове позоришне сезоне

пред краљевачку публику доноси нову представу за децу у којој је место нашла и Светлана Миленковић. Уз претежно младе глумце ангажовани су и нешто искуснији што води ка ставу да ће, кад се на јесен појави пред публиком, још једном доказати да су дечје представе посебни спектакли какве је тешко видети и у београдским позориштима. Сви проблеми који оптерећују професију добар су повод за закључак да је за пут према њој потребно много више од жеље. Они који су успели да преброде прву степеницу, потом и напоран четворогодишњи рад, са довољно опптимизма потврђују да за доброг и упорног глумца нема зиме и да ће се за таквог увек наћи места, јер и у позоришту и на филму има места за високе колико и за оне ниског раста, за лепе и ружне, дебеле или мршаве. На путу ка првом подизању завесе треба бити упоран и одрећи се много чега, а онда уживати у осећају какав је тешко описати. - Надам се да ће бити решен статус младих глумаца у позоришту које сматрам матичном кућом. Волела бих да будем овде, а себе видим као успешну глумицу остварену и на неким другим пољима. Тренутно нисам у несагласју и чини ми се да идем путем на коме видим себе за десет или двадесет година. Не осећамо сујету, и дивно се дружимо, јер смо толико различити да нико никоме не смета, па има места за све. Сви смо пријатељи и ван позоришта, излазимо заједно и имамо заједничке теме које нису везане ни за позориште ни за академију – каже Светлана која поред Краљевачког са успехом наступа на сцени нишког Народног позоришта. Након летње паузе представа „Трећи светски рат“, настала у сарадњи са Музичким културним центром, премијерно је изведена у октобру прошле године и од тада се налази на редовном репертоару, а повремено игра на сценама Луткарског и Народног позоришта. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.7.2017.

Страст која не попушта деценијама

МАГАЗИН

30.7.2017.

ЉУБАВ ПРЕЧА ОД КОРИСТИ

Нидал и Џафер Чаркаџић

- Од памтивека је у сјеничком крају коњ био једино превозно средство, па није било куће да није имала бар једног због чега је укупан број ових животиња у Кладници знатно премашивао стотину. - Пољопривредна механизација је у највећој мери допринела да број коња из дана у дан буде све мањи, понајвише због трошкова одржавања. - Економски интерес далеко надмашује љубав која траје само код малог броја заљубљеника. – Значајни резултати на бројним такмичењима у земљи. – На цветачкој Штрапаријади са два пара коња. – Само у два случаја победа измакла за по коју секунду. - Онога ко стално побеђује из прикрајка увек посматра добар број других жељних да га скину са трона, некада и по сваку цену не бирајући средства

а преко 1.140 метара надморске висине, двадесетак километара од Сјенице према Ивањици, у питомом амбијенту подно Јавора сместила се Кладница, село које у три последња пописа бележи све мање становника. Брдовит предео на овој висини карактеришу сурове и хладне зиме, и прилично топла лета, а посебно здравом чине је квалитетна вода и чист ваздух. Упркос свим повољностима здравог окружења све је мање спремних да наставе живот у овим крајевима. Међу ретке се убраја Џафер Чаркаџић који са синовима Нухом и Нидалом некако успева да одржи пољопривредно газдинство у оквиру кога је фарма са десетак крава и јунади. Двадесетак хектара имања, обра-

МАГАЗИН

30.7.2017.

дивог земљишта и шуме, не гарантује сигурност и појачава уверење да се и на овим просторима од пољопривреде све теже живи. Оно мало млека од девет крава испоручује се у Рашку под условима каквим тешко ко у овим крајевима може да уђе у траг, јер произвођачи не добијају ни обрачуне нити потврду о садржају масних јединица. Податак да је Џаферу хиљаду литара млека плаћено свега 16 хиљада и седам стотина динара најбоља је потврда односа према произвођачима млека у овом крају. - Џабе радимо и мучимо се, мада чујем да је у другом селу литар млека изашао преко 30 динара, а мени ни 17. Цена је раније била боља, а код нас увек најгора иако је млеко најздравије

и најквалитетније. Ћутимо и дајемо млеко, шта нам пошаљу то примимо, а оно што примимо од државе сагубимо тако да је код нас један живи хаос што се тиче млека и сточног фонда. Имамо субвенције које држава даје за уматичене краве, а од општине ништа. Немамо ни неких повољних кредита, а ако их и има увек се нађу неке везе да се да гласачком телу па ће они који су ближи странкама добити неку пољопривредну машину, а ми ништа. Никад нисам добио ништа, два сина ми ту раде, имам земљу, кућу, воду сам довео и све услове имам, а кад би само држава и општина помогле милило би се човеку да ради. Овако, да ми деца не оду по три месеца у Луксембург да раде ја бих се намучио. Политика је сву-

да уплела прсте и то није добро, јер највише народ испашта – каже Џафер. Од памтивека је у овом крају коњ био једино превозно средство, па није било куће да није имала бар једног због чега је укупан број ових животиња знатно премашивао стотину. Џафер је један од ретких, уз само још два домаћинства, који још држи и коње. Заволео их је много пре десете године живота кад је остао без оца од кога је наследио кобилу Брњу. Од тада, прича са посебним поносом, домаћинство никад није било без коња према којима у последње време посебну љубав показује млађи син Нидал. Колико је она била јака од најраније младости потврђује сећање на период кад је, са непуних дванаест година, још од пет

сати ујутру одлазио у оближњу шуму по товар дрва, а тек касније у школу. Сем за јахање до Сјенице и довоз најнеопходнијих намирница у бисагама коњи се нису користили за теже послове. Они су били намењени воловима који су по прилично лошим сеоским и шумским путевима вукли шинска кола све до периода док се неко није досетио како би било лакше кад би имали гуме. Међу првима их је у овом крају купио Џафер и у њих упрезао коње све док пре двадесетак и неколико година није био у ситуацији да купи трактор и прикључне машине неопходне за обраду земље. Пољопривредна механизација је у највећој мери допринела да број коња у Кладници и околини из дана у дан бу-

де све мањи, понајвише због трошкова одржавања, па економски интерес далеко надмашује љубав која траје тек код малог броја заљубљеника. Колико ће још да траје ни Џафер не може да потврди са довољном дозом сигурности, али је сигуран да ће им до тада посвећивати максималну пажњу. Да је и у томе успешан потврђују резултати на бројним такмичењима у извлачењу трупаца, популарним штрапријадама, какво је пре само неколико дана одржано у Цветкама. Због тога је Џафер поранио и кренуо из Кладнице око шест ујутру са два пара коња у приколицама закаченим за аутомобиле, како би на време стигао у Цветке где су већ почели да се окупљају бројни знани и незнани власници коња.

30.7.2017.

МАГАЗИН

Штрапаријаду неколико последњих година у овом месту организује Гордан Протић чији су коњи освајали значајне резултате на такмичењима у различитим категоријама. Жеља да буде бољи утицала је на Џафера да пред свако такмичење добро припреми коње, за шта је у последње време задужен млађи син, па резултати нису изостали. Уз свакодневни тренинг у извлачењу терета пред такмичење је неопходно појачати и храну какве има довољно у овим крајевима. Пресудном се ипак сматра срчаност коња каква Лицку није недостајала, па се са бројних такмичења враћао окићен најзначајнијим наградама. Где год се појавио на простору Србије, од Руме до

Шумадије, од Сјенице преко Крагујевца, Краљева, Чачка, Лучана до Златибора, Таре и других места, знао је само за победе сем у два случаја када су му измакле тек за по коју секунду. Једне године је, каже Џафер, у Руми надмоћно вукао тежак трупац пуних деведесет метара док сви остали заједно нису могли толико. Колико је љубав према коњима велика потврђује и податак да је власник одбијао позамашне суме новца које су му нуђене за продају. Само неколико дана пре него су стигли у Цветке Чаркаџићи су учествовали на златиборском такмичењу одакле су се вратили задовољни због освојена два трећа места, у тешкој и средњој категорији. Резултат би био и

бољи да се Нидал није повредио на раду у шуми, па није био у ситуацији да спреми коње за такмичење на начин који је желео. И поред тога Џафер је задовољан јер је, каже, надметање коња у извлачењу трупаца као и сваки други спорт у коме не може увек да се побеђује. Најважније је да такмичење протекне у најбољем реду са посебним нагласком на фер плеј и победу онога ко је најбољи, а није увек тако. Као и у свим другим спортовима онога ко стално побеђује из прикрајка посматра добар број других жељних да га скину са трона, некада и по сваку цену не бирајући средства. Има таквих примера и у овом типу надметања, а последња потврда је такмичење у Ру-

ми кад је, ако већ није могло да се закине на дужини, то покушано у времену извлачења. Можда би мериоцима времена то и успело да се нису побунили они којима је значајније од резултата настојање да се кући врате чиста образа. Висок ниво организације цветачког надметања у извлачењу трупаца повод је за редовно учешће сваки пут кад то услови дозвољавају. Џафер је на њему учествовао неколико пута, а прошле суботе дошао са четири коња. Бећар и Брњо имају по три и по године, а после победа у Руми и Честерку код Зрењанина и овде су важили за фаворите у средњој категорији. У тешкој категорији су пријављени Соко и Риђан који за-

једно имају више од четрнаест товара. Ма колико свако од оних који су дошли у питомо поморавско село подно Котленика дошао са жељом да победи код правих љубитеља и одгајивача коња преовладава мишљење да су најважније дружење и фер плеј посебно током изузетно топлог дана какав не одговара ни коњима ни њиховим власницима. Отуда је и код Чаркаџића све време била видна жеља да се такмичење што пре заврши како би кренули на 120 километара дуг пут ка Кладници и, после три сата лагане вожње, стигли кући за дана. Толико година искуства у поступању са коњима, некада давно у раду а сада само такмичењима, повод су за

препоруку да свака кућа има бар по једног. Џафер је прошле године организовао слично такмичење у Кладници али је, у присуству великог броја такмичара и посматрача, киша покварила доживљај јер по блату они најјачи нису били у ситуацији да покажу праву снагу. За сада још није сигуран да ли ће организовати следеће, а на некима од сличних неће ни учествовати као раније, јер планира да смањи број коња у штали. Основни разлог су велике обавезе које држање намеће и смањена могућност да то буде урађено на прави начин, поготово кад није код куће. Т. Радовановић Фото: М: Радовановић

МАГАЗИН 30.7.2017.

ЦВЕТАЧКА ШТ

ТРАПАРИЈАДА

МАГАЗИН 30.7.2017.

Превалио више од две хиљаде километара због мото скупа

МАГАЗИН

30.7.2017.

СА ВЕТРОМ У КОСИ

- Вожња мотоцикла води у непознату димензију посебне слободе сличне оној какву има белоглави орао док лебди над огромним пространством у настојању да истражи свет. - Ма колико у делу јавности постојале предрасуде према бајкерима мото скупови су најбоља прилика да се разбију и створи права слика о онима који се од других разликују по жељи за већим степеном слободе. – Од Лондона до Краљева три до осам дана вожње мотоциклом. – Британски и краљевачки бајкери у заједничким хуманитарним акцијама. - Мото клуб „Кингс“ следеће године обележава двадесет година постојања и успешног рада што је повод за размишљање о организовању мото скупа какав одговара значају овог догађаја

МАГАЗИН 30.7.2017.

нтересовања која прерастају у довољно јаку страст да обележи читав живот јављају се на различитом узрасту, најчешће са почетком тинејџерског доба. Да је тако уверио се Владица Вукомановић, међу бајкерима познатији као Вучко, кад је на размеђу тринаесте и четрнаесте године живота први пут приметио да га вожња мотоцикла привлачи више од осталих активности према којима су склоност показивали његови вршњаци у делу града испод погона тадашње Конфекције „Рудник“, познатијем као Симкине ливаде. Није познато како је, и колико, чекао да провоза први „аутоматик“, али је вожња сигурно додатно ојачала жељу да упозна и друге врсте мотоцикла које ће у значајној мери утицати на даљи ток живота. Дугогодишње возачко искуство вожње домаћим и иностраним друмовима није потиснуло сећање на прву вожњу и утисак уласка у непознату димензију посебне слободе сличне оној какву има белоглави орао док лебди над огромним пространством у настојању да истражи свет. На том узрасту вожња је ограничена на простор локалне средине, а уверење да је савладао слабије моделе довољно за жељу да вози и нешто јаче, у почетку „АПН4“ а потом „МЗ“, све до тренутка сазнања о постојању мото скупова. Први пут је то било на половини последње деценије прошлог века кад се упутио према Бељаници, а присуствовао и бројним другим кад год су то прилике дозвољавале, у почетку оним ближим Краљеву а потом и свим другим. Оно што је тих година трајно урезано у свест водило је ка жељи да сличне манифестације буду организоване у Краљеву, а пут ка њима водио је преко мото клуба какав је 1998. године, са више од двадесет чланова, основан у Краљеву. Чинили су га бајкери који су и пре тога покушавали да се организују по угледу на истомишљенике из других градова, а то нису

успевали из различитих разлога. - Био сам млад, неискусан и имао жељу за већим мотоциклом какве су поседовали другари, а на скуповима је могло да се види много ручно рађених мотоцикала каквих је у последње време све мање. Било је теже време, другачији су се мотори возили, а другачија је била и њихова концепција, па су бајкери више волели ручно прављене моторе које су сами прерађивали. Били смо млади и жељни таквог живота, па смо основали клуб са више од двадесет активних чланова и возили се колико су нам дозвољавале финансије. Радио сам свакојаке послове, сналазио се као и сви други, завршио сам машинску школу, а након војске, пред први мото скуп „Кингса“ који сам пропустио, отишао код другара у Енглеску да учим језик. Иако нисам ни помишљао да ћу остати тамо након неколико месеци сам продужио визу на наредних неколико година и остао – прича Вучко. Да у животу не иде увек све онако како је планирано доказује познанство са Ан којој препреку за заједнички живот, у коме су изродили троје деце, није представљало ни то што припадају различитим кутурама. Најбоља потврда је чињеница да је прихватила православну веру коју су додатно обогатили сада деветогодишњи Александар, Катарина која има шест и Марко две године. Живот у другој средини, поготово у иностранству, није ни мало лак а да савладају све препреке успевају само најупорнији. Таквим се показао Вучко који је до тренутног статуса обављао различите послове, од најједноставнијих у ресторанима до боље плаћених у грађевинарству. Један је од ретких који је успео да споји љубав према мотоциклима са професионалним обавезама, па је извесно време био ангажован на достави хране и поште, потом и обезбеђењу трговинских објеката дуж надалеко познате шопинг зо-

не у Оксфорд стриту. Познанство са архитектама и грађевинским предузимачима из родног краја прилика је за ангажовање на различитим пословима у овој области, мајсторским и оним другим, али и за савладавање бројних корисних вештина међу којима се посебно значајним чине организаторске способности и осећај за дизајн ентеријера. У ситуацији кад су обавезе према породици све веће није лако ускладити их са љубављу према мотоциклима која је у први план избијала у само ретким ситуацијама. Таквима се сматрају вишедневна путовања на два точка до Краљева, најчешће у друштву пријатеља вођених жељом да упознају нове крајеве. - Често сам долазио мотором у Краљево, а пут дуг 2.350 километара прелазио за три до пет дана, кад сама имао више времена и седам до осам. Не волим да пролазим аутопутевима, сем једном кад сам морао и са пријатељима Велшанима прелазио по осам стотина километара на дан. Путовање кроз Француску, Холандију, Белгију, Лускембург, Немачку, Аустрију и Мађарску, који пут преко Словеније и Хрватске, увек се везује за различиту трасу и нова познанства уз које се оно чини знатно пријатнијим. Преферирам старије моделе класичних мотора, али ми је последњи нове и модерније верзије „тријумфа“ од 900 кубика баш легао, добро ми лежи на путу и тако га доживљавам – признаје Вучко. Онима који се сматрају љубитељима ветра у коси намењене су различите врсте двоточкаша, од класичних и путних до мотора који се користе за брзинске трке, вожњу по планинама или макадаму. Добар део њих је, како у Србији тако у Енглеској, организован у клубове а и поред толико времена у овој далекој земљи Вучко није показао посебну жељу да се придружи неком од њих.

МАГАЗИН 30.7.2017.

Иако је од оснивања остао веран Мотоклубу „Кингс“, у коме су пријатељи са којима добро и зло на путевима дели од детињства, то не спречава дружење са пријатељима из Кардифа, Велса и Лондона код којих не попушта страст према мотоциклима. На њу немају значајнијег утицаја године старости, па међу бајкерима има тинејџера али и искусних возача који су дубоко загазили у седму деценију живота. Сем мотора везује их и музика, посебно она из периода педесетих до седамдесетих година прошлог века, најчешће рокабили, блуз и рокенрол. Искуство са повремених дружења потврђује да је таквих и у Енглеској све мање, јер ову врсту музике постепено потискује електронска. Међу мото скуповима у Енглеској има и оних на које долазе озлоглашени мотоциклисти, што је повод за избегавање и и посету посебно пробраним са добром музиком и исто толико привлачним друштвом. Најзна-

чајнијим се ипак сматра краљевачки, па ни више од две хиљаде километара није посебно значајна препрека за редовне доласке. - Сваке године долазим на дестинацију на коју све желимо да дођемо, а и супруга и деца се радују доласку у Краљево за које ме веже много лепих успомена из детињства. Очигледно је да се доста ствари променило, па нема чари којима је град зрачио некада, а иако немам проблем са људима који су дошли са стране верујем да треба одржати Краљево онаквим какво је било. Мото клуб „Кингс“ седам осам година покушава да организује хуманитарну акцију за особе којима је помоћ највише потребна па, у сарадњи са људима који имају разумевања према нашем раду, сваке године успевамо да скупимо одређену количину новца и доделимо онима којима је помоћ стварно потребна. Учествовали смо у многим акцијама, и сви смо много по-

носни што то радимо, а и британски држављани се сваке године укључе у делу донација. Ја покушавам да тамо репрезентујем Србију на најбољи могући начин јер су нас медији потиснули на врло ниско место, па покушавам да исправим ту слику. Имам и другара са којим покушавам да им дочарам српске обичаје, а на славу великомученика Димитрија позивам и Британце да код мене виде нашу културу и традицију – каже Вучко уз подсећање да су двојица и ове године стигли на мото скуп у Матарушкој Бањи. За разлику од бројних других мото клубова „Кингс“ се разликује по томе што окупља породичне људе, са члановима породица, који су успешни у пословима којима се баве а никад нису дошли у сукоб са законом. Погодно место за мања дружења и даље је заједничка викендица у Јовцу која је до ове године била и састајалиште бројних бајкера на мото скуповима. Ограничење у коришћењу дела плаца и

30.7.2017.

МАГАЗИН

жеља да се уздрма успавана свакодневица Матарушке Бање, у којој се готово ништа значајно не дешава, основни су мотив да овогодишње окупљање власника и љубитеља двоточкаша буде заказано на десној обали Ибра у непосредној близини некада попупарне „Капице“. Да се у прилично оронулом амбијенту направи бум, са људима којима ово некада надалеко познато бањско лечилиште и даље значи више него другима, допринели су бајкери из свих делова Србије, из Ниша, Свилајинца, Велике Плане, Рашке, Чачка, Ужица, Крушевца и других места, а у госте су дошле и колеге из Црне Горе. Поред хуманитарног карактера краљевачки мото скуп је и прилика за афирмисање некомерцијалних бендова, а током два дана је, поре локалних, пружена и музичарима из Чачка, Младеновца, Трстеника, Велике Плане, Крагујевца, Новог Сада и Рашке. Дводневно дружење је посебна прилика за опуштање, а свест о опасности вожње под дејством алкохола основни разлог да они који га уз добру музику конзумирају више него обично проведу ноћ под шаторима у импровизованом кампу како би након мото скупа одморни безбедно стигли кућама. Да се дружење лакше подне-

се потрудили су се домаћини чије су кулинарске способности дошле до изражаја у спремању рибље чорбе и бајкерског пасуља сличног оном са каквим сваке године у септембру учествују на такмичењу „Сребрни казан“. Посебан доживљај сваки пут, током дана пре главног програма, представљају бајкерске игре које укључују надвлачење конопца, бацање гуме у даљ, обарање руку, испијање пива и надметање сувозача у настојању да што брже дохвате кобасицу намазану љутом папричицом. Свака од игара је посеб-

но атрактивна, па иако крајњи резултат никада није био превише важан бајкери настоје да постављене задатке реше на најбољи и најбржи начин. И поред настојања да сваке године буде у Краљеву у време одржавања мото скупа професионалне и обавезе према породици по који пут спрече Вучка да помогне у организацији. Радује податак да у томе учествују и млађи чланови клуба, а тежња да што пре седну за неку од јачих машина повод је за опрезност како би безбедност увек била на првом месту. Ма колико у

делу јавности постојале предрасуде према овој категорији људи мото скупови су најбоља прилика да се разбију и створи права слика о онима који се од других разликују по жељи за већим степеном слободе. Бајкерски скупови су прилика за разговоре на различите теме, а најзначајнијом се сматра безбедност у саобраћају. Искуство Владице Вукомановића сведочи да се систем саобраћаја, са њиме и безбедност свих учесника, у иностранству битно разликује од оног на нашим путевима, по-

себно кад су у питању мотоциклисти којима се посвећује знатно већа пажња. Низак ниво саобраћајне културе на путевима у Србији повод је за став да мотоциклисти нису заштићени онолико колико би требало да буду, посебно не као на западу Европе. То још једном потврђује потребу појачане опрезности и уверења да ће, у процесу приступања Европској унији, значајно побољшање бити остварено и у овој области. Уколико се не промени ни најквалитетнија опрема неће моћи да спречи теже последице, па се воза-

чима мотоцикла препоручује да поведу више рачуна о својој и безбедности других учесника у саобраћају. Отуда и порука искусног бајкера која се своди на тек неколико речи, возите да видите а не да будете виђени. Мото клуб „Кингс“ следеће године обележава двадесет година постојања и успешног рада што је повод за размишљање о организовању мото скупа какав одговара значају овог догађаја. Две деценије у клубу повод је за жељу да буде најмасовнији до сада, а да се квалитетним дешавањима уз музику у другој половини јуна заокружи једна и отпочне нова епоха у раду. И на крају подсећање да је после Србије, у којој је одрастао и провео најлепше дане детињства и младости, Енглеска постала нова домовина која је младог бајкера научила многим значајним стварима. Иако је још релативно млад Вучко размишља о времену да, кад изведе децу на пут и оде у пензију, више времена проводи у Србији него Енглеској. До тада препорука свима да буду позитивни, а не зли, да верују у боље сутра без обзира на повремене падове у животу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.7.2017.

Црна серија на путевима око Краљева

МАГАЗИН

30.7.2017.

КОБНА ИБАРСК

- За само четири дана на путевима у околини Краљева, у три саобраћајне незгоде, смртно је страдало седам а повређено пет особа. – Смртно страдао брачни пар из Адрана. – У „ситроену“ живот изгубили мајка и син. – Седмогодишњи дечак се опоравља на Одељењу дечје хирургије Опште болнице „Студеница“. – Кобни преласци на страну коловоза супротну смеру кретања. – Осам особа до доласка специјалне екипе ватрогасаца спасилаца заробљено у смрсканим аутомобилима

Фото: Г. Шљивић

КА МАГИСТРАЛА

ретходна недеља дуго ће се памтити по саобраћајним незгодама са до сада незабележеним последицама, јер је у року од непуна четири дана на путевима у околини Краљева живот изгубило седам особа. Црна серија отпочела је у недељу 23. јула кад су на делу Ибарске магистрале између Ушћа и Краљева, у близини Богутовца, у саобраћајној несрећи са трагичним последицама, у директном судару аутомобила марке „југо“ и цистерне „Кнез петрола“, живот изгубиле две особе. До удеса је дошло кад је шездесетшестогодишњи возач „југа“ краљевачких регистарских ознака Миленко Страхинић прешао у супротну коловозну траку од смера кретања и ударио у камион за превоз горива. У судару је изгубила живот и његова шездесетогодишња супруга Радунка. Пола сата иза поноћи на старом путу између Краљева и Чачка, у Самаилима се догодила саобраћајна несрећа у којој је живот изгубио тридесетосмогодишњи возач „алфа ромеа“ чачанских регистарских таблица Д.П. док је сувозач седам година млађи Д.К. повређен. До незгоде је дошло кад је путнички ау-

МАГАЗИН

30.7.2017.

томобил „алфа ромео“, из неутврђених разлога, слетео са коловоза што је довело до смрти возача и повреда сувозача које су оцењене као лакше. Црна серија настављена је половином недеље, у среду око 22,30 на делу Ибарске магистрале између Краљева и Чачка. Део пута између моста преко Западне Мораве и скретања за Поповиће у Милочају био је кобан за двадесетосмогодишњег возача „мерцедеса“ борских регистарских ознака Немању Николића и три путника „ситроена“ који се кретао из супротног смера, тридесетосмогодишњег Зорана Крџића, шездесетдеветогодишње Лепосаве Крџић и педесетогодишње Биљане Секулић. Први извештај потврђује да су Немања Николић и Лепосава Крџић подлегли повредама на лицу места, а током ноћи у краљевачкој Општој болници „Студеница“ и друга два путника „ситроена“. Сем трагично страдалих повређене су још четири особе, двоје путника „ситроена“ који су задобили тешке телесне повреде и двоје из „мерцедеса“ код којих су оне оцењене као лакше.

Увиђај је, у присуству припадника Саобраћајне полицијске испоставе, извршио заменик основног јавног тужиоца у Краљеву а први знаци указују да је до удеса дошло када је „мерцедес“ којим је управљао Николић, крећући се из правца Краљева према Мрчајевцима, приликом претицања прешао у леву коловозну траку и директно се сударио са „ситроеном“, који је долазио из супротног смера, за чијем се воланом налазио Зоран Крџић. Приликом удеса у „ситроену“ се налазила и Зоранова сестра са седмогодишњим сином који се, као и две путнице из „мерцедеса“, опорављају од повреда у краљевачкој болници. Дечак је смештен на Одељењу дечије хирургије где се опоравља од прелома руке, а на хирургији и ортопедији три женске особе које нису животно угрожене. Од силине удара аутомобили су били оштећени до мере да је осам особа у њима било заробљено све док на место удеса нису дошли ватрогасци спасиоци са специјалном оппремом за извлачење из смрсканих возила. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Валеријан и царство хиљаду планета

МАГАЗИН

30.7.2017.

Од визионарског редитеља филмова „Пети елемент“ и „Луси“, Лука Бесона, долази нови блокбастер „Валеријан и царство хиљаду планета“. Валеријан и Лорелин су специјални владини агенти задужени за одржавање реда у целом свемиру. Валеријан има у плану романтичну везу са својом партнерком која ће га одбити због његове опсежне прошлости са женама. Под директивом Заповедника њих двоје су послати на мисију у међугалактички град Алфа, растућу метрополу састављену од хиљаду планета. Алфа има седамнаест милиона становника који су ујединили своје таленте, технологију и ресурсе за добробит свих, али немају сви исте интересе и циљеве па ће невидљиве силе довести цео град у велику опасност. Стотридесетпетоминутна научно-фантастична авантура снимљена је по сценарију Пјера Кристина и Жан-Клод Мезиреа, а главне улоге тумаче Кара Делевињ, Дејн ДеХан, Клајв Овен, Итан Хоук, Херби Хенкок и планетарно популарна певачица Ријана. Последња пројекција 2. августа почиње у 19,30 сати.

Било једном у Венецији Стив Форд је приватни детектив из Лос Анђелеса који се повукао из посла, али не сасвим, a његов професионални и приватни живот се рушe када вољеног пса љубимца Бадија украде озлоглашена банда. Читав низ лудих околности доводи га да се клади са бандом, док га у исто време прогоне два осветољубива брата Самоанца и још неколико других мутних ликова. Због потврде да је пас најбољи човеков пријатељ Стив показује колико је далеко човек спреман да оде како би поново био са њим. По сопственом сценарију деведесетчетвороминутну трилер комедију режирали су Марк и Роб Кјулен, а у главним улогама наступају Брус Вилис, Џон Гудмен, Џејсон Момоа, Емилy Робинсон, Џeсица Гомес, Калети Вилиамс, Фамке Јансен и други. Филм се приказује до среде 2. августа, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

30.7.2017.

МАГАЗИН

СРЕДА, 2. АВГУСТ Спортска дворана у Рибници

„А“ репрезентација Србије Универзитетска репрезентација Србије

На турниру Рода 3х3 државног првенства

МАГАЗИН

30.7.2017.

ФЕСТИВАЛ КОШАРК

КЕ КОД МИЛУТИНА - Србија на светској 3x3 сцени заузима прво место, а српски баскеташи су тренутно водећи на ФИБА листи. - Међу петнаест најбоље рангираних екипа у свету трећина из Србије. - У три узастопна дана турнири одржани у Сомбору, Параћину и Краљеву. - Краљевачки Трг српских ратника постао епицентар 3х3 кошарке у Србији. – Организација турнира у Краљеву оцењена најбољом у овој сезони. – Изостало учешће женских екипа. – Женска репрезентација Туркменистана у ревијалном мечу против победника јуниорског турнира. – Од дванаест екипа у сениорској конкуренцији трећина из Краљева. – Десет јуниорских и четири пионирске екипе. – У финалу поред једне крагујевачке и три београдске екипе

осле сјајне сезоне 2016. године караван Рода 3x3 државног првенства је и ове године кренуо кроз Србију у потрази за шампионима који ће се, након неколико квалификационих турнира, борити за ласкаву титулу државног првака. Све што се дешавало током протекле године довољно је за уверење да ће и овог лета баскеташи на трговима градова широм земље показати довољан ниво квалитета, а додатни мотив за то је податак да Србија на светској 3x3 сцени заузима прво место и да су српски баскеташи тренутно водећи на ФИБА листи. Караван је стартовао у суботу 13. маја на 3x3 турниру у Крагујевцу, након кога су уследили слични у Сремској Митровици, Ужицу, Београду, Свилајнцу, Чачку, Новом Саду и Алексинцу. Посебно живо било је током протеклог викенда кад су у три узастопна дана турнири одржани у Сомбору, Параћину и Краљеву. Баскеташки викенд почео је у петак на два терена испред Соколског дома у Сомбору у оквиру манифестације „Сомборско спортско лето“. На турниру су учествовале сениорске и кадетске екипе, а најбоља је била она под називом „Лични“. Победника у мушкој конкуренцији поред новчане награде очекује и директан пласман на финале Србије, док су другопласирана и трећепласирана екипа, поред новчаних награда, добиле спортску опрему Кошаркашког савеза Србије. Интересантан је податак да се као гост турнира појавила репрезентација Туркменистана која се у Србији припрема за предстојећа 3х3 такмичења. Рода 3х3 караван се следећег дана преселио у Параћин у коме се ова манифестација одржава неколико година уназад, а најбољи баскеташи у категоријама сениорки, сениора и кадета до 15 година надметали су се на главном градском тргу као стандардној локацији. Након победе на турниру у Алексинцу екипа „Змајеви“ је још једном потврдила квалитет и оверила карту за финално такмичење у Београду 19. августа. Посебно интересантно у недељу је било на краљевачком Тргу српских ратника који је постао епицентар 3х3 кошарке у Србији, јер је организован Рода 3х3 турнир првенства Србије у категорији сениора, јуниора и пионира. Баскеташи су се надметали на два терена, а највише спретности је показала екипа „3х3 Крагујевац“. Сва три турнира су окупила велики број гледалаца, а поред сјајног баскеташког надметање, спонзори - трговински ланац „Рода“, „Триглав осигурање“ и „Бустер“ енергетско пиће, обезбедили су грицкалице, освежења и занимљиве поклоне за посетиоце Победу на првој станици Рода 3x3 каравана, турниру у Крагујевцу, однела је тренутно најбоља баскет екипа на свету „Нови Сад Ал Вахда 3x3“ коју

МАГАЗИН

30.7.2017.

предводи Душан Домовић Булут. У финалу је тријумфовала над екипом „3x3 Сремска Митровица“, док је трећи био београдски „Олимп“. Пун Трг Ћире Милекића и изузетан баскеташки шоу обележили су другу тачку на мапи каравана у Сремској Митровици. Финале Новосађана додатно је допринело атмосфери у центру града, а у окршају са екипом „Селтикс Нови Сад“ резултатски убедљиво бољи био је „Лиман“ док су треће место извојевали „Џакови“ Турнир „Ужице Опен“ је обележио квалитетан баскеташки шоу, добра игра младих екипа, као и велика заинтересованост становника овог града. Централни градски трг је био пун током читавог дана, а значајну пажњу су привукле и забавне активације које су организовали спонзори. На турниру је учествовало 18 мушких и пет женских екипа, а због падавина пред крај такмичења караван се преселио у спортску халу где су одигране финалне утакмице и уручене награде. У мушкој конкуренцији најбољи је био београдски „Олимп“, који је у финалу савладао „3х3 Сремска Митровица“, док је треће место припало „Хотелу Карабурма“, а у женској екип „Хајдучице“ која је у финалу савладала домаћу „Мега“. Последњег викенда јуна, Рода 3×3 караван је обишао два града, Београд и Свилајнац. Победник београдског турнира у мушкој конкуренцији је новосадска екипа „Лиман“ која је у финалу победила „Олимп“ док је треће место припало екипи „Орион мењачнице“, а у женској тим „Q crew“. На турниру у Свилајнцу, друго место је припало момцима из екипе „Ел Дорадо“, а треће баскеташима тима „Зеро бет Свилајнац“. Први велики турнир овог месеца на путању Рода каравана отворен је ватреним окршајем Чачана где су се у финалу састале екипе „Борца“ и „Гостионице Младост“. Победу су однели баскеташи тима „Гостионица Младост“ док је треће место заузела екипа „Елдорадо“. На 3×3 турниру у Новом Саду, који је у недељу 9. јула одржан испед дворане „СПЕНС“, победу је однела екипа „Маја Беровић“ која је у напетом финалу, са само једним поеном разлике, поразила тим „Аутокућа Секулић“, док је треће место припало екипе „Екстра Ауто и Зукић“. Пуне трибине на отвореним теренима спортског центра „Таш“ у Алексинцу, одличан баскет, забавни програм и поклони за посетиоце обележили су овогодишњи Меморијални баскет турнир „Мића Пројовић“, који је посетио Рода 3×3 караван. Прво место у јуниорској конкуренцији освојила је екипа „Јуниори Србије“, док су у сениорској најбољи били „Змајеви“. Од укупно 16 екипа у сениорској конкуренцији друго место припало је екипи „Тропа де Елите“, а треће „3×3 Крагујевац“. Турнир је пре

МАГАЗИН

30.7.2017.

седам година организован у част истакнутог кошаркашког радника Милорада Миће Пројовића, а осмислили су га његови ученици који су радећи са њим заволели кошарку. Почео је као турнир аматера, заљубљеника у кошарку, али је експанзијом баскета 3×3 међу првима уврштен у званични програм државног првенства. Домаћа лига у баскету је најмасовнија на свету, а производ масовности је ранг наших играча и клубова. Српска федерација је убедљиво на првом месту, са великом предношћу у односу на другопласирану Словенију. Караван наставља пут по Србији, а након јучерашњег у Нишу следе турнири у Зрењанину 3. и Чајетини 13. августа пре последње станице у Београду 19. августа. Поред одличне организације турнира на централним градским трговима спонзори првенства, трговински ланац „Рода“, „Триглав осигурање“ и „Бустер“, припремили су бројне занимљиве садржаје и изненађења за посетиоце.

Да је „Три на три“ у експанзији потврђе и податак да је од ове године уврштен у породицу олимпијских спортова. Од појаве на овим просторима Кошаркашки савез Србије је уложио доста рада и средстава у организацију различитих турнира што је само један од разлога да се међу петнаест најбоље рангираних екипа у свету налази и неколико домаћих. Најуспешнија је „Нови Сад Ал Вахда 3x3“ која је као репрезентација Србије недавно освојила тутулу светског првака. Педесетак званичних турнира током лета, од којих је краљевачки само један од оних на којима се победник директно пласира у финални део такмичења, добра су прилика за масовно учешће младих. Бивши кошаркашки судија Драган Нешковић подсећа да се такмичење по систему три на три разликује од других и по томе што се и екипе и појединци рангирају као у тенису, а збрајају бодови остварени учешћем и пласманом на турнирима. Организација прошлонедељног

турнира на Тргу српских ратника, којој су поред Нешковића значајно допринели Андрија Димовски и Урош Матић, оцењена је најбољом у овој сезони, а допринос су дали и бројни волонтери у настојању да се љубитељима кошарке, како учесницима тако и посетиоцима, створе услови за незабораван доживљај. Након што је прошлогодишње такмичење одржано под обалом поред Ибра ове године је акценат стављен на нову локацију због тенденције Кошаркашког савеза да се у свим градовима игра на централним градским трговима. Тако су, уз подршку локалне самоуправе, два специјална терена постављена иза леђа популарног Милутина испред кога је било довољно простора за још толико. И поред уверења да би читав догађај добио спектакуларније размере постављање је изостало и због великих трошкова који прате овакве активности. Иако је програмом такмичења предвиђено учешће сениорских и јунорских екипа у мушкој и женској кон-

куренцији на краљевачком турниру су се, због жеље да такмичење буде што масовније, појавили и пионири. Интересовање за учешће је превазишло очекивања па шанса да се појаве на теренима није пружена свима који су то желели што води ка ставу да би већ наредне године надметање најмлађих требало да почне раније, можда и на више терена. За новчану награду коју обезбеђује организатор пријавило се дванаест екипа, од којих четири из Краљева, што се сматра оптималним за надметање у периоду које почиње у поподневним часовима. Поред једне црногорске на турниру се појавила и репрезентација Туркменистана, али је надметање у женској конкуренцији изостало јер није било других пријављених екипа. Организатори су се потрудили да се пред финалну утакмицу у мушкој конкуренцији ипак појави пред краљевачком публиком у сурету са победником јуниорског турнира. Уз десет јуниорских било је и четири пионирске екипе чији је број огра-

ничен због згуснутог програма. Ни једна од четири краљевачке екипе у сениорској конкуренцији, састављених претежно од садашњих и бивших кошаркаша Слоге, није остварила значајнији резултат јер се начин игре знатно разликује од играња пет на пет. Колико су друге биле боље припремљене потврђује податак да су се у полуфинале, поред једне крагујевачке, пласирале три екипе из Београда. Као искусни кошаркашки судија Нешковић потврђује да такмичења три на три карактерише чврста игра са више контакта у настојању да се обезбеди што повољнија позиција за шут. - Напорније је играти такав турнир, поготово неколико утакмица на дан. Игра временски траје десет минута, или док једна екипа не постигне 21 погодак, па се зато више форсира шут. Напад не може да се изведе пре него се лопта изнесе из простора за три поена, много се трчи, па је игра напорнија. Ма колико да су учесници физички спремни није лако играти више утакмица на дан, па на светским првен-

ствима увек постоји дан паузе – каже Нешковић. Чињеница да се због великог броја учесника турнир одужио до касних поподневних сати утицала је на организаторе да услове за завршетак побољшају, па је финална утакмицао одигрна под рефлекторима. Колико је игра три на три узела маха сведочи појава професионалних играча који, сем националних првенстава, учествују и на бројним турнирима који се одржавају широм Европе и шире. Организатори краљевачког турнира задовољни су бројем пријављених екипа и квалитетом показане игре, а уверени су да би већ наредне године и једно и друго могло да буде на још вишем нивоу. Кошаркашке раднике брине мања заинтересованост најмлађих за овај и друге спортове, првенствено због везаности за компјутере и друге видове забаве које нуди технолошки напредак. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 30 ЈУЛА. И 5. АВГУСТА

МАГАЗИН

30.7.2017.

30. јул

101. п. н. е. — Римски конзул Гај Марије је поразио Кимбре у бици код Верцела и тиме на дуже време отклонио опасност од Германа. 1419. — Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно с градоначелником. То је био почетак хуситских ратова. 1930. — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу. 1935. — У Уједињеном Краљевству објављена прва џепна књига, према идеји Алена Лејна да направи „књигу која ће имати цену као 10 цигарета“. Прва књига била „Аријел“ Андреа Мороа. 1941. — На Ливањском пољу извршена масовна убиства Срба од стране хрватских усташа. Више: Покољ у Челебићу, Доњи Рујани. 1945. — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, усмртивши 883 морнара. 1971. — Амерички васионски брод „Аполо 15“ с космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином спустио се на Месец. 1974. — Турска, Грчка и Велика Британија потписале споразум о прекиду ватре на Кипру. 1975. — У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније

трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу. 1980. — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе. 1989. — Радикални чланови совјетског парламента формирали групу за притисак за брже реформе. Групу водили Борис Јељцин и Андреј Захаров. 1993. — Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум. 1997. — У експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на препуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи. 1999. — Напуштајући обале Панамског канала после готово једног века, САД званично затвориле „панамску операцију“. 2001. — Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење. 2008. — Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изручен из Београда Хашком трибуналу.

31. јул 1201. — Јован Комнин Дебели је на кратко преузео византијски престо од Алексија III Анђела, али је ускоро ухваћен и погубљен. 1423. — Енглеска и бургундска војска су у Стогодишњем рату поразили

Французе у бици код Кравана близу Осера. 1498. — Шпански морепловац Кристoфeр Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је

назвао Тринидад. 1648. — У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике. 1658. — Велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији. 1789. — Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији.

1849. — У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848. 1914. — Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник „Иманитеа“, касније листа француских комуниста. 1917. — Британском артиљеријском ватром започела је битка код Пашендала. 1919. — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република. 1941. — Немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја. 1944. — Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једне од најчитанијих књига у свету. 1954. — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара. 1959. — Група баскијских студената је основала сепаратстичку организацију ЕТА. 1964. — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца. 1969. — Папа Павле VI стигао у Уганду, у прву папску посету Африци. 1971. — Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца. 1991. — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета. 1993. — Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу зе-

мље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку. 1994. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида. 2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ. 2002. — На основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна. 2003. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Миломира Стакића на дуживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор. Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 километара на сат.

1. август 527. — Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527—565.) ступио на престо - почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји. 1291. — Три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца. Тај је савез био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске 1560. — Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква. 1774. — Џозеф Пристли, британски хемичар, открио је гас који је назвао „dephologisRcated air“. Овај је гас данас познат као кисеоник. 1778. — Отворена је прва штедио-

30.7.2017.

МАГАЗИН

ница у свету у немачком граду Хамбургу. 1793. — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера. 1798. — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у бици код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе. 1800. — Парламент Ирске је усвојио Закон о унији, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1813. — Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских“, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом. 1834. — Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова. 1877. — У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име - Панчићева оморика 1894. — Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини. 1914. — Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност. 1921. — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате. 1936. — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер. 1944. — У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре. 1958. — Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију своје земље са Ираком.

1960. — Бенин је прогласио независност од Француске. 1966. — Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције“, која је трајала десет година. 1975. — Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски председник Јосип Броз Тито. 1994. — Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату. 2000. — Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници. 2001. — Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године. 2007. — У паду моста преко Мисисипија у Минеаполису 13 особа је погинуло, а на десетине је повређено. 2008. — Почео рат у Грузији који се водио између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколио дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије.

2. август 338. п. н. е. — Македонска војска предвођена Филипом II је поразила удружену атинску и тебанску војску у бици код Херонеје, осигуравши тако македонску превласт у Грчкој и Егејском мору. 216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји. 461. — Западноримског цара Мајо-

ријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер. 1492. — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492. 1552. — Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548., а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555. 1802. — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника. 1830. — Француски краљ Шарл X Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу. 1858. — Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне. 1877. — Завршен шаховски турнир „Франкфурт 1887.“ победом Џорџа Хенрија Мекензија. 1903. — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти. 1934. — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт. 1935. — Уједињено Краљевство је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију. 1939. — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940.) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе. 1945. — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата.

1964. — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс. 1970. — Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда. 1980. — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. 1990. — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, корз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте. 1992. — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби. 1994. — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа. 1997. — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи. 1999. — У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи. 2001. — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995., највећег ратног злочина у Европи после Другог светског рата. 2005. — Авион Ер Франса, Ер Франс лет 358 је слетео са писте у Торонту, Канада. Сви путници су преживели несрећу а авион је тотално изгорео.

3. август 1347. — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558.

30.7.2017.

МАГАЗИН

1571. — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва. 1675. — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију. 1858. — Енглески истраживач Џон Спик открио је Викторијино језеро, извориште реке Нил. 1881. — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала. 1884. — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан. 1903. — Македонски устаници у Крушево су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет тана. 1904. — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор). 1914. — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи. 1936. — амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимијским играма у Берлину. 1940. — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република. 1940. — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда. 1958. — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу. 1996. — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.

4. август 1578. — Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо. 1704. — У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар. 1789. — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца. 1791. — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског царства. 1870. — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Адолфа Андерсена. 1914. — Немачке трупе напале су Белгију, Уједињено Краљевство је објавило рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност. Почетак опсаде Лијежа. 1916. — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва. 1936. — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и упоставио Четвртоавгустовски режим. 1944. — У скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату. 1954. — Британски суперсонични борбени авион „Електрик Лајтнинг П1“ извео је свој први лет. 1983. — Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност премијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата. 1992. — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци,

током којег је убијено 30 људи. 1993. — Јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима. 1993. — Снаге Војске Републике Српске су освојиле све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града. 1994. — Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са Републиком Српском и затворила границу на реци Дрини. 1995. — Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији. 1999. — У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова. 2000. — Британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век. 2001. — Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада.

5. август 1552. — Турска флота под командом Синан-паше поразила је ђеновљанску флоту у бици код Понтиских острва. 1583. — Хемфри Џилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џонсу на Њуфаундленду. 1716. — Аустријски принц Еуген Савојски са армијом од око 83.000 војни-

ка у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 120150.000 људи под командом Дамада Али-паше. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 5-6.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739. 1824. — Грчка флота под командом Константина Канариса је поразила османску флоту у бици код Самоса. 1895. — Почиње шаховски турнир у Хејстингсу. 1915. — Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву. 1940. — Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република. 1941. — Окончана је битка за Смоленск предајом око 300.000 совјетских војника. 1943. — Плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород. 1949. — У земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова. 1960. — Буркина Фасо, која се тада звала Горња Волта, је добила независност од Француске. 1963. — СССР, САД и Уједињено Краљевство потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба. 1974. — председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа. 1994. — Авиони НАТО бомбардовали положаје Војске Републике Српске око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних сна

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs