MagazIN292 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 292 * 23. јул 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

23.7.2017.

У овом броју: Нови директори јавних предузећа Окрњен врх леденог брега На шта смо трошили паре Стабилна инфлација и курс динара Врло добри и оелични резултати У ставу мирно пред херојима Одисеја сећања и осећања

10 14 22 30 36 44 40

Агонија праћенаконфузијом На часове као на стерљање Задовољство почетним корацима Све спремно за спектакл Приче о ватри На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

58 64 70 78 84 92 94

МАГАЗИН 23.7.2017.

Како смо трошили паре из буџета?

МАГАЗИН

23.7.2017.

ЗНАЧАЈНА УЛАГАЊ

- За превоз на посао запослених у основном образовању, што куповину карата а што на руке, и јубиларне награде потрошено више од четрдесет милиона динара. Запосленим у десет средњих школа за исту сврху исплаћена половина ове суме. – У истој категорији превоз ученика и трошкови службеног путовања у земљи за шта је потрошено безмало 47 милиона. - Од скоро 54 милиона намењених социјалној заштити помоћ угроженом становништву приближила се износу од 42, а накнада по основу социјалног становања у заштићеним условима породицама премашила 2,6 милиона динара. - Највећи део расхода, са више од 60 милиона, финансиран је из градског буџета, нешто преко 11 од другог нивоа власти и око милион нераспоређеног вишка прихода. - Штета по основу правноснажних судских решења за запослене у Дому здравља Краљево приближиле износу од два, а набавка медицинске опреме пет милиона. – Кредитно задужење пола милијарде

Фото: М. Радовановић

ЊА У ОБРАЗОВАЊЕ

23.7.2017.

МАГАЗИН

Фондација „Петар БогавацАнђелко Савић“ У складу са одлуком о буџету за прошлу годину делом су финансиране активности Фондације „Петар БогавацАнђелко Савић“, a на име накнаде за социјалну заштиту из буџета за образовање потрошено је пола милиона динара. Средства су искоришћена на доделу једнократних новчаних помоћи за 142 корисника, 157 ученика категорија средњошколаца, талената, категорија општег успеха и мастер студија. Други део средстава обезбеђен је по основу прихода од закупа који је за петнаестак одсто премашио милион динара.

Основно образовање Извештај о реализацији буџета града за прошлу годину потврђује да су принципи, циљеви и стандарди, начини и услови за обављање, врсте програма, оснивање, организација, финансирање и надзор над радом установа образовања и васпитања утврђени сагласно одредбама Закона о основама система образовања и васпитања. Из текућег трансфера основно образовање финансира превоз на посао и социјална давања, сталне трошкове, превоз ученика, уговорене обавезе, текуће одржавање и материјал, а из капиталног издаци у зграде и грађевинске обавезе, машине, опрему и нематеријалну имовину . Укупна средства текућег трансфера

пренета у основном образовању у претходној години премашила су 200 милиона динара, а капиталног нешто мање од десетине овог износа. За превоз запослених на посао, што куповину карата а што на руке, исплаћено је нешто преко 33 милиона динара, а за јубиларне награде 7,67 милиона. Трошкови платног промета, електричне енергије, угља, лож уља, дрва, централног грејања и другог измирени су износом који је премашио 76 милиона док је за превоз ученика и трошкове службеног путовања у земљи потрошено безмало 47 милиона динара. Услуге по уговору, међу њима компјутерске, котизација за семинаре, издаци за стручне испите, објављивање тендера, огласа и друге плаћене су ви-

ше од пет, услуге образовања и здравствени прегледи скоро пет и по, а текуће поправке и одржавање које укључују зидарске, столарске и молерске радове, централно грејање, рачунарску и опрему за образовање два пута толико. За канцеларијски материјал, стручну литературу, материјал за образовање и друго потрошено је 12,5, накнаде за социјалну заштиту скоро пола милиона, а порезе, обавезе, таксе и накнаду штете тек 52,34 хиљаде. Капитално одржавање и изградња објеката за образовање коштало је 16,566, намештај, рачунарска опрема, телефони, опрема за образовање и јавну безбедност и друго скоро шест милиона, а књиге који динар мање од 37 хиљада.

Извештај о реализацији буџета у 2016. потврђује да је у 2015. за текуће поправке у основним школама утрошено скоро 11 милиона динара, зграде и грађевински објекти 16,6 а машине и опрему 5,8 што укупно прелази 33 милиона. Основна школа „Милунка Савић“ из Витановца је за текуће поправке и одржавање из градске касе потрошила 358,89 а „Бранко Радичевић“ из Витковца за радове на крову, одржавање централног грејања и остало преко 362 хиљаде. За исту сврху школи „Браћа Вилотијевић“ је било потребно више од три милиона од којих за лимарске радови, инсталирање атмосферске канализације, превезивање топловода, реконструкцију радијаторске мреже одељења у Дракчићима и одржавање школских клупа

више од половине те суме, док су санација мокрих чворова, предмер, предрачун и надзор коштали скоро 1,4 милиона.

Средње образовање За финансирање десет средњих школа кроз текући трансфер утрошено је више од 96, а капитални скоро четири милиона динара. Превоз запослених на посао у току године коштао је више од 13, а јубиларне награде скоро пет милиона динара. За грејање, електричну енергију, закуп нестамбеног простора и друго потрошено је више од 60, а дневнице и смештај на службеном путу у земљи петнаестак одсто преко једног милиона. Трошкови услуга образовања, котизације, репрезен-

МАГАЗИН

23.7.2017.

тације, такмичења у земљи и друго премашили су 1,8, а специјализоване 1,4, док је за зидарске, столарске, електро и молерске радове, поправку рачунарске опреме и слично потрошено скоро четири милиона. У категорију материјал уврштени су канцеларијски материјал, храна за животиње, стручна литература за запослене, материјал за хигијену и остали, а куповина је коштала више од осам милиона, док су порези, обавезе, таксе и казне премашили 162 хиљаде динара. Капитални трансфери према школама из средњег образовања односе се на капиталну изградњу и одржавање објеката, што је коштало нешто преко 900 хиљада, машине и опрему која је плаћена 2,8 милиона и нематеријалну имовину у износу од 78,6 хиљада динара.

Центар за социјални рад Основ за финансирање социјалне заштите из надлежнсти заснован је на Закону о социјалној заштити и Одлуци о правима и услугама у социјалној заштити града Краљева којом су утврђена права и услуге за чије је остваривање надлежна локална самоуправа. У складу са њима текући и капитални трансфер према Центру за социјални рад приближио се износу од 42 милиона динара. Расходи 14 запослених премашили су 11, а коришћење роба и услуга која се односи на сталне трошкове, трошкове путовања, услуге по уговору, специјализоване услуге, текуће поправке и одржавање и материјал четири милиона. Највећи износ од скоро 54 милиона намењен је социјалној заштити из које се социјална помоћ угроженом становништву приближила износу од 42, а накнада по основу социјалног становања у заштићеним

условима породицама премашила 2,6 милиона. Расходи за привремени смештај и прихватилиште незбринутих лица достигли су 900 хиљада, а активност у оквиру дневног центра за старе и помоћ у кући на Берановцу прешли 6,5 милиона динара. Из средстава капиталног трансфера скоро два милиона је утрошено за финансирање набавке теренског возила. Највећи део расхода са нешто више од 60 милиона финансиран је из градског буџета, нешто преко 11 од другог нивоа власти и око милион нераспоређеног вишка прихода.

Дом здравља Краљево У складу са Одлуком о оснивању Дома здравља „Краљево“ у Краљеву из буџета града за прошлу годину трансферисана су средства у износу од скоро 24 милиона динара што износи

скоро 99 одсто планираних. Текући трансфер средстава од 5,36 милиона односио се на расходе за сталне трошкове, трошкове путовања, услуге по уговору, текуће поправке и одржавање, материјал и друго за шта је утрошена скоро половина укупних средстава док су се штете по основу правноснажних судских решења за запослене приближиле износу од два, а набавка медицинске опреме пет милиона.

Извештај о задужењу на домаћем тржишту новца и капитала и извршеним отплатама и дуговима На основу Закона о јавном дугу, Закона о локалној самоуправи и Статута града Краљева, Скупштина града је донела Одлуке о јавном задуживању гра-

да ради финансирања капиталних инвестиција 2011. и 2015. године у укупном износу од 500,5 милиона. Пола милиона преко 270 намењено је финансирању реконструкције улица, изградња спортске дворане у Рибници, саобраћајница и паркиралишта, а 230 милиона за затворени базен, павиљон на Гочу и откуп земљишта закључивањем уговора након спровођења процедуре јавног позива са Банка Интеза АД Београд. У складу са динамиком отплате у првој половини прошле године извршена је коначна исплата главнице од 23,3 милиона и камате од 212,45 хиљада по основу задужења код Банке Интеза за изградњу капиталних инвестиција започетих 2011. године. По основу задужења из 2015. године за улагања на изградњи затвореног базена и павиљона на Гочу, а према динамици изведених радова сукцесивно су повлачена средства од скоро 58

милиона од којих за финансирање затвореног базена 3,66 а за изградњу Дечјег павиљона на Гочу нешто преко 54 милиона. У складу са планом отплате за 2016. годину реализована су средства по основу обавеза за главницу од три милиона и камате које премашују 217 хиљада динара. У складу са уговором закљученим са Фондом за развој пољопривреде Републике Србије за изградњу спортске дворане у Краљеву, а у складу са планом отплате извршена је уплата од преко 29 милиона по основу главнице и нешто више од милион динара на име камате. На основу усаглашеног стања обавезе града Краљева по основу дугорочног кредитног задужења последњег дана 2016. године обавезе су се приближиле износу од 67 милиона од којих скоро 55 код Банке Интеза, а 12 код Фонда за развој Републике Србије. Т. Радовановић

Експозе премијерке Ане Брнабић (4)

МАГАЗИН

23.7.2017.

ПОВЕЋАЊЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ КРОЗ ПРЕДУЗЕТНИШТВО

- Запошљавање кроз развој иновативног предузетништва и малих и средњих предузећа. - Сектор малих и средњих предузећа и предузетника чини 99,8% укупног броја привредних субјеката и генерише око 2/3 запослености и промета нефинансијског сектора Републике Србије. - Важност овог сектора се огледа и у чињеници да он чини 32,8% БДП-а и учествује са 44,1% у извозу нефинансијског сектора. - Према Извештају о глобалној конкурентности Светског економског форума, Република Србија заузима 119. од 138 места према софистицираности производног процеса. - У прва четири месеца укупна запосленост је повећана за 2,7% у односу на исти период претходне године. - У Србији тренутно не постоји правни оквир за рад микрофинансијских институција

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.7.2017.

последњих неколико година остварени су значајни резултати на пољу запошљавања. Наиме, незапосленост је смањена са 23,9% на 14,6%, колико је износила у првом кварталу ове године. Према подацима Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) у прва четири месеца укупна запосленост је повећана за 2,7% у односу на исти период претходне године. Важно је напоменути да је позитиван тренд још видљивији у приватном сектору где је раст износио 5%. Наш приоритет у наредном периоду биће даље смањење незапослености, првенствено кроз развој предузетништва и малих и средњих предузећа. Тежићемо да незапосленост спустимо близу просека Европске уније. Са даљим падом незапослености очекујемо и постепен раст зарада, што значи и већи животни стандард за наше грађане.

Ови људи чине велики потенцијал за привредни раст и ова Влада намерава да их у томе максимално подржи. Сваки предузетник је важан, а они који су успешни морају коначно добити друштвено признање и подршку какву имају у најразвијенијим земљама.

Развој малих и средњих предузећа

Како би се смањиле тешкоће са којима се МСПП сусрећу у погледу приступа кредитима услед недостатка средстава обезбеђења или увећаног ризика финансирања, потребно је уложити додатне напоре за решавање проблема средстава обезбеђења кроз доношење законске регулативе за оснивање и функционисање националих, локалних и узајамних шема кредитних гаранција и развој националне гаранцијске шеме. Гаранцијске шеме, које су врло важан инструмент за олакшавање приступа финансијама за МСПП кроз ублажавање услова у погледу неопходних средстава обезбеђења при добијању кредита, у Републици Србији су тренутно недовољно развијене. Микрофинансирање у Републици Србији је слабо заступљено иако је то важна алтернатива за економски најслабија предузећа, која често не могу да испуне услове за добијање банкарских кредита. Организације које се овим послом баве у Републици Србији добијају финансијску подршку међународних донатора, али не могу непосредно да средства пласирају, већ то раде путем гарантно депозитних шема

Сектор малих и средњих предузећа и предузетника (МСПП) чини 99,8% укупног броја привредних субјеката и генерише око 2/3 запослености и промета нефинансијског сектора Републике Србије. Важност овог сектора се огледа и у чињеници да он чини 32,8% БДП-а и учествује са 44,1% у извозу нефинансијског сектора. Визиjа ове Владе је развој предузетништва заснованог на знању и иновативности. Предузетници могу да победе у тржишној утакмици на светском тржишту и значајно допринесу побољшању животног стандарда у Републици Србији.

Предузетништво као каријерни избор Према истраживању ставова према предузетништву, сваки други незапослени у Србији верује да поседује особине неопходне да постане предузетник, док половина њих активно размишља или већ ради на томе!

Регулаторни оквир који води рачуна о малима Имајући у виду значај малих предузећа и предузетништва, посебно је важно водити рачуна о ефектима примене прописа на пословање малих предузећа. Потребно је усвојити начело „мислити пре свега о малима“ које ЕУ примењује и препоручује његову примену у земљама чланицама приликом припреме и измене прописа.

Финансирање предузетништва

тако да микрофинансијски сектор даје гарантне депозите банкама, што знатно усложњава процедуруи поскупљује та средства за крајње кориснике. У државама ЕУ овај вид финансирања чини знатан део понуде за микро и мала предузећа. Такође велика средства за овај инструмент издвајају се и из средстава ЕУ – на пример, преко структурних и кохезионих фондова у оквиру програма Заједничка акција за подршку институцијама за микрофинансирање у Европи (JASMINE). У Србији тренутно не постоји правни оквир за рад микрофинансијских институција, па ћемо успоставити регулаторни оквир за оснивање и рад небанкарских недепозитних кредитних институција, којим би се утврдио поступак лиценцирања и надзора за све врсте специјализованих кредитних установа које не примају депозите грађана. Рад друштава за лизинг и факторинг уређен је законом, али је ради повећања обима трансакција потребно уклонити регулаторна ограничења са којима се она сусрећу и приближити те изворе финансирања МСПП. Потребно је побољшати обавештеност предузетника о различитим расположивимизворима финансирања и њиховим карактеристикама. Такође је важно повећати коришћење средстава из програма COSME и Horizon 2020 и Програма за развој предузећа и иновације Западног Балкана (WB EDIF) који су на располагању Републици Србији.

Додатна вредност кроз модерно пословање Према Извештају о глобалној конкурентности Светског економског форума, Република Србија заузима 119. од 138 места према софистицираности производног процеса. У овој области морамо да постигнемо велики напредак, и свеобухватни напори Владе у правцу дигитализације и веће употребе модерних технологија омогућиће померање домаће производње у правцу обраде са вишим степеном додатне вредности.

23.7.2017.

МАГАЗИН

Приступ страним тржиштима Република Србија је потписница Споразума о слободној трговини у централној Европи (CEFTA споразум) и има више билатералних и мултилатералних трговинских споразума са ЕУ, Руском Федерацијом, Републиком Турском, земљама чланицама Европског удружења слободне трговине (EFTA) и другим земљама. Све ово чини значајан потенцијал за српске извознике. Што се тиче Сједињених Америчких Држава, на снази је Општи систем преференцијала. Ова Влада ће радити на бољем информисању малих и средњих предузећа и предузетника о могућностима које наведени споразуми пружају и подстицаће српске компаније да те предности користе у највећој могућој мери.

Предузетништво младих, женско и социјално предузетништво Ова Влада ће ставити акценат на омогућавање младима да раде, стварају и спроводе у дело своје идеје и иницијативе кроз омладинско предузетништво. Подстицаћемо омладинско предузетништво кроз реформу образовања, развој предузетничког духа и даљи развој центара за каријерно вођење. Желимо да млади кроз образовање развију покретачки дух и стекну више смелости и одважности да се упусте у нове подухвате. То је оно што у Израелу зову „chutzpah“ и што их је довело у сам светски врх када су у питању иновације и предузетништво. Пружањем финансијске подршке за покретање бизниса желимо да

охрабримо младе да реализују своје пословне идеје и успеју у Србији. Развојем менторских програма у сарадњи са Развојном агенцијом Србије (РАС) и ПКС подржаћемо размену знања и предузетничких искустава и тако постепено стварати мрежу подршке за развој омладинског предузетништва. Жене предузетници чине четвртину укупног броја привредника у Републици Србији, а присутан је и тренд повећања броја жена на челним функцијама предузећа. ЕУ кроз Акт о малим предузећима наглашава да је женско предузетништво приоритет, и бројним активностима се жене подстичу да започињу своје предузетничко пословање или јачају постојеће, кроз менторске шеме на пример. Влада последњих година све више ставља акценат на женско предузетништво и настоји да омогући

добро пословно окружење за развој женског предузетништва у Републици Србији. Ова Влада ће тај тренд наставити. Социјално предузетништво одликује сe великом иновативношћу и способношћу да комбинује различите ресурсе како би успешно обављалo своју економску делатност и испунилo друштвену мисију. Повољан правни оквир, предност при јавним набавкама, друштвено одговорно пословање и доступност микрофинансирања само су неке од опција које отварају шири простор за развој социјалног предузетништва и којима ће се ова Влада бавити. Влада ће такође подржавати женско предузетништво, предузетништво младих и социјално предузетништво и кроз развој услуга организовања обука, менторства и других облика струч-

не подршке предузетницима.

Институције које подржавају предузетништво Потребно је подстицати МСПП да искористе све могућности које им нуди Европска мрежа предузетништва (Enterprise Europe Network, EEN). ЕЕН је највећа европска мрежа за пословну подршку, активна у више од 49 земаља широм света са више од 600 партнера (агенције, универзитети, истраживачко-технолошке развојне институције, и сл), и представља највећу међународну организацију која промовише и помаже рад малих и средњих предузећа. Привредна комора Србије координира рад Мреже у Србији и, заједно са партнерима, учествује у реализацији тих активности у

оквиру EУ Програма за конкурентност предузећа и МСП (EU Program for the Compe^^veness of Enterprises and Small and Medium-sized Enterprises – COSME). Деловањем Европске мреже предузетништва у Србији мала и средња предузећа и предузетници у позицији су да добију информације o условима за улазак на тржиште Европске уније (релевантни закони, директиве итд.), приликама за извоз, јавним набавкама, новим технологијама, потенцијалним партнерима, могућностима технолошког развоја и Оквирним програмима Европске уније, као и да са једног места имају приступ новим технологијама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

23.7.2017.

Други јавни позив за суфинансирање пројеката удружења грађана

ПРАВЕДНИЈА П - Утврђен јавни интерес у области борачко-инвалидске заштите, хуманитарних програма, задовољења потреба младих, културе, програме заштите људских права и других којима се он задовољава. – Удружењима грађана до краја године шест милиона динара. – Рок за подношење предлога пројеката 2. август. – Резултати после двадесет дана ајвећи број удружења грађана са подручја Краљева годинама уназад кубури са средствима неопходним за редован рад. Каkо је мали број њих у могућности да их прибави из других извора пажња је у највећој мери усмерена према једном од два годишња конкурса за доделу средста-

ва којим локална самоуправа финансира њихове пројекте. Почетак друге половине године време је кад се упућује други јавни позив за суфинансирање програма и пројеката удружења грађана од јавног интереса за шта је до истека ове године обезбеђено шест милиона динара.

Позивајући се на Закон о удружењима и одлуку о суфинансирању њихових програма рада на локалном нивоу јавни интерес је утврђен у области борачко-инвалидске заштите, хуманитарних програма, задовољења потреба младих, културе, програме заштите људских права и других којима

се он задовољава. Право учешћа по јавном позиву имају удружења која су регистрована у складу са законом који дефинише стање у овој области, чија су седишта на територији града Краљева и чији буџети за реализацију пројеката износе најмање педесет хиљада а највише два милиона динара. У Одељењу за друштвене делатности Градске управе потврђују да се неће разматрати пријаве удружења која нису оправдала средства по претходним јавним позивима, као ни да подносиоци пројеката не могу бити политичке странке и друга удружења основана ради остваривања политичких циљева. У складу са програмским циљеви-

ма дефинисаним статутом удружења могу поднети само једну пријаву пројекта из свих области од јавног интереса, а рок за подношење, са предлозима пројеката и свом потребном документацијом прописаном Одлуком о суфинансирању програма рада удружења по овом јавном позиву, је 15 дана од дана објављивања на званичном сајту града Краљева, а закључно са 2. августом ове године. Пријаве са прописаном пратећом документацијом предају се на писарници Градске управе у затвореној коверти, или препорученом поштом на адресу Одељења за друштвене делатности из кога стиже потврда да неблаговремене и непотпуне пријаве неће бити ни разматране.

Одлуку по јавном позиву донеће Градско веће у року од 20 дана од истека рока оглашавања, а коначна ће бити објављена на сајту града и на огласној табли Градске управе. Незадовољство учесника начином расподеле средстава током последњих неколико година повод је за најаву преиспитивања услова учешћа, али и начина бодовања кандидата, а једна од претходних седница Градског већа прилика је да градоначелник Краљева др Предраг Терзић за наредну годину најави нови приступ овој теми и само један годишњи конкурс како би сви заинтересовани још на почетку године знали којим средствима располажу за обављање редовних активности.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ПОДЕЛА ПАРА

23.7.2017.

МАГАЗИН

Значајна помоћ особама са хендикепом

ЛАКШЕ ПРЕД ШАЛТЕРИМА ГРАДСКЕ УПРАВЕ

- Скоро трећина становника има ослабљен слух и потребу за употребом слушних апарата чије се коришћење из године у годину повећава. - У згради Градске управе постављен индукциони систем за наглуве особе са антеном која свима са слушним апаратом омогућава лакшу комуникацију са службеницима. - Информатор на Брајевом писму за слепе особе на коме су сви важни телефони општинских служби. - Вредност пројекта који се реализује у осам градова је милион и 200 хиљада динара, а индукционог апарата постављеног у згради Градске управе шест стотина евра. - Шалтер на коме је инсталиран систем обележава се међународно препознатљивим видним знаком који кориснику слушног апарата даје информацију да је то место на посебан начин озвучено

окална самоуправа је по закону обавезна да омогући адекватну комуникацију грађана, посебно онима са одређеном врстом хендикепа, слепим и слабовидим као и особама са оштећеним слухом. Податак да се и такви појављују пред шалтерима Градске управе, најчешће матичне службе, и проблеми који се том приликом јављају повод су за настојање да се елиминишу у највећој могућој мери а прилику за то пружила је донација београдског удружења грађана „Алтеа“ које, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање социјална и борачка питања реализује пројекат „Заједници заједно“. У оквиру њега у згради Градске управе постављен је индукциони систем за наглуве особе са антеном која свима са слушним апаратом омогућава лакшу комуникацију са запосленима. Осим тога постављен је и Информатор на Брајевом писму за слепе особе на коме су сви важни телефони општинских служби којима могу да се обрате. Вредност пројекта који се реализује у осам градова је милион и 200 хиљада динара, а индукционог апарата постављеног у згради Градске управе шест стотина евра. Удружење грађана „Аltea“ као нестраначко, невладино и непрофитно већ десет година реализује сличне пројекте са мисијом афирмације и промовисања једнаких права и могућности за све, а активности спроводе у циљу побољшања укупног друштвеног положаја особа са инвалидитетом, као и појединаца и маргинализованих група у које спадају лица која су онемогућена да се самостално крећу. У њих су

МАГАЗИН

23.7.2017.

укључене слепе и слабовиде особе, лица оштећеног слуха, старије особе, као и деца и мајке са децом ради лакшег укључења у све сфере и токове јавног живота. Специфичност проблема на који указује ово удружење односи се пре свега на јавна места где је хендикепираним особама онемогућен приступ као што су владине, болничке или образовне установе, домови здравља, удружења , хотели, банке, путничке агенције, јавни сервиси, позоришта, галерије, биоскопи и остала места за забаву, адвокатске канцеларије, библиотеке, јавне пешачке зоне, јавни саобраћај, радње и пијаце, паркови, кафане, ресторани, фризерски и салони за лепоту, спортски објекти, јавни базени и многи други.

Индукционе петље Статистика потврђује да скоро трећина становника има ослабљен слух и потребу за употребом слушних апарата чије се коришћење из године у годину повећава. Њима је намењен индукциони систем за амплификацију говора како би могли јасно да чују говорника, а звукове око себе чују без сметњи. Особе са слушним апаратом не примају звук путем преношења молекула кроз простор већ трансформацијом звучног сигнала кроз петљу, електромагнетним пољем за преношење гласа које се поново претвара у звучни сигнал. На тај начин се избегавају све сметње у преносу гласа кроз ваздух и сметње изазване околином. Систем чини електрични уређај који звучни сигнал примљен преко микрофона појачава и трансформише у

електромагнетне таласе а они се, путем претходно инсталиране петље, емитују у простору који она обухвата. Систем је емитор, а слушни апарат пријемник електромагнетних таласа, који се у њему поново претварају у звучни сигнал. Посебна предност овог система је та што су слушни апарати, не само најновије генерације, већ и они стари 20 и више година, опремљени за пријем сигнала из индукционог система, па нема трошкова експлоатације, потрошних нити механичких делова. Након инсталације апарат користи свега неколико вати електричне енергије, а уградња је једноставна. Индуктивне петље се користе у условима теже слушности где постоји проблем стварања буке, где је удаљеност од извора звука велика, као у позориштима, биоскопима, школским дворанама и другим, или где је јака позадинска бука у просторијама са већим бројем људи као што су банке, железничке станице, аеродроми и слично. Систем се може применити у разним објектима, салама за предавања, шалтерима јавних институција и банака, рецепцијама и другим, а начин коришћења је веома једноставан. Службеник на шалтеру само треба да држи систем укљученим не водећи рачуна да ли је клијент доброчујећи или је корисник слушног апарата. Шалтер на коме је инсталиран систем обележава се међународно препознатљивим видним знаком који кориснику слушног апарата даје информацију да је то место на посебан начин озвучено. Т. Радовановић

МАГАЗИН 23.7.2017.

23.7.2017.

МАГАЗИН

Концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране

ОД МАРШЕВА ДО НАРОДНИХ П Е С А М А 30

- Током дуге традиције постојања, која временски задире у три века, Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ је мењао назив, организационе форме и структуру, али програмски и уметнички опстајао и остајао доследан намени и мисији главног носиоца музичког живота у Војсци, неговања, подстицања и ширења музичког стваралаштва и војничке традиције нашег народа и афирмација културног живота и уметничког стваралаштва. - Пријатно празнично вече младошћу и енергијом зачинила је Плесна група „Тамо далеко“ Друге бригаде Копнене војске

рославу Дана Друге бригаде Копнене војске и ове године је обележио концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ под руководством магистра Павла Медаковића, овај пут на платоу испред Дома Војске Србије. Гостовање овог ансамбла истим поводом пре три године изродило је идеју да концерт буде одржан испред Дома на Тргу Светог Саве, али временске прилике то наредне године нису дозволиле, па је стотинак посетилаца, углавном војних лица и чланова њихових породица, у изванредном музицирању уживало у затвореном простору. Поновило се то и следеће, а већ први утисак је у свим слуачајевима указао на штету што концерту није присуствовало онолико гледалаца колико заслужује наступ једног оваквог ансамбла. Ансамбл у чијем је саставу био само део симфонијског оркестра, са вокалним солисткињама Весном Димић и Биљаном Петковић, још једном је показао сво богатство репертоара на коме поред маршева, корачница и дела класичне музике има места и за све остале, староградске и изворне народне песме, али и филмску музику. Пријатно празнично вече младошћу и енергијом зачинила је Плесна група „Тамо далеко“ Друге бригаде Копнене војске чије је прво појављивање пред краљевачком публиком измамило бурне аплаузе присутних који су организаторима замерили само због тога што је скоро сат и по прошло брже него што се очекивало. Прослава Дана Друге бригаде Копнене војске и ове године је била изузетна прилика да се још једном чује елитни ансамбл који је годинама у назад славу стицао у земљи и ван ње. Први симфонијски „Београдски војни оркестар“, који ће деловати непосредно под министром војним, основан је наредбом Краља Александра Првог Обреновића 26. септембра давне 1899. године. Један од утемељивача Оркестра је био и Станислав Бинички, композитор, војни капелник, организатор музичког живота у Србији, аутор прве српске опере „На уранку“ и патриотски надахнутог „Марша

МАГАЗИН

23.7.2017.

МАГАЗИН 23.7.2017.

23.7.2017.

МАГАЗИН

на Дрину“. Као диригент је 1899. године стао на чело „Београдског војног оркестра“, 1905. припојеног Краљевој гарди а 1947. Титовим указом проглашеног за ансамбл Југословенске народне армије који је у свом саставу имао плесну групу, мешовити хор и симфонијски оркестар. Ансамбл „Бинички“ достојно носи његово име и деценијама наставља племениту мисију, упоредо афирмишући музику из домаће и светске музичке баштине. То је први организовани облик музичког стваралаштва у Србији из којег су, неколико деценија касније, настали и оркестри београдске опере, филхармоније и радија. Поред маршева и форми везаних за Војску, војне музике извеле су први пут код нас оперу, оперету, симфоније,

ораторијуме. Музика коју изводи Ансамбл снимљена је на више од 300 грамофонских плоча, касета и компакт дискова, а на снимцима се налази више од две хиљаде разноврсних композиција које представљају својеврсну музичку антологију. Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ је главни носилац музичког живота и једини ансамбл на овим просторима са широком програмском лепезом извођачких могућности који на достојан начин афирмише и репрезентује Министарство одбране и Војску Србије широј јавности. Током дуге традиције постојања, која временски задире у три века, Ансамбл је мењао назив, организационе

форме и структуру, али програмски и уметнички опстајао и остајао доследан намени и мисији главног носиоца музичког живота у Војсци, неговања, подстицања и ширења музичког стваралаштва и војничке традиције нашег народа и афирмација културног живота и уметничког стваралаштва. Уметнички ансамбл „Станислав Бинички“ који данас чине симфонијски и естрадни оркестар, учествовао је на бројним музичко-сценским свечаностима и фестивалима као што су БЕМУС, БЕЛЕФ, Мокрањчеви дани, Дубровачке летње игре, Нишке хорске свечаности, Охридско лето, Мермер и звуци, Сплитски фестивал, Слободиште у Крушевцу, Велики школски час у Крагујевцу... Остварујући богату сарадњу са ин-

ституцијама из иностранства Ансамбл је гостовао у Белгији, Швајцарској, Аустрији, Бугарској, Чехословачкој, Пољској, Италији, Мађарској, Румунији, Немачкој и Русији, где је имао чак 80 концерата. Пропутовао је десетине хиљада километара и извео око 7.500 разноврсних музичких програма пред више од пет милиона посетилаца проносећи славу музичког блага широм Србије и већине европских земаља. Наступао је са најеминетнијим уметницима настављајући да негује домаће стваралаштво, а пре више од пола века ансамблом је дириговао Зубин Мехта, тада свршени студент бечке Музичке академије а данас најпознатији светски диригент. Т. Радовановић

МАГАЗИН 23.7.2017.

Летња кампања добровољног давања крви

МАГАЗИН

23.7.2017.

КРАЉЕВЧАНИ ОПРА

АВДАЛИ ПОВЕРЕЊЕ - Континуирано, благовремено и ефикасно снабдевање здравствених установа и болесника безбедном крвљу и крвним продуктима представља веома важан предуслов за функционисање здравственог система сваке земље. – У току једнодневне акције летње кампање резерве крви обогаћене са 130 нових јединица. – Подршка градоначелника Краљева др Предрага Терзића. - Србији је потребно четрдесет давалаца крви на хиљаду становника, а има их око 30. - Летње кампање се организују као превентивне акције, како би се предупредиле несташице крви карактеристичне за овај период године и обезбедило да резерве крви буду стабилне, да крв чека пацијента, а не обрнуто

рансфузија крви је незаменљив терапијски метод који још нема адекватну алтернативу јер крв садржи специфичну супстанцу, хемоглобин који везује кисеоник и преноси га у ткива помоћу незаменљивих црвених крвних зрнаца. Крварењем се губе црвена крвна зрнца и смањује се ниво хемоглобина, а са њим и пренос кисеоника, чиме се угрожавају најосетљивија ткива као што су мозак и срце. Крв је биолошки материјал, а не класичан лек, па не може да се стандардизује, нити да се примењује без велике опрезности, јер лечење болесника код којих постоји несташица још увек није могуће без добровољних давалаца. Зато континуирано, благовремено и ефикасно снабдевање здравствених установа и болесника безбедном крвљу и крвним продуктима представља

МАГАЗИН

23.7.2017.

веома важан предуслов за функционисање здравственог система сваке земље. То значи да је број давалаца крви од општег друштвеног значаја, а обезбеђење довољне количине крви и лекова добијених из ње за сваку земљу представља национално богатсво. Потребе једне земље за крвљу и крвним продуктима зависе од броја становника, броја болничких кревета и врста медицинских услуга које се примењују у тој средини, па се и план потреба доноси на основу увида у годишњу потрошњу у протеклом периоду. Он потврђује да је Србији потребно да буде четрдесет давалаца крви на хиљаду становника, а тај проценат се годинама креће око 3%. Залихе крви се смањују током летњих месеци што је повод да Инаститут за трансфузију крви Србије са локалним службама и

организацијама Црвеног крста у том периоду организује посебне кампање како би се обезбедиле довољне количине за лечење у предстојећем периоду. Једна таква током недеље је одржана и у Краљеву, а препознатљиви трансфузиомобил у центру града поново био место на коме је свим здравим особама од 18 до 65 година пружена шанса да, од 9 до 16 сати, још једном докажу хуманост. По завршетку овогодишње акције у Црвеном крсту је потврђено да је акцију подржало 130 Краљевчана и прикупљено исто толико јединица драгоцене течности. Овогодишњу акцију добровољног давања крви подржао је и градоначелник Краљева др Предраг Терзић и подсетио на важност да у летњим месецима, када је велики број суграђана на годишњим одморима, они који су остали у Краљеву дају крв како би допринели

повећању залиха ове драгоцене течности. Отуда и позив свима који имају могућности да се укључе у ову и друге акције доборовољног давања рви. Летње кампање се организују као превентивне акције, како би се предупредиле несташице крви карактеристичне за овај период године и обезбедило да резерве крви буду стабилне, да крв чека пацијента, а не обрнуто. Подаци из претходних година потврђују да се у оквиру летње кампање прикупи око пет хиљада јединица крви, а у Институту за трансфузију верују да би у наредним годинама одзив грађана могао да буде и већи. Свима који су то учинили једном пружена је прилика за потврду да добровољно давање крви, сем што помаже другима, доказује добро здравствено стање даваоца због чега се препоручује да, док год је у могућности, учествује у свима акцијама овог типа, а најбоља потврда овог става су вишеструки даваоци крви. Летња кампања је прилика за под-

сећање да је основни циљ ове акције, пре свега, смањење дефицита крви уобичајеног за летњи период у години, али и промоција добровољног давалаштва крви током целе године. Отуда и препорука свима који су у могућности да дају крв, да не чекају породичне и наменске даваоце јер свако ко има између 18 и 65 година, мушкарци на 12, а жене на 16 недеља, може без опасности по здравље да буде давалац крви. И у Црвеном крсту истичу значај промоције акција добровољног давања крви, посебно кад током летњих месеци дође до несташице, а начин да се предупреди такво стање су, поред летње кампање, и редовне активности удружења добровољних давалава крви. Летње кампање се у сарадњи са Институтом за трансфузију организују више од десет година, а поред њих се у овој средини сваке године прикупи још око три хиљаде јединица. Добровољно давање крви и могућност да се тако помогне другима сма-

тра се обавезом сваког здравог човека. Подједнако значајним сматра се и уверење да је боље бити давалац крви него неко коме је ова врста помоћи потребна. Због тога се сваке године апелује на младе да у што већем броју учествују у хуманитарним акцијама овога типа како неопходне количине крви за рад здравствених установа ни у једном тренутку не би биле доведене у питање. На крају и подсећање да трансфузиологија, односно трансфузијска медицина, обухвата низ делатности од информисања становништва о потребама болесника за крвљу до мотивисања да учествује у акцијама давања. Укључује и информисаност о компонентама и дериватима крви, клиничкој и лабораторијској селекцији давалаца, припрему, тестирање, чување и дистрибуцију крвних компонената и извођење потребних лабораторијских анализа за безбедну трансфузију крви. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Традиционални велики мото скуп у Матарушкој Бањи

МАГАЗИН

23.7.2017.

БАЈКЕРИ НА ХУМ

МАНОМ ЗАДАТКУ

- Од оснивања 1998. године Мото клуб „Кингс“ се препознаје по бројним хуманитарним акцијама. – Приход од улазница на овогодишњем мото скупу у Матарушкој Бањи, и добровољних прилога, намењен краљевачком удружењу особа са аутизмом. – На неколико претходних скупова бајкера прикупљено око милион и 600 хиљада динара намењених претежно лечењу деце која болују од тешких болести. - Спонзори су у члановима клуба препознали искрене хуманитарце који годинама истрајавају на овом задатку. – Првих година на мото скуповима у Краљеву и до пет хиљада људи. – Бајкери као Деда Мразови и јединствена породица. – Мали број правих бајкера

МАГАЗИН 23.7.2017.

23.7.2017.

МАГАЗИН

ајкер је израз који се користи за припадника специфичне супкултуре чија је главна карактеристика вожња мотоцикала за који је везан начин живота, облачења и схватања друштвених вредности. Израз потиче од одметничких мотоциклистичких банди које су се у другој половини четрдесетих година прошлог века појавиле у Сједињеним Америчким Државама и скандализовале тадашњу јавност због склоности опијању, необузданим забавама, непријатељском односу према полицији и крајњем непоштовању ауторитета. Шездесетих година бајкери и њихове организације су почеле да се везују за контракултуру, али и да се временом од других контракултурних супкултура разликују због далеко веће склоности насиљу, као и чврстом хијерархијском организовању у мотоциклистичке клубове. Подаци из енциклопедије потврђују да су се бајкери често везивали уз крими-

нал, најчешће организованог типа, који служи за финансирање животног стила, мада се баве и филантропском делатношћу. Да она сваким даном поприма све јасније црте у локалним условима потврђује Мото клуб „Кингс“ који се, од оснивања 1998. године, препознаје по бројним хуманитарним акцијама. Иако вожња мотоциклом представља основни принцип због кога је клуб основан нису безначајна дружења на мото скуповима какви се годинама уназад одржавају и у Краљеву. Бројни фактори утицали су на одлуку да се одустане од масовних који окупљају више хиљада учесника и гостију, па су краљевачки бајкери последњих неколико година наставили да их организују у сопственој викендици смештеној поред реке надомак града. Како је интересовање за долазак у Краљево превазишло могућности окупљања на пет ари плаца овогодишње

састајање бајкера са простора Србије и земаља региона, по којег и других делова Европе, за крај минуле недеље заказано је на десној обали Ибра у Матарушкој Бањи у непосредној близини Хотела „Термал“. Долазак првих у петак значајно је утицао да после дужег периода оживи парк у овом некада веома посећеном туристичком месту и бањском лечилишту и наговестио могућност да наредних година посета буде још масовнија. Као и претходних осам година овогодишњи мото скуп има хуманитарни карактер, јер је сав приход од улазница и добровољних прилога намењен краљевачком удружењу особа са аутизмом. Податак да је на претходним прикупљено око милион и 600 хиљада динара, претежно за лечење деце која болују од тешких болести, добар је повод за уверење да бајкери ни убудуће неће изневерити очекивања. Значајним се чини и податак да је акцију пр-

ви пут подржала локална самоуправа и помогла у стварању услова за окупљање око две стотине мотоциклиста и још толико оних у чијем друштву долазе. Својеврстан пикник у природи обогаћен је разноразним ђаконијама, а присутнима је пружена прилика да се увере у гастрономске способности краљевачких бајкера, првог дана у кувању рибље чорбе, а другог војничког пасуља за све присутне. Да буду припремљени и овога пута су се потрудили спонзори који су у члановима клуба препознали искрене хуманитарце који годинама истрајавају на овом задатку. Незаобилазни фактор свих мото скупова су рок концерти, ове године поред Ибра чак два један у петак а други у суботу, а због ограничених финансијских могућности у госте су позвани мање аафирмисани бендови из околних места, Краљева, Чачка, Младеновца, Тр-

стеника, Велике Плане, Крагујевца, Новог Сада и Рашке. Секретар Мото клуба „Кингс“ Јовица Петровић подсећа да је почетком деведесетих година у Краљеву било тек десетак активних мотоциклиста, а повод за размишљање о организовању у клуб био је велики мото скуп код Хајдучке чесме у Београду на који су двојица Краљевчана кренули не превише јаким „јамахом“ и „хондом“. Могло би се рећи, каже он, да је нешто око две стотине километара пута до Београда представљало велику храброст за трећег који је успео да дође на поприлично слабом „АПН4“. Било је то језгро око кога су у наредним годинама почело да се окупља још десетак заљубљеника у мотоцикле што је било довољно за оснивање клуба. До тренутних седамнаест чланова овај број је варирао, али је језгро око кога су се окупљали увек било стабилно што потврђује и председник Милован Панто-

вић. Позитивна искуства са мото скупова, од који се бројни одржавају уз помоћ локалних самоуправа, био је повод за први у Борићима на Ратарском имању. - Били смо велики ентузијасти па смо сопственим средствима финансирали долазак Рамбо Амадеуса, потом „Неверне бебе“ и друге, а током прве три године на скупове је долазило и по пет хиљада људи. Кад смо скупили довољно новца купили смо стару кућу код воденице у Јовцу, а онда нам је дојављено да деца у СОС Дечјем селу вапе за новогодишњим поклонима. Договоримо се па купимо поклоне и дођемо на мотоциклима обучени као Деда Мразови, а кад смо видели толико радости, и колико им то значи, схватили смо да овакве активности имају смисла и да треба наставити са сличним што је нашем постојању дало нову димензију. Контактирали смо Центар

МАГАЗИН 23.7.2017.

23.7.2017.

МАГАЗИН

за социјални рад и питали коме је потребна помоћ, а онда се определили да помажемо деци – прича Пантовић. Опредељење за сарадњу са овом установом мотивисано је жељом да рад буде транспарентан и ослобођен и трунке сумње о могућим злоупотребама, а податак о великом броју болесне деце посебан мотив за додатно ангажовање у тражењу средстава. Да нису заборављена ни друга сведочи податак да су онима са рубних градских подручја, а у две школе их је било свега тринаест, намењени комплетно опремљени компјутери најновије генерације. Прилика за доказивање хуманости су бројне елементарне непогоде од којих у последњих десетак година готово ни једна није заобишла Краљево. Ак-

тивности су посебно појачане након катастрофалних поплава које су причиниле огромне штете у околини Краљева кад су бајкери, овога пута у сарадњи са Црвеним крстом, неколицини породица поклонили делове беле технике а самохраној мајци са троје деце обезбедили смештај док кућа у којој су живеле не буде безбедна. Некадашњи члан клуба Владица Вукомановић, међу бајкерима познатији као Вучко, већ годинама живи у Лондону а хуманитарну црту коју је понео из Краљева додатно ојачава у главном граду Велике Британије одакле су последњих година стигла значајна материјална средства која су уз помоћ другара по мотоциклима прослеђена тамо где је најпотребније. Сем тога редован је посетилац свих мото скупова у

Краљеву, не ретко и у друштву по којег британског бајкера. Редован је гост и на клупској слави која се у Краљеву обележава у другој половини маја сваке године. Посебним квалитетом у клубу сматрају податак да нико од седаманест чланова, међу којима има људи различитог степена образовања и занимања, никада није био укључен ни у какве активности које одступају од устаљених норми понашања. Разлог лежи у чињеници о довољном степену провере пре него се било коме омогући да понесе кожни прслук, или јакну, са препознатљивим клупским обележјима. Краљевачки бајкери су отишли корак даље од осталих у земљи на стварању окружења у коме су редовни

учесници свих дружења и чланови њихових породица што у значајној мери доприноси да се сматрају једном посебно чврстом заједницом. Челници клуба потврђују да је то значајан фактор у тако дугом трајању клуба чиме не би могли да се похвале други који су, краће или дуже, опстајавали у локалној средини. Иако би се према стању на улицама могло закључивати о постојању знатног броја власника ове врсте двоточкаша Петровић потврђује да правих бајкера нема превише. Довољан доказ је број чланова овог клуба и мањем броју окупљених око неколико неформалних група. Квалитетан мотоцикл није ни мало јефтина играчка, а ограничене финансијске могућности заљубљеника у њих

повод су да се при куповини одлучују углавном за половне моделе. Уврежено уверење да је њима лако управљање током прошле године су демантовали стручњаци Агенције за безбедност саобраћаја који су, у сарадњи са Саветом за координацију послова безбедности на путевима, организовали обуку у правилном руковању овим ни мало безазленим возилима. Иако се возачима са вишедеценијским стажом учинило да за тим нема потребе показало се да оно што су научили у знатној мери доприноси сопственој али и безбедности осталих учесника у саобраћају. Окупљање на обали Ибра почело је много раније него је потврђено да је скуп отворен. За оне који су превалили далеки пут, али и домаћине и посе-

тиоце, већ од 16 сати је сервирана рибља чорба како би после ручка могли да се одморе и испрате богат музички програм Као што се очекивало и овога пута су стигли из Ваљева, Чачка Крушевца, Врњачке Бање, Свилајинца, Параћина, Трстеника, Минићева, Алексинца, Београда, али и Будве, Требиња и Херцег Новог. Озбиљне активности на организацији мото скупа и дочеку гостију само су прва половина обавеза чланова Мото клуба „Кингс“. Други део чине узвратне посете онима који су овог летњег дана допутовали у Краљево како ланац дружења и пријатељства не би био прекинут. . Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.7.2017.

Да ли бомбардовање Србије још траје (2)

МАГАЗИН

23.7.2017.

КРУЖНО КОЛО Н

- Циљ рата деведесетих година је настојање међународне заједнице да сруши државу коју је, без консултација са српским народом, створила на Јалти по завршетку Другог светског рата. – Робови југословенске идеје натерани су да ходају крај рушевина свега српског као несрећни Пинокио кога Лисац и Мачак одводе у Земљу играчака где се претвара у магарца. - Главни разлог бомбардовања је да се привредно уништи Србија, да се од Срба направе робови који трагају за динаром, за евром и доларом, траже начин да преживе и прехране породицу и по цену понижења. - Србију је 99 година кроз пустињу Југославије водио Свети Сава који је исто толико одржава у животу и омогућава да се, уз све мане, међусобне грешке, мржње и неповерења одржава адекватан став према јунацима српства, иде на литургију у Жичу и осећа понос уз сузе кад се говори о јунацима из Првог светског рата

Фото: М. Радовановић

ЕСПОСОБНОСТИ

МАГАЗИН 23.7.2017.

окушај да се одговори на броја питања и разреши у јавности присутна дилема везана за агресију НАТО авијације на Србију последње године прошлог века повод је Краљевачком фронту да затражи помоћ режисера, књижевника и публицисте Драгослава Бокана. На недавној трибини у Краљеву он је недовољном броју присутних у односу на значај теме покушао да објасни генезу проблема који оптерећују Србију од стварања модерне државе до данашњих дана. Она потврђује да се држава створена на овим просторима после Другог светског рата распала 1991. године у процесу који су годинама након тога обележиле бројне ратне операције са још неутврђеним последицама мереним губитком живота великог броја људи и материјалним разарањима. И док је у делу јавности на просторима бивше Југославије и даље присутно уверење да је распад државе последица грађанског рата Бокан уверава да је циљ рата настојање међународне заједнице да сруши државу коју је, без консултација са српским народом, створила на Јалти по завршетку Другог светског рата. Утицај међународне заједнице на овим просторима огледао се у признавању земље у коју је, због посете маршалу кога Бокан сматра диктатором, долазила британска краљица Елизабета, а истог тог диктатора највиши амерички званичници дочекивали на балкону Беле куће. - Они су срушили Југославију, а форма рушења је била грађански рат. Они су одлучили да се то зове грађански рат и да то буде задати облик кроз који ће се препознавати дешавања у Југославији. А они су је рушили и кад је Алија Изетбеговић хтео да потпише споразум који би онемугућио рат у тадашњој Босни и Херцеговини, и кад су га убедили да то не уради јер је њима био потребан рат. Рат од 1991. године до дана данашњег још увек траје само на други начин, у другим формама, пребачен на терен душе и духа, а не тела као у првој фази до краја 1999. године. То је рат уништења Југославије, а на српску несрећу и српску штету.

Два пута пада Југославија у којој су Срби наводно носиоци југословенске идеје, уствари жртве те идеје. Робови југословенске идеје уништавани су југословенском идејом, натерани да ходају крај рушевина свега српског и у тој новој Југославији као несрећни Пинокио кога Лисац и Мачак одводе у Земљу играчака где се претвара у магарца. То је судбина Србије. Ко год да је био председник Србије, Карађорђе, Слободан Јовановић који је говорио 27 језика, да је Наташа Кандић била председник, Југославија би била срушена, запаљена, уништена са истим бројем побијених као и сада са личношћу Милошевића, Ђинђића, Коштунице... па до данас. Није реч о грешкама и томе да светски моћници седе крај телефона и чекају шта ће им рећи Весна Пешић, Вук Драшковић. Они имају свој циљ. Они имају јасан план и тај план извршавају на разне начине. Главни разлог бомбардовања је да се привредно уништи Србија, да се од Срба направе робови који трагају за динаром, за евром и доларом, траже начин да преживе и прехране породицу и по цену понижења, уништење привреде, пре тога дезоријентација, уништење заједничког крова који није био наш и није био нама наклоњен, али је имао неке везе са заштитом неких делова Срба у некадашњој земљи. Рушењем свега тога ми смо остали жртве једне заједничке удружене злочиначке акције која нас је довела до стања у коме се налазимо, и које сам назвао агонијом, а у коме су безнађе, равнодушност, умор, осећање да не можемо ништа да учинимо, саставни део те и такве психологије новосрба које покушавају да спроведу. Новосрбин треба да буде или излудели националиста који вређа, псује, нервира се, нема снагу да чује било чији предлог, да се било с ким било шта договори, сумња у свакога око себе, да је ватикански шпијун, издајник, режимски човек, једно излудело израњављено биће које тобоже брани Србију, а не може да помогне ни себи самом. А с друге стране, огроман број урбане елите дешавања у народу не

доживљава као нешто њима важно, који се одвајају од судбине свог народа, дезертирају из те судбине, са презиром гледају на тај исти народ који опет њих мрзи. Тако се створио један круг, једно кружно коло српске неспособности да се померимо из мртве тачке – каже Бокан. Решење се види у изласку из конфузије и потрази за чврстим становиштем уз подсећање да Србију свих 99 година кроз пустињу Југославије нису водили ни краљ Александар, ни Дража Михаиловић, ни Тито, ни Слободан Милошевић већ Свети Сава који је исто толико одржава у животу и омогућава да се, уз све мане, међусобне грешке, мржње и неповерења одржава адекватан став према јунацима српства, иде на литургију у Жичу и осећа понос уз сузе кад се говори о јунацима из Првог светског рата. После свих малтретирања, гњечења, цеђења, притискања, уцењивања, обезнађивања, денационализације и национализације, секуларизације и декристијанизације, расрбљивања и одвајања, елита која нешто зна одриче се од народа који све мање зна. Бокан подсећа да некада није постојала подела на елиту и народ, а да је и елита била део народа који је имао официре, војсковође, војводе, професоре универзитета, шефове катедри и велике уметнике. Такав народ није био група неспособних и неуспешних, а елита способни и успешни, богати моћни и славни, па су сви заједно били целина као што су то били црква, народ и држава. Ка таквом јединству води враћање духовој култури уз схватање значаја цркве као једине преостале институције због чега су се на њу, подсећа Бокан, подигле и кука и мотика, и комунисти и расколници који не гађају свештенике и епископе већ Светосавље и Српску православну цркву оптужујући је за оно за шта није крива, и за оно кроз шта ће проћи као што је прошла кроз аустријско царство и контакте са аустријским великодостојницима са којима су сремскокарловачки патријарси седели, вечеравали и возили се у луксузним фијакерима док су бранили српски народ. Слично

МАГАЗИН

23.7.2017.

је било и са митрополитима и епископима који су пре рата возили луксузне лимузине, и из њих црпели мучеништво, умирали у време Независне Државе Хрватске јер нису хтели да напусте свој народ. Загребачком митрополиту Доситеју Васићу, рођеном Београђанину који је говорио шест језика а филозофију, теологију социологију студирао на Сорбони, у Франкфурту, Берлину и Духовној академији у Кијеву, као човеку који је био радо виђен широм Европе предлагали су да оде, али није пристао да напусти српски народ у таквој држави па је завршио у затвору. - Првог дана усташке власти завршио је у затвору где су га толико тукли да је белгијски конзул, када је видео ту хрпу крвавог меса, повраћао гледајући кроз одшкринуту ћелију шта се дешава са првим представником Српске

православне цркве у Загребу 1941. године. Кад су га пребацили код милосрдних сестара свакога дана су га бичевали, чупали му браду, скидали га голог, четири године су га мучили и када је душевно скренуо, и скоро умро, кад се над њим згрозио шеф усташке полиције Загреба који није био сентименталан и свашта је видео у животу, Доситеј Васић је, трудом ђенерала Недића, враћен у Београд да би дочекао неколико последњих дана под негом у манастиру Ваведење где је сахрањен, а касније канонизован. До рата је разговарао са католичким и ватиканским представницима, и возио се најлуксузнијим аутомобилом чиме су се поносили сви Срби у Загребу, али му то није сметало да умре за Србију и за православље. То је Српска православна црква коју сви разапињу, свако вређа институцију српског патри-

јарха о коме говори као о случајном пролазники и пензионеру. Та црква је институција која нас чува ко год да је у њој. Доћи ће други епископи, митрополити и патријарси, али наша црква мора да остане достојанствена јер само под њеним окриљем, у њеним номадским шаторима са олтарима усред пустиње, можемо да се окупљамо – каже Бокан откривајући тајну свих тајни по којој Србија живи и преживљава вође и трагикомичну војску коју би било која јача банда могла да растури. Она лежи у Светом Сави који није умро почетком 13. века у Трнову већ уснуо у Христу и остао буднији него сви остали, па се моли за њих и чини чуда у њихово име. На истом путу су Василије Острошки, Петар Цетињски и сви српски светитељи који се, док други седе, моле и ратују у име свих Срба. У низу недоумица које је Бокан по-

кушао да разјасни је и она везана за келтски ратни војни крик „слоган“ кроз који су у ратовима учествовали и њихови преци. Учешће у ратовима деведестих у својству добровољца повод је за уверење да су, као и ови, уз знане и незнане јунаке били неки много значајнији официри, војници и војсковође и да нечујно одјекује некакав бојни крик. У име косовског и светосавског завета, у име завета светог ђакона Авакумског и светог Вукашина, у име свих срских завета они их држе да не тону у терминологију која је толико нападана да је скоро неупотребљива. Висока Србија напада ниску Србију, држи све на окупу и неким чудним, многима нама непознатим механизмима чини да цела земља зна за Кошаре и за младе јунаке који су до пре пар година били прогањани и поцесу-

ирани од стране домаћих судова за такозване ратне злочине. Ти људи се сада славе као јунаци, а добили су и први споменик генерацији која је ратовала од 1991. до 1999. године. - То се дешава уз помоћ високе Србије, уз помоћ оних који нас никада неће оставити. Пре ћемо ми сами себе напустити као што смо и њих напустили. Колико је срушених манастира претворено у сеоске штале и сеоске свињце? Колико батина су добили српски официри из Првог светског рата, и српски свештеници после Другог светског рата, од стране наших сународника, стричева, очева, пријатеља, родбине? Колико увреда? Колико пропуштених литургија? На свакој литургији на којој се нађем имам осећај као да сам у строју, и као да невидљивим командантима кажем присутан сам, ту сам, ту где сте ви стајали. И не напу-

штам мој положај. Ако не будемо напуштали свој положај, ако будемо од себе тражили по нешто, а не од патријарха и од других људи, и ако будемо гледали прво у своје огледало, себе поправљајући па тек онда оне око нас, ако будемо дошли на ниво српског становишта, српске идеје, светосавске идеје, косовског завета и схватили дубоки смисао свега тога, ако будемо разумели свети значај ове отаџбине, овог Краљева, ове Жиче, ако кад целивамо зидове Жиче будемо осетили те векове који су ту и будемо осетили пољубац Светог Саве који је остављен на том истом зиду да нас сачека, нас који настављамо то целивање од пре осам векова, нама има наде – поручио је Бокан пре него је покушао да одговори на бројна питања присутних у Свечаној сали Скупштине града. Т. Радовановић

МАГАЗИН 23.7.2017.

23.7.2017.

МАГАЗИН

Слободан Миловановић

Необичан сусрет у Естремном селу

ЖИВОТ НА КОНОПЦИМА

- Приликом успона на Високе Татре у Словачкој по снегу и леду требало је неколико сати копања довољно великог отвора у стени како би се поставио бивак. – Успон српске експедиције на Памир у Таџикистану спречила трагедија у којој је лавина затрпала више од четрдесет алпиниста. - До врха изнад пет хиљада метара надморске висине стигла само два од девет чланова експедиције, међу њима и Миловановић иако је све време имао потешкоћа са боловима у стомаку. - Алпинизам се у Србији не поштује онолико колико би требало, па се и мало улаже у ову врсту активности која представља борбу са самим собом у настојању да се избегне и најмања опасност

МАГАЗИН 23.7.2017.

ије велики број оних који знају да је алпинизам само подврста планинарства, а чини је скуп психофичких техника које омогућавају успињање на највише и најнеприступачније планинске врхове и стене. Како код њега нема такмичења алпинизам би се тешко могао назвати спортом, па свима који су се определили за ову врсту активности остаје само задовољство да су се на неки од планинских врхова попели међу првима на свету. Како су данас већ освојени сви познати врхови алпинистима остаје само задовољство властитог успона, као и издржавање свих напора и опасности по живот. Алпинизам је колективна делатност јер се на највише врхове најчешће пењу експедиције са великим бројем чланова који након дуготрајних тренинга стичу неопходну физичку припремљеност. Да је тако потврђује Чачанин Слободан Миловановић који у поодмаклим годинама деценијама стицано искуство преноси на млађе генерације, а прилика за то био је и овогодишњи „Extreme fest“ у Екстремном селу у Мељаници. Алпинисти по правилу потичу из редова искусних планинара, а тим путем је пре више од пола века кренуо и Миловановић. Све до тада је, као и највећи број припадника исте генерације, јурио за фудбалом а кад се ударање по ногама учинило превише иритантним одлучио да мир потражи у природи. Прилику за то пружало је Планинарско друштво „Каблар“ у коме је током више од деценије учествовао на бројним планинарским скуповима и слетовима. Први сусрет са алпинистима у Словенији датира с почетка педесетих кад је имао само шест година. Ма колико нејасна слика о овој категорији константно била присутна у његовој свести дуго се опирао предлогу да се и сам окуша у овој дисциплини. Први успон најдужим смером на Каблар показао је све опасности које носи алпинизам, посебно у условима као на овој планини са трошним стенама које се најчешће изгебавају за пењање. Ипак, било је довољно да се Миловановић заинтересује за алпинизам и већ половином седамдесетих година присуствује курсу из ове области у организацији Планинарског савеза Србије.

- Тада сам почео озбиљније да се бавим алпинизмом, а то је било годину дана после првог додира са снегом. Након што сам завршио зимски течај на Вршичу у Словенији, и имао одређени број успона који су оквалификовани као тежи, са довољним бројем поена постао сам алпиниста, а потом и помоћни инструктор пре него сам 1988. пред чувеним именима у овој области полагао за самосталног инструктора – каже Миловановић. Три сата теоретског испитивања и два и по сата практичног рада било је довољно да се чланови комисије увере у способност сналажења у најтежим ситуацијама посебно при спашавању особа којима је угрожен живот, а такве околности нису ретке у реалним ситуацијама. Успони на бројне планинске врхове прилика су за стицање потребних искустава толико значајних у ситуацијама као на Високим Татрама у Словачкој када је приликом успона по снегу и леду требало провести неколико сати у копању довољно великог отвора у стени како би се поставио бивак. Није много лакше било ни на Памиру у Таџикистану где је успон до врха прве српске експедиције спречила трагедија у којој је лавина затрпала више од четрдесет алпиниста. Због тога је према циљу требало поћи заобилазним путевима, а додатне проблеме алпинистима је представљало тровање храном и проблеми са квалитетом воде. Све то је утицало да до врха изнад пет хиљада метара надморске висине стигну само два од девет чланова експедиције, међу њима и Миловановић иако је све време имао потешкоћа са боловима у стомаку. Дугогодишње алпинистичко искуство потврђује да су, сем добре физичке припремљености, за безбедан успон и до најмање опасних дестинација неопходно савршено познавање других елемената, посебно техничких. Много пута је доказано колико је њихова улога значајна, посебно приликом преласка преко ледника чије пукотине могу да буду прекривене снегом па представљају потенцијално велику опасност за свакога ко евентуално у њу упадне. У таквим ситуацијама се изузетно значајном показу

МАГАЗИН

23.7.2017.

сналажљивост и техника при спашавању других чланова експедиције. Није тајна да су лавине, које представљју објективну опасност, однеле на стотине живота, међу њима и оних који су поседовали значајно алпинистичко искуство. Због тога се, поред одговарајуће опреме, значајним чини добра процена и способност избегавања опасности за шта су, уз теоријско знање, неопходне адекватна физичка и психичка припремљеност. Сваком алпинисти је кристално јасно да су несреће саставни део сваког пењања, посебно оних у метеоролошки отежаним условима. - Ако се пењете на висине од три хиљаде метара и више подложни сте утицају висинске болести чији се симптоми брзо јављају ако се нисте добро припремили. Ни један лекар не може то да утврди јер се показују тек кад се дође не тарен, па треба ићи полако иако не значи да се неће појавити и кад је човек добро припремљен. Иако симптоми нестају спуштањем на мању висину нису ретке ни појаве тежих облика са фаталним последицама, као што су едем плућа и мозга – каже Миловановић. Није тајна да је Србија имала дово-

љан број младих алпиниста који су равноправно са много искуснијим Словенцима били учесници заједничких експедиција, али ни да се у овој области заостаје за другим земљама региона. Разлог је у великим трошковима путовања и све присутнијом немаштином у свим областима живота. Искуство сведочи да су таксе за успон на највише врхове изузетно велике па је сваком појединцу, за обезбеђење одговарајуће опреме и исхрану током само неколико дана експедиције, потребно и више хиљада долара. Приликом успона се по правилу користи дехидрирана храна која се уз помоћ примуса и мало истопљеног снега претвара у калоричан оброк. Висинска храна у којој преовладава суво воће разликује се од оне која се конзумира у базном логору, а искуство поврђује како мора да буде разноврсна и садржи одговарајућу количину воћа и поврћа са доста витамина. Миловановић подсећа да се ујутру пред успон не препоручује уношење обилне количине, а током дана користи тек по нешто за грицкање. Ма колико да на великим висинама има довољно снега чак ни отопљен не може адекватно да утоли жеђ па се, по правилу, у отопљен додају витамински концентрати.

Иако се сматра посебно захтевним алпинизам се у Србији не поштује онолико колико би требало па се и мало улаже у ову врсту активности која представља борбу са самим собом у настојању да се избегне и најмања опасност. Искуство показује да се више улаже у високогорце који иду по планимана због чега преовладава став да су туристички оријентисани. Све то утиче на слабији рејтинг српских алпиниста чак и у односу на оне из региона који су до не тако давно назадовали у овој области. Иако на великим висинама владају посебно ниске температуре, најчешће испод двадесет степени по Целзијусовој скали, искуство потврђује да је овог алпинисту највећа мећава током вишедеценијске каријере задесила пре само неколико година на Сувој планини кад су се чланови експедиције оглушили о упозорење да до успона сачекају погодније време. Снежна мећава је отежавала кретање и због леда који се стварао на заштитним наочарама, баш као и олујни ветар какав је Миловановић доживео на Шар планини. Ништа мање опасно није било ни у бројним другим ситуацијама, посебно кад је успон на највиши врх Швајцарске онемогућен кад је мећава срушила шаторе. У случајевима сличним овима је, каже Миловановић, најважније да свако на прави начин дефинише где се налази граница до које се сме ићи. Све иза ње је, каже још, ризик у који се упушта на сопствену одговорност. „Еxtreme fest“ је био прилика да се неке од тајни алпинизма приближе малом броју оних који су одлучили да тог дана дођу у Мељаницу. Много веће интересовање за овај вид активности показују различита удружења и предузећа која запосленима и на овај начин омогућавају растерећење од свакодневних проблема. Промоција екстремних спортова прилика је и за указивање на већи значај оријентиринга који се све више доказује као мисаони спорт кретања кроз шумске пределе и тражење одређених тачака уз помоћ прецизно израђених карти и компаса. Т. Радовановић

МАГАЗИН 23.7.2017.

23.7.2017.

МАГАЗИН

Светлана Милекнковић

Краљевачка позоришна сцена: Светлана Миленковић (1)

- Школе глуме за најмлађе значајне су за развој личности јер се у њима најбоље развија покрет, а језик учи много боље него у школи. Контакт са другом децом посебно значајан за развој. – Велики број различитих улога хендикеп при упису на факултет. – Две награде за тумачење мушке улоге. – За студије на факултетима драмских уметности потребно је више од жеље. - Студије глуме немају увек довољну подршку родитеља. - Реалније сагледавање ситуације потврђује да глумачко није занимање које може да обезбеди довољну зараду за пристојан живот што пресудно утиче на жељу родитеља да се шанса за то потражи у некој другој области. - Међу десетинама монолога и песама тромесечно трагање за оним који би оставили најбољи утисак на комисију за полагање пријемног испита

Фото: М. Радовановић

НОВА ГЕНЕРАЦИЈА ГЛУМАЦА

лумачки позив је у краљевачким оквирима деценијама уназад важио за посебно повлашћено занимање, а привилегију да се њиме баве имали су само ретки појединци. Тако су се на прсте једне руке могли избројати они у које су Краљевчани гледали са поносом и посебним уважавањем. Разлог је можда и чињеница да у локалним оквирима није било прилике за запошљавање, па су ретки који су уопште успели да се упишу на неку од високошколских установа које школују ову врсту кадра каријеру градили најчешће у београдским позориштима. Последњих неколико година приметно је интензивније интересовање младих за бављење овим послом, па је неколицина њих већ стекла факултетске дипломе, неки мастер и докторске, а два пута толико приводи крају студије глуме. Разлог лежи у чињеници да се професионализацијом позоришта стварају услови бар за наду да би у блиској будућности глумачко занимање могло бити добра прилика за перспективнији живот у овом граду. Први наговештаји да глума може бити занимање код значајног броја оних који су се за то определили најчешће се јавља још у најранијом младости, у време код нико од њих није ни свестан да оно као такво постоји. У случају Светлане Миленковић први знаци били су видљиви и пре поласка у школу, у време о коме сведоче само сећања чланова породице потврђујући жељу да похађа неку од школа глуме за најмлађе. Да је жеља за тим била јача него код осталих било је приметно и изван породице, па су се суседи потрудили да дођу до потребних информација и препоруче школицу глуме „Здраво да сте“ у којој је са децом радила глумица Краљевачког позоришта Душанка Шана Цвијовић. Много година касније Светлана се сећа да у то време још није знала ни да чита, па су јој у савладавању текстова помагале мајка и старија другарица. За петогодишњу Светлану, и тек неколицину мало старијих, прилика да покаже шта знају били су скечеви и кратке приче са два или три лика, а онда је дошла „Мала

МАГАЗИН

23.7.2017.

принцеза“ - Имала сам главну улогу и диван костим за који сам веровала да је из епохе, а сећам се пуне сале и маме која је имала већу трему него ја. Још нисам била свесна шта радим, јер је то за мене била игра као и за већину друге деце која је почињала у исто време кад нико нема већих жеља и амбиција тако да је, баш због тога, то био најлепши период. Ни први разред основне школе није донео значајнији помак, а то што нисам знала да читам чини ми се да је више било стресно за моју маму и другарице са којима сам ишла на глуму него за мене. Сваке године смо спремали по једну представу, касније су се прикључиле још неке девојчице из мог разреда, тако да је то био један леп период јер сам имала другаре из школе са којима сам размењивала искуства. Све је било толико лепо да бих свој деци препоручила да пробају због дружења и развоја личности јер се у школици најбоље развија покрет а језик учи много боље него у школи, а долазите у додир са другачијом децом што је посебно добро за развој – каже Светлана. Велики број улога у овом периоду значајно је утицао на стицање глумачког искуства што ће се много година касније показати као мали хендикеп при упису на факултет где се предност даје онима који га немају у толикој мери, па представљају добар материјал за обликовање. Посебно интересантним младим глумцима су се чинила путовања и учешћа на бројним фестивалима где је требало показати колико су, над вршњацима из других средина, надмоћни у савладавању глумачке и осталих вештина везаних за појављивање на сцени. Највише прилике за то у неколико наврата су пружиле „Мајске игре“ у Бечеју одакле су се Краљевчани по правилу враћали са значајним наградама. У историји позоришта је познато да је у недостатку довољног броја тумача женских ликова овај задатак повераван мушкарцима. Да има и супротних случајева потврђује пример Светлане

Миленковић која је чак два пута награђена као најбољи тумач мушке улоге Петручија у представи „Пољуби ме Като“ по адаптираном тексту „Укроћена горопад“ Вилијема Шекспира. Ма колико да се награда на било ком фестивалу чини значајно сјај ове донекле је на основношколском узрасту помутила доза непријатности због чињенице да је добијена за тумачење мушког лика. За највећи број полазника школа глуме је на овом нивоу само вид забаве и прилика да се на користан начин проведе слободно време. Због тога не чуди што највећи број оних који у њој проведу и по неколио година прилику за професионалну афирмацију тражи у неким другим областима. Пред крај основношколског периода највећи број деце, најчешће уз асистенцију родитеља, већ ствара прилично јасну слику о томе чиме ће се бавити, па се на време усмерава према стручним школама. Све чвршће опредељење да ће глума бити основно занимање Светлану је одвело према општем смеру краљевачке Гимназије који пружа довољно могућности за широко образовање толико потребно за успешно бављење овим послом. Некако у то време Душанка Цвијовић је одустала од даљег рада са децом, па се година дана паузе пре него је групу преузела Александра Ковачевић није неповољно одразило на интересовање за глуму поготово ако се зна да код деце у таквим околностима може да спласне до забрињавајућих граница. Студије глуме су једне од ретких на које је упис могућ и после треће године средње школе, а за највећи број оних који се опредељују за ово занимање то је добра прилика да се бар осети атмосфера пријемног испита и боље припреми за наредну годину. Овом идејом вођена је и Светлана која се током периода средње школе глумачки усавршавала код Биљане Костантиновић и укључивала у по неку од представа са редовног репертоара позоришта. - Мој колега Стефан Миликић и још

МАГАЗИН 23.7.2017.

23.7.2017.

МАГАЗИН

неки наши другови чинили смо групу и од тада смо нераздвојни. Било је у то време још деце која су желела да упишу академију, али је за то потребно више од жеље, потребно је много рада и одрицања а ја знам колико је мени и родитељима било напорно, колико је било непроспаваних ноћи, треме, чекања да се вратим са пробе и са пута. На почетку треће године почињем полако да се спремам за академију иако сам знала да нећу уписати јер је то прилично ретко. Зато се нисам толико озбиљно ни спремала, јер сам желела да видим како изгледа испит, а после четврте да пробам озбиљније. Није ми изгледало толико стресно колико причају, отишла сам, испричала шта имам и изашла. Те године су пробали још Стефан Миликић и Драгана Ђурђевић, а то што нисмо успели није нас спречило да даље радимо па је Драгана уписала следеће године, Стефан и ја се предомислили – каже Светлана. Искуства многих који су се окушали у овом послу потврђују да студије глуме немају увек довољну подршку родитеља, чак ни оних који су постигли значајне резултате у овој области. Реалније сагледавање ситуације потврђује да глумачко није занимање које може да обезбеди довољну зараду за пристојан живот што пресудно утиче на жељу родитеља да се шанса за то потражи у некој другој области. У случају Светлане Миленковић то је било право, а студије у Крагујевцу прилика за сарадњу са позориштем у овом граду које има довољно дугу традицију. Хендикеп је у то време било сазнање да у ансамблу нема довољно младих глумаца, али се изненадна шанса за ангажман у представи „Госпођа министарка“ измигољила само неколико дана раније кад је улога поверена другој особи. Да нечија несрећа по који пут другоме отвара врата догодило се и овом приликом кад је само десетак дана касније повреда спречила глумицу да настави са пробама, па је шанса пружена Светлани. Немају сви почетници прилику да заиграју на сцени великог позоришта, а крагујевачки Књажевско-српски театар „Јоаким Вујић“ као најстарије позо-

риште у Србији по много чему, првенствено величини ансамбла, далеко превазилази капацитете позоришта у Краљеву. У таквим околностима разумљива је извесна доза страха сваког новопридошлог за који у конкретном случају није било довољно оправдања. Најбољи доказ је прихватање новог члана ансамбла који се показао довољно квалитетним за ангажман у још три представе. Све веће обавезе негативно су се одразиле на студије што је било довољно да се потражи одгвор на питање шта се уопште тражи на правима. - Код куће нису били баш одушевљени кад су видели да сам доста попустила на факултету, али су и они знали да то са правима неће ићи баш лако јер ми је наметнуто. Нису нешто много негодовали, нити су се превише противили али им није било драго, мада су долазили да гледају представе. Гостовали смо и у Краљеву, долазили су да ме виде и био је то леп период у мом животу па сам, да ли због среће или нечег другог, одлучила да напустим права и да упишем академију. За то су по мало криви сви, људи из краљевачког и крагујевачког позоришта и другарица са академије која је била срећна док се ја на правима мучим, полажем неке испите а видим да нисам задовољна тиме. Убеђивали су ме да упишем, јер нећу моћи овако да играм, а за права ми никад није касно да завршим, јер ми је до краја основних студија остало још годину и по дана – прича Светлана. За припрему пријемног испита требало је пронаћи особу са довољно искуства у овом послу, а таквом се показала Нада Блам са којом је два пута недељно током три месеца међу десетинама монолога и песама трајало трагање за оним од којих се очекује да оставе најбољи утисак на комисију за полагање пријемног испита. И поред уверења да у другим околностима можда и не би изабрала тај програм у тим тренуцима је једини избор било послушати савете искусне глумице која је добар број млађих већ припремила за успешно полагање овог испита. Од кад постоји Факултет драмских

уметности у највећем делу заинтересоване јавности влада уверење да на успех, сем талента и показаног на пријемном испиту, воде и неки други фактори што код највећег броја кандидата, поготово оних из унутрашњости, појачава страх од неуспеха. Да он није оправдан потврђено је у тренутку објаве резултата који су потврдили да је прескочена прва степеница и да тек предстоји тежак период доказивања талента при чему одлучујуће могу да буду и најмање ситнице. Пет дана испуњених напорним радом са професорима обележени су притиском који додатно појачавају различите приче оптерећујући све кандидате до стања које највећи број њих сматра својеврсним хаосом. Све време превлађујуће делује дилема да ли ће у одсудном тренутку чланови комисије бити довољно пажљиви и расположени, али и да ли ће сами моћи да пруже оно што су толико дуго припремали. Они који су на то припремљени лакше од других подносе неуспех, а иако је у конкретном случају потврдио да је на испиту било бољих кандидата није поколебао жељу да се проба на другом месту. Да се лакше преболи допринело је уверење да су други кандидати показали више, али и чињеница да за јадиковање нема превише времена, јер је до полагања у Косовској Митровици остало само још неколико дана. Показало се он није био ни за нијансу мање захтеван, нити је критеријум био блажи, али се разликовао по томе што је пружао само једну шансу да се докаже ко заслужује да буде уписан. Светлана је шансу искористила и трасирала пут којим ће наредних година кренути још неколико Краљевчана. Иако је у том тренутку у Митровици владало полуратно стање па у град није било пријатно отићи ни на краће време, а камоли живети наредне четири године што је знатно теже падало њиховим родитељима, десеторо примљених је коначно олобођено великог притиска и са нестрпљењем очекивало почетак нове школске године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.7.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Породични човек

МАГАЗИН

23.7.2017.

„Породични човек“ је драма у којој Џерард Батлер игра амбициозног ловца на таленте Дејна Џенсена који ради у јакој фирми за запошљавање у Чикагу. Када његов шеф најави одлазак у пензију, битку за контролу фирме водиће Дејн и Лин, једнако амбициозна противница, али и Дејнова чиста супротност. Док се Дејн припрема за пословну битку живота, сазнаје да је његовом десетогодишњем сину Рајану дијагностикован рак. Одједном, он бива растрзан између остварења пословног сна и провођења времена са супругом и сином, којима је сада потребнији више него икад. По сценарију Била Дјубакјуа филм је режирао Марк Вилиамс, а главне ликове тумаче Алисон Бри, Џерард Батлер, Вилем Дефо, Кетлин Манро, Алфред Молина и Гречен Мол.

Филм се приказује до 26. јула у пројекцијама које почињу у 10 сати.

Денкерк Акциона драма „Денкерк“ верно приказује догађаје током невероватне битке у овом француском граду и евакуације савезничких војника из Белгије, Британије и Француске који су били одсечени и опкољени немачком војском од 27. маја до 4. јуна 1940. године. Евакуацијом је тада спасено преко триста хиљада војника. Филм је по сопстевном сценарију режирао Кристофер Нолан, а у главним улогама наступају Том Харди, Силам Нарфи, Кенет Брана, Џејмс Д’Арси и други. Филм је на репертоару биоскопа до 26. јула, а пројекције почињу у 21 сат.

МАГАЗИН 23.7.2017.

Две полицијске акције „Арес“ у року од три дана

МАГАЗИН

23.7.2017.

ХАПШЕЊА У КРАЉЕВ

- Због сумње да су извршили неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, убиство у покушају, силовање , недозвољене полне радње, искоришћавање малолетног лица за порнографију, злостављање и мучење, изнуда, отмица, разбојништва, тешке крађе и друга у оквиру првог дела полицијске акције „Арес“ ухапшено 360 особа. Три дана касније иза браве се нашло још 213, а заплењена је знатна количина дроге, оружја, муниције и новца. – У Краљеву и Врњачкој Бањи хапшења због поседовања дроге и давања мита ве акције припадника Министарства унутрашњих послова у размаку од само три дана резултирала су хапшењем више стотина особа којима се на терет ставља сумња за извршење бројних кривичних дела. Непосредно после прве потпредседник Владе Републике Србије, и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић изјавио је да су припадници Министарства унутрашњих послова, у сарадњи са надлежним тужилаштвима, спровели опсежну ак-

цију „Арес“, у оквиру које је ухапшено 360 особа, откривене три лабораторије за прозводњу марихуане, заплењено 167 килограма наркотика и већа количина оружја. Акција усмерена на сузбијање криминала, пре свега трговине наркотицима, спроведена је на основу вишемесечних истрага на територији 27 општина и градова Републике Србије, а ухапшени су осумњичени да су починили различита кривична дела, између осталог неовлашћена производња и стављање у промет

опојних дрога, убиство у покушају, силовање , недозвољене полне радње, искоришћавање малолетног лица за порнографију, злостављање и мучење, изнуда, отмица, разбојништва, тешке крађе и друга. Полиција је у оквиру акције у редовном поступку поднела кривичне пријаве против још 202 особе, па укупан број процесуираних чини њих 562. Током првог дела акције „Арес“ припадници полиције су одузели 167 килограма наркотика - кокаина, херо-

У И ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ина, хашиша, марихуане, екстaзија, откривене су три лабораторије за производњу марихуане, а одузето је и 29 пушака, четири аутоматске пушке, 30 пиштоља, један килограм експлозива, шест бомби и више од 3.000 комада муниције“. Уз све то одузета је и већа количина новца, 19 возила, већи број рачунара и 150 гигабајта педофилског материјала. Најављујући наставак рада на сузбијању криминалитета министар је потврдио да ће се сличне акције спроводити током ове и свих наредних година јер полиција ради пуном паром како би показала да је Србија земља у којој неће бити некажњених за вршење овакве врсте кривичних дела“. Уједно је захвалио припадницима министарства на вишемесечном озбиљном раду, захваљујући коме је реализована једна од највећих акција на сузбијању општег криминалитета и постигнути значајни резултати. Припадници Министарства унутрашњих послова су у оквиру ове акције у Краљеву ухапсили О.М. због сумње да је починио кривично дело неовлашће-

на производња и стављање у промет опојних дрога. Приликом претреса његовог стана пронађене су три кесе са око килограм и 300 грама марихуане и десет стабљика те дроге што је било довољно да му се одреди задржавање до 48 сати, а након тога привођење надлежном тужилаштву уз кривичну пријаву. Да обећање министра Сетфановића није било формалност потврђује други део акције под истим именом спроведене у више градова у Србији где су припадници Министарства унутрашњих послова, у сарадњи са надлежним тужилаштвима, ухапсили 213 особа осумњичених за различита кривична дела, открили две лабораторија за производњу марихуане и запленили 385 килограма различите врсте наркотика, као и већа количину оружја и муниције. Уз то су надлежним тужилаштвима, у редовном поступку, поднесене кривичне пријаве против 258 лица. Припадници Министарства унутрашњих послова су у Краљеву, приликом претреса стана и других просторија

код педесетпетогодишњег мушкарца, пронашли ловачку пушку марке „тоз 34 п“, малокалибарску пушку са оптичким нишаном, ваздушну пушку марке „хантер“ и 45 комада муниције за аутоматску пушку. Због постојања основа сумње да је починио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, по налогу Основног јавног тужилаштва у Краљеву, против осумњиченог ће бити поднета кривична пријава у редовном поступку. У оквиру исте акције у Врњачкој Бањи су ухапшени четрдесеттрогодишњи Д. Ч. који се сумњичи да је извршио кривично дело давање мита, шедесетпетогодишњи М. С. за подстрекавање у извршењу овог кривичног дела и шездесетогодишњи З. Б. због сумње да је примио мито. Сумња се да је М. С. подстрекао Д. Ч. да З. Б. да новац како би на планини Гоч означио стабла за сечу, која за то нису била предвиђена. Свима је одређено задржавање до 48 сати и они ће у законском року, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном јавном тужилаштву. Т. Радовановић

23.7.2017.

МАГАЗИН

Најбољи српски кошаркаши у Краљеву

ОРЛОВИ СЛЕЋУ - У новој спортској дворани први контролни меч младих кошаркаша пред одлазак на Универзијаду у Кини. – Противник кошаркашка „А“ репрезентација у најбољем саставу. - Генерални секретар Кошаркашког савеза Србије Дејан Томашевић са председником Регионалног Рашког косовско-метохијског кошаркашког савеза Иваном Кнежевићем потписао протокол о организацији утакмице

У НА ИЛИНДАН начајна такмичења која до краја године предстоје различитим кошаркашким селекцијама повод су за озбиљне припреме пред важна такмичења, летњу Универзијаду која се од 19. до 30. августа одржава Тајпеју и квалификације за Европско првенство. Након првих тестирања и медицинских прегледа млади кошаркаши ће, под будним оком селектора Зорана Тодорића, наредне две

недеље провести на припремама у Зрењанину одакле ће 2. августа допутовати у Краљево како би у новој спортској дворани у Рибници одиграли контролни меч против „А“ селекције Србије. Универзитетска репрезентација Србије три дана касније путује у Кину где ће учествовати на турнирима у Далијану и Шенжену, одиграти шест утакмица које ће бити генералне пробе пред почетак

Универзијаде. У квалификационом делу репрезентација Србије налази се у групи са селекцијама Мађарске, Јужне Кореје, Летоније, Мексика и Тајпеја од којих ће две најбоље репрезентације изборити пласман у елиминациону фазу такмичења. На списку селектора Тодоровића су Страхиња Јовановић из ОКК Београд, Вељко Бркић и Миленко Вељковић из зе-

23.7.2017.

МАГАЗИН

мунске Младости, кошаркаш Мега Бемакса Марко Тејић, Дунава из Бановаца Немања Ненадић, Никола Павловић који долази из Смедерева и Илија Ђоковић из чачанског Борца. Екипу допуњавају шест кошаркаша који играју у Сједињеним Америчким Државама, Алекса Николић, Андрија Шаренац, Новак Топаловић, Милош Вранеш, Стефан Јевђенијевић и Андрија Матић. У Кошаркашком савезу Србије потврђују да су у Стручном штабу Универзитетске репрезентације Србије помоћници Зорана Тодорића Иван Смиљанић и Марко Димитријевић, кондициони тренер Филип Михајловић, лекар др Милан Мирковић и физиотерапеут Марко Сокић. Изабраници селектора националног тима Србије Саше Ђорђевића окупили су се у четвртак, а данас путују на Копаоник где ће на припремама боравити до 6. августа. Прву контролну утакмицу у оквиру припрема за предстојеће Европско првенство кошаркашка репрезентација Србије ће одиграти 2. августа у Краљеву, што је било повод да халу спортова у Рибници обиђе генерални секретар Кошаркашког савеза Србије Дејан Томашевић који је са председником Регионалног

Рашког косовско-мето хијског кошаркашког савеза Иваном Кнежевићем потписао и протокол о организацији овог у локалним оквирима значајног догађаја. Мушка сениорска кошаркашка репрезентација ће први пут у историји гостовати у Краљеву које носи епитет града кошарке понајвише због великог броја врхунских играча који су наступали у националном тиму, а тројица и у оквиру НБА лиге. Идеја о гостовању националне кошаркашке селекције у Краљеву стара је неколико година, а први пут се јавила у време док је савремена спортска дворана била у изградњи кад су челници Кошаркашког клуба Слога изразили жељу да суграђанима омогуће посету догађају коме се, каже Томашевић, у Кошаркашком савезу приступа као да је квалификациона утакмица за Светско првенство. - Краљево заслужује да селекција буде овде гост и одигра прву припремну утакмицу. За Кошаркашки савез је битно да је Слога направила велики број врхунских играча који су играли за репрезентацију Југославије и Србије. Овај клуб и град су јако битни за Кошаркашки савез, па ћемо се у наредном периоду потрудити да нађемо најбоље решење како за

овај тако и остале клубове на овом подручју – истако је Томашевић уверен да долази време опоравка привреде а са њом и веће могућности да се помогне кошаркашима, али и другим спортистима. Присуство високог функционера је прилика за осврт на тренутну ситуацију овој организацији након податка да је велики број кошаркаша одбио позив селектора за учешће у различитим селекцијама националног тима. У време кад се размишљало о припремним утакмицама универзитетске репрезентације било је јасно да, на почетку квалификација „А“ реперезентације у значајним такмичењима, неки играчи због спречености неће моћи да се одазову позиву селектора. То се показало као тачно посебно у случају универзитетске репрезентације пред којом је четрдесетак дана боравка у Кини на турнирима као обавези савеза, а потом и учешће на Универзијади. У таквим околностима разумљив је интерес одређеног броја играча да овога пута изостану из репрезентације што је један од повода да Кошаркашки савез и селектор у наредном периоду, посебно кад у новембру буду уручивани позиви за учешће у

„А“ репрезентацији, поведу рачун о жељи кошаркаша да бране боје земље. Краљево је током претходне године имало прилику да угости женску кошаркашку репрезентацију и на најбољи начин покаже колико цени њене успехе. То је добар повод за уверење да посета неће изостати ни на овој утакмицу за коју се верује да ће привући велики број љубитеља кошарке из околних градова. У овом тренутку најзначајнијом се чини добра посета као прилика да се играчима једне и друге екипе пружи потребна подршка пред значајна такмичења, а градоначелник Краљева др Предраг Терзић у први план ставља значај прилике да млади у најбољим српским кошаркашима виде идоле. Тешка ситуација у којој се налазе кошаркаши Слоге повод је за тражење начина да им се, у сарадњи са Кошаркашким савезом, помогне. То је део обавезе према клубу који је изнедрио три НБА играча и, бар по овом параметру, у региону се сврстао одмах иза Београда. - Потрудићемо се да нађемо најбоље могуће решење за Слогу, а разматрамо неколико опција. Потпуно је јасно да Слога не може да функционише на начин

да се финансира искључиво из буџета, а тачно је и да средства која се издвајају из буџета нису довољна, па бисмо могли да се потрудимо да тих средстава буде више. Покушаћемо да нађемо оптимално решење које ће подразумевати нешто више средстава из буџета града, али и значајније ангажовање већег броја људи у клубу који би се, поред спортског дела, потрудили да пронађу и недостајућа средства и да на тај начин, синергијом између града, спортских радника и људи који воле Слогу, обезбедимо довољно средстава за функционисање овог клуба – каже др Терзић. Више детаља о продаји улазница за прво гостовање кошаркашке репрезентације биће познато наредних дана, а прве реакције на најаву утакмице потврђују велико интересовање љубитеља спорта, посебно кошарке. Очекивана посета биће најбоља потврда односа према овом спорту, прилика да се носиоцима бројних признања са највећих спортских такмичења укаже потребно поштовање, и у топлој атмосфери дочекају и испрате Теодосића, Богдановића, Јовића, Марјановића, Недовића, Калинића, Радуљицу и остале. Податак да из мале земље као што је

Србија потиче шест играча који тренутно бране боје америчких клубова у оквиру НБА лиге сматра се потврдом квалитета који на овим просторима постоји више деценија. - Сигурно је да смо ми земља која је имала највећи број НБА играча ван Америке. То ће нам представљати проблем што се ових квалификација тиче, али сам сигуран да без обзира на њихово ангажовање, и у чешће у клубовима, Србија има довољан број квалитетних играча који могу да изнесу те квалификације, а за земљу од седам милиона становника је велика ствар да има оволико играча и не само да их има већ да ће водити кључне улоге у својим екипама – каже Томашевић. Колико ће се одсуство појединих играча на које се рачунало утицати на игру репрезентације могло би да буде познато већ након прве припремне утакмице у Краљеву. Без обзира на то љубитељи кошарке могу да очекују изванредан спортски догађај о коме ће се, то је сигурно, још дуго причати у спортским круговима, не само кошаркашким. Т. Радовановић

23.7.2017.

МАГАЗИН

УТОРАК, 2. АВГУСТ Спортска дворана у Рибници

„А“ репрезентација Србије Универзитетска репрезентација Србије

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 23. И 29. ЈУЛА

МАГАЗИН

23.7.2017.

23. јул

1759. — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке. 1828. — Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином. 1840. — Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом. 1914. — Аустроугарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији. 1920. — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом. 1942. — Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом. 1942. — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета. 1946. — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника.

1952. — У Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом. 1952. — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније. 1967. — У центру Детроита насељеног претежно Афроамериканцима су избили расни немири у којима су на крају страдало 43 особе, повређене су 342, а око 1400 зграда је запаљено. 1974. — Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој. 1982. — Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985. 1983. — Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље. 1991. — Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести. 1995. — Ален Хејл и Томас Боп су открили Хејл-Бопову комету. 1995. — Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева. 1996. — у Сарајево стигао први контигент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине. 1997. — Скупштина СР Југославије изабрала Слободана Милошевића, до-

тадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу. 1999. — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру. 1999. — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док

су на својим имањима жњели пшеницу (Масакр у Старом Грацком).[1] 2000. — Ленс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака. 2001. — Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона. 2007. — први Омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.

24. јул 1567. — Шкотска краљица Марија Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне

године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена. 1701. — Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали језера Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит. 1704. — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца. 1783. — Краљевство Картли-Кахети и Руска Империја су потписали Георгијевски споразум, чиме је Грузија постала руски протекторат. 1799. — Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира. 1804. — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића. 1824. — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД. 1866. — Тенеси је постао прва америчка држава која је поново примљена у Унију након Америчког грађанског рата. 1883. — Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада. 1923. — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе. 1943. — Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“. 1946. — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику. 1967. — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар

протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади. 1972. — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе. 1974. — Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике. 1976. — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети. 1981. — У кинеској провинцији Сичуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова. 1990. — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници. 1993. — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992. 1995. — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације Хамас, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 људи. 1996. — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници. 1999. — У селу Старо Гацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу. 2001. — СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе. 2003. — Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и зло-

чин против човечности. 2013. — У исклизнућу воза код шпанског града Сантијаго де Компостела погинуло је 80 особа, а повређено око 140.

МАГАЗИН

23.7.2017.

25. јул

306. — Римска војска у Ебуракуму (данашњи Јорк) извикала за цара Константина I, сина преминулог Констанција I Хлора. 1261. — Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога ушао у небрањени Константинопољ, чиме је престало да постоји Латинско царство. 1593. — Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католичанство. 1712. — Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови. 1848. — Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу. 1878. — Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон. 1893. — Званично је отворен Коринтски канал који спаја Коринтски залив и Егејско море. 1898. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Зигберта Тараша. 1898. — Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене државе САД. 1907. — Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље. 1909. — Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута. 1917. — Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена на смрт под отужбом да је

шпијунирала за Немце током Првог светског рата. 1934. — Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса. 1943. — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виторио Емануеле III за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља. Мусолини ухапшен и интерниран, а 1945. стрељан. 1952. — Ступио на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније. 1956. — У судару италијанског и шведског брода „Андреа Дорија“ и „ Стокхолм“ испред обале САД у Атлантском океану погинуле 52 особе. 1957. — Тунис постао република, за председника изабран Хабиб Бургиба. 1963. — СССР, САД и Уједињено Краљевство закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу. 1968. — Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа. 1982. — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел. 1991. — Совјетски председник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије Совјетског Савеза нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застареле идеолошке догме. 1992. — Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију. 1994. — Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе. 1995. — Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Председник Републике Српске Радован Караџић и генерал

Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности. 2000. — Суперсонични авион „конкорд“ компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи. 2001. — Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења. 2002. — Председник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне поседе, први пут од 1917. 2011. — Специјалне јединице Косовске полицијске службе, Росу, започеле заузимање административних пунктова Јариње и Брњак на северу Косова. Као одговор на акције власти у Приштини, локални Срби су започели блокаду најважнијих путних праваца.

ну.

26. јул 811. — Бугари под каном Крумом су у бици код Плиске нанели тежак пораз Византинцима под царем Нићифором I, који је тада погинуо. 1847. — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци. 1817. — У Радовањском лугу код Велике Плане у зору, убијен је вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе. 1858. — Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента. 1887. — излази прва књига о Есперанту Лудвика Заменхофа 1909. — Покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен. 1941. — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску тргови-

1945. — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила. 1950. — Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри. 1953. — Нападом на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба, Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулгенсија Батисте. 1956. — Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније. 1963. — У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен. 1965. — Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност. 1974. — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој. 1995. — Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 km² у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат. 1999. — окончан Каргилски рат. 2001. — Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензинисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције „Олуја“ 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству. 2002. — У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.

27. јул 1189. — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије.

1214. — Филип II Август је у бици код Бувина поразио удружене војске Светог римског царства, Енглеске и Фландрије, чиме је срушено Анжујско царство Јована без Земље. 1794. — Национални конвент је наредио хапшење и погубљење вође Владавине терора Максимилијана Робеспјера након што је позвао на погубљење више од 17.000 „непријатеља Француске револуције“. 1540. — Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII. 1675. — У бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату. 1789. — Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент. 1830. — У Француској је избила тродневна „Јулска револуција“ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску. 1839. — Почео је Први опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума. 1874. — У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјалиста Светозара Марковића. 1921. — канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести. 1941. — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској. 1953. — У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН. 1954. — Велика Британија и Египат

23.7.2017.

постигли су споразум о окончању 72годишње британске контроле над Суецким каналом. 1955. — Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније. 1985. — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979. 1989. — Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено. 1996. — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи. 1998. — Бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном. 2001. — САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још пет година. 2007. — У селу Јабуковац надомак Неготина, 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.

МАГАЗИН

28. јул

1330. — Српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици. 1586. — Томас Хериот из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Крајем XVI века кромпир пренет и у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао и у исхрану. 1737. — Аустријанци окупирају Ниш и Османлије им предају кључеве

града. 1821. — Перу прогласио независност од Шпаније. 1858. — Први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађјадара Конаија са полеђине једног уговора. 1868. — Ратификован је 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство САД. 1876. — У бици на Вучјем долу, код Билеће, Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених. 1914. — Аустроугарска објавила рат Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата. 1919. — У Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала. 1937. — Јапанци у Другом кинескојапанском рату заузели Пекинг. 1940. — Британци у Другом светском рату одбили немачки напад на медитеранско острво Малту. 1941. — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера. 1943. — Краљевско ваздухопловство је у операцији Гомора бомбардовало Хамбург, изазваши ватрену стихију која је усмртила 42.000 немачких цивила. 1945. — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету. 1976. — У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи. 1984. — Председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока као реванш за амерички бојкот

Олимпијских игара у Москви 1980. 1999. — Европски суд за људска права прогласио француску државу кривом за тортуру над затвореником осумњиченим за растурање дроге. То је била прва пресуда овог суда једној европској земљи. 2000. — Мировне трупе Уједињених нација ушле у делове граничног подручја између Либана и Израела. Израел 24. маја, после 22 године, повукао трупе из окупационе зоне од 15 километара. 2001. — Алехандро Толедо преузео дужност председника Перуа, као први председник индијанског порекла у историји те земље.

29. јул 1014. — Византијски цар Василије II је у бици на Беласици нанео тежак пораз војци цара Самуила. 1148. — Опсада Дамаска је окончана тешким поразом крсташа и водила је до прекида Другог крсташког рата. 1526. — У походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом освојили суседне градове у Срему и код Осијека изградили мост на реци Драви, прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Лајоша II. 1588. — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена. 1878. — Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу. 1900. — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I. Наследио га син Виктор Емануел III. Атентатор 1901. извршио самоубиство. 1937. — Јапанске трупе окупирале, у Другом кинеско-јапанском рату, кинески град Тјенцин. 1940. — Почела битка за Британију Немачке на Уједињено Краљевство у Другом светском рату. 1941. — Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједнич-

ком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе. 1946. — У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947. 1948. — На стадиону „Вембли“ у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата. 1967. — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи. 1973. — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао председник Грчке. 1981. — У катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер. 1992. — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин. 1994. — Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је и умро. 1996. — Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе. 1999. — У Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. јула усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене. 2005. — Астрономи су објавили откриће Ериде.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs