MagazIN 291

Краљевски

Година V * Број 291 * 16. јул 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

16.7.2017.

У овом броју: Нови директори јавних предузећа Окрњен врх леденог брега На шта смо трошили паре Стабилна инфлација и курс динара Врло добри и оелични резултати У ставу мирно пред херојима Одисеја сећања и осећања

2

10 14 22 30 36 44 40

Агонија праћенаконфузијом На часове као на стерљање Задовољство почетним корацима Све спремно за спектакл Приче о ватри На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

58 64 70 78 84 92 94

3

4

МАГАЗИН 16.7.2017.

5

6

МАГАЗИН 16.7.2017.

7

8

МАГАЗИН 16.7.2017.

9

Тринаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

16.7.2017.

НОВИ ДИРЕКТОРИ Ј

10

- Усвојен извештај заштитника грађана за прошлу годину. – Потврда успешног рада директора Јавног комуналног предузећа „Путеви“ који је поднео оставку на половини мандата. – Вршилац дужности директора „Путева“ Љубисав Мајсторовић, директори Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем „Краљево“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“ досадашњи вршиоци дужности Александар Несторовић и Драган Арсенијевић.

– У рекордом времену потврда свих предлога са дневног реда.

– Гласање без највећег дела опозиције. – Нова кадровска решења у школским одборима и управним одборима установа чији је оснивач град

ЈА В Н И Х П Р Е Д У З Е Ћ А

11

16.7.2017.

МАГАЗИН

12

а сваку седницу Скупштине града нешто издваја од претходних потврђује и тринаеста по реду најновијег сазива заказана за 14. јул два сата пре уобичајеног термина. Разлог је дневни ред који је, поред 28 првобитно предложених, допуњен са још три тачке па се страховало како би седница могла да се одужи до касних поподневних сати. На седници Градског већа дан раније потврђени су предлози Одборничке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“ за измену предложеног дневног реда са кога је скинута друга по реду тачка „Предлог одлуке о општим условима за одржавање и коришћење јавног водовода у сеоским насељима“. Скупштинска већина сложила се да дневни ред буде допуњен разматрањем предлога за измену и допуну Програма уређивања грађевинског земљишта за ову годину и одлуке о изменама и допунама Од-

Д

луке о јавним паркиралиштима. Почетак седнице обележила је најава измене актуелног састава који је комплетиран потврђивањем мандата Владану Вранићу са Изборне листе „Александар Вучић – Србија побеђује“, па су у првом сату рада одборници разматрали само предлоге одлука о управљању комуналним отпадом, Оперативног плана одбране од поплава и измене и допуне Одлуке о мрежи основних школа. Обједињена расправа о осам предлога одлука о изради и доношењу планова генералне регулације трајала је свега петнаестак минута, а о суфинансирању програма рада удружења грађана три пута толико. Највише замерки на предложено решење по правилу су имали одборници опозиционих странака, Покрета Двери и Локалног фронта, које је у супротно покушавао да увери заменик шефа одборничке гру-

пе напредњака Милош Милишић. Предлог одлуке о спровођењу јавног конкурса за избор директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ није привукао посебну пажњу присутних који су пола сата посветили извештају заштитника грађана за претходну годину. Знатно веће интересовање показали су за нове статуте Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ и Дечјег одмаралишта „Гоч“ у настојању да покажу како се, по ко зна који пут, изменама стварају услови за одређене кандидате из редова владајућих партија. Непуних петнаест минута посвећено је предлозима решења за разрешење и именовање председника и чланова Комисије за планове и Комисије за друштвене делатности и два пута толико времена разматрању предлога за именовање директора Јавног предузећа за уређивање грађе

„Краљево“ Александра Несторовића и Јавог енергетског предузећа „Топлана“ Драгана Арсенијевића за директоре у наредном четворогодишњем мандату. Нешто мање буке дигло се око потврђивања оставке директора Јавног комуналног предузећа „Путеви“ на половини мандата и предлогу да се на то име постави кандидат коме је до пензије остало мање од тог времена. Посебно индикативним чини се потврда да се „Путеви“ сврставају међу најуспешнија јавна предуећа, а једино је део профита оствареног у претходном периоду уплатило у градску касу и исплатило запосленима. Један за другим за скупштинску говорницу излазили су Драган Весовић, Иван Матовић, Предраг Воштинић, Данило Спасојевић, Ненад Марковић, Милош Милишић у настојању да одбране дијаметрално супростављена мишљења, а није изостало ни повремено реплицирање, од-

говори на реплике и примедбе због повреде пословника о раду. Добар повод за подужу расправу је и чињеница да су две тачке дневног реда обједињене, а предлог о именовању вршиоца дужности директора „Путева“ последњи је са дневног реда пре полусатне паузе. У наставку седнице, што због поодмаклог времена а што и мање значајних предлога на дневном реду, није било значајније расправе пре почетка гласања, а изречено је тек по нешто о предлозима за разрешење и именовање чланова школских одбора управних одбора Народног музеја и Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Међу 45 одборника пред почетак гласања остао је тек по који из редова опозиције, па је само десетак минута било довољно да се потврде сви предлози са дневног реда тринаесте седнице Скупштине града.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

винског земљишта „Краљево“. Чини се да су опозициони одборници са нестрпљењем чекали расправу о предлогу за именовање директора Јавног енергетског предузећа „Топлана“ која је потрајала пуних сат и четврт током којих су одборници Покрета Двери још једном покушавали да укажу на проблем партијског запошљавања. Комисији за избор замерили су што није узела у обзир извештај државног ревизора који потврђује низ неправилности у раду овог предузећа које се приписују предложеном кандидату. И они који нападају и они који покушавају да се одбране од напада свесни су чињенице да је већина у локалном парламенту довољна да отупи сваку оштрицу критике, а гласање које је уследило у последњем сату рада потврдило је избор досадашњих вршиоца дужности директора Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем

13

Двадесет осма седница Градског већа

ОКРЊЕН ВРХ Л

МАГАЗИН

16.7.2017.

- Предлог за смену начелника Градске управе због уверења да није остварио неопходну комуникацију и нужну сарадњу са функционерима, изабраним и постављеним лицима, као и запосленима на шта га обевезују прописи који регулишу његов положај. – Руководиоци одељења немају основне податке које би требало да знају у пола дана и пола ноћи, не извршавају налоге, месецима заборављају да ураде нешто што су дужни и настављају по старом јер су ту и пет до петнаест година. – У образложењу нема ни једног од пет разлога који закон препознаје каo повод за разрешење

14

Фото: М. Радовановић

ЛЕДЕНОГ БРЕГА

15

16

МАГАЗИН 16.7.2017.

ан пред одржавање седнице Скупштине града право је време за разматрање предлога за измене и допуне дневног реда што је на почетку двадесет седме седнице Градског већа требало да буде најава нових садржаја тринаесте седнице локалног парламента. Одборничка група „Александар Вучић – Србија побеђује“ упутила је три предлога, један за измену а две допуну предложеног дневног реда. Измена подразумева одустајање од разматрања Предлога одлуке о општим условима за одржавање и коришћење јавног водовода у сеоским насељима, уместо које се приоритет даје Предлогу измена и допуна Програма уређивања грађевинског земљишта за 2017. годину и Предлогу одлуке о изменама и допунама Одлуке о јавним паркиралиштима. Ма колико предлози за измене и допуне дневног реда по устаљеној процедури представљају прве на дневном реду стиче се утисак да је најважнији проблем о коме се тражило изјашњавање чланова Градског већа био предлог градоначелника Краљева др Предрага Терзића за разрешење Милоша Петровића са места начелника Градске управе. Према Статуту града Краљева Градско веће може разрешити начелника, односно заменика начелника, на основу образложеног предлога градоначелника или најмање две трећине чланова Градског већа. Иницијативу за смену Милоша Петровића покренуо је градоначелник Краљева након што је утврдио да начелник Градске управе руководи радом овог органа у складу са Одлуком о Градској управи, да је службеник на положају у складу са одредбама Закона о запосленима у аутономној покрајини и јединицама локалне самоуправе и да му као таквом рад престаје разрешењем у складу са истим законом. Основним разлогом за смену сматра се чињеница да није остварио неопходну комуникацију и нужну сарадњу

Д

са функционерима, изабраним и постављеним лицима, као и запосленима на шта га обевезују прописи који регулишу његов положај што је предлагач запазио као главну карактеристику односа у претходном периоду. Према Одлуци о Градској управи Градска управа мора да функционише као јединствен орган и јединствена целина што у пракси није случај, јер поједине организационе јединице, као и запослени у њима, све више наступају самостално а не као нужни недељиви део Градске управе. Због уверења да нема неопходне координације у раду, као нужне претпоставке за јединствено функционисање Градске управе како у оквиру ње тако и у односу према трећим лицима најодговорнијим за такво стање сматра се начелник који није успео да одржи потребну дисциплину у раду појединих организационих јединица чиме је доведена у питање законитост и ефикасност у раду Градске управе. Сарадња на овако постављеним односима је довела у питање однос између начелника и појединих руководилаца организационих јединица Градске управе организоване као јединствен орган дужан да, као и сви запослени у њој, ради у складу са законом. Оцена да за сва дешавања, како позитивна тако и негативна, одговорност сноси искључиво начелник оцењено је да за тренутно незадовољавајуће стање у Градској управи највећу одговорност сноси Милош Петровић. На основу свега градоначелник је у својству овлашћеног предлагача затражио од Градског већа да донесе решење о разрешењу Милоша Петровића са дужности начелника Градске управе и донесе решење о постављењу заменика начелника Градске управе Јелене Бекчић Луковић која треба да организује и обавља послове у надлежности начелника до окончања поступка за постављање новог начелника, а најдуже за период од 60 дана.

- Велики проблем је што не постоји

довољан ауторитет и координација рада између руководилаца одељења у Градској управи и самог начелника. У раду постоји много опструкција, подела на политички и део који се назива стручним. Постоје начелници одељења који се труде да предупреде проблеме, дају иницијативе за решавање, да нађу решење, а и они који немају основне податке које би требало да знају у пола дана и пола ноћи, они који не извршавају налоге, месецима заборављају да ураде нешто што су дужни, и настављају по старом јер су ту и пет до петнаест година. Лепо им је на тим функцијама и још мисле да их штити политика. Видеће да их не штити – потврдио је др Терзић подсећањем на постојање неспроведених одлука из осамдесетих и деведестих година прошлог века. Као добар познавалац закона чије је поштовање била основна одредница досадашњег рада Петровић подсећа да је у њему таксативно наведено пет разлога због којих се неко разрешава обављања ове дужности, а нема потврде да је испуњена бар једна.То је повод за став да се оваквим поступцима, окарактерисаним као кршење закона зарад остваривања неких циљева, шаље лоша порука бирачима и грађанима. Изненадна одлука о смени повод је за став да се током претходна два дана десило нешто револуционарно што је утицало да предлагач достави захтев Градском већу. Није јасно да ли се досадашњи начелник Градске управе отргао у последње време, или током та два дана, или је актуелној коалицији на власти било потребно више од пет година да дође до таквог закључка. Интересантним се чини став појединих чланова већа о коректном односу са сада већ бившим првим човеком Градске управе, али и уверење да би смена могла да буде увод у низ других на нижим степенима организације локалне администрације.

17

18

МАГАЗИН 16.7.2017.

Податак да на претходној седници није усвојен Предлог решења за доделу средстава за подстицаје инвестицијама у области примарне пољопривредне производње по расписаном јавном огласу повод је да се поново нађе на дневном реду седнице Градског већа. Савету за пољопривреду је наложено да у најкраћем року преиспита 25 пријава које су оцењене као непотпуне, и оне које се одбацују због недостатака у попуњавању, нарочито у погледу околности ненавођења броја парцеле као разлога за одбацивање пријаве. У складу са тим очекивало се да буде упућен нови предлог јавног огласа или измењени предлог решења за доделу стредстава или изјашњење да остаје при достављеном предлогу решења. Предлог новог решења стигао је пред највиши извршни орган локалне самоуправе обавијен велом сумње да су и овога пута средства добили они који су их користили сваке од претходних година. То је повод за закључак да нешто треба мењати у методологији, посебно дестимулисању оваквих како би шансу добили и неки други пољопривредни произвођачи.

- Мораћемо да се потрудимо да критеријум не буде то што је неко први предао одговарајућу пријаву, него да се уведу и додатни, да нађемо и направимо дестимулишуће за оне који су добијали средства више година тако да неко ко се појави први пут добије више бодова – објаснио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Основна школа „Браћа Вилотијевић“обратила се Градском већу са захтевом за давање сагласности на нацрт уговора о финансирању изградње непокретности у јавној својини града Краљева и издавању у закуп балон хале са пратећим садржајима, као и за издавање у закуп предметне непокретности према одредбама из јавног огласа објављеног у листу „Ибарске новости“, а Градско веће је дало сагласност на нацрт уговора о финансирању и издавању у закуп непокретности као и на избор најповољнијег понуђача Д.О.О „InternaEonal Football Academy“ ,Вршац . Малој хидроелектрани „Сокоља“ одобрено је право трајне службености пролаза на једној катастарској парцели ради изградње и постављања челичног цевовода, а предузећу

„Вирџинија“ за препарцелацију две катастарске парцеле ради формирања јединствене грађевинске парцеле. Комисији за избор годишњих и посебних програма у области спорта обратио се Кошаркашки клуб „Play“ за финансијску помоћ за организацију три кошаркашке манифестације под покровитељством Кошаркашког савеза Србије. Тражена средства клуб би сразмерно определио за организацију кошаркашког турнира за мини баскет категорију, организацију селективног тренинга у сарадњи са Кошаркашким савезом Србије за талентоване кошаркаше узраста до 15 година и организацију путовања младих кошаркаша на кошаркашки камп на Златибору, а комисија је предлажила да одобре средства у висини од 85 хиљада динара Градско веће се сагласило са предлогом Тениског клуба „Краљево“ да се одобри 50 хиљада динара на име финансирање одласка Алексе Ђерковића на два турнира у Скопљу и 120 хиљада Женском фудбалском клубу „Слога 036“ на име подмирења дела трошкова организације турнира у фудбалу за жене. Т. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 16.7.2017.

21

Из извештаја о реализацији буџета у прошлој години

МАГАЗИН

16.7.2017.

НА ШТА СМО ТР

22

РОШИЛИ ПАРЕ?

- На терет грађана Краљева накнаде штета за повреде или штету нанету од стране државних органа у износу од 3.357.318,08 динара по вансудским поравнањима и пресудама, по тужбама родитеља за уплату смештај деце више у односу на дозвољен ниво. - Промоција града као суорганизатора „Веселог спуста“, пасуљијаде и манифестације „Нарцису у походе“ грађане Краљева је коштала више од два милиона динара. - Санација домова културе у месним заједницама коштала је више од петнаест милиона утрошених на столарске, зидарске, молерске, водоводне, електро и друге радове.

– Трошкови финансирања регистрованих пољопривредних газдинстава премашили су 64 милиона динара. - Право на регресирање трошкова осигурања усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња остварило 645 носилаца пољопривредних газдинстава

23

Спортски центар „Ибар“

МАГАЗИН

16.7.2017.

У складу са Одлуком о оснивању Спортског центра „Ибар“ за послове управљања и одржавања спортских објеката из средстава буџета града у току 2016. години финансирани су текући расходи и капитални издаци у укупном износу који прелази 30 милиона динара. Расходи се односе на плате и текуће доприносе запослених за шта је утрошено више од трећине ове суме колико и стални трошкови који укључују платни промет, утрошак електричне енергије и природног гаса, централног грејања, воде, канализације и услуга заштите имовине. За услуге по уговору, одржавање рачунара, услуге усавршавања запослених, накнаде члановима управних и надзорних одбора утрошена је скоро половина преосталих средстава, социјална давања за отпремнине и медицинско лечење четврт милиона, а специјализоване услуге 63 хиљаде динара. Текуће поправке однеле су скоро милион, кан-

24

целаријски материјал, стручна литература и хемијска средства безмало 600 хиљада, а уређење старе спортске хале преко два и по милиона.

Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ У складу са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања јединице локалне самоуправе обезбеђују део средстава од економске цене образовања и васпитања деце и ученика, а на основу утврђене економске цене, за финансирање текућих расхода у области предшколског образовања и васпитања и то у висини од 80% економске цене по детету средства за плате, накнаде и друга примања, социјални допринос на терет послодавца, отпремнине као и помоћ запосленим у предшколској установи. Поред наведених из буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства за стручно усавршавање

запослених, превоз деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма, превоз запослених, друге текуће расходе и капиталне издатке. У току претходне године укупни текући расходи Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ износили су више од 237 милиона динара. Више од половине, или скоро 166 милиона, утрошено је на плате, додатке и накнаде запослених, припадајућих доприноса на терет послодавца, превоз запослених и социјална давања. За јубиларне награде је утрошено милион и 200 хиљада, док су стални трошкови достигли скоро 22 милиона од којих трошкови електричне нергије премашују 14, централног грејања достижу скоро четири, водовода и канализације два, а лож уља нешто више од милион динара. За услуге образовања и усавршавања запослених потрошено је око 130 хиљада динара, а специјализоване услуге два милиона. Који динар више

од тога коштале су текуће поправке и одржавање осталих објеката, механичке поправке, радови на водоводу и канализацији, столарски радови, текуће поправке и угоститељство док су трошкови набавке намирница за припремање хране, радне одеће и обуће, материјал за образовање и одржавање хигијене достигли скоро 19 милиона. Повраћај средстава за плате у државни буџет премашио је девет, а накнаде штета за повреде или штету нанету од стране државних органа у износу од 3,357 милиона по вансудским поравнањима и пресудама, тужбама родитеља за уплату смештај деце више у односу на дозвољен ниво. Капитални издаци већи од 13 милиона динара односили су се на изградњу објекта за образовање и пројектну документацију, што је коштало скоро пет милиона, док је остатак утрошен за набавку опреме, комби и опрему за образовање у објектима Предшколске установе.

Дечје одмаралиште „Гоч“ Дечје одмаралиште „Гоч“ је, као индиректни корисник, финансирано са више од 40 милина динара од којих је половина потрошена за плате запослених и припадајуће доприносе на терет послодавца. Превоз је коштао више од шест стотина хиљада а трошкови платног промета, енергетске и комуналне услуге, интернет, осигурање и централно грејање пет милиона динара. Скоро 200 хиљада је потрошено за одржавање софтвера и рачунара и остале опште услуге, седам стотина за здравствену заштиту по уговору, услуге јавног здравства и остале специјализоване услуге, а два милиона за текуће поправке у које су укључени молерски, столарски, радова на крову, радови на водоводу и канализацији, електроинсталацијама, одржавању опреме за очување животне средине, образовања и јавну безбедност и остале услуге за одржавање.

Од скоро девет милиона нешто преко две трећине износе трошкови намирница за припремање хране, а остатак канцеларијског материјала, стручне литаратуре за потребе запослених, материјала за хигијену и расходи за одећу, обућу и униформе и друго. За капитална улагања утрошено је два милиона динара од којих три четвртине за финансирање пројетне документације а остатак за набавку штампача, опреме за образовање и очување животне средине.

Туристичка организација Краљево Туристичка организација Краљево је, као индиректни корисник, финансирана из буџета града и сопствених прихода, а укупан трансфер средстава из буџета премашио је петнаест милиона што чини више од 99 одсто укупних средстава. Плате запослених и доприноси на терет послодавца коштали су

25

26

МАГАЗИН 16.7.2017.

више од шест милиона, а трошкови платног промета, електричне енергије и комуналних услуга нешто више од једног. За дневнице на службеном путу у земљи и иностранству, и остале трошкове путовања, утрошено је 400 хиљада, котизације за учествовање на сајмовима, публикације, услуге штампања и информисање јавности три пута толико, а за манифестације скоро три милиона. Промоција града као суорганизатора „Веселог спуста“, пасуљијаде и манифестације „Нарцису у походе“ грађане Краљева је коштала више од два милиона, а текуће поправке у које су укључени радови на крову, радови на водоводу и канализацији, опреми за саобраћај и рачунарској и фотографској опреми безмало сто хиљада. У укупним трошковима канцеларијски материјал, гориво, средства за одржавање хигијене и остали потрошни материјал учествују са скоро четврт милиона док расходи по основу дотација и трансфера премашују 680 хиљада, а односе се на уплату средстава по основу умањења плата запослених у складу са Законом о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава.

Месне заједнице У току 2016. године износом који премашује 22 милона финансиране су месне заједнице. Сагласно одредбама Одлуке о буџету града Градско веће је донело распоредна решења којим су утврђени финансијски планови за финансирање месних заједница. Укупна средства односе се на сталне трошкове, углавном електричну енергију и фиксне телефоне што је коштало нешто више од милион и 600 хиљада, стручне и остале опште услуге скоро три, а геодетске и остале специјализоване услуге милион и по. Санација домова културе коштала је више од петнаест милиона утрошених на столарске, зидарске, молерске, водоводне, електро и друге радове

док је за канцеларијски материјал, средства за чишћење и одржавање хигијене и остали потрошни материјал утрошено више од 375 хиљада. Новчане казне и пенали по решењима судова премашили су 93, а машине и опрема 952 хиљаде динара.

Фонд за развој пољопривреде Планирана средства за финансирање Фонда за развој пољопривреде у прошлој години износила су 92,375 милиона, а ребалансом буџета део средстава од десет милиона планиран у оквиру Градске управе за субвенције реализован је у износу од 4.403.639,96 динара. За реализацију Програма рада и финансијског плана Фонда за развој пољопривреде из средстава буџета потрошено је више од 66 милиона што чини 80,65% планираних средстава. Стални трошкови трошкови платног промета, мобилна телефонија и други коштали преко 193 хиљаде, а услуге по уговору које се односе на накнаде председнику и члановима Управног, надзорног одбора и Комисијама више од милион и 700 хиљада у којима трошкови штампања незнатно премашују 39, а репрезентације једва достижу исто толико хиљада динара. Расходи усмерени на финансирање регистрованих пољопривредних газдинстава премашили су 64 милиона динара док је за регресирање трошкова осигурања усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња у висини 55% од премије осигурања без урачунатог пореза на додату вредност, чије је право остварило 645 носиоца пољопривредних газдинстава утрошено 16,5 милиона. Регресирање трошкова вештачког осемењивања узгојем матичних крава и јуница у износу од хиљаду и по динара за прво осемењавање по грлу, што је остварило 1.712 носиоца пољопривредних газдинстава за 7001 грло, коштало је скоро осам милиона динара. За суфинансирање камате за пољопривредне кредите утрошено је више од 2,2 милиона, а подстицаје развоја по-

љопривредне производње, побољшање квалитета, живота и ширење економске активности на селу кроз субвенционисање у износу од 30% дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње у сточарству, пчеларству и воћарству породичних газдинстава којима је пољопривреда основна делатност као бесповратна средства у укупном од скоро 36 милиона за 156 носилаца пољопривредних газдинстава, или у просеку 312,47 по једном У оквиру праћења реализације програма набавке и поделе висококвалитетних приплодних јуница и подела првих женских телића у прошлој години финасниране су и активности у складу са уговореним обавезама Пољопривредно–саветодавне и стручне службе Краљево у износу од 1,5 милион, док је као подршка спровођењу саветодавних послова у пољопривреди потрошено нешто преко 400 хиљада динара колико кошта организовање посете пољопривредном сајму у Новом Саду и котизације за закуп пословног простора на сајму.

Ватрогасни фонд У складу са Одлуком о буџету за 2016.годину финансиране су активности Општинског ватрогасног фонда, а у складу са одредбама Одлуке о оснивању којима је дефинисано да се између осталог финансира из буџетских средстава локалне самоуправе. У односу на планирана средства за финансирање дотација удружењима из области противпожарне заштите од планираних 450 утрошено је 400 хиљада динара што је нешто мање од 90 одсто. У складу са Одлукама Управног одбора из средстава трансферисаних из буџета са 300 хиљада динара финансиран је рад добровољних ватрогасних друштава, Краљево, Буковица и Врба, док је Градском ватрогасном савезу уплаћено 40 хиљада динара за редовне активности које укључују трошкове обуке. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

28

29

Експозе премијерке Ане Брнабић (3)

МАГАЗИН

16.7.2017.

СТАБИЛНА ИНФЛАЦ

30

- Очекивана инфлација у наредном периоду је 3 ± 1,5%, што је најнижи циљани ниво до сада. - Планирани смо раст БДП-а у 2017. години 3%.

- У наредним годинама очекује се раст реалног БДП-а од најмање 3,5% годишње. - У остварењу тог плана значајну улогу ће играти извоз и инвестиције, првенствено у приватном сектору, са очекиваним годишњим растом од 5,4%. - У прва четири месеца 2017. године 634 милиона евра директних страних инвестиција, односно 6,4% више у односу на исти период претходне године. - Србија се на листи Светске банке која пореди економије света са 91. места 2014. године попела на 47. место у 2016. године. - Поједностављење уписа права својине у катастар и успостављање ажурног катастра непокретности у реалном времену

ИЈА И КУРС ДИНАРА

последње три године стопа инфлације је ниска и стабилна и креће се у предвиђеним границама. Стабилност инфлације и координација монетарне и фискалне политике доприносе предвидљивости пословања привреде и општем побољшању пословног амбијента у Србији. Очекивана инфлација у наредном периоду је 3 ± 1,5%, што је најнижи циљани ниво до сада. Иако смо имали раст инфлације у прва четири месеца ове године, она се сада полако стабилизује и очекујемо да ће остати у предвиђеним границама. Такође, важно је напоменути да је курс динара већ низ година стабилан, што доприноси бољем планирању фискалне политике, али и лакшем пословању привреде. Очекујемо

У

да се овај тренд стабилности настави у годинама пред нама

Стабилност финансијског сектора и решавање проблема ненаплативих кредита Поверење у домаћу валуту се постепено враћа и удео кредита одобрених у динарима константно расте. Ове године смо добили и прву динарску обвезницу коју је издала Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), што потврђује стабилност и одрживост добрих резултата. У наредном периоду очекујемо наставак динаризације домаће привреде и даљи пад камата

на кредите у динарима, што би омогућило лакше задуживање грађана и већу активност привреде. Влада ће у наредном периоду осигурати координацију са Народном банком Србије (НБС), како би се обезбедила стабилност финансијског сектора. У годинама пред нама биће потребне интензивне контролне активности у банкарском сектору како бисмо осигурали да је ликвидан, високо капитализован и стабилан. Ниво ненаплативих кредита показује тенденцију опадања и тренутно износи скоро 17%. Стратегија за решавање питања проблематичних кредита је усвојена 2015. године, акциони план је спроведен и очекујемо да резултати ових корака буду видљивији до краја ове и током сле-

31

деће године кроз даљи пад нивоа ненаплативих кредита. Са Народном банком Србије ћемо активно пратити стање финансијског сектора и правовремено реаговати. Ова Влада има пуно поверење у рад НБС и поштујући њену независност заједнички ради на остваривању потпуне економске стабилности.

Основе привредног раста

МАГАЗИН

16.7.2017.

Захваљујући одговорној економској политици Владе Србије у претходном периоду, економија је постављена на здраве ноге и осигуран је стабилан дугорочни раст БДП-а. У наредном периоду очекујемо одржив раст БДП-а заснован на расту инвестиција, повећању извоза робе и услуга, као и смањењу удела јавних расхода и дефицита текућих трансакција у БДПу. За одрживу економску стабилност и инклузиван раст у годинама пред нама, кључан је наставак реструктурирања привреде, посебно у делу јавног сектора, даље унапређење пословног окружења, ширење и модернизација производних капацитета и подстицање иновација и развоја.

32

Раст заснован на инвестицијама и извозу У 2017. години, планирали смо раст БДП-а од 3%. У годинама пред нама, очекујемо раст реалног БДП-а од најмање 3,5% годишње. У остварењу тог плана значајну улогу ће играти извоз и инвестиције, првенствено у приватном сектору, са очекиваним годишњим растом од 5,4%. Важно је истаћи да је промењен модел привредног раста. Уместо задуживања и потрошње, који су некада били основни покретачи српске економије, раст се сада заснива на одрживим изворима, првенствено на извозу и инвестицијама. У прва четири месеца 2017. имали смо 634 милиона евра директних страних инвестиција, односно 6,4% више у односу на исти период претходне го-

дине. У даљем привлачењу инвестиција посебно ћемо се фокусирати на инвестиције у области високих технологија, које истовремено значе и виша примања за наше раднике, запошљавање наших младих стручњака, као и високу додатну вредност и велики извозни потенцијал. Када говоримоо инвестицијама, важно је и осврнути се на то којим деловима Србије су оне најпотребније. Ради равномернијег економског развоја наше земље, приоритет ће бити привлачење инвестиција у неразвијеним срединама. То није лак задатак. Инвеститори желе путну инфраструктуру, образоване кадрове и ефикасну локалну самоуправу. Такође, важна је и економска активност на локалном нивоу ради потенцијалних сарадника, као и близина аеродрома или пловног пута. Многе неразвијене општине не испуњавају наведене критеријуме што отежава привлачење инвестиција. Наши напори у области реформе образовања, развоја инфраструктуре, дигитализације и реформе државне управе директно ће утицати на побољшање инвестиционог потенцијала неразвијених делова Србије. Успостављање индустријских зона, субвенције, изградња путне инфраструктуре и смањење административних препрека и оптерећења као последица увођења еУправе конкретни су примери пројеката Владе који доприносе бољој инвестиционој клими и равномерном регионалном развоју. Извоз, као важан стуб повећања БДП-а, бележи раст већ неколико година уназад. Тај тренд је одржан и ове године са стопом раста од 11,8% у прва четири месеца у односу на исти период претходне године. Даљи раст извоза ће допринети и смањењу дефицита платног биланса, што је врло значајно за нашу макроекономску стабилност. Посебну пажњу ћемо посветити повећању извоза у области информационих технологија. У 2016. години ИКТ сектор је остварио извоз од 740 милиона евра, док је у првом кварталу ове

године раст извоза у овој области био 21,7%. Како бисмо омогућили раст извоза у овој области, а тиме и раст БДПа, планирамо да радимо на уклањању баријера с којима се ИТ компаније суочавају у пословању са иностранством. Конкретно, радићемо на решавању питања резидентности, платног промета са иностранством у овој области, пореског третмана и на отклањању других препрека које стоје на путу развоја иновација и већег извоза ИКТ сектора. Држава ће такође наставити да подржава развој наменске индустрије, која је у пуном замаху и за чије производе постоји потражња на страним тржиштима. Даље инвестиције у ту област гарантоваће модернизацију и развој производних капацитета. Ово ће обезбедити већу конкурентност и потражњу за нашим производима наменске индустрије, а тиме и већу производњу и запошљавање. Наравно, настојаћемо да на најбољи могући начин искористимо и наш пољопривредни потенцијал и помогнемо домаћим произвођачима да обезбеде пласман на страна тржишта. Извоз меса у Кину је пример добре праксе, коју желимо да наставимо и проширимо на друге производе и друга тржишта. Како бисмо повећали извоз у овој области, наставићемо преговоре о уклањању трговинских баријера са земљама које су потенцијална тржишта за наше производе. Такође ћемо радити и на подстицању укрупњавања пољопривредне производње и додавања вредности производима кроз њихову прераду са циљем повећања конкурентности.

Унапређење пословне климе Последње три године Влада Србије је радила на изградњи имиџа наше земље као повољне дестинације за улагање. Радом на унапређењу услова за пословање, Србија се на листи Светске банке која пореди економије света са 91. места 2014. године попела на 47. место у 2016. године. Влада Србије је посвећено радила

33

16.7.2017.

МАГАЗИН

34

на реформама издавања дозвола за градњу које су спроведене брзо и ефикасно и које су омогућиле да данас можемо да кажемо да се дозволе за градњу прибављају брже него икада до сада и то електронским путем. Последично, реформе су препознате и у „Doing Business“ (ДБ) извештају Светске банке, у коме смо за само три године са 186. места у области дозвола за градњу напредовали на чак 36. место, дајући тако јасан сигнал домаћим и страним инвеститорима да се Србија предано посветила стварању амбијента који омогућава да се административне процедуре неопходне за пословање спроведу брзо, лако и електронски. Сада када је Србија знатно боље позиционирана и када смо доспели међу првих 50 земаља, борба за даљи напредак ће бити још изазовнија. Желимо да наставимо да радимо на овим реформама и приоритети ове Владе у наредним годинама ће бити базирани на реформама у области отпочињања

пословања – отварања фирме; затим реформи уписа права својине; даљем унапређењу система издавања дозвола за градњу; унапређењу стечајног поступка; унапређењу свих пореских поступака. Желимо да створимо државу која подстиче предузетништво и која олакшава поступак отварања фирме. Иако смо тренутно на ДБ листи позиционирани добро у овој области (47. место), увешћемо електронску регистрацију фирме и тиме додатно стимулисати привредну активност. Радићемо на томе да се омогући електронско подношење захтева Агенцији за привредне регистре (АПР) за регистрацију фирме/предузетничке радње, путем електронског шалтера, тако да се фирма може основати од куће и уз помоћ рачунара, без потребе за чекањем у редовима. Такође, радићемо на укидању печата, као реликта некадашњег начина пословања. Широка распрострањеност употребе печата постала је енде-

мична; печат се обавезно употребљава на једноставним формуларима, обрасцима, пријавама и захтевима, па чак и када фирма прима пошту – дакле свакодневно. Већина тих ситуација у којима се употребљава печат није прописана законом или је суштински непотребнa. Свешћемо употребу печата на најмању могућу меру, увођењем електронског печата за документа која су издата у електронском облику. То ће бити омогућено законом који ће регулисати електронско пословање. Друга важна реформа коју ће ова Влада спровести у току свог мандата је поједностављење уписа права својине у катастар и успостављање ажурног катастра непокретности у реалном времену. Поједноставићемо упис тако да нотар, одмах након солемнизације уговора о промету непокретности, по службеној дужности прослеђује тај уговор катастру, ради његовог уписа у катастар уз умањење таксе. Јавни је интерес да се регистрација права спроведе брзо и електронски, чиме ће се пове-

ћати правна сигурност. Радићемо на даљем унапређењу издавања дозвола за градњу и смањењу процедура. Функционални софтвер заприбављање електронских дозвола за градњује већ успостављен. У даљем периоду радићемо на унапређењу тог софтвера и увођењу додатних функционалности, укључујући развијање додатних модула за подношење и обраду жалбе. Као додатак, развићемо типске моделе локацијских услова, решења и услова јавних предузећа како би се стандардизовало поступање и инвеститорима давала прецизна и јасна упутства и услови за градњу. Важан корак у даљој реформи је и укидање печата личне лиценце пројектаната и омогућавање да се техничка документација, која се израђује у електронском облику, потпише електронским печатом или да се лиценца пројектанта може проверити увидом у базу лиценци директно. Појачаће се контрола рокова за издавање локацијских услова, грађевинских дозвола и употребних

дозвола широм Србије, а у Београду и Новом Саду, којима пристиже и највећи број захтева, поједноставиће се интерна поступања ради бржег издавања дозвола. Даље, желимо да се таксе и накнаде учине предвидљивијим и примеренијим. Размотрићемо могућност да се, кроз измене Закона о Републичким административним таксама, процентуални обрачун такси замени адекватнијим моделом. Како бисмо поједноставили процедуру прикључка објеката на дистрибутивни систем, прецизираћемо одредбе Закона о планирању и изградњи и Закона о енергетици. Додатно, поједноставиће се процедура прикључења кроз јасно прописивање неопходних корака и докумената које је потребно доставити, тако да се за инвеститора овај поступак учини транспарентним, јасним и предвидивим. Када је реч о процедурама које се односе на порезе, увођење обавезе подношења пријаве и плаћања пореза

на имовину електронским путем је један од приоритета. Изменом Закона о порезима на имовину и Закона о пореском поступку и пореској администрацији, увешћемо могућност пријаве и наплате пореза на имовину електронским путем, преко портала е-Управа. Ревидираће се постојећи систем наплате Накнада за унапређење и заштиту животне средине која се наплаћује у великом броју локалних самоуправа. Тај систем сада изискује превише труда и средстава локалних самоуправа, нарочито ако се има у виду износ који се наплаћује. Усвајањем Закона о стечају убрзаћемо поступак и учинити пословање предвидљивим и дуговања наплативијим. Нацрт Закона је већ спреман и у наредних неколико недеља ће се наћи пред Владом. Такође, изменама Закона о привредним друштвима повећаћемо транспарентност кроз јавне објаве информација и повећање одговорности директора јавних акционарских друштава.

35

Обележен Дан Друге бригаде Копнене војске

МАГАЗИН

16.7.2017.

ВРЛО ДОБРИ И ОДЛ

36

- Дан Друге бригаде Копнене војске 12. јул свечано се прославља у знак сећања на исти дан 1805. године када је српски народ, са око шест хиљада устаника под вођством Карађорђа Петровића, извојевао победу над Турцима и ослободио Карановац, данашњи град Краљево. – Уз Дан бригаде и крсна слава Дан светих апостола Петра и Павла који представљају заштитнике јединице. - Друга бригада Копнене војске успешно реализовала постављене задатке из све три мисије Војске Србије. – Припадници јединице ангажовани су на обезбеђењу административне линије са Косовом и Метохијом, контроли Копнене зоне безбедности и чувању мира у оквиру мултинационалних снага Уједињених нација

ЛИЧНИ РЕЗУЛТАТИ

37

рипадници Друге бригаде Копнене војске су у Касарни „Рибница“, једанаести пут од оснивања, обележили дан јединице и крсну славу Дан светих апостола Петра и Павла који представљају њихове заштитнике. Војној свечаности присуствовали су командант Копнене војске генерал потпуковник Милосав Симовић са сарадницима, команданти бригада и самосталних батаљона Копнене војске као и јединица ван састава овог рода оружаних снага размештених у Гарнизону Краљево, начелник Четвртог центра Војно-безбедносне агенције пуковник Бобан Радивојевић и бивши команданти Друге бригаде, генерал мајор у пензији Видоја Живковић и бригадни генерали у пензији Маринко Павловић и Драгослав Сладаковић. Го-

МАГАЗИН

16.7.2017.

П

38

сти слављеника били су представници Рашког и Моравичког управног округа, органа локалних самоуправа са територије размештаја бригаде, начелник Полицијске управе Краљево Жељко Рајковић, помоћник начелника Центра Безбедносно-информативне агенције Душан Јањић, представници Српске православне цркве, школа и јавних предузећа, удружења војних пензионера, учесника ратова и породица погинулих, затим ратних војних инвалида и организације резервних војних старешина, пријатељи и поштоваоци Друге бригаде Копнене војске. Поздрављајући све који су присуствовали пригодној свечаности командант Друге бригаде пуковник Жељко Кузмановић је подсетио да се 12. јул свечано прославља у знак сећања на

исти дан 1805. године када је српски народ, са око шест хиљада устаника под вођством Карађорђа Петровића, извојевао победу над Турцима и ослободио Карановац, данашњи град Краљево. У догађају који историја познаје као Бој на Карановцу губици обе стране били су велики, а како је српски устанички талас био незаустављив Турци су, после преговора, напустили Карановац и кључеве утврђења предали Карађорђу, а устаници тријумфално и парадно ушли у град.

- Та величанствена победа је извојевана огромном храброшћу бораца, успешним командовањем, преговарачким способностима вођа устанка. Зато смо ми поносни што баш наша јединица чува успомену на тај дан и што је он дан Друге бригаде Копнене вој-

ске. Уз прослављање Дана бригаде, служење свете архијерејске литургије и сечење славског колача прослављамо и славу Друге бригаде Копнене војске, Дан светих апостола Петра и Павла који представљају заштитнике наше јединице – потврдио је пуковник Кузмановић. Дан јединице прилика је за подсећање да је Друга бригада Копнене војске успешно реализовала постављене задатке из све три мисије Војске Србије, у оквиру прве сви планирани садржаји обуке активног и лица из резервног састава. Од формирања бригаде реализовано је више шест хиљада гађања из личног наоружања и наоружања родова, а бригада је била носилац или учествовала у великом броју вежби. Најзначајнијим се сма-

трају Тактичка вежба Пролеће 2009, Здружена вежба на терену са бојним гађањем Одлучан одговор 2009, вежба на терену под називом Пештер 2010, вежба на терену са бојним гађањем Ласта 2011, тактичка вежба са бојним гађањем Ресава 2013. и показно тактичка вежба са бојним гађањем под називом Ибар 2015. Припадници ове бригаде учествовали су и на командно тактичкој вежби Војске Србије Морава 2016. и тако створили услове за извршавање свих задатака Прве мисије војске Србије. Припадници Друге бригаде од 2011. године учествују и на међународним вежбама у оргаизацији европске команде оружаних снага Сједињених Америчких Држава чији је циљ унапређење међусобног разумевања припад-

ника копнених војски у мултинационалном окружењу. Ангажовани су и на једном од најбитнијих задатака Војске Србије у миру, обезбеђењу административне линије са Косовом и Метохијом и контроли Копнене зоне безбедности. Командант јединице потврђује да су припадници Друге бригаде Копнене војске и овај задатак увек реализовали одговорно и дисциплиновано. У оквиру реализације задатака Прве мисије припадници Друге бригаде Копнене војске су, у оквиру тима Војске Србије, више пута учествовали на тенковском биатлону у Руској Федерацији, а најбољи пласман заузели 2015. године кад је екипа, у конкуренцији тимова из тринаест држава, освојила треће место. На овом такмичењу пока-

39

40

МАГАЗИН 16.7.2017.

41

МАГАЗИН

16.7.2017.

зала је срчаност, знање, спретност и умеће и достојно репрезентовала Војску Србије и Републику Србију. Висок ниво војно стручне и физичке припремљености потврђен је и на недавно завршеном спортском првенству Копнене војске где је екипа Друге бригаде освојила прво место у свеукупном пласаману.

- Када је реч о Другој мисији морам рећи да смо носиоци припреме и упућивања четири ротације наших припадника у мултинационалне операције под окриљем Уједињених нација, две ротације у мултинационалну операцују Унфицип у Републици Кипар и две ротације Унифил у Републику Либан. Друга ротација наших припадника састављена од пешадијске чете и вода за заштиту снага тренутно се налази на извршавању задатака на очувању мира у Републици Либан где су упућени крајем месеца маја ове године. Када говоримо о трећој мисији Војске Србије истичем да су се на пружању помоћи становништву од последица елементарних и других непогода на територији у зони одговорности бригаде међу првима

42

Честитка начелника Генералштаба Поводом 12. јула – Дана 2. бригаде Копнене војске, припадницима бригаде упућујем срдачне честитке. Свој дан славите у знак сећања на 1805. годину и ослобођење тадашњег Карановца, а данас Краљева у Првом српском устанку. Жеља за слободом тадашњих устаника, њихова одлучност и спремност на жртву, нека вам буду непресушан извор мотивације и звезда водиља у извршавању свакодневних задатака. Успешном реализацијом постављених задатака и одговорним радом на изградњи и одржавању оперативне способности, потврдили сте вашу спремност за извршавање задатака у оквиру мисија Војске Србије. Уз честитке за празник, желим вам успех у даљем раду.

ангажовали припадници Друге бригаде Копнене војске. Ангажовали смо се на отклањању последица земљотреса у Краљеву, поплава, пожара, снежних падавина и водоснабдевању. У периоду који је испред нас очекујем да наставите са успешном реализацијом задатака из све три мисије, пре свега обезбеђења административне линије према Косову и Метохији и контроли Копнене зоне безбедности, учешћу у мултинационалним операцијама под окриљем Уједињених нација и пружању помоћи становништву када је то потребно – поручио је пуковник Кузмановић уз обећање команданту Копнене војске да ће припадници Друге бригаде и у наредном периоду све постављене задатке реализовати са врло добрим и одличним резултатима. Поводом дана јединице додељено је признање за најбољу посаду-послугу-тим Друге бригаде за 2017. годину. Оно је припало првој посади првог тенка четвртог вода тенковске чете 26. тенковског батаљона из Краљева на челу са командантном потпоручником Младеном Икићем, а од стране министра одбране, начелника Генералшта-

ба, комаданта Копнене војске и команданта Друге бригаде награђени су појединци који су остварили најбоље резултате у току протеклих годину дана. Уз обележавање дана јединице бригада је прославила и крсну славу, а света литургију у богослужбеном простору касарне, коју је служило војно свештенство, завршена је сечењем славског колача. У уметничком делу програма наступили су чланови Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ и Фолкорног ансамбла „Карановац“ а тактичко-технички збор средстава ратне технике којима располажу јединице ове бригаде и овога пута је привукао највеће интересовање присутних. Поводом Дана бригаде на платоу испред Дома Војске Србије у вечерњим часовима је одржан концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ на чијем репертоару су били традиционални маршеви, класичне композиције и евергрин хитови. Уз овај ансамбл први пут је наступила плесна група Друге бригаде Копнене војске „Тамо далеко“ Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

У предевчерје Дана Друге бригаде Копнене војске

МАГАЗИН

16.7.2017.

У СТАВУ МИРНО

44

- У Дому Војске Србије изложба поводом обележавања Дана Друге бригаде Копнене војске у знак сећања на бројне знане и незнане јунаке који су, страдањем и патњом, најтеже дане у националној историји учинили великим. – Изложба обишла терен са чије територије су били војници припадници Шумадијске дивизије.

– Од 24 хиљаде припадника Шумадијске дивизије до Скадра је стигла половина, а на Крф само шест хиљада војника. - Командант савезничких трупа на Солунском фронту Франше Депере прихватио предлог српске Врховне команде да се пробој Солунског фронта изврши у делу Ветерник, Добро поље, Кравица, Соко где је била Шумадијска дивизија

ПРЕД ХЕРОЈИМА

45

редвечерје Петровдана, који Друга бригада Копнене војске обележава као дан јединице, повод је за жељу да се освеже нека сећања и помену бројни знани и незнани јунаци који су, страдањем и патњом, најтеже дане у националној историји учинили великим. Један од начина је изложба под називом Шумадијска дивизија у Првом светском рату коју су, поводом обележавања стоте годишњице од почетка, 2014. у краљевачком Народном музеју приредили историчари Драган Драшковић и Милољуб Арсић. Изложба је у то време оцењена као пројекат од посебне важности за републику Србију, а настала у сарадњи краљевачких Народног музеја и Историјског архива са музејом из Крагујевца. Првобитно постављена у Краљеву изложба је после београдског Војног музеја на Калемегдану наставила пут Чачка, Крагујевца, Аранђеловца, Врњачке Бање и Александровца и тако обишла терен са чије територије су били војници припадници Шумадијске дивизије. Током припреме аутори су се трудили да прикупе што више докумената, фотографија и предмета који су припадали војницима Шумадијске дивизије, па су се међу пронађеним нашли и експонати који први пут стижу пред јавност. У холу Дому Војске Србије изложен је само део фотографија и докумената из дела оригиналне поставке, јер скучен простор није дозволио постављање свих експоната, који ће бити доступни јавности до 15. септембра, кад се обележава стота годишњица пробоја Солунског фронта. Присуство припадника Друге бригаде Копнене војске прилика је за подсећање на период од пре скоро сто година на који је мало више светла бацио историчар Милољуб Арсић потврдом да је Србија ушла у Први светски рат са десет пешадијских дивизија, по пет првог и другог позива. Међу припадницима Дринске, Дунавске, Тимочке, Моравске и Шумадијска били су војни обвезници од 21 године живота и старији. Арсић подсећа да су војни обвезници од 21. до 32. године чинили први, а од 32. до 38. други позив.

МАГАЗИН

16.7.2017.

П

46

Опредељење за изложбу о ратном путу Шумадијске дивизије засновано је на ставу да су њени припадници првог и другог позива настали од пукова са простора централног дела Србије. Шумадијска дивизија првог позива била је састављена од Десетог, Једнанаестог, Дванаестог и Деветнаестог пешадијског пука од којих је Десети, или Таковски, имао седиште у Чачку, Први пешадијски пук Карађорђе и 19. у Крагујевцу, а 12. Цар Лазар у Крушевцу, а другог од три, Десетог, Једанаестог и Дванаестог. Историјски извори потврђују да су шумадијске дивизије првог и другог позива одиграле значајну улогу у борбама за одбрану Србије током 1914. и 1915. да би, након повлачења преко Албаније и доласка на Крф, биле спојене у једну каква је постојала од јануара 1916. године.

- Приликом прикупљања докумената и проучавања историјата обратили смо пажњу на њен ратни пут и могу да кажем да је Шумадијска дивизија првог позива одиграла врло значајну улогу у Церској операцији августа 1914. године. Кад је вођена битка на Церу Степа Степановић, тада још генерал, са комбинованом Шумадијском и Моравском дивизијом првог позива водио је тешке борбе против Пете аустроугарске армије генерала Франка. Шумадијска дивизија је одиграла веома значајну улогу јер су сва четири њена пука била у Мачви и спречавала продор Друге аустроугарске армије генерала Ермолија која је преко Саве покушала да угрози бок Церске ударне групе. Ту су се посебно истакле Шумадијска и Коњичка дивизија под командом пуковника Бранка Јовановића. У даљим борбеним дејствима, приликом битке на Дрини септембра и октобра 1914. године, Шумадијска дивизија је држала фронт у Мачви где је однела велике победе спречавајући продор пете аустроугрске армије и помажући Трећој армији под командом генерала Павла Јуришића Штурма. И касније, када је вођена битка на Колубари, централни део фронта држала је Шумадијска дивизија – каже Арсић. Шумадијска дивизија другог пози-

ва била је у саставу Ужичке војске, под командом генерала Милоша Божановића, држала је горњи део тока Дрине и водила тешке борбе са Шестом аустроугарском армијом којом је командовао генерал Оскар Поћорек. Приликом велике битке на реци Колубари Шумадијска дивизија првог позива је држала централни део фронта, а тамо где су вођене најтеже борбе, на Врачјем брду и Човки, посебно се истакао 11. пешадијски пук. Значајну улогу у победи на Колубари одиграла је Шумадијска дивизија чији су поједини делови били послати да поврате Београд у који је већ ушла аустроугарска војска. Једанаести и Деветнаести пук су однели велике победе на Топчидеру и успели да истерају аустроугарске трупе из Београда, тако да је до децембра Србија била ослобођена од аустроугарских војника. Од почетка 1915. године било је довољно времена за одмор, али је у Србији завладао трбушни тифус који је однео велики број цивилних и војних жртава. Касније, у време Макензенове офанзиве октобра месеца 1915, Шумадијска дивизија првог позива се нашла на бугарској граници код Пирота, као и другог позива која је била усмерена према овом делу земље. Кад је 6. октобра отпочела офанзива два пука из састава јединице пребачени су у околину Смедерева где су водили жестоке борбе и нанели тешке губитке немачкој армији, поготово у бици код села Липа где су Немци изгубили више од 15 хиљада војника. Приликом повлачења из Србије, током новембра и децембра месеца 1915. године, Шумадијска дивизија је стигла до Пећи где је ађутант команданта 11. пешадијског пука Драгутин Димитријевић оставио податак да је имала у саставу 24 хиљаде војника. До Скадра је стигла половина, а на Крф само шест хиљада припадника ове војне формације. Поред значајног броја погинулих није занемарљив ни број оних који су дезертирали са Косова кад је било очигледно да српска војска не може да се супростави удруженим снагама аустоугарске, бугарске и немачке армије.

47

МАГАЗИН

16.7.2017.

На Крфу су, након реорганизације војске условљене знатним губицима, две Шумадијске дивизије спојене у једну па су три српске армије имале по две дивизије. И док су друге биле саставни делови Прве и Треће армије Шумадијска дивизија је увек, до пробоја Солунског фронта, била у саставу Друге којом је командовао Степа Степановић. Различити извори потврђују да је био посебно емотивно везан за њу што је потврдио и у својим белешкама потврдом да је Шумадијска најбоља од свих српских дивизија. Добра потврда је и чињеница да је после пензионисања, иако родом из Кумодража код Београда, дошао међу своје војнике у Чачак где је било седиште 10. пешадијског пука. Ту је живео међу својим војницима, а након смрти сахрањен на чачанском гробљу.

- Кад је српска војска опорављена Шумадијска дивизија је прва пребачена са Крфа у околину Солуна, прва опремљена новом ратном опремом коју су донели Французи и прва иза-

48

шла на Солунски фронт где су биле енглеска и француска војска. Одиграла је врло значајну улогу 1916. године када су вођене борба на Горничеву и Кајмакчалану где је српска војка претрпела велике губитке који се мере бројем од тридесет хиљада војника. Шумадијска дивизија није директно учествовала у тим борбама али је била на делу фронта на Ветернику где је у борбама са бугарским трупама одиграла врло значајну улогу, посебно 12. пешадијски пук приликом заузимања утврђеног положаја Флоке где је била тешка бугарска артиљерија. Најславнији период Шумадијске дивизије је пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године. Доласком француског генерала Франше Депереа за главног команданта савезничких трупа на Солунском фронту прихваћен је предлог српске Врховне команде да се пробој изврши у делу фронта Ветерник, Добро поље, Кравица, Соко где је била Шумадијска дивизија. Живојин Мишић је постао начелник Врховне ко-

манде уместо Петра Бојовића, који је постављен за команданта Прве армије, а након његовог сукоба са дотадашњим командантом генералом Гијомом који је повучен у Француску да организује одбрану Париза – објашњава Арсић који се сматра најбољим познаваоцем овог дела српске историје. План за пробој Солунског фронта направили су Живојин Мишић и Степа Степановић и предочили га Франше Депереу приликом доласка у бивак на Јелаку где је, као врховни командант српске војске, био и престолонаследник Александар Карађорђевић. Српска Врховна команда је затражила да на делу фронта, који је са 60 смањен на 30 километара, Французи помогну са две дивизије. Депере је прихватио предлог па су се на овом делу стационирале 122. француска дивизија под командом генерала Топара и 17. црначка колонијална дивизија генерала Примона које су стављене под команду Степе Сепановића.

План пробоја Солунског фронта почео је да се реализује 14. септембра кад је надмоћ савезничке артиљерије достигла петоструку вредност у односу на непријатељску, а снаге Велике Антанте имале три пута више бораца од Бугара у саставу Централних сила. Након артиљеријске припреме која је трајала пуна 22 сата специјалне јуришне јединице 11. пука имале су задатак да ликвидирају Бугаре који су још остали у траншејама и бункерима. За успешан пробој Солунског фронта најзаслужнијом се сматра Шумадијска дивизија што је касније потврдио и Степа Степановић. Француска 122. друга дивизија је успела да заузме Добро поље, а Шумадијска Ветерник, али 17. колонијална није успела да савлада отпор на положајима Кравица и Соко, па је Степа Степановић наредио да Други борбени ешалон, састављен од Тимочке и Југословенске дивизије, заузме те положаје тако да је до краја дана фронт успешно пробијен. Другог

дана у офанзиву прелази Прва армија под командом генерала Петра Бојовића. Врло брзо следи расцеп 11. немачке армије генерала Штојбена и бугарских трупа, па је српска армија врло брзо ослободила Македонију. Шумадијска дивизија није кренула према Скопљу за Првом армијом, већ послата према Софији и стигла до Штипа, а кад је требало да пређе границу Бугари су се уплашили да не пређе на територију њихове земље па су затражили да потпишу примирје. Иако то њихов цар није дозволио председник владе Малинов је без његовог знања отишао у Солун и тражио од Франше Депереа да се потпише капитулација. Бугари су се извесно време одупирали захтеву да потпишу безусловну капитулацију, али су на то принуђени кад је српска коњица кренула према Софији. Капитулација је потписана 30. октобра, месец дана након тога капитулирала је и Турска, а Прва армија након ослобођења Јужне Србије 1. новембра ушла у Београд где је 9. немачка армија ко-

начно потписала капитулацију. Само неколико дана касније делегација Мађарске, која се одвојила од Аустроугарске, у присуству војводе Живојина Мишића и француског генерала Анрија потписала је капитулацију којом је завршен Први светски рат. Шумадијска дивизија се показала једном од најбољих у саставу српске војске што је и повод да се, из пијетета према њеним припадницима, а ради подсећања млађих генерација постави изложба која открива многе до сада непознате детаље из овог периода српске историје. Када је први пут постављена планирано је да траје до септембра 2018. када ће бити обележена стота годишњица пробијања Солунског фронта. Податак да је интересовање превазишло очекивања, и да је већ видео велики број посетилаца широм Србије, води ка ставу да ће материјал после годину дана пре тога бити смештен у музејске депое и чекати неку нову прилику и неке нове посетиоце. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 16.7.2017.

51

Сусрет војника са песником

МАГАЗИН

16.7.2017.

ОДИСЕЈА С Е Ћ А ЊА И О С Е Ћ А ЊА

52

- Како се циљ новог светског поретка огледа у националном обезвређивању грађана, и историјском поништавању држава, свака писана реч или публикација добро дође да освежи сећања и зауставе медијске манипулације. - Слободан Момировић на посебан начин осликава време у коме живи, не понире дубоко филозофски живот, не изналази велике метафоре, нити се представља као такав песник, па као сликари наивци описује оно што види и чује. – Писана реч, посебно код људи под униформом, треба да утемељи мисао која ће их водити путем који има за циљ слободу и независност

53

16.7.2017.

МАГАЗИН

54

бележавање Дана Друге бригаде Копнене војске обогаћено је ове године бројним програмима у које је уврштено и дружење њених припадника ове јединице са песником и мислиоцем Слободаном Момировићем који је пре последње објавио више од двадест књига. Пред великим бројем припадника ове јединице оружаних снага аутор се појавио са пензионисаним пуковником Мићом Живојиновићем који је и после успешне војничке каријере наставио да се бави лепом речју. Сусрет са некадашњим колегама прилика је за подсећање да је под војничком пушком најчешће нежно војничко срце. Представљајући аутора последње збирке песама Живојиновић подсећа на укупно стваралаштво Слободана Момировића чија широка лепеза на посебан начин осликава време у коме живи. Уверење да не понире дубоко у

О

филозофски живот, не изналази велике метафоре, нити се представља као такав песник, води ка ставу да је као сликари наивци па описује оно што види и чује. Његово стваралаштво се заснива на реалности, ономе што је опипљиво и видљиво и што је на неки начин присутно у свакодневном животу из чега проистиче став да заступа и историјски метод. Враћање у прошлост је само начин доласка до историјских чињеница на основу којих описује или опевава одређене догађаје и шаље вечиту поруку да људи без прошлости немају будућност. Како се циљ новог светског поретка огледа у националном обезвређивању грађана, и историјском поништавању држава, свака писана реч или публикација добро дође да освежи сећања и зауставе медијске манипулације. Она треба да, каже Жи-

војиновић, посебно код људи под униформом утемељи мисао која ће их водити путем који има за циљ слободу и независности. Стваралаштво Слободана Момировића на најбољи начин осликава председник удружења ратника и потомака ученика светских ратова Љуба Марковић који у рецензији књиге потврђује како је реакционарна природа сваке силе на најбољи начин описана у песми „Тамо где ноћ влада фразе нема“.

- Песник најновије збирке песама „Одисеја сећања и осећања“ посебно успева да нас увери да поезија може, и мора, имати поуке и поруке онима који су их читали. Песма „Нашим прадедовима нек је вечно хвала“ веома надахнуто истиче отаџбину и слободу које су биле, и остале, врлине нашег човека и нације. У песмама „Љубав светлост мог живота“ и „Љубав као светионик душе“ песник искрено изра-

жава и доказује шта је тај унутрашњи сјај који обасјава своје биће, али и оне који га кроз песме упознају. Да је љубав доказ среће од које се и умире и пати веома искрено изражава песма „Срећни су они који су љубав срели“, а да је живот конац непрекидан од болова веома јасно и убедљиво саопштава у две песме које се узајамно допуњују и доказују као реалан и искрен осећај. То су песме „Из снова у стварност желим да кренем“ и „Пут у самоћу“ – записао је Марковић Борба са љубомором поуке и свести, образовни и васпитни утицај на друге, стваралачки немири, карактер зрелог песника, нарочито су изражени у делу песама које много говоре о аутору ове збирке. Став бескомпромисног борца против људских слабости, као што је мржња, најбоље је изражен у песми „Најопаснији су они који од мржње живе“, а да су мали људи са ве-

ликим комплексима слабићи који загорчавају живот и себи и другима уверио се и рецензент песама које су привукле посебну пажњу због чега истиче оно чега други морају бити посебно свесни. Да је сваки човек заиста свет за себе, али и за друге, веома се убедљиво изражава и доказује у песми „Свако данас има своје снове“, док дубока осећања песник посебно убедљиво изражава у песми „Једном кад иза нас све прохуји“. Осим неколико песама по избору Миће Живојиновића присутнима је, по жељи аутора, посебно представљен текст „Српска утопија“ који указује како су Срби чудан народ који је на Балкану пожелео да створи државу са онима који му нису никакав род, нити су своју мржњу хтели да сакрију. У таквој ситуацији нису размишљали својом главом због чега су често гинули за друге, а своју слободу у име утопије

поклањали онима који је нису поштовали. Момировић описује народ чудних занесењака и идеалиста који су веровали у снове и летели као сањари изнад облака, а нису знали да плове кроз стварност. Нису схватили да ће генерације многих скупо плаћати највећу грешку краља идеалисте који није хтео државу Србију, па је створио крваво мучилиште. Скоро сва младост Србије је изгинула, безбројна села су остала пуста и празна, а из пепела се није уздигла нова Србија, него држава која је за Србе највећа казна. У присуству великог броја припадника Друге бригаде Копнене војске, необичним за овај тип представљања уметничког стваралаштва, упознавање са делом Слободана Момировића само је увод у обележавање дана јединице на Петровдан ове године. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 16.7.2017.

57

16.7.2017.

МАГАЗИН

58

Да ли бомбардовање Србије још увек траје? (1)

АГОНИЈА ПРАЋЕНА КОНФУЗИЈОМ

- Учесници ратова са подручја Србије до 2012. учешће нису смели ни да помену, па је у јавности створено уверење због кога су замишљани углавном као брадати, поцепани и масни људи. - На територији Србије је 1999. године извршен еколошки геноцид о чему сведочи податак да је током два и по месеца на српски народ бачено између десет и петнаест тона осиромашеног уранијума чиме је потрошено онолико кисеоника колико потроше сви на овом простору за педесет година.

- После осамнаест година највећи број грађана Србије није ни милиметар ближе разумевању свега што се догађало током и после бомбардовања

59

самнаест година након завршетка бомбардоавња Србије од стране авијације оружаних снага НАТО пакта у великом делу јавности присутне су бројне дилеме, између осталих и она да ли бомбардовање и даље траје. То је и тема трибине коју је недавно организовао „Краљевачки форум“ у намери да баци мало више светла на догађаје који су уследили, а најкомпетентнијим за одговор на ово питање оцењен је редитељ, публициста и књижевник Драгослав Бокан. Податак да се у готово свим деловима бивше Југославије који су учествовали у рату деведесетих година прошлог века учесницима у ратним операцијама поклања посебна пажња а да је у Србији, по уверењу модератора Ивана Новчића, било срамота о томе и говорити повод је за покушај тражења одговора на питање како се према учесницима рата понаша држава. Мало више светла на дешавања током седамдесетосмодневног бомбардовања бацио је председник Удружења ратних војних инвалида Војислав Вукашиновић потврдом да учесници ратова са подручја Србије до 2012. то нису смели ни да помену па је у јавности створено уверење због кога су углавном замишљани као брадати, поцепани и масни људи. Ситуација се у последњих неколико година променила, па је приметна промена става и према овој категорија учесника у ратним операцијама, а након све чешће појаве у јавности радује податак да изрази поштовања стижу од председника државе и Владе Србије. Трибина је прилика за подсећање да је 1999. на територији Србије извршен еколошки геноцид о чему сведочи податак да је током два и по месеца на српски народ бачено између десет и петнаест тона осиромашеног уранијума чиме је потрошено онолико кисеоника колико потроше сви на овом простору за педесет година.

- Гађали су нам хемијске комплексе, иако су знали да ће доћи до еколошке катастрофе. Тоне живе бацили су у Дунав, затровали су нам њиве, баште и земљу. Зато данас већина људи који живе на простору Косова и Метохије,

МАГАЗИН

16.7.2017.

О

60

па и они који су били тада у рату и на местима где су бачене велике количине тих бомби, немају потомство а деца при поласку у школу на тестовима добијају драстично смањивање коефицијента интелигенције. То народ Србије мора да зна – каже Вукашиновић. Увод у излагање Драгослава Бокана био је документарни филм „Бомбардовање Југославије 1999. године“ који подсећа на само неке од трагичних догађаја из тог периода и 88 убијене деце за 78 дана. Уверење да ни после осамнаест година највећи број грађана Србије није ни милиметар ближе разумевању свега што се догађало темељи се на ставу да су већ 2000. године страдалници довели на власт оне који су инструисани да заврше то што је започето бомбардовањем. Све што је постојало у дотадашњој држави нестало је једногласном одлуком народа који није схватао шта нам се десило.

- Живимо већ годинама у агонији. То је дефиниција онога са чим се суочавамо сваког дана. Сваки следећи политички избор нас уверава да се неке ствари догађају независно од наше воље, као да и не учествујемо у ономе у чему учествујемо. Корупција, криминал, системско лагање, удворичко понашање према непријатељима и садистичко према немоћним, а унутрашња пропаст кроз повећавање социјалних неправди, онемогућавање било чега што би могло ову земљу да претвори у нацију, па онда и отаџбину и да се осетимо достојанствени на сопственој земљи. Агонија је збирна реч која описује чудно стање у коме се налазимо и питамо себе може ли нешто да се промени, да ли је ишта могуће да се учини. Пролазе године, а сваки календарски корак не обећава да ће се нешто променити. Део агоније је и безнађе, део је нестрпљење и непримећивање оних ситних поправки и корака јер тражимо нешто много веће, осећамо да смо неправедно оптужени, оклеветани, бомбардовани, убијени, стављени у позицију озлоглашених без своје кривице То не умемо да искажемо, немамо коме да исповедимо и нема ко да нас заступа – потврђује Бокан

уз подсећање да се са агонијама српски народ сусретао безброј пута током вишевековне историје а она из периода Првог светског рата кад је, у најстрашнијем тренутку, читав народ био стављен пред ужасну одлуку да остави огњишта, њиве и гробља и оде у непознато, повод је за уверење да се од тренутне разликује колико икона од карикатуре. Остављање породица и домова непријатељима, који су пре тога убијали, клали и вешали, није било нешто што би могли да назове бољим стањем, али је постојало нешто што је олакшавало све муке па се из агоније праћене конфузијом могло изаћи. То се сматра основним мотивом због кога је српски војник освојио Кајмакчалан, пробио непријатељског фронт ослобађајући све земље на путу према отаџбини већом брзином него француска коњица. Бокан уверава да је разлог што су војници знали зашто гину, ко их је окупио, ко су им вође и духовни пастири, где су отишли, у име чега ратују и зашто гину, какву успомену остављају потомству и у ком духу ће бити васпитавано то потомство. Уверење да нешто тако у данашње време не постоји води ка ставу о апсолутној дезоријентисаности у којој су међусобни односи појачани до степена мржње, подељени по свим основама из прошлости и садашњости. У ситуацији у којој ретко ко познаје приоритете изостанак удруживања и адекватног организовања води ка ставу да се читав живот свео на стање у коме највећи део народа не уме да учествује, нити шта може да промени. То је повод за уверење о животу са степеном суверенитета и привредне снаге као било која афричка колонија. Отуда уверење да иза великих речи заклињања и празнословља стоје дезоријентација, конфузија, недостатак српског становишта и идеје, идентитета, праве чврсте везе са прецима а тиме и са потомством.

- Ми не живимо у Србији. Живимо у скраћеној Југославији која је потпуно иста као претходна само је сужена на границе некадашње Србије која је имала душу, национални идентитет, становиште, идеју. Ми данас имамо са-

Драгослав Бокан

61

МАГАЗИН

16.7.2017.

мо огњени стуб Светосавља и разбацане номадске шаторе наше цркве где се окупљамо на литургији. Све остало је пустиња и ништа сем тога не постоји. Не 40 година као јеврејски народ, већ 99 ми лутамо пустињом, умиремо живи и страдамо у нама страним облицима окупљања, у нама страним државама, за нама стране идеале. Страдамо без катарзе, без поуке, гледамо оно што нам се догађало, али гледајући не постајемо ни мудрији, ни искуснији, ни паметнији, већ само још конфузнији, још тужнији, још више дезоријентисани. Зато морамо да покушамо да изменимо нешто у редоследу корака. Не можемо агонију да решавамо ако пре тога не решимо конфузију. То је чудотворни одговор онога што би могло да се каже на питање шта да се ради, зашто нисмо успели. Ми морамо да решимо конфузију, дезоријентацију, да знамо ко смо, шта смо, одакле смо, због чега смо страдали, ко су кривци за то страдање, ко су јунаци отаџбинске

62

мисли. Ко смо ми, у чему је наша веза са прецима и како да закорачимо на стазу којом су они ходали да би пре 99 година у наше име неко са те стазе скренуо. Србија је нестала 1918. године, наше пуковске заставе, израњављене и животима брањене, смештене су у војне музеје. Наша химна је промењена, измонтирана, искасапљена, утројена, у њу је уденута мелодоја „Лепа наша“, мелодија испод које ће се клати стотине хиљада српских цивила и деце само неколико деценија после тога. У наш грб је стављена шаховница као отровна рана. Наша црква је престала да буде отаџбинска и светосавска, а Светосавље је нестало 1. децембра 1918. године. И када нисмо имали државу црква и народ су држали српску отаџбину и преузели по део оног што чини држава, а државе није било неколико векова. Сачувао је српски народ кроз славу, кроз то што је сваки Србин постао племић од светог Николе, светог Луке, светог Михаила,

светог Јована, светог Саве, као што је црква на себе преузела дипломатске, одбрамбене, јуначке и организационе дужности, уз оне духовне које је одувек собом носила. Црква и народ су успели да дочекају поновно стварање државе и утројавање цркве, народа и државе у оригиналну целину којој смисао даје Светосавље. Цео 19. век се градила црква напорима великих архијереја попут Мелентија Павловића, Павла Ненадовића, Михајла Јовановића и толико других. Народ је херојством, ратним и мирнодопским, успевао да чува мир и поредак, да изграђује своју отаџбину, омогућава да се полако ослобађа и ствара држава. Имали смо пред балканске ратове и Први светски рат и државу и народ и цркву која је 1. децембра 1918. године исечена из тог тројства. Постала је само једна од неколико верских заједница, бирократски равноправних, по уставу без икаквог утицаја на живот оног народа који је до тада чувала, надахњивала, причешћивала и усмера-

инвалиди док су пролазили крај њих њихови бивши непријатељи у новим униформама пуковника и ђенерала југословенске краљевске војске, док су гледали носиоце Карађорђеве звезде с мачевима како седе без ноге са сузама ћутећи у стиду што морају да просе.

- Та монструозна држава је требала тобоже да буде наставак Србије. Та Југославија је показала ко је и каква је у првом рату са којим је суочена, а 6. априла је почео рат који је у прах и пепео расуо ту моћну војску у коју је улагано милијарде златних динара купујући најновије хаубице, авионе, артиљерију, тенкове, наоружање, много боље униформе него што су биле оне из Првог светског рата, али са погрешном заставом, без душе народа и без духовне силе која је произилазила из споја државе и народа. Та се држава распала и након тога била сурово исечена на комаде, а у тим комадима бивше краљевске југословенске државе су страдали Срби дуж читаве тери-

торије, од Словеније до Јужне Србије. То је била судбина Југославије, снага и показатељ оног што је 30 година грађено, улагано, одрицано да би се то саградило, а нестало је као прах и пепео. Након тога се поново састају припадници међународне заједнице и поново стварају Југославију, овог пута у још горој опцији по Србе. Овог пута је била реч о комунистичкој републици у којој више народ није постојао, него су постојали само радници, сељаци и поштена интелигенција. Завети су нестали, а црква је постављена, не узгред и маргинално као у време Александра Карађорђевића, као неко ко је непријатељ, као неко ко се каменује, ко се исмева, ко се одбацује, ко се стреља, шаље на робију, не сме да изађе из црквеног дворишта, а многе цркве чије рушење су започеле усташе срушене су до краја комунистичком руком. Опет је створена Југославија, опет антисрпска, а тобоже у српско име и углавном српском граду Београду као престоници – подсетио је Бокан.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

вала – потврђује Бокан. Министар спољних послова нове државе био је Анте Трумбић, председник Југословенског одбора, сплитски адвокат, правашки политичар политичар идеолошке оријентације као Анте Павелић који ће ускоро постати поглавник Независне Државе Хрватске. Таква држава се одрекла права на ратну одштету којом би спасила животе, достојанство и срећу породица које су све изгубиле током Великог рата да не би увредила, повредила и изневерила нове сународнике Хрвате и Словенце, дотадашње непријатеље и извршиоце најстрашнијих ратних злочина на простору Србије током аустроугарске окупације. Чињеница да се одрекао државне прославе Видовдана као националног празника сматра се врховним поклоном краља Александра Карађорђевића Хрватима и Словенцима да им то не би сметало као што су им сметали Кајмакчалан, Мачков камен, Колубара, српски ратни ветерани и српски ратни

63

Знаменити Краљевчани: Милисав Кочовић (2)

МАГАЗИН

16.7.2017.

НА ЧАСОВЕ КАО НА СТРЕЉАЊЕ

64

- Физичко васпитање треба да буде предмет који релаксира и опушта децу, мотивише их да трче на часу. – Лек против гојазности кашика са отвором на средини и редовна физичка активност. - У свакој школи има професора који због понашања ученика не могу да одрже час, па зову дежурног колегу или директора да интервенише. - Деца имају све више, а просветни радници све мање права. - Родитеља нису спремни да се суоче са проблемом, и решавају га заједно са професорима, па по правилу штите своје дете. - Међу професорима има и оних који су залутали у професију. - Нема периодичне провере способности како би се потврдио степен неопходног усавршавања у струци и избегла могућност да се ученицима преносе превазиђена знања стара више деценија. - Мало више озбиљности требало би да покажу ресорно министарство, школске управе и директори школа

Милисав Кочовић

65

Фото: М. Радовановић

66

МАГАЗИН 16.7.2017.

најранијој младости иницирано, а касније током четири деценије професионалног рада учвршћивано, интересовање за спорт и преношење позитивних искустава на млађе генерације сматра се довољним за објективан став о стању у овој области. Он у тренутној ситуацији не даје довољно повода за оптимизам што потврђује магистар физичке културе Милисав Кочовић, од скора пензионер који се са сетом присећа времена кад је стање у овој области било много боље. Бројни су фактори који утичу на поразно стање нације у којој највећи број припадника млађих генерација није спреман да одређеним нивоом физичке активности бар мало утиче на здравији живот. Један од њих је и хиперпродукција кадрова у овој области који долазе из недовољно компетентних образовних институција и недовољно припремљени за овако одговоран посао. Ако се томе дода чињеница да не показују довољно љубави према послу онда је разумљивије што се у срединама у којима су професионално ангажовани све више препознају као професори на даљину. Посебно поражавајуће делује сусрет са некадашњим ученицима од којих многи, и на први поглед, изгледају много старије од професора, понајвише због изостанка физичке активности и савремених технологија које, уз све друге негативне појаве, додатно неповољно утичу пре свега на појачану гојазност као основу за све друго што се негативно одражава на здравље. Чини се да поруке здравствених радника, посебно кад се обележава по који од значајнијих датума из календара здравља, најчешће не допиру до оних којима су намењене, а намењене су онима који су се услед помањкања физичке активности и неправилне исхране угојили до мере да тешко прихватају препоруку о коришћењу кашике са отвором у средини и свакодневном вежбању.

- Физичко васпитање треба да буде предмет који релаксира и опушпта децу, мотивише их да трче на часу. Мени се понекад намеће утисак да на часове

У

физичког васпитања иду као на стрељање. У сваком џепу су им по два мобилна телефона који звоне у току часа, а не можеш да им узмеш. Кад их упозориш да то не раде има толико дрске деце да раде намерно, а наставник не сме да га истера са часа без присуства директора и школског педагога. У дисциплински поступак који може да траје месецима морају да буду укључени социјални радник, педагог, психолог и правник, а и кад се изрекне нека мера користе се различите везе да не буде примењена на адекватан начин. Има дивне деце, али и оне која јој сметају. Кад због великог броја неоправданих изостанака некоме треба да се изрекне укор професори сами себи скачу у стомак уз изговор да је ученик сиромашан, има проблеме у породици и слично. Када би се једно године применио другачији принцип, и пресекло овакво стање, верујем да би се мало уозбиљили. Овако долазимо у ситуацију да у свакој школи има професора који не могу да одрже час па зову дежурног колегу или директора да интервенише. Ма колико деловало страшно истинито је, јер деца имају све више а професори све мање права. Зато мислим да бих са овим знањем, а у случају да тек треба да почнем, радије потражио други посао – каже Кочовић. Добро је познато да су ученицима неки професори, из ко зна којих разлога, дражи од других. Кочовић верује да спада у групу првих, а уверење заснива на искуству из контаката са њима, како за време наставе тако и у оно проведено ван школе. Иако му је већ при ступању на посао пре пуне четири деценије поверено разредно старешинство на крају радног века је склонији веровању да га, у условима какви тренутно владају у образовном процесу, не би прихватио чак ни за два пута већу плату. Повод је често понашање родитеља који нису спремни да се суоче са проблемом и решавају га заједно са професорима, па по правилу штите своје дете. Разлог за такав став је једноставан, а огледа се у дисциплини каква се формира кроз бављење спортом што је

могло да се пренесе и на неке од ранијих генерација средњошколаца. Није мали број оних који су више од осталих волели часове физичког васпитања, не толико због садржаја колико због професора који је настојао да њихове интересе штити и код других колега.

- Млађе колеге вероватно мисле да сам ја превазиђен кад верујем да би у овако тешким временима држава требало да уради нешто више како би се стање поправило. Иако закон не дозвољава да основци прослављају матуру у хотелима они то раде након што се о томе договоре родитељи. Још је горе кад се матурско вече заврши, па иду у друге кафане. Хајде да му дозволимо да буде дете док дође до средње школе и као прави матурант може својом главом трезвено да размишља. Замислите девојчицу 15 година, а штикле три метра. Девојке конзумирају алкохол више него мушкарци што се види на екскурзијама кад они који се мало баве спортом то избегавају – каже Кочовић. Конзумирање велике количине алкохола, углавном пива, по правилу се појачава на крају школске године посебно међу матурантима у време матурског плеса, у шта су могли да се увере сви који су се и ове године на дан одржавања нашли на Тргу српских ратника. Поразном стању у значајној мери доприноси чврсто уверење да међу професорима има и оних који су залутали у професију, али да нема ни периодичне провере способности како би се потврдио степен неопходног усавршавања у струци и избегла могућност да се ученицима преносе превазиђена знања стара више деценија. У време кад се након средње школе врши избор будућег занимања највише шансе да се баве оним што желе имају најбољи ђаци. Слабијима остаје да се определе за неко од непопуњених места на мање атрактивним факултетима, а Кочовић није једини који сматра да се за педагошке опредељују они који су постигли слабије резултате током претходног школовања. Ако се томе дода чињеница да су, у оваквим околностима, принуђени да студирају нешто што

67

16.7.2017.

МАГАЗИН

68

не воле онда се чини јаснијим узрок бар неких од проблема који оптерећују образовни процес. Само неко ко је у њему провео довољан број година, и преживео бројне промене које су давале мање или више успешне резултате, може ауторитативно да потврди како би у тренутним околностима мало више озбиљности требало да потврде ресорно министарство, школске управе и директори школа, бар кад је у питању реализација наставног плана и програма.

- Раније смо имали картоне о мерењима и моторичким способностима, а норме утврђивали на бази средњих резултата тестирања на почетку и на крају школске године. У међувремену неко је смршао, неко се угојио, неко порастао, а неко побошљао способности. Тај картон се држи четири године, прати развој а ученик се саветује шта да ради. То сада неће да ради нико, па нас зову професори на даљину. Бациш лопту и седиш у хладовини, или у канцеларији, па гледаш шта раде.

Деци од најнижег узраста саветујем да је, поред савладавања технике, физичка активност основа за њихов лагодан живот и одрастање. Најбоља храна за душу и тело је физичка вежба. Са вежбом побољшавају здравље и мотивацију, а када се више крећу и здраво хране имају вољу за учење. Саветујем им да буду што мање поред компјутера, а више на здравом ваздуху, у спорту и рекреацији, а колегама које долазе да не уписују овај факутет ако га не воле, јер је професорски посао веома захтеван и одговоран, одговорнији и од родитељског зато што ми образујемо али и васпитавамо. Ако ти досади напусти тражи неки други посао, јер не смеш да оштетиш младе људе који одрастају и сазревају у бића која ће некада водити ову државу. – каже Кочовић који је пуне четири деценије чекао да у Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ буду испуњени адекватни услови за одвијање наставе физичког васпитања.

Само два месеца пре краја управо завршене школске године, пуних 135 година од оснивања, скоро осам стотина ђака добило је прилику за коришћење савремене фискултурне сале чија је градња трајала пуних осам година. Још једну раније јавила се потреба за објектом одговарајуће величене како би, поред ученика две суседне школе, могли да га користе и локални рукометни клубови. Иако је планирано да траје две године градња се продужила на четири пута дужи период у који је укључен и онај у коме, након завршетка грађевинских радова, није постојала неопходна употребна дозвола. Од почетка градњу су оптерећивали бројни проблеми, а бољи познаваоци прилика потврђују да је морао да буде промењен и извођач радова. Додатно ју је успоравао недостатак пара и много тога што је било познато само малом броју људи. Иако су грађевински радови завршени пре две године сала није могла да се користи због недостатка справа, онда због противпо-

жарног пута, потом уређаја за јављање пожара, неочекиваног слегања земљишта, отварање врата које је неко заборавио да пројектује и ко зна чега још.

- Две године је сала грејана, а нисмо је користили. Пре тога је испуштена вода из система, али не из калорифера, па кад је требало да се сала испита почела је да цури по паркету. Кад мајстори нису могли да поправе морала је да се набави нова опрема па смо две године грејали салу, да се то не би поновило, а нисмо могли да је користимо. Онда се паркет на 44 пута 26 метара подигао и постао валовит, јер за такву површину треба да се обезбеде одређена влажност и проветравање – подсећа Кочовић. Како завршена сала није могла да се користи пуне две године ученици су и даље, сваки пут кад то због метеоролошких услова није било могуће изван зграде, били принуђени да часове физичког васпитања изводе у учионицама. Исто толико времена очекивало се да врви од деце и да, поред редовне

наставе, буде место на коме ће, поред фолклора, окупљати ученике у оквиру различитих спортских секција, кошаркашке, одбојкашке, гимнастичарске, као окосница спортског друштва. Зато се од млађих колега очекује да мотивишу ученике како би што више користили салу која пружа идеалне услове за рад. Најгора варијанта би, каже, била да у највећем делу дана буде празна. Значајну улогу у ангажовању капацитета треба да одигра и директор школе који има велика овлашћења по многим питањима, посебно приликом запошљавања нових који би требало да попуне и упражњено радно место професора физичког васпитања Податак да су равноправни власници две школе појачава страх о могућности неслагања при доношењу одлуке о уступању на коришћење некоме коме је потреба цела сала.

- Кад је у питању запошљавање најсрећнији бих био када би могло да се врати време које је некада било. Имаш завод за запошљавање, али не овај са-

дашњи него онај где ће да постоји ранг листа на основу бодовања, просека оцена, времена чекања на запослење, социјалне карте, награда у спорту и других фактора. У супротном можеш да чекаш 40 година, и да се не запослиш, па због могућности манипулација и држава треба да потврди постојање јединствене ранг листе на заводу, а завод да се уозбиљи као што је некада било – каже Кочовић. Искуство просветног радника са пуним радним стажом, и спортисте са значајним резултатима током вишедеценијске каријере, потврђује да је то једини начин за одржавање наставе физичког васпитања, а и других, на потребном нивоу. У супротном свако би после дужег времена на евиденцији Националне службе зазапошљавање, а ван посла, у случају изненадног запошљавања био неупотребљив што би се на најнегативнији начин одразило на оне који су му поверени на васпитавање. Т. Радовановић

69

16.7.2017.

МАГАЗИН

70

Кристина Јевтовић

Краљевачка позоришна сцена: Кристина Јевтовић (2)

- Основне студије у класи Љубослава Мајере, мастер под будним оком Хариса Пашовића. - Спектакл „Столеће мира након столећа ратова“ у продукцији Босне, Турске и Француске под покровитељством Европске уније. - Четири године у Уједињеним Арапским Емиратима у пројекту Артман продукције и Би-Би-Си-ја.

- Нона у представи „Кокошка“, Дороти у „Чаробњаку из Оза. - „Ивици и Марици“ Мали Јоаким. - Бављење уметношћу је дивно, јер оплемењује. - Добро профилисану краљевачку публику чине иста лица. - Недовољно младих у позориштима. - Дворана пуна само кад се добију бесплатне улазнице. - Три године рада са најмлађим у Групици Групица. - Однос према послу исти у пуној и полупразној дворани

Фото: М. Радовановић

ЗАДОВОЉСТВО ПОЧЕТНИМ КОРАЦИМА

71

а колико у јавности било присутно другачије мишљење студије глуме чини скуп активности које током целе школске године траже целодневно ангажовање студената. То је један од разлога због чега им је онемогућен чешћи долазак у места из којих потичу, а тиме и посета локалним позориштима, посебно онима у које би се вратили након завршетка студија. У време кад је Кристина Јевтовић, по сопственом признању тек током друге године, постала свесна шта студира у Краљевачком позоришту је почела припрема представе „Гнев божји“ што је била прилика за присуство неким од првих проба. У рано јутро трећег дана новембра 2010. године разорни земљотрес је пробудио све становнике Краљева, а тек кад се разданило била су видљива значајна оштећења на згради позоришта због којих је надлежна комисија врло брзо забранила њено коришћење. Био је то увод у нови фазу рада ове установе и честа гостовања од којих су она на територји Војводине била добра прилика да по коју представу виде и студенти новосадске академија. Све то је, каже Кристина, утицало да се одржи континуитет са у будућности потенцијалном матичном кућом. Радионица канадског професора глуме Мајкла Дивајна на Гочу прилика је за стицање нових сазнања о позоришту какво може бити присутно свуда, не само у затвореној дворани. Искористило ју је једанаест младих студената глуме међу којима и они на којима треба да се заснива будућност Краљевачког позоришта. Једанаест дана рада у оквиру амбијенталног театра, пре подне радионице а припреме за перформанс у поподневним часовима, прилика су за стицање нових искустава и извођење представе на отвореном простору у природи. Жеља за сталним усавршавањем, после основних у класи Љубослава Мајере, само је увод у мастер студије под будним оком Хариса Пашовића. Како ангажман у само две представе у Новом Саду није био довољан да обезбеди и минималне услове за живот у овом граду логичним се сматра повра-

МАГАЗИН

16.7.2017.

М

72

так у Краљево у ишчекивању шансе какву може да пружи локално позориште. Сплет бројних околности, или нешто друго, допринео је да после радионице у Краљевачком позоришту редитељ Радослав Миленковић потражи најбоље тумаче улога у представу коју је планирао да постави на ову сцену. Избор је пао на „Аудицију“, а као благо разочарање деловала одлука редитеља да предност у подели улога препусти другим глумицама, Лидији Цветић, Милени Јовашевић или Светлани Миленковић. Случај је хтео да у исто време, преко посредника у Београду, буде организован кастинг за избор глумаца дечје представе према једној епизоди цртаног филма заједничким ангажовањем Артман продукције и Би-Би-Си-ја. Поверење које јој је том приликом указано добро је амортизовало лагано разочарање због неуспеха у Краљеву, а прилика да уз добар ангажман обиђе Уједињене Арапске Емирате додатно је појачала утисак да се оваква прилика не пропушта. Никада није обелодањено зашто је одбачена идеја о реализацији „Аудиције“, али је међу ансамблом са довољном дозом оптимизма примљена најава припрема представе „Кокошка“ по тексту Николаја Кољаде у режији Радослава Миленковића. Задовољство младе глумице којој је поверена улога Ноне додатно је појачано у тренутку сазнања да ће јој у првој професионалној улози на домаћој сцени, поред реномираног редитеља, партнер бити Милош Самолов.

- Са Харисом Пашовићем и колегама са класе у Сарајеву сам већ радила спектакл „Столеће мира након столећа ратова“ у продукцији Босне, Турске и Француске а под покровитељством Европске уније. Поред тога, четири године сам путовала по великим шопинг моловима и изводила представу за арапску децу док њихови родитељи купују. Представа је рађена по лиценци па је све морало да буде беспрекорно, посебно костими са маскама које су радили Британци. Иако је током прве две године дефинисане уговором требало да идемо једном месечно, дванаест представа смо извели у другим интервалима уз премијерно извођење у Ба-

хреину у оквиру трка Формуле један. Боравак тамо био је прилика за сусрет са потпуно новим светом, другом културом и религијом, и упознавање ствари које раније нисам видела. Уз аниматоре који су са децом играли игрице нас петоро глумаца из Србије је ангажовано због повољних финансијских услова за износе какве нисмо могли да зарадимо овде – прича Кристина. Сваки почетак у новој средини пред младог човека ставља дилему како ће бити прихваћен. Додатно је појачавају различите приче као основ за појаву додатног неповерења што се у случају Кристине Јевтовић показало непотребним, понајвише због уверења да исправан однос према свакоме од колега ствара добру основу да буде узвраћен на исти начин. Значајним за стварање позитивне климе сматра се и понашање старијих који су показали спремност да помогну у доказивању онога за шта се четири године припремала на факултету. Колико је утисак првог професионалног ангажмана био повољан потврђује већ следећа улога Дороти у представи „Чаробњак из Оза“. Задовољство је још веће кад се зна да је реализована са ансамблом у коме преовлађују млађи глумци, Светлана Миленковић, Стефан Миликић и Владимир Јовановић који су, са старијим колегама, допринели да представа буде проглашена најбољом на фестивалу представа за децу „Мали Јоаким“ у Шапцу, а то су у Зајечару потврдили публика и дечји жири. Једна за другом ређају се улоге у представама „Ивица и Марица“, „Ручни рад“ и коначно „Плеј Андрић“ коју је на сцену поставила годину дана старија Миа Кнежевић. Толико значајних улога на почетку каријере привилегија је малог броја глумаца, неки би рекли само најбољих. На то је одлучујуће утицала чињеница о довољном разумевању водећих људи локалног позоришта који перспективу ове установе виде у млађим кадровима. То је и повод да им се, кад то дозвољавају услови, омогући запослење, бар на одређено време. Уз Милену Јовашевић ту привилегију је имала и Кристина Јевтовић која по истеку два термина у трајању

73

МАГАЗИН

16.7.2017.

нешто дужем од годину дана тренутно наступа у више представа према посебном уговору са позориштем. Краткотрајно професионално искуство довољно је за став да се култура у Србији слабо котира на лествици области у које се улажу знатнија финансијска средства, понајвише због недовољног интересовања доносиоца одлука о трошењу буџетских средстава. Оно потврђује да у локалним оквирима постоји интересовање за ангажовање младих глумаца, а најбоља потврда су позиви на кастинге кад год се за то укаже прилика. У ситуацији кад зарада зависи од броја улога схватљива је тежња свих који су се определили за овај посао да учествују у што већем броју представа. Она се често везује и за активности које не би увек могле да служе на част, по који пут и сујету као саставни део посла. Код млађих глумаца преовладава уверење да за такво понашање нема превише оправдања првенствено због чињенице да припадници различитих генерација једни другима не могу да буду конкуренција. Први утисак указује да је нема ни међу млађима који

74

су успели да створе пријатну, и за рад здраву, атмосферу каквом се не могу похвалити сва позоришта. Разлог лежи у ставу да и поред сличних година свако носи посебан карактер што редитељима даје довољно могућности за избор онога ко највише одговара одређеној улози, макар се глумцу учинила неодговарајућом. На почетку каријере преовлада уверење да не треба одбијати ни такве, понајвише због стицања искуства из кога произилази став о односу према њима током даљег тока каријере. Глумачки посао се од многих других разликује и по томе што дозвољава паралелни рад у неколико позоришта. Прилика за контакте са редитељима из других средина су фестивали што је омогућило младом глумцу из Ваљева да добије улогу у Краљевачком позоришту, а глумцу из Краљева ангажман у Пироту.

Погледи свих, неки јаснији а неки потајно, усмерени су према великим центрима, посебно према Београду.

- Лагала бих кад бих рекла да не волим да радим тамо. Радо бих ишла и пробала јер је свака нова шанса и ново искуство, а иако је Београд центар позоришних дешавања и у свом граду можете да се бавите овим послом. Могла сма да седим у Београду, радим у неком кафићу или бутику, и чекам да ми падне звезда с неба, али мислим да је паметно што сам одлучила да се вратим и овде печем занат јер би пауза била страшна. Потребно је да се константно ради и учи, јер глумац мора да учи док је жив и не сме да стане. Посебно је питање је да ли ћу радити следеће или за десет година, али верујем да се сваки рад дебело исплати. Због тога и мимо проба вежбам глас и

јачам кондицију уверена да се рад на себи сигурно исплати. Бављење уметношћу је дивно, јер то оплемењује. Глумац ради оно што обичан човек у животу можда не би имао храбрости да уради, а кад види да је то неко други урадио можда се одважи да уради и сам. Зато се и бавим глумом, јер мислим да неки начин можемо људима да отворимо очи, да укажемо шта је добро а шта није и мислим да је то сврха посла којим се многи баве из неких других разлога, да би били популарни или на насловним странама – каже Кристина. Одлучујући фактор при креирању репертоара је, поред финансијских средстава, и састав позоришног ансамбла. Оба у значајној мери појачавају уверење да је у Краљевачком позоришту прилично разноврстан. Оваквом утиску

75

76

МАГАЗИН 16.7.2017.

доприноси потврда да га чине колико комедије толико и остварења која се сматрају драмским, али и представе намењене деци. Њима се посвећује посебна пажња понајвише због уверења да адекватан однос према позоришту треба стварати од најранијег детињства и кроз процес одрастања формирати публику. У периоду атрактивне понуде на различитим нивоима публици се нуде представе на које се долази са довољном количином предзнања, али и лаке комедије намењене искључиво забави. Иако се свакоме појединачно пружа прилика да изабере шта му највише одговра приметно је да је сала, ако се изузму деца, пуна једино у тренуцима кад се добију бесплатне улазнице. Задовољство због потврде да је последњих година приметно присуство истих и добро профилисаних посетилаца унеколико умањује утисак да припадници млађе генерације ређе долазе у позориште. Иако број посетилаца варира код глумаца преовладава став о истом односу без обзира да ли се у сали налази један или сто њих. Најбољом потврдом задовољства по правилу се потврђује аплауз који додатно стимулативно делује на учеснике у представи, посебно у ситуацијама кад је

и при само двадесетак присутних јачи него у случајевима пуне сале. Од кад су се глумци профилисали као професија присутни су проблеми, најчешће финансијске природе која по који пут угрожава и задовољење основних животних потреба. Зато је сваки од појединаца тражио начин за додатним ангажовањем, а Кристина у школи глуме за најмлађе под називом Групица Групица.

- Дошла сам са академије, нема посла а волим децу и да радим са њима, па зашто не бих пробала. Била сам уплашена јер немам искуства, па сам се определила за млађе узраста од седам до дванаест година. На академији сам од прве године водила дневнике, па им то што сам записивала преносим прилагођено њиховом узрасту. Деца су иста већ три године, радимо врло успешно, а планирамо да током четврте заокружимо процес. Била сам на доста радионица, фестивала и гостовања на којима се науче разне ствари. Знање увек надограђујем, па сам имала шта да им пренесем, а све радимо кроз игру, и дикцију и покрет. Децу треба научити да маштају, да верују у себе, јер како растемо све се више затварамо и заборављамо ствари које смо много слободније радили када смо би-

ли деца. Зато учимо како треба да чувамо индивиудалност и да их страхови не ограничавају у изражавању креативности – каже Кристина. Да интересовање за овај вид рада постоји потврђује неколико различитих школа глуме у граду, а сем искустава они који их воде размењују и децу, како због потреба за реализацијом одређеног пројекта тако и других разлога. Као најмлађа у овом послу Кристина се не устручава да затражи савет од старијих и искуснијих колега уз потајну наду да би њима могла да пренесе по које од својих искустава. Значајна тема која окупира највећи број припадника сличних генерација је незадовољство. Кристина спада у групу оних других мада би, кад је зарада у питању, ситуација могла да им се придружи. У таквим околностима нема превише простора за размишљање о томе да би ситуација могла бити значајније погоршана. Као доказани оптимиста наша саговорница потврђује уверење о довољном степену способности да сама зарађује за живот, макар и у неком другом послу. Да до њега не би дошло траје потрага за пригодним текстовима и реализација пројеката у приватним продукцијама како би се надоместио недостатак посла. Т. Радовановић

77

Пред шесту Штрапаријаду у Цветкама

СВЕ СПРЕМНО

МАГАЗИН

16.7.2017.

- Тридесет пари коња у три тежинске категорије надметаће се у извлачењу трупаца. - Трупац три тоне, пар коња скоро две. - Са коњима од четрнаесте године. - Водитељ са Романије, музика из Новог Сада, а сниматељи из Мркоњић града. - Очекује се више од хиљаду и по гледалаца. - Гидран и Јадран шампиони. - Формирано удружење љубитеља коња „Штрапари“

78

ЗА СПЕКТАКЛ

79

80

Гордан Протић

МАГАЗИН 16.7.2017.

о пре неколико година тешко је било наћи икога у овом крају земље ко би са сигурношћу могао да потврди шта је штрапаријада, a oд кад је 2010. године у Цветкама одржана прва манифестација овог типа све је више оних који у том термину препознају такмичење коња у повлачењу трупаца. Главним кривцем за ово сматра се Гордан Протић из Цветака који ове године шести пут организује манифестацију која из године у годину привлачи све већи број посетилаца, по многима знатно више него бројне друге за које се из градског буџета издвајају позамашна финансијска средства. Није без значаја ни податак да велики број заљубљеника у ову врсту животиња долази са широког простора Србије, али и околних земаља. У породици Протића љубав према коњима присутна је деценијама уназад, код Гордана од кад зна за себе понајвише захваљујући деди Михајлу, његовом брату Душку и бројним другим мештанима који су од памтивека држали по којег коња, неки због потребе да их користе у свакодневним пословима a други више због љубави према овој врсти животиња. У време кад је код Гордана почело да се учвршћује ово осећање у Цветкама и околним селима за рад су коришћени претежно волови, а коњи као јахаћи или да у посебно свечаним приликама повуку фијакер или чезу. Док још није било трактора одређен број власника користио их је за рабаџијање и превлачење различитих врста терета, не ретко за шумске послове где друга врста транспорта због конфигурације терена није ни била могућа. У време кад у породици још није била довољно развијена потреба за држањем коња погледи момчића који је тек закорачио у тинејџерско доба били су усмерени према шталама стрица Хранислава и комшије Жарка Вранића, а потреба да се придружи оваквима кулминирала је након навршене четрнаесте године кад је и постао власник једног. Бећар је био типично радни, шумски коњ у поодмаклим годинама па куповина није захтевала улагање претерано великих средстава. У Цветке

Д

је стигао из Котраже код Гуче и завршавао основне послове у домаћинству у очекивању парњака са којим би могао да буде ангажован и на компликованијим. Кад је такав после скоро две године стигао из Александровца срећи није било краја све до времена кад је, због одласка у војску, Гордан био принуђен да се одрекне једног од њих. Повратак у родно село означава почетак новог периода у животу у коме значајну улогу имају коњи. Они који прате стање у овој области добро знају да најбољи стижу са простора Босне и Херцеговине према којој се упутио Гордан у потрази за бољим расним коњима каквим су се показали Соко и Вранац који су у Цветке стигли из Горажда.

- У то време сам се више бавио извлачењем дрва из шума са падина Котленика и њиховим превозом до Краљева. Нисам имао трактор, а дрва сам половином деведесетих година узимао у државној шуми где су неприступачнији терени. Почео сам да сарађујем са Шумском управом Крагујевац која је користила машине за извлачење трупаца са приступачнијих места. Тамо где нису могле машине долазио сам ја са коњима, а за узврат добијао одређену количину дрва. Иако у мањем обиму и у скорије време ме ангажују по који пут за извлачење са неприступачних места на којима остане мања количина дрвета – каже Гордан. Повремени одласци на простор Босне и Хецеговине због набавке нових коња спремних да се укључе у рад прилика је за упознавањем са ситуацијом на овим просторима, посебно радом у шуми. Душан Лукић из Дринића код Босанског Петровца имао је пре десетак година и по 25 пари коња ангажованих на шумским пословима пуних шест дана у недељи, а импозантним се чинило сазнање да је једном шумском радилишту у истом тренутку било ангажовано и скоро педесет пари коња. Слободно време било је прилика за хвалисање власника о њиховим могућностима, а једини начин да се потврди колико је ко у праву била је организација такмичења током кога би у подједнаким условима потврдили своје квалитете.

Заказаног дана један по један извлачили су смречев трупац запремине три кубика на стази дугој између осамдесет и сто метара коју је требало прећи за мање од пет минута. Такмичење прве године била је најбоља потврда става да треба наставити и наредне, а покренута лавина се није смирила ни до данашњих дана. Први видео снимци догађаја толико су снажно деловали на Протића, посебно онај из друге године такмичења кад се на једном месту окупило тринаест хиљада посетилаца, да сличну манифестацију организује у свом месту. На просторима Србије одавно нема превише толико јаких коња какви се у окружењу ангажују на тешким шумским радовима. Кад је престала потреба за таквима власници коња околине Краљева и Врњачке Бање ангажвани су на пословима у Македонији и запрегама покривали скоро половину земље. Временом су их потискивали трактори, па се узгој свео на тек по којег за јахање. Од кад је 2010. године одржана први пут цветачка Штрапаријада је доживела бројне промене, а такмичење се свело на надметање три категорије парова, лаких чија укупна тежина не прелази 1.100 килограма, средњих до 1.300 и тешких преко тога. Посета све чешћим надметањима у другим деловима земље потврђује да и у Србији има неколико пари коња чија тежина достиже 1.700 килограма, а у Босни и примерака чија појединачна тежина премашује 900 кила.

- На идеју да организујем Штрапаријаду дошао сам 2010. године после разговора са људима из Лознице и Руме који су пореклом са Кордуна и у којима су та жеља и традиција остала више него код нас. У мају те године слично такмичење одржано је у Руми, а ја сам организовао у августу. Направили смо стазу и оградили простор за публику, а међу 25 учесника из Сјенице, Лознице, Новог Пазара, Руме, Ваљева, Пожеге, Златибора и других крајева било је скоро половина оних који нису ни позвани. Награде за победника у Босни достижу и три хиљаде конвертибилних марака, или хиљаду и по евра, а комшија и ја

81

МАГАЗИН

16.7.2017.

смо за наше такмичење средства издвојили из сопствених извора. Следеће године је на истом месту организована до сада најбоља Штрапаријада, боље смо се припремили, а имали и више спонзора. У тешкој категорији парова победио је Мика Глигорић из Лознице, а најбољи је био и његов самац, док је међу лаком најбољи био пар Мурата Јукића из Сјенице – прича Протић. Све јача конкуренција, и већа разлика у квалитету коња, утицала је наредне године на извесно незадо вољство власника због захтева појединих да се тежина трупца знатно повећа. У лакој категорији она достиже тону и 700 кила, у средњој до две тоне а у најтежој још четири стотине килограма више. Рекорд је достигнут током недавног такмичења на Златибору кад је тежина за 300 кила премашила три тоне, а трупац који би на земљаној било који пар коња могао да помери повлачен је на подлози подасутој ризлом.

82

У време кад је Гордан имао најбоље коње, нешто због помањкања средстава а нешто и других разлога, Штрапаријада није ни одржана па није ни било прилике да се провери њихова вредност. Гидран и Јадран су још као ждребад стигли у Србију из Посушја у Херцеговини, а већ први поглед на њих био је довољан за жељу да што пре стигну у Цветке за шта је требало издвојити пуни пет и по хиљада евра. Да је инвестиција била оправдана потврдило је већ прво такмичење у Руми на коме су, у конкуренцији седам парова, убедљиво освојили прво место. Успех међу љубитељима коња није прошао незапажено што на најбољи начин потврђује понуда да пар буде купљен за двоструко већи износ од оног који је за њих плаћен. Иако се десни коњ запреге Јадран показао као јачи од парњака то више никада није показао на такмичењу, Гордан верује и због бурног навијања посетилаца које се на њега одражавало негативно. Због тога је у

власништву остао само Гидран који је до сада у Цветке донео велики број пехара и диплома са различитих такмичења. Да се добар глас далеко чује потврђује позив за такмичења ван земље, а последње у Хрватској изостало је само због високих температура овог лета и опасности да се то, током дугог пута не одрази на коње, али и компликованих административних процедура приликом преласка државне границе. Зато је акценат стављен на овогодишњу Штрапаријаду у Цветкама на којој се очекује учешће такмичара из Зрењанина, Руме, Жарковаца, Лознице, околине Ваљева, Златибора, Сјенице, Пожеге, Лучана и других места. Учешће је због повреде коња у последњем тренутку отказао апсолутни шампион Босне и Херцеговине Милорад Стојано вић Дис.

- У Жарковцу живе људи са Кордуна, а да није било њиховог инсистирања питање је да ли бих организовао

овогодишње надметање због којег немам мира последњих десет дана, јер је првенствено потребно прво обезбедити парцелу на добром месту са одговарајућом струјом и водом. Чувени угоститељ Ацо Поп из Чачка, можда најјачи у Србији, долази као и сваке године као и музичари из Новог Сада који су на Штрапаријади присутни од почетка. Незаобилазни су водитељ са Романије и Студио „Делта“ из Мркоњић града који ће снимити све што се буде дешавало – објашњава Протић и подсећа да је ове године основао удружење љубитеља коња под називом „Штрапари“. Штрапари су на простору Босанске Крајине, око Босанског Петровца са подручја Грмеча, Клековаче и Оштреља, људи који са коњима раде у шуми, а по њима је име добила и манифестација за коју се до само пре неколико година у овим крајевима није ни знало. Право учешћа у надметању заказаном за наредну суботу стиче сваки власник који за пар коња уплати котизацију

од четири хиљаде динара. Очекује се учешће тридесетак такмичара а ова, и средства од улазница по цени од две стотине динара, треба да покрију трошкове награда, ручка за учеснике и госте, као и друге који се везују за организацију овакве манифестације. Организатори очекују долазак најмање хиљаду и пет стотина посетилаца којима се пружа прилика да присуствују јединственом догађају. Уместо досада шње четири категорије, по две за самце и парове, од ове године се надметање врши у три, све за парове коња чије мерење почиње већ од девет сати. Први ће покушати што даље и брже да извуку тешки трупац већ два сата касније, а следећи по сатници која буде установљена на основу броја пријављених такмичара. На мегдан ће у суботу изаћи и три Горданова коња, Гидран у лакој категорији у пару са сличним по тежини власника из Чачка, а укрштени хрватски хладнокрвљаши и босански посавци Ја-

дран и Путаљ у средњој. Тек повремено ангажовање на пословима у шуми није довољно за стицање довољне количине кондиције и одмеравање снага са коњима који раде сваки дан. Због тога је неопходно да се, колико то услови дозвољавају, прибегне што чешћим тренинзима а колико је у томе успешан Гордан Протић на најбољи начин потврђује пласман на недавно организованом златиборском такмичењу. Неуспех у средњој категори компензиран је другим местом у тешкој извојеваним у пару са коњем Сима Симића из Ваљева. Успех се чини значајнијим кад се зна да се два коња пре тога нису ни видели, а камоли заједно учествовали на такмичењима. До шесте по реду Штрапаријаде остало је само неколико дана. Организатори очекују велики број такмичара и гостију и са зебњом гледају према небу у нади да време неће покварити ову јединствену манифестацију. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 16.7.2017.

Изложба Божидара Плазинића у Народном музеју

- Једну линију експресије Божидара Плазинића представља стално структуралистичко понирање у материју, због чега се сматра уметником који веома добро и зналачки осећа поетички потенцијал сваког материјала, па нема импровизације јер је посебно важно да сваки материјал искаже у суштинском смислу, како зрачи и какав је.

- У његовим делима су архетипови крста, меандра, троугла, круга, спирале и слично којима, коришћењем материјала злата, гарежи, паљевине, тражи сазвучје које ће да произведе најјачу експресију. - Бити уметник значи бити дужник традицији, будућности, друштву. - Уметник скоро да нема право на своје дело оног тренутка када га заврши

Фото: М. Радовановић

ПРИЧЕ О ВАТРИ

85

16.7.2017.

МАГАЗИН

86

ео простор галерије краљевачког Народног музеја једва да је био довољан да Божидар Плазинић, као уметник који је одавно прерастао границе локалне средине и постао нека врста националног, исприча својеврсну причу о ватри. Да је за њега уметност домен сродан ватри, а бивствовање у уметности бивствовање у посебном виртуелном ватреном разуму у коме ништа није тако природно као симбиоза уметника и ватре, потврђује и Драган Јовановић Данилов и подсећа да слика која не прође кроз жестоку ватрену ферментацију, нема разлога да постоји на овом свету. Зато Плазинићеве „Приче о ватри“ и види као надвалоризацију унутрашњег пламена, као благовештење ватре и део једног иманентно медитеранског гносиса. А једино унутрашња ружа пламена може разумети комплексност медитеранског

Ц

идентитета, јер ватра срца поверава оно што разум не зна. Отварајући изложбу коју је припремио, музејски саветник Љубиша Симовић указује на чињеницу да ће свакоме ко се, макар и након пола века, буде бавио биографијом овог уметника бити немогуће да обухвати све што Плазинић чини као културни посленик. То је у првом реду енергија као редак божји дар који поседује, а огледа се у низу значајних пројеката реализованих током изузетно богате уметничке каријере. Без обзира на то што се његова енергија расипа на разне стране не расипа се толико да је не остане довољно да буде изузетан креативан уметник који оставља препознатљив траг на једном од запажених места у антологији српске уметности. Плазинић је почео најозбиљније и најкреативније да се бави уметношћу

осамдесетих и деведесетих година прошлог века, у време када су се на домаћој ликовној сцени често помињали неоенформел, неоекспресионизам и неке појаве које, по Симовићу, тешко могу да опстану у таквим кованицама јер на овим просторима никада није било енформела. Пре би се могло рећи да је у изобиљу било француског утицаја који је, по некима, личио на енформел из простог разлога што је српски, балкански и византијски простор такав да се филозофија енформела никада није могла ни развити. У време док је стасавао у озбиљног и великог уметника Плазинић је имао прилику да се наслања на линију структурализма и истраживања материје, али никад није изостављао естетику и лепо у свом делу. Није то чинио ни кад се бавио ватром, горењем, уништавањем материјала и разарањем кроз које је градио нову форму и струк

туру. Једну линију његове експресије представља стално структуралистичко понирање у материју, због чега се сматра уметником који веома добро и зналачки осећа поетички потенцијал сваког материјала, па нема импровизације, јер је посебно важно да сваки материјал искаже у суштинском смислу, како зрачи и какав је.

- Друга линија која исто тако прати Божу Плазинића је ослонац на оно што зовемо византијском традицијом на овом простору. Није могао ни он да побегне од тога, нити је желео да бежи, јер сви ми знамо колико је Византија оставила трагова у сваком смислу наше цивилизације, а посебно у смислу уметности и културе. Из тог разлога тај симболички слој у Божиним радовима јесте стравично важан. Божа барата симболима и архетиповима и код њега не постоји апсолутно никакво

87

16.7.2017.

МАГАЗИН

88

узмицање од тог слоја. Уз истраживање структуре ту ће увек бити арехтипови крста, меандра, троугла, круга, спирале и слично, и управо у тој линији он, коришћењем материјала злата, гарежи, паљевине, тражи некакво сазвучје, сагласје које ће да произведе најјачу експресију у тим делима. На први поглед то делује готово невероватно а на други, кад се уђе мало дубље у његове радове, види се да је то једно фантастично сазвучје, хармонија структуре и симбола који зраче из његових радова. То су они елементи који су можда и најбитнији у Божиним радовима. Божа је неко ко ствара у време постмодерне. Он је уметник постмодерне управо из тог разлога што неке невероватне, неспојиве ствари на један диван

еклектички начин сабраја и ствара једно ново дело, али дело које је на неки начин препознатљиво искључиво ако добро познајемо традицију, историју, прошлост, некакву филозофску основу са које се овде на овим просторима ствара – каже Симовић. Плазинићева веза са Краљевом датира из периода кад је, још као деветнаестогодишњак, у Заводу за заштиту споменика културе радио са археолозима и исцртавао оно што ископавају. Тај период у животу сматра посебно важним због чињенице да је одлучујуће утицао на стварање става према улози и одговорности уметника, посебно односу етике и естетике.

- Ја сам то запамтио занавек и никада нисам одступио од тог стожера за који сам се држао. Рано сам дошао у

контакт са православним и византијским наслеђем, а као немиран дух нисам се помирио само са тим да радим конзервацију него и да нешто о тој естетици сазнам, па сам био врло почаствован када сам, преко Пурише Ђорђевића, од Тарковског добио шапирографско издање „Византијска естетика“ која је десет година касније изашла код нас. Моја уметност јесте везана за структуру те естетике, али нисам ишао ка томе што ми препознајемо као естетику Византије. Мене је интересовало нешто дубље од тога а то је однос материје и духа, пуног и празног, светлог и тамног. Ти дуалитети са којима се свакодневно као људи, не само хришћани, увек сусрећемо и та дилема никад не пролази ни једног човека ако иоле зна да мисли и да ствара.

Оно што је врло важно то је да уметник није један човек, да је уметник једна исповест, једна реакција човека кроз кога зрачи дух колективитета, дух народа. И то је једна велика обавеза коју сваки уметник има, јер бити уметник значи бити само дужник, дужник традицији, дужник будућности, дужник друштву. Уметник скоро да нема право на своје дело оног тренутка када га заврши. Оног тренутка када заврши оно припада свима осталима, њему нипошто. То одлази да живи у свету онако као га свет буде примио и на који начин га прима – каже Плазинић. Од прве у Дому културе у Какњу 1975. године иза Плазинића је, пре ове, тридесет самосталних изложби и 597 колективних у земљи и иностранству, Чачку, Нишу, Сарајеву, Софији, Сомбо-

ру, Вликом Трнову, Вићенци, Кремони, Катанији, Паризу, Кјоту, Сапору, Токију, Базелу... Велики број дела нашао је место у музејским колекцијама широм света, а за стваралаштво је добио 32 награде међу којима се најзначајнијим чине Медаља за сликарство на 18. међународном салону у Паризу 1987, Откупна награда Југословенске академије знаности и уметности у Загребу исте године, Награда за сликарство на 38. Октобарском салону у Београду десет година касније, Златна медаља на 10. Пролећном аналу у Чачку 2001,Прва награда за проширене медије на међународном бијеналу минијатуре у Горњем Милановцу пре пет година и Октобарска награда града Чачка за ликовну уметност 1993. Поред великог броја самосталних и

групних изложби у земљи и иностранству, Плазинић је био уметнички директор и оснивач прве еколошке колоније у овом делу Европе „Уметност и папир“, као и „Библиотека отворена књига Балкана“. Водио је колонију цртежа у Зрењанину, а више од две деценије је и члан уметничког Савета и селектор „Милешевске колоније“ у Пријепољу. У току 2016. године, као први уметник ван престонице, именован је за председника Управног одбора Октобарског салона, на којем је до тада излагао десетак пута. Међу значајним пројектима је и „Дијалог“, рад са маргиналним групама који превазилази оквире и домене уметничког и залази у неке друге друштвене сфере. Т. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 16.7.2017.

91

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

16.7.2017.

Грозан ја 3

92

Трећу недељу заредом на репертоару биоскопа је деведесетоминутна синхронизована анимирана авантура са елементима комедије у 2Д формату „Грозан ја 3“. Илуминejшн, који је публици 2013. и 2015. године донео највеће анимиране хитове, „Малце“ и „Грозан ја 2“, наставља авантуре Груа, Луси, њихових ћеркица Марго, Едит и Агнес и Малаца у филму „Грозан ја 3“. Гру и његова нова супруга Луси имају проблема с најновијим зликовцем који прети човечанству. Он је бивша дечја телевизијска звезда осамдесетих по имену Балтазар Брт. У декади кад је изненада отпуштен, и опседнут осветом, будући да га нису успели довести пред лице правде нова шефица Лиге против зликоваца отпушта Груа и Луси. Малци се надају да ће Гру искористити прилику како би се вратио у свет криминала, а када нагласи како се заувек одрекао тог света одлазе без њега под вођством Мела. Након отказа Гру осећа потпуни неуспех и покушава да смисли шта даље, а кад се учини да је дотакао дно појављује се странац који га обавештава о смрти непознатог оца и потврђује да има брата близанца Друа који би желео да га упозна. Шокиран новим сазнањима суочава се са мајком која признаје да је родила близанце, али се убрзо после тога развела. Бивши супружници су обећали једно другом да више никада

неће разговарати, а сваки од њих је узео по једно дете. Узбуђен због сазнања да има брата, Гру одводи Луси и девојчице у очеву домовину Фридонију да га упозна и сазнаје да је Дру боља верзија њега у сваком погледу. Док је Гру ћелав, циничан и одскора незапослен, Друа красе прекрасна густа коса и шарм, а наследник је великог богатства и фарме свиња. Гру је преплављен осећајем инфериорности, али му Дру открива тајну жељу да постане злочинац светске класе и признаје да отац није никада веровао у њега, па га није научио ни основним вештинама зликоваца што је повод да тражи братовљеву помоћ и знање како би остварио животни сан. Гру увиђа да ће, ако склопи договор с братом, искористити очеву софистицирану злочиначку опрему како би коначно привео правди неухватљивог Балтазара Брата. Њихов савез ће проћи кроз озбиљна искушења братског ривалитета, а Гру ће увидети како је брат највећи изазов у његовој каријери. Небојша Дугалић, који на фантастичан начин поново дочарава Груа, овај пут оживљава и лик његовог давно изгубљеног брата близанца. Мина Лазаревић се враћа као супер шпијун Луси, док је Жика Миленковић у улози новог главног негативца Балтазара Брета који је одлучан да покори Холивуд…и свакога ко му се нађе на путу. Режија филма, за који су сценарио написали Синко Пол и Кен Дау-

рио, поверене је редитељском пару Пјер Кофин и Кајл Балада, док је синхронизација на српски језик остварена под контролом Николе Булатовића. Гласове осталим анимираним јунацима позајмили су Тања Дамњановић, Марко Марковић, Драган Вујић, Предраг Ејдус, Милица Матејић, Мина Ненадовић, Вук Булатовић, Милена Живановић... Филм се приказује до половине наредне недеље у пројекцијама које почињу у 19 сати.

Планета мајмуна У трећем делу популарне блокбастер франшизе, заједница генетски модификованих мајмуна, коју предводи интелигентна шимпанза Цезар, улази у крвав обрачун са војском људи предвођеном немилосрдним Пуковником. Након незамисливих губитака са којим се суочава заједница мајмуна, Цезар доживљава крах и ослобађа своју мрачну страну, што рађа жељу за борбом која ће осветити његову врсту. Напослетку, неизбежан сусрет Цезара и Пуковника доводи до очекиваног - рата који ће одредити судбину људи, мајмуна и читаве планете.По сопсвеном сценарију, насталом у сарадњи са Марком Бомбеком, филм је режирао Мет Ривс, а главне улоге у акционој авантури спакованој у 140 минута тумаче Енди Серкис, Вуди Харелсон, Стив Зан и Џуди Грир. Филм се приказује до 19. јула, а пројекције почињу у 21 сат.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 16. И 22. ЈУЛА

МАГАЗИН

16.7.2017.

16. јул

94

1054. — Кардинал Хумберт од Силва Кандиде, изасланик папе Лава IX, и цариградски патријарх Михајло су екскомуницирали један другог, што се узима за крајњи чин Великог раскола.

1212. - Битка код Лас Навас де Толоса, једна од најзначајнијих битака реконкисте.

1661. — Први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка.

1790. — Амерички председник Џорџ Вашингтон је потписао Закон о резиденцији, одобравши место дуж реке Потомак за будући главни град САД, што ће касније постати Вашингтон.

1861. — Основано је Српско народно позориште у Новом Саду.

1867. — Жозеф Моније, француски врлтар, патентирао је у Паризу армирани бетон.

1917. — Спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу.

1925. — У Багдаду је почело заседање првог изабраног парламента Ирака.

1935. — Постављен први паркинг мерач на свету у Оклахома Ситију.

1945. — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе.

1950. — На стадиону Маракана у Рио де Жанеиро фудбалска екипа Уругваја у финалу светског првенства победила екипу Бразила резултатом 2:1.

1951. — Белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена.

1965. — Отворен је 11,6 километара дуг тунел испод Монблана који је

повезао Италију и Француску.

1969. — Аполо 11, амерички свемирски брод, лансиран је из Кејп Канаварела у историјску мисију ка Месецу.

1976. — Бивша португалска колонија Источни Тимор анектирана од стране Индонезије, чиме је постао индонежанска 27. покрајина.

1979. — Садам Хусеин је постао председник Ирака.

1990. — У земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи.

1994. — Делови комете ШумејкерЛиви 9 су почели да ударају у планету Јупитер, а први фрагмент је изазвао ватрену лопту чија је температура достизала око 24.000 К.

1998. — Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента.

2001. — Хуан Антонио Самаран, председник Међународног олимпијског комитета од 1980. године, пензионисан а затим именован за почасног председника МОК. Наследио га је Жак Рог, белгијски хирург. Кинески и руски председници Ђанг Цемин и Владимир Путин потписали пријатељски пакт којим су постављени принципи партнерства две земље у функцији заштите својих интереса.

2003. — Војним ударом је свргнута влада афричке острвске државе Сао Томе и Принсипе. То се догодило док је председник Фрадике де Менезес био у приватној посети у Нигерији.

17. јул 1440. — Пољски краљ Владислав III Јагелонац крунисан за краља Угарске као Владислав I у Стоном Београду.

1453. — У бици код Кастијона

Французи победили Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата.

1890. — Сесил Роудз је постао премијер колоније Рт добре наде у Јужној Африци.

1917. — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-КобургГота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата.

1918. — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу.

1936. — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат.

1945. — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе.

1955. — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд.

1969. — У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти.

1973. — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Мохамед Дауд Кан.

1975. — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летјелица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски.

1979. — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.

1981. — Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута.

1981. — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у

Канзас Ситију.

1984. — Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице.

1994. — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу.

1996. — Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома Кенеди. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.

1998. — Посмртни остаци руског цара Николаја II Александровича и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин. Цунами изазван снажним земљотресом на дну Пацифика однело је шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи. На конференцији ОУН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља.

2000. — Башар ел Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафиз ел Асад, који је умро 10. јуна.

2001. — На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата. Након завршетка сукоба на Косову и Метохији и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали

95

4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано.

2014. — Малезијски путнички авион Боинг 777, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, оборен је ракетом изнад Донбаса, при чему је погинуло је свих 298 путника и чланови посаде.

МАГАЗИН

16.7.2017.

18. јул

96

1290. — Краљ Едвард I је протерао Јевреје из Енглеске.

1536. — Енглески краљ Хенри VIII издејствовао од парламента доношење одлуке о непризнању папске власти. Тиме се утро пут ка стварању независне протестантске Англиканске цркве.

1870. — На Првом ватиканском концилу проглашена је догма о папиној непогрешивости (инфалибилитет) о питању вере и морала свих верника.

1870. — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. Победио је Адолф Андерсен.

1877. — Почео шаховски турнир „Франкфурт 1887.“, Немачка.

1925. — Адолф Хитлер, будући нацистички лирдер Немачке објавио је први том свог личног манифеста Мајн Кампф.

1942. — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари. у Босанској Крајини. Многа села су била спаљена, а око 50.000 људи одведено је у логоре.

1942. — Сједињене Америчке Државе су објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији у Другом светском рату.

1971. — Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати.

1972. — Власти Египта су затражиле од власти Совјетског Савеза да повуку свих 20.000 војних саветника, при чему су оптужиле совјетске власти да нису послале обећано оружје.

1976. — Нађа Команечи је постала

први гимнастичар у историји Олимпијских игара која је добила маскималну просечну оцену 10 на Олимпијским играма 1976.

1991. — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније, пошто је Словенија 25. јуна прогласила самосталност.

1992. — Ратни бротови НАТО пакта упловили су у Јадранско море ради контроле спровођења санкција Савета безбедности Уједињених нација. Ово је била прва таква операција у Европи после Другог светског рата.

1994. — У Буенос Ајреса, главног града Аргентине, у експлозији подметнуте бомбе у центру јеврејске заједнице погинуло је 96 људи.

1995. — Након дугог периода мировања, вулкан Суфријер је започео еруцију која је нанела велике штете острву Монтсерат.

2000. — Индонежанска војска признала је учешће неких својих трупа на муслиманској страни у дуготрајном хришћанско-муслиманском рату на острвима Малуку.

2001. — Скупштина Србије усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којимсе Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а Србије трансформише у самосталну Безбедносно-информативну агенцију (БИА).

2003. — Здравко Муцић, босански Хрват, пуштен је из затвора Хашког трибунала после одслужења седам година од деветогодишње казне на коју осуђен за злочине над Србима у логору Челебићи код Коњица у Босни и Херцеговини.

19. јул 64. — Изгорело две трећине Рима у пожару, а цар Нерон је оптужио хришћане да су подметнули пожар, чиме је себи дао изговор да их прогна из Рима.

711. — Омејадске снаге предвођене Тариком ибн Зијадом су победили у бици код Гвадалете Визиготе предвођене краљем Родериком.

1333. – Едвард III је поразио у бици код Хелидон Хила Арчибалда Дагласа у последњем рату за независност Шкотске.

1545. — Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија VIII, потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи.

1553. — Мери Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Крвава Мери и Католкиња Мери. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској.

1864. — Победом у Трећој бици за Нанкинг кинеска династија Ћинг је угушила Тајпиншки устанак.

1870. — Француски цар Наполеон III објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република.

1877. — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор.

1883. — На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча.

1900. — Отворена је париска подземна железница (метро).

1936. — Отпочела је социјална револуција у Шпанији, коју је у дело спроводила анархо-синдикалистичка Национална Конфедерација Рада - ЦНТ 1937. — У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната („крвава литија“) који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу.

1941. — Британски премијер Винстон Черчил почео је кампању под називом „В за победу“ (V for Victory) у Другом светском рату.

1943. — У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима.

1956. — Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер,

потписали су Брионску декларацију о заједничкј противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља.

1974. — Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније.

1980. — У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан.

1985. — Услед бујице блата изазване рушењем насипа у долини Става у Италији погинуло је 268 особа.

1989. — Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војћеха Јарузелског за председника Пољске.

1994. — Народна скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је пооштравањем међународних санкција, а у Босни је настављен рат.

1996. — На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције.

1997. — Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској.

2000. — Русија је представила светском тржишту ново противтенковско оружје монтирано на приколици кроскантри мотоцикла.

2001. — Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен је на четири године затвора за кривоклетство и злоупотребу правде.

20. јул 1654. — Потписан англо-португалски споразум којим су почели дугогодишњи савезнички односи Енглеске и Португалије.

1866. — Аустријска флота под командом Вилхелма фон Тегетофа је пот-

пуно разорила италијанску флоту код острва Вис.

1917. — Потписана Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију потписали премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић.

1944. — Немачки пуковник Клаус Шенк гроф фон Штауфенберг, извршио атентат на нацистичког лидера Адолфа Хитлера подметањем бомбе под његов сто у бункеру „Вучја јама“ код Берлина. Хитлер лакше повређен, а завереници погубљени.

1954. — У Женеви склопљен споразум о примирју у Индокини, којим је завршен Први индокинески рат против француске колонијалне управе у том делу света.

1969. — Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец. Армстронг на Месецу био два сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод „Аполо 11“.

1974. — Турске снаге извршиле инвазију на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији.

1976. — Америчка сонда Викинг 1 спустила се на Марс после 11 месеци лета и почела да шаље на Земљу јасне снимке те планете.

1982. — У експлозијама бомби које су поставили припадници Ирске републиканске армије у Хајд парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло 10 британских војника.

1988. — Јужноафричка Република, Ангола и Куба прихватиле споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке, данашње Намибије.

1994. — Шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао у посету Јордану као највиши израелски функционер који је до тада посетио Јордан.

1996. — Побуњеници из племена Хуту напали избеглички логор супарничког племена Тутси у Бурундију и побили око 320 особа, махом жена и деце.

2000. — После девет дана преговора завршен блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за ви-

97

шедецинијски сукоб није нађено, а сукоби Израела и Палестинаца настављени. Корзикански националисти прихватили, после преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва. Тиме окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти.

2001. — После 20 година паузе из Багдада кренуо први путнички воз ка Турској, који је наредног дана стигао у Газиантеп. Немачки лидери полагањем венаца званично одали пошту официрима за атентат на Адолфа Хитлера пре 57 година. Карло Ђулијани, италијански активиста и анархиста је убијен током демонстрација против Групе 8 у Ђенови 2001. године од стране италијанских карабинијера.

2011. — Ухапшен Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине.

МАГАЗИН

16.7.2017.

21. јул

98

230. — Папа Понтијан је наследио Урбана I као 18. папа.

285. — Диоклецијан је именовао Максимијана за цезара и свог савладара.

365. — Критски земљотрес је изазвао цунами који је разорио Александрију.

976. — Основана аустријска кнежевска лоза Бабенберга која је владала Аустријом до 1246. Њихов породични архив постао основни фонд данашњег Државног архива у Бечу.

1242. — Луј IX је у бици код Тајбура окончао побуну својих вазала Хенрија III и Хјуа X Лизињана.

1403. — У бици код Шрузберија краљ Хенри IV је победио побуњенике.

1542. — Папа Павле III формирао инквизицију, конгрегацију кардинала са овлашћењима да прогоне јеретике, како би појачао борбу против протестантизма.

1542. — Прво искрцавање француских војника на обалу острва Вајт током француске инвазије острва Вајт.

1542. — У бици код Јемгума током Осамдесетогодишњег рата Фернандо Алварез де Толедо је победио Луја од Насауа.

1718. — Закључен је Пожаревачки мир којим су окончани Аустријско-турски рат и Турско-млетачки рат.

1773. — Папа Климент XIV издао папску булу „Dominus ac Redemptor“ којом је распустио језуитски ред.

1774. — Русија и Турска су склопиле Кучуккаинарџијски мир којим је окончан Руско-турски рат.

1798. — Наполеон Бонапарта после победе у бици код пирамида завладао Египтом.

1820. — Дански физичар Ханс Кристијан Ерстед представио своје откриће, електромагнетизам.

1861. — Снаге Конфедерације су однеле победу у првој бици код Бул Рана, првом великом окршају Америчког грађанског рата.

1873. — Почео шаховски турнир у Бечу. Победио је Џозеф Хенри Блекбурн.

1897. — Едвард, принц од Велса је отворио галерију „Тејт” у Лондону.

1904. — Завршена градња Трансибирске железнице од Москве до Нахотке код Владивостока. Железница грађена 13 година.

1925. — На Скоупсовом суђењу средњошколски наставник биологије Џон Т. Скоупс је осуђен због предавања еволуције и кажњен са 100 долара.

1940. — У балтичким државама Литванији, Летонији и Естонији успостављена совјетска власт.

1944. — Америчке трупе су се искрцале на Гвам започевши битку за Гвам.

1948. — У Београду у Дому Гарде у Топчидеру отпочео седмодневни Пети конгрес КПЈ, на ком је изабран нови ЦК КПЈ и подржано југословенско руководство у борби против Информбироа.

1949. — Сенат САД је ратификовао Северноатлантски споразум.

1954. — На Женевској конференцији Вијетнам је подељен на Северни и Јужни Вијетнам.

1960. — Сиримаво Бандаранаике постала премијер Цејлона, као прва жена у свету која је дошла на чело владе. Она је на то место дошла по уби-

ства њеног мужа Соломона.

1970. — Након 11 година изградње завршена је Асуанска брана у Египту.

1973. — Упркос протестима светског јавног мњења Француска почела серију нуклеарних проба у јужном Пацифику.

1974. — Грчка је прихватила резолуцију Уједињених нација о прекиду ватре на Кипру, дан после турске инвазије. Наредног дана исту резолуцију прихватила и Турска.

1977. — Избио је четвородневни Либијско-египатски рат.

1983. — У Пољској укинуто ратно

зил.

1995. — Представници 16 земаља на Међународној конференцији о Босни у Лондону упозорили босанске Србе да ће, ако нападну „заштићену зону“ УН у Горажду, бити суочени са узвраћањем које укључује употребу ваздушне силе.

2008. — У Београду ухапшен хашки оптуженик Радован Караџић, бивши председник Републике Српске.

2011. — Окончан је Насин програм спејс-шатлова слетањем шатла Атлантис после мисије СТС-135.

22. јул

стање, уведено у децембру 1981.

1983. — Најнижа забечежена температура на свету на насељеној локацији од −89,2 °C је измерена у станици Восток на Антарктику.

1993. — У поплавама и клизиштима проузрокованим једномесечним кишама у Индији, Бангладешу и Непалу погинуло око 1.000 људи, а више милиона принуђено да напусти домове.

1994. — Руски писац Александар Солжењицин стигао у Москву после двомесечног путовања по Русији, из које је 20 година раније отишао у ег-

838. — Војска Абасидског калифата је у бици код Анзена поразила византисјку војску којм је командовао сам цар Теофило.

1456. — Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади.

1739. — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству.

1812. — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон.

1933. — Амерички пилот Вили Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана.

1934. — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ.

1941. — Почео устанак против њемачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста.

1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија.

1944. — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва

признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону.

1946. — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника.

1972. — Совјетска космичка сонда „Венера-8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке.

1981. — Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској.

1988. — У екплозији аутомобилабомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа.

1991. — Председништво СФРЈ издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској.

1992. — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора.

1994. — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели.

1996. — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади.

1997. — Италијански суд осудио нацистичког СС официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата.

2001. — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 метара, а свих 118 чланова посаде погинуло.

2011. — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs