MagazIN 290 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 290 * 9. јул 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

9.7.2017.

У овом броју: Бржи привредни раст Пољопривреда на поперавном Излаз на европско тржиште Сећање на прошлост зарад будућности Најава значајних јубилеја Заштита животне средине и култура Уштеда у новцу и времену

10 18 24 28 34 40 46

Отворена прва wi-fi зона У здравом телу здрав дух Принцеза из бутика Више од шест деценија љубави „ЏезИбар“ између жеља и могућности На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

48 56 58 66 74 92 94

МАГАЗИН 9.7.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (2)

МАГАЗИН

9.7.2017.

БРЖИ ПРИВР

- С јаком фискалном дисциплином и дефицитом од 0,5% до 1%, желимо да станемо раме уз раме са најодговорнијим земљама у смислу фискалне одговорности. - Због високих трошкова задуживања у прошлости, само у 2016. години плаћено 128 милијарди динара на отплату камата што је преко милијарду евра или 3,1% БДП. - Од краја 2013. године, када је ступила на снагу забрана запошљавања, остварено смањење од 39.473 запослених у јавној управи. - Уштеда у буџету само у 2016. години од 5.2 милијарде динара. - Кумулативна уштеда, остварена у читавом периоду од почетка рационализације износи близу 22 милијарде динара. - У Србији 6,4 запослена у јавној управи на 100 становника, док је просек у Европској унији 8,5. - Приоритет Владе Србије у наредном периоду биће „урадити више“, учинити читав систем и уштеде одрживим и пружити боље услуге грађанима кроз ресурсе којима располаже

Фото: М. Радовановић

РЕДНИ РАСТ

Макроекономска стабилност риоритет ове Владе у наредном периоду биће одржавање макроекономске стабилности и наставак започетих реформи у области јавних финансија. Пре три године, Влада је храбро и одлучно ушла у спровођење фискалне консолидације, где је постигла завидне резултате. Планирани рок за стуктурно прилагођавање од 4% БДП-а био је три године; ми смо то одрадили за две, превазишавши тиме сва очекивања. Важно је нагласити да је Влада у том процесу имала велико разумевање грађана који су поднели огроман терет, што је мора се признати реткост у сличним ситуацијама када су потребне тешке мере штедње. И на томе им хвала. У претходном периоду, направљени су значајни кораци у уређењу јавних финансија. Међународни монетарни фонд (ММФ), Светска банка и друге међународне финансијске институције препознали су напоре грађана и Владе Србије. Успешно смо прошли кроз шест ревизија аранжмана из предострожности са ММФ-ом и сада пролазимо кроз седму. Желим да истакнем да крајем ове године успешно завршавамо трогодишњи аранжман са ММФ-ом, а затим ћемо, у складу са потребама и у сарадњи са привредом и цивилним друштвом, одлучити о даљим корацима. Одлични резултати су се одразили и на повећање поверења које повериоци имају у Србију. Кредитна агенција Мудиз повећала је наш кредитни рејтинг у марту ове године са нивоа Б1 на Ба3, док су Фич и Стандард и Пурс недавно потврдили кредитни рејтинг с позитивним изгледима за унапређење. То значи да је углед Србије порастао и да је поверење у наше институције повећано. Данас када пред Вама представљам програм Владе Србије и за његово спровођење тражим подршку Народне скупштине, државна каса је у добром стању, а макроекономски показатељи изразито позитивни. Затичемо суфицит у буџету, инфлација је у предвиђеним границама, а имамо и

МАГАЗИН

9.7.2017.

тренд смањења јавног дуга и дефицита платног биланса. Ниједна Влада до сада није започела мандат са тако добрим стањем у буџету као ова. На томе морам да захвалим претходној Влади и њеном председнику Александру Вучићу.

Даље смањење дефицита Ова Влада планира да настави ригорозну контролу трошења новца и да одржи фискалну дисциплину и културу одговорности у управљању јавним финансијама. Влада ће бити у потпуности посвећена наставку смањења дефицита. Предвиђени дефицит за ову годину је 1,7% БДП-а. До краја године Влада планира да додатно смањи дефицит, како би он био нижи од планираног, а у зависности од привредне активности и раста БДП-а, нижи и од прошлогодишњег. Ово би створило додатни фискални простор за повећање плата и пензија, нове инвестиције у инфраструктуру или чак превремену отплату кредита што би убрзало смањење јавног дуга. Наш циљ је да до 2019. дефицит опште државе буде испод 1%. Према резултатима које је до сада постигла, Србија већ може да се сврста у ранг фискално високо одговорних земаља. С јаком фискалном дисциплином и дефицитом од 0,5% до 1%, желимо да станемо раме уз раме са најодговорнијим земљама у смислу фискалне одговорности. Са завршетком структурног прилагођавања, унапређење стања јавних финансија довешће и до пада трошкова по основу камата, што ће даље допринети смањењу дефицита. Имајући ово на уму, наши циљеви у фискалној политици су веома реални. Надовезујући се на успех претходне Владе, желим да за време овог мандата поставимо стандард у управљању јавним финансијама који ће пратити и будуће Владе након 2020. године и према којем ће се и њихов успех мерити. Раст јавног дуга је након низа година стављен под контролу и сада је на нивоу од 67,1% БДП-а. Фискална одговорност и строга контрола потрошње,

који ће за последицу имати смањење дефицита, омогућиће и наставак смањења јавног дуга. Са даљим растом БДП-а и ниским дефицитом, планирамо да до краја мандата ове Владе ниво јавног дуга спустимо испод 60% БДП-а. Тај тренд ће непосредно утицати и на смањење трошкова задуживања. Због високих трошкова задуживања у прошлости, само у 2016. години платили смо 128 милијарди динара на отплату камата. То је преко милијарду евра или 3,1% нашег БДП-а. Како бисте боље разумели о којој количини новца говоримо, нагласићу да се тим износом може финансирати изградња 150 километара аутопута – годишње! Ситуација је слична и у 2017. години, и тек од 2018. можемо да очекујемо смањење тих трошкова који нам долазе на наплату услед лошег управљања јавним финансијама у прошлости.

Наставак реформи у управљању јавним финансијама Како бисмо остварили зацртане циљеве, морамо да наставимо реформе које смо започели и да у целости спроведемо програм реформе управљања јавним финансијама до краја мандата ове Владе. У оквиру реформе управљања јавним финансијама побољшаћемо наплату прихода, ојачаћемо капацитете за управљање јавним дугом, повећаћемо кредибилитет макроекономских прогноза, унапредићемо буџетско планирање, као и приоритизацију финансирања стратешких инвестиција. Такође, планирамо и примену вишегодишњег програмског буџетирања и друге кораке дефинисане програмом. Једна од значајнијих ставки којој ћемо да посветимо посебну пажњу јесте унапређење рада и процеса у Пореској управи, што се огледа у постепеној промени обима и структуре људских ресурса и успостављању система за процену ризика. Успешно спровођење те реформе омогућиће да се повећа наплата пореза, од ког се

9.7.2017.

МАГАЗИН

финансира наш јавни сектор, наше школе, болнице и изградња инфраструктуре. О овој теми ћу детаљније говорити у наставку. Како бисмо обезбедили боље услуге грађанима и већи привредни раст, морамо да ефикасније користимо ресурсе који су нам нарасполагању. Сви смо свесни да извршење многих пројеката за које смо обезбедили финансирање касни. Пут који није завршен не доноси новац у буџет. Нема наплате путарина, нема повећања броја туриста нити веће потрошње наше робе и услуга. Тако ни у болници, која је 90% изграђена, не могу да се лече људи. Сваки дан кашњења не значи само одлагање пружања услуга, већ и губитак новца који би се слио у буџет. Имајући све то у виду, Влада ће посебну пажњу посветити бољој реализацији капиталних инвестиција. Иако је њихова реализација повећана са 40% на 65% током2 016. године, још увек су присутни недостаци који се огледају у непостојању одговарајуће пројектне

документације, потешкоћи у експропријацији земљишта, недовољној контроли извођача. То је довело до пробијања уговорених рокова, повећања цене радова у току извођења и спорог издавања потребних дозвола. Чека нас дуг и тежак посао на том плану. Не окрећемо главу, суочавамо се са проблемима и решавамо их корак по корак. У погледу управљања пројектима, посебну пажњућемо посветити ефикаснијем коришћењу средстава ЕУ. Унапређење правног и институционалног оквира за функционисање система за управљање средствима ЕУ је предуслов који морамо да испунимо како бисмо били спремни за коришћење структурних фондова Европске уније. Да ли ћемо и колико у будућности моћи да смањимо порез и доприносе на зараде и да повећамо плате у јавном сектору директно зависи од нашег успеха у спровођењу реформи. О тим корацима можемо да разговарамо искључиво уколико предвиђене рефор-

ме буду доследно спровођене и њихови резултати јасно видљиви. Желимо да повећамо плате наставницима, лекарима, полицајцима, војницима, као и да смањимо оптерећење послодаваца, али не по цену угрожавања фискалне стабилности – то би било популистички и неодговорно. Можемо да трошимо само онолико колико имамо.

Бољи квалитет услуга јавног сектора Влада Републике Србије већ трећу годину заредом успешно спроводи процес рационализације и фискалне консолидације. Од краја 2013. године, када је ступила на снагу забрана запошљавања, остварили смо смањење од 39.473 запослених у јавној управи, уз уштеде у буџету само у 2016. години у износу од 5.2 милијарде динара. Кумулативна уштеда, остварена у читавом периоду од почетка рационализације до данас, износи близу 22 милијарде

динара. Србија је једна од земаља са најмањим бројем запослених у јавној управи у Европи. Након неколико кругова свеобухватне рационализације броја запослених, данас у Србији имамо 6,4 запослена у јавној управи на 100 становника, док је просек у Европској унији 8,5. Ове и наредне године у фокусу нам је интензиван рад на реорганизацији као другом стубу процеса оптимизације. У том процесу, држаћемо се основног принципа који налаже да као држава „са мање урадимо више“. Приоритет Владе Србије у наредном периоду биће „урадитивише“, односно учинити читав систем, а и уштеде које смо постигли, одрживим и пружити боље услуге грађанима кроз ресурсе којима располажемо. Веома је важно и то што смо увели једну нову културу и принцип размишљања у оквиру јавне управе Србије: данас институције размишљају о својим потребама, али исто тако и о вишковима и нерационалностима. Сваку

институцију у систему сводили смо на ниво података, анализа, закључака и аргумената и сви су се на тај принцип навикли. Ово је нарочито изражено на локалном нивоу, где смо у сарадњи са свим јединицама локалне самоуправе успоставили модел за одређивање оптималног броја запослених. Имајући у виду све наведено, можемо закључити да сам број запослених у нашој јавној управи није проблематичан, нарочито сада – након два свеобухватна таласа рационализације. Међутим, остаје питање трошкова одређених сектора јавне управе у односу на БДП, са једне стране, као и питање ефикасности услуга које ти сектори пружају, односно требало би да пружају, нашим грађанима, садруге. Оно што је кључно јесте да у наредном периоду морамо кренути са трансформацијом и реорганизацијом наших „мрежних“ система, a то су пре свега здравство, школство, Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), Национална

служба за запошљавање (НСЗ), потом Пореска управа, Геодетски завод, итд. Уз оптимизацију броја запослених, активно ћемо радити и на њиховом усавршавању. Нацрт законао Националној академији за стручно усавршавање ујавној управи резултираће успостављањем Националне академије за јавну управу као независне институције за континуирано образовање државних службеника. Паралелно са овим процесом радићемо са градовима и општинама на даљој децентрализацији, имајући у виду европске стандарде као и искуства развијених европских земаља. Градови и општине би требало да адекватно прате републички ниво, а централна власт да усваја конструктивне иницијативе које долазе са локала, како би државна управа функционисала ефикасно у целини. Наш кључни задатак и циљ коме смо посвећени јесте да нам јавна управа буде ефикаснија и да постане истински сервис наших грађана и привреде.

МАГАЗИН 9.7.2017.

Двадесет седма седница Градског већа

МАГАЗИН

9.7.2017.

ПОЉОПРИВРЕДА

А НА ПОПРАВНОМ

- Извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода у Краљеву потврђује да је била хигијенски исправна у априлу. – Стотине страница материјала за седницу члановима Градског већа достављене дан пре одржавања. - Одбојкашком клубу „Техничар“ 22 хиљаде динара за подмирење дела трошкова организације турнира у одбојци на песку, Ватерполопливачком клубу „Краљево“ 200 хиљада за одржавање једног кола летње лиге у пливању и слање пливачких селекција на међународни митинг у Требињу, а по толико и Џудо клубу „Машинац“ за одлазак на такмичење у Румунији, а Удружењу спортских рибиловаца за организацију манифестације „Фидеријада 2017 – Удицом против дроге“

9.7.2017.

МАГАЗИН

а дневном реду двадесет седме седнице Градског већа, окарактерисаној као ванредна, нашло се чак 32 тачке дневног реда од којих се, ако је судити по редоследу, најзначајнијом чини разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата за мај ове године. Извештај о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода у Краљеву у току маја ове године потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у току месеца контролисао 145 узорака воде за пиће из градског водовода и 18 узорака са црпних станица. Сви они анализирани три пута недељно на основни микробиолошки и физичкохемијски преглед потврђују да су били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом ериоду једном недељно је

контролисано присуство фенолних материја у реци Ибар, а резултати потврђују да ни у једном од испитаних узорака, анализираних четири пута спектро-фотометријском методом, вредности за фенолне материје нису прелазиле МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања овлашћена лица Завода за јавно здравље потврђују како се може констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току априла ове године била хигијенски исправна. Извештај за мај, на који је параф ставила др Милка Весовић а на коме нема потписа начелника Центра за хигијену и хуману екологију др Драгане Негојевић, потврђује сумње да се извештаји из месеца у месец преписују уз по неки промењен податак. Податак да извештај за мај потвр-

ђује квалитет воде у априлу промакао је шефу одељења за хигијену, али и надлежнима у Градској управи који се нису сетили да га врате на дораду. Уверење да га не читају ни чланови Градског већа добар је повод за размишљање на који начин се за ову сврху користе позамашна средства из градског буџета. Месечни извештај о праћењу квалитета ваздуха у мају потврђује да су двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида и азотдиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисним програмом мониторинга, а вредности индекса црног дима испод максимално дозвољених. Извештај потврђује да се концентрација суспендованих честица мери само на мерном месту Полицијска станица где је током маја била испод граничних вредности. Кад су упитању вредности тешких

метала из фракције ПМ10, олова, никла, кадмијума и арсена, констатовано је да су прве две биле испод граничних вредности док је концентрација арсена изнад граничних била један на кадмијума два дана. У случају арсена то је било 10. маја а кадмијума 11. и 26. јуна, иако се извештај односи на мај. Ово је још једна потврда колико се озбиљно приступа послу иако ће одговорни категорички тврдити да се ради само о техничким грешкама. Проблем се састоји у чињеници да се оне периодично понављају. Извештај су саставили др Милка Васовић и санитарно-еколошки инжењер Владимир Лазаревић, иначе члан Градског већа, а његову исправност потврдила начелница Центра за хигијену и хуману екологију др Драгана Негојевић. Оперативни план одбране од поплава за водотокове другог реда донет је у фебруару ове године, а разматра-

ње одлуке о његовом усвајању члановима Градског већа предложено пет месеци касније. У њему су на 160 страна, богато илустрованих табелама, скицама и фотографијама, детаљно обрађени различити аспекти који се односе на ову проблематику, али је мало вероватно да би се неко од оних којима је понуђен на усвајање могао озбиљније позабавити овом темом тим пре што је, уз материјал за све 32 тачке дневног реда, члановима Градског већа достављен дан пре одржавања седнице. Доношењу, изменама и разматрању нацрта планова генералне регулације посвећено је чак осам тачака дневног реда а новим планским документима се уређује будући изглед горњег дела Чибуковца, Шеовца у Адранима, Рибнице, Витановца, Богутовачке Бање, Студенице, Берановца и простора око гробља у Готовцу. Изменом одлуке о мрежи основних

школа на територији града Краљева групи истурених одељења Основне школе „Милун Ивановић“ из Ушћа поред Гокчанице, Полумира, Лозна и Борова додаје се још једно у Предолама. Члановима Градског већа је упућен захтев за доношење решења којим се даје сагласност на статут Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, али им није достављен и статут па остаје да верују у одлуку управног одбора који се сагласио са усвајањем. Вршиоцима дужности директора Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем „Краљево“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“ истиче шестомесечни мандат што је повод за потврду одлука о њиховим именовањима. На конкурс за избор директора предузећа за упорављање грађевинским земљиштем, који је расписан у фебруару ове године, јавила су се два кандидата али је комисија за спровођење поступка констатовала да

9.7.2017.

МАГАЗИН

досадашњи вршилац ове дужности Александар Несторовић, са просечном оценом три, адекватније испуњава услове него другопласирани Радован Марковић. Исти одос оцена утврђен је и при избору директора „Топлане“, па ће ову дужности у наредном четворогодишњем периоду, ако то потврде и одборници Скупштине града, обављати досадашњи вршилац дужности а пре тога дугогодишњи директор Драган Арсенијевић коме је просечна оцена три била довољна за предност над Вукојем Стојановићем оцењеним двојком. Какву ће судбину доживети вршилац дужности директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ видеће се након спровођења конкурса за избор првог човека овог колектива чији је текст поднет на усвајање члановима Градског већа.

Прву половину дневног реда двадесет седме седнице највишег извршног органа града затвара разматрање предлога о изменама и допунама Правилника о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама локалне самоуправе. Према њему међу десет функционера и изабраних лица су јавни правобранилац са три заменика, руководилац Службе за буџетску инспекцију, заштитник грађана и његов заменик и три помоћника градоначелника. По једно радно место попуњавају службеник на положају прве и друге групе, 176 радних места 244 службеника извршиоца, а 15 намењених намештеницима 25 радника. Уз предлог закључка о усвајању политике управљања људским ресурсима у органима града од чланова

Градског већа затражено је да се сагласе са предлозима којима се из градске касе додељују значајна средства спортским клубовима. Тако је Одбојкашком клубу „Техничар“ припало 22 хиљаде динара за подмирење дела трошкова организације турнира у одбојци на песку, Ватерполо-пливачком клубу „Краљево“ 200 хиљада за одржавање једног кола летње лиге у пливању и слање пливачких селекција на међународни митинг у Требињу. Исти износ потребан је Џудо клубу „Машинац“ за одлазак на такмичење у Румунији, а Удружењу спортских рибиловаца за организацију манифестације „Фидеријада 2017 – Удицом против дроге“. На јавни оглас за доделу средстава за подстицаје инвестицијама у области примарне пољопривредне производње поднето је укупно 227 пријава од којих

151 испуњава прописане услове, уз 23 није поднета комплетна документација, у 25 постоје недостаци у попуњавању а 28 подносилаца не испуњавају прописане услове. По критеријуму редоследа приспећа поднетих пријава, а у складу са планираним средствима за ове намене, Савет за пољопривреду је оценио да се додела средстава за подстицаје инвестицијама у области примарне пољопривредне производње може реализовати за 120 пољопривредних произвођача, па је предлог решења за доделу подстицајних средстава из буџета упућен Градском већу на одлучивање. Велики број жалби оних који су остали испод црте потврђује да комисија није урадила посао на адекватан начин јер је негативно оценила изостанак података који нису ни тражени конкурсом. То је био повод да се чланови Градског већа не сагласе са

предлогом па остаје да се види да ли ће комплетан поступак спровођења бити поновљен или ће проблем бити решаван на неки други начин. Спортски центар „Ибар“ је затражио сагласност за издавање у закуп пословног простора за постављање антена и друге опреме мобилне телефоније, а уступају му се и уговори које је град закључио са два мобилна оператера. Значајнијим одлукама оцењује се она о суфинансирању програма рада удружења грађана и Предлог решења о покретању поступка за реализацију и формирање стручног тима за припрему пројекта јавно-приватног партнерства са елементима концесије за потребу доделе уговора и пружању услуга градског и приградског превоза путника на територији града. Стручни тим треба да утврди вредност конце-

сије, изради студију оправданости давања, приреми предлог концесионог акта и конкурсну документацију, прегледа и оцени пристигле понуде а потом припреми предлог одлуке о избору најповољније и предлог јавног уговора. Рок за процену вредности концесије је седам, а студију оправданости давања концесије петнаест дана од доношења решења. Процењено је да за припрему концесионог акта није потребно више од пет дана након тог рока, а за припрему документације 15 од усвајања концесионог акта. Преглед и оцену пристигле понуде, одлуку о избору најповољније и јавног уговора потребно је ускладити са роковима утврђеним Законом о јавно приватном партнерству и концесијама, јавним позивом и кокурсном документацијом Т. Радовановић

Конкретизација уговора о заједничком наступу

МАГАЗИН

9.7.2017.

ИЗЛАЗ НА ЕВРОП

ПСКО ТРЖИШТЕ

- Контакт техничких лица два града и просторије у Краљеву које ће при доласку користити представник Марибора сматрају се довољним за почетне активности у тражењу најбољег модела сарадње за израду пројеката којима се конкурише за средства из фондова Европске уније. - Посредством руководства Марибора краљевачком предузећу „Корали“ се отвара пут према тржишту Европске уније. - „Корали“ производе парковски мобилијар, клупе, канте за смеће и остало што је неопходно за уређење парковских површина

ајвиши представници Марибора чести су гости Краљева, а податак да су један од највећих корисника средстава Европске уније са простора бивше Југославије повод је за понуду локалној самоуправи за заједнички наступ пред европским фондовима. Интензивнија сарадња започета у септембру прошле године у јуну је добила формалну потврду уговором о заједничком наступу пред фондовима Европске уније који су потписали градоначелници Краљева и Марибора, др Предраг Терзић и др Андреј Фиштравец. Од ступања Словеније у пуноправно чланство Европске уније Мариборчани су показали посебну спретност у коришћењу средстава из њених фондова, а у ту сврху формиран је тим стручњака задужених за израду квалитетних програма као основе за добија-

МАГАЗИН

9.7.2017.

ње средстава. Резултати нису изостали а Марибор, као други по величини град у Словенији, показао је знатно више спретности од осталих. Резултат се мери значајним средствима за реализацију бројних капиталних пројеката, а осим оних у области образовања посебно се истиче градња два спортска објекта, стадиона локалног фудбалског клуба и недавно отвореног атлетског стадиона који се сврстава међу најлепше у Средњој Европи. Током година рада стицано је толико потребно искуство које су Мариборчани спремни да поделе са другима. Избор је пао на Краљево, а у скорије време обе стране очекују позитивне резултате заједничког наступа пред европским фондовима. Са више од педесет хиљада становника Марибор испуњава један од значајних услова за учешће на

конкурсима којима се долази до средстава из европских фондова. Један од њих укључује сарадњу са градовима из земаља које се налазе у процесу придруживања што је један од повода да Краљеву буде пружена рука сарадње. Обећање да ће пред овогодишњи „Весели спуст“ доћи са конкретном понудом челници Марибора су испунили и у Краљево стигли са представницима јавних предузећа како би са домаћинима договарали заједничке послове. Међу њима је директор предузећа „Марпром“ које се бави локалним превозом и има концесију за коришћење скијалишта на Похорју што је повод за градњу једног на Гочу намењеног најмлађима. Заједнички наступ пред европским фондовима нуди мариборска „Енергетика“ која обезбеђује грејање за највећи део града, „Снага“ као предузеће за одвоз смећа које ускоро

почиње изградњу најсавременије и финансијски ефикасне сортирнице комуналног отпада, али и погребног предузећа чији се челници налазе на челу европског удружења гробаља од значаја за историју земље. Потврда да су обезбеђена средства за финансирање конкретне сарадње добра је основа за реализацију обавеза преузетих уговором. Један од првих корака усмерен је према краљевачком предузећу „Корали“ коме се уз посредовање Марибора отвара пут према тржишту Европске уније. Оно што су гости видели довољна је основа за оптимизам да би комунална опрема из производног програма овог предузећа ускоро могла да крене према земљама Европске уније. Као изузетно успешна фирма „Корали“ производе парковски мобилијар, клупе, канте за смеће и остало што

је неопходно за уређење парковских површина. Показало се да производи изузетног квалитета испуњавају стандарде Европске уније, а извоз на тржишта Руске Федерације, Уједињених Арапских Емирата и других земаља добра је основа за уверење како би могли да задовоље захтеве најразвијенијих европских земаља. Очекује се да везу са њима успостави Марибор како би ово предузеће лидерску позицију са српског проширило и на европско тржиште. Да почетак реализације недавно потписаног уговора представља круну дугогодишње сарадње потврђује и градоначелник др Предраг Терзић. Контакт техничких лица два града и просторије у Краљеву које ће при доласку користити представник Марибора сматрају се довољним за почетне активности у тражењу најбољег моде-

ла сарадње за израду пројеката којима се конкурише за средства из фондова Европске уније. - Конкретна понуда постоји и надам се да ћемо успети да кренемо са реализацијом. Важно је да су са нама представници различитих јавних предузећа која функционишу у Марибору и да ће разговарати са директорима „Чистоће“, „Топлане“ и Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ како би се побољшала сарадња у области комуналних делатности. Успели смо да Марибору представимо капацитет наше привреде, а преко Марибора и осталим земљама Европске уније – каже др Терзић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.7.2017.

Обележени Дан борца и Дан устанка народа Србије

СЕЋАЊЕ НА ПРОШЛОСТ ЗАРАД БУДУЋНОСТИ - Значајни датуми из историје прилика за јасну поруку да се увек треба сећати жртава, бораца, невино страдалих грађана, инвалида и свих који су стали у одбрану отаџбине. - Без осврта у прошлост нема ни сигурне будућности. - Уверење да више од две деценије није било адекватне бриге о спомен обележјима догађаја из периода Другог светског рата, пред данашње генерације ставља обавезу да се она интензивира. - У организацији Месне заједнице Ковачи, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и града Краљева, полагањем венаца на споменик палим борцима у Ковачима, обележен 7. јули у историји познат као Дан устанка народа Србије против фашистичког окупатора

етврти дан јула је време кад се, полагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе у парку поред железничке станице, подсећа на историјске дане из овог месеца 1941. године. Тако је било и ове кад су то учинили представници локалне самоуправе, војске, полиције, борачких и удружења која негују чување традиције ослободилачких ратова. Дан борца је још једном био прилика за јасну поруку са овог места да се, иако 4. јул више није државни празник, увек треба сећати жртава, бораца, невино страдалих грађана, инвалида и свих који су у то време стали у одбрану отаџбине. Да ће тако бити и у наредном периоду, првенствено због потребе да се пружи пример млађим генерацијама и научити их да се треба сећати прошлости, сваког живота који је дат за слободу града Краљева, потврдила је

МАГАЗИН

9.7.2017.

заменица градоначелника Краљева Марица Мијаиловић подсећањем да без осврта у прошлост нема ни сигурне будућности. Овакав однос према историји сматра се посебно важним кад се има у виду да долазе генерације које не знају довољно о дешавањима на просторима на којима су прогресивне снаге победиле фашизам и обезбедиле мир који је трајао више од пола века. Споменик отпора и победе, чији је аутор словеначки вајар Лојзе Долинар, симболизује херојство, жртве и патњу Краљева и Краљевчана који су положили животе у темеље слободе, уједно жртве и избеглице које су, бежећи од немачке фашистичке солдатеске и злочина које је чинила у току Другог светског рата, уточиште нашле у овој средини. Направљен је пре него је формирано Спомен гробље због чега је,

све док оно није постало место посебног пијетета према жртвама рата, било место где су се одмах после Другог светског рата полагали венци, цвеће и где је негован култ жртава. Да се после дугогодишње паузе Дан борца обележава на начин приближан оном из низа деценија после Другог светског рата, заслужним се сматра помоћник градоначелника Сретен Јовановић који на овај дан подсећа како треба посветити већу пажњу данима из прошлости у којима су бројни знани и незнани борци изгубили животе у борби за данашњу слободу. Уверење да више од две деценије није било адекватне бриге о спомен обележјима догађаја из периода Другог светског рата, пред данашње генерације ставља обавезу да се она интензивира. - Да нисмо правили паузу од неколико година, не би били у ситуацији да

ограђујемо спомен гробље, него би деца учила у школи и знала да се преко гробова не прелази – нагласио је Јовановић Дан борца се као државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији годинама обележавао 4. јула на годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије одржане 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. За државни празник проглашен је 26. априла 1956. године, а прослављао се сваке године у читавој земљи до распада СФР Југославије, од када се као државни празник Савезне Републике Југославије обележавао само у Србији. Иако је одлуком Владе Србије празник укинут 2001. године овај дан се и данас незванично прославља у организацији

Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата. На сличан начин обележен је и 7. јули у историји познат као Дан устанка народа Србије против фашистичког окупатора у Другом светском рату, а у организацији Месне заједнице Ковачи, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и града Краљева положени су венци на споменик палим борцима у Ковачима. Дан устанка обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња кад је Жикица Јовановић Шпанац на сеоском вашару убио два жандарма. Кафана испред које се догодило убиство претворена је у музеј и у њој се налази стална изложба „7. јул 1941. године“, а у музеј је претворена и зграда сеоске општине у којој се

налази изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Дан устанка се деценијама прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана у Белој Цркви. Празник се и данас незванично прославља у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата, Социјалистичке партије Србије и Општине Крупањ. Неколико последњих година и локална самоуправа у Краљеву обележава 4. и 7. јул уз подсећање да је у Другом светском рату учествовало око 11 хиљада бораца са ових простора. Тачно у подне код Дома културе у Обрви, полагањем венаца на Спомен обележје погинулим становницима овог села у Балканским ратовима, Првом и Другом светском рату, обележена 59. годишњица од његовог подизања. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.7.2017.

Где смо били, шта смо радили, у јуну?

МАГАЗИН

9.7.2017.

НАЈАВА ЗНАЧАЈНИХ ЈУБИЛЕЈА

- Обележена градска слава Силазак Светог Духа на Апостоле. – Са представницима Марибора потписан уговор о заједничком наступу пред европским фондовима. – Делегације Националне гарде Охаја у Основној школи „Светозар Марковић“. – Од јесени одељење Гимназије у Ушћу. – Почела заштита од комараца и уништавање амброзије. - На конкурсу Министарства културе и информисања „Градови у фокусу 2017“, пројекат града Краљева „Трг у фокусу“, међу укупно десет из исто толико градова и општина, подржан са 7,6 од укупних 140,2 милиона динара. – Средства намењена Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, Културном центру „Рибница“, Краљевачком позоришту и Музичкој школи „Стеван Мокрањац“. – Обележавање сто година од завршетка Првог светског рата на територији Краљева

очетак последњег месеца прве половине године отпочео је свечано обележавањем градске и славе Црквене општине при храму Свете Тројице, а након вечерње службе свечана литија градским улицама још једном је подсетила пролазнике на дан који означава силазак Светог Духа на Апостоле. Литија у којој су били свештенство, представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, Жандармерије и грађани кренула је из порте храма Свете Тројице до дворишта Духовног центра „Владика Николај Велимировић“ где је и ове године освештан запис који је, према веровању, зашти -тник града. Свечана поворка је Омладинском улицом продужила до Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912-1918, па наставила до Споменика погинулима у ратовима од 1991. до 1999. године и продужила Улицом цара Душана до повратка у црквену порту. Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Троји-

МАГАЗИН

9.7.2017.

це следећег дана је служио епископ жички господин Јустин, уз саслужење свештенства Епархије жичке а потом се, у присуству великог броја гостију и грађана, приступило сечењу славског колача. Само два дана раније допутовала је делегација партнерског града Марибора у којој су били жупан др Андреј Фиштравец, Андреј Верлич задужен за сарадњу са Краљевом и Тјаша Крунић задужена за међународну сарадњу. Са њима су дошли представници Основне школе „Драго Кобал“ са којом краљевачка „Свети Сава“ има успостављену сарадњу, директор Александер Јершич са сарадницима. Пријем код градоначелника Краљева др Предрага Терзића био је прилика за потписивање Уговора о заједничком наступу пред европским фондовима, након чега је уследио састанак са члановима Савета за родну равноправност и обилазак школе „Свети Сава“ у којој је изведена пригодна приредба. Током боравка у Краљеву гости су обишли и

Манастир Жичу, Народни музеј и Историјски архив. У недељу, 4. јуна помоћник градоначелника Сретен Јовановић примио је некадашње студенте девете класе Више графичке школе из Загреба који се традиционално окупљају у градовима некада заједничке земље. Повод за окупљање у Краљеву је један од редовних студената Добрица Чакановић, некадашњи стипендиста ГРО „Слово“, који је био домаћин овогодишњих сусрета. Три дана касније Основну школу „Светозар Марковић“ посетили су представници Националне гарде Охаја чији су војници, са припадницима Војске Србије, 2012. године радили на реконструкцији фискултурне сале оштећене у земљотресу 2010. Са званичном делегацијом Националне гарде Охаја школу су посетили представници Министарства одбране и Војске Србије, а присутни су били и представници локалне самоуправе и Школске управе.

Интерес мештана Ушћа и околине био је повод да у Основној школи „Милун Ивановић“ у овом месту буде одржан састанак поводом отварања издвојеног одељења општег типа краљевачке Гимназије већ од почетка наредне школске године. Састанку са будућим средњошколцима, и њиховим родитељима, из основних школа у Ушћу, Студеници и околних места присуствовали су градоначелник др Предраг Терзић, начелник Школске управе Миљојко Луковић, директор Гимназије Мирослав Видић и директорка школе „Милун Ивановић“ Силвана Васић. Почетак систематске дератизације на територији града, а на основу Закона о заштити становништва од заразних болести, прилика је за подећање да ће бити спровођена у насељеним местима, на јавним површинама, у стамбеним објектима, у објектима под санитарним надзором и њиховој непосредној околини и у другим у којима се обавља друштвена или јавна делатност.

Најављено је и сузбијање комараца које се обавља ради адекватне санитарне заштите становништва и животиња од болести које преносе, а о овим темама су на пригодној конференцији намењеној медијима говорили директор Завода за јавно здравље др Александар Мацан, директор Ветеринарског специјалистичког института Краљево дипл. вет. Мишо Коларевић и специјалиста зоохигијене Миодраг Рајковић. У име Градске управе конференцији посвећеној овим темама присуствовали су комунални инспектор Јован Лековић и саветник за мониторинг Одсека за заштиту животне средине Маријана Марковић. Приближавање спортско туристичке манифестације „Весели спуст“ повод је за састанак Организационог одбора тринаестог дана у месецу, а већ следећег за свечану доделу признања вишеструким добровољним даваоцима који су крв дали више од тридесет пет пута. Поводом Светског дана добровољних давалаца крви, ко-

ји се обележава 14. јуна, приређена је пригодна свечаност у Свечаној сали зграде Градске управе на којој су институцијама које су постигле најбоље резултате у добровољном давалаштву крви у протеклој години уручене плакете „Широко срце“. На конкурсу Министарства културе и информисања „Градови у фокусу 2017“, пројекат града Краљева „Трг у фокусу“, међу укупно десет из исто толико градова и општина, подржан је са 7,6 од укупних 140,2 милиона динара. То је био повод за хвалисање на конференцији за штампу којој су присуствовали заменица градоначелника Марица Мијајловић, помоћник Сретен Јовановић, члан Градског већа Гордана Стојковић, руководилац Службе за управљање пројектима и локално економски развој Градске управе Мирјана Продановић и директори установа које су добиле средства, Народне бибилотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта и Културног центра „Рибница“, као и Музичке шко-

9.7.2017.

МАГАЗИН

ле „Стеван Мокрањац“. Из Јединице за управљање пројектом урбане регенерације стамбеног насеља у Доситејевој улици, стиже информација у вези са објављивањем Јавног позива Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије и града Краљева. Mеђународни позив за подношење понуда за изградњу зграде од 106 станова у склопу реализације Пројекта стамбене обнове од последица земљотреса Фаза 1, Краљево оглашен је на званичној интернет страници града Краљева и званичном сајту Пројекта урбане регенерације стамбеног насеља у Доситејевој улици у Краљеву. У уторак, 20. јуна 2017. године одржан је састанак Градског одбора за обележавање сто година од завршетка Првог светског рата на територији Краљева. Одбор је формиран решењем градоначелника са задатком да

сачини план активности на обележавању јубилеја, да путем средстава информисања, трибина, писаних публикација и на други начин објави све прикупљене податке о борбама на Троглаву, Јелици, Гочу, Столовима и планини Чемерно у периоду 19151918. Један од задатака је и израда Пројекта за изградњу војничке спомен-капеле на планини Чемерно, посвећене погинулим борцима на овим просторима. Истог дана је одржан први радни састанак Регионалног радног тима за управљање отпадом „Регион Краљево“, након доделе средстава а поводом почетка реализације пројектног задатка израда пројектно-техничке документације сагласно Споразуму о заједничком вршењу послова управљања отпадом „Регион Краљево“. Дан касније највљен је наставак са-

радње културних установа Краљева и Зелене Горе, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ и Библиотеке Зелене Горе, кроз пројекат прихваћен у Пољској „Културна размена библиотекара Краљева и Зелене Горе“. O овом значајном међународном пројекту који реализују партнерски градови говорили су грaдоначелник и вршилац дужности директора библиотеке Милоје Радовић. На територији Краљева је почело третирање коровске биљке амброзије, која представља веома опасан алерген за људе. Уништавање је извршено на шеталишту поред Ибра хемијским и механичким третманом, уз асистенцију Комуналне полиције, а финансира се из Програма коришћења средстава Буџетског фонда за заштиту животне средине. У четвртак, 22. јуна градоначелник Краљева је примио оснивача и власни-

ка „Радијатор инжењеринга“ Радојка Јанића који је, као добитник награде предузетник године за 2016. коју додељује ревизорско-консултантска кућа „Ernst i Jang“, представљао Србију на избору „Светског предузетника године“ у Монте Карлу где је, са 59 националних победника из исто толико земаља света, освојио пехар као суперфиналиста. Следећег дана је најављен старт шестог бициклистичког маратона „Чикер МТБ маратон“, који организје МБК „Чикер“ у сарадњи са Саветом за безбедност саобраћаја, Туристичком организацијом Краљева и другим у региону. У подне истог дана, на променади између „Швајцарије“ и „Гоча“ у Врњачкој Бањи, отворен је 6. Међународни бизнис самит – БИСТ 2017 „Одрживи туризам пут ка успеху“ у организацији краљевачког Етно центра „Гегула“. У

име града Краљева, као једног од покровитеља, присутне је поздравила заменица градоначелника Марица Мијајловић која је учествовала на панелу „Упослимо Србију кроз јавно-приватно партнерство и сарадња кроз програме друштвено одговорног пословања“. Краљево је један од добитника „Grand prix-business summit“, годишње награде ове манифестације и организатора. Првог дана последње недеље у месецу представљен је пројекат „Кока-кола подршка младима“ у оквиру кога су млади и незапослени Краљевчани, од 18 до 30 година, кроз тродневне радионице могли да унапреде личне и професионалне вештине за лакше проналажење посла. Већ следећег представници града су примили делегацију представника градова и општина Босне и Херцеговине окупљене у организацији Caritas

БиХ која је допутовала у Краљево како би се сусрела са представницима Одељења за цивилну заштиту и упознала са радом у овој области. Повод за обострано корисну размену искустава је податак да Краљево представља пример добре праксе у области цивилне заштите. Последњег дана у месецу приређен је пријем за децу из насеља Сушиће, у косовско-метохијској општини Штрпце, и осталих учесника који ће преко Црвеног крста боравити у Краљеву наредних седам дана. За двадесет осморо деце, који су са васпитачима и представницима Црвеног крста Штрпца смештена у Дечјем одмаралишту на Гочу, организовани су бројни забавни и едукативни програми у граду и посета општини Врњачка Бања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Какао смо потрошили паре из буџета?

МАГАЗИН

9.7.2017.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ С

СРЕДИНЕ И КУЛТУРА

- На третирање комараца током прошле године просечно трошено по скоро сто хиљада динара месечно, а земунском Заводу за ДДД Висан за сузбијање коровске биљке амброзије плаћено 998,4 хиљаде од планираних милион динара. - Програм уређивања грађевинског земљишта реализован у оквиру Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ коштао 803.389.341,04 од планираних 810 милиона. – Плате запослених у Јавном предузећу за управљање грађевинским земљиштем „Краљево“, са припадајућим доприносима 66 милиона динара. - Обезбеђење и одржавање јавне расвете кошта 142, одржавање чистоће на јавним површинама 74, одржавање зелених површина 47, изградња фекалне и атмосферске канализације шест, одвођење атмосферских вода десет а водоснабдевање скоро пет милиона. – Више од половине средстава намењених култури потрошено на плате запослених у овој области

МАГАЗИН

9.7.2017.

Буџетски Фонд за заштиту животне средине

Програмом коришћења средстава буџетског фонда за заштиту животне средине за прошлу годину реализована су у укупном износу од преко 38 милиона динара што је неколико процената мање од планираних. Програмом заштите и унапређења животне средине планиране су активности праћења квалитета ваздуха, концентрације алергеног полена, мерења буке, унапређење водних ресурса на територији месних заједница, сарадње са удружењима грађана, заштите привредних добара и сличне. Овим средствима финансиране су обавезе по уговорима из претходне године по којима је за изношења отпада из 14 киштри у децембру 2015. плаћено више од пола милиона динара, рад Комисије за обилазак и преглед 48 сеоских водовода тридесетак хиљада више од

шест стотина иако је било планирано да се преглед 52 водовода плати 658.227,44 динара. Набавка опреме за сеоске водоводе коштала је скоро четири милиона динара у износу од 3.824.568,00 динара, израда Локалног програма заштите животне средине скоро два, штампање 3.100 упутстава за домаћинства о разврставању и прикупљању амбалажног отпада на локацији Рибница 13.764, набавка исто толико канти од 120 литара за спровођење пројекта „Примарна селекција отпада у насељу Рибница“ скоро седам милиона, а исплата преостале половине износа за реализацију пројекта „Одговорно поступање са кућним љубимцима и брига о локалној заједници“ нешто преко сто хиљада динара. Истим програмом обухваћено је обавезно праћење квалитета ваздуха у вредности која премашује четири милиона динара иако је планирано пет пута мање средстава. Систематско ме-

рења буке, акустичког зонирања града и израда базе података са одговарајућим софтверским решењем коштало је 924 што је за шест хиљада мање од планираног. На третирање комараца у просеку је трошено скоро сто хиљада динара месечно, а земунском Заводу за ДДД Висан за сузбијање коровске биљке амброзије плаћено 998,4 хиљаде од планираних милион динара. По годишњим програмима за 2016. годину одржавања заштићених природних добара грађане Краљева је коштало 400 хиљада динара, а за набавку 70 контејнера и 6 киштри за сакупљање отпада са сеоског подручја потрошено је скоро два и по, што је за пола милиона мање од планираног износа. Скоро три милиона плаћено је изношења отпада са територије Месне заједнице Врба, а приближно седам, једном до два пута недељно по важећем ценовнику ЈКП „Чистоћа“ по просечној цени за пражњење за

изношења отпада, из 20 киштри са територије Програмом предвиђених сеоских месних заједница. Чишћење дивљих депонија са територије сеоских месних заједница по предлогу ЈКП „Чистоћа“ коштало је скоро милион и по, а извештај о реализацији буџета потврђује да је то безмало две хиљаде динара мање од планираних средстава. Према Протоколу о води и здрављу Завод за јавно здравље је контролисао квалитет воде са 85 сеоских водовода за шта је потрошено 400 хиљада динара колико је и било планирано програмом. У истом периоду за реализацију 14 пројеката организација цивилног друштва утрошено је неколико хиљада мање од планираних 1,4 милиона. За штампање стратешких докумената и сарадњу са васпитно – образовним, научним установама, јавним предузећима и другим установама и организацијама у циљу реализације пројеката везаних за еколошку едука-

цију и финансирање активности Савета за заштиту животне средине планиран је утрошак пола милиона динара од којих је за објављивање огласа конкурса у локалном листу „Ибарске новости“ плаћено 4,44 хиљаде, пројекат Машинске техничке школе „Изградимо еколошку свест грађана Краљева – обележимо еко дане!“ 63,5, набавку стручне литературе, часопис „ECOLOGICA“, 14 а снимање еколошког филма на локалитетима Матарушка Бања, Жича, Студеница и Рудно – Голија од стране „МБ филма“ Београд сто хиљада динара. Пројекат Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ везан за набавку 32,5 хиљаде кеса уз штампање лифлета и упутстава за проширење примарне селекције отпада у насељу Ковачи коштао је скоро 300 хиљада динара, а за потребе сеоског водовода са територије Месне заједнице Јарчујак набавка експанзионе посуде 146,4 од планираних 150 хиљада динара.

Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ Програм уређивања грађевинског земљишта реализован је у оквиру програма рада Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ за шта је одлуком о буџету за 2016. планирано скоро 810 милиона од којих је утрошено 803.389.341,04 динара, или 99,24%. Расходи и издаци односе се на пословања Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ и на спровођења Програма уређивања грађевинског земљишта за првих једанаест месеци у години. У њих су укључени трошкови плата запослених са припадајућим доприносима, превоз на посао и са посла, социјална давања и јубиларне награде, за шта је потрошено више од 66 милиона, и повраћај средстава за плате државном буџету кроз остале дотације и трансфере који

МАГАЗИН

9.7.2017.

су изнели још скоро пет. Стални трошкови премашили су пет, услуге по уговору три, материјал два, а рачунарска опрема, мобилни телефони, електронска опрема и наткривене тезге 2,5 милиона динара. Реализација програма вршена је преко пројеката садржаних у три програма од којих је за „Локални економски развој и просторно планирање“ утрошено више од 111 милиона. Највише је коштала израда техничке документације, за шта је потрошено скоро осам и по милиона, заштита вода два пута више, опремање земљишта које је премашило11 и обезбеђење земљишта 14 милиона динара. Изградња објеката друштвених делатности коштала је преко 35, изградња спортске инфраструктуре 9,667 и партерно уређење јавних површина 5,549 милиона. У Програм комуналне делатности вредном више од 300 милиона обезбеђење и одржавање јавне расвете учествује са више од 142, одржавање

чистоће на јавним површинама 74, одржавање зелених површина 47, изградња фекалне и атмосферске канализације шест, одвођење атмосферских вода десет а водоснабдевање скоро пет милиона. Реализација Програма „Путна инфраструктура“ коштала је безмало 305 милиона од којих је на одржавање улица и путева утрошено нешто више од 232, а санацију, реконструкцију и изградња путних објеката 72 милиона динара.

Култура Из буџета града финансиране су активности седам установа културе, На-

родног музеја, Историјскох архива, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Културног центра „Рибница“, Дом културе „Студеница“ из Ушћа и Завода за заштиту споменика културе. Из средстава буџета финансиране су плате запослених и припадајући доприноси на терет послодавца код Народног музеја, и Дома културе „Студеница“ Ушће, а код осталих установа уз учешће из сопствених прихода. Из буџета у култури финансирани су текући расходи и издаци у који су премашили двеста милиона динара од чега су нешто више од двадесет пренета наменска средства Министарства културе и информисања за пројекте код установа у култури и нешто мало више од осам из нераспоређеног вишка прихода из ранијих година по основу нереализованих пројеката. У складу са Одлуком о буџету укупна средства за исплату плата и одговарајућих социјалних доприноса на терет послодавца утрошено је више од поло-

вине средстава намењених култури. Овим трошковима треба додати више од три милиона за превоз запослених у култури и социјална давања по основу права из Колективног уговора за Историјски архив, Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ и Културни центар „Рибница“ која премашују 772 хиљаде. Расходи по основу сталних трошкова приближили су се износу од 14 милиона динара од којих више од 336 хиљада отпада на платни промет, преко милион на лож уље, шест и по пута толико на централно грејање. Грађани Краљева плаћају трошкове коришћења мобилних телефона запослених у култури за шта је прошле године утрошено скоро 400 хиљада динара, заштиту имовине која се приближава износу од милион и 300 хиљада, осигурање зграда и опреме које премашује 300, комуналне услуге од скоро пола милиона и трошкове интернета који премашују три стотине хиљада динара.

Трошкови путовања запослених односе се на трошкове службеног пута у земљи за шта је потрошено више од 806 хиљада динара и трошкове службеног путовања у иностранство о којима нема података. Услуге по уговору коштале су више од милион и 900 хиљада динара од којих је за компјутерске плаћено преко 57 хиљада, одржавање рачунара 72, услуге репрезентације безмало 304, рекламирања 244, остале опште услуге преко 150 и остале стручне услуге скупље од пола милиона динара, а свему треба додати о 173 за различите врсте превођења. Трошкови специјализованих услуга прииближиле су се износу од 43 милиона динара од којих су нешто мање од половине наменска средства Републике за пројекте у култури Историјског архива, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Културног центра „Рибница“ и Завода за заштиту споменика културе. Остала средства су реализована за спровођење програма из области

културе у које је уврштено и нешто преко осам милиона неутрошених из претходних година за пројекте Народног музеја, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Културног центра „Рибница“ и Завода за заштиту споменика културе. Улагање града у одржавање објеката и опреме у области културе и остале текуће поправке, које укључују столарске и молерске радове, електро и поправке рачунарске опреме, за више од 300 хиљада премашили су два милиона динара. Још толико потрошено је за канцеларијски материјал, материјал за културу и хемијска средства за чишћење. У делу капиталних трансфера, укупна улагања у култури су премашила пет милиона динара, од којих нешто преко четири за потребе Краљевачког позоришта и скоро пет колико је коштала рачунарска опрема, штампачи и фотографска опрема за културу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Електронско пословање једини лек против бирократије

УШТЕДЕ У НОВ - Формирање Канцеларије за е-управу при кабинету председнице Владе Србије Ане Брнабић представља корак напред за брже увођење електронских сервиса. - Поред милионских уштеда у новцу и времену е-управа уводи транспарентност у рад државне администрације и смањује простор за корупцију. - Приоритет у развоју електронских сервиса треба да буде успостављање основних регистара података и њихово повезивање, омогућавање електронског плаћања свих услуга држави, укидање обавезе чувања папирне документације након дигитализације, развој клауд сервиса и омогућавање практичнијег приступа мање осетељивим он-лајн сервисима преко ПИН кодова роцена да у Србији банка средње величине годишње одштампа 11 милиона папира, трговински ланац потроши 150 хиљада евра на чување документације, полице државних институција достижу дужину од неколико десетина километара, а грађани морају на шалтере да

МАГАЗИН

9.7.2017.

носе уплатнице како би доказали да су платили таксе, води ка ставу да је развој електронског пословања једини излаз из бирократије. На конститутивној седници Савеза за е-управу Националне алијансе за локални економски развој, који окупља стручњаке за информатичке тех-

нологије, финансијски и трговински сектор из 34 компаније и локалне самоуправе, усвојен је годишњи извештај о раду и изабрано ново председништво у коме су Милан Симић из Телекома Србије, Наташа Секулић из компаније ИБМ и Александар Благојевић из банке Сосиете Женерал.

ЦУ И ВРЕМЕНУ основних регистара података, пре свега регистра грађана, и њихово повезивање, омогућавање електронског плаћања свих услуга држави, укидање обавезе чувања папирне документације након дигитализације, развој клауд сервиса и омогућавање практичнијег приступа мање осетељивим он-лајн сервисима преко ПИН кодова, а не е-сертификата. Последња седница је прилика за потврду како је за само годину дана од оснивања Савез успешно наметнуо реформу електронске управе као приоритет Владе Србије. Она се огледа у припреми конкретних и конструктивних предлога и нацрта аката које су усвојила ресорна министарства. Уз подршку стручњака компаније ИБМ из света, припремљен је стратешки оквир за развој е-управе у Србији у чијој је изради учестовало више од сто стручњака из државних установа, привреде, међународне заједнице и других организација.

У сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе, Савез је координирао израду Акционог плана Владе за развој е-управе са седам приоритетних мера. Велики допринос дат је усвајању измене Уредбе о електронском канцеларијском пословању, која је на снази од априла 2017. и укида обавезу државним и локалним органима да штампају и архивирају сваки документ који приме електронским путем. Коментарима чланова Савеза унапређен је Нацрт закона о е-пословању и за нову Владу припремљене измене Закона о овери потписа и Закона о планирању и изградњи. Као члан радне групе Национална алијанса за локални економски раyвој укљученa je и у израду Нацрта закона о е-управи, а са Народном банком усаглашене су одредбе закона о заштити корисника финансијских услуга на даљину које ће популаризовати дигитално банкарство. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

Председништво оцењује да је формирање Канцеларије за е-управу при кабинету председнице Владе Србије Ане Брнабић у складу са препоруком Националне алијансе за централизацију ове функције и да представља корак напред за брже увођење електронских сервиса. Примена новог начина у пословању грађане и привреду треба да ослободи обавезе коришћења печата и уплатница, а омогући да подношење захтева и плаћање могу да обављају он-лајн преко портала е-управе. Уз све то документацију неће морати да штампају и чувају по десет година колико прописује закон из прошлог века. Процењује се да, поред милионских уштеда у новцу и времену, е-управа уводи транспарентност у рад државне администрације и смањује простор за корупцију. Савез за е-управу је утврдио да приоритет у развоју електронских сервиса треба да буде успостављање

Награде за најуспешније у борби против сиве економије

МАГАЗИН

9.7.2017.

ОТВОРЕНА ПРВ

- У Парку јапанско-српског пријатељства у Раковици отворена прва wi-fi зона за 12 најактивнијих општина у наградној игри „Узми рачун и победи“. - Wi-fi „дрво“ које је поставила компанија Телеком Србија омогућава истовремено повезивање до 300 корисника и у пречнику од 150 метара емитује сигнал од 1 мегабита у секунди. - У првом кварталу ове године значајно порасло евидентирање промета преко фискалних каса, посебно код малих радњи код којих је сива економија најзаступљенија. – Чак 94 одсто грађана подржава сузбијање сиве економије и разуме њену штетност, а више од две трећине сматра да је држава одлучна да се суочи са овим проблемом рва од 12 wi-fi зона бесплатног интернета, које су освојиле најактивније локалне самоуправе у слању фискалних рачуна и слипова за наградну игру „Узми рачун и победи“ ,отворена је у Парку јапанско-српског пријатељства у београдској општини Раковица. Wi-fi „дрво“ које је постави-

ла компанија Телеком Србија омогућава истовремено повезивање до 300 корисника и емитује сигнал од 1 мегабита у секунди у пречнику од 150 метара, а опремљено прикључцима за пуњење мобилних телефона и ЛЕД осветљењем представља нови украс овог парка. Значајним се чини податак

да је реч о домаћем производу који су израдили инжењери Телекома и партнерских фирми. Зоне бесплатног интернета које су освојиле и општине Бела Паланка, Димитровград, Пландиште, Бела Црква, Голубац, Сечањ, Житиште, Сврљиг, Бачки Петровац, Прокупље и Тител

ВА WI-FI ЗОНА

свечано ће бити отворене током јула. Пет првопласираних локалних самоуправа добиле су и додатну новчану награду од по 20 хиљада евра за реконструкцију и опремање објеката од јавног значаја попут школа, болница, вртића, паркова и туристичких локација, а током јуна, грађани ових општина бирали су пројекте који ће бити финансирани. Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић оцењује да су грађани општине Раковица показали велику заинтересованост и високу свест о потреби борбе против сиве економије и активним учешћем у наградној игри „Узми рачун и победи“ ушли у ред победника. Уједно сматра како би то требало да буде подстицај и другима у земљи да заједно с надлежним институцијама допринесу расту финансијске дисциплине. Да је борба против сиве економије нераздвојиво повезана са животним

стандардом, запошљавањем и висином зарада, потврдио је председник Скупштине Београда Никола Никодијевић уверен да би одговорније понашање грађана допринело обезбеђењу веће количине новца за инвестирање у у унапређење квалитета живота. У том контексту и постављање wi-ﬁ „дрвета“ на симболичан начин потврђује на који начин то може да се манифестује. Слично гледиште дели и председник општине Раковица Владан Коцић који у први план ставља чињеницу да су грађани путем петиције изабрали Парк јапанско-српског пријатељства као најбоље место за постављање wi-ﬁ зоне. Да је наградна игра „Узми рачун и победи“ превазишла сва очекивања потврђују грађани Србије који су на назначену адресу послали чак 8,5 милиона коверата са рачунима и слиповима. На тај начин постигнути су

конкретни ефекти за буџет који се огледају у девет милиона евра додатних директних пореских прихода од игре и још 73 милиона кроз раст промета у најважнијим секторима. У првом кварталу ове године значајно је порасло евидентирање промета преко фискалних каса, посебно код малих радњи код којих је сива економија најзаступљенија. Уз то, унапређена је свест јавности па сада 94 одсто грађана подржава сузбијање сиве економије и разуме њену штетност, а више од две трећине сматра да је држава одлучна да се суочи са овим проблемом. Постављањем wi-ﬁ „дрвета“, на које се гледа као на модеран и иновативан производ Телекома Србија, остварена је жеља да се грађанима симболично покаже како плаћање пореза има ефекат на унапређење квалитета живота у локалним заједницама. Т. Радовановић

9.7.2017.

МАГАЗИН

Милисав Кочовић

Знаменити Краљевчани: Милисав Кочовић (1)

У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ДУХ - Седамдесетих година прошлог века у припремама за слет по три стотине ђака је, на великом одмору у дворишту Пољопривредне школе, вежбало као један а сада то не може да се организује ни са тридесет. - Професор је имао ауторитет, чак и да укори некога, а родитељи су долазили и тражили строжији однос према деци којој не могу ништа код куће. – Међу просветним радницима има оних који су залутали у професију. - Урушавању свега у значајној мери доприносе компјутери, мобилни телефони и изласци у кафиће. - Ретко ко истински воли спорт јер неће да се зноји. - Све је мање ђака који су спремни да пешаче, па их у школу довозе родитељи или долазе таксијем, а већи број оних који измишљају да су болесни да не би радили. - На својеврсно девалвирање струке значајно је утицао и велики број различитих установа у којима се школују кадрови за ову област

МАГАЗИН 9.7.2017.

ако су у савременој педагошкој литератури присутна различита тумачења физичког васпитања, поједини аутори га називају здравственим васпитањем а неки физичком културом, небројано пута је потврђено како представља битну компоненту васпитног процеса. Оно обухвата укупност утицаја на физички развитак личности, а сматра се специфичним васпитним подручјем које доприноси развоју човека у целини. Зато физичко васпитање није само подстицање раста и развоја, развијање телесних способности и унапређење здравља, већ и зналачко коришћење система физичких вежби, игара и спортова, којима се утиче на целокупни развој човека. По неким ауторима то је систематски и организован процес стицања моторичких вештина, знања и способности, јачања здравља и развоја психо-физичких снага и способности васпитаника и компонента која доприноси развијању физичких способности и очувању здравља. Као облик физичке кутуре физичко васпитање се остварује у институцијама система васпитања и образовања, од предшколских установа, преко основних и средњих школа до високошколских институција, а повезано је са интелектуалним, моралним, радним и естетским васпитањем. У много тога је током четири деценије рада у овој области могао да се увери Милисав Кочовић који на крају радног века потврђује како је интересовање за спорт отпочело у најранијем детињству, а временом јачало до нивоа који је водио ка статусу истакнутог спортисте. Рибница је пред крај педесетих година прошлог века била мало приградско насеље, па су деца из ужег градског језгра на вршњаке из овог дела по који пут гледала са великом дозом потцењивања. Прилика да се покаже како за то нема основа били су спортска надметања, углавном између школа, на којима су Рибничани, иако без довољно спортских терена, постизали значајне резултате. Деца из насеља Мошин гај одувек су била оријентисана према Основној

школи „Вук Караџић“, а кад су неки од њих, изабрани да после четвртог разреда уче руски језик, усмерени према не превише удаљеној „29. новембар“, сада „Свети Сава“, мало ко је успевао да задржи сузе при проласку поред оне за коју је везивало четворогодишње школовање. Школе у овом делу града у то време нису имале фискултурне сале, па је прилику да се на правом терену одигра по која фудбалска или одбојкашка утакмица пружало игралише са подлогом од шљаке у близини надалеко познате „Кисекане“. У таквим околностима се прелазак преко моста на леву обалу игра, и по која утакмица на отореном игралишту Кошаркашког клуба „Слога“ на месту хале спортова у центру града, чинио посебно значајним, малтене као посета београдској Маракани. - По завршетку онако уморни свратимо у продавницу „Унион“, купимо сокиће и лизалице, по који пут луше и бомбоне које је правио неки чика Алија. У то време смо имали баш добру екипу и равноправно се носили са градским школама које су имале и више терена. Посебно јако било је Друштво за телесно вежбање „Партизан“ са популарним чика Брком и другим гимнастичарима који су долазили у школу и показивали различите вежбе за које су доносили козлиће, коње и разбој. Млађа Јанковић, Премовић и Бата су за нас били хероји јер смо, док вежбају на разбоју, сматрали да су најјачи људи. Од свих реквизита у школи смо имали само црне тврде кожне струњаче, а кад дежурни наставник каже да их донесемо из ходинка, размакнемо клупе у учионици, поставимо их и радимо колут напред и назад – каже Кочовић уз подсећање да су се посебно радосним чинили они који би добили задатак да их донесу. Ситуација је у средњим школама била нешто боља, па је разумљиво одушевљење ученика који су пред другим активностима предност давали спортским. Овај у сећању припадника више генерација представља период у коме се лепо живело на шта је у најве-

ћој мери утицало давно заборављено дружење. Кочовић се присећа да није било превише школованих наставника физичког васпитања међу којима су ученицима Машинско-хемијске и Индустријске школе у сећању најдуже остала имена Петра Радомана и Данила Илића. Посебно изазовним у то време се чинило спортско одмеравање снага ученика са просветним радницима. Једно такво због тешке повреде ноге професора у великој мери је утицало на одушевљење и оних ученика који се нису бавили спортом, можда и због чињенице да је, као веома строг, био познат по великом броју слабих оцена. У време кад је ауторитет родитеља био на знатно вишем нивоу, и када су знатније утицали на професионално опредељење деце, податак да је старији брат Драгољуб већ студирао машинство било је довољно за препоруку да његовим стопама крене и Милисав. Иако се повољност огледала у чињеници да је „Фабрика вагона“ обезбеђивала солидне стипендије, по завршетку факултета и посао, то није могло значајније да уздрма Кочовићеву одлуку да се потпуно посвети спорту и образовању. У року завршене студије и довољно спортско искуство били су довољни за понуду да остане у Београду и укључи се у припрему полицајаца ангажованих на обезбеђењу амбасада у различитим деловима света. Повод више било је сазнање да особа која се бавила тим пословима одлази у пензију чиме се ствара добра прилика за запослење, добру зараду и стан. - Краљево је град моје младости и мог детињства, посебан град у коме су моји родитељи и другари, па сам се вратио чим сам завршио факултет. Чекао ме је посао у Пољопривредној школи где сам одмах добио разредно старешинство што је представљало велику одговорност. Зато смо се сви озбиљно припремали за сваки час, а и деца су била другачија. Биле су то златне генерације младих који су постали лекари, професори, инжењери, новинари, један од њих амбасадор Србије у Египту. Директор Миломир Јовановић

9.7.2017.

МАГАЗИН

је посвећивао максималну пажњу младим људима, слао нас на семинаре и давао задатке које смо успешно решавали. Кад смо 1982. године прослављали стоту годишњицу од оснивања нашли смо се на удару градских власти која је настојала да нам узме део земље, а директор се, уз нашу помоћ, јуначки борио и успео да заштити близу 80 хектара што је минимум за опстанак школе. Нисмо имали фискултурну салу које су деца била жељна, поготово што су највећим делом долазила из школа са сеоског подручја у којима их није било. Деца су била много одговорнија, била спремна да уче и слушају, па је била милина радити са њима. У време кад сам их спремао за слет узмем мегафон, а 300 ђака изађе у двориште да би на великом одмору као један вежбали пола сата. Сад то не може да се организује ни са тридесет. Професор је имао слободу и ауторитет, чак и да укори некога што се данас сматра за мобинг, а родитељи су долазили и тражили строжији однос према деци којој не могу ништа код куће – каже Кочовић. Строжије васпитне мере, по која из арсенала који се у данашње време сматра довољним за осуду просветног радника, давале су резултате којима су били задовољни и родитељи. Шамар по образу једног ученика у значајној мери је утицао на побољшање успеха у школи у врло кратком периоду. За тај период везује се анегдота и опаска школских другова много година касније да би након још једног сигурно завршио и факултет. Период заједничких основа усмереног образовања био је прилика за раздвајање физичког и здравственог васпитања које је поверено лекарима. У време кад још није било интернета, као начина да се сазна нешто више из ове области, ученици су показивали завидан степен интересовања за хигијену, правилну исхрану и физичке активности као путу ка здравом животу. Дугогодишње искуство просветног радника потврђује вели-

ку озбиљност државе, ресорног министарства, али и просветних инспектора који су контролисали рад у школама. Да након врхунца по правилу следи суноврат до изражаја је дошло и у просвети, а кумовали су му различити, по многима неуспели, покушаји реформе наставних планова и програма. Најпоразнијим се сматра изостанак васпитно дисциплинских мера које су у великој мери кумовале поразном стању у образовном систему. - Има и колега који су залутали у професију. Прво нису волели то што раде, а определили су се кад нису могли да упишу ништа друго. Кад су кренуле кризе деведесетих колеге које су имале децу на студијама морали су да праве колаче и торте да би издржавали студенте. И у министарство долазе људи који нису за то, то се преноси на школске управе па смо, као што се и у држави све руинирало, дошли до овог што имамо данас. Долази до урушавања свега, томе у значајној мери доприносе компјутери, мобилни телефони и изласци у кафиће, па ретко ко истински воли спорт јер неће да се зноји. Жестоки момци су популарнији од спортиста, поготово од деведесетих година кад је све кренуло накарадно. Да као врхунски спортиста нисам много учио, радио и тренирао сигурно не бих постигао овако значајне резултате, јер без напорног рада нема ни успеха. Кад је почело описно оцењивање као да сам дошао у неку другу средину, осећали смо се понижено поготово што смо били школовани на начин да све пружимо деци – каже Кочовић. Искуство потврђује да много тога у овој области зависи од ресорног министра поготово у данашње време кад се чини да је, више него икада, потребно труда да би деца физички напредовала. Значајан фактор на том путу је физичка активност, а ње је све мање јер их у школу довозе родитељи или долазе таксијем. Све је мање оних који су спремни да пешаче, а већи број који измишљају да су болесни да не би радили. Није ретко ни

настојање родитеља да буду ослобођени физичког васпитања поготово ако та оцена може да утиче на коначни успех. У таквој ситуацији време на часу користи се за куцање СМС порука, игрице уз помоћ телефона или писање домаћих задатака. На својеврсно девалвирање струке значајно је утицао и велики број различитих установа у којима се школују кадрови за ову област. Почетком седамдесетих година поред Државног института фискултуре у Београду сличне установе, у којима су се школовали кадрови за потребе земље са више од двадесет милиона становника, постојале су само још у Загребу и Љубљани уз две више школе у Сарајеву и Новом Саду. Сада у Србији, са три пута мање становника, поред београдског факултета за физичко васпитање постоје у Новом Саду, Нишу, Лепосавићу и Новом Пазару којима треба додати бројне више школе за тренере, масере, менаџере у спорту и сличне. Хиперинфлација свршених студената чини се још већим проблемом кад се зна да је посла све мање. Седамдесетих година закон је обавезивао велике радне организације да као рекреаторе запошљавају професоре физичког васпитања. Тренутна ситуација онима са заврешним основним студијама дозвољава да се, уколико има места, запосле само у предшколским установама и дечјим одмаралиштима, док је за све више од тога потребна диплома мастера. У таквој ситуацији на евиденцији филијале Националне службе за запошљавање је велики број оних који чекају посао у овој струци, по неким проценама између 60 и 70 а ретко ко са београдског универзитета. Међу њима има и колега, подсећа Кочовић, које је током средње школе било тешко натерати да буду активни на часовима па се од оних који су се, стицајем околности, нашли у послу који не воле тешко могу очекивати иоле озбиљнији резултати. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.7.2017.

9.7.2017.

МАГАЗИН

Кристина Јевтовић

Краљевачка позоришна сцена: Кристина Јевтовић (1)

ПРИНЦЕЗА ИЗ БУТИКА - Први покушај да се упише на Факултет драмских уметности након треће године средње школе, кад је нову класу преузимала Гордана Марић, за Кристину Јевтовић се завршио неуспехом, понајвише због треме која је до те мере оставила траг на извођење да у свести готово да и не постоји сећање на ту епизоду у животу. – Полагање пријемног испита плаћено високом ценом, због пет ноћи неспавања са исто толико килограма телесне тежине. – Након проглашења резултата шок и дубок сан у трајању од скоро двадесет четири сата. – Женска половина класе формирана у јуну, остатак на јесен. – Асистент режије као редитељ

МАГАЗИН 9.7.2017.

ије необично да прва дечја интересовања буду везана за занимање родитеља, а ни реткост да га прихвате као трајно професионално опредељење. Да је то правило Кристина Јевтовић би највероватније била најбоља у неком од бројних спортова према којима ју је, од најраније младости, усмеравао отац Миломир. Активном спортисти, касније фудбалском тренеру, већ тада је била јасна улога спорта у формирању личности, па се Кристина опробала у готово свим спортовима доступним на овим просторима. И док се мало дуже задржала у кошарци и пливању контакт са фудбалом оствариван је вишегодишњим присуством припремама локалног фудбалског клуба. У то време, а ни много касније, није било превише интересовања за глуму сем по који пут током школе у природи на Гочу кад се пријављивала да покаже умеће у имитирању и рецитовању, док је певање изостало због уверења учитеља Небојше Марковића да то није најсрећнији избор. Успешнијом се показала у рецитовању, а пласман изнад другог места изостао је само зато што никако није могла да се сети друге строфе изабране песме. Настојање да следеће године поправи пласман није донело значајнији помак, јер три строфе више него претходне и даље није било довољно да песму одрецитује до краја. На том узрасту међу друговима из школе најзначајнијим се сматрао избор за мис, а Кристина је три пута заредом освајала ово ласкаво признање. Са годинама је јачало интересовање за спорт, посебно кошарку, а највиши домет је треће место школске екипе на републичком такмичењу на које подсећа још само бронзана медаља из тог периода. Кристина је само једна из генерације талентованих кошаркашица које су чиниле окосницу локалног клуба, неке стигле и до међународних ангажмана а Невена Јовановић до националног тима Србије, шампионске титуле на Европском првеству и вицешампионске на последњој Олимпијади. Уверење да се остале чланице екипе развијају знатно брже,

а да тај темпо не може да прати, дефинитивно је добило потврду у тренутку кад је успела да пробаци лопту кроз сопствени кош, што је било пресудно за жељу да успех потражи у некој другој области. Оно за шта се определила много година касније дуго се није назирало, све до поласка у средњу школу, можда и због чињенице да ни за школске приредбе наставници нису били спремни да јој повере значајнију улогу уверени да је бављење кошарком на том узрасту довољно. Иако се прве посете позоришту везују за период најранијег детињства нису изазвале посебно интересовање за овај вид уметничког изражавања. Много атрактивнијим чинили су се филмови као повод да се по повратку из биоскопа код куће имитирају делови појединих сцена. Иако ни један филм из тог периода није оставио посебан утисак, нити остао дуже у сећању, занимљивом се чинила могућност да бар на неко време буде неко други. - Било ми је занимљиво да будем нека друга личност, а кад сам се поверила мами како бих волела да се бавим позориштем није ме схватила озбиљно. Рекла ми је да за то има времена, а како је већ завршен пријем у драмски студио Краљевачког позоришта саветовала да сачекам следећу прилику. Следеће године је сазнала да је група већ формирана, што ми је јако тешко пало, а и даље мислим да је то био начин да ме одврати од намере да се бавим овим послом – прича Кристина. Да се у животу много тога не дешава без разлога потврдио је необичан догађај у једном од краљевачких бутика, а тренутак кад се из кабине за пробу појавила пред продавачицом Јасмином Радовић био је одлучујући за све што ће се дешавати у наредном периоду. Јасмина је у то време водила драмски студио и припремала завршну представу за коју јој је недостајала још једино погодна особа за улогу принцезе. Идеалном јој се учинила Кристинина појава што је било довољно да јој понуди оно што је са толиким нестрпљењем дуго прижељкивала.

Ма колико деловало чудно учинило се да се као у тренутку остварују сви снови. Укључење у драмски студио потврдило је да постоји значајна разлика у годинама у односу на друге чланове, па иако идеја о учешћу у представи није реализована отворила је пут ка драмском студију Краљевачког позоришта. Иако је позив за аудицију истакнут у свим средњим школама, а Кристина у пролазу поред једног таквог само летимично бацила поглед не обраћајући превише пажње, за одлазак се још једном корисном показала препорука Јасмине Радовић која се потрудила да помогне у припреми онога на основу чега би комисија могла да донесе одговарајућу одлуку. - Говорила сам улогу Соње из „Ујка Вање“ и део из Петраркиног „Сонета“. Изашла сам пред комисију прва од нас двадесетак, јер увек прва пробијам лед без обзира шта ће бити даље. Са ове тачке гледишта то што сам извела било је лоше, али сам ипак желела да пробам. Тражили су од мене да направим неке импровизације и потврдили да ће, онима који задовољавају услове, јавити резултате. Иако сам била убеђена да сам прошла пет дана је трајала агонија док ми није јављено да пробе почињу 24. септембра. Мојој срећи није било краја и не знам да ли сам била срећнија тада или кад ми је Јасмина предложила да будем принцеза – каже Кристина. У развоју личност значајним се сматра подршка породице, а Кристина је имала увек без обзира да се избор њеним члановима допадао мање или више. Десетак оних за које је процењено како могу да изнесу терет укључено је у рад драмског студија у оквиру кога су правили прве озбиљније кораке ка успешној глумачкој каријери у чему су им помагали искуснији чланови Краљевачког позоришта. Све чешћи долазак у позориште прилика је за ближи контакт са представама какве су „Самоубиствена пепељуга“, „Зла жена“, „Краљевачки чабаре“ и друге, а посебну пажњу будуће глумице привлачиле су Биљана Талић и Ана Јеротијевић као једине

МАГАЗИН 9.7.2017.

9.7.2017.

МАГАЗИН

школоване у не сувише великом позоришном ансамблу. Све што се дешавало остављало је јак утисак, поготово појава Јелене Бартуловић која је код млађих изазивала дивљење и жељу да у њеним годинама изгледају бар приближно тако. Прва премијера је нешто што се дуго памти, а „Женски разговори“ као круна рада у драмском студију знатно дуже због чињенице да је изазвала одушевљење публике због чега се нашла на редовном репертоару позоришта. Приближавање краја школовања и успех представе били су повод за размишљање о позоришту као трајном опредељењу, а значајан корак ка том циљу је упис на неку од високошколских установа које профилишу будуће глумце. - У том периоду више не идем него што идем у школу, а разлог за такво понашање увек је било позориште. Те 2008. године у позоришту су почеле припреме представе „Клопка за беспомоћног човека“ у режији Владе Попадића због чега је у Краљево из Крушевачког позоришта дошао Бојан Вељовић од кога сам први пут сазнала да, поред београдског Факултета драмских уметности, постоји и академија у Новом Саду. У „Клопци за беспомоћног човека“ радила сам као суфлер, била у прилици да видим како настаје представа, и била очарана свим што се дешавало, колико пробама толико и новим сазнањима како шта функционише, шта значи бити на сцени а шта иза ње. Као награду што сам била пажљива потписана сам као асистент режије што је за мене било као да сам режирала представу – признаје Кристина. И док су родитељи прижељкивали да у породици након следеће четири године имају правника у Кристининој глави се учвршћивала жеља да по сваку цену постане глумица. Повод за страх од неуспеха је сазнање да у породици није било никога ко се бавио овим, или сличним, занимањем али и довољно чврсто утемељено уверење у јавности да је за факултете који се сматрају елитним поред талента и

знања потребно још по нешто. То нешто Јевтовићи нису имали што је било додатни повод за страх од неуспеха. Први покушај да се упише на Факултет драмских уметности након треће године средње школе, кад је нову класу преузимала Гордна Марић, завршио се неуспехом понајвише због треме која је до те мере оставила траг на извођење да у свести готово да и не постоји сећање на ту епизоду у животу. Неуспех на кандидаткињу није деловао негативно и због тога што је покушај везан за жељу да осети атмосферу пријемног испита и боље се припреми за нови покушај следеће године. Родитељи су у оваквим ситуацијама много опрезнији што је резултирало жељом да се као алтернативни изабере још један факултет, у овом случају правни на коме је на пријемни испит требало доћи са довољно знања из историје и српског језика. Податак да се термини за полагање пријемних испита на београдској и новосадској академији нису поклапали био је довољан за одлуку да покуша на оба места, на првом без великог оптерећења јер је акценат стављен на Нови Сад. - У Новом Саду је класу примао Љубослав Мајара за кога до тада нисам чула. Предивно сам се осећала у односу на стрес у Београду па сам на пријемни испит изашла крајње опуштено, као да сам трему оставила на претходном и овде се осећала растерећено, а кад се осврнем на тај период мислим да ми је то и помогло да се упишем. У други круг је ушло нас тридесет од којих је требало изабрати десет или једанаест. Пет дана смо са професорима радили вежбе дикције, технике гласа, сценског покрета, игара и глуме да би шестог полагали завршни испит. Знала сам да су седам дана од почетка припрема до објављивања резултата мојих седам дана, па то време нисам ни спавала, а због свега што се дешавало изгубила пуних пет килограма. Иако је било бољих и талентованијих од мене све време сам била

убеђена да ћу успети јер знам колико сам вредна, колико се трудим и колико сам спремна да радим на себи. Уз све то вођена сам уверењем да им на академији треба неко ко жели да ради, а не неко ко је готов глумац. Одрадила сам пријемни најбоље што сам у том тренутку могла и кад сам дошла да видим резултате, од вршњака који су стигли раније и били срећни док плачу, сазнала да сам прошла, али нисам веровала док не видим на списку сопственим очима. Иако су имена била исписана црним маркером на белом папиру, и не могу да се не виде, ја гледам а не видим. Од шест девојака које су уписане у јунском року била сам на петом месту, па сам десет пута гласно прочитала своје име и презиме које је било исписано. Узела сам телефон, истрчала на улицу, зовем тату и вриштим, а он ме теши и каже како могу да покушам и следеће године. Била сам у потпуном шоку због чињенице да сам примљена што је до тада личило на научну фантастику – каже Кристина. Колико је овакво полагање пријемног испита напорно и стресно на најбољи начин потврђују многи који у дугом периоду након њега збпог неуспеха нису могли лако да се привикну на чињеницу да су га доживели. Такво понашање није необично ни за оне који су пребродили значајну препреку, а у случају Кристине Јевтовић умор који је достигао врхунац након објављивања резултата манифестовао се у чврстом сну који је трајао скоро 24 сата. У том периоду брат је, с времена на време, улазио у собу како би проверио да ли уопште дише. Иако родитељи нису били одушевљени избором факултета чини се да су били срећни због сазнања да је њихова мезимица успела да изгура своје. Податак да је у јунском року формиран само женски део класе, што се догодило први пут, одлучујуће је утицао да у јесењем буде допуњена остатком како би већ првог дана октобра могло да почне формирање нове генерације глумаца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9.7.2017.

МАГАЗИН

Драгослав Ракић Цврле

Гајење врхунских ловних теријера у Краљеву

ВИШЕ ОД ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ЉУБАВИ - Од тренутка кад је седамдесетих година прошлог века формиран клуб „Јамара“ Краљево је на ширем простору постало познато по гајењу теријера. – Два пута годишње надметања најбољих примерака ове врсте паса у националној и међународној конкуренцији. – Редовни тренинзи паса једини начин за одржавање кондиције и постизање добрих резултата на такмичењима. – Лисице и јазавци добри спаринг партнери ловним теријерима. – Повреде паса редовна појава на тренинзима. – Више од три стотине пехара који сведоче о победама на такмичењима у земљи и иностранству. - Грануле врхунског квалитета скупље и од јунетине

МАГАЗИН 9.7.2017.

ез обзира да ли се ради о малим и безопасним, или не тако лепим и врло опасним створењима, однос према животињама је еволуцијски дубоко усађен у мозак човека коме су оне од памтивека најбољи пријатељи. Калифорнијски научници потврђују да је однос према животињама много дубљи него што највећи број људи мисли што на најбољи начин доказује Драгослав Ракић, међу одгајивачима паса познатији као Цврле. Од тренутка кад пре пуне 64 године љубав према овој врсти четвороножаца више није могла да се обуздава код локалног одгајивача је купио првог немачког ловног теријера и почео да одлази на изложбе на којима је, током више од пола века у конкуренцији паса са широког простора Европе, освајао значајна признања. Жеља да формира сопствену одгајивачницу расних паса ове врсте одвела га је у Немачку из које се вратио са теријером који се показао као универзалан и чврст пас врхунских карактеристика. Доказано је то више пута током лова, било да је у питању потрага за дивљом свињом и другом дивљачи на површини, или под земљом. Од тренутка кад је седамдесетих година прошлог века формиран клуб „Јамара“ Краљево је на ширем простору постало познато по гајењу теријера. На тај период још подсећа специјално изграђен ров на простору спортског аеродрома где су се два пута годишње одржавала надметања најбољих примерака ове врсте паса у националној и међународној конкуренцији. Иако није било ни мало једноставно сопственим средствима су га градили краљевачки одгајивачи немачких ловних теријера међу којима су били још Радован Живковић Црни, Радош Јаковљевић, Срећко Баланџа и многи други. Да теријерима одгајаним у Краљеву и околини није било равних на ширем простору показала су бројна такмичења на различитим локацијама све до тренутка кад је матична немачка кућа одустала од подршке коришћења ове врсте паса за такмичења у лову на лисицу и јазавца. За свако од њих

требало је обезбедити најмање шест лисица, и упола мање јазаваца, у потрази за којима су теријери доказивали ловачке способности. Строга правила лова на ову врсту дивљачи прописују да пас интензивно лаје без прекида два минута испред решетке у којој се налази лисица или јазавац, а из рова дугог четири метра широког само 18 а високог 20 сантиметара извуче ловину за два минута. Уколико не испуни било који од ова два задатка следи му дисквалификација. - Кад одлаје два минута судија диже решетку, а кер гађа ако сме да ухвати. Кад власник нареди да држи мери му се време, па ако држи два минута и не пушта онда добије максималну оцену а судија цени захват. Све око главе

је за оцену око петице, а ако је даље оцене су ниже. Кад то одраде сви иду на лисицу коју треба да држи један минут – објашњава Цврле. Одгајивачи ове врсте паса добро знају да су, као и у сваком спорту, тренинзи једини начин за одржавање кондиције и постизање добрих резултата на такмичењима. Због тога је Цврле у посебно припремљеним боксовима имао и лисице и јазавце, једног пуне две године у гаражи, који су се показало као добри спаринг партнери ловним теријерима. Да тренинзи нису били ни мало једноставни, нити безазлени, сведоче бројне повреде паса, по који пут и опасност да јазавац победи у борби за опстанак. Због тога се посебно важним сматра добро по-

МАГАЗИН

9.7.2017.

знавање и једне и друге врсте животиња како би се предупредиле евентуалне оне које каткад могу имати кобне последице. До повреда најчешће долази ван домашаја власника, нарочиту у јами за тренинге, па су власници принуђени да савладавају и поједине хируршке вештине. О томе сведочи Цврле, иначе кројач по занимању, потврдом да је бар педесет пута морао да се дохвати игле и конца и ушива ране. - Ишли смо седам дана на Камиџору где смо нас пет појединачно пуштали керове. Кад из јаме један изађе у фронцлама пустимо другог, па трећег до петог, а кад сви буду искасапљени у

борби са јазавцем навалимо на улаз велики камен да не може да побегне. Кад га керови изуједају јазавац не крвари јер има дебело сало и може дуго да живи. Овај је живео затворен у јами још седам дана а потом угинуо, али нам је све керове упропастио. Имао је преко 20 кила, а теријер између осам и дванаест, што најбоље сведочи колико је борба била неравноправна. Кад зашијем ране брзо се залечи свака коју кер може да залиже, јер у пљувачки има лековите супстанце. Безброј пута сам се заклео да више не водим кера, али увек одем кад ме позову – каже Цврле о чијим одгајивачким успесима и победама на различитим такмиче-

њима сведочи више од три стотине пехара. Таквим успесима, каже он, могу да се похвале само још два одгајивача са простора бивше Југославије. Врхунски домети у гајењу немачких ловних теријера били су добар повод да се окуша и са другим врстама, а избор је пао на лабрадора. Због првог је пре три године отпутовао у Чешку и пуних хиљаду евра платио штене старо тек месец и по. Да инвестиција није била узалудна сведочи убедљива победа над осам стотина других исте врсте већ на првом такмичењу на коме је колекција награда употпуњена са осам пехара и две ленте.

Лабрадори припадају врсти необично јаких паса, који су рибарима служили да вуку мреже, а познати су као добри рониоци и пливачи чему доприноси специфичан изглед ногу. Цврле сведочи како могу да достигну тежину од педесет килограма, а сем што су се показали као добри водичи слепих користе се за откривање дроге и подземних печурки. У дворишту породичне куће опремљен је апартман за псе којима су, посебно у доба године са есктремно високим температурама, обезбеђени сви услови за хлађење. Додатно освежавање се врши три пута дневно, а за исхрану користе грануле врхунског

квалитета које су, каже Цврле, скупље и од јунетине. - Поред тога добије доста туњевине, а сваког дана и потребну дозу пиринча. Дневно му треба око 700 грама квалитетне хране, а све што се уложи у њега Рајдер врати кроз накнаду за парење. До сада их је имао више од 35 које се наплаћује три стотине евра, за странце и до 500 – објашњава Цврле. Као прва љубав теријери заузимају значајно место овог одгајивача пуне 64 године колико трају и посете различитим изложбама паса. Искуство стечено на њима сведочи да последња у Краљеву, коју је током прошлог месеца организовало Кинолошко друштво

„Ловац“, по броју и квалитету учесника у земљи може да се мери једино још са београдском. Уверен да примерцима из његовог легла мало ко од приспелих може да се мери повод је за одлуку да не учествује на краљевачкој изложби. У њу је укључен као један од организатора јер, како каже, није поштено да одузме пехар некоме које превалио неколико стотина километара да би показао колико је одмакао у гајењу квалитетних примерака. Због тога сваки пут, сем званичних награда за поједине категорије које додељује организатор изложбе, додатне обезбеђује Цврле, посебно пехар за лабрадора којег процени најбољим. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.7.2017.

Три дана џеза на две локације

МАГАЗИН

9.7.2017.

„ЏЕЗИБАР“ ИЗМЕЂУ Ж

ЖЕЉА И МОГУЋНОСТИ

- До седмог издања Међународни џез фестивал „Џезибар“ угостио више од стотину најзначајнијих светских џез блуз музичара, критичара, писаца и композитора. – „ЏезИбар“ најмлађи фестивал овог типа у Србији и један од пет који подржава Министарство културе и информисања. - Овогодишњи више него претходних заслужује епитет међународни. – Због изостанка координације први дан јула обележило неколико истовремених наступа различитих музичара на простору између Трга српских ратника и Трга Светог Саве. – Отварање фестивала са закашњењем од четрдесетак минута, први наступ треће фестивалске вечери читав сат. – Фестивал затворен поноћним концертом Рафаела Вреснига

едељу дана по завршетку седмог по реду Интернационалног џез фестивала „ЏезИбар“ у краљевачкој јавности нема превише коментара дешавања између последњег дана јуна и прва два у јулу на две сцене, испред Француске куће и на Тргу Светог Саве. Данима уназад организатор је подсећао како је фестивал настао 2011. године са скромном жељом да Краљеву подари једну сасвим нову, разноврсну и квалитетну манифестацију, па је протеклих шест година угостио више од стотину најзначајнијих светских џез блуз музичара, критичара, писаца и композитора. Повод за разамишљање о организацији фестивала је податак да је Краљево изнедрило велики број вансеријских уметника, а да се у њему џез свирао у исто време кад и у великим светским метрополама па се, након чињенице да је био чувен по игранкама и концертима, последњих неколико година може похвалити и признатим и познатим фестивалом. Да у Краљеву ништа не може да буде онако како је планирано потврђује и церемонија отварања овогодишњег фестивала испред Француске куће чији је почетак каснио пуних четрдесет минута. Разлоге нико од организатора није ни покушао да образложи па међу највећим делом присутних, а било их је више од стотину, преовладава мишљење да је за окупљање оволиког броја требало да прође баш толико времена. Као прва у низу манифестација најављена је ретроспективна изложба фотографија о дешавањима из претходних година, али се чини да посебно интересовање за 33 фотографије на шест паноа није показао превелики број присутних. Пре би се могло закључити да је мало ко од њих и обратио пажњу на оно од чега се очекивало да баци мало више светла на та дешавања. Пажљивији поглед на изложбу не даје довољно могућности да се створи права слика о дешавањима, а ако би се судило према приказаном могло би се стећи утисак да се и није дешавало било шта озбиљно. После првог уметничког директора

МАГАЗИН

9.7.2017.

Михајла Блама извођаче је наредне две бирао Васил Хаџиманов. Фестивал је ове године спустио лествицу ниже па је са позиције уредника, користећи пре свега пријатељске везе, програм саставио џез критичар Воја Пантић са жељом да особе које представљају крем џеза у Србији, уз госте из иностранства, допринесу вишем квалитету у односу на претходне како би „Џезибар“ заузео значајно место међу рагионалним манифестацијама овог типа. Иако најмлађи у Србији, и један од пет који подржава Министарство културе и информисања, оцењено је да фестивал ове године више него претходних заслужује епитет међународни.

Није познато колико се на манифестацијама овакве врсте точи пиво, али преовладава утисак да би, ако је судити према церемонији отварања где је у односу на број посетилаца конзумирано у знатним количинама, ово могла да буде значајна одредница, тим пре што се очекивало да на другој локацији наредна два дана потрошња буде повећана. На малој сцени испред Француске куће први су се појавили тамбураш Филип Новосел и контрабасиста Тихомир Хојсак, чланови интересантног састава „Bow VS Plectrum“ што би требало да значи гудалом против трзалице. Обојица су на простору Србије раније наступали као индивидуалци, а

МАГАЗИН

9.7.2017.

у Краљеву први пут заједно на овим просторима. Екстремно талентовани копозитор, професор успешан и у класичној музици, Хојсак прави европску креативну музику коју је настојао да приближи и Краљевчанима. Његов млађи колега Новосел до скора непознат тренутно је један од најпознатијих џез музичара у Хрватској, а Славонац је први тамбураш у свету са дипломом америчке џез академије. Иако је наступ двојице изузетних музичара испраћен бурним аплаузом, а завршен бисом, чини се како би утисак био много повољнији да је већи број присутних пажљивије слушао извођење споја етно музике и џеза обогаћен виртуозним импровизацијама. Добар повод је уверење да се у великом делу дворишта Француске куће извођење тек назирало кроз жагор присутних. Иако није најављен у званичном

програму фестивала пред присутнима се појавио и локални „Цијук“ чији фронтмен Милан Ракочевић, уз помоћ бас гитаристе Жељка Косовца и бубњара Игора Батеса, изводе музику налик оној Тома Вејтса. Као аранжер и текстописац Ракочевић са Косовцем сарађује дуги низ година, а на репертоару овог необичног бенда су руске и друге песме које су се показале као добар алат против стреса. И ове године се показало да нема довољно координације између организатора различитих културних манифестација, посебно концерата, па је први дан јула обележило неколико истовремених наступа различитих музичара на простору између Трга српских ратника и Трга Светог Саве. Након наступа Влатка Стефановског на овом месту пре неколико година учинило се да је простор премали за све који би желели да присуствују сличним дога-

ђајима, па су организатори одлучили да се преселе у центар града оцењујући да би знатно већи број посетилаца могао да се осећа комотније. Исто мишљење нису делили извођачи којима је сметала музика из околних угоститељских објеката, али ни то није могло да промени одлуку организатора да потраже неко треће место или се врате на првобитну позицију. Ове године је на то одлучујуће деловао грандиозни концерт „Лексингтон“ бенда који је уочи „Веселог спуста“ наступао у истом термину као и џезери. Ако се томе дода и гостовање неколико диск џокеја дуж целе Омладинске улице онда се број присутних на Тргу Светог Саве оцењује задвољавајућим. Неколико стотина њих није показало ни превише интересовања за изложбу фотографија која је, специјално за ову прилику, пресељена из дворишта Француске куће Друго фестивалско вече отпочело је

наступом београдског ансамбла „The Mambo Stars“, који је на овом месту обележио осамнаесту годину постојања. Настао је као латин, салса ансамбл чији је репертоар касније проширен на џез и друге врсте популарне музике, а Пантић оцењује да бенд састављен претежно од чланова великог оркестра Радио телевизије Србије, уз помоћ других музичара, најбоље у земљи изводи ову врсту музике. Експлозивни норвешки квартет „Cortex“ постоји од 2007. године и припада млађој генерацији музичара џез сцене ове скандинавске земље која је, као изузетно јака, поштована и код нас. Генерације тридесетогодишњака имају амбиције да споје Европу са Америком, диксиленд са авангардом, али и друге ствари које се многима чине неспојивим. Најбоља гаранција за то је „Cortex“ који очекује да се на тржишту већ следећег месеца појави њихов пе-

ти албум. Прво вече су агресивним извођењем зачинили гости из Словеније, чланови бенда „Wacky Blues Professors“ који свирају посебну врсту блуза, фанки, кантри и рок музике са доста импровизација које настају спонтано. Од почетних корака када су свирали по узору на Џимија Хендрикса тек по који пут се на репертоару, који се заснива на ауторској музици, нађе и по нека од композиција које се сврставају у класична блуз остварења. Обилна киша у поподневним часовима трећег дана озбиљно је запретила да доведе у питање даље одвијање фестивала, баш као и прошле године али у вечерњим сатима. Да страх није био без разлога потврђује податак да у време најављено за почетак наступа „Мајамисти“ трија пред великом бином није било више од неколико посетилаца. Можда због тога, а можда и

нечег другог, почетак првог концерта каснио је читав сат што не иде на част фестивалу који претендује да буде један од водећих у региону. И док су најоданији овој врсти музике стрпљиво чекали почетак уместо концерта могли су да присуствују тонској проби два ансамбла, тренутно најбољег светског тромбонисте Ђанлуке Петрелија и „Мајамисти“ трија. Дилему да ли ће се трећи бенд појавити на сцени отклонио је програмски уредник потврдом да су се организатори фестивала током дана суочили са проблемима на које нису могли да утичу. Један од највећих је рампа на граници за Рафаела Вреснига који званичним лицима није могао да докаже да наступа на краљевачком фестивалу. Није познато да ли је неко заборавио, или се није ни сетио, да на време пошаље позивно писмо али су накнадне активности везане за њега и

МАГАЗИН

9.7.2017.

међу организаторима изазвале велику нервозу. Да једна незгода никада не иде сама потврђује гуми дефект којим је обележен долазак у Краљево „Мајамисти“ трија, потом и киша која је утицала да тонска проба не буде одржана на време. Ако је веровати објашњењи-

ма пред малобројним посматрачима, несразмерним величини најављених извођача, то у били основни разлози што се оргуљаш Рафаел Вресниг пред публиком појавио пред поноћ, у време кад је концерт требало да буде завршен.

Лоши временски услови, или нешто друго, утицали су да са Трга Светог Саве трећег дана буде уклоњена и изложба фотографија. Наступ „Мајамисти“ трија био је увод у изванредни наступ Ђанлуке Петрелија. Овај трио се сматра најактивнијим домаћим саставом на светским сценама последњих неколико година, о чему сведоче наступи у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији, Украјини и Аустрији, а музика коју изводи скуп је различитих утицаја од џеза до класике. Програмски уредник највећим задовољством сматра долазак једног од најбољих тромбониста света који је случајно имао слободан датум баш у време кад је требало да се појави на краљевачком фестивалу. Петрела је више пута наступао у Београду у различитим поставама, а прошле године је био звезда Београдског џез фестивала. Краљевачкој публици је представио пројекат „Trio 70s“ који полази од

наслеђа Мајлса Дејвиса, остварујући укрштање џез - фанка са афробитом, џезтроником, хип хопом и електронском музиком спајајући емоције на начин пријемчив ширем кругу љубитеља музике, не само џеза. Уверење да ће наступ, као догађај који данас у свету представља нешто ново, обележити овогодишњи фестивал показало се тачним јер извођење са клавијатуристом Микеле Пападиом и бубњарем Стефаном Тамбурином никога од присутних није могло да остави равнодушним. Петрела потврђује да трио ствара звук сличан оном који је обележио седамдесете године прошлог века, а резултат је извођења на аналогним инструментима без дигиталних клавијатура. После неколико ранијих гостовања у Србији Рафаел Вресниг је, после свих проблема који су га пратили при доласку, коначно стигао у Краљево и једини од учесника последњег дана фестивала наступио пред малобројном публи-

ком без тонске пробе. Колико се његово музицирање сматра јединственим на најбољи начин потврђују Американци који су га, иако не желе да признају да Европљани знају да свирају, последњих неколико година редовно сврставали међу најбоље светске блуз оргуљаше. Вресниг свира на старом инструменту, „хемонд“ оргуљама, трудећи се да, миксом различитих музичких праваца, натера људе на плес и уживање у добрим музичким вибрацијама, али је штета што је само мали број најупорнијих уживао у наступу оргуљаша који је буквално запали инструмент. Мада је неколико дана пре одржавања најављено да ће бити заустављен саобраћај на делу Карађорђеве улице између Скопљанске и Олге Јовичић Рите то се није догодило, можда и због процене да безбедност малог броја посетилаца не може бити угрожена. Иако злобници истичу како мали број посетилаца потврђује да Краљев-

чани нису одушевљени овом врстом музике све је присутније уверење да се о квалитету неког догађаја не може судити на основу овог елемента. У квалитет свих који су се појавили на овогодишњем фестивалу ни у једном тренутку се није могло посумњати што води ка ставу да треба наставити са организацијом сличних манифестација и у наредном периоду. Првих седам издања фестивала потврђују како и даље постоје недоумице о месту одржавања, али и избору извођача који зависи претежно од укуса састављача програма. Може се претпоставити да је избор ограничен и финансијским могућностима, али и слободним терминима оних које би публика желела да види. До сада још нико није покушао да утврди шта посетиоци желе, па остаје да наредних година верује онима који ће састављати програм. Да ли ће то бити овогодишњи уредник или неко други могло би да буде познато тек за нешто мање од годину дана. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.7.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

9.7.2017.

Грозан ја 3

Илуминejшн, који је публици 2013. и 2015. године донео највеће анимиране хитове, „Малце“ и „Грозан ја 2“, наставља авантуре Груа, Луси, њихових ћеркица Марго, Едит и Агнес и Малаца у филму „Грозан ја 3“. Гру и његова нова супруга Луси имају проблема с најновијим зликовцем који прети човечанству. Он је бивша дечја телевизијска звезда осамдесетих по имену Балтазар Брт. У декади кад је изненада отпуштен, и опседнут осветом, будући да га нису успели довести пред лице правде нова шефица Лиге против зликоваца отпушта Груа и Луси. Малци се надају да ће Гру искористити прилику како би се вратио у свет криминала, а када нагласи како се заувек одрекао тог света одлазе без њега под вођством Мела. Након отказа Гру осећа потпуни неуспех и покушава да смисли шта даље, а кад се учини да је дотакао дно појављује се странац који га обавештава о смрти непознатог оца и потврђује да има брата близанца Друа који би желео да га упозна. Шокиран новим сазнањима суочава се са мајком која признаје да је родила близанце, али се убрзо после тога развела. Бивши супружници су обећали једно другом да више никада неће разговарати, а сваки од њих је узео по једно дете. Узбуђен због сазнања да има брата, Гру одводи Луси и девојчице у очеву домовину Фридонију да га упозна и сазнаје да је Дру боља верзија њега у

сваком погледу. Док је Гру ћелав, циничан и одскора незапослен, Друа красе прекрасна густа коса и шарм, а наследник је великог богатства и фарме свиња. Гру је преплављен осећајем инфериорности, али му Дру открива тајну жељу да постане злочинац светске класе и признаје да отац није никада веровао у њега, па га није научио ни основним вештинама зликоваца што је повод да тражи братовљеву помоћ и знање како би остварио животни сан. Гру увиђа да ће, ако склопи договор с братом, искористити очеву софистицирану злочиначку опрему како би коначно привео правди неухватљивог Балтазара Брата. Њихов савез ће проћи кроз озбиљна искушења братског ривалитета, а Гру ће увидети како је брат највећи изазов у његовој каријери. Небојша Дугалић, који на фантастичан начин поново дочарава Груа, овај пут оживљава и лик његовог давно изгубљеног брата близанца. Мина Лазаревић се враћа као супер шпијун Луси, док је Жика Миленковић у улози новог главног негативца Балтазара Брета који је одлучан да покори Холивуд…и свакога ко му се нађе на путу. Режија филма, за који су сценарио написали Синко Пол и Кен Даурио, поверене је редитељском пару Пјер Кофин и Кајл Балада, док је синхронизација на српски језик остварена под контролом Николе Булатовића. Гласове осталим анимираним јунацима позајмили су Тања Дамњано-

вић, Марко Марковић, Драган Вујић, Предраг Ејдус, Милица Матејић, Мина Ненадовић, Вук Булатовић, Милена Живановић... Деведесетоминитна синхронизована анимирана авантура са елементима комедије у 2Д формату приказује се до 12. јула, а пројекције почињу у 19 сати.

Спајдермен: Повратак кући Млади Том Холанд, који је сензационални деби остварио у хиту „Капетан Америка: Грађански рат“ започиње самостално деловање под новопронађеним идентитетом у филму „Спајдермен: Повратак кући“. Узбуђен због искуства које је доживео са Осветницима, Питер Паркер се враћа кући у којој живи с тетком Меј, где га под будним оком чува његов нови ментор Тони Старк. Питер покушава да се врати нормалној свакодневној рутини, иако га у томе спречавају мисли како се још увек мора доказати као прави суперхерој… А прави тренутак за то можда ће доћи и много раније него што се надао, када се у граду појави нови зликовац - Лешинар. Стотридесеттроминутни научнофантастични акциони филм по сценарију Џонатана Голдштајна и Џон Френсис Дејлија режирао је Џон Вотс, а у главним улогама наступају Том Холанд, Мариса Томеи, Мајкл Китон и Роберт Дауни Јуниор. Филм се приказује до 12. јула у пројекцијама које почињу у 21 сат. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 9. ЈУНА И 15. ЈУЛА

МАГАЗИН

9.7.2017.

9. јул

1386. — У бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабзбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом. 1519. — Шпански конквистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао град Веракруз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека. 1609. — Римско-немачки цар Рудолф II, да би придобио чешке протестанте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој. 1686. — Формирана је Аугсбуршка алијанса између немачко-римског цара Леополда I, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против француског краља Луја XIV. 1701. — Битка код Карпија између аустријских и француских снага. Прва битка у Рату за шпанско наслеђе и аустријска победа. 1746. — Француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954. 1762. — Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци по преузимању престола. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика. 1810. — Наполеон Бонапарта анектирао је Холандију. 1816. — На Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједињених провинција Рио де ла Плате (Аргентина) од Шпаније.

1877. — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. 1913. — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против Турске. 1922. — Амерички пливач, касније филмски глумац („Тарзан“) Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 секунди) препливао 100 метара. 1940. — Поморска Битка код Калабрије. 1944. — Америчке снаге у Другом светском рату заузеле острво Сајпан у Пацифику, једну од највећих војно-поморских база Јапана. 1944. — Британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и једномесечних битака. 1960. — Совјетски лидер Никита Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ. 1963. — Потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије. 1971. — Последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама. 1993. — Користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице,

који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу. 1996. — Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, пошто је Борис Јељцин поново изабран за председника. 1997. — Боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског

шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифилда, угризао за ухо.2001. — Апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу након доласка на власт војним ударом 1973. 2003. — Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against Corrupzon GRECO). 2006. — Завршено светско првенство у фудбалу и то у Немачкој, победом Италије над селекцијом Француске. 2011. — Јужни Судан одвојивши се од Судана постао самостална држава.

10. јул 48. п. н. е. — У бици код Дирахијума Јулије Цезар је једва избегао тежак пораз од Помпеја. 1461. — Стефан Томашевић постао краљ Босне 1553. — Џејн Греј, праунука Хенрија VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор. 1584. — Балтазар Герард је у Делфту убио принца оранског Вилема I Оранског. 1609. — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618-48) у централној Европи. 1774. — Након шестогодишњег рата, Русија и Османско царство склопиле су Кучуккаинарџијски мир мир којим је Османско царство изгубило Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској. 1789. — Александар Макензи је стигао до делте реке Макензи (река). 1821. — САД су преузеле Флориду након куповине од Шпаније. 1897. — У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом. 1940. — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу. 1940. — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију. 1943. — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију. 1953. — Совјетски лидер Никита

Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. 1962. — Из Кејп Каневерала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана. 1973. — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине. 1976. — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи. 1992. — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами. 1992. — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. — Студентски протест. 1994. — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини. 1995. — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аун Сан Су Ћи. 1999. — Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група умешаних у сукобе. 2000. — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи. 2001. — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи’с за рекорних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара). 2011. — Потонуо је речни крузер Булгарија, при чему је страдало 105 путника.

МАГАЗИН

9.7.2017.

11. јул

1276. — Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа. 1533. — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен. 1796. — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе 1882. — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата. 1921. — Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија. Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво. 1940. — Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске. 1960. — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи. 1978. — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи. 1979. — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења. 1987. — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара. 1991. — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261). 1995. — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Са-

рајеву. Снаге Војске Републике Српске оптужене су касније да су на том подручју извршиле ратни злочин и да је убијено око 7.000 босанских муслимана. 1996. — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице. 2000. — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата. 2001. — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи. 2003. — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи. 2004. — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Република Србије.

12. јул 1191. — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру. 1543. — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера. 1690. — У бици на Бојну током Славне револуције, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II. 1806. — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. го-

дине након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига. 1913. — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина. 1920. — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод. 1941. — На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије. Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке. 1943. — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и со-

вјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена. 1960. — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга. 1979. — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе. 1993. — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот. 1997. — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста

Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља. 1998. — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу. 2001. — САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију. Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула. 2002. — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе. 2003. — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996. 2006. — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела.

13. јул 1573. — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата. 1822. — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке. 1837. — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх. 1878. — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину а Бугарска аутономију унутар Османског царства. 1887. — у Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији. 1919. — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски

океан, од Уједињеног Краљевства до Сједињених Америчких Држава. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета. 1930. — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светско фудбалско првенство. 1941. — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора. 1943. — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника. 1944. — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији. 1968. — У експлозији бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду које је подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула је једна особа, а 77 је повређено. 1975. — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру. 1977. — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша. 1985. — Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света. Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд. 1992. — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку. 1995. — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свеча-

9.7.2017.

МАГАЗИН

ности је присуствовало око 300 верника. 1996. — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата. 1999. — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања. 2000. — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара. 2001. — Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије. 2008. — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије. 2016. - Тереза Меј преузела место председника Владе Уједињеног Краљевства након повлачења њеног партијског колеге Дејвида Камерона. Меј је тако постала тек друга жена на месту премијера после Маргарет Тачер.

14. јул 765. — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си’ана пошто су се Ан Лушанове снаге приближиле граду током Ан Луашнове побуне. 1789. — Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској. 1889. — Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резо-

луција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника. 1900. — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка. 1901. — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“. 1902. — Основано je Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Сарајеву. 1933. — Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке. 1933. — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја. 1958. — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република. 1959. — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора. 1965. — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса. 1969. — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас. 1976. — Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију. У Канади је укинута смртна казна. 1992. — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије. 1997. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских Муслимана

на подручју Приједора, у северозападној Босни. 1999. — После 17 година од краја рата између Аргентине и Уједињеног Краљевства за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику. 2000. — 25 година по завршетку Вијетнамског рата Сједињене Америчке Државе и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације. Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља. 2001. — Влада Србије је саопштила

да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни. 2016. — Најмање 84 људи изгубило је живот, а 100 је повређено на шеталишту у Ници пошто је камион улетео међу шетаче током прославе Дана пада Бастиље. Возач камиона убијен, у возило пронађене ручне гранате и наоружање.

15. јул 1099. — У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим.

1399. — прво писано спомињање Јагодине, града у централној Србији, у извештају кнегиње Милице дубровачкој општини. 1240. — Новгородска војска кнеза Александра Невског је поразила шведску војску у бици на Неви. 1410. — пољско-литвански краљ Владислав II Јагело победио је Тевтонски ред у бици код Гринвалда. 1795. — Марсељеза постала званично химна Француске. 1813. — Почела велика Турска офанзива на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир са око 100.000 војника. Турска војска је сломила отпор Срба на Морави, Дрини и Тимоку. 1834. — Шпанска инквизиција је званично распуштена након скоро 356 година терора. 1869. — Француз Иполит Меж Морис је пантентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва. 1918. — Почела је Друга битка на Марни у Првом светском рату офанзивом немачке војске под командом генерала Ериха Лудендорфа. 1937. — Пуштен у саобраћај канал Москва-Волга. Канал је дуг 128 километара, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а Москва је постала лука повезана са пет мора. 1941. — Први пут употребљене „каћуше“, прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у бици код Орше у Другом светском рату. 1946. — Завршен је Београдски процес, суђење Драгољубу Михаловићу и још двадесеттројици оптуженика. 1958. — На захтев председника Камија Шамуна, америчке снаге искрцале су се у Либану, чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти Сједињених Америчких Држава омогућиле Камију Шамуну да се поново кандидује за место председника. 1968. — На линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. Летове су почели обављати авиони ком-

панија Аерофлот и Пан Америка. 1974. — Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса III. Власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер странке ЕОК, a архиепископ Макариос III привремено напустио Кипар. 1975. — Сојуз 19 ракета којом је управљао астронаут Алексеј Леонов и Аполо 18 под командом Томаса Стафорда лансирани су у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру, два дана касније летелице су се спојиле у орбити, а посаде су размениле поклоне и руковале се. То је била прва права сарадња у свемиру два, у то време, непомирљива непријатеља. 1992. — Одржан скуп под називом „Жута трака“ чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група. Скуп су организовали невладина организација Центар за антиратну акцију и странка Грађански савез Србије, а непосредан повод за протест било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци. 1995. — Акцијом војске Шри Ланке окончана највећа офанзива тамилских побуњеника од 1987. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи. 1999. — На Косово и Метохију стигао шеф цивилне администрације Уједињених нација, Бернар Кушнер, а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогласили Косово и Метохију једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату. 2000. — Зимбабве је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседству белаца. 2001. — Шеик Хасина, премијер Бангладеша, после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника. 2016. — Део турске војске је покушао државни удар против турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs