MagazIN 288 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 288 * 2. јул 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2.7.2017.

У овом броју: Повезивање са Европом и светом Градска управа широких руку Видовданско виђење Увек у служби грађана Корисна размена искустава Одговор на ванредне ситуације „Панда“ наследила „Београд“

10 16 22 26 44 50 56

Прво саслушај „Весели спуст“ Гуча на Ибру Ододушевљења до разочарања Лака забава као терапуја Спала књига на три слова На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

60 66 70 78 88 92 94

МАГАЗИН 2.7.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (1)

МАГАЗИН

2.7.2017.

ПОВЕЗИВАЊЕ СА ЕВ

- Србија је била и јесте део европске породице народа чије су упориште заједничке вредности и цивилизацијска достигнућа. - Чланству у Европској унији тежимо зарад заједничке будућности, генерација које долазе, реформишући друштво у боље, праведније, доступније, богатије, користећи најбоље европске моделе и праксе на том путу. – Европска унија је до сада донирала Србији преко 3 милијарде евра, а до краја 2021. године очекује се да обезбеди бесповратну финансијску помоћ у износу од преко једне милијарде. - Укупан обим трговине Србије са ЕУ на крају 2008. године износио је нешто више од 13 милијарди евра, при чему је увоз био више него дупло већи од извоза. - На крају 2016. године укупан обим трговине износио je 19,8 милијарди евра, уз покривеност увоза извозом од 81%

ВРОПОМ И СВЕТОМ

МАГАЗИН

2.7.2017.

Наставак пута ка Европској унији

Главни стратешки циљ Србије је приступање Европској унији. Процес иступања ЕУ није сам себи циљ, већ представља најбољи могући оквир за свеукупне реформе, модернизацијуи развој Србије и утом смислувећ смо успешно прешли дуг пут. У наредним годинама, Србија ће наставити да ради још убрзаније и посвећеније на испуњавањуправних и институционалних услова за приступање Европској унији. Европска унија је настала као мировни пројекат, а данас представља узор демократије и доказ да је светлија будућност могућа за све нације које теже побољшању живота својих грађана и добросуседству. Србија је била и јесте део европске породице народа чије су упориште заједничке вредности и цивилизацијска достигнућа. Ми јесмо и желимо да будемо значајан партнер који доприноси обликовању заједничке европске судбине и ту иступамо зарад националног просперитета. Не смемо заборавити зашто треба да будемо чланица ЕУ. То је питање одр-

жавања идентитета у оквиру велике европске породице народа, али и питање заједничке будућности и развоја како Србије тако и нашег региона у смислу подршке развоју образовања, економије, отварању нових тржишта и радних места, већем запошљавању младих, изградњи села и градова и многим другим важним циљевима. Важно је да сви разумемо да чланству у ЕУ тежимо зарад наше заједничке будућности, зарад генерација које долазе, реформишући друштво у боље, праведније, доступније, богатије, користећи најбоље европске моделе и праксе на том путу. Циљ Србије никако не треба да буде пуко чланство и задовољство бројем отворених поглавља на том путу, већ изградња модерне државе као кредибилне и успешне чланице ЕУ која на најбољи могући начин користи чланство, али и даје допринос развоју заједничке европске породице народа. Европска унија је наш највећи партнер у погледу развојне помоћи, али и трговине, нарочито на извозној страни. До сада је из ЕУ донирано преко 3 милијарде евра, са око 200 милиона евра годишње. До краја 2021. године очекује се да

Европска унија обезбеди бесповратну финансијску помоћ Србији у износу од преко 1 милијарде евра. У наредном периоду очекује се постепено повећање износа помоћи као последица напретка у процесу европских интеграција и успешног програмирања и спровођења ИПА. Поред подршке из средстава ИПА II на националном нивоу, ЕУ обезбеђује и бесповратну подршку кроз Инвестициони оквир за западни Балкан (WBIF) у износу од 120-150 милиона евра годишње за потребе припреме и реализације приоритетних инфраструктурних пројеката у региону западног Балкана. Од велике је важности да се ова средства искористе, нарочито на локалном/општинском и регионалном нивоу. Сходно томе, још више ћемо радити на повећању видљивости претприступних фондова ради побољшања коришћења тих фондова за свеукупни локални и регионални развој. Зато је неопходно да више учимо и да ефикасније користимо та средства, јер ће се новац који долази уласком у чланство, а то је од 1 до 2 милијарде евра годишње, све више увећавати и за то морамо изградити капацитете и ресурсе већ данас.

Након формирања нове Владе, ревидираћемо план за усклађивање националних прописа са правним тековинама ЕУ (НПАА), радићемо на усвајању великог броја прописа којима се домаће законодавство усаглашава са правним тековинама ЕУ и обезбедићемо финансијска средства и институционални оквир за њихову примену. То је веома важан део наше припреме за приступање ЕУ. Како би примена била успешна, неопходно је да сваки грађанин и грађанка буду боље информисани и да потпуно разумеју на који начин Србија остварује своје односе и будуће чланство у Европској унији, какву то добит доноси нашој земљи и каква је корист од тога. У циљу одржавања стабилне подршке европским интеграцијама, ми ћемо као Влада отворено и транспарентно комуницирати са грађанима, јер имамо обавезу да им приближимо шта наш заједнички пут ка ЕУ значи, шта они могу да очекују и шта могу да ураде да тај пут убрзамо. Србија је почетком 2014. године отпочела преговоре о чланству, успешно окончала аналитички преглед секторских политика и права ЕУ (тзв. „scree-

ning“) средином 2015. године, а од краја те године до данас отворено је десет преговарачких поглавља, од којих су два привремено затворена. Озбиљан пут смо прешли у процесу приступних преговора за чланство у ЕУ и у томе, поред Владе чија је улога главна и најодговорнија у овом процесу, имамо велику подршку и помоћ грађана, организација цивилног друштва, медија, академске заједнице и приватног сектора. Ово је кључно место грађанског дијалога, у коме сви друштвени актери одговорно учествују, тиме остварујући национално јединство по питањима националног стратешког опредељења пута Србије у заједницу европских земаља. Стуб тог дијалога представља Национални конвент за Европску унију, платформа која окупља преко 700 организација цивилног друштва у радне групе кроз које невладин сектор прати и учествује у преговорима Србије са ЕУ. Влада је значај Конвента, али и удружења привреде, преко Привредне коморе Србије, препознала од почетка преговора и редовно информисање и консултације са заинтересованом јавношћу уградила у одговарајуће одлуке које уређују преговарачки

процес. У наредном периоду, наставићемо још интензивнији и још инклузивнији дијалог у том правцу, где до краја ове године намеравамо да представимо Европској комисији преговарачке позиције за сва поглавља која немају мерила за отварање. У последњим годинама увећан је ниво трговинске размене са ЕУ. Укупан обим трговине Србије са ЕУ на крају 2008. године износио је нешто више од 13 милијарди евра, при чему је увоз био више него дупло већи од извоза у ЕУ, уз покривеност увоза извозом од 44,4%. На крају 2016. године укупан обим трговине Србије са ЕУ је износио 19,8 милијарди евра, уз покривеност увоза извозом од 81%, што значи да је обим трговине знатно повећан уз континуирано већи раст стопе извоза, него увоза. Европска унија остаје главни спољнотрговински партнер Србије, јер се око 65% трговине обавља са државама чланицама ЕУ. Желим да напоменем да се приводе крају активности за учлањење у Светску трговинску организацију (СТО), што је иначе један од услова за приступање Европској унији. Одлична је вест за грађане Србије и

2.7.2017.

МАГАЗИН

то да је знатно увећан обим инвестиција из Европске уније у Србију. Ту бележимо континуирани раст из године у годину. Тако је, на пример, обим инвестиција 2013. године износио 576 милиона евра, 2014. године 1,1 милијарду евра, а 2015. године 1,53 милијарди евра што представља 72,4% укупних страних директних инвестиција.

Партнерства широм света Влада Србије наставиће да води активну спољну политику, јасно профилисану и осмишљену; спољну политику која доприноси бољем позиционирању Републике Србије на регионалном, европском и ширем међународном плану. Овде очекујем велику подршку председника Републике, имајући у виду његова овлашћења, а пре свега, на његово велико државничко искуство, као и поштовање и углед који ужива у свету. Као и у претходном периоду, фокус ће и даље бити на јачању међународног положаја и угледа Републике Србије и, у том контексту, на интензивирању билатералног дијалога и сарадње на мулти-

латералном плану са земљама широм света. Заједно ћемо континуирано радити на ефикасној промоцији и реализацији спољнополитичких приоритета и интереса Србије, имајући у виду да је наш циљ убрзана интеграција у ЕУ уз очување територијалног интегритета и суверенитета земље, као и заштита наших државних интереса на међународном плану. Наставићемо да радимо на унапређењу сарадње са Руском Федерацијом са чијим народом гајимо историјску и чврсту везу, да развијамо блискост са Народном Републиком Кином, узајамно пријатељство са Уједињеним Арапским Емиратима, започињемо сарадњу са Индијом и свакако да додатно оснажујемо све наше односе са Сједињеним Државама и другим народима и државама широм света. Наше опредељење за развој пријатељских односа, као и економских и свих других облика сарадње са земљама широм света, додатна је димензија нашег спољнополитичког ангажмана и у потпуности је усаглашено са процесом евроинтеграција Србије који јесте и остаје приоритетан. Управо зато

Србија жели да гради и градиће најбоље могуће односе са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином, САД, али исто то ће да чини и са Корејом, Индијом, Јапаном, Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) и свим осталим земљама са којима смо градили пријатељство деценијама, а понегде и вековима политичке и економске сарадње. Огроман је, и до сада није искоришћен, потенцијал за привлачење директних инвестиција у Србију. У том смислу, нова Влада Републике Србије требало би у наредном периоду да учини све да побољша економске односе и са евроазијским економским савезом, с једне, и са земљама БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), са друге стране. Такође, Република Србија ће својим ангажманом у међународним организацијама и мултилатералним форумима наставити да, у мери својих могућности, даје допринос очувању међународног мира и безбедности, између осталог и ангажовањем представника Србије у мировним операцијама УН, те да у оквиру заједничке безбедносне и одбрамбе-

не политике ЕУ настави да делује са својим партнерима.

Блиска сарадња са земљама у региону Сарадња са суседима ће свакако бити један од најважнијих приоритета рада Владе у наредним годинама. Велики пут смо прешли у циљу успостављања добрих суседских односа са бившим југословенским републикама и ту је Србија имала кључну и, рекла бих, историјску улогу. У том правцу и још интензивније видим улогу наше земље у наредном периоду, где Србија заиста треба да буде гласан заговорник и лидер чврстих савеза у политичком, економском и културном развоју региона западног Балкана. Јачање регионалне стабилности и унапређивање односа са свим земљама уокружењутреба да буде наша визија за будућност. Истакла бих да ће Влада Србије наставити да се ангажује на очувању права и интереса српског народа у региону у складу са нормамa међународног права, као што иста, Уставом и законима гарантована права, доследно поштује када је

реч о грађанима Републике Србије припадницима других народа и националних мањина

Косово и Метохија Београд ће наставити да води политику мира и сарадње када је Косово и Метохија у питању, са циљем постизања историјског компромиса и помирења српског и албанског народа. Приоритети у том смислу биће очување политичке стабилности на територији Аутономне Покрајине (АП) Косово и Метохија спровођењем утврђене државне политике, наставак вођења преговора са Привременим институцијама самоуправе (ПИС) у Приштини, унапређење економског развоја и услова живота и економско оснаживање српског становништва на Косову и Метохији, као и наставак борбe за очување и повраћај узурпиране приватне и државне имовине и подршке повратку интерно расељених лица. Наставићемо и борбу за очување наше културне и духовне баштине у покрајини, која је благо свих грађана Србије и целог српског народа. Инсистираћемо да се сва спорна пи-

тања што пре поново решавају у оквиру Дијалога. Остаћемо доследни и одлучни у намери да обезбедимо испуњење свих споразума који су договорени у Дијалогу како бисмо заштитили интересе и безбедност Срба у Покрајини, али и како бисмо створили услове за унапређење квалитета живота свих грађана који тамо живе, у циљу имплементације постигнутих споразума у утврђеним временским роковима и на начин који у највећој мери штити интересе Републике Србије, српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији. Посебно ћемо инсистирати на томе да је неопходно што пре предузети конкретне кораке у циљу успостављања Заједнице српских општина, и то на начин како је предвиђено Првим споразумом и Општим принципима из 2015. године. Имајући увиду учешће председника Вучића у постизању ових споразума, као и његово велико искуство у међународним пословима, али и уставна овлашћења која има као Председник Републике, бићу слободна, као и цела Влада, да се највећој могућој мери у тим пословима ослањам на њега.

Како смо потрошили паре из буџета?

МАГАЗИН

2.7.2017.

ГРАДСКА УПРАВА

- По основу фактура овлашћеним превозницима за превоз радника управе на посао исплаћено је скоро 203 хиљаде динара, а на руке још безмало пет милиона. – Новогодишње пакетиће за децу запослених у градској управи становници Краљева финансирали са 286 хиљада динара. - За одвоз отпада плаћено је 603,7 хиљада, а услуге чишћења са пренетим обавезама Дирекција више од десет милиона динара. - Одржавање софтвера више од 2,5 милиона, а репрезентација у бифеу 636 хиљада динара. - Поправка рачунарске опреме коштала је више од 837 хиљада, набавка нове скоро 700 хиљада а стручна литература преко милион динара

радска управа је директни буџетски корисник, а функционише као јединствени орган управе и у његовом разделу, сходно Одлуци о буџету, финансирају се индиректни буџетски корисници и корисници на вишем нивоу власти, основно и средње образовање, социјала и примарна здравствена заштита.

Управа Расходи и издаци који се односе само на Управу реализовани су у укупном износу који премашује 801 милион динарa што чини две трећине

планираних средстава. Укупни расходи односе се на рад органа, накнаде за социјалну заштиту, субвенције јавних нефинансијских предузећа и организација, преузетих обавеза за реализацију Програма уређивања грађевинског земљишта и кроз пројекат организације невладиним организацијама и трансакцију јавног дуга. Из градске касе финансиране су накнаде за социјалну заштиту које се односе на стечена права из одлука и закона, а износ од скоро 91 милион динара потрошен је на исплату накнаде учесницима Народно-ослободилачког рата и члановима породица палих

и умрлих бораца града Краљева од чега за 30 корисника износ од 3.699.008 динара. У ову групу трошкова сврстани су превоз одређених категорија становништва према закљученим уговорима што је коштало више од 19 милиона, студентске стипендије које су однеле 4,8, помоћ незапосленим породиљама од безмало 48,5, трошкови рада кухиње и координатора у износу од 3,944 милиона динара. За једнократну помоћ мајкама са територије града за прворођену бебу и вантелесну оплодњу потрошено је безмало 9,5 милиона, а за исхрану, смештај и превоз ученика ометених у

Фото: М. Радовановић

А ШИРОКИХ РУКУ

2.7.2017.

МАГАЗИН

развоју око 797 хиљада динара. Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама реализоване су у износу који прелази 12 милиона од чега је две трећине уложено у развој сеоског туризма. У складу са Правилником за доделу подстицајних средстава за развој сеоског туризма осам милиона је подељено на двадесет корисника, док су преузете обавезе Фонда за развој пољопривреде, који је престао са радом, достигле 4,403 милиона. Дотације невладиним организацијама премашиле су 72 милиона од којих је приближно 6,5 припало Црвеном крсту, три за редовно финансирање политичких субјектима и финансирање трошкова изборне кампање, а 40 спортским организацијама и удружењима. Решењем Градског већа износ од око 11 милиона динара припао је осталим удружењима грађана. Расходи и издаци везани за јавни дуг премашили су 57 милиона динара, а у структури преовлађује отплата главнице домаћим кредиторима од 55,6 милиона Фонду за развој за градњу Спортске хале, тридесетак милиона обавеза према Интеза банци и нешто преко 26 Фонду за развој. Овим трошковима треба додати камате домаћим пословним банкама које премашују милион и по од којих две трећине Фонду за развој, а остатак Банци Интеза. Плате, додаци и накнаде запослених и социјални доприноси на терет послодавца изнели су 215 милиона динара уз напомену да су зараде исплаћене за 11 месеци, а аконтација за 12. у складу са Одлуком о коефицијентима за обрачун и исплату плата изабраних и постављених лица у органима града Краљева и Закону о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања корисника јавних средстава. По основу фактура овлашћеним превозницима за превоз радника на посао исплаћено је скоро 203 хиљаде динара, а на руке још безмало пет милиона. И док трошкови куповине нового-

дишњих пакетића у свим фирмама, које могу да дозоволе такав луксуз, падају на терет синдикалних организација и родитеља пакетиће за децу запослених у градској управи фунансирају сви становници Краљева, а за то је у прошлој години потрошено 286 хиљада динара. Социјална давања премашила су пет милиона динара од којих је на породиљска боловања потрошено безмало две петине. Боловања преко 30 дана и помоћ у медицинском лечењу запосленог или члана уже породице коштала су по коју десетину хиљада преко пола милиона, помоћ у случају смрти запосленог или члана породице нешто мање, а отпремнина приликом одласка у пензију три пута више. Овим трошковима треба додати и 65 хиљада динара осталих помоћи запосленима. Јубиларне награде премашиле су три и по милиона динара, а стални трошкови 51,5. У њима трошкови платног промета премашују два, а услуге електричне енергије управне зграде, пословних просторија и јавне расвете 15,688 милиона. За одвоз отпада плаћено је 603,7 хиљада, а услуге чишћења са пренетим обавезама Дирекција више од десет милиона динара. Услуге водовода и канализације премашили су 672 хиљаде, централног грејања 5,183, а доставе 4,2 милиона динара. За тридесетак одсто услуге фиксних телефона премашиле су износ од милион динара док је у случају мобилних овај износ већи за више од половине. У ову категорију трошкова сврстане су услуге коришћења интернета за шта је потрошено више од пола милиона динара, поштанске услуге које су четири пута скупље као и заштите имовине за шта је плаћено више од шест милиона. Од 262 хиљаде динара колико су коштала путовања на дневнице у земљи је исплаћено мање од педесет хиљада динара док су трошкови путарине премашили 184. Трошкови услуга по уговору реализовани су у износу од преко 18 милиона динара од којих се више од 11 односе на технички пријем објеката, услуге по уговору и привремено по-

времене послове и стручне услуге по уговору са Јавним предузећем за уређивање грађевинског земљишта које су плаћене 6,95 милиона. Остали трошкови укључују одржавање софтвера за шта је плаћено више од 2,5 и расходе интерресорне комисије од 1,2 милиона којима треба додати скор 368 хиљада плаћених за различита вештачења и око милион за услуге штампања. Котизација за семинаре је коштала 17,8, оглашавање и објављивање тендера 380,7 а репрезентација у бифеу 636 хиљада динара. Са ове економске класификације износом од скоро милион динара финансирана је чланарина за Сталну конференцију градова и општина, и скоро два пута толико Регионалне агенције Рашког и Моравичког округа. У трошковима специјализованих услуга који премашују 16 милиона одржавања зелених површина из Програма Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта кошта 5,5 а остале специјализоване услуге рушења, техничког прегледа и пренете обавезе од Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта још два пута толико. Значајну ставку у буџету представља текуће одржавање за шта је потрошено више од 95 милиона динара од којих су трошкови поправки осталих објеката из Програма уређивања грађевинског земљишта коштали више од 91 милиона. Столарски радови су премашили 203, комуникацијске инсталације 56, електричне 260, а механичке поправке службених возила 800 хиљада динара. Поправка рачунарске опреме коштала је више од 837, опрема за саобраћај 99 хиљада, а електронска и фотографска опрема милион динара. По основу расхода за материјал за потребе управе потрошено је више од 17 милиона динара од којих за канцеларијски материјал 7,497 милиона а одећу и обућу припадника Комуналне полиције 462 хиљаде динара. Да припадници управе читају потврђује податак да је стручна литература плаћена више од милион динара, а гориво тридесетак одсто више. Опрема за цивилну заштиту сврстава се у остали материјал за посебне намене чији су

МАГАЗИН 2.7.2017.

трошкови премашили милион динара. И док потрошни материјал једва премашује 50, а остали материјал за превозна средства 121, остале дотације и трансфери реализовани су у износу већим од 20 милиона, а односе се на повраћај плата буџету Републике Србије. На порезе и таксе утрошено је десетак одсто преко три милиона динара, порез на додату вредност за пословни простор који се издаје у закуп безмало толико, а за регистрацију службених возила нешто преко 111 хиљада динара. Издаци за зграде и грађевинске објекте приближују се износу од 60 милиона динара, а изградњу лифта плаћено је нешто изнад три милиона. Остали за реализацију из овог Програма укључују 30 милиона за одмаралиште на Гочу, осам за путну инфраструктуру, преко седам за изградња канализационе мреже, скоро 5,5 за отворене спортско рекреационе објекте и безмало шест за пројектну документацију. Од износа који премашује два и по милиона динара скоро 700 хиљада је утрошено за набавку рачунарске опреме, још толико за канцеларијски намештај и електронску опрему, безмало 300 хиљада за мобилне телефоне и милион динара за аутомобил. Само који динар мање од пола милиона коштао је компјутерски софтвер. Из средстава буџета износом који премашује 27 милиона финансиране су активности Фонда за саобраћај. За реализацију програма под називом „Унапређење саобраћајне инфраструктуре на територији града Краљева“ планирано је скоро 14 милиона динара. Од предвиђених шест за санацију црних тачака и деоница на јавним путевима утрошено је пола милиона мање, а радови су изведени на реконструкцији улица Карађорђеве, Олге Милутиновић и Скопљанске и прикључење брзинских дисплеја на дистрибутивни систем електричне енергије. Од 4,7 милиона за реализацију

друге фазе елабората безбедности деце у саобраћају у зони школе вредне 4,7 милиона утрошено је безмало 3,5 за зоне школа „Браћа Вилотијевић“, „Др Ђорђе Радић“, „Димитрије Туцовић’“ и „Чибуковачки партизани“, као и унапређење осветљености пешачких прелаза у зонама школа, постављање заштитне ограде дуж мостова и пропуста на општинским и некатегорисаним путевима. Изради техничке документације за поправљање саобраћајне инфраструктуре намењено је 2,675 милиона, спроведен је поступак јавне набавке и закључени уговори, али пројектна документација још није достављена, па није ни извршена исплата. Од планираних 300 хиљада динара за набавку и уређење паркиралишта за бицикле утрошено је тридесетак хиљада мање, а набављено је 35 бицикларника и постављено у школском дворишту средњих школа. Унапређењу саобраћајног образовања и васпитања намењено је 4,35 милиона, а од 350 хиљада планираних за тренинг безбедне вожње за мотоциклисте потрошено је пет хиљада мање. Извештај о реализацији буџета у прошлој години потврђује да је извршена теоријска и практична обука безбедне вожње кроз тренинге за мотоциклисте, возаче скутера и возаче двотошкаша на моторни погон. Набавка специјализоване опреме за потребе саобраћајног образовања и васпитања потврђује да је извршена куповина два симулатора, симулатора ефекта чеоног судара на возача и путнике у зависности од употребе сигурносног појаса и заштитних система за децу и симулатора ефеката превртања возила за шта је потрошено безмало четири милиона. Превентивно промотивним активностима у овој области намењено је 3,4 милиона, а од три планираних за медијско праћење рада Савета утрошено 25 хиљада мање. Реализацији више кампања из области безбедности саобраћаја намењено је 750 хиљада, а утрошено мање од по-

ловине. Израда спотова из области безбедности саобраћаја „Пешаци“ и „Не алкохолу“ коштала је 150 хиљада, а научно-истраживачки рад у области безбедности саобраћаја скоро толико преко три милиона од којих половина за суфинансирање семинара „Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја“. Пројекат саобраћајне сигнализације на делу уличне мреже, која се поклапа са мрежом државних путева, ради унапређења безбедности саобраћаја кошта скоро пола милиона динара. Спроведен је поступак јабне набавке и закључен уговор, али пројектна документација још није достављена, па није ни извршена исплата. Од 550 хиљада намењених набавци 500 Приручника за полагање возачког испита утрошено је пет хиљада мање, а програмског пакета за развој, успостављање и одржавање базе података о обележјима безбедности саобраћаја за град Краљево тек коју хиљаду мање од планираних 550 хиљада динара. Раду Савета за безбедност саобраћаја и опремање органа задужених за безбедност намењено је скоро три милиона од којих петнаестак процената више од једног износи накнада члановима за долазак и рад на седницама. Опремање органа задужених за безбедност саобраћаја специфичном техничком опремом је од планираних 1,3 милиона коштало само четвртину за набавку два комада жуте лед светлосне звучне сигнализације за опремање службених возила Комуналне полиције, 10 пнеуматика за мотоцикле за потребе Полицијске управе Краљево и прслука за потребе Градске управе у реализацији пројекта „Мала цивилна заштита“. Стручно усавршавање и унапређивање знања из области безбедности саобраћаја коштало је свега педесет, а припреме материјала за седнице, репрезентација и други трошкови организовања седница скоро 241 од планираних 400 хиљада динара. Т. Радовановић

Пред 628. Видовдан

МАГАЗИН

2.7.2017.

ВИДОВДАНС

- У предвечерје Видовдана Дом Војске Србије и Друга бригада Копнене војске су девету годину заредом организовали Видовданско виђење са циљем да се настави традиција и на прави начин крене на пут националног очовечења. - Видовданско страдање је једно од најтрагичнијих, најтужнијих и најсудбоноснијих у дугој историји српског народа. – Видовдан се у српском народу доживљава као крајпуташ са кога још није прочитано све што је записано, а током 628 година у њему се и даље огледа образ једног народа

СКО ВИЂЕЊЕ

ваке године око Видовдана Срби широм света прослављају највећи свесрпски празник као један од најзначајнијих дана у историји. Сећање на њега присутно је вековима о чему сведоче на десетине цркава Лазарица од најсевернијих до најјужнијих, и од најисточнијих до најзападнијих, делова планете. Око њих се у том периоду окупљао српски народ да би славио светог кнеза Лазара и све што се догодило од првог до последњег Видовдана након Косовског

боја. У предвечерје овог дана Дом Војске Србије и Друга бригада Копнене војске девету годину заредом организују Видовданско виђење са циљем да се настави традиција и на прави начин крене на пут националног очовечења. Основни мотив је сазнање да без довољно свести о себи самима тешко може да се крене правим путем у смутним временима када је више од свега потребан јасан путоказ. Таквим се све више чини Видовдан

као беочуг и тачка до које се могло како се могло, а од које се морало како се морало. Уверење да је стопу земље на којој живе Бог наменио Србима основ је обавезе да се чува бар онако како су је чували они који су је оставили данашњим генерацијама. Видовдан се у српском народу сматра једним од најтужнијих дана после Христове смрти и због тога изазива сузу сваког правдољубивог човека. Видовданско страдање је једно од најтрагичнијих, најтужнијих и најсуд-

МАГАЗИН

2.7.2017.

боноснијих у дугој историји српског народа што је било одлучујуће при избору учесника пригодног програма. У њему су овом приликом учествовали Градски хор „Црвчанин“, професорка солфеђа Јадранка Јагличић, гуслар Радован Пековић, песник Радослав Премовић, кавалиста Милош Ћериман, појац Иван Лазић и ученици етно одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Присутни на свечаној академији, а међу њима је било највише војних лица, дуго ће се сећати и овом приликом изговорених речи о значају Видовдана у историји. Он се у српском народу доживљава као крајпуташ са кога још није прочитано све што је записано, а током 628 година у њему се и даље огледа образ једног народа. На Видовданском виђењу се чуло да је то и спомен, дан сусретања нас са нама, али и знак свих математичких операција, сабирања, дељења, множења и одузимања, дан до кога се могло, а од кога се морало. Предвечерје Видовдана је време кад се спајају небеска и овоземљска

Србија, прилика да се призове сећање, не да се позледе ране већ да се вида бол. И овога пута је на скупу изостало значајније присуство представника локалне самоуправе. Ако се изузме помоћник градоначелника Сретен Јовановић чини се да градски званичници, којима је пре мање од месец дана градоначелник Краљева др Предраг Терзић замерио што нису присуствовали обележавању градске славе, немају осећај за значај датума какав је Видовдан, нити хају за упозорења која им се шаљу са највишег нивоа. Можда због тога, или нечег другог, потребу да присуствују свечаној академији нису осетили ни заменик градоначелника, ни чланови Градског већа, ни председник Скупштине града, ни одборници, ни многи други од којих се то могло очекивати. Видовданска беседа архијерејског намесника, протојереја ставрофора Љубинка Костића, прилика је за подсећање да уочи 628. окупљања након Косовског боја срце удара јаче, а

дамарима одјекује збивање првог Видовдана који буди сећање на завет кнеза Лазара. - Године 1389. свети кнез Лазар и косовски витезови, са причешћшеном војском, изашли су пред азијатског џина, храбро и одлучно. Наступио је тренутак „за крст часни крвцу прољевати и за своју вјеру умирати“. Трајао је бој! На крају паклена туђинска сила, добила је битку, али је изгубила победу. Истинску победу не могу никада добити освајачи и отимачи. Кнез Лазар и косовски јунаци, изгубили су своје животе, али су спасили своје душе, и душе васколиког српског народа. Живеће српска држава још пуних 70 година после 1389. године до коначног пада у туско ропство. И после више од шест векова, жив је кнез Лазар и косовски витезови, и пред Богом и пред историјом, и живеће за сва времена и све векове. Видовдански испит, био је најтежи испит. Постављало се питање: Сачувати главу, или душу? Да ли сачувати част и образ, или се покорити и бити роб

свирепом туђину? Испред народа је стао горостас, светитељ и јунак! Свети кнез је показао најчистије родољубље. Својим жртвеним подвигом, испунио је највећу јеванђељску истину исказану Христовм речима: „Нема веће љубави од ове: да неко положи свој живот за своје пријатеље“. Највиши степен родољубља је полагање сопственог живота из љубави на олтар отаџбине. Стога ни Косовски бој, ни свети кнез Лазар, ни косовски бесмртници, нису обичан мит! Они су живи смисао наше историје, нашег постојања, трајања, и залога наше будућности. Каже свети владика Николај српски: „А прави Срби, што у косовском миту значи прави хришћани, нека благодаре Господу Богу, што им је дао Косово, понос и утеху и непресушни извор најузвишенијих надахнућа, чистилиште савести свих поколења до краја времена. Нека скину капе у свети дан Видовдан, и на светој земљи косовској нека се поклоне светим душама крстоносних праотаца својих. Па у хармони-

ју са целим народом, који је најбољи тумач Косова, нека из дубине срца и савести узвикну; све је свето и честито било, и миломе Богу приступачно.“ Тад можемо бити сигурни у исправност избора честитог кнеза! – изговорио је на Видовданској академији 27. јуна Љубинко Костић честитајући празник поруком „Од два царства, увек Христово је боље, то нас учи Лазар и Косово поље!“ Видовдан се у српском народу сматра најскупљим даном над данима до кога се могло како се хтело, а од кога само како се морало. На то је подсетио песник Радослав Премовић потврдом да је прошло 628 година од оних који свој крст на небо узнеше, распелом небо закитише и у потомачке вене крв преточише да зри безвремено. Исто толико траје узвишена жртва и борба непрестана да се сачува сећање, стећци, крст и жртвеник, толико живе неумрли у потомачкој крви и небеској порти. Видовдани живе као украснице на сваком амвону и божјем виделу, нахрањени стрепњом и надањем док ли-

же пламен воштанице сећања док са зида ликом опомињу. - 628 Видовдана над нама стражаре да Србија камо не забаса, 628 година нас чувају да нас још има! Па како и коме да дамо Самодрежу? Коме и како да дамо Неродимље? Коме, испод Каљаја, да звоне звона Љевишке? Коме Архангели да клијају и сија круна царска? Па како и коме да дамо Грачаницу са видом Лазареве главе? Чији да буду дечански подруми? Ко у њима вином да наздравља? Ко да чува саркофаг Стефана? Ком да звоне звона са Дечана? Ko крстату Метохију даје да крстато ништа не остане? Пећаршија, коме да припадне? Ко још не зна клетву Лазареву нека због клетве у клетви остане, док не дође Богу на истину. Смрт је оружје Сатане. Само издајници умиру. Нека тако и остане. Нас не може да нема. И због Видовдана – поручио је Премовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Дан Жандармерије у краљевачком одреду

МАГАЗИН

2.7.2017.

УВЕК У СЛУЖ

- Од жандарма се, по унутрашњем правилнику, очекивало да у свакој прилици буде озбиљан, пристојан и уљудан, нарочито на светковини и саборима где је строго морао да избегава „сваку непромишљеност, суровост и задиркивање“. - Жандарми нису смели посећивати кафане, а и ван службе су морали избегавати локале на „рђавом гласу“. – Сваки припадник Жандармерије морао је до детаља да познаје свој реон, од топографски оријентира, преко свих угоститељских објеката и занатских радњи, железничког реда вожње, река и мостова, сточара и слично. – У домену жандарма било је познавање месних „лопова, познатих беспосличара и блудница“, али и праћење лица под полицијским надзором

Фото: М. Радовановић

ЖБИ ГРАЂАНА

андармерија је, као део оружаних снага за одржавање поретка, јавног реда и борбу против криминала у Србији, основана 1861. године указом кнеза Михаила са основним задатком да одржава јавни ред и мир у Београду. У београдској чети је било 120 припадника са посебним униформама и наоружањем, од којих 15 коњаника. Ова јединица је већ наредне године спасла Београд, у време догађаја око Чукур чесме, и показала да је једина способна, организована и наоружана, формација да се супротстави турској војсци из тврђаве. Жандармерија 1. априла 1864. године улази у састав војске и постаје један од четири рода, а кнез почетком јула 1882. године, по угледу на француску мобилну жандармерију, издаје Указ по

МАГАЗИН

2.7.2017.

коме је основни задатак ове формације чување јавног реда и мира, као и спречавање и гушење побуне. Већ следеће године она успешно учествује у гушењу оружане побуне, познатој као Тимочка буна, а од тада до средине 20. века учествовала је у гушењу бројних оружаних побуна и великих уличних нереда. Гушење Тимочке буне утицало је на смањење популарности жандармерије у народу, након чега главно оружје ове јединице, где год се појаве њени припадници, постаје страх. Законом о Жандармерији и Уредбом о формацији полицијске жандармерије 1884. године, Чувари јавне безбедности су укинути и замењени полицијском жандармеријом као административним органом III степена. Током 1896. годи-

не укинута је Уредба о пограничној стражи, а основана погранична жандармерија са командом у Београду. Током Аустроугарске инвазије 1914. и 1915. припадници Жандармерије су активно учествовали у одбрани престонице, а јануара 1919. Министарски савет доноси уредбу којом се у целој земљи успоставља јединствена Жандармерија која је бројала десет хиљада припадника. Постављена је на полувојној основи са штабом команде у престоници и шест жандармеријских бригада, које су имале у свом саставу батаљоне, чете и водове. Уредба је три године касније замењена Законом о Жандармерији којим је потврђено њено устројство. Као саставни део војске имала је задатак „да бди над јавном безбедношћу, да одржава јавни ред и

мир и да обезбеђује извршење закона“, док је у погледу стручне наставе била потчињена Министарству унутрашњих дела. Од жандарма се, по унутрашњем правилнику, очекивало да у свакој прилици буде озбиљан, пристојан и уљудан, нарочито на светковини и саборима где је строго морао да избегава „сваку непромишљеност, суровост и задиркивање“. Осим по службеној потреби жандарми нису смели посећивати кафане, а и ван службе су морали избегавати локале на „рђавом гласу“. Жандарм је морао до детаља познавати свој реон, од топографски оријентира, преко свих угоститељских објеката и занатских радњи, железничког реда вожње, река и мостова, сточара и сл. У његовом домену је било и

познавање месних „лопова, познатих беспосличара и блудница“, али и праћење лица под полицијским надзором. У правилима службе је наглашено да се ефикасност жандарма не мери бројем исписаних пријава, већ стањем безбедности у дотичном реону. Официрски кадар жандармерије су чинили активни и резервни официри до чина поручника и жандармеријски наредници, а за жандарме су углавном бирани поднаредници, мада су им чинове из војске признавали само титуларно. Служба се обнављала на три године, али је након десет година постајала стална и без рокова. Средином 1931. године жандармерија је бројала 18.203 жандарма од тога 442 официра и 35 војних чиновника као и 2.499 полицијских извршних службеника.

Кад је након Другог светског рата успостављен нов систем управних власти прекинут је континуитет са предратном жандармеријом. У јуну 2001. основана је Специјална јединица Жандармерије у сталном саставу, а у оквиру ње Противтерористичка јединица која ће, одлуком Владе Србије, 11. априла 2007. године бити издвојена. Обележавање 157. годишњице постојања ове формације обележено је у бази Одреда Жандармерије у Краљеву у присуству министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића и његових сарадника, представника локалне самоуправе и Епархије жичке. Била је прилика за потврду да је свако достигнуће ове јединице утемељено на делима бројних генерација, али и поглед у будућност и жандарма чија

МАГАЗИН 2.7.2017.

обученост, опремљеност и лично опредељење да часно и поштено обавља свој посао, представља трајан лични и службени задатак. Симболи ове јединице су нове технологије, савремено наоружање, опрема, заштитна средства и униформе по којима је међу грађанима препозната као стуб одбране њихових права и гарант личне и имовинске сигурности свих без обзира на узраст, расу и верску опредељеност. Министарство унутрашњих послова је и до сада улагало значајна материјална средства у опремање јединица најсавременијим борбеним системима, а планирано је осавремењавање постојећег наоружања и опреме и набавка нових заштитних средстава и униформи. Препознатљивост по ватреној моћи и способности да реши најтеже задатке основа је за адекватну заступљеност у Закону о полицији који поставља оквире за доношење подзаконских аката којима се уређује развој јединица и коришћење савремених средстава. Поводом прославе Дана Жандармерије командант пуковник полиције Горан Драговић уручио је плакету министру унутрашњих послова др Небојши Стефановићу због доприноса на уређењу нормативно правних аката којима се регулише рад и фунционисање јединице и препознају њене специфичности. Признања су додељена државном секретару шефу кабинета Јани Љубичић, саветнику министра унутрашњих послова Александру Живковићу, помоћнику директора полиције главном полицијском саветнику Слободану Малешићу, и Одреду Жандармерије у Краљеву који су од оснивања дали велики допринос одржавању стабилног реда и мира, учествовали у акцијама хапшења терориста, нарочито опасних криминалаца и криминалних група. Приликом њиховог ангажовања заплењене су велике количине оружја и муниције, активне робе и других артикала, а припадници исказали велику хуманост према грађанима и породицама колега који су преминули или настрадали приликом извршења службених задатака. За једну такву ак-

МАГАЗИН

2.7.2017.

цију, прикупљања средстава за куповину стана породици погинулог Стевана Синђелића, Вечерње новости су одреду доделиле Плакету за најхуманији подвиг године коју је преузео командант одреда пуковник полиције Дејан Луковић. У име Жандармерије командант одреда у Краљеву доделио је захвалнице епископу жичком Јустину и градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу. Прослава је прилика за подсећање

да чланови хуманитарног удружења названог „Жандарм“ несебично пружају помоћ породицама полицијских службеника који су изгубили живот приликом вршења службених задатака. Удружење је члановима осам породица погинулих припадника Жандармерије ове године донирало по педесет хиљада динара, а у знак поштовања за све полицијске службенике Жандармерије министар унутрашњиих послова др Небојша Стефановић уручио је посебну плакету ко-

манданту Жандармерије. Том приликом је потврдио да брига о грађанима Србије увек носи велике ризике, а они који обављају овај посао у полицији често ризикују животе, чак и у обављању свакодневних задатака. - Грађани Србије треба да знају колико напора, труда и рада мора да се уложи да би наша земља била стабилна, да би била безбедна, да би сваки грађанин могао да нормално живи, да се школује, да ради и проводи време на начин да не страхује од свега што

може да прети и да угрожава његову безбедност. Оно што карактерише Жандармерију као посебну јединицу је то што не постоји посебан задатак који се Жандармерији може дати, а да она не може да га брзо реализује. На томе смо често инсистирали када су били најтежи задаци, када су била најтежа времена и када су били најтежи изазови. Ови људи су радили даноноћно, нису питали ни за одмор, ни за сан, ни за ризик. Питали су само како могу да

спасу људе. То не може да заборави ни Србија, јер је била поносна на своју Жандармерију и полицију у тим данима, као што је поносна и данас због бројних задатака које јединица свакодневно остварује – истакао је др Стефановић уз обећање да се наставља улагање у опремање ове формације. За ову годину већ су уплаћене нове униформе, наставља се са куповином возила, модернизацијом оклопних возила, набавком опреме и наоружања због жеље да јединица, поред тога што

има најбоље људе,буде опремљена на начин да може најквалитетније да извршава задатке. Значајним за припаднике јединица сматра се потреба чувања сећања на све који су, извршавајући поверене задатке, изгубили животе. Обележавање Дана Жандармерије завршено је тактично-показном вежбом са практичним приказом борилачких вештина и начинима решавања неких од свакодневних задатака. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.7.2017.

Краљевачки пример добре праксе

МАГАЗИН

2.7.2017.

КОРИСНА РАЗМ

- Током неколико последњих година ни једна озбиљнија елементарна непогода није заобишла Краљево. – Студијско путовање прилика да се представници босанско-херцеговачког Каритаса упознају са функционисањем система цивилне заштите и штаба за ванредне ситуације. - Највећу штету праве бујични потоци чија је деструктивна снага последњи пут потврђена пре непуне две недеље. - У зони одговорности Одељења за ванредне ситуације различите елементарне непогоде два до три пута месечно прете да угрозе људске животе и материјална средства. - Од почетка наредне школске године реализација великог пројекта који ће обухватити децу основних и средњих школа

Фото: М. Радовановић

ЕНА ИСКУСТАВА

раљево се сврстава у групу ретких градова које су у последњих неколико година погодиле бројне елементарне непогоде. Након катастрофалног земљотреса почетком новембра 2010. уследили су шумски пожари, потом поплаве великих размера у пролеће 2014. и 2016. кад су помоћ угроженом становништву пружале различите хуманитарне организације и појединци из земље и иностранства. Међу њима је и Каритас Босне и Херцеговине чији су представници из Сарајева, Мостара и Бањалуке почетком недеље приспели у Краљево како би се, у сусрету са припадницима Одељења за цивилну заштиту Градске управе, упознали са радом и дометима оствареним у овој области. Оно што се дешавало током неколико последњих година, а све је присутније уверење да ни једна озбиљнија елементарна непогода није заобишла Краљево, утицало је на акумулацију различитих искустава применљивих и у другим срединама. У таквим околностима Краљево је реаговало брже него друге јединице локалне самоуправе у земљи, а резултат је формирање Одељења за цивилну заштиту по узору на слична каква су пре неколико деценија постојала на простору читаве земље. У локалној самоуправи потврђују како су пре од осталих схватили значај свих предности система у коме су институције и људство били спремни на све изазове. И поред тога бројне препреке на путу оздрављења потврђују да није једноставно успоставити некадашњи ниво функционисања давно урушеног система. Последњих година акценат је стављен на обуку људства, јер се то у ванредним ситуацијама показало подједнако важним колико и умрежавање различитих субјеката. Овај начин рада је у ширем региону препознат као пример добре праксе што је и био повод за долазак делегације босанскохерцеговачког Каритаса чији су представници били у ситуацији да се упознају са функционисањем система цивилне заштите и штаба за

МАГАЗИН

2.7.2017.

ванредне ситуације. Локална самоуправа је носилац неколико значајних пројеката и иницијатор потписивања споразума градова и општина из слива Западне Мораве којим је дефинисано заједничко управљање ризиком у овој области. Није без значаја ни недавна потврда информације о градњи Моравског коридора у вези са којим се кључном сматра регулација водотока Мораве поред трасе будућег аутопута на дужини од 112 километара. Биће то јединствена прилика да се отклоне сви ризици од поплава на овој територији као увод у изградњу одрживе инфраструктуре. Суочене са истим опасностима локалне самоуправе у земљи, и непосредном окружењу, настоје да заједничким радом предупреде штету од елементарних непогода, а једна радионица са том темом одржана у Сарајеву била је прилика за прво упознавање са краљевачким начином решавања проблема. Све то, и позив да се на лицу места упознају са резултатима, било је повод за долазак у Краљево са циљем детаљнијег упознавања са радом на превенцији природних катастрофа. Искуства гостију потврђују да се у смањењу ризика од разних видова опасности посебна пажња поклања поплавама које су претходних година на територији Босне и Херцеговине проузроковале значајна оштећења инфраструктурних објеката. Акценат је стављен на едукацију најмлађих припадника заједнице, од вртића и предшколских установа према вишем степену организације образовног процеса, а конкретне активности на терену укључују пошумљавање клизишта и чишћење корита водотокова. Студијска посета Краљеву прилика је за боље упознавање са превентивним активностима како би се што припремљеније дочекале неке будуће природне катастрофе. У раду са најмлађима посебно је важно деловање просветних радника којима је у процесу едукације посвећена посебна пажња како би стечена знања на што бољи начин пренели на

оне којим остаје брига о будућности земље. Искуство Краљева потврђује да највећу штету праве бујични потоци чија је деструктивна снага последњи пут потврђена пре непуне две недеље. Ова година се показала посебно ризичном због сазнања да у зони одговорности Одељења за ванредне ситуације различите елементарне непогоде два до три пута месечно прете да угрозе људске животе и материјална средства. Ситуацију додатно отежава чињеница да је територија града, по површини највећа у Србији, прилично разуђена па су поједине тачке удаљене и до 140 километара једна од друге. Колико за госте посета се чини значајним и домаћинима, а руководилац Одељења за цивилну заштиту Здравко Максимовић потврђује чак три бенефита посете. - Најважнија је захвалност Каритасу који је безрезервно помагао граду и суграђанима након земљотреса и поплава, донације које су дошле биле су веома значајне, а ми знамо да ценимо сваку врсту подршке која нам се пружа. Као друго у прилици смо да покажемо нешто што смо уз велику муку научили, а то је организација система цивилне заштите у коју укључујемо грађане, организације цивилног друштва и јавна предузећа за шта ће гости имати прилику да се увере током тродневне обуке на Рудну. Нама је најбитнје да покупимо њихова искуства када су у питању едукације најмлађих, јер са почетком школске године од септембра намеравамо да покренемо велики пројекат који ће обухватити децу основних и средњих школа, а надамо се да ће наш пример следити градови и општине из слива Западне Мораве – каже Максимовић. Задовољство гостију посетом темељи се на уверењу да су стечена драгоцена искуства која могу бити од велике користи у спречавању узрока и отклањању последица елементарних непогода. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.7.2017.

Тринаест година вежбе спасавања на води

МАГАЗИН

2.7.2017.

ОДГОВОР НА ВАНР

- Вежба припадника Сектора за ванредне ситуације у циљу подизања нивоа знања и вештина спасавања на води и понашања у чамцу како би могло да се одговори на све задатке који се постављају пред ватрогасце спасиоце и регионалне тимове за спасавање на води, али и све снаге система заштите и спасавања. - Током вежбе симулиран рад свих 27 организационих јединица из састава Сектора за ванредне ситуације. - Дводневна вежба за спасавање на води реализована је кроз више сегмената под претпоставком да се у Краљеву догодила ванредна ситуација. - Одељење за ванредне ситуације у Краљеву, у чијем се саставу налази ватрогасно-спасилачки батаљон, покрива велику територију на којој је последњих година посебно била изражена појава пожара на отвореном простору

РЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

ринаест година уназад подножје средњовековног града Маглича пред крај јуна постаје зборно место припадника Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије, специјалистичких тимова за спасавања на води и из рушевина, Горске службе спасавања, Црвеног крста Краљева и Србије, Кајак клуб „Ибар“ и Добровољног ватрогасног друштво из Краљева пред редовну вежбу којом се демонстрира спасавање унесрећених у различитим ситуацијама. Прва вежба је одржана скромно далеке 2005. године са тридесетак припадника јединице у три чамца, да би ове године број учесника и пловила био вишеструко већи. Као и свих ранијих година циљ вежбе је подизање нивоа знања и вештина спасавања на води и понашање у чамцу како би могло да се одговори на све задатке који се постављају пред ватрогасце спасиоце и регионалне тимове за спасавање на води, али и све снаге система заштите и спасавања.

МАГАЗИН

2.7.2017.

Управо због тога учесници вежбе су припадници више служби са локалног, окружног и републичког нивоа због жеље да се координација међу њима у ванредним ситуацијама подигне на виши ниво. Она проистиче из сазнања да је у одређеним ситуацијама баш изостанак адекватне координације утицао на крајњи резултат подухвата. Вежба је прилика да се покаже колико су све јединице и сектори спремни да одговоре задацима у периоду године када све више људи излази у природу, на воду и планине. У Сектору за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова потврђују да су специјализоване јединице увек у приправнсти и спремне да помогну угроженима у спасавању људских живота и материјалних потенцијала. Шеф одсека Управе за ватрогасноспасилачке јединице и командант вежбе Милорад Спасојевић потврђује основни циљ да се, сваки пут кад је то потребно, што пре стигне на место ванредног догађаја како би се пружила по-

моћ јединицама које се већ налазе на терену. Вежба подно зидина средњовековног града Маглича је и прилика за увежбавање постављање кампа и решавање бројних логистичких проблема који се јављају у реалним ситуацијама. Након показне вежбе специјалистичких тимова за рад на води и спасавање из рушевина учесницима је пружена прилика да спустом низ Ибар до Матарушке Бање увежбавају кретање чамаца и поступање уз све мере безбедности које морају да се примењују током пловидбе. Значајним се чини податак да је током вежбе симулиран рад свих 27 организоационих јединица из састава Сектора за ванредне ситуације како би се учврстила спремност за адекватан одговор на невоље каквих је било последњих година, нарочито у време поплава и великих атмосфераких падавина. - Циљ је да што више припадника прође овакав вид обуке како би у реалним ситуацијама могли адекватно да

одговоре на настанака ванредног догађаја. Поред припадника Сектора за ванредне ситуације овде су представници Српско-руског хуманитарног центра, Кајак клуба „Ибар“, Црвеног крста и Добровољног ватрогасног друштва Краљева што значи да је у вежбу укључено укупно 180 учесника – каже Спасојевић. Сектор за ванредне ситуације чине четири управе, за ватрогасно-спасилачке јединице, цивилну заштиту, превентивну заштиту и управљање ризицима. Управа за ватрогасно-спасилачке јединице има 27 мобилних јединица у које је укључено 159 оперативних на територији Србије. Поред координације, организовања рада и планирања активности свих јединица задатак управе је да се бави материјално техничким опремањем и одржавањем опреме, као и доношењем правних аката и подаката који чине правни оквир рада. На челу сваке од 27 организационих јединица је командант који координира рад

хијерархијски нижих формација. Највеће бригаде лоциране су у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, а преосталих 17 батаљона и пет чета у другим деловима земље подељено је на водове и одељења. Спасојевић потврђује да је основни задатак ватрогасно-спасилачких јединица да као оперативе прве реагују на настанак ванредног догађаја и учествују у гашењу пожара, техничким интервенцијама у саобраћају и раду са опасним материјама. Делокруг рада у окружењу последњих година се, због све израженијег дејства климатских промена, у знатној мери проширио па су јединице ангажоване на реаговање у различитим елементарним непогодама, поплавама земљотресима, клизиштима, олујним ветровима, снежним наосима и другим. Значајно је што су на располагању 24 сата дневно током свих 365 дана у години, а рад је организован у четири смене које правовременим смењивањем обезбеђују потребан степен опе-

ративности. Поплаве у пролеће 2014. године показале су како број људи за реаговање у овој и сличним ситуацијама није увек довољан што је било повод да се укључе нови, а како свака јединица нема специјалистичке тимове истакнуто је опредељење да се што већи број припадника оспособи и за реаговање у оваквим ситуацијама. У оквиру ватрогасно-спасилачке јединице организовани су специјалистички тимови за спасавање из рушевина и спасавање на води, а уз осам за спасавање и рад из рушевина и девет за спашавање и рад на води у току је формирање још два што, уз план да се комплетира додатне три води ка ставу да би их ускоро могло бити четрнаест. - Почетком године имали смо велике снежне наносе на аутопуту у нишком округу, а поред тих екстремних временских услова, кад нам олујни ветрови, снежни наноси и остало додатно отежавају рад, ту су и друге ванредне ситуације у Србији најчешће изазване поплавама, односно великим атосфер-

2.7.2017.

МАГАЗИН

Милорад Спасојевић

ским падавинама које реке нису способне да прихвате. Пре само две недеље имали смо пример једног војвођанског села у близини Вршца које је било потопљено у року од сат времена, а то су изазови пред којима морамо бити спремни на брзо реаговање. Зато покушавамо да специјалистичке тимове дислоцирамо на више места како би скратили време доласка и омогућили ефикасније реаговање, јер је наш основни циљ спасавање људских живота а након тога евакуација угроженог становништва и спасавање материјалних добара – каже Спасојевић, Адекавтно реаговање подразумева и одговарајућу опрему чија се куповина преко Министарства унутрашњих послова финансира из државног буџета, а делом и из средстава предприступних фондова Европске уније. Значајном за осавремењавање чини се помоћ Српско-руског хуманитарног центра који је донирао део опреме, возила и чамаца за реаговање у ванредним ситуацијама. Колико је опрема незаобилазни фактор за адекватно реаговање препознао је и одређен број локалних самоуправа које за добро опремање ватрогасно-спасилачких јединица одвајају средства у складу са могућностима. Последња дводневна вежба за спасавање на води реализована је кроз више сегмената, а под претпоставком да се у Краљеву догодила ванредна ситуација због чега је било потребно присуство различитих јединица Сектора за ванредне ситуације. Ангажовање свих требало је да симулира реална ситуација у којима често нема довољно припадника одређених специјалности због чега је потребно да јединицама на терену у помоћ прискоче и друге. - Овде се све окупљају па формирамо заједнички камп. То су логистичка увежбавања која су нам неопходна због дуготрајних интервенција које некада трају данима. Због тога на овај начин покушавамо да припремимо људе на дуготрајност, јер се никад не зна када ће реална интервенција бити готова. Данашња претпоставка је да се дешава нешто на води па желимо да што више људи директно учествује у реалном

окружењу. Нажалост немамо центре где можемо да приступимо увежбавању, поготово не на води, па је ово добра прилика јер је Ибар занимљива река која има брзину и снагу. Овде их обучавамо правилном управљању чамцима, поступању и предузимању мера безбедности на води што је један од циљева вежбе – каже Спасојевић. Окупљање значајног броја припадника ватрогасно-спасилачких јединица и других учесника прилика је да се представе могућности и оспособљеност специјалистичких тимова који су адекватно припремљени за реаговање у оваквим ситуацијама. Одељење за ванредне ситуације у Краљеву, у чијем се саставу налази ватрогасно-спасилачки батаљон, покрива велику територију на којој је последњих година посебно била изражена појава пожара на отвореном простору од којих се посебно опасним сматрају они у близини Манастира Студенице. Припадници ватрогасно-спасилачих јединица ангажовани су при евакуацији становништва којима је претила опасност од поплава катастрофалних размера, а спремни су да реагују и у другим ситуацијама. Процес формирања јединица није ни једноставан ни краткотрајан о чему сведочи податак да је тек неколико с почетка временом нарасло на свих 27. Уз даље омасовљење посебан нагласак ставља се на промоцију службе, и њеног деловања, како би сви у окружењу

били свесни да у близини постоје људи спремни да угрозе свој да би спасили туђе животе. Крај показне вежбе и кратки одмор и овом приликом су били увод у седаманест километара дугу вожњу чамцима до Матарушке Бање током које су припадници специјалистичког тима објашњавали осталим учесницима вежбе како се поступа са чамцем у брзацима, заузима најбољи положај посаде у чамцу, примењује најадекватнији начин веслања и поступа у случају да неко испадне из пловила. Најзачајнијим се сматра чињеница да, иако су реализовани сви постављени задаци, није било повреда и поред потенцијалних ризика због којих је неопходно ангажовање санитетског обезбеђења. Учесници вежбе потврђују да је посао којим се свакодневно баве скопчан са бројним ризицима на које није увек могуће утицати и поред предузимања свих безбедносних мера. Пред учесницама овогодишње вежбе спасавања на води је једногодишњи период интензивног настојања да на адекватан начин одговоре на све изазове које доносе ванредне ситуације и да се највећи број њих, у друштву других који ове године нису имали задовољство да не ђу на овом месту, поново окупе у Магличу како би обновили стечена знања и стекли неке нове вештине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

2.7.2017.

Нова робна кућа у центр града

„ПАНДА“ НАСЛЕД Традиционално добри односи Кине и Србије спојили су два пријатељска народа и допринели да последњих неколико година буде остварен велики напредак у стратешком партнерству две државе на пољима економије, трговине и инвестиција. - „Панда“ робна кућа је најновији модеран шопинг центар који се, као један од највећих те врсте у околини, простире на преко две и по хиљаде квадратних метара. – Посао за тридесетак радника. - Нов малопродајни објекат је прилика за потврду отворености локалне средине према свима који желе да улажу у ову средину и запошљавају нове раднике

Краљеву се свака прилика за запошљавање и најмањег броја радника сматра значајном, а ако се он мери десетинама онда то представља догађај од посебне важности. Прилика за запошљавање тридесетак

радника, који су прошли једноипомесечну обуку, ових дана је пружила робна кућа „Панда“ као шеснаеста у низу истоименог ланца кинеског власника Ли Кјау Вуа. Пригодна свечаност испред зграде

некада надалеко познате Робне куће „Београд“, на почетку Улице Милоша Великог, прилика је за подсећање на традиционално добре односе Кине и Србије који су спојили два пријатељска народа и допринели да последњих не-

колико година буде оставрен велики напредак у стратешком партнерству две државе на пољима економије, трговине и инвестиција. Један од резултата таквих односа оцењено је и отварање „Панда“ робне куће као моста који спаја две пријатељске државе и два народа. „Панда“ робна кућа је најновији модеран шопинг центар који се, као један од највећих те врсте у околини, простире на преко две и по хиљаде квадратних метара а, сем погодности повољне куповине, отварањем тридесет нових радних места, унапређује развој и потенцијал домаће економије. Свечаност отварања је и прилика за потврду да ће шопиг центар, посредством запослених кинеских и српских радника, прометом кинеских произво-

да настојати да Краљевчани боље упознају и продубе свест о кинеској култури и традицији. Широку лепезу најразноврснији артикала, међу којима се може наћи све што је потребно једном домаћинству, чине увозни производи познатих произвођача, највећим делом из Италије и Турске, док на одељењу гардеробе преовлађују они који су изашли из погона домаћих произвођача, претежно из Новог Пазара, Јагодине и Крушевца. У „Панди“ потврђују да се одликују високим клвалитетом, а податак да су готово сви артикли у просеку двадесетак посто јефтинији од сличних у другим трговинским објектима наговештава могућност остваривања заједничке користи, како за купца тако и продавца. На три нивоа лепо су аранжирани различити производи од дело-

ва мушке, женске и дечије гардеробе преко школског прибора, играчака, посуђа до предмета за опремање купатила. Најинтересантнијим за оне који су ангажовани на одређеним пословима сматра се начин избора у коме је предност давана искључиво онима који су вредни, а послодавца убедили да су спремни да раде. Робна кућа је отворена сваког дана у периоду од 8 до 21, а рад организован у две смене, од 8 до 16 и од 13 до 21. Отворена је и суботом и недељом с тим што је свака друга субота слободна. Нов малопродајни објекат је прилика за потврду отворености локалне средине према свима који желе да улажу у ову средину и запошљавају нове раднике. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ДИЛА „БЕОГРАД“

МАГАЗИН 2.7.2017.

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама

МАГАЗИН

2.7.2017.

ПРВО СА

- Подршка превенцији употребе дрога заснована је на научним доказима о ефикасности који указују на потребу повећања ефективног инвестирања за добро деце и младих. - Превенцију у области злоупотребе психоактивних супстанци чини склоп психолошких, социјалних, правних и здравствених активности са циљем спречавања оштећења здравља, настанка болести и последица изазваних ризичним понашањем. - У Србији 8 процената становниошта узраста од 18 до 64 године бар једном у животу је користило неку од илегалних дрога, најчешће марихуану и хашиш после којих долазе екстази и амфетамин. - Број зависника од хероина се одржава на истом нивоу, а посебну опасност представља појава нових илегалних синтетских дрога

АСЛУШАЈ

ије тајна да злоупотреба психоактивних супстанци, и њене последице, погађају бројне друштвене слојеве у свим земљама света, као ни да злоупотреба дрога која има негативне последице по здравље и животе људи, подстиче криминал и прети одрживом развоју. То је био један од разлога због кога су Уједињене нације пре пуних тридесет година прогласиле 26. јун за Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Био је то израз одлучности да се ојача деловање и сарадња у борби против злоупотребе и трговине дрогама, па се овај дан широм света обележава у циљу мобилисања појединаца и заједнице за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога. Слоганом кампање „Прво саслушај“, истоветним као и прошле године, наставља се са указивањем да је то први и основни

корак који треба учинити како би се младима пружила помоћ у здравом одрастању и безбедном развоју. Овај дан обележен је и у краљевачком Дому здравља где су о злоупотреби психоактивних супстанци, и њенинм последицама, говорили начелница Службе за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста др Наташа Миленковић, прим. др Драгана Тендјера Милићевић из Завода за јавно здравље Краљево и Снежана Апостоловић из Црвеног крста Краљево. Обележавање овог датума је прилика за подсећање да је подршка превенцији употребе дрога заснована на научним доказима о ефикасности који указују на потребу повећања ефективног инвестирања за добро деце и младих. Превенцију у области злоупотребе психоактивних супстанци чини склоп психолошких, социјалних, правних и здравствених активности са циљем

спречавања оштећења здравља, настанка болести и последица изазваних ризичним понашањем, а главни циљеви су спречавање конзумирања и одлагања психоактивних супстанци, као и спречавање да они који експериментишу са дрогама постану корисници високог ризика и зависници од дрога. Детињство и адолесценција су периоди значајног развоја и могућности, али и периоди када су деца и адолесценти посебно осетљиви на ризична понашања, укључујући и употребу дувана, алкохола и дрога. Иако већина младих никада неће користити дроге, они који хоће често су погођени и факторима изван њихове контроле као што су сиромаштво, изложеност насиљу, недостатак родитељске бриге и љубави и провођење времена са вршњацима који се ризично понашају. Због тога се посебно важним сматра развијање и спровођење раз-

2.7.2017.

МАГАЗИН

личитих програма намењених осетљивим групама под повећаним ризиком за коришћење психоактивних супстанци, а ништа мање важно није укључивање родитеља у превентивне активности. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и мрежа локалних завода обележавају Међународни дан против злоупотребе и кријумчарења дрога организовањем различитих активности као што су јавне манифестације, предавања и трибине за родитеље и децу, припрема и дистрибуција информативног материјала за становништво, а све подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. У овом процесу, у активностима које имају за циљ смањење злоупотребе дрога, значајним се оцењује учешће школа, родитеља, полиције, радно активног становништва и послодаваца, медија, верских заједница, здравствених радника, удружења грађана и других. Због тога и овогодишња кампања шаље корисне поруке свим партнерима у превенцији злоупотребе психоактивних супстанци, родитељима, наставницима, радницима у превенцији, као и у полицији. Како родитељи имају највећи утицај на развој деце највећа је њихова одговорност и могућност за реаговање у тешким и нежељеним стуацијама, а искуство показује

да је опасност од ризичног понашања мања ако је блискост деце са родитељима већа и јача. Стручњаци поручују да изградња доброг односа почиње првим кораком када треба саслушати дете, а чак и кратко време свакодневно проведено са пуном пажњом, може у значајној мери помоћи његовом развоју и спречавању ризичног понашања. Треба имати у виду да се и родитељи развијају и могу постајати увек бољи, а деца напредовати у школи и приватном животу. Наставницима који имају велики утицај на процес одрастања деце и развој њихове личности поручује се да подрже креирање превентивних програма заснованих на доказима и да, примењујући их, обрате пажњу на односе међу децом и осећај припадности које имају у школи. Од здравствених радника који се баве превенцијом злоупотребе психоактивних супстанци очекује се да за креирање и реализацију превентивних програма користе чињенице о различитим факторима ризика као што су породични односи, и нарочито конфликти, економски услови, посебно сиромаштво, утицај медија, лака доступност и понуда дрога, законска регулатива у зејдници и слично. При томе треба увек имати у виду осетљиве групе деце које треба најпре саслушати, јер тиме је потребна већа подр-

шка за равој вештина које би их чиниле отпорним на негативне утицаје и факторе ризика околине. У многим земљама се показало да превенција заснована на доказима даје добре резултате који се огледају у смањењу броја деце која имају ризично понашање. У овом процесу незаобилазни фактор је полиција од чијих се припадника очекује да имају у виду ризике које доноси младост и адолесценција, јер многи припадници ове генерације имају склоности да испитују своје потенцијале упуштајући се у ризична понашања, па се може очекивати и коришћење психоактивних супстанци. Зато у превентивним активностима треба да имају слуха за информације које добијају од деце и омладине како би их применили у помоћи и заштити коју пружају деци у њиховом одрастању. Укључивање што већег броја партнера у обележавање Светског дана против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као значајног датума из Календара здравља, доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога и унапређењу јавног здравља. Истражћивање Института за јавно здравље о злоупотреби психоактивних супстанци потврђује да је у Србији 8 процената

становништва узраста од 18 до 64 године бар једном у животу користило неку од илегалних дрога, најчешће марихуану и хашиш, после којих долазе екстази и амфетамин. Стручњаци који се баве лечењем болести зависности потврђује да се број зависника од хероина одржава на истом нивоу, а посебну опасност представља појава нових илегалних синтетских дрога. - Злоупотреба лекова из групе седатива и хипнотика је изражена међу становницима Србије од којих близу 5 процената дневно користи ове лекове. Код жена је то израженије, па неки лек из групе хипнотика свакодневно користи 6,6 процената жена и 2,2 мушкараца. Сведоци смо опасности од нових дрога као што је синтетски канабидоид који делује 20 до 100 пута јаче од марихуане. Истраживање је показало да свака злоупотреба психоактивних супстанци, за разлику од легалних дрога које су код нас друштвено прихваћене, наилази на осуду испитаника. Коришћење илегалних дрога је у Србији неколико пута мање него у земљама Европске уније где достиже и до 25 процената. Оно што није обухватило истраживање је викенд злоупотреба психоактивних супстанци које млади користе у овом периоду недеље – каже др Тендјера Милићевић.

Искуство показује да акценат превенције коришћења психоактивних супстанци треба ставити на најмлађи узраст, чак од четврте године живота, али на примерен начин и са одговарајућим садржајима. Превентивни рад Дома здравља реализује се кроз Саветовалиште за младе и Диспанзер за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста. Он потврђује да су се ризичним показале групе младих између 12 и 16 година са којима се, током систематских прегледа, кроз индивидуални рад остварује комуникација са указивањем на штетност психоактивних супстанци. - Не постоји пробно, или привремено, дрогирање. Или си наркоман, или ниси, па су лекари вођени паролом да је знање значајно оружје у борби против наркоманије – каже др Миленковић. Значајну улогу у превентивном деловању имају екипе Црвеног крста посебно тимови за вршњачку едукацију. Последњег дана маја ове године у пригодну радионицу укључени су ученици седмог и осмог разреда Основне школе „Свети Сава“, а у Црвеном крсту забрињавајућом сматрају чињеницу да деца на овом узрасту нису довољно информисана о опасности којом прети коришћење дрога. Подељеним у неколико група тежи се прихватању става да је

знање најбољи лек у борби против свих изазова из ове области, посебно што у периоду одрастања нису увек сигурни ни ко им је пријатељ ни ко им је друг, а нема довољно поверења ни међу родитељима и просветним радницима. И поред законске обавезе здравствених радника да пријављују зависнике потврђено је да не постоји адекватна евиденција због чега се као крајњи исход намеће бављење последицама. До тренутка кад информациони систем заживи на адекватан начин настављају се активности на превентивном деловању свих фактора, првенствено породице. Разлог лежи у више пута доказаној чињеници да оно што се испусти у њој тешко може да исправи предшколска или нека друга образовна установа. Стручњаци потврђују појачану злоупотребу дувана и алкохола међу младима што у комбинацији са синтетским дрогама додатно негативно делује на припаднике ризичних генерација. Мала је утеха што највећи број њих не злоупотребљава ове супстанце, већина не постану зависници и не пређу на хероин. Здравствени радни подсећају да је сваки контакт са дрогом опасан, а да статистички подаци представљају тек врх леденог брега. Т. Радовановић

Традиционални „Новинарски спуст“

МАГАЗИН

2.7.2017.

„ВЕСЕЛИ СПУСТ“ ГУЧА НА ИБРУ

- „Новинарски спуст“ се годинама уназад организује како би се медијима који промовишу све најлепше што се дешава у Србији представила река Ибар и „Весели спуст“. – Процењује се да ће у време одржавања „Веселог спуста“ у различитим пловилима, и на обалама реке, бити неколико десетина хиљада Краљевчана и њихових гостију. – У предвечерје манифестације Краљево је највеселији и најраздраганији град у Србији. – На „Веселом слусту“ Словенци, Французи, Пољаци и Италијани из Марибора, Лиона, Зелене горе и Трента

обичајено је да се, недељу дана пре него испод зидина средњовековног града Маглича на пут дуг 25 километара крене највеселија регата, организује слична манифестација под називом „Новинарски спуст“. Замишљена је као начин да се представницима различитих медија приближе све чари дешавања на води како би о томе обавестили што већи број грађана и допринели да манифестација „Весели спуст“, која се ове године организује двадесет осми пут, буде што масовнија. Проблеми који последњих година прате спортско-туристичку-еколошку манифестацију, и податак да се са припремама кренуло прилично касно, утицали су на одлуку да „Новинарски спуст“ буде одржан само неколико дана пре првих значајнијих дешавања официјелог програма. Иако је пре не-

МАГАЗИН

2.7.2017.

колико дана помпезно најављен у Прес центру Удружења новинара Србије „Новинарски спуст“ није изазвао посебно интересовање медија, па се у чамцима која су од места за старт кренули према неколико километара удаљеном угоститељском објекту „Бисер Ибра“, уз локалне, нашло само још два представника других медија. Ако се има у виду да су краљевачким већ познати сви детаљи везани за организацију „Веселог спуста“ онда се овогодишњи намењен новинарима не може сматрати превише успешним. И поред свега била је то прилика за подсећање како се „Новинарски спуст“ годинама уназад организује како би се медијима који промовишу све најлепше што се дешава у Србији представила река Ибар и „Весели спуст“. На то и све активности везане за организацију овогодишњег, двадесет осмог по реду,

„Веселог спуста“ указао је директор овогодишње манифестације Александар Ерац подсећањем на значај Долине јоргована, у којој се одвија, за историју Србије. На само пар километара ваздушне линије од старта регате смештен је Манастир Студеница, а знатно мање од места на коме се завршава и Манастир Жича у коме се приводе припреме за обележавање осам стоте годишњице српске државности и аутокефалности Српске православне цркве. - Посебну драж има оно по чему је „Весели спуст“ познат, и зашто је весео, а они који посећују Гучу кажу да је највеселији јер је ово Гуча на Ибру зато што је у сваком другом или трећем чамцу по неки оркестар који долази са југа Србије и овде се загрева за дешавања у Гучи – каже Ерац уверен да ће у време одржавања „Веселог пуста“ у

различитим пловилима, и на обалама реке, бити неколико десетина хиљада Краљевчана и њихових гостију. Значајним за овогодишњу манифестацију сматрају се и различите активности које прате главни програм, а укључују и грандиозни концерт „Лексингтон“ бенда у вечери пред старт, од кога се очекује да потрди како је у том тренутку Краљево највеселији и најраздраганији граду Србији. Први значајнији наступ овог бенда после великог коцерта на београдскомТашмајдану прилика је за уверење како би око споменика српским ратницима страдалим у ратовима између 1912. и 1918. године могло да се окупи више од десет хиљада посетилаца, међу њима и знатан број из других градова. „Новинарски спуст“ је и прилика за позив свима који још нису испланирали како да проведу први викенд у јулу

да дођу на „Весели спуст“ и у пријатном расположењу проведу један дан у природи, на реци или поред ње. Ерац је уверен да се нико због такве одлуке неће покајати, а ма колико медији буду реално извештавали о свему што се дешава постоји извесна сумња да много тога лепог није могуће описати на прави начин. Управо због тога преовладава уверење да би одсуство са Ибра могло да буде повод за кајање и још чвршће да сви који тога дана буду у неком од бројних пловила различите конструкције, или поред реке, неће пропустити прилику да дођу и следећих година. - Трудимо се да овај 28. и наредни 29. „Весели спуст“ организујемо на начин да га приближимо што већем броју посетилаца, и привучемо све који могу да помогну, да бисмо тридесети јубиларни био највећи у Европи. Ове

године ће учешће узети Словенци, Французи, Пољаци и Италијани из Марибора, Лиона, Зелене горе и Трента, а трудићемо се да позовемо и све друге пријатеље Краљева каквих има много – каже Ерац. На току Ибра од Маглича до Краљева организатори обећавају незабораван провод у трајању између четири и седам сати у зависности од врсте пловила. Досадашње искуство показује да их је било различитих, од фабрички произведених до других направљених од дрвених облица, стиропора, пластичних флаша и другог што ограничава само машта конструктора. „Весели спуст“ је целодневна манифестација која би, верују организатори, ове године могла да привуче рекордан број учесника и посматрача. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

„Extreme fest“ у Мељаници

МАГАЗИН

2.7.2017.

ОД ОДУШЕВЉЕЊА

А ДО РАЗОЧАРАЊА - У Краљеву се готово и не зна за екстермно село које пружа јединствену понуду у Србији. – Концерт у дивљини до касно у ноћ. - Код великог броја грађана још није довољно сазрела свест о природи као својеврсном ресурсу који представља велико богатство. - Људи су нон стоп под стресом, напети су на послу и под пресијом у саобраћају, а имају мало времена да посвете, поготово не да приуште изласке у природу, да се тотално опусте и доживе нешто различито од свакодневице. - Држава није препознала потребу за пружање погодности којима би се интензивирало запошљавање младих, посебно спортиста који имају значајну улогу у развоју овог екстремног туризма

2.7.2017.

МАГАЗИН

одатак да је кроз полигоне екстремног села у Мељаници током претходних десет година прошло више од десет хиљада посетилаца најбоља је потврда све већег интересовања за овај вид задовољавања посебних потреба. Потреба да се приближи што већем броју потенцијалних корисника повољности које пружа, и прошири туристичке понуде града, препозната је у Туристичкој организацији Краљева, а заједнички интерес са привредним друштвом „Феит“, у оквиру кога егзистира екстремно село, преточен је у споразум о пословно техничкој сарадњи. Њиме је предвиђено организовање својеврсног фестивала екстремних спортова 24. јуна за када је посетиоцима обећан концерт једног од локалних бендова уз

могућност ангажовања неког из иностранства. Планирано је да се у току дана изврши презентацију свих екстремних спортова из понуде, а да се на полигон у Мељаници доведе што више младих спремних да се одрекну монотоније седења у кафићима. Осврт уназад потврђује да су корисници услуга екстремног села у протеклих десет година претежно туристи различите старости из других градова, и иностранства, док је број Краљевчана готово занемарљив. Жеља да се и они пробуде из посебне врсте учмалости један је од повода за јединствени догађај у који би већ наредних година могао да прерасте у вишедневну манифестацију. Да су очекивања била нереална потврдило се прошле суботе кад се у Ме-

љаници појавили далеко мање од очекиваног броја гостију, ма колико им било понуђено бесплатно коришћење бројних повољности. Организаторима остаје да добро проанализирају узроке оваквог стања, да утврде која од партнерских страна није испунила свој део обавеза и да ли су очекивања била реална. Адекватан прилаз овом задатку требало би да обезбеди услове да манифестација најављена као традиционална следеће године испуни очекивања обе стране. Идеја о оснивању предузећа које би се бавило екстремним туризмом рођена је у глави директора „Феита“ Владимира Лукића након својеврсне кампање коју је, у време кад је било забрањено рекламирање цигарета, покренуо произвођач „Марлбора“ са

жељом да корисницима својих производа понуди провод посебне врсте. Прича која је кренула од уста до уста окупила је на Копаонику стотину потенцијалних потрошача старих по 25 година којима су понуђени рафтинг, параглајдинг, јахање, оријентиринг и џип туре. Краљевчанима је запала организација рафтинга и параглајдинга, а да би одговорили захтеву клијента било је неопходно основати предузеће које би се и убудуће бавило овим пословима. Тако је настао „Феит“ који је те године омогућио да током четири дана стотину људи полети у параглајдинг тандему. Ако се зна да један пилот може да обави највише пет летова дневно постаје јасније колико је организација била изазовна. У истом периоду по три

чамца пуни младих људи спуштали су се познатом стазом од Ушћа до Маглича, понекад и краће само до Полумира, а довољан степен одушевљења био је добар повод за уверење да би и у наредном периоду екстремни спортови могли да привуку знатан број оних који никад нису ни помишљали да би могли да се укључе у нешто што посебно појачава лучење адреналина. - Ту смо се упознали са другим људима, упознавали се са радом и кренули у развијање посла. Научили смо много, добили лиценце за поједине категорије и у понуду уврстили монтибајкинг, стреличарство, ер софт и друге па имамо осам дисциплина које смо усавршили тако што смо пиковали најбоље људе из одређених спортова. Ширили смо програм понуда и стица-

ли нова искуства, а искуство које траје десет година је највеће богатство. Пре десет година су кренула дружења са фирмама као што су „Марлборо“ и „Нелт“, радили смо велику конференцију „Јапан тобако“ за источну Европу, потом „Моцарт“, „Порше“ и друге фирме, а у групама је било и по 250 људи као у случају „Дон кафе“ – објашњава Лукић. Настојање да се удовољи захтевима клијената одвело је прве групе на Копаоник, Стару планину и Златибор, након чега се јавила потреба за формирањем базног кампа који би обухватио све полигоне из понуде „Феита“. Прелет параглајдером изнад Каменице потврдио је да идеално место постоји у Вилови, па су отпочели обимни радови уз јединствен став да се не ути-

2.7.2017.

МАГАЗИН

Владимир Лукић

че битније на оно што је природа већ направила. Коришћени су искључиво дрво и камен, а савет архитекте одлучујуће утицао да се, применом једноставног решења, у центру смести бивак са кога се пружа најбољи поглед на цео простор. Изостанак спремности власника да прода део плаца на коме је смештено екстремно село одлучујуће је утицао на одлуку да се одустане од градње неколико бунгалова који би омогућили посетиоцима да на овом локалитету проведу неколико дана. Све време градње највећим проблемом показао се недостатак довољно квалитетних путева за транспорт грађевинског материјала, а више пута је доказано како није једноставно градити овакве објекте толико удаљене од града до кога је често било неопходно путовати и за по коју ситницу. Од тренутка кад је почела градња првог објекта екстремно село се стално унапређује и улепшава, па је добило изглед својеврсног пријатног кутка у недирнутој природи. Потребом да буде очувана упознати су сви који долазе на место на коме је све готово идеално чисто. Да је тако потврђују и бројне животиње чија природна околина није ничим нарушена па, уз раличите врсте гмизаваца, није необично да се сретне и по која дивокоза. Врхунац гостопримства садржан је у чињеници да пријатељи села могу да користе бројне повољности и у време кад домаћини нису присутни. - Користећи природна сидришта направили смо полигоне за алпинизам, а имамо и педесетак метара високу стену за пењање и спуштање на којој вршимо обуку. Доста оних који су је прошли отишло је у иностранство и уз добре плате ангажовано на висинским радовима. Направили смо инфраструктуру да људи могу комотно да се осећају и уживају у природи, а уз основну имамо и нешто додатне опреме за све који су по нешто заборавили да понесу пре доласка – каже Лукић. Податак да су за коришћење свих повољности које пружа екстремно село веће интересовање показала бројна предузећа мотивисало је

2.7.2017.

МАГАЗИН

туристичке раднике да га приближе што већем броју појединаца. Као својеврстан сервис Туристичка организација је преузела обавезу да агресивним маркетингом анимира што већи број појединаца како би се на фестивалу екстремних спортова упознали са свим повољностима које пружа. Акценат је стављен на становнике локалне средине након сазнања да се у Краљеву готово и не зна за „Феит“, а мотив уверење да пружа јединствену понуду у Србији. Суштину потврђује гастро мајстор Радомир Сретковић, познатији као Босанац, који је специјално за ову прилику припремио широк избор специјалитета са роштиља - Летачи на параглајдеру, алпинизам, зид и остало у свету би многи платили само да виде, а овде је понуђено бесплатно уз могућност да се размене искуства и сазна све што је потребно од инструктора који то раде годинама – каже он. Да је изостао погодак у циљ потвр-

ђује присуство знатижељника из Новог Сада, Београда и Ниша, а из Краљева тек да се преброје на прсте. Посебно привлачним оцењен је концерт локалног бенда „Дечја радост“ у центру недирнуте природе која је специјално за ову прилику осветљена на адекватан начин. Они који су поверовали маркетиншким активностима нису крили одушевљење, а организатори разочарање што је изостало очекивано присуство Краљевчана. Најважнијим се од почетка сматрала безбедност свих посетилаца, а колико се у томе успело потврђује податак да за десет година није било никаквих повреда. Разлог лежи у процени стручњака да се одређеним активностима не приступи уколико временски услови укажу на постојање и минималне опасности. Из визуре екстремног села стиче се утисак да код великог броја грађана још није довољно сазрела свест о природи као својеврсном ресурсу који

представља велико богатство. Они малобројни окрећу јој се на различите начине од којих се најинтересантнијим чини све што нуди „Феит“ чије се активности отпочете са првим данима пролећа полако смирују крајем јуна. Током летњих месеци активности се селе на Копаоник и јадранску обалу да би биле завршне пред крај августа у црногорским кањонима. - Нас увек тресе адреналин, па смо прошле године на скијање и аплинизам отишли на истеку прве половине децембра. Доста посла имамо у септембру и октобру кад је појачано интересовање различитих фирми за активним одмором запослених. Људи су нон стоп под стресом, напети су на послу и под пресијом у саобраћају, а имају мало времена да посвете, поготово не да приуште изласке у природу, да се тотално опусте и доживе нешто различито од свакодневице. Иако доста фирми има сопствене аутобусе због оних које немају сарађујемо са људима који организују пре-

дрова, посебно млађима којима довољно искусни преносе потребна знања. Највећом сметњом интензивнијег развоја сматра се понашање државе која није препознала потребу за пружање погодности за интензивније запошљавање младих, посебно спортиста значајних за развој овог вида туризма. Зато се истиче потреба за стимулисањем оних који се баве екстремним спортовима како би повећали базу из које се регрутују кадрови за туризам који се сматра значајним потенцијалом за оживљавање привредних активности и запошљавање, посебно у прилично замрлом Краљеву. - Треба инвестирати у параглајдисте, кајакаше, алпинисте и друге. И у случају фестивала екстремних спортова нема никаквог стимуланса, па је читаву манифестацију финансирао „Феит“ и повукао пет пута више него Туристичка организација. Ја сам и ову причу завршио са осмехом на лицу,

највише због људи који су били задивљени свим што се дешавало. Цела екипа „Феита“ борила се до сада, а бориће се даље, а нашу причу ћемо да изгурамо до краја јер смо заљубљеници у ове ствари – каже Лукић. Анализа која се очекује у наредном периоду треба да потврди ко је, и у коликој мери, кумовао недовољнм интересовању за присуство на фестивалу есктремних спортова. Уколико се утврди да други партнер није извршио преузете обавезе у „Феиту“ обећавају да ће већ наредне године сличну манифестацију, са новим садржајима, организовати сами. А ове су, каже Лукић, у термину утврђеном за „Extreme fest“ одбили комерцијалне послове да би се што боље представили Краљевчанима. Док се страсти не смире, и дође време да се мирне главе разговара о евентуалној сарадњи, предстоји низ редовних активности које ће бити интензивиране током септембра и октобра кад су сви термини заузети.

Т. Радовановић

воз, а за вишедневни боравак организујемо преноћишта у хотелима. Сви наши инструктори су елоквентни, говоре енглески, завршили су школе, па све доприноси да ово буде озбиљна прича – каже Лукић. Настојање да се обогати садржај екстремног села, са њим и туристичка понуда, води ка жељи да се пронађе нова локација у тоталној дивљини. Као потенцијална помиње се Гоч који се, неистражена планина широких могућности са повољном климом која се чини најадекватнијим за све што у наредном периоду намерава да понуди „Феит“. Жеља је заснована на уверењу о све већем броју оних који траже изолацију у дивљини и погодно место не желећи да им било ко ремети толико потребан мир. Овај вид туризма има све више присталица широм света, а оно што десет година уназад ради „Феит“ потврђује да их има и на овим просторима. Паралелно са овим настављају се активности на усавршавању нових ка-

2.7.2017.

МАГАЗИН

Милена Јовашевић

Краљевачка позоришна сцена: Милена Јовашевић (2)

- Још за време студија будућим глумцима се усађује у свест непријатно уверење да посао којим су изабрали да се баве у све тежим економским околностима само у ретким случајевима може да обезбеди стални ангажман. - Пет стално запослених глумаца у Краљевачком позоришту није довољно, јер због година не могу да играју све улоге па се и репертоар прилагођава њиховим могућностима. - Бројни су примери талентованих младих глумаца који су, због недовољно посла, принуђени да се окрену другим занимањима. - Телевизијске серије се снимају на начин који се народу допада па се прилагођавају укусу публике са циљем да она забави, а не да се едукује и образује, да мало укључи мозак и размишља о нечему. - Позоришну публику у Краљеву чине припадници старијих и средњих генерација

Фото: М. Радовановић

ЛАКА ЗАБАВА КАО ТЕРАПИЈА

МАГАЗИН 2.7.2017.

елики број младих школованих глумаца у малим срединама, оскудни буџети локалних позоришта и смањена могућност за радно ангажовање, између осталог и због забране запошљавања у јавном сектору, често веома негативно утичу на највећи број оних који сматрају да су, стицањем дипломе на некој од високошколских установа у земљи, решили највећи број проблема. У таквим околностима глумцима је сваки нови кастинг прилика за доказивање и шанса да се бар на неко време укључе у рад на припреми представе. Једна таква указала се Милени Јовашевић кад је, између више кандидата, добила водећу улогу у представи „Пиџама за шесторо“ по тексту Марка Камлотија који је, за заједничко извођење на сценама Књажевско српског театра у Крагујевцу и Краљевачког позоришта у режији Ненада Гвозденовића, прилагодила Горана Баланчевић. Од првих читалачких проба, потом и рада на сцени, било је јасно да ће реализација представе попримити облик занимљиве посебно због високог степена разумења свих учесника у атмосфери која се, каже Милена, само може пожелети. Уверење да то није карактеристика ни највећих позоришних колектива у старту је наговештавала успех, а наизменично извођење по једном месечно у Краљеву и Крагујевцу прилика за путовања и упознавање са радом у другој средини. Књажевско-српски театар има дугу традицију, и знатно већи број запослених него Краљевачко позориште, што је један од повода за став да је сваки долазак у ову средину прилика за виши степен задовољства посебно након сазнања да има гедалаца који су, током више од тридесет извођења, представу гледали и неколико пута. Још за време студија будућим глумцима се усађује у свест непријатно уверење да посао којим су изабрали да се баве у све тежим екомским околностима само у ретким случајевима може да обезбеди стални ангажман. Прва прилика да буде запослена у Краљевачком позоришту Милени се указала пре две године, а податак да је радно ангажовање ограничено на само шест месеци

није умањило значај чињенице да је једна од ретких из неколико генерација којој је то пошло за руком. Запослење у установи каква је Краљевачко позориште подразумева различите обавезе, а једна од првих је била улога у представи „Ружно паче“ са којом су Краљевчани наступили на ивањичкој Нушићијади. Значајнијим од тога, чак и запослења на одређено време, чини се стицање нових искустава поготово након извесне резерве пре изласка на сцену у представи за децу због погрешног уверења да се овом типу не прилази довољно озбиљно. - Гледала сам „Ружно паче“ пре академије и била одушевљена, јер је у њу уложено толико труда и озбиљности као да је вечерња представа. Сви елементи су доведени до перфекције тако да ми је била част да играм у представи која је дуго на репертоару Краљевачког позоришта. Сваке године идемо на Нушићијаду, а крајем 2015. године са представом „Ивица и Марица“ у режији Александре Ковачевић у којој сам тумачила измишљени лик каквог нема у оригиналном тексту. Костим је био прелеп, а дизајн светла је радио човек из Атељеа 212 и направио атмосферу која је омогућила да први пут видим чаролију какву само машта може да донесе. Са овом представом смо били на фестивалу у Ужицу, и два пута играли пред пуном салом у којој су сви лепо реаговали, а последњи пут извели на Јоаким фесту – каже Милена. По истеку уговора није се много шта променило сем што је у свим представама наступала као глумац сарадник, али се нова шанса за запослење на одређено време указала пред крај исте године кад је почела припрема представе „Следећи идиот“ у режији Александре Ковачевић и Миодрага Динуловића која, се по многим елементима, од почетка чинила занимљивом. Настала је од два текста, „Следећи“ Теренса МекНелија и „Идиот“ Музе Павлове написаних у размаку од неколико деценија. И поред сумњичавости у одлуку да се стави на репертоар већ прво читање текста потврдило је свевремену актуелност теме која доказује како државни

системи до те мере уништавају појединца да му као доказ потребан за завршетак било каквог посла увек треба још који папир због кога је принуђен да се понижава пред различитим чиновницима. Одвојене пробе два дела, од којих се сваки чинио довољно убедљивом и као самосталан, претходиле су обједињавању које је пред све учеснике донело ново драгоцено искуство. Прилагођавање једног и другог резултирало је целином која је требало да потврди да није реч о две различите представе у којима су и сценографија и костими сведени на црно, бело и сиво. „Последњи идиот“ је последњи пројекат Милене Јовашевић реализован у Краљевачком позоришту у коме и даље наступа као хонорарни сарадник у складу са уговором о уметничком раду који дефинише обавезе глумца и позоришта. Боравак у Краљеву утицао је на привремено дистанцирање од кастинга у другим позориштима, понајвише због потајне жеље да би запослење, пре трајног ангажовања, могло да се продужи на дужи период. - Имам жељу да будем у Краљеву, а волела бих када би у позоришту било више глумаца јер пет стално запослених није довољно поготово што због година не могу да играју све улоге, па се и репертоар прилагођава њиховим могућностима. Глумци се за представе бирају по ликовном и карактерном принципу, али и по годинама, а ја бих волела да поред себе на сцени као сараднике видим и неке колеге са класе. Откад сам дошла нисам се враћала у Београд надајући се да ће бити решено питање запослења – каже Милена. Крај позоришне сезоне и летња пауза довољно је да се среде утисци и направи план за наредни период поготово што перспективна и амбициозна глумица није спремна да чека превише. Зато су, као и код многих у сличном положају, погледи усмерени ка Београду у коме се, бар кад је глумачки ангажману питању, ипак нешто дешава. Добра потврда је податак да је добила улогу у кратком филму, али се највећом препреком за реализацију показало то што није у Београду.

МАГАЗИН 2.7.2017.

2.7.2017.

МАГАЗИН

Све ужи простор за деловање због недовољно посла за толики број глумаца, посебно младих, у супротности је са потребом да буде присутна у већем броју представа као начину да се избегну опасности које може да проузрокује дуго одсуство са сцене. Добра потврда су бројни примери талентованих глумаца који су, у оваквој ситуацији, били принуђени да се окрену другим занимањима. Ма колико глумачки позив био леп и изазован, а тренутна ситуација у овој области ни не наговештава перспективу, и рок за чекање има границе поготово код амбициозних каква је Милена. - Мени ће увек позориште бити на првом месту зато што је то, за разлику од филма, процес који траје. Ако заборавимо све приватне, лоше или добре, ствари кад дођемо на сцену тада сам неко други. Нисам одушевљена телевизијским серијама које се снимају, јер сам свесна чињенице да се праве на начин који се народу допада па се прилагођавају укусу публике са циљем да се она забави, а не да се едукује и образује, да мало укључи мозак и размишља о нечему. Криза је, људи тешко живе и желе да се забаве, јер им то делује као терапија – каже Милена свесна потребе додатне едукације младих како би им се позориште приближило на адекватан начин, најмање онај који се чини јефтиним. Повод је уверење да позоришну публику, бар кад је Краљево у питању, чине припадници старијих и средњих генерација. Велику жељу да бар део слободног времена проведу у позоришту не показују они који припадају млађој из најближег окружења за шта постоји довољно разумевања, не и осуда због чињенице да предност дају филму. Можда је разлог мали број довољно добрих представа које највећем броју посетилаца служе као вид забаве, онима који су се определили за овај посао да увиде колико су добро реализовани сценографија, костими и други елементи који је чине. Не мали број пута у Краљеву је потврђен став да су на репертоару ло-

калног позоришта представе рађене по мери не тако бројних фестивала позоришних остварења, а мање по укусу публике. Да није увек тако сведочи пример последње „Плеј Андрић“ која је, сем награде округлог стола критике на фестивалу „Јоаким Вујић“ у Пироту и чињенице да траје пуна два сата, привукла добар део публике приликом извођења на матичној сцени. Супротан пример је „Пиџама за шесторо“ прилагођена укусу публике која није била на фестивалима, а више од тридесет извођења у Крагујевцу и Краљеву потврђује адекватан пријем код оних којима је намењена. У мањим позориштима, а таквим се сматра краљевачко, глумачки ансамбл чини добар број оних који нису успели да стекну високо образовање па је присутна дилема да ли давати предност једина или другима. И док су мишљења подељена присутан је и став о све већем значају професионалног приступа у раду и односа према колегама чиме не би могли да се похвале баш сви, ма колико били школовани, популарни или имали искуства. Позоришта у којима је током, не тако дуге, каријера радила Милена Јовашевић потврђују да није било негативних појава те врсте што је један од битних разлога за жељу да професионалну каријеру настави у овој средини. У јавности раширено уверење да се глумци сврставају у ред посебно сујетних особа није без основа, а разлози су често довољно разумљиви. - Глумци су најсујетнија бића можда и што смо осетљиви на то како ћемо да изгледамо на сцени и како нас неко доживљава. Али, морамо да прихватимо и добре и лоше критике, јер не можемо свима да се допаднемо. Све представе нису успеле, има и промашаја и то треба да прихватимо да нам буде наук да следећи пут не направимо исту грешку. Ја волим да чујем критику, највише од оца, јер бољег критичара од њега нисам срела. Знам да воли Шекспира, да је посећивао Глоб театар у Лондону и представе које никада нећу имати прилике да

видим. Док нисам почела да се бавим овим послом нисам знала како уме да искоментарише представу као критичар и види неке ствари које просечан гледалац не може. Кад сам уписивала факултет уопште нисам доживљавала глумце као популарне, па кад неко реагује на то што сам глумица мало се постидим, јер људи мисле да смо ми неки другачији свет. Иако су само људи који раде свој посао као и сви други глумци су многима занимљиви, па желе да знају све о њиховим приватним животима. Статус глумца није сјајан и то траје годинама, па смо сви забринути да ли ће у будућности моћи да се живи од ове професије. Кад бих могла да вратим време, колико год да је тешко, опет бих уписала глуму јер не знам шта бих друго – каже Милена као још једна од оних који верују да треба следити осећања и изабрати професију према којој се има највише афинитета. У ситуацији кад ни у другим професијама не цветају руже најбољим избором чини се она која човека испуњава на најбољи начин. У Миленином случају то је глума која пред свакога ко жели да се на прави начин бави овим послом ставља бројне обавезе, сем много читања и свакодневни рад на одржавању кондиције за коју се показало да је неизоставни део позива у коме је тело основни алат. Уверење да прилика за неку нову улогу може да се појави у било ком тренутку, често изненада, води ка ставу да треба бити спреман и за такву ситуацију. Реално сагледавање тренутне на краљевачкој позоришној сцени не даје довољно повода за далекосежније планирање. Пред избором између љубави према свом граду и друге средине која пружа више могућности за развој каријере још увек преовладава први. Да није тако одавно би, каже, отишла у Београд и потражила прилику макар у дечјим представама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.7.2017.

Седми „Кајмак бал“ у Топчидерском парку

МАГАЗИН

2.7.2017.

СПАЛА КЊИГА

НА ТРИ СЛОВА

- У Топчидерском парку стотинак деце и шесдесетак старијих против око пет стотина београдских лепиња са краљевачким кајмаком и казана војничког пасуља. – Поред „Стазе ибарских јоргована“ засађене прве две саднице овог цветоносног дрвета. - У Београд, уз педесетак деце, стигла само три завичајца. – Изостало очекивано присуство представника локалне самоуправе. - Организацију и овога пута београдски завичајци извукли на мишиће

опчидерски парк је последњег викедна у јуну место састајања Краљевчана који живе у Београду и околини са онима који су остали у родном граду. Тако је и ове године било седми пут заредом кад је традиционални „Кајмак бал“, под паролом „Краљевчани, где сте, да сте...“, организовала београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“. По изузетно лепом времену у близини споменика Арчибалду Рајсу окупило се стотинак Краљеву најоданијих Београђана да би се још једном подсетили на део живота у родном граду из кога су, неко пре а неко касније, отишли различитим поводима. Иако је окупљање заказано за сат пре поднева најнестрпљивији су стигли нешто раније до препознатљивог кампера од кога се и овога пута према столетном стаблу са друге стране стазе протезао транспарент са препозна-

МАГАЗИН

2.7.2017.

тљивим натписом. Онима који из било којих разлога нису били у прилици да присуствују овом догађају прилика за поправни пружена је у раним вечерњим часовима у Скадарлији испред куће Ђуре Јакшића. - Завичајци у Београду са тридесетак деце из Основне школе „Бранко Ћопић“ из Раковице дочекали су пун аутобус из Краљева у коме су били дечји ансамбли културно-уметничких друштава „Ратина“ и „Моравац“ са ученицима Основне школе „Живан Маричић“ из Жиче и група етно певача из Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Краљева. Све у свему око стотинак деце и шесдесетак старијих, а око пет стотина београдских лепиња са краљевачким кајмаком и казан војничког пасуља. Било је весело у парку уз представу и дечије игре. У парку смо са председницом Удружења српско француског пријатељства „Света Јелена Ан-

жујска“ засадили два јоргована, кад обезбедимо биће још пет и тако сваке наредне године по један. Дрворед смо назвали „Стаза ибарских јоргована“ што потврђује и табла коју смо ту поставили – каже председник подружнице Милан Новаковић. Боемска четврт у центру Београда представљала је велики изазов, уједно и одговорност за децу из Краљева, јер је посетиоцима Скадарлије требало представити најлепше што долази из завичаја. Да су у потпуности оправдала очекивања на најбољи начин су потврдили бурни аплаузи присутних, а највише разлога за задовољство имали су београдски завичајци који су се нашли у истом колу са гостима, по којим Кинезом и једном црнкињом. Можда је и то разлог што Новаковић довољно убедљиво тврди да само онај ко ове суботње вечери није био у Скадарлији ни не зна шта је пропустио.

Уједно потврђује да су и овом приликом организацију на мишиће извукли београдски завичајци уз подршку Туристичке организације Краљева која је обезбедила аутобус за превоз деце. И поред уверења да би се могао напунити још један прилично депресивно делује податак да су у Београд, уз педесетак деце, стигла само три завичајца. Стиче се утисак да локална самоуправа, чија се улога свела на поздравно обраћање помоћника градначелника Сретена Јовановића, још није препознала и прихватила ову манифестацију као шансу да се што боље представе културна, туристичка и свака друга понуда. И док је преподневни део „Кајмак бала“, као летњи фестивал доброг расположења и звука Ибра и Мораве усред Београда, замишљен као јединствена смотра добре песме, лепог дружења и уживања у гастрономским чарима на-

далеко чувеног краљевачког кајмака, вечерњи је прилика да се Београду и посетиоцима Скадарлије представе неке од краљевачких манифестације које се дешавају у периоду између пролећа и јесени, „Весели спуст“, „JazzIbar“-a, „Сребрни казан“, „Маглич фест“, „Нарцису у походе“, „Дани јоргована“... Председник београдске подружнице Звичајног друштва „Краљево“ Милан Новаковић потврђује како је на челу организације која окупља Краљевчане на дугогодишњем привременом раду у Београду, али и бројне пријатеље из других градова Србије. Основни задатак свима је да негују љубав и одржавају везу са родним крајем, да промовишу родни крај и све што је добро у њему како би и Београђани схватили колико вреди Краљево. Поред „Кајмак бала“ београдски завичајци организују и друге манифе-

стације које су већ попримиле традиционални карактер, Завичајно дружење које има најдужу традицију, колективни долазак у Краљево на комеморацију сваког 14. октобра , а од скора и својеврсну бруцошијаду почетком нове школске године под називом „Добро дошла децо Ибра и Мораве на обале Дунава и Саве“. Уз све то с времена на време се организују промоције стваралаца из различитих области живота било да стварају у Краљеву или Београду. Иако је у Топчидерском парку било завичајаца свих узраста акценат је и овом приликом стављен на децу због жеље да се друже са оном из Краљева. Поред забавног програма специјално за њих је припремељен и посебан спортски уз жељу да негују спортски дух и фер плеј. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

2.7.2017.

Грозан ја 3

Илуминejшн, који је публици 2013. и 2015. године донео највеће анимиране хитове, „Малце“ и „Грозан ја 2“, наставља авантуре Груа, Луси, њихових ћеркица Марго, Едит и Агнес и Малаца у филму „Грозан ја 3“. Гру и његова нова супруга Луси имају проблема с најновијим зликовцем који прети човечанству. Он је бивша дечја телевизијска звезда осамдесетих по имену Балтазар Брт. У декади кад је изненада отпуштен, и опседнут осветом, будући да га нису успели довести пред лице правде нова шефица Лиге против зликоваца отпушта Груа и Луси. Малци се надају да ће Гру искористити прилику како би се вратио у свет криминала, а када нагласи како се заувек одрекао тог света одлазе без њега под вођством Мела. Након отказа Гру осећа потпуни неуспех и покушава да смисли шта даље, а кад се учини да је дотакао дно појављује се странац који га обавештава о смрти непознатог оца и потврђује да има брата близанца Друа који би желео да га упозна. Шокиран новим сазнањима суочава се са мајком која признаје да је родила близанце, али се убрзо после тога развела. Бивши супружници су обећали једно другом да више никада неће разговарати, а сваки од њих је узео по

једно дете. Узбуђен због сазнања да има брата, Гру одводи Луси и девојчице у очеву домовину Фридонију да га упозна и сазнаје да је Дру боља верзија њега у сваком погледу. Док је Гру ћелав, циничан и одскора незапослен, Друа красе прекрасна густа коса и шарм, а наследник је великог богатства и фарме свиња. Гру је преплављен осећајем инфериорности, али му Дру открива тајну жељу да постане злочинац светске класе и признаје да отац није никада веровао у њега, па га није научио ни основним вештинама зликоваца што је повод да тражи братовљеву помоћ и знање како би остварио животни сан. Гру увиђа да ће, ако склопи договор с братом, искористити очеву софистицирану злочиначку опрему како би коначно привео правди неухватљивог Балтазара Брата. Њихов савез ће проћи кроз озбиљна искушења братског ривалитета, а Гру ће увидети како је брат највећи изазов у његовој каријери. Небојша Дугалић, који на фантастичан начин поново дочарава Груа, овај пут оживљава и лик његовог давно изгубљеног брата близанца. Мина Лазаревић се враћа као супер шпијун Луси, док је Жика Миленковић у улози новог главног негативца Балтазара Брета који је одлучан да поко-

ри Холивуд…и свакога ко му се нађе на путу. Режија филма, за који су сценарио написали Синко Пол и Кен Даурио, поверене је редитељском пару Пјер Кофин и Кајл Балада, док је синхронизација на српски језик остварена под контролом Николе Булатовића. Гласове осталим анимираним јунацима позајмили су Тања Дамњановић, Марко Марковић, Драган Вујић, Предраг Ејдус, Милица Матејић, Мина Ненадовић, Вук Булатовић, Милена Живановић... Деведесетоминитна синхронизована анимирана авантура са елементима комедије у 2Д формату приказује се до 5. јула, а пројекције почињу у 18 сати.

Претеривање Професионални крадљивци аутомобила Ендрју и његов млађи брат Гарет, нађу се у сукобу с француским гангстерима. Браћа специјализована за крађу скупоцених, луксузних аутомобила ангажовани су да украду „Бугати“ из 1937. вредан милион еура, због чега су се запутили према југу Француске како би обавили посао. Кад буду ухваћени од стране власника, и локалног гангстера, Јакома Мореина он им у замену за животе нуди нови посао, да од његовог главног ривала Макса Клемпа, украду најлуксузнији ауто „ферари

250 ГТО“ из 1962. Акциони трилер у стандарном трајању од око сто минута према сценарију Мајкла Бранта и Дерека Хаса режирао је Антонио Негре, а водеће улоге тумаче Ана де Армас, Скот Иствуд и Гаја Вајс. Филм се приказује до половине наредне недеље, а пројекције почињу у 20 сати

Лудило девојачке вечери У комедији „Лудило девојачке вечери“ пет најбољих другарица са колеџа, у тумачењу Скарлет Џохансон, Кејт Макинон, Илане Глазер, Џилијан Бел и Зое Кравиц, након десет година поново су заједно на девојачком викенду у Мајамију. Незабораван провод прекида мрачан догађај када случајно убијају стрипера и док, усред лудила покушавају да схвате шта да ураде и како да пронађу спас, ноћ добија неочекиване преокрете који их зближавају када је то најпотребније. Филм је режирала Луциа Аниело по сценарију који је написала са Полом Даунсом, а стодвоминутана комедија је на репертоару биоскопа до 5. јула у пројекцијама које почињу у 22 сата.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 25. ЈУНА И 1. ЈУЛА

МАГАЗИН

2.7.2017.

2. јул

1776. — Континентални конгрес је усвојио резолуцију којом је прекинуо везе са Великом Британијом, али текст званичне Декларације о независности није одобрен до 4. јула. 1798. — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је заузела Александрију. 1800. — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о унији са Ирском, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1819. — Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно. 1839. — Више од 50 афричких робова се побунило на броду Амистад за превозу робова код обале Кубе. 1860. — Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку. 1881. — У Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда. 1884. — Основана је Народна банка Србије чији је пун назив у време оснивања гласио Привилегована народна банка Краљевине Србије. 1890. — Амерички Конгрес је усвојио Шерманов закон, прву акцију америчке владе да ограничи монополе. 1900. — Гроф Фердинанд фон Цепелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив

Цепелин. 1917. — Бели становници Ист Сент Луиса су запалили делове града и пуцали на црнце који су покушавали да побегну од пожара. 1940. — Погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод „Арандора стар“ који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде. 1961. — Амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. („Збогом оружје“, „За ким звона звоне“, „Старац и море“). 1964. — Председник САД Линдон Џонсон потписао је „Закон о грађанским правима“, којим је забрањена расна дискриминација. 1966. — Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу. 1976. — Проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу Вијетнам са главним градом Ханојем. 1990. — Не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије. Скупштина Србије је 5. јула распустила покрајинску Скупштину, након чега су уследили штрајкови и протести косовских Албанаца. 2000. — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године. 2001. — Прво усађивање механич-

ког срца извршено је у САД. Седмочасовну операцију извели су хирурзи Универзитета Луизвила Леман Греј и Роберт Даулинг.

3. јул 321. — Римски цар Константин I, први римски хришћански владар, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда. 1583. — Руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бољарима добио је назив Грозни. 1608. — Француски истраживач Самјуел де Шамплен основао је канадски град Квебек. 1775. — Генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност. 1848. — Покренут аустријски дневни лист Штампа (Die Presse). 1849. — Француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија IX. 1866. — Пруска војска под командом Хелмута фон Молтека је у бици код Садове поразила аустријску војску под командом Лудвига фон Бенедека. 1881. — Под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира. Почела изградња Српских железница 1940. — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке. Французи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара. 1944. — совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника. 1954. — У Великој Британији је уки-

нуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата. 1962. — Алжир је стекао независност после 132 године француске колонијалне власти. 1969. — Један од оснивача енглеске рок групе „Ролингстонс“ Брајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге. 1972. — Индија и Пакистан су потписали мировни споразум, чиме је окончан сукоб изазван 1971. грађанским ратом у Источном Пакистану (Бангладеш). 1987. — Клаус Барби, локални шеф Гестапоа, назван „касапин из Лиона“, осуђен је у Француској на доживотну робију. 1988. — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника. 1995. — Југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије. 1996. — Председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова, и тиме започео други председнички мандат. 2001. Руски авион „Тупољев Ту-154“ срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде. На првом појављивању пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.

4. јул 1190. — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II Август кренули су у Трећи крсташки рат. Њима се у том рату придружио и

2.7.2017.

МАГАЗИН

немачко-римски цар Фридрих I Барбароса. 1456. — Отпочела турска опсада Београда. 1631. — У Паризу је отворена агенција за запошљавање, прва у свету. 1776. — На Континенталном конгресу у Филаделфији потписана је америчка Декларација независности САД. Тај дан слави се у САД као Дан независности. 1826. — У истом дану умрли су бивши председници САД Џон Адамс (1797—1801) и Томас Џеферсон (180109). 1903. — Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле. 1941. — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању устанка против окупатора (погледај Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.). У СФРЈ се овај дан славио као Дан борца. 1943. — Под неразјашњеним околностима у авионској несрећи у Гибралтару погинуо је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски, шеф владе у емиграцији и током Другог светског рата врховни командант Пољских оружаних снага на Западу. 1946. — Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД. 1976. — Израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели арапски екстремисти. Погинули су четири командоса, седам од 10 отмичара и око 20 угандских војника. 1979. — Бивши председник Алжира Ахмед Бен Бела пуштен је након 14 година из кућног притвора. Био је први председник независног Алжира (1963), а са власти га је уклонио Хуари Бумедијен државним ударом 1965. 1997. — Америчка васионска сонда „Патфајндер“ спуштена је на Марс. 1999. — Алжирски председник Абделазиз Бутефлика амнестирао је хиљаде муслиманских војних затвореника.

2001. — У циљу окончања 18-годишњег грађанског рата, током којег је животе изгубило близу два милиона људи, суданска влада прихватила је либијско-египатску мировну иницијативу. Међутим она није довела до прекида рата. У авионској несрећи у Сибиру погинуло је 145 људи.

5. јул 1413. — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I. 1596. — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај. 1811. — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније. 1830. — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност. 1865. — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата. 1865. — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат. 1875. – Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар—Невесиње почела је Невесињска пушка устанак против османске власти у Херцеговини. 1932. — Антонио де Оливеира Салазар је постао премијер Португалије. 1943. — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка. 1946. — Луј Реар, у Паризу представио бикини. 1951. — Основан Веслачки клуб Партизан

1959. — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим. 1975. — Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону. Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти. 1977. — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута. 1980. — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону. 1994. — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму. 1996. — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије. 2001. — Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду. Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.

6. јул 337. п. н. е. — Тебанци су победили Спартанце у бици код Леуктре у Боетији, чиме је ослабљен утицај Спарте у Грчкој. 1274. — Византијски цар Михаило VIII Палеолог склопио црквену унију са папством у француском граду Лиону. 1415. — Јан Хус је спаљен на ломачи у Констанцу на основу одлуке сабора у Констанци због проповедања антикатоличких ставова. 1809. — Наполеон победио Аустрију у бици код Ваграма

1885. — Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса. 1908. — У Турској је почела „Младотурска револуција“ под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владавином султана Абдула Хамида II. 1919. — Први ваздухоплов који је прелетео Атлантик, британски дирижабл „Р-34“ спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку. 1923. — Званично је проглашено оснивање СССР-a (Савез Совјетских Социјалистичких Република), на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922. 1928. — У Њујорку је одржана премијера филма „Светла Њујорка“, првог звучног филма у историји кинематографије. 1941. — Немачка је покренула офанзиву да опколи неколико совјетских армија код Смоленскa. 1944. — У пожару који је у главном шатору циркуса „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ изазвао гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату, погинуло је 167 људи. 1964. — Британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Малави, постао независна држава у оквиру Британског комонвелта. 1967. — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра). 1988. — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи. 1989. — Сарајевска поп група Мерлин одржала концерт на Ташмајдану 1990. — Председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тенковима растуре антивладини протести. 1999. — Припадници међународних мировних снага у Босни ухапсили су у Бањалуци лидера Народне странке и посланика у Скупштини Републике Српске Радослава Брђанина и изручили га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.

2000. — Скупштина СР Југославије усвојила је амандмане на Устав којима је тадашњем председнику Слободану Милошевићу омогућено да се поново кандидује за председника СР Југославије. Талас врућина који је захватио Југозападну Европу, са температурама ваздуха и до 45 °C, проузроковао је смрт 25 људи и многе пожаре. 2005. — Драган Стојковић изабран за председника фудбалског клуба Црвена звезда

МАГАЗИН

2.7.2017.

7. јул

1585. — Под притиском католичке „Свете лиге“ француски краљ Анри III издао је Немирски едикт против хугенота. 1807. — У Тилзиту је потписан Тилзитски мир којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона. 1815. — Савезничке снаге (Шеста коалиција против Наполеона) ушле су у Париз након абдикације Наполеона Бонапарте. 1898. — САД су анектирале Хавајска острва. 1937. — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је Други јапанско-кинески рат. 1941. — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације. 1969. — Канада је службено прогласила француски језик једнак енглеском у савезној влади 1978. — Након стицања независности од Уједињеног Краљевства, проглашена је држава Соломонска острва. 1987. — Најмање 46 Хиндуса је убијено у нападу на два аутобуса, за које су осумњичени Сики терористи. 1991. — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући ЈНА из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа. 1994. — У Јемену је окончан двоме-

сечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Јужног Јемена Аден. 1995. — У Београду је отворена прва подземна железничка станица. 2000. — Цео тираж књиге „Хари Потер и ватрени пехар“, четврти наставак авантура дечака мађионичара, распродат је у претплати, пре него што је изашао из штампе. 2001. — Након четири дана преговора САД су предале јапанским властима наредника Тимотија Вудленда, осумњиченог за силовање младе Јапанке на острву Окинава, чиме је разрешен дипломатски спор између две земље. Вудленд је касније осуђен на 32 месеца затвора. Случај је изазвао револт код житеља овог јапанског острва, на којем су 1995. године три америчка војника силовала 12-годишњу девојчицу. 2003. — Одлуком високог представника међународне заједнице у БиХ Педија Ешдауна замрзнути су банковни рачуни 14 особа у БиХ, међу којима су и чланови породице хашког оптуженика Радована Караџића. 2005. — У терористичким нападима у Лондону на возовима Лондонског метроа и једном аутобусу погинуло је

56 особа.

8. јул 1283. — Руђер де Љурија, командант арагонске флоте је поразио у бици код Малте анжујску флоту која је пошла угуши побуну на Малти током Рата сицилијанске вечерње. 1497. — Португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта добре наде. 1709. — Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве трупе шведског краља Карла XII, што је означило крај шведске војне моћи. 1760. — Британске снаге су поразила француску војску у бици на Рестигушу, последњој поморској бици у Новој Француској током Француског и индијанског рата. 1822. — Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма, утопио се у бродолому на једрењу код Ливорна (Италија). („Краљица Моб“, „Ослобођени Прометеј“, „Шева“, „Ода западном ветру“, „Одбрана поезије“).

1846. — Дански краљ Кристијан VIII прогласио је да дански престо могу да наследе жене. Тако је спречио отцепљење покрајине Шлезвиг-Холштајн. 1858. — Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула и ликвидирана Источноиндијска компанија, а Индија је стављена под непосредну управу британске круне. 1920. — У Шапцу је свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. 1947. — Први пут су објављени извештаји да се НЛО срушио код Розвела у Новом Мексику. 1956. — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту „Никола Тесла“ грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града. 2002. — Окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића за злочин против цивилног становништва почињен на Косову за време НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову. 2003. — Немачки дипломата Михаел Штајнер је, након 18 месеци на челу УНМИК-а, напустио Косово и отпутовао у Женеву на дужност амбасадора Немачке у тамошњем седишту УН. Нови шеф УНМИК-а постао је бивши фински премијер Хари Холкери. 2011. — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију једног свемирског шатла. 2014. — Израел је покренуо офанзиву на Газу након убиства израелских тинејџера недељу дана раније. 2015. — Савет безбедности УН није усвојио резолуцију поводом 20 годишњице злочина у Сребреници, пошто је Русија као стална чланица уложила вето.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs