MagazIN 287 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 287 * 25. јун 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

25.6.2017.

У овом броју: Како смо потрошили паре Корак ближе Европи Нове могућности сарадње Амбасадор краљевачке привреде Спомен капела на Чемерну Почело одбројавање Дисконтинуитет кочи „Весели спуст“ Елита у Парку пријатељства

10 16 22 26 32 36 38 46

Позориште као лек Лутање се наставља Концерт за бебе и децу Библиотекари у Пољској На репертоару Биоскопа „Кварт“ Стазама здравог живота У Мељаници екстремни спортови... ... у Магличу Спасаавње на води Времеплов

52 62 70 74 76 78 82 88 94

МАГАЗИН 25.6.2017.

Из одлуке о завршном рачуну буџета за прошлу годину

МАГАЗИН

25.6.2017.

КАКО СМО ПОТ

ТРОШИЛИ ПАРЕ

- У структури расхода највеће учешће имају они који се односе на плате, додатке, социјалне доприносе и остале расходе за запослене и премашују петину средстава буџета из кога се по овом основу одлило 646,961 милион динара. - Локална администрација поједе више од трећине буџета. - У поређењу са претходном годином укупни расходи већи за 108 милиона динара. - Поштански и трошкови њихових мобилних телефона председника, секретара и заменика секретара Скупштине града, заштитника грађана и његовог заменика, опасно су се приближили износу од пола милиона, а трошкови путовања само 3.715 динара. – Телевизијски преноси седница скоро четири и по милиона. – Сваки од девет чланова Градског већа кошта око 900 хиљада динара. - Трошкови новчаних казни и пенала по решењу судова више од девет милиона динара

25.6.2017.

МАГАЗИН

складу са Одлуком о буџету града Краљева за 2016. годину текући расходи, издаци за набавку нефинансијске имовине и издаци за отплату главнице дуга и набавку финансијске имовине финансирани су износом од скоро две милијарде 924 милиона динара, што је петнаестак одсто мање од планираних средстава. Са становишта извора финансирања текући расходи су највећим делом финансирани из изворних, уступљених прихода и ненаменских трансфера локалне самоуправе који премашују две милијарде и 715 милиона, потом наменских трансфера од другог нивоа власти од 32,568, добровољних трансфера од физичких и правних лица од 7,74, нераспоређеног вишка прихода из ранијих година од 109,89 и примања од домаћих задуживања који се приближавају суми од 58 милиона. У структури расхода највеће уче-

шће имају они који се односе на плате, додатке, социјалне доприносе и остале расходе за запослене и премашују петину средстава буџета из кога се по овом основу одлило 646,961 милион динара. Стални трошкови у које су укључене комуналне услуге, електрична енергија, ПТТ трошкови и други достигли су половину износа за плате, а ако се томе додају услуге по уговору и специјализоване услуге долази се до податка да локална администрација поједе више од трећине буџета. У ову суму није урачунато 388 милиона динара потрошених на текуће поправке и одржавање, субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама, издатке за нефинансијску имовину, накнаде за социјалну заштиту, трансфере осталим нивоима власти и отплате главнице по основу кредита што износи још толико сред-

става. Проста рачуница показује да су, у поређењу са претходном годином, укупни расходи већи за 108 милиона динара. За директне буџетске кориснике, Скупштину, Градско веће, Градоначелник, Градско јавно правобранилаштво и Градску управу плаћања су вршена непосредно са подрачуна извршења буџета према испостављеним захтевима за преузете обавезе. Одлука о буџету за прошлу годину потврђује како је, у циљу поштовања финансијске дисциплине корисника средстава и поштовања одредби Упутства о раду трезора града Краљева, вршено месечно и тромесечно усаглашавање средстава пренетих из буџета на подрачуне корисника у погледу њиховог трошења и намене. Плаћање је, сагласно Закону о буџетском систему, засновано на готовинском принципу који подразумева да се може вршити у складу са

преузетим обавезама до нивоа расположивих, а највише до износа планираних средстава.

Скупштина Одлуком о буџету за прошлу годину, а сагласно одредбама Закона о локалној самоуправи, Скупштина града је финансирана као директан буџетски корисник, а расходи укључују плате именованих и постављених лица, уз припадајуће доприносе на терет послодавца, што на годишњем нивоу за председника, секретара и заменика, заштитника грађана и његовог заменика премашује седам милиона динара. Поштански и трошкови њихових мобилних телефона опасно су се приближили износу од пола милиона а трошкови путовања, ако је веровати овом документу, само 3.715 динара. Услуге по уговору премашиле су 39

милиона динара, а за штампање Службеног листа града и остале услуге штампања потрошено безмало милион и по. Иако се често помиње како нема прецизних података о телевизијским преносима, као и да је за то планиран износ од три милиона динара, Одлука о завршном рачуну буџета потврђује да је са 4.441.800 динара тај износ премашен за половину. О накнадама и дневницама одборника, шефова одборничких група и техничких секретара нема података, па се може сматрати да трошкова није ни било, али се рад председника месних заједница и функционерски додатак заменика председника скупштине опасно приближио износу од 30 милиона. Трошкови репрезентације и поклона премашили су милион и 200 хиљада, а накнаде члановима скупштинских комисија два милиона, док је за канцела-

ријски и остали материјал за посебне намене потрошено нешто више од 126 хиљада. Ако се укупним дода око 726 хиљада, као повраћај средстава за плате буџету Републике Србије, долази се до рачунице да је рад локалног парламента коштао више од 55 милиона што незатно премашује износ планираних средстава.

Градско веће Расходи и издаци чланова Градског већа премашили су осам милиона динара од чега скоро три и по за плате, са припадајућим доприносима, за четири на сталном раду, чему треба додати више од 200 хиљада за превоз и скоро толико за трошкове мобилних телефона. За функционерски додатак и дневнице чланова Градског већа који нису на сталном раду утрошено је 3,881 ми-

МАГАЗИН

25.6.2017.

лиона динара, а динара, а расходи и издаци се односе на девет чланова што потврђује да је сваки коштако око 900 хиљада динара.

Градоначелник Расходи и издаци буџетског корисника градоначелник односе се на права и обавезе која проистичу у складу са донетим одлукама, решењима и закљученим уговорима, а у буџетској 2016. години премашили су 200 милиона динара. По основу права из радног односа градоначелника, заменика градоначелника и буџетског инспектора плате, додаци и накнаде и припадајући доприноси на терет послодавца премашили су пет милиона динара, трошкови фиксних 77, а мобилних телефона 314 хиљада динара. Од износа који премашује 437 хиљада динара на дневнице у земљи утрошено је 14,4 а иностранству 79,5 док остали износе 308 хиљада динара. На терет градоначелника падају услуге по уговору за које је утрошено

скоро 15 милиона од којих више од сто хиљада на превођење, а три пута толико за семинаре и остале услуге штампања. Односи са јавношћу и накнаде за рад комисија по решењу градоначелника премашиле су износе од по два, а остале стручне услуге, каквим се сматрају уговори о делу, дневнице за лица по уговору, 4,42 милиона динара. Репрезентација и поклони по протоколу грађане су коштали скоро три и по, а остале опште услуге два милиона динара. Услуге по уговору односе се на средства за обезбеђење јавног превоза путника у градском и приградском саобраћају по уговору са „Вуловић транспортом“, а укупни расходи од почетка године до краја октобра приближили су се износу од 110 милиона. Од 6,3 милиона колико износе специјализоване услуге 2,5 је коштао новогодишњи концерт „Пилота“, а више од 1,7 рад комисије за утврђивање смрти, док је за закуп клизалишта и санацију крова једне куће у Ибраској улици потрошено више од два милио-

на динара. Највећи износ расхода за материјал чини остали материјал за посебне намене за који је утрошено 3,676 милиона од којих су противградне ракете плаћене 3,4, а у категорију ових трошкова разврстан је и канцеларијски материјал који је плаћен 119 хиљада динара. Значајну ставку у категорији градоначелник представљају трошкови новчаних казни и пенала по решењу судова за шта је, преко леђа грађана, плаћено више од девет милиона динара. Ови трошкови односе се на накнаде штете по судским решењима по основу одузетог, а невраћеног земљишта. Накнада штета за повреде, или штету услед елементарних непогода, износила је 8,389 милиона, а укључује трошкове санације стамбених објеката у Југ Богдановој улици и једнократну новчану помоћ Македонији за санацију последица поплава за шта је исплаћено 750 хиљада. Санација последица земљотреса на кућама коштала је више од 1,6, а поплава 2,663 милиона.

За остале накнаде штете потрошено је више од 15 милиона динара колико износе накнаде за ујед паса луталица, вансудска поравнања и принудна извршења по другим основама. На терет градоначелника пада реализација пројеката у оквиру стратегије социјалне политике, локалног акционог плана родне равноправности и стратегије развоја система јавног информисања. У оквиру стратегије социјалне политике за период од 2013. до 2020. година реализована су два пројекта, „Смањење сиромаштва и унапређење могућности запошљавања маргинализованих и угрожених група становништва са фокусом на Ромкиње у Србији“ за шта је утрошено 1,173 и „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“ за шта је Општинској стамбеној агенцији плаћено два и по милиона. У оквиру стратегије локалног акционог плана родне равноправности реализована су три пројекта, „Жене у визуелној уметности“, „Практична жена – курс самоодбране“ и „Функциони-

сање СОС службе“ за шта је утрошено 434 хиљаде динара. У оквиру стратегије суфинансирања пројеката јавног информисања износом од 14,25 милиона динара закључено је седамнаест уговора са телевизијама, новинама, интернет порталима и продукцијама. Више од половине намењено је суфинансирању четири телевизије за шта је утрошено скоро девет милиона, за исто толико радио станица још милион и по, а новинама пола милиона динара. Шест интернет портала поделило је два и по милиона, а две продукције 950 хиљада динара. Укупни извршени расходи овог раздела износили су скоро 203 милиона, а финансирани су са 200 милиона из буџета док је остатак надомештен из нераспоређеног вишка прихода ранијих година

Градско правобранилаштво Одлуком о буџету за прошлу годину Градско јавно правобранилаштво је организовано и финансирано као по-

себан орган - директан буџетски корисник, а плаћања су вршена на основу испостављених захтева према планираним апропријацијама. Редовно су исплаћиване плате за четири постављена и једно запослено лице, а укупни трошкови по том основу износили су седам и по милиона динара. Услуге централног грејања кретали су се око 90, фиксних телефона, интернета 23,5 а мобилних телефони 35 хиљада динара. За услуге вештачења потрошено је 56,962,02, а репрезентацију 58 хиљада динара. Од 170 хиљада потрошених за метеријал 55 кошта канцеларијски, 107 стручна литература за потребе запослених, а 8,148 остали материјал за одржавање хигијене. Издаци за набавку машина и опреме реализовани су из средстава буџета у износу од 38.964 колико је коштала набавку намештаја, па укупна реализација овог раздела достиже 8,898 милиона динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

25.6.2017.

Регионални центар за управљање отпадом

КОРАК БЛИЖ - Управљање отпадом представља спровођење прописаних мера за поступање са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, и одлагања, укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање после затварања. - Локалне депоније најчешће не задовољавају основне хигијенске и техничко -технолошке услове, а нека од постојећих одлагалишта су практично попуњена. – За израду пројектно-техничке документације сагласно споразуму о заједничком вршењу послова управљања отпадом одобрено 585 хиљада евра. – Трошкови изградње регионалног центра за територију пет локалних самоуправа процењени на око тридесет милиона евра

генција за заштиту животне средине под отпадом подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања производне, услужне или друге делатности, предмете искључене из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које нису за даље коришћење и морају се одбацити. Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема са аспекта заштите животне средине и искључиво је резултат неаде кватног става друштва према отпаду који се први пут јавио у периоду убрзане индустријализације земље. Од почетка га је пратила реална опасност од

исцрпљивања неких стратешких ресурса у врло кратком временском периоду и прогресивни раст укупне количине свих врста чврстог отпада, а та дешавања није пратила одговарајућа политика заштите животне средине. Управљање отпадом представља спровођење прописаних мера за поступање са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третма на, и одлагања, укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање после затварања. Високи трошкови, нерацио нална организација, низак квалитет услуга и недовољна брига за околину резултат су поразног стања у организацији упра-

вљања отпадом. Једини начин управљања отпадом у Србији је одлагање на локалне депоније, које најчешће не задовољавају ни основне хигијенске и техничко-технолошке услове, а нека од постојећих одлагалишта су практично попуњена. Интегрални систем управљања отпадом представља низ делатности и активности који подразумева превенцију настајања, смањење количине отпада и његових опасних карактери стика, као и третман и планирање и контролу делатности и процеса његовог управљања. У њега су укључени транспорт, успостављање, рад, затварање и одржавање постројења за трет-

Фото: М. Радовановић

ЖЕ ЕВРОПИ

25.6.2017.

МАГАЗИН

ман, мониторинг, саветовање и образовање у вези делатности и активности на управљању отпадом, а систем се заснива на избору и примени ефикасних технологија којима се остварују специфични циљеви управљања отпадом уз одговарајућу изградњу законске регулативе. Национална стратегија управљања отпадом - са програмом приближаваља Европској унији усвојена је 4. јула 2003. године и представља базни документ којим се обезбеђују услови за рационално и одрживо управљање отпадом на нивоу земље. Законом о управљању отпадом уређују се врсте и класификација отпада, планирање управљања субјекти управљања, одговорности и обавезе у управљању, организовање управљања, управљање посебним токовима, услови и поступак издавања дозвола, прекогранично кретање отпада, извештавање о отпаду и база података, финансирање управљања надзор и друга питања од значаја за управљање отпадом које представља делатност од општег интереса. Регионални радни тим за управљање отпадом „Регион Краљево“, састављен од представника Краљева,

Параћина, Трстеника, Врњачке Бање, Рашке и ресорног министарства, састао се поводом израда пројектно-техничке документације сагласно споразуму о заједничком вршењу послова управљања отпадом након што су за реализацију одобрена средства од 585 хиљада евра. Шеф одсека за заштиту животне средине и председник тима Љиљана Јемуовић подсећа на задатак да са обрађивачем студије и остале пројектнотехничке документације активно учествује на изради пет техничких докумената неопходних за потраживање средстава из европских ИПА фондова. Поред представника пет локалних самоуправа са овог простора, начелника одељења за управљање отпадом, управљање пројектима и европске интеграције, у тиму су и три представника Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Њихово присуство је повод за закључак да ће министарство, кад буде прибављена потребна документација, пружити значајну подршку при тражењу средстава за изградњу регионалног центра која се процењује на око тридесет милиона евра.

Иако је тим замишљен као уско стручни предвиђено је да се посебна пажња посвети активном укључивању јавности у читав процес, поготово што се доноси важна одлука о локацији таквог центра која често наилази на отпор. Као носилац регионалне сарадње, у складу са Споразумом о заједничком управљању отпадом, град Краљево је уговор о извршењу пројектног задатка потписао са предузећем Сеурека, а процес извршења ће пратити француска амбасада. Посебним правилником прописана је тачна методологија, начин и извештавање у надлежности комуналног предузећа које на сеоском, приградском и градском подручју квартално мери количину и састав отпада, а податке редовно доставља Одсеку за заштиту животне средине. Као посебно значајан документ претходна студија оправданости се, уз нова, базира на мерењима из претходног периода који обухвата бар три године. - Сваки отпад који се буде довозио у регионални центар мора бити претходно стерилисан, користиће се разни облици рециклаже и третмана тог отпада,

а само остатак ће се депоновати на одлагалишту као потпуно инертан остатак. Планирамо да направимо такав концепт, а то ће претходна студија оправданости да покаже, да сваки град има рециклажни центар на коме ће се примарно сакупљен отпад из домаћинстава и привредних субјеката секундарном селекцијом разврставати, балирати и одвозити у регионални центар који ће га предавати на даљу финалну прераду – каже Јемуовић уз потврду очекивања да би то могло да изнесе трећину укупне количине. Санитарна депонија је само један део регионалног центра о чијој локацији треба да се сагласе скупштине свих пет локалних самоуправа, а у овом тренутку још се не зна тачна локација коју тек треба да утврди претходна студија оправданости. Пре него је одобрена значајна донација француске владе у износу од 564 хиљаде евра, која ће бити реализована преко предузећа Сеурека, од пет локалних самоуправа затражено је да формирају заједничко предузеће за изградњу и експлоатацију регионалне депоније што је предуслов да буде рентабилна. Након што је овај услов ис-

пуњен у новембру прошле године створени су сви потребни услови за почетак реализације пројекта. Сеурека је фирма која се бави комуналном инфраструктуром у области вода, енергије и отпада и припада светски познатој групацији у области комуналне и индустријске инфраструктуре која одговарајућу експертизу примењује широм света. Очекује се да студија изводљивости током наредних осамнаест месеци буде реализована етапно. Након прва два месеца треба да буде завршен план изградње регионалног центра за управљање отпадом да би се током следећих десет заједнички тражила најбоља решења са техничког, економског и аспекта заштите животне средине, како за прикупљање тако и за третирање отпада. Завршна фаза, за коју се претпоставља да би могла да траје и осам месеци, треба да буде крунисана коначним документом о изводљивости значајног пројекта. Значајним у повезиавњу са француским партнерима показао се Краљевчанин Зоран Милинковић, директор компаније Сема Балкан консалтинг. - То је била моја морална обавеза

као некога ко потиче из овог места иако, због различитих политичких комбинација и незаинтересованости, током четири године колико радимо на овом пројекту, није било лако. У више наврата сам политичким структурама у Краљеву указива да могу помоћи при доласку француских инвеститора а, иако до овог тренутка још нисам добио потврду о заинтересованости званичника, надам да ће млађе структуре помоћи да донесемо бољитак овом месту у економском смислу – каже он. Иако у јавности и даље постоје бројне недоумице које одлучујуће утичу на отпор локалног становништва за градњу оваквих инфраструктурних објеката у њиховој близини није сувишно напоменути да регионалне депоније не служе за одлагање отпада органског порекла. Недоумице по који пут подстичу и званичници који изношењем контрадикторних података додатно изазивају нову дилему. Овог пута то је тврдња заменице градоначелника Краљева Марице Мијаиловић да донација износи 585, а представника француске стране да је то 564 хиљаде евра. Т. Радовановић

МАГАЗИН

25.6.2017.

Краљевчани на међународном омладинском форуму у Русији

НОВЕ МОГУЋНОСТИ САРАДЊЕ

- Делегација Краљева у којој су били градоначелник др Предраг Терзић, председник Скупштине града Ненад Марковић, члан Градског већа задужен за заштиту животне средине и омладинску политику Владимир Лазаревић, председник Савета за пољопривреду Драган Чорбић на Међународном омладинском форуму у Руској Федерацији. - Боравак краљевачке делегације на међународном скупу прилика за потврду нових могућности којима се доприноси зближавању и учвршћивању сарадње две земље. - Вишедневна посета Самари била је прилика за представљање инвестициоих потенцијала Краљева и локалне привреде уз посебан нагласак на царинске повољности проистекле из договора две земље

рганизатор Омладинског форума „иВолга“ на Маструковском језеру, удаљеном четрдесет километара од Самаре у близини националног парка Смарска лука, ове године је пети пут заредом била администрација ове области уз подршку опуномоћеника председника Руске Федерације и Федералне агенције за младе. Током претходне четири године форум је окупио више од осам хиљада младих међу којима је било и пет стотина представника других земаља. Свима је пружена прилика да стекну додатне вештине у реализацији пројектних активности на територији Русије, али и да се упознају са бројним особеностима сарадње на подручју науке, реализације пројеката у области пољопривреде и бизниса, стварању услова за промоцију иновативних идеја у сфери културе лингвистике, поли-

МАГАЗИН

25.6.2017.

тике, науке и спорта. Гости форума су по правилу познати руски и инострани научници, инвеститори, политичари, спортисти и друге јавне линости, а сваке године се на овом месту окупи око три стотине експерата и уважених гостију да би разменили нова сазнања и искуства са осталим учесницима. Иностраним гостима су намењни програми културне сарадње и учвршћивања пријатељских, међурегионалних и међународних односа кроз предавања, презентације, радионице и мастер класове, панел дискусије, изложбе, фестивале, такмичења и дискусије. Програми се рализују у десет секција, иновације и техничка уметност, бизнис и предузетништво, медији, пољопривреда, волонтерски рад, спорт и здравље, политика, патриотизам и култура.

Активности Међунароне секције „иВолга Глобал“ усмерене су на стварање услова за сарадњу и размену искустава у реализацији иновативних међународних пројеката, јачање културних односа и стварање основе за успешну интеракцију овог региона са другим у различитим областима. Прилика да учествује на форуму ове године је пружена делагацији Краљева коју је, на позив организатора, пут Руске Федерације повео градоначелник др Предраг Терзић. Поред њега на пут дуг око три хиљаде километара кренули су председник Скупштине града Ненад Марковић, члан Градског већа задужен за заштиту животне средине и омладинску политику Владимир Лазаревић, председник Савета за пољопривреду Драган Чорбић са још десет младих које је предводио координатор Канцеларије

за младе Никола Радевић. Значајну помоћ у периоду припрема за одлазак на овогодишњи форум пружили су Фонд јединства православних народа и председник Друштва српско-руског пријатељства „Краљевски град“ Павле Тодоровић. Боравак краљевачке делегације на међународном скупу прилика је за потврду нових могућности којима се доприноси зближавању и учвршћивању сарадње две земље, јер међународне омладинске активности отварају нове перспективе које се огледају у развоју економске, научне, културно-образовне и спортске сарадње. Боравак градоначелника Краљева на овом значајном међународном скупу младих био је прилика за разговоре о дипломатским питањима, а сусрет са гувернером области Николајем Меркушкиним о међународним и од-

носима Србије и Русије, као и значају успостављања и учвршћивања политичке и економске сарадње и на локалном и на државном нивоу. Као научни сарадник беградског Института за политичке студије др Терзић је одржао предавање на тему „Никола Пашић: однос српског политичара и државника према Русији и словенској традицији“, а са директорком Туристичког информативног центра Самаре Олгом Схандуренко потписао Протокол о намерама, којим се дефинише ближа сарадња у области туризма и културе. Као резултат у најскорије време треба очекивати размену искустава представника две стране у овој области, након чега и заједничка промоција капацитета у овој области, кроз инфо-туре и изложбе и узајамне посете делагација два града.

Састанци са више руских званичника прилика су за разговоре о могућностима улагања у бањски, здравствени и планински туризам, а низ званичних разговора употпунили су сусрети са представницима дирекције Форума, Апарата опуномоћеног представника председника Руске Федерације, Привредне коморе, Департмана спољноекономских и међурегионалних веза, Управе међународних и међурегионалних веза Администрације градске општине Тољати, Канцеларије за међународну економску сарадњу и другима. Вишедневна посета Самари била је прилика за представљање инвестициоих потенцијала Краљева и локалне привреде уз посебан нагласак на царинске повољности проистекле из договора две земље. Т. Радовановић

МАГАЗИН

25.6.2017.

На избору најбољег светског предузетника у Монте Карлу

АМБАСАДОР КРАЉ - Избор најбољег светског предузетника у Монте Карлу значајан за „Радијатор инжењеринг“ и Радојка Јанића, али и за српску привреду, посебно краљевачку. - Пред међународним жиријем отклоњене предрасуде о производњи на ниском степену развоја са недовољно квалитетним кадром. – Интересовање светских предузетника да посете ову средину и сагледају могућности за инвестирање као начин за унапређење рада. - Радојко Јанић предложен за стручног сарадника који ће, као ментор, наредне године пратити кандидате који се буду надметали за предузетника године. – Члан жирија за избор предузетника године на националном нивоу

ЉЕВАЧКЕ ПРИВРЕДЕ очетком јуна организован избор најбољег светског предузетника у Монте Карлу, и пласмана оснивача краљевачког „Радијатор инжењеринга“ Радојка Јанића међу 49 суперфиналиста између 120 учесника овог престижног надметања, повод је за пријем код градоначелника Краљева др Предрага Терзића. Иако протоколарни разговор је обухватио неколико значајних тема важних за даље пословање предузећа које представља један од ослонаца краљевачке привреде. Кад су се утисци са овог изузетног догађаја слегли до мере да се мирне главе сагледа значај ове манифестације намеће се ути-

сак да она није била значајна само за „Радијатор инжењеринг“ и Радојка Јанића већ и за српску привреду, посебно краљевачку. О томе сведочи одбрана њених предности пред међународним жиријем којим су отклоњене предрасуде о производњи на ниском степену развоја са недовољно квалитетним кадром. Настојање да се то докаже имало је одјека међу члановима жирија, али и међу учесницима, а најбољи начин да се потврди огледа се у позиву предузетницима из целог света да посете Краљево и увере се у повољности за инвестирање. Боравак у Монте Карлу потврђује да има предузетника који гледају да-

ље у будућност, па је неколицина већ потврдила интересовање да посети ову средину и сагледа могућности за инвестирање као начин за унапређење досадашњег рада. Чини се да је најубедљивији био власник фабрике за производњу тешких грађевинских машина из Индије коме је европско тржиште све интересантније. Како је транспорт готових тешких машина од Индије до европских земаља изузетно скуп, а на овим просторима још нема овлашћеног заступника, власник размишља о покретању производње за шта му се Србија чини довољно примамљивом. Нешто оптимистичнији поглед у будућност води ка ставу да би,

МАГАЗИН

25.6.2017.

ако се одлучи за овај вид рада, погон за производњу могао бити у Краљеву. Интересовање су показали и други учесници избора за најбољег предузетника, посебно у области пољопривреде која се чини довољно примамљивом за једног од првонаграђених који је спреман да уложи знатна средства и откупи комплетну производњу одређених производа током наредних пет година. Да се погледи чланова жирија на излагање српског представника разликују потврђује реакција оних из западних земаља који су негативно реаговали на део који се односи на бомбардовање Србије у пролеће 1999. године, без обзира на чињеницу да се то у значајној мери одразило на пословање бројних привредних субјеката укључујући и „Радијатор инжењеринг“. Много веће разумевање за проблеме који су оптерећивали рад током последње две деценије кад су Краљево, поред санкција међународне заједнице уведених Србији, погодили катастрофални земљотрес и поплаве, имали су чланови жирија из Кине и Перуа. Најбоља потврда је питање једног

од њих да ли постоји још нешто што у том периоду није погодило краљевачку привреду. - Мислим да сам представио у правом светлу град који је био познат по индустрији која више није развијена. Била ми је част да се дружим са људима који имају дугогодишње искуство у раду, организацији, продаји и марке-

Последица Из ревизорске куће Ернст и Јанг, која је организатор избора предузетника године на националном и светском нивоу, стиже потврда да је Радојко Јанић предложен за стручног сарадника који ће, као ментор, наредне године пратити кандидате који се буду надметали за ово значајно признање. Радује и потврда о чланству у жирију који ће оцењивати српске предузетнике и изабрати представника Србије на овом значајном светском такмичењу.

тингу, јер су њихова излагања изазивала дивљење. Значајније ми је да смо ја и мој тим успели да наметнемо став како и у Србији може да се ради добро, а да је Краљево град који може да прихвати и развије добру металску и ватросталну индустрију – каже Јанић. Успех Радојка Јанића на међународној сцени повод је за потврду задовољства највиших представника локалне самоуправе чињеницом да је, сврставањем међу 49 најбољих на свету, овај привредник доказао вредност своје компаније и велико предузетничко умеће. - Направити од мале радионице са троје запослених успешну компанију која извози производе и на исток и на запад је изванредан успех. Он је још већи кад се зна да су други финалисти успели да наставе породични посао, и увећају обрт и профит, али се њихов успех не може мерити са успехом човека који ни од чега направи нешто. Ако се са десет прстију направи фирма која успешно послује то је резултат реализације идеја, рада и знања. Краљево треба да буде поносно што у граду у коме је некада постојало мноштво

предузећа, Магнохром Фабрика вагона, Јасен, Папирпромет, Пољопромет, Аутотранспорт, а који је остао без привреде, има привредника који постижу успех и труде се да прикажу овај град на мапи Србије и света – потврђује др Терзић. Пријем код градоначелника био је прилика за наставак разговора започетих пре неколико месеци, први већ након почетка радова на изградњи кружног тока за укључење на Ибарску магистралу. Због промењеног режима саобраћаја и услова на терену отежан је довоз репроматеријала и транспорт готових производа због чега се приступило реализацији идеји о градњи саобраћајнице за потребе више привредних субјеката у овом делу индустријске зоне. У коначној реализацији се није далеко одмакло понајвише због административних процедура и потребе прибављања бројних сагласности од Јавног предузећа „Железнице Србије“. Да тај процес траје већ неколико месеци потврђује и вршилац дужности директора Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем Александар Несторовић, а раз-

лог види у прегломазном и тромом државном систему који је, уз све, у процесу реорганизације па још нису познате надлежности појединих организационих јединица. Иако сагласност за извођење радова постоји потребна је и сагласност Железница Србије на пројекат, а Несторовић верује да би могла да стигне током неколико наредних дана. Пуштање у саобраћај кружног тока у Грдици није праћено одговарајућом саобраћајном сигнализацијом у околним улицама, посебно Улици Живојина Лазића Солунца, па бројни корисници овог путног правца долазе у ситуацију да при изласку на магистралу чине прекршај. У најнеповољнијој сутуацију су они који са стране долазе у неки од четири привредна субјекта, и посетиоци оближњег угоститељског објекта, а по који пут и запослени у овој индустријској зони. Није решено ни питање одвода отпадних вода са кружног тока, па се велика количина воде слива ка овом делу града, посебно у периодима кад се перу улице на вишим котама у реону насеља Хигијенски завод.

„Радијатор“ се сврстава у ред озбиљних предузећа која велику пажњу поклањају и овом проблему, а поред изградње заштитног зида који треба да спречи доток воде у круг фабрике приликом евентуалних поплава, један је од ретких који одржава у исправном стању канале за одвод воде. Показало се да то није увек од користи кад су запушени у даљем току, па је онемогућено отицање велике количине воде без обзира на податак да је ситуација у последње време побољшана наког изградње прокопа испод магистрале. Резултати разговора огледају се у обећањима надлежних да ће колико сутра започети решавање проблема везаних за постављање одговарајуће саобраћајне сигнализације и чишћење улица у овом делу града, а убрзати радове на градњи саобраћајнице како би била завршена док то метеоролошки услови дозвољавају. Кад је у питању добијање сагласности од железнице, како би био изграђен приступ овом делу директно са Ибарске магистрале, буџетом за ову годину већ су планирана потребна средства. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.6.2017.

У сусрет стогодишњици краја Првог светског рата

СПОМЕН КАПЕЛ

МАГАЗИН

25.6.2017.

- У Првом светском рату Србија је изгубила 369.818 војника, погинулих и умрлих од рана и болести, што је бројчано готово половина укупно мобилисаних људи. - Значајне борбе при повлачењу пред бројчано много јачим непријатељем вођене су и у околини Краљева. – Борбе од 6. до 13. новембра 1915. године сматрају су најтежим које је Прва армија водила против окупаторске 3. аустроугарске армије. - За само недељу дана погинуло хиљаду, по неким изворима и две хиљаде, српских војника, подофицира и официра. - До 3. новембра наредне године, кад ће бити обележена стота годишњица од завршетка Великог рата, очекује се да буде завршена рестаурација постојећих споменика и подизање нових спомен обележја посвећених борцима ослободилачких ратова. - Градња војничке спомен капеле на Чемерну сматра се правим начином да се достојанствено искажу захвалност и пијетет према жртвама ослободилачких ратова

ЛА НА ЧЕМЕРНУ У

инвазијом. Не желећи да се преда српска војска се преко Албаније повукла на Крф одакле је, одморена, наоружана и реорганизована, пребачена на Солунски фронт да би већ 1916. године забележила значајне успехе. После дугог затишја борбе су интензивиране у септембру 1918. године, а кад су српске и друге савезничке снаге пробиле фронт Бугарска је принуђена на предају. Српска војска је незадрживо напредовала и 1. новембра 1918. ослободила Београд, а захваљујући војним победама и дипломатији створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Према Меморандуму делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Конференцији мира у Паризу 1919. године српска војска је у Првом светском рату изгубила 369.818 војника, погинулих и умрлих од рана и болести, што је бројчано готово половина укуп-

но мобилисаних људи. Значајне борбе при повлачењу пред бројчано много јачим непријатељем вођене су и у околини Краљева, на просторима Јелице, Троглава, Чемерна, Гоча и Столова а оне у времену од 6. до 13. новембра 1915. године сматране су најтежим које је Прва армија Краљевине Србије водила против окупаторске 3. аустроугарске армије. У тим борбама за само недељу дана погинуло је хиљаду српских војника, подофицира и официра а има наговештаја да је тај број двоструко већи. Приближавање дана кад се обележава стогодишњица завршетка Првог светског рата повод је за настојање да се на достојанствен начин искаже поштовање подвизима и жртвама страдалих. У Краљеву је процењено да би најбољи начин била изградња војничке спомен капеле на Чемерну посвећене изгинулим војницима,

Фото: М. Радовановић

Првом светском рату, који је трајао од 1914. до 1918. године, учествовала је већина великих светских сила груписаних у два сукобљена војна савеза, Савезника окупљених око Тројне Антанте и Централних сила. Под оружјем је било више од 70 милиона људи од којих је, у једном од највећих ратова у историји, у Европи мобилисано преко 60 милиона. Последице рата мере се животима 15 милиона људи, уз 20 милиона рањених, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања. Краљевина Србија је ратовала против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације ове земље 3. новембра 1918. године. Прве године рата потукла је аустроугарску Балканску војску, али се већ следеће суочила са Тројном

МАГАЗИН 25.6.2017.

подофицирима и официрима страдалим на овим просторима, али и свим другим погинулим и умрлим учесницима ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године са територије коју данас обухвата град Краљево. Решењем градоначелника од 10. марта образован је одбор за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата који је, након конституисања месец дана касније, усвојио план рада за ову годину којим је обухваћен низ активности. Поред изградње војничке спомен капеле планирана је сондажа терена и ископавање посмртних остатака погинулих, архивска истраживања и објављивање књиге, са посебним освртом на попис страдалих, као и организација научног скупа на тему Опште одступање војске Краљевине Србије октобра-новембра 1915. године са Западне Мораве на Косово Поље. До 3. новембра наредне године, кад ће бити обележена стота годишњица од завршетка Великог рата, очекује се да буде завршена рестаурација постојећих споменика и подизање нових спомен обележја посвећених борцима ослободилачких ратова, медијска презентација, едукација и студијско путовање. Са Елаборатом активности везаних за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата упознат је Управни одбор друштва „Српски меморијал који исказује посебно поштовање и похвалу свим појединцима, удружењима и институцијама из Краљева и околних места који су годинама уназад учествовали у активностима на плану обележавања места страдања војника војске Краљевине Србије за време одступања током октобра и новембра 1915. године. Одбор је упознат са истраживањима која се односе на операције 1. армије војске Краљевине Србије на простору Горњег Милановца, Чачка, Краљева, Врњачке Бање, Лучана, Ариља, Ивањице и Рашка у периоду од 29. октобра до 17. новембра 1915. године, па подржава истраживачки рад и даје највишу оцену методологији којом истраживач припрема публикацију и вр-

ши попис погинулих у наведеном периоду. Градња војничке спомен капеле сматра се правим начином да се достојанствено искажу захвалност и пијетет према жртвама ослободилачких ратова у овом периоду и прави пример рада на јачању српске националне свести. Последња седница Организационог одбора прилика је за сагледавање досадашњих активности, али и дефинисање задатака за наредни период за сваког од чланова. Најважнијим се сматра обезбеђење средстава за изградњу војничке спомен капеле што је повод за позив донаторима да се укључе у ову акцију. Члан одбора артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић је приступио обимном истраживању дешавања у овом периоду, а резултати би требало да буду објављени у три књиге. Прва под називом „Војска Краљевине Србије“ бави се организацијом њених формација током ослободилачких ратова у периоду између 1912. и 1918. године, а друга названа „Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915.“ првом фазом одступања према Западној Морави и Ибру, Краљевом и околином у Великом рату са прегледом војних операција од 29.октобра до окупације града 6. новембра 1915. године. Још једна са истим називом обрађује одступање Српске војске према Косову Пољу и дешавањима у Краљеву са прегледом операција у периоду од 7. до 17. новембра 1915. године. Неколико хиљада докумената београдског Војног архива, Архива Србије и локалних из градова и општина са ове територије, припремљени за објављивање у три тома незаборава, сведоче да су на територији Краљева вођене жестоке борбе и приказују историју у сасвим новом светлу. Војничка капела само је један елемент меморијалног центра чија се градња планира на овом локалитету. Различити садржаји, од планиске куће и ловачког дома, замишљени су као начин да се на ово место доводе екскурзије и организују предавања како би простор био активан током целе го-

дине. За реализацију обимног пројекта неопходна су значајна материјална средства што је повод да донаторско писмо буде упућено на адресе свих за које се верује да би могли да помогну у прикуљању пара. Аутор идејног пројекта капеле, о чијем изгледу тренутно сведочи само макета, је архитекта Алекса Маричић који потврђује да се у реализацију замашног пројекта кренуло на основу штурих података о дешавањима у овом периоду. - Предосећали смо да су се овде водиле озбиљне борбе и да се овде спасавала Србија, за фронт који се протезао од Крушевца до Горњег Милановца уопште нисмо знали, а тек кад је Раде Вукосављевић отворио архиве видели смо колико је било значајно да се овде одбрани Србија. Циљ непријатеља је био да долином Студенице пресече одступницу српској војсци, а да је успео то би била капитулација. Знамо и како су се понашале неке државе које су биле спремне да отпишу Србију, чак и кад је српска војска прешла преко Албаније и сишла на море, и кад су почела уцењивања око превоза за Солун. Ја се овим пројектом одужујем деди Рајку Маричићу, артиљерцу који је преживео све голготе Албаније, Солунског фронта и Кајмакчалана, а причао ми о детаљима који нису били објављени у историји – каже Маричић. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић препознао је потребу за завршетком овог објекта до краја наредне године за шта би, са приступним путевима, требало обезбедити око пет милиона динара. Жеља иницијатора идеје о градњи је да темељ буде освештан на Видовдан ове године, а колико су догађаји из овог периода значајни за историју Србије потврђује и застава Четвртог пешадијског пука другог позива који је највише страдао на Чемерну. Са другим савезничким заставама већ 98 година чува се у Војном музеју у Паризу где су на смотри 1919. године учествовали и представници српске војске. Т. Радовановић

Седам дана до „Веселог спуста 2017“

МАГАЗИН

25.6.2017.

ПОЧЕЛО ОД

- Обелодањена жеља организатора „Веселог спуста“ да следеће године свако од учесника на потезу од Маглича до Краљева засади по један јоргован како би надалеко чувена долина на неки начин била обновљена и добила изглед о каквом слика постоји само у предању. - Карта за учешће у манифестацији, по симболичној цени, продаје се преко Туристичке организације Краљева. - „Весели спуст“ је највеселија и једина еколошка манифестација током које је забрањена употреба моторних возила а је двадесет осма по реду највеселија регата све ближе на најбољи начин потврђује интензивнија кампања широм земље за шта је значајна средства обезбедила Туристичка организација Србије. Приближавање тренутка кад ће подно зидина средњовековног града Маглич бити дат знак за старт овогодишњег „Веселог спуста“ отпочела је настојањем да се, анимирањем што већег броја уче-

сника, 2. јула ове године доведе бар део оних који су некада крстарили брзацима Ибра. Конференција за медије у Прес центру Удружења новинара Србије била је прилика да представницима медија нешто више о традиционалној манифестацији кажу директор „Веселог спуста“ Александар Ерац, директорка Туристиче организације Краљева Ана Миросављевић и, као промотер манифестације ПР орга-

низације „Србија за младе“, Тиаго Фереира. Да манифестација није значајна само за Краљево, већ и за целу Србију, потврдио је Ерац и подсетио присутне да је група ентузијаста и заљубљеника у Ибар пре пуних 28 година дошла на идеју да направи занимљиве сплавове којима ће се спусти низ реку. Иако их је било тек стотинак изазвали су симпатије широког круга људи и утицали

БРОЈАВАЊЕ да се већ следећих година број оних који су се појављивали на старту знатно повећавао. „Весели спуст“ почиње испод зидина средњовековног града Маглича, удаљеном 25 километара од Краљева, а шарена поворка пролази „Долином јоргована“ поред места на којима је краљ Урош то цветоносно дрво садио у част Јелене Анжујске. Ово је и повод за жељу организатора да већ следеће године свако од учесника „Веселог спуста“ на овом потезу засади по један јоргован како би се надалеко чувена долина на неки начин обновила и добила изглед о каквом слика постоји само у предању. - Манифестација има и културноисторијски карактер и лепо је што свима који дођу можемо да кажемо да је Студеница удаљена само пар километара, да се пролази поред манастира Жиче, кроз Богутовачку Бању и долази у Матарушку Бању – потврдио је Ерац

уз подсећање да се карта за учешће у манифестацији по симболичној цени продаје преко Туристичке организације Краљева. Колико за превоз учесника и пловила она је потврда о праву на ручак приликом одмора у Матарушкој Бањи. Уз задовољство што промовише не само овај аутентичан догађај и Краљево, већ и људе, спорт, енергију, природу и активан одмор као нешто што је најбоље у Србији, Тиаго је потврдио велики сан ентузијаста да Србију промовишу у најлепшем светлу и покажу младима из целог света да је могуће путовати њом и уживати у томе. „Србије за младе“ у суботу 1. јула организује полазак из Београда, а повратак је планиран за следећи дан у вечерњим часовима, а детаљне информације о условима пута, смештаја у Краљеву и повратка доступни су на веб сајту ове организације . Фереира потврђује да долази из Рио де Жанеира

и да је за „Весели спуст“ карактеристична карневалска атмосфесра због које се осећа као код куће. И директорка Туристичке организације Краљева Ана Миросављевић, као представница установе суорганизатора, истиче да је „Весели спуст“ највеселија, али и једина еколошка манифестација током које је забрањена употреба моторних возила. Конференција у Прес центру Удружења новинара Србије је и прилика за позив представницима медија за „Новинарски спуст“ који ће бити одржан на Видовдан 28. јуна. За ову манифестацију организован је превоз из Београда са поласком испред Железничке станице у 11 сати, а новинарима је обезбеђен ручак, професионални скипер и трансфер од Краљева до Маглича где се полази испред просторија Туристичке организације два сата после поднева. Т. Радовановић Фофо: Прес центар

Истине и заблуде о највеселијој регати

МАГАЗИН

25.6.2017.

ДИСКОНТИНУИТЕТ К

КОЧИ ВЕСЕЛИ СПУСТ -Најуспешнији „Весели спуст“ организован 2012. године. - После тога се манифестација свела на локални карактер, а промоција на краљевачке медије. - Недовољно слуха за искуства других градова, у којима угоститељски објекти у време значајних манифестација раде дуже него обично, један је од разлога што спонзори немају довољно интереса за веће учешће у организацији манифестације. - Идеја да старт „Веселог спуста“ буде дан раније заснована на жељи да манифестација траје бар два дана. – Изостанак континуитета разлог што се сваке године креће из почетка. - Створени сви услови да Краљево и околина 2. јула буду највеселије подручје у Европи баш као и Ибар међу рекама. - За посебно расположење ангажована су четири оркестра трубача који су одавно постали заштитни знак ове спортско-туристичко еколошке манифестације

еколико дана пред старт двадесет осме по реду највеселије регате, која под називом „Весели спуст“ у уобичајено време креће из подножја средњовековног града Маглича, повод је за покушај да се баци мало више светла на дешавања током последњих неколико година кад је ова манифестација привлачила све мање учесника. Добар саговорник је овогодишњи директор манифестације Александар Ерац који је скоро деценију и по, мање или више, укључен у рад Управног одбора Кајак клуба „Ибар“ и добро упознат са приликама везаним за организацију „Веселог спуста“ Искуство од пре само пет година, кад је обављао исту дужност, води ка ставу да је 2012. организован до сада најуспешнији „Весели спуст“, понајвише због чињенице да је на месту председника Организационог одбора био актуелни министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Аелксандар Вулин. Пре њега значајну улогу у организовању манифестације имали су Зоран Ђинђић, Велимир Илић, Ивица Дачић и Михајло Марковић, а значајна имена из политичког живота сваки пут су била и прилика за одређени бенефит. У том периоду у Магличу су изграђена два значајна објекта за потребе Кајак клуба „Ибар“, а посебно важном сматра се агресивна медијска промоција манифестације. - На мој предлог је дошао Александар Вулин па смо успели да направимо један од најуспешнијих спустова који је икада организован. Имали смо велики број учесника, добре спонзоре, највећу пена парти на Балкану, а капетанско вече у башти Хотела Ројал са гостима из Београда била је прилика да представимо Краљево на најбољи начин. После тога се манифестација свела на локални карактер, а промоција на краљевачке медије. Изгубили смо централне медије, а углед Александра Вулина је те године био основа за двадесетак наступа на Телевизији Пинк која је била медијски спонзор. Идеја је била да се то настави у континуитету, да Пинк и даље буде медијски спонзор, али је одустајањем од овог концепта направљена велика

МАГАЗИН

25.6.2017.

грешка. Проблем нашег града већ деценијама састоји се у томе што немамо континуитет, а увек кад неко уради нешто добро дођу други да га помере, па мало закоче, иако не увек у лошој намери – каже Ерац. Овакво понашање сматра се једним од основних разлога што је у последњих пет година у јавности спласло интересовање за учешће на „Веселом спусту“, а једне није организован ни традиционални концерт који је пратио све дотадашње манифестације. Колико год да је централна манифестација интеересантна показало се да и концерт привлачи велики број посетилаца, што се сматра значајним за промет првенствено у угоститељским обејктима. Отуда и уверење да у случају изостанка концерта ни цела манифестација не може да буде успешна. Колико год је падао рејтинг краљевачког „Веселог спуста“ по систему спојених судова растао је „Дринске регате“ која током пуних седам дана окупља заљубљенике у дешавања на реци. Посебно значајним сматра се уверење да „Весели спуст“ већ пет година тавори што је један од разлога за одлуку Александра Ерца да се укључи у организацију у настојању да се заустави пад и, у квалитативном смислу, покрене ствар у супротном смеру. Уверење да се и ове године закаснило са озбиљнијим активностима на организацији манифестације не умањује значај става да би могла да буде преломна у позитивном смуслу. Добра основа за ово је и одлука да за председника Организационог одбора буде именован директор Јавног предузећа „Коридори Србије“ Зоран Бабић. Сем што се сматра једним од најјачих у Србији није безначајан податак да предузеће сарађује са бројним домаћим и иностраним компанијама од којих би нека већ следеће године могла да се појави као један од спонзора. Као и ранијих из градског буџета је за организацију „Веселог спуста“ и ове године обезбеђен милион динара што су средства са којима је, уз све остале трошкове везане за чишћење корита реке и друге активности, илузорно раз-

мишљати о ангажовању значајнијих имена са естрадне сцене. Са друге стране ангажовање естрадне личност слабијег рејтинга води ка уверењу да би добронамерне критике могле да добију карактер исмејавања. - Озбиљна прича се не прави без новца па сам, са председником Организационог одбора, прокушао да дођемо до спонзора како би обезбедили озбиљно гостовање. Успели смо у томе користећи личне везе и чињеницу да је менаџер „Лексингтон“ бенда Саша Обрадовић председник Надзорног одбора Туристичке организације Србије. „Лексингтон“ је значајно име у свету естраде а тринаест хиљада карата за највећи концерт у последњих година, одржан на Ташмајдану 17. јуна, продато је за само десет дана. Ми смо успели да за њих минорна, а за нас значајна, средства обезбедимо наступ у центру града, а податак да је стотину људи из Краљева отишло на београдски концерт добра је гаранција да ће те вечери бити пун Трг српских ратника и да ће нека нова прича добро одјекнути и у ушима становника околних градова – каже Ерац. Недовољно слуха за искуства других градова у којима угоститељски објекти у време значајних манифестација, а таквом би требало сматрати и „Весели спуст“, раде дуже него обично један је од разлога што спонзори, који постављају правила игре, немају довољно интереса за веће финансијско учешће у организацији манифестације. Догађај који окупи више хиљада учесника сматра се довољним разлогом да се он сматра ванредном ситуацијом, па се у том смислу очекују и бројне повољности које би привредним субјектима, у овом случају угоститељима, пружили шансу за већу зараду. Део од разлике, верује Ерац, могли би да уложе у организацију „Веселог спуста“ који им је омогући да остваре већи промет, са њиме и профит. Међу оптимистима какав је директор овогодишњег „Веселог спуста“ преовладава став о могућности да манифестација буде самоодржива баш као што су и друге значајније у земљи

Александар Ерац

МАГАЗИН

25.6.2017.

које привлаче велики број посетилаца. Услов је да се дефинишу правила игре и добро одмере цене закупа одређених простора у граду како би био уступљен фирмама које могу добро да плате, а ни то није велики проблем кад постоји значајно догађање. Откад постоји „Весели спуст“ често се у први план стављао захтев да остварује приход. Искуство доказује да је и због тога потребан континуитет чији недостатак води ка ставу да се сваке године креће из почетка. Да би се избегла оваква негативна тенденција неопходним се сматра рад Организационог одбора током читаве године, а не само месец дана пред манифестацију. То је значајно и због ангажовања спонзора који годишње планове за следећу праве на крају сваке календарске године. - Мора да постоји екипа која ће да ради током целе године, јер Кајак клуб „Ибар“ не може сам. Таман се успостави континуитет организација припада некој другој политичкој опцији, а нико

не мери да ли је претходник радио добро или није. Живимо у граду у коме је привредни амбијент никакав, па имате разумљиве реакције народа који не ради и замера што се и у ово улажу некаква средства. Ако су стале фабрике не треба у граду све да затворимо. Град мора да функционише, да ради, да се промовише, а ово је један од начина за то – каже Ерац са довољно оптимизма подстакнутог уверењем како ће коначно бити успостављен континуитет као основ да одмах по завршетку двадесет осмог отпочну припреме за наредни као увод у јубиларни тридесети „Весели спуст“. Три дана пре знака за старт планирано је одржавање Новинарског спуста по угледу на онај из 2012. кад се у чамцима преко ибарских брзака према Краљеву упутио и значајан број представника медија из околних земаља. Очекује се да успеху овогодишње манифестације допринесе финансијска подршка Туристичке организације Србије која је одвојила значајна средства

за промоцију „Веселог спуста“ широм земље. Ерац верује да би значајнији помак напред био добра основа за тражење већих средстава од ресорних министарстава ако ни за шта друго оно бар да би се пред јубиларни спуст набавио још који чамац. Пре десетак година „Весели спуст“ су многи по значају сврставали иза Егзита и Сабора трубача у Гучи. Да се књига свела на два слова допринео је и однос према организацији која је отпочела само двадесетак дана пре старта. И поред уверења да Краљево може да организује овакву манифестацију на начин како то својим форматом заслужује нема поузданих података о томе колико је ово изводљиво, сем евидентне жеље организатора да се помери са мртве тачке. И док су последњих неколико година редовни учесници „Веселог спуста“ представници партнерског града Марибора изостаје одговор на питање зашто нема других из Зелене горе, Лиона и Трента. Све што се врзма по глави ам-

бициозног директора манифестације није довољно за коначан успех. До њега нове идеје треба да прихвате и други учесници у организацији међу којима и даље нема довољно поверења. По правилу изостаје и координација између организатора различитих туристичких манифестација, па се и ове године истовремено, на два само неколико стотина метара удаљена градска трга, одржавају велики концерти. И док ће на Тргу српских ратника „Лексингтон“ изаћи на сцену око 22 сата на Тргу Светог Саве ће увелико свирати други по реду састав у оквиру вишесатног музичког програма овогодишњег Интернационалног џез фестивала ЏезИбар. Ма колико се слично дешавало и прошле године кад су у овом термину одржаване и ауто трке на Берановцу, а градоначелник Краљева др Предраг Терзић оштро реаговао уз захтев да организатори оваквих манифестација од почетка године усаглашавају активност, чини се да се његов глас није далеко чуо. Мала је утеха што се увиђају гре-

шке чије исправљање треба да изнедри одлуку да наредна буде година промоције Краљева, али на прави начин. Ако је веровати директору овогодишње манифестације створени су сви услови да Краљево и околина 2. јула буду највеселије подручје у Европи баш као и Ибар међу рекама. - Мислим да ћемо ове године успети да направимо оно што нисмо десетак или петнаест претходних, пре свега континуитет у раду, како би већ следећи „Весели спуст“ био много бољи и вратио се на туристичку мапу Србије одмах иза Гуче и Егзита. Најбитније је да не буде све завршено 2. јула и да већ 3. причамо о наредној манифестацији која претходи јубиларној. То је прилика да покажемо колико ценимо и поштујемо све што имамо и колико знамо да организујемо овакву манифестацију, а сам бог нам је дао природу, окружење и културно-историјске споменике које нико нема а ми не користио на прави начин

– каже Ерац. Уз еколошки карактер „Весели спуст“ је познат и као посебно безбедна манифестација јер за више од четврт века није било тежих повреда учесника, ако се изузму они који се нису придржавали правила које је прописао организатор. У Организационом одбору са довољно оптимизма очекују Капетанско вече, као увод у „Весели спуст“, потом концерт „Лексингтон“ бенда и све као и претходних година, до традиционалног пасуља у Матарушкој Бањи и наставка путовања до Краљева за најупорније. Сем већег броја учесника него ранијих година очекује се и знатан број посматрача на обе обале реке дуж целог тока од Маглича до Краљева. Метеороло зи најављују лепо време, а за посебно расположење ангажована су четири оркестра трубача који су одавно постали заштитни знак ове спортско-туристичко еколошке манифестације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.6.2017.

Четврта међународна изложба паса

МАГАЗИН

25.6.2017.

ЕЛИТА У ПАРКУ П

- Пред Краљевчанима шест стотина паса свих раса из петнаест земаља. – Стотину паса више од прошле године резултат рада новог руководства састављеног од младих ентузијаста и перспективних кинолога иза којих су запажени резултати у одгоју паса различитих раса и учешће на бројним такмичењима. – Значајном одзиву на позив за изложбу допринео углед светски признатих судија. - Прилика за дружење љубитеља паса, размену искустава одгајивача и власника. - Сви који планирају да набаве расног пса могли су да добију потребне информације о расама и њиховим особинама, али и да виде квалитетне примерке и о њима сазнају све из прве руке. - Шест мини специјалки за немачке, кавкаске и средњеазијске овчаре, теријере типа бул, немачке ловне теријере и посавске гониче

Фото. М. Радовановић

ПРИЈАТЕЉСТВА

д оснивања 2003. године Кинолошко друштво „Ловац“ је до ове организовало више од десет националних изложби паса, а четврта по реду међународног карактера окупила је прошле недеље у парку поред железничке станице рекордних шест стотина примерака различитих раса. По речима председника друштва Владимира Станковића ово је, после београдске међународне изложбе, највећи број пријављених паса свих раса на једној манифестацији ове врсте у Србији. Иако су и претходне изложбе организоване на истом простору број пријављених паса, и њихових власника, ове године повод је за размишљање да већ наредна буде организована не неком другом простору који би могао да обезбеди несметано присуство још већег броја учесника. Број паса који су пристигли из петнаестак држава, поред Чешке, Словачке, Пољске, Русије, Немачке и околних, ме-

МАГАЗИН

25.6.2017.

ђу којима и оних из састава бивше Југославије, у односу на прошлу годину већи је за скоро стотину. У „Ловцу“ верују да је то резултат рада новог руководства састављеног од младих ентузијаста и перспективних кинолога иза којих су запажени резултати у одгоју паса различитих раса, али и учешћа на бројним такмичењима. Углед грађен у земљи и иностранству повод је да за привлачење еминентних излагача из иностранства, али и најквалитетнијих судија међу којима се најзначајнијим сматра Ђорђо Данило из Болоње, предавач на шест универзитета у Италији који је привукао велики број паса из најбројније друге ФЦИ групе. Уредник, доцент по уговору на различитим ветеринарским факултетима из предмета психологија паса и зоогностика паса Данило је и предавач на бројним конвенцијама, организованим од стране разних универзитета, караби-

њера и државне полиције, а учествује и у обуци инструкторе државних ренџера. Од 1973. године је власник одгајивачнице боксера „Re di Roma“, а од 1998. гаји и Cane Corso, од којих су многи постали шампиони Италије, Европе и света. Судија је за екстеријер од 1985. године, специјалиста за расе боксер и кане корсо, специјалиста за испите одбране и напада, агилитy, послушности паса за спасавање на површини приликом природних катастрофа... Судио је изложбе и утакмице за радне псе у целом свету, а ове године оцењивао неколико специјалки боксера. На краљевачкој изложби, поред боксера и кане корсо, судио је канарске псе, дого аргентино, добермане, булмастифе, мастифе, напуљске мастифе, немачке и бордоске доге. Судија из Македоније Габриел Стибел је био задужен за немачке и белгијске овчаре, а немачки судија Торстен Лемер шнауцере, пинцере, енглеске

булдоге и друге. Псе су оцењивали још Дејан Гујаничић, Милија Станков, Трифун Митровић, Марија Бјелотомић, Мирослав Гољовић из Србије, Вукашин Вукчевић из Црне Горе и Миле Алексоски из Македоније. Увидевши потенцијал организатора значајану подршку пружио је делегат изложбе и генерални секретар Кинолошког савеза Србије др Махмут Алдагистани који је, пре него што је почело оцењивање, изложбу прогласио отвореном. - Планирање изложбе се ради преко целе године, почевши од маркетиншких кампања, рекламирања, слања позивница и посећивања других изложби, како код нас тако и у иностранству, јер само добра организација и маркетинг могу да дају овако добар резултат с обзиром да градови у околини, и већи од Краљева, нису могли да окупе ни две стотине паса – каже Станковић као члан Организационог одборе коме, већ за

следећу изложбу, поред постојећих петнаест треба још спремних да се максимално ангажују како би привукли још више учесника. Станковић верује да ће успех остварен ове године у значајној мери допринети да се већи број Краљевчана укључи у рад друштва и организацију свих кинолошких манифестација у оквиру њега. Одржавање изложбе износом потребним за куповину пехара за победнике у свим категоријама подржала је локална самоуправа, а краљевачки кинолози окупљени у друштву „Ловац“ верују да ће тако бити и у наредном периоду. Сем што је изложба била прилика за дружење љубитеља паса, размену искустава одгајивача и власника, сви који планирају да набаве расног пса могли су да добију потребне информације о појединим расама и њиховим особинама, али и да виде квалитетне примерке

и о њима сазнају све из прве руке. Организатори су се потрудили да организују и шест мини специјалки за немачке, кавкаске и средњеазијске овчаре, теријере типа бул, немачке ловне теријере и посавске гониче. Право учешћа имали су сви пси са родовником под условом да су вакцинисани против беснила и да је власник доставио доказ о уписнини која за првог пса износи 1.700. динара. Други пас истог власника могао је да се појави на оцењивању након потврде о уплати 1.500, а трећи 1.300 динара. За остале псе истог власника требало је уплатити 1.100, а за шарпланинце и екс-ју гониче хиљаду динара. Уписнина за учеснике из иностранства била је 30 евра за првог и по 25 за све остале псе истог власника. Куриозитет овогодишње изложбе је избор најлепшег пса града Краљева коме је намењен посебан пехар. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.6.2017.

25.6.2017.

МАГАЗИН

Милена Јовашевић

Краљевачка позоришна сцена: Милена Јовашевић (1)

- Средња музичка школа добар начин да цео живот прође у весељу. - Популарност је само награда за рад у који мора да се уложи много труда. – После друге године прва улога у „Последња пловидба Риге од Фере“. - Све препреке током неколико кругова елиминација за избор глумаца у представи „Опомена - Зоран Ђинђић десет година касније“ успешно пребродиле две Краљевчанке, Милена Јовашевић и Лидија Цветић. – Мали број позоришта основни разлог за недовољно посла. „Вина и пингвина“ прва представа на сцени Краљевачког позоришта. – Значајан наступ у представи „Пиџама за шесторо“ настале у копродукцији са Књажевско-српским театром из Крагујевца

Фото: М: Радовановић

ПОЗОРИШТЕ КАО ЛЕК

предељење за занимања која подразумевају појављивање пред публиком, а то је основа глумачког, најчешће су резултат жеље да се задовољи потреба која укључује напоре да се привуче што већа пажња. Највећи број оних који су учествовали у истраживању са циљем да се баци мало више светла на дешавања у оквиру краљевачке позоришне сцене потврђује да се та жеља јавља врло рано, најчешће у најранијем детињству. Да има и супротних примера доказује Милена Јовашевић која, након дипломирања на одсеку глуме Академије лепих уметности, потврђује да у детињству и није имала посебну жељу да буде у центру пажње. На период који многи оцењујући одлучујућим за будућу професионалну каријеру подсећају још повремени покушаји да се неко имитира, најчешће мајка која је за то пружала прилику кад се уморна врати са посла и омогући коришћење по којег детаља, ташне или минђуша. Интересантним се чини сазнање да ни у таквим ситуацијама није било битно да ли то неко посматра или не. И ма колико такво понашање у појединим ситуацијама изазивало смех присутних обележило је период живота у коме је посебна пажња према окружењу подстакнута интересовањем и за најситније детаље. Шест година ниже музичке школе на одсеку за клавир резултат је жеље да крене стопама три године старије сестре Александре која је већ увелико савладала добар део нотног материјала писаног за флауту. У време кад је требало изабрати инструмент, а да то не буде флаута, највише проблема стварао је страх како ће, кад је тако велики и тежак, да носи клавир у школу и враћа га назад. Велики пех свих добрих ђака, а Милена је као вуковац важила за једног од најбољих у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Конареву, по правилу представљају велике обавезе које поред њих стављају просветни радници. Једна од њих била је улога водитеља школских приредби што се из визуре младе глумице, иза које стоји низ значајних улога, не чини посебно значај-

МАГАЗИН

25.6.2017.

ним. Значајнијим за даљу професионалну каријеру чини се интересовање за историјске филмове који су пленили пажњу богатством костима, иако нису подстицали жељу за бављење глумачким послом. Основношколски период је време кад се формирају интересовања, а велики број будућих глумаца прави прве кораке у овој области у оквиру различитих аматерских гупа или школа глуме каквих је све више и у Краљеву. Интересантним се чини податак да у Миленином случају ни овај вид ангажовања није привлачио посебну пажњу. - Више сам се оријентисала на музичку школу, мада нисам желела да наставим средњу и поред очеве опаске како је то добар начин да ми цео живот прође у весељу. Нисам се нашла у томе, па сам све мање вежбала клавир за који и сада седнем тек по који пут. У трећој години друштвено-језичког смера Гимназије питали смо се шта би даље како бих на време почела да се спремам за факултет. Сестра је већ студирала права, па сам мислила да бих можда могла и ја, а уверење да целог живота нешто глумим, и да ми то добро иде, водило ка препоруци да упишем глуму. Чула сам је како разговара са татом и каже како треба да ме подржи у томе, а он се сложио. Већ сам чула да за упис треба веза, да су многи покушавали а нису успели што је изазивало тешку депресију, а ја нисам желела да у тим годинама доживим такав пораз. Иако су ми предлагали да покушам после треће године желела сам да завршим школу, да са друговима идем на екскурзију и матурско вече. Сматрала сам да је за мене још рано, али не и да пробам – сећа се Милена. Пријемни испит је прилика за потврду да је највећи број кандидата већ имао мање или веће глумачко искуство изграђивано у различитим позоришним дружинама и приватним школама глуме. У релативно кратком временском периоду пред пријемни испит Милена се одлучила за припреме током којих су значајне улоге оди-

грале редитељка Краљевачког позоришта Александра Ковачевић и глумица Ана Јеротијевић којој је био познат систем рада на Академији лепих уметности. Интересовање за позориште постојало је и раније, посебно током честих боравака у Београду и посета различитим представама које су остављале снажан у тисак и, каже Милена, деловале као лек. Иако је негде дубоко у малом мозгу постојала информација о глуми као интересантном занимању није било посебне жеље да она буде трајно опредељење. Тек по који пут појавила би се дилема како глумци успеју да савладају тако дуге и компликоване текстове, шта се дешава у случајевима кад погреше. Податак да нову класу на Академији лепих уметности узима Небојша Брадић, код кога је студије глуме већ завршила суграђанка Лидија Цветић, био је довољан за одлуку да покуша и поред уверења да би хендикеп могло да буде то што никада није била члан било какве позоришне дружине, нити узимала часове глуме. Први уписни рок је већ био завршен, а прилику за пријем на академију у другом месец дана касније тражило је десетак нових кандидата. Монолог Соње из „Ујка Вање“ Антона Павловича Чехова, сељанке из дечје представе „Ружно паче“ Дејана Алексића и „Доручак“ Жака Превера, уз неколико имитација различитих особа, заинтригирало је чланове жирија до мере да су истакли још неколико захтева. - Иако је Брадић у то време био министар културе то код мене није изазивало никакав страх. Напротив, улио ми је поверење и сваки пут тако смирен позитивно деловао на мене. Без икакве треме сам урадила што су тражили, а кад је све било завршено нисам могла да чекам сутрашњи дан и званичну објаву, па позовем академију да питам за резултате. Кад су ме обавестили да сам прошла била сам пресрећна као и сви моји код куће за које не знам ни да ли су очекивали тако нешто. Иако сам била одлучна да покушам без обзира на крајњи исход било би ми криво да нисам успела, мада

МАГАЗИН 25.6.2017.

бих наставила школовање четвртом годином или пробала на некој другој академији. У сваком случају нисам желела да доживим пораз – одлучна је Милена. Иако је у јавности уврежен став како је Факултет драмских уметности најбољи ове врсте у земљи бројни примери потврђују да су за савладавање потребних вештина значајније личности које воде одређену класу. Податак да на овом факултету такву већ следеће преузима Влада Јевтовић ставио је пред Милену дилему да ли да после прве године студија крене из почетка, посебно након сазнања да је тип особе према каквима овај педагог гаји посебне симпатије. Уверење да би сигурно била примљена додатно је учвршћивано ни мало безначајним ставом да би студијама на терет државног у многоме растеретила породични буџет. При доношењу коначне одлуке, на коју родитељи нису желели да утичу, одлучујуће је деловало током године стечено искуство и одушевљење радом на Академији лепих уметности. Почетна ратоборност и нетрпељивост, без и мало толерантности према пропустима у раду колега, полако је попуштала док класа није постала права породица која је, сем оних из струке, усмеравана и на решавање значајних питања у животу. Посебно значајним у овом периоду чини се упознавање са комплетним током стварања позоришне представе у коме сваки од чинилаца, макар на први поглед мање важан и невидљив, доприноси коначом успеху. Искуство се стиче радом у позоришту, током студија присуством на пробама других за шта се, поред Београдског драмског позоришта, посебно погодним показао Мадленијанум у коме је Небојша Брадић у то време режирао мјузикл Ребека. - Позориште је моја највећа љубав, више него филм иако су нам од прве године говорили како је тешко време за младе глумце. Никад нисам замишљала себе као неку познату

глумицу, нити то тако доживљавала, зато што сам била свесна колико је тешко да нађем било какав посао и кад завршим академију. Професор нам је увек причао да је популарност само награда за рад у који треба да се уложи много труда, а да је оно што се види само врх леденог брега. Како се приближавао крај студија морали смо да размишљамо о томе да полако улазимо у посао, а прву улогу сам имала већ после друге године. Било је то више статирање у представи „Последња пловидба Риге од Фере“ у којој се појавило доста младих глумаца – каже Милена. Четврту годину студија обележио је кастинг за представу „Опомена Зоран Ђинђић десет година касније“ коју је припремао Бранислав Лечић. Све препреке током неколико кругова елиминација успешно су пребродиле две Краљевчанке, поред Милене и Лидија Цветић које су после месец и по дана припрема изашле на велику сцену Сава центра пред око три и по хиљаде посетилаца. Ма колико грандиозна чинила се мањом од оне у Краљевачком позоришту можда и због велике одговорности у настојању да се не изневери указано поверење. Као особа која је најбоље познавала могућности студената Небојша Брадић је за дипломску представу предложио текст Бертолда Брехта „Господар Пунтила и његов слуга Мати“ која је, и поред проблема током припрема, изведена на сцени Народног позоришта у јуну 2013. године кад је окончана једна фаза стварања нове генерације глумаца. Друга укључује мастер студије, а Милена се одлучила за Управљање у култури и медијима на Факултету за културу и медије као увод у докторске студије о којима, као начину за додатно усавршавање, и даље само размишља. Завшетак студија поклопио се са паузом у Краљевачком позоришту након знатних оштећења које је проузроковао земљотрес у новембру 2010. године кад је зграда затворена за употребу, јер није могла да обезбеди довољан степен безбедности за

извођаче и посетиоце. Представе су у том периоду извођене на различитим сценама у земљи, а гостовања на београдским била прилика да се још за време студија погледа по која од њих. Ма колико да се завршетком студија стварају услови за почетак плодне каријере код највећег броја оних који је прижељкују присутан је страх од опасности да неће бити довољно посла. И док је међу онима који прате стање у овој обасти присутно уверење да је то последица хипепродукције глумаца Милена је уверена да је разлог премали број позоришта. Недовољно прилике да оно што су научили покажу на било којој од сцена повод је за покушај самоорганизовања у настојању да се направи представа, а кад једно такво при Студентском граду није дало очекиване резултате позив Александре Ковачевић за учешће у представи „Вина и пингвина“ био је одлучујући за повратак у Краљево. Улога није била претерано захтевна, а прилика се указала у тренутку кад Ана Јеротијевић више није била у могућности да учествује у тој представи. - Добила сам улогу анђела у хору поред Биљане Талић и Горице Динуловић. Било је то више статирање него права глума, али сам повереном задатку приступила крајње озбиљно. Био је то мој први прави позоришни ангажман у Краљеву иако сам претходне године прихватила учешће у програму који је, под називом „Они људи“, припреман за извођење на Спомен гробљу поводом 14. октобра. Касније сам добила позив да дођем на кастинг за представу „Пиџама за шесторо“ коју је у копродукцији са Књажевско-српским театром из Крагујевца режирао Ненад Гвозденовић. Следећег дана су ми јавили да сам добила улогу старлете у представи по тексту који је за ову прилику адаптирала Горана Баланчевић – каже Милена. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН 25.6.2017.

Седми Интернационални џез фестивал „JazzIbar“

ЛУТАЊЕ СЕ

МАГАЗИН

25.6.2017.

- Седми по реду Интернационални џез фестивал „JazzIbar“ поново на Тргу Светог Саве. - Програм овогодишњег фестивала саставио београдски џез критичар Војислав Пантић. - Пет истакнутих иностраних састава, што је највећи број у историји манифестације, уз два домаћа ансамбла довољна гаранција да фестивал буде квалитетнији него претходних година. – На Тргу Светог Саве џезери у центру града „Лексингтон“ бенд. – И ове године изостала координација активности организатора културних догађања. – После две године фестивал без уметничког директора Васила Хаџиманова за кога су организатори поверовали да, уз младе снаге, може да поврати стари сјај фестивала

НАСТАВЉА

раљево је у периоду између 30. јуна и 2. јула седми пут домаћим Интернационалног џез фестивала „JazzIbar“ који је након узлета током прве три године, чему је у највећој мери доприносио тадашњи уметнички директор Михајло Блам, полако почео да губи на атрактивности. Да експерименти са местом одржавања нису могли да обезбеде значајнију посету, која би могла да се мери са оном из треће године одржавања, потврђује се и ове кад се фестивал поново сели на Трг Светог Саве. Представници организатора фестивала, Културног центра Рибница, сваку промену локације настојали су да објасне покушајем да се ова врста музике приближи што већем броју посетилаца и убеђивали грађане да је тренутна најбоља могућа. Није познато како ће објаснити овогодишњу одлуку за повратак на Трг Светог Саве, али се стиче утисак да ни после шест година није престало лутање које се везује за организацију фестивала. Да нешто није у реду а да су у овој установи, за чији рад се из градског буџета издвајају значајна финансијска средства, не мари много за прошлогодишњу препоруку градоначелника Краљева о потреби боље координације са осталим приређивачима културних манифестација најбоље потврђује податак да се фестивал одржава у време „Веселог спуста“ за који из Туристичке организације Краљева најављују грандиозни наступ значајних личности са естрадне сцене. Можда је и то разлог што се „ЏезИбар“ враћа на локацију на којој је одржаван претходних година, а интерсантно ће бити и каква ће бити посета у 1. јула кад се очекује велики концерт у центру града. Нема објашњења ни зашто после две године на месту уметничког директора није Васил Хаџиманов који је ову улогу преузео након изненадне смрти Михајла Блама. Најављујући га пре две године организатори су поверовали у могућност да младе снаге поврате стари сјај фестивала, а податак да је програм овогодишњег фестивала саставио београдски џез критичар Војислав Пантић, пред упућеније ставља

МАГАЗИН

25.6.2017.

дилему да ли уопште постоји уметнички директор. Пантић је проценио како је наступ пет истакнутих иностраних састава, што је највећи број у историји манифестације, уз два домаћа ансамбла довољна гаранција да фестивал буде квалитетнији него претходних година. Први ће се на импровизованој позорници испред Француске куће, већ од 20 сати 30. јуна, појавити хрватски дуо Bow vs Plectrum – Гудалом против трзалице, млади уметници, тамбураш Филип Новосел и контрабасиста Тихомир Хојсак који су већ стекли реноме у водама џеза и примењеног фолклора. Дуо је настао на идеји комбиновања жичаних инструмената из различитих

традиција, а контрабас који се свира гудалом, и тамбура са посебном врстом трзалице правоугаоног облика, чине јединствени органски микс који се преводи у свежу, нову комбинацију на савременој музичкој сцени. Музику овог дуа, која има упориште у фолклору Балкана и Панонске регије и савременом џезу, чини мешавина неколико стилова, а оригиналне нумере двојице прожете су фолк мотивима, покретљивим непарним ритмовима, савременом џез хармонијом и виртуозним импровизацијама. Осим ауторског програма, у репертоару имају и оригиналне аранжмане џез стандарда и балканских народних песама, а њихов деби албум је донео чак чети-

25.6.2017.

МАГАЗИН

ри номинације за најзначајнију награду хрватске музичке заједнице Порин. Исте вечери, на истом месту, биће постављена и изложба фотографија „ЏезИбар – ретроспектива“, на којој ће бити приказани најзанимљивији детаљи са фестивала од оснивања. У суботу 1. јула на Тргу Светог Саве од 20 сати наступа дванаесточлани The Mambo Stars, састављен претежно од чланова Биг бенда Радио-телевизије Србије, најстарији и најуспешнији домаћи ансамбл са репертоаром оријентисаним ка латино музици. The Mambo Stars је латин салса ансамбл основан 1999. године у време када је латино музика, захваљујући филмовима „Краљеви мамба“ и „Buena Vista Social Club“, била на врху планетарне популарности. The Mambo Stars је постао први латино оркестар у земљи, а њихов успех је покренуо низ бројних других, све до појаве салса клубова и домаћих бендова са кубанским музичарима. Састав је наступао на бројним домаћим и иностраним џез фестивалима, клубовима, плесним такмичењима, корпоративним прославама и приватним забавама. Репертоар ансамбла састављен је од кубанске салсе, латино хитова, филмске и поп музике, а лидер ансамбла и аутор већине аранжмана је саксофониста Тихомир Тики Јакшић. У наставку програма норвешки квартет Cortex, који окупља водеће младе уметнике са савремене скандинавске џез сцене, представиће енергичну мешавину блуза, фанка и авангарде натопљену европским духом. Квартет натопљен духом изводи енергетски џез најснажније врсте, а са више од стотину концерата и три албума један је од најактивнијих састава на норвешкој џез сцени. Поред Томасa Јохансона, који свира трубу, наступају саксофониста Кристофер Бер Албертс, контрабасиста Ола Хејер и бубњар Гард Нилсен а сви се, као лидери и сајдмени, појављују у поставама Bushman’s Revenge, Paal Nilssen-Love Large Unit, Team Hegdal, SAKA, Zanussi 5, Friends & Neighbors, AKODE, Honest John и The Heat Death. Квартет, за чијим ће се бубњевима

на Тргу Светог Саве појавити Пол Нилсен-Лав, представља заједничка интересовања чланова, са упориштем у делу Орнета Колмена, од исте формације до стилског опредељења, а њихо-

ве албуме објављује португалски Clean Feed као водећи европски авангардни издавач. Програм прве вечери од 22,30 затвара најполуларнији блуз састав Сло-

МАГАЗИН 25.6.2017.

веније Wacky Blues Professors мешавином оригиналног репертоара и обрада блуз стандарда. Састав је основан 2009. године под именом The Đipsiz а, са почетним инспирацијама у заоставштини Џимија Хендрикса и црних легенди блуза, од старта је базирао репертоар на ауторским нумерама у којима се осећа разноврсност других утицаја, од рокенрола и кантрија, преко соула и фанка, до репа и метала. У земљи која нема развијену блуз сцену професори су брзо окупили фан-базу љубитеља ове музике, што им је отворило пут до бројних концертних и клупских простора у Хрватској, Србији и Чешкој Републици. При албум „Family“ снимили су прошле године за сопствену кућу Zavod Orbita, у продукцији некадашњег клавијатуристе групе Булдожер Борута Чинча. Осим оригинала у концертном програму имају и аранжмане стандардног блуза, из опуса Џимија Хендрикса, Мадија Вотерса и Фредија Кинга. Последње фестивалско вече од 20 сати отвара један од најпризнатијих српских састава у иностранству, новосадски Majamisty Trio кога су импресивне рецензије у светским џез магазинима одвеле на концерте у Аустрији, Украјини, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама. Лидер трија пијанисткиња Маја Алвановић завршила је студије клавира на Академији уметности у Новом Саду и наставила педагошки рад у истој институцији. Након богатог искуства у домену класике, као и клавирски дуо Мајрина са танго нуево музиком, преокрет на музичком путу почео је истраживањем фадо музике са ансамблом Агора. Од малена задојена џезом, уз оца контрабасисту, 2010. је оформила трио са жељом да представи своје виђење овог музичког жанра. Деби албум „Mistyland“ појавио се 2011. и, по угледу на музику из продукције ECM, приказао спој класике и савремених џез тенденција. Три године касније уследило је још амбициозније остварење „Love“, на коме гостују норвешки гитариста Гисле Торвик, трубач Дамир Бачикин, саксофониста Бун-

форд Габор и Урош Шећеров који свира удараљке. Осим на водећим џез фестивалима у Србији трио је наступао у Великој Британији, Аустрији, Украјини и Сједињеним Америчким Државама. За звезду вечери, и овогодишњег издања „Џезибара“, проглашен је најбољи италијански џезер средње генерације, и један од најцењенијих светских тромбониста,Ђанлука Петрела уз састав са којим остварује мешавину џез-фанка седамдесетих, афробита, хип-хопа и електронике. После величанственог наступа на Београдском џез фестивалу са квинтетом Cosmic Renaissance, најбољи италијански џезер средње генерације и један од најбољих светских тромбониста Ђанлука Петрела враћа се у Србију са новим пројектом „Trio 70s“ који полази од наслеђа Мајлса Дејвиса, остварујући укрштање џез-фанка са афробитом, nu jazzom, хип хопом и електронском музиком. У досадашњој каријери Петрела је, бавећи се заоставштином блуза, „космичким“ Сан Ра амбијентима, опусом Нина Роте и електроником и другим реализовао разноврсне пројекте. Доказао се и као успешан сајдмен, омиљени је сарадник Енрика Раве, а међу истакнутим џезерима са којима је радио су и Лестер Боуви, Пет Метини, Стивен Бернстин, Стив Колмен, Грег Озби, Реј Андерсон... Поред бројних награда италијанске џез заједнице Петрела је први италијански лауреат на-

граде часописа Down Beat, а добитник је и награде „Paul Acket“, коју ротердамски фестивал North Sea Jazz додељује најперспективнијим музичарима. Сат и по пре поноћи фестивал се затвара концертом са врелим блуз-соул емоцијама Рафаела Вреснига и његовог The Soul Gi~ Band. Амерички магазин Down Beat је виртуозног Аустријанца чак три пута номиновао за најбољег оргуљаша на свету, што је ретка привилегија за музичаре изван Сједињених Држава. Рафаел Вресниг је највећи виртуоз легендарних Hammond B3 оргуља на блуз сцени Европе, а његово извођење представља комбинацију ватрених импровизација и страствених мелодија, у сталној противтежи бура тешких оргуљашких акорда, муња високих тонова, елегичних мелодија и блузерског патоса. Иако највећу страст гаји према блузу, технички је поткован и у доменима џеза, соула, фанка и Њу Орлеанс грува, остварујући органску мешавину ових жанрова. На трагу разноврсних утицаја Џими Смитa, Ширли Скот, Букер Ти Џонсa, Џоa Завинулa, Вресниг је изградио сопствени стил снимивши двадесетак албума под својим именом и у различитим формацијама. На ново дружење са српским љубитељима блуза долази у трију, са омиљеним сарадником, гитаристом Енриком Кривеларом. Т. Радовановић

Сутра испред Духовног центра „Николај Велимировић“

МАГАЗИН

25.6.2017.

КОНЦЕРТ ЗА

- Интерактивни Artysh Lab концерти имају забавно - едукативни карактер, а током њих се, уз слушање, проширују поља идеја за игру код куће. - Репертоар обухвата изабрана дела класичне музике, популарних мелодија и дечјих песмица у аранжманима за виолину и клавир. - Истраживања потврђују значај потребе да дете што раније научи да разликује квалитетне од мање квалитетних садржаја. - Концепт концерата Baby Artysh креиран је на основу прикупљених и обрађених резултата истраживања из области неурологије и неуромузикологије а је игра озбиљна ствар, музика опасна хемија а детињство сложен процес на најбољи начин потврђује Artysh Lab у чијој се лабораторији уметности и науке игра са најфинијим звуцима и открићима и креирају једињења која имају за циљ изазивање свих врста реакција и позива на акцију. Једна таква, намењени бебама и деци до осам година старо-

сти у пратњи одраслих, биће одржана на платоу испред Духовног центра „Николај Велимировић“. Интерактивни Artysh Lab концерти имају забавно - едукативни карактер, а током њих се, уз слушање, проширују поља идеја за игру код куће. Репертоар обухвата изабрана дела класичне музике, популарних мелодија и дечјих песмица у аранжманима за виолину и

клавир, а малишанима се пружа прилика да се, уз помоћ извођача и родитеља, непосредно упознају са музичким инструментима и уживају у прављењу фигурица од пластелина. Темељ програма базира се на развоју који је вођен природним нагонима детета, друштвеним нагоном, нагонима за изградњом и истраживањем. Надградња подразумева креа-

БЕБЕ И ДЕЦУ тивно коришћење ових ресурса од стране стручњака из различитих области дечијег развоја у које су укључени музички извођачи, музички педагози, васпитачи, лекар, психолог, дефектолог. У изради програма посебну пажњу заузима проучавање резултата истраживања, на пољу неурологије, неуромузикологије и психологије, о утицају музике на раст и развој детета, као и средстава за развој на пољу дефектологије. Оваква основа у раду и креирању резултује високим квалитетом реализације програма у пракси. Познато је да један од најважнијих фактора у одрастању детета представља његово најближе окружење јер, посматрајући своје најмилије и желећи да буде као они, дете учи начин на који посматра свет и реагује на стимулусе из њега. У том контексту, препоруке за рад, и рад у оквиру дома, представљају један од најзначајнијих фактора у одрастању, па су све активности на програмима „преносиве“ и

пожељне у топлој породичној атмосфери. Истраживања потврђују значај потребе да дете што раније научи да разликује квалитетне од мање квалитетних садржаја. Зато се, кроз поновљене активности и вишеструку изложеност квалитетним садржајима у друштвеном контексту, детету формирају важни путеви у мозгу који се касније надрађују у животу. Отуда и уверење да ако детету од најмлађег узраста изложеност и активности буду усмерене на уметност и културу, велика је вероватноћа да ће на несвесном нивоу умети да уочи квалитетне садржаје у систему презасићености различитим информацијама и бити њихов поштовалац. Оснивач организације Artysh Lab je др Милица Алексић која је после основних завршила и мастер академске студије, другог степена, на студијском програму Медицина. Током школовања бавила се научно истражи-

вачким радом у области неурологије и физикалне медицине са рехабилитацијом, а радове презентовала на два конгреса студената биомедицинских наука са интернационалнм учешћем. У оквиру организације трага за начином да за различите научне доказе нађе практичу примену у раду са децом најранијег узраста у области музике, а коаутор је програма Baby Artyshконцерти за бебе и децу до 3 године. Концепт концерата Baby Artysh креиран је на основу прикупљених и обрађених резултата истраживања из области неурологије и неуромузикологије. У конципирању и реализацији програма помажу јој специјални музички уметници Неда Алексић и Наташа Кузманоски, а тим извођача за сезону 2016/2017 чини још тринаест солиста на различитим инструментима. У томе им помаже тим истраживача и сарадници у области планирања и креирања стратегије одрживости. Т.Р.

МАГАЗИН 25.6.2017.

Међународна сарадња у сфери културе

МАГАЗИН

25.6.2017.

БИБЛИОТЕКАР

- Боравак краљевачких библиотекара у Зеленој гори прилика за промоцију издавачке делатности и представљање најзначајнијег у српској култури у делу који се односи на издавање песничких књига. - Одлазак краљевачких библиотекара у Пољску нова прилика за стицање искустава која би се по повратку могла применити у пракси ије тајна да Краљево, као и други градови у Србији, настоје да успоставе што присније контакте са великим бројем градова из земље и иностранства, посебно онима из земаља чланица Европске уније. Иако се у таквим околностима најважнијом сматра сарадња у области привреде она је најчешће на последњем месту списка који почиње спортском и сарадњом у области културе. А баш таква је успостављена са бројним градовима међу којима значајно место заузима пољски Зелена гора.

Интензивнија сарадња библиотекара отпочела је 2010. године кад је успостављена промоција пољске културе у Краљеву, а краљевачке у Зеленој гори. Четири године касније представнци краљевачке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ потписали су протокол о сарадњи са библиотеком из Зелене горе што је била прилика да се на адекватан начин представи рад ових установа у свакој од локалних средина. Сарадња се сматра посебно значајном након сазнања да зеленогорска,

као модерна европска библиотека, представља највећу установу овог типа на простору Лудошког војводства. Једна од ранијих посета Пољској била је прилика да се на научном скупу намењеном пољским библиотекарима представи девет програма краљевачке библиотеке из делатности рада са децом. Међународна конференција библиотекара годину дана раније била је прилика да у овој средини буде представљен рад краљевачке библиотеке као значајног чиниоца на културној мапи града, а прошла да се

РИ У ПОЉСКОЈ приближи рад са инвалидним лицима. Податак да Пољска ове године представља центар збивања светског библиотекарства, јер је домаћин највећег скупа библиотекара, Краљевчанима се сматра значајним због могућности да се упознају са најновијим достигнућима у овој области. Значајно место у издавачкој делатности Народне библотеке „Стефан Првовенчани“ заузимају књиге пољских аутора што је повод за жељу да она буде предстаљена и у Зеленој гори. Зато се најављени одлазак у Пољску сматра новом приликом за промоцију овог сегмента делатности библиотеке и представљање најзначајнијег у српској култури у делу који се односи на издавање песничких књига. „Повеља“ већ деценију слови за најзначајнијег издавача песничких књига домаћих аутора, а током последњих неколико година ова делат-

ност је проширена и на објављивање књига страних аутора о чему сведочи податак да се међу седамнаест објављених налазе и четири пољских аутора. Добар повод за то је усаглашено мишљење водећих светских историчара књижевности друге половине двадесетог века по којима се пољска поезија настала у овом периоду сматра једном до најзначајнијих у Европи и свету. Руковођени том чињеницом и сазнањем да је пољска поезија и раније, поготово седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, врло интензивно превођена на српски језик у „Повељи“ су за прво издање едиције назване симболично „После Вавилона“ изабрали књигу нобеловца Чеслава Милоша, једног од најзначајнијих песника и друштвено ангажованих мислилаца друге половине двадесетог

века. Међу три друга пољска аутора су један од водећих живих песника, не само Пољске већ и Европе, Јулијан Корнхаузер, потом млада песникиња Ана Августињак и коначно авангардни Анджеја Бурсе. Познавање стања у овој области добра је прилика за став како краљевачка библиотека, кад је у питању издавачка делатност, има шта да покаже у Зеленој гори. Податак да је Пољска снажно оријентисана на промоцију своје културе у иностранству доказ је да је у овој земљи успостављено веома озбиљно и уређено друштво које посебан акценат ставља на сегмент културног живота у коме значајно место заузима књига. Сличне амбиције има и Србија, а одлазак краљевачких библиотекара у Пољску нова је прилика за стицање искустава која би се по повратку могла применити у пракси. Т. Р.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Аутомобили 3

Трансформерси: Последњи витез

МАГАЗИН

25.6.2017.

„Последњи витез“ је наставак култне франшизе која, кроз далеку прошлост, води до савременог доба да би објаснила постојање Трансформерса још од давнина. Уз невиђене ефекте и фантастичну причу познати ликови су окупљени и у последњем наставку, појачани неким од највећих глумачких имена која ће потврдити наставак за памћење. Приповедач Ентони Хопкинс уводи у причу историјским призорима, уз сцене витеза на коњима и запаљеним стрелама, преко нацистичке Немачке до савременог доба. Град је девастиран, Оптимус Прајм плута беживотно у свемиру, а власти траже Кејд Јегера. Да

Изненађен новом генерацијом супер брзих тркачких аутомобила, брзих као муња, легендарни Муња Меквин изненада ће бити избачен из спорта који воли. Да би се вратио у игру, биће му потребна помоћ амбициозне младе механичарке Круз Рамирез, која има сопствене планове за победу, плус инспирација покојног фантастичног Хадсон Хорнета и још пар неочекиваних обрта. Доказујући да број 95 још увек није готов, провериће срце шампиона на највећој позорници Пистон купа! Стотроминутну анимирану авантуристичку комедију у два и три Д формату по сопственом сценарију је режирао Брајан Фи, а гласове анимираним јунацима позајмили су Драган Мићановић, Борка Томовић, Драган Вујић, Бода Нинковић, Борис Миливојевић, Дејан Дедић, Наташа Марковић, Срђан Тимаров, Младен Андрејевић, Марко Марковић, Дана Тодоровић, Аца Стојановић, Нада Блам, Мики Крстовић, Јелена Ступљанин, Феђа Стојановић, Ненад Ћирић... Филм је на репертоару биоскопа до 28. јуна, а пројекције почињу у 17,30 сати.

ситуација буде много гора, незаустављива сила зла иде према Земљи... Редитељску палицу петог по реду наставка познатог серијала о Трансформерима под називом „Последњи витез“, насталог према једној од најпопуларнијих дечјих играчака, преузео је Мајкл Беј а филм режирао према сценарију Атра Маркума и Мета Холовеја. Водеће улоге у двоипосатном акцио-

ном филму у 2Д и 3Д формату, са елементима фантастике, поверену су провереним тумачима кави су Марк Волберг, Џош Духамел, Ентони Хопкинс, Лора Хњдк и Изабела Монер. Филм се приказује до 28. јуна а пројекције почињу у 19,30 и 22 сата.

Кренуо „Чикер МТБ маратон 2017“

МАГАЗИН

25.6.2017.

СТАЗАМА ЗДРА

- Циљ спортско-туристичког „Чикер МТБ маратона 2017“ је да, поред пропагирања бициклизма као спорта и здравог начина живота, промовише туристичке и културне потенцијале две земље. - Маратон пролази кроз брдско-планинске пределе Србије и Црне Горе обилазећи туристичке центре, културне и друге знаменитости на тим територијама

Фото. М. Радовановић

АВОГ ЖИВОТА

аунтин бајк клуб „Чикер“ је претходних пет године, у сарадњи са више туристичких организација, организовао бициклистички маратон на релацији од Краљева до Пивског језера у Црној Гори. Прве године маратон је био део ИПА пројекта „Бициклом кроз Србију и Црну Гору“ који је финансирала Европска унија као најбољи пројекат прекограничне сарадње у 2012. Циљ организације спортско-туристичког маратона је да, поред пропагирања бициклизма као спорта и здравог начина живота, промовише туристичке и културне потенцијале две земље. Маратон пролази кроз брдско-планинске пределе Србије и Црне Горе обилазећи туристичке центре, културне и друге знаменитости на тим територијама. Траса маратона је претходних година пролазила планинским путевима планина Гоч, Радочело, Чемерно, Јавор, Голија, Мучањ, Златар, Јадовник, Камена Гора, Јабука, Љубишња, Пивске планине и Дурмитор, пролазећи кроз Ивањицу, Нову Варош, Сјеницу, Пријепоље, Пљевља, Жабљак и Плужине. Она се сваке године мења, а у „Чикеру“ потврђују жељу да се наредних, поред обухваћених територија, прошири на подручје општина Чачак, Ариље, Пожега, Ужице, Прибој, Рашка, Нови Пазар, Тутин, Рожаје, Беране, Бијело Поље, Мојковац, Колашин и Шавник. Број учесника овог необичног маратона се из године у годину повећавао, па је од шездесетак у првој следеће повећан за половину. Број учесника трећег маратона 2014. године премашио је стотину да би већ следеће у јединственом подухвату учествовало 120 бициклиста од којих је 68 извезло целу стазу. Прошле године је на пут кренуло 130 најодважнијих да би до крајње дестинације стигло њих 78. Током прве четири године на маратону су учествовали бициклисти из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Швај-

МАГАЗИН

25.6.2017.

царске и Немачке, а пете из Словеније, Италије, Француске, и Сједињених Америчких Држава. Шести пут заредом, МТБ клуб „Чикер“, у сарадњи са 12 туристичких организација из Србије и Црне Горе, организује десетодневни међународни „Чикер МТБ маратон“ који, као ни ранијих година нема такмичарски карактер. Маратон пролази кроз брдскопланинске пределе две земље, обилазећи различите туристичке центре, културне и друге знаменитости на тим територијама. Организатори потврђују да је на маратону организован транспорт пртљага, ужина, возило са механичарима, резервним деловима и опремом. Прате га посебна теренска возила, а смештај је по приступачним ценама организован у камповима или дво и четворокреветним собама. На овогодишњој траси бициклисти ће проћи преко планина у Србији и Црној Гори од којих су најпознатије Златибор, Златар, Јабука, Љубишња и Дурмитор, а пролазе рутом кроз Гучу, Пожегу, Ужице, Нову Варош, Пријепоље, Пљевља, Жабљак, Плужине, Никшић, Рисан и Котор.

Планински бициклизам Местом рођења планинског бициклизма сматра се Калифорнија где се, на планини Тамалпаис у округу Марин, почетком седамдесетих година прошлог века група љубитеља бициклизма окупила око идеје да модификује постојеће бицикле како би их прилагодили вожњи ван асфалтних путева. Интервенције којима су модификовали фабрички произведене бицикле биле су бројне, од ојачавања рамова, замене концепта кочења, додавања амортизујућих елемената, до промене геометрије, додавања ланчаника и замене друмских пнеуматика онима који су више одговарали вандрумској вожњи. Иако је прва „дисциплина“ био спуст са врха до подножје планине

временом се дошло до закључка како треба заокружити процес и да је успон уз планину, да би прича постала комплетна, потребно савладати бициклом. Модификације су се зато односиле на ојачање рама и систем кочења, а потом кренуле у смеру додавања мањих ланчаника на погон, већих на касету задњег точка, мењачких склопова који све то могу да подрже и учине функционалним. Серијска производња оваквих бицикала почела је 1982. године, а као олимпијски спорт планински бициклизам се први пут јавља 1996. године у Атланти да би од 2000. године у Сиднеју постао пуноправни члан породице. Планински бициклизам је данас признат и врло распрострањен у такмичарском и у рекреативном смислу, а да привлачи све већи број присталица што потврђује жељу савременог човека да се у што већој мери врати природи.

Чикер МТБЦ „Чикер“ је формиран у октобру 1996. године као удружење грађана, а број активних чланова је од првобитхих 16 чланова врло брзо утростручен. Од тренутка кад је постао такмичарски клуб је остварио значајне резултате, па је имао државног првака у јуниорској конкуренцији, првакињу и вицепрвакињу у женској, спортисткињу града, осмопласираног такмичара на првенству Балкана. У свету планинског бициклизма, „Чикер“ је познат по организовању вишедневних планинских тура током којих су чланови на бициклима обишли све доминантне планине, Копаоник, Голију, Бјеласицу, Комове, Дурмитор, Сињајевину, Ловћен, Стару планину, Власину, Бесну Кобилу, Ртањ, Бељаницу, Тару, Златибор и друге и освојили многе њихове врхове, Панчићев на 2.017 метара надморске висине, Јанков камен на 1.833, Зекову главу 2.117, Миџор 2170 и друге. Т. Радовановић

МАГАЗИН

25.6.2017.

У Мељаници екстремни спортови...

МАГАЗИН 25.6.2017.

... у Магличу Спасавање на води

МАГАЗИН 25.6.2017.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 25. ЈУНА И 1. ЈУЛА

МАГАЗИН

25.6.2017.

25. јун

841. — Франачки принчеви Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су нанели пораз цару и свом брату Лотару у бици код Фонтноа. 1530. — Аугзбуршка конфесија је предата цару Карлу V. 1788. — Вирџинија је постала 10. савезна држава која је усвојила устав САД. 1867. — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу. 1872. — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред. 1876. — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под командом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника. 1920. — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић. 1925. — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека. 1938. — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске. 1942. — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен, важну поморску луку. 1944. — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање једини-

ца Армије САД које су се бориле у бици за Шербур. 1950. — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат. 1959. — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору. 1963. — Премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. 1966. — Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе. 1975. — Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери опозиције, синдиката и интелектуалци. 1988. — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ. 1991. — Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ. То је појачало напетост у СФРЈ, која је касније прерасла у рат у Хрватској и Босни и Херцеговини. 1993. — Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде. 1995. — Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара. 1996. — У експлозији камиона-бомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезболах. 1999. — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића,

оптужених за ратне злочине. 2001. — У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица. 2003. — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама Хусеина.

26. јун 363. — Римски цар Јулијан је убијен током повлачења из Сасанидске Персије, а аа римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду). 1409. — Католичка црква је упала у двоструку шизму како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра

V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону. 1541. — У борби за власт шпанских конквистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро. 1690. — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске. 1831. — Леополд I од Белгије постао први краљ Белгије 1843. — Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером. 1848. — У Румунији, гувернер револуције у Букурешту ослободио Роме ропства. 1848. — У Румунији прихваћена застава која изгледа као данашња, вертикална тробојка са плавом, жутом и црвеном бојом. 1858. — Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен Други опијумски рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску

трговину и да легализује увоз опијума. 1867. — Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава. 1877. — У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (187678) Црногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио заповедник Скадра Сулејман паша. 1881. — Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском „Тајну конвенцију“ којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије. 1906. — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка. 1917. — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића. 1941. — Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године. 1945. — У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра. 1960. — Лаврентиј Берија, шеф МВД-а, је ухапшен по налогу Никите Хрушчова и других чланова Политбироа. 1960. — Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је независна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија. 1970. — Александер Дупчек, лидер

чехословачког реформистичког покрета („прашко пролеће“) искључен је из Комунистичке партије Чехословачке. 1977. — Амерички певач Елвис Пресли одржао свој последњи концерт у Индијанаполису. Умро је два месеца касније. 1991. — ЈНА је кренула у акцију у Десетодневном рату да спречи одвајање Словеније од СФРЈ. 1992. — Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од 48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром. 2000. — Научници из 18 земаља декодирали су 85 одсто људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства. 2001. — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991-95). 2004. — После 14 година прекида, у хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.

27. јун 1693. — Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури. 1743. — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици. 1801. — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро. 1844. — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис. 1905. — Побуњени руски морнари

25.6.2017.

МАГАЗИН

преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио чувени филм „Оклопњача Потемкин“. 1908. — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора. 1932. — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија. 1943. — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу. 1946. — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947. 1950. — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела. 1954. — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету. 1976. — Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула. 1986. — Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви. 1987. — У Београду се родио Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији. 1990. — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом

оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо. 1991. — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА. 1993. — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду. 1999. — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста. 2000. — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића. 2001. — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини. 2004. — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.

28. јун 1098. — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије. 1389. — Османска војска предвођена султан Муратом I поражена је од српске војске предвођене кнезом Лазаром у боју на Косову. 1519. — Карло V изабран за цара Светог римског царства. 1629. — Миром у Алеу окончана

побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције. 1635. — Гваделуп постао француска колонија. 1651. — Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара. 1881. — Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала зависна од Аустроугарске, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина. 1902. — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала. 1914. — Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију. 1919. — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први свет-

ски рат. 1921. — Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић. 1937. — Откривен споменик ослободициома Ниша. 1942. — Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата. 1948. — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија. 1950. — У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 km, „Ауто-пут братства и јединства“, у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије. 1956. — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти. 1960. — Основан Универзитет у Новом Саду. 1976. — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла

независност од Велике Британије. 1981. — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти. 1989. — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара. 1992. — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса. 1997. — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре. 2001. — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999. 2003. — Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало. 2015. — Кошаркашице Србије савладе су репрезентацију Француске са 76-68. у финалу Европског првенства 2015. 2016. — У терористичком нападу на аеродром Ататурк у Истанбулу убијено је 43 а рањено 239 особа.

29. јун 1444. — Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола. 1534. — Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва Принца Едварда. 1613. — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада „Хенри VIII“. 1807. — Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса. 1855. — У Лондону изашао први број листа „Дејли телеграф“. 1864. — Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве. 1869. — Намесници малолетног кнеза Милана Обреновића су на Великој уставотворној скупштини усвојили Намеснички устав. 1880. — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат. 1882. — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди. 1921. — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије. 1939. — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу. 1949. — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином. 1974. — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на ме-

25.6.2017.

МАГАЗИН

сту председника Аргентине. 1976. — Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1980. — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним изборима. 1992. — Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева. 1995. — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа. 1998. — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага. 1999. — Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд. 2001. — У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара. У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ. Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу. 2003. — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа. 2004. — Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 1991-92. године.

30. јун 1520. — Током шпанског освајања Мексика у Теночтитлану је убијен последњи цар Астечког царства Монтезума II. 1559. — Поводом потписивања мира у Като-Камбрезију организоване су витешке игре у којима је несрећно настрадао француски краљ Анри II. 1859. — Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду. 1876. — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској. 1908. — У источни Сибир је пао Тунгуски метеорит од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у средњој Европи. 1913. — Наредбом бугарског краља Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године. 1930. — Уједињено Краљевство признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Рему 1920. проглашен за британско мандатно подручје. 1934. — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера. 1936. — Етиопски цар Хаиле Селасије I упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване. 1941. — На Белом Брегу у околини Зајечара одржано саветовање ОК КПЈ за Тимочку Крајину на ком је донета одлука о формирању Бољевачког, Тимочко-Заглавског и Крајинског партизанског НОП одреда. 1943. — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен

121 јапански авион. 1944. — Одржано је друго засједање ЗАВНОБиХ-a у Санском Мосту. 1948. — Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ ко-

ји су се определи за ставове Информбироа. 1950. — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје. 1960. — Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба. 1962. — Последњи припадници

француске Легије странаца су напустили Алжир. 1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама. 1971. — Три совјетска астронаута погинула приликом приземљења совјетског васионског брода Сојуз 2, који је у орбити око Земље провео рекорд-

став према босанским Србима. 1996. — Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић. 2001. — Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм „Наташа“. То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ. 2003. — Босански Србин Жељко Меакић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у логору Омарска код Приједора, предао се властима РС, а потом изручен том суду. 2004. — Представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун сменио председника парламента Републике Српске Драгана Калинића и забранио му сваки јавни и политички рад. Са дужности у РС смењено још 60 особа, због несарадње с Хашким трибуналом.

1. јул

них 570 часова и 22 минута. 1974. — Руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшог театра и остао да живи на Западу. 1989. — Судански генерал Омар Хасан ал Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија. 1995. — Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив

69. — Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара. 1097. — Крсташи предвођени Боемундом Тарентским су у бици код Дорилеја поразили селџучку војску предвођену Килиџ Арсланом. 1569. — Закључена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска у Државна заједница Пољске и Литваније. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији. 1835. — У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848. 1866. — Штампане Прве српске поштанске марке 1867. — Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Брансвик прогласиле су федералну унију Канада, која је Актом о Британској Северној Америци бри-

танског парламента добила статус доминиона. 1887. — Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена. 1921. — На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини. 1962. — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе. 1966. — Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову. 1991. — Стипе Месић, после месец и по дана закашњења, изабран за председника Председништва СФРЈ. 1994. — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва. 2002. — У Хагу је формално означен почетак рада Међународног кривичног суда, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ. 2003. — САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу. 2013. — Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs