MagazIN 286 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 286 *18. јун 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

18.6.2017.

У овом броју: Неодговорност преко леђа грађана Приходи већи од расхода Краљево у фокусу Пад за једно место Раме уз раме са светском елитом Запошљавање жена на селу Са људима великог срца

10 16 22 28 34 42 46

Значајан корак напред До понедељка бесплатно Увек међу најбољима „Сунце“ поново сија Уз помоћ пријатеља Путуј Европо, немој више чекати на нас На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

54 60 64 72 78 82 92 94

МАГАЗИН 18.6.2017.

Двадесет шеста седница Градског већа

МАГАЗИН

18.6.2017.

Н Е О Д ГО В О Р Н О С Т П Р

- Више од 300 хиљада динара обавеза Културног центра „Рибница“ по пресуди Основног суда у Краљеву коју је потврдио Апелациони суд у Крагујевцу. – Утростручен основни дуг од 109 хиљада динара. – Тениском клубу Краљево средства за организацију Савезног турнира прве категорије за дечаке и девојчице до 18 година, Мото клубу „Кингс“ за организовање хуманитарног мото скупа за особе са аутизмом а Рукометном клубу Слога КВ за међународни турнир поводом Краљевдана

Р Е К О Л Е Ђ А Г РА Ђ А Н А

МАГАЗИН 18.6.2017.

вадесет шеста седница Градског већа означена као редовна посвећена је разматрању Нацрта одлуке о завршном рачуну буџета града за претходну годину и неколико предлога решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве. Први се односи на захтев Културног центра Рибница који је од Градског затражио нешто више од 300 хиљада динара за накнаду штете по пресуди Основног суда у Краљеву коју је потврдио Апелациони суд у Крагујевцу. Спор је покренула бивша директорка Културног центра „Рибница“ Александра Кљајевић, а износ основног дуга од око 109 хиљада динара је скоро утростручен. У укупном износу који због нечије самовоље пада на терет грађана Краљева скоро по трећина износе припадајућа законска камата и трошкови парничног поступка. Одлуком о буџету за ову годину нису планирнана средства за ову сврху јер, како тврде у Културном центру, није било могуће предвидети исход, а установа није у могућности да их исплати из сопстевних прихода будући да се део текућих трошкова и део зараде исплаћују из сопствених средстава, процењено је како би било најбоље да то што су радили наопако плати неко други, овом приликом сви грађани Краљева. Одељење за друштвене делатности је зато поднело захтев Одељењу за привреду и финансије за ангажовање средстава текуће буџетске резерве ради накнаде штете по правноснажној и извршној пресуди Основног суда из септембра прошле године. Правни основ за доношење решења пронађен је у одредбама члана Одлуке о буџету града Краљева за 2017. годину којим је прописано да се средства текуће буџетске резерве користе за непланиране сврхе, или за сврхе за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне. Комисији за избор годишњих и посебних програма у области спорта обратио се Тениски клуб „Краљево“ и у захтеву за доделу средстава из текуће буџетске резерве навео како је у периоду од 2015. године наступима у окви-

ру прве и друге савезне лиге успешно промовисао град. Тениски клуб се налази на првом месту у региону Западне Србије и Шумадије, па тражи учешће града у организацији Савезног турнира прве категорије за дечаке и девојчице до 18 година који ће се одржати 10.06.2017. године. Клуб је приложио трошковник овог такмичења, а трошкови се односе на куповину лоптица, судијске таксе са дневницама и путним трошковима, пехаре, мајце са амблемом клуба за све учеснике, дипломе за четири првопласирана такмичара у обе конкуренције и протоколарни коктел за све учеснике. Иако укупни трошкови достижу 180 хиљада динара, а средства од котизације нису довољна да покрију све издатке упућен је захтев за додатних сто хиљада, али је Комисија за избор годишњих и посебних програма у области спорта, образована од стране градоначелника града Краљева, предложила Градском већу да овај износ буде преполовљен Позивајући се на договор постигнут у фебруару ове године Мото клуб „Кингс“ је затражио средства за организовање хуманитарног мото скупа за особе са аутизмом који се оджава између 21. и 23. јула на коме се очекује око три стотине мотоциклиста и два пута више других посетилаца. Основ за захтев пронађен је у ставу да се клуб од 2009. године бави организовањем хуманитарних скупова на којима је за помоћ оболелима од тешких болести прикупљено милион и 450 хиљада динара. Трошкови организације ове манифестације, који укључују ангажовање рок бендова, озвучење, трошкове штампања флајера, бину и остале пратеће садржаје, износе 605 хиљада динара, а иста комисија сматра да из текуће буџетске резерве треба издвојити 120 хиљада. Руку према буџетској резерви пружио је и Рукометни клуб Слога КВ који ће поводом Краљевдана и клупске славе од 6. до 8. октобра бити домаћин међународног турнира за младе одбојкаше. Импресије које су прошлогодишњи учесници из Бугарске, Црне Горе,

Босне и Херцеговине понели из Краљева, као и тренутно интересовање за овогодишњи Трофеј Краљева клубова из Мађарске, Румуније и Републике Српске организатори сматрају гаранцијом квалитета. Рукометаши желе да наставе сарадњу са клубовима из братских градова, а након што су прошле године угостили 56 дечака из Марибора ове године планирају да упуте позив младим рукометашима из Пољске и Француске, па се почетком октобра у Краљеву очекује око 600 учесника из девет земаља. Укупна вредност пројекта премашује три милиона динара од којих скоро два пада на терет учесника, а како се од донатора очекује око 200 хиљада динара град би требало да подмири милион и сто хиљада. Комисија за избор годишњих и посебних програма у области спорта, образована од стране градоначелника града Краљева Решењем о образовању и именовању Комисија за избор годишњих и посебних програма у области спорта упутила је предлог Градском већу да одобри средства у висини од 400 хиљада динара. Предлог је образложен основаношћу захтева везано за Одлуку о обезбеђивању средстава за остваривање потреба и интереса у области спорта на територији града што је повод за предлог Градском већу да усвоји одговарајуће решење. Краљевачка филијала за Рашки округ Републичког фонда за здравствено осигурање поднела је захтев за давање сагласности за извођење неопходних радњи на реализацији и унапређењу телекомуникационих услуга од стране „Телеком Србија“ а.д. у истуреном шалтеру РФЗО Ушћу, у пословном простору који је јавна својина града. Како је град закључио уговор о закупу пословних просторија у јануару 1996. године он је и даље на снази што је основ за сагласност, а извођење неопходних радњи уз обавезу „Телекома“ да радове изведе у свему према техничкој документацији и на основу одобрења надлежног органа. Т. Радовановић Фото: М: Радовановић

МАГАЗИН 18.6.2017.

Усвојена одлука о завршном рачуну буџета за прошлу годину

МАГАЗИН

18.6.2017.

ПРИХОДИ ВЕЋИ ОД РАСХОДА

- Током 2016. године остварени текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине од 2.897 милиона динара, а расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине од око 2.868 милиона. - Буџетски суфицит незнатно премашује 29 милиона, а фискални резултат од око 32 као корекција суфицита за нето разлику између примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине и издатака по основу њих. - Последњег дана прошле године на подрачуну извршења буџета града Краљева било је 146 милиона динара. – Нераспоређена средства из ранијих година премашују 113 милиона динара. – Укупна буџетска средства преко три милијарде динара

предлогу Одлуке о завршном рачуну буџета града Краљева за 2016. годину, која се због законске обавезе да буде потврђена до половине јуна нашла члановима Градског већа, садржани су резултати извршења реализовани у периоду од почетка јануара до краја децембра. Предлог одлуке потврђује да су у овом пердиоду остварени текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине од 2.897 милиона динара, а расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине око 2.868 милиона. Разлика између укупних прихода и примања с једне стране и издатака за нефинансијску имовину потврђује да је остварен буџетски суфицит који незнатно премашује 29 милиона, односно фискални резултат од око 32 као корекција суфицита за нето разлику између примања по основу отплате кредита и продаје финансијске

МАГАЗИН

18.6.2017.

имовине и издатака по основу датих кредита и набавке финансијске имовине. Последњег дана прошле године на подрачуну извршења буџета града Краљева било је 146 милиона динара који су пренесени у ову буџетску годину и наменски распоређени за коришћење буџетским корисницима дефинисаним у предлогу одлуке. Укупна капитална примања буџета града Краљева у прошлој години незнатно су премашила 72 милиона, а издаци 356 што потврђује да је остварен мањак примања од скоро 284 милиона динара. Одлука о буџету потврђује да је са становишта новчаних токова остварен вишак новчаног прилива нешто виши од 34 милиона динара, као разлика између текућих прихода и примања од продаје нефинансијске и финансијске имовине и текућих расхода и издатака за набавку

нефинансијске и финансијске имовине и отплате главнице кредиторима.

Приходи и примања Средства за финансирање послова из надлежности јединице локалне самоуправе обезбеђују се из изворних прихода чију стопу утврђује јединица локалне самоуправе, уступљених прихода, ненаменских трансфера за уједначавање и наменских трансфера за финансирање одређених функција и издатака. У прошлој години је од продаје нефинансијске имовине остварен текући приход од две милијарде и 897 милиона што чини нешто више од 93 одсто планираних средстава. Према Одлуци о буџету по основу продаје финансијске имовине остварена су примања од 3.197.955,81 динар. Имајући у виду износ нераспоређених средстава из ранијих година, која премашују 113 милиона, и износ остварених текућих прихода и примања од 2.958.137.589,27 динара укупна расположива средства у буџетској 2016. години износила су 3.071.738.928,61 динар.

У структури текућих прихода и примања порески приходи износе милијарду и 862 милиона, или 64,28%, донације и трансфери нешто више од 846 милиона, што незнатно премашује 29 одсто, други приходи од 175 хиљада динара, који у укупном износу учествују са 6,04%, меморандумске ставке за рефундацију расхода у износу од 2.241 милиона, или 0,08%, и примања од продаје основних средстава и природне имовине од 11 милиона динара што чини 0,38%. Укупни текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине и примања од задуживања и продаје финансијске имовине номинално су већи у односу на 2015. годину за 195 милиона динара или 7,05 одсто.

за скоро 147 милиона или 8,55%. Порезом на доходак, добит и капиталне добитке буџет је допуњен са 1,406 милијарди динара, а од пореза на зараде остварено 1,141 милијарде што за 3,29 одсто премашује износ планиран буџетом. Подаци о приходима буџета у прошлој години потврђују да порез на зараде у структури укупних прихода и примања учествује са 39,40%. Од обављања самосталне делатности приходовано је скоро 105 милиона динара, или са 97,26% планираних средстава, пореза на приходе од имовине 3,504 милиона, што за петнаестак одсто премашује планирана средства, и пореза на друге приходе од 157 милиона што је тридесетак процената више од планираног.

Порези

Порез на имовину

У складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе граду припадају приходи од пореза по основу изворних прихода и пореза од уступљених прихода, па су порески приходи од 1,862 милијарде у односу на претходну годину номинално већи

Укупно остварени приходи по основу пореза на имовину износе 315 милиона што је мање од планираног, од пореза на имовину физичких лица у износу од 132 а правних лица 104, пореза на наслеђе и поклон 14,227, преноса апсолутних права на

непокретностима 45,358 и пренос апсолутних права на половним моторним возилима у износу двадесетак милиона. Ови приходи у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе у целости припадају граду Краљеву.

Порез на добра и услуге Приходи по основу употребе добара, коришћења права и накнада у складу са Законом и одлукама Скупштине града употпунили су градску касу са 84,343 милиона што је приближно планирааној суми, таксе и накнаде за моторна возила 52,488, промену намене обрадивог пољопривредног земљишта 973 хиљаде и боравишне таксе скоро два милиона. Од посебне накнаде за заштиту и унапређење животне средине приходовано је безмало 29 милиона динара.

Други порези Група прихода други порези остварени су у износу од 56 милиона динара што више од пет одсто премашује

планирана средства, а приходи се у целости односе на комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору од чега је инкасирано 54,524 и комуналне таксе за истицање фирме ван пословног простора у износу од 1,732 милиона динара. У односу на претходну буџетску годину приходи по овом основу су номинално већи за 5,757 милиона, или 11,40%.

Донације и трансфери У току године приходи по основу донација и трансфера повећани су за 846 милиона и тако скоро седам одсто премашили планиране. Они укључују редовни ненаменски трансфер утврђен Законом о буџету Републике Србије, друге текуће трансфере, наменске текуће трансфере Министарства културе и информисања, Комесеријата за избеглице, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Канцеларије за управљање јавним улагањима и Министарства омладине и спорта.

МАГАЗИН

18.6.2017.

Други приходи

У истом периоду други приходи премашују 175 милиона динара, што је незнатно више од трећине планираних, а односе се на приходе од имовине, продаје добара и услуга, новчане казне и одузете имовинске користи, добровољне трансфере од физичких и правних лица и мешовите и неодређене приходе. Иако су у односу на претходну буџетску годину ови за 13 милиона динара већи. Највећи удео чине са 46 милиона динара приходи од имовине, а то је 14,44% планираних која се односе се на приходе буџета од камата код пословних банака на средства по виђењу Консолидованог рачуна трезора. Износ од приближно осам милиона је за скоро седам мањи у односу на претходну годину, а разлог лежи у смањењу референтне каматне стопе са 8,5 на 4,5%. Закуп непроизводне имовине донео је 38 милиона, што је 12,27% планираних средства од накнаде за

коришћење простора и грађевинског земљишта, коришћење шума и пољопривредног земљишта. Комунална такса за заузимање јавне површине донела је 11,7, а накнада за коришћење грађевинског земљишта 9,757 милиона што је свега 3,47% од планираних средстава. У складу са одредбама Одлуке о буџету за 2016. годину, а након расписивања јавног позива и одабира банака, градоначелник је закључио уговоре о депоновању средстава по виђењу Консолидованог рачуна трезора града Краљева са годишњом каматом у висини референтне каматне стопе Народне банке Србије, а приходи остварени од камата по основу пласираних средстава по виђењу су у целости приходи буџета града.

Приходи од продаје добара и услуга Приходи од продаје добара и услуга донели су 72,637 милиона, што чини три четвртине планираних, а односе се на приход од продаје добара и услуга или закуп од стране тржишних организација, таксе и накнаде и споредну продају добара и услуга које врше државне не тржишне јединице. У поступку озакоњења објеката на територији града остварен је приход од 16,47 што за двадесет одсто премашује планирана средства, а у односу на 2015. године више је за 10,321 милиона. Добровољни трансфери од физичких и правних лица остварени су сагласно закљученим уговорима са градом, а достижу осам милиона динара, и капитални добровољни трансфер физичких и правних лица у износу од 1,592 милиона по основу учешћа групе грађана месних заједница у суфинансирању пројеката на њиховим територијама. Мешовити и неодређени приходи су донели више од 14 милиона, а односе се на остале приходе у корист нивоа градова у износу од скоро десет и део добити јавних предузећа у корист нивоа градова од око пет милиона које је уплатило Јавно комунално преду-

зеће „Путеви“.

Меморандумске ставке Приходи од меморандумских ставки односе се на рефундацију расхода из текуће године за боловање, за шта је приходовано нешто преко два милиона, односно рефундације расхода из претходне године у износу од педесетак хиљада динара.

Примања од продаје нефинансијске имовине Укупни приходи по основу продаје нефинансијске имовине незнатно су премашили 11 милиона динара и резултат су примања од отплате станова у корист нивоа градова што је донело нешто преко милион динара, продаје осталих основних средстава за 12.102,75 и земљишта за приближно десет милиона. Приходи од продаје земљишта остварени су у складу са уговорима о отуђењу, непосредним давањем у поступку озакоњења објеката, при чему треба истаћи отуђење земљишта НИС-у а.д. Нови Сад за проширење бензијске станице у износу што је донело 6.121 милион.

Примања од задуживања и продаје финансијске имовине Укупна примања од задуживања и продаје финансијске имовине премашују 61 милион, а односе се на примања од задуживања од пословних банака у земљи од 58 милиона, средства сукцесивно повлачених у складу са Уговором за финансирање објеката на Гочу и затвореног базена. Листу прихода града у претходној години представља повраћај кредита датих регистрованим пољопривредним газдинствима у периоду 2005-2011. године што износи нешто више од три милиона динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Објављени резултати конкурса Министарства културе и информисања

МАГАЗИН

18.6.2017.

КРАЉЕВО

У ФОКУСУ

- Реализацији заједничког пројекта четири установе културе „Трг у фокусу“ на конкурсу Министарства културе и информисања „Градови у фокусу“ додељено седам милиона и шест стотина хиљада динара. - Од 58 пријављених пројеката, што је далеко више од прошлогодишњих 28, а пројекти Крагујевца, Кикинде и Зрењанина нису ни разматрани, 31 није испуњавало формално-правне услове. - У центар интересовања краљевачког пројекта стављен је први културни круг града у коме је смештен највећи број установа културе и у коме се реализују бројни културни програми. – После 33 године нова седишта у Крaљевачком позоришту, музичка опрема Културном центру „Рибница“, електрични клавир Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ и средства за реконструкцију крова на простору Дечјег одељења Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“

а конкурсу Министарства културе и информисања „Градови у фокусу 2017“ износом од 140.200.000 динара подржано је десет пројеката из исто толико градова и општина. Одлуком конкурсне комисије са 32 милиона и 600 хиљада динара подржан је пројекат општине Бачка Паланка под називом „Да куцнем у дрво“, док је власотиначком „Дијалек(А)т“ додељено 26, а „Светлости царског града“ Сремске Митровице 24 милиона. Реализацији пројекта општине Шид „Сачувајмо културу Шида“ намењно је 19 милиона динара, „Врањском калдрмом“ општине Врање – 9,9, а краљевачког „Трг у фокусу“ седам милиона и шест стотина хиљада динара. Средства Министарства културе и информисања овом приликом су добили и пројекти „Култура као покретач

МАГАЗИН

18.6.2017.

локалног економског развоја у Белој Паланци“, и „Мионица – варош у духу метрополе“ који су подржани са по 6,7 милиона, док је трстеничком „Морава у срцу Трстеника“ припало 4,2, а „Златна долина Хомоља“ из Кучева три и по милиона динара. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је приликом представљања резултата потврдио да су средства овом приликом добили и градови са југа Србије из различитих разлога, историјских, економских, друштвених, и чињенице да је тај део релативно сиромашнији у односу на друге. Ове године је на конкурсу пријављено 58 пројеката, што је далеко више од прошлогодишњих 28, а пројекти Крагујевца, Кикинде и Зрењанина нису ни разматрани, јер су ове локалне самоуправе прошле године већ подржа-

не на истом конкурсу а још нису завршили пројекте за које су добили средства. Како од преосталих 55 пријава 31 није испуњавала правно-формалне услове конкурса па нису ни разматране па је у шири избор ушло 13 пројеката да би се, након што су чланови комисије обишли јединице локалне самуправе, утврдили стање на терену и обавили консултације са пројектним тимовима, у ужем избору нашло дванаест. Критеријуми којима се руководила конкурсна комисија укључивали су усклађеност пројекта са општим интересом у култури и циљевима и приоритетима конкурса, квалитет и садржајну иновативност пројекта, капацитете потребне за реализацију и неопходне ресурсе, разрађеност финансијског плана уз усклађеност са планом активности, економичност и укљученост више из-

вора финансирања као и степен утицаја пројекта на квалитет културног живота заједнице. У Министарству културе и информисања потврђују да је приметан мањи одзив локалних самоуправа из источних и југозападних делова земље што је повод за настојање да се у наредном периоду приступи спровођењу низа активности како би се подстакле да масовније учествују на конкурсу „Градови у фокусу“. Уз потврду значаја који конкурс има за културно наслеђе и функционисање система заштите у Србији истакнут је податак да је ове године обављено преко сто консултација с представницима локалних самоуправа, што је три пута више у односу на претходну годину. У односу на тај период уочена је знатно већа присутност свести о културолошким специфично-

стима локалне заједнице, као и јасније препознавање значаја и могућности културе као покретача привредног развоја. Помак се огледа и у већем степену умрежености свих субјеката на различитим нивоима, и спремности за иновативне приступе у планирању и креирању нових садржаја и форми. Ове године је приметно знатно повећање броја наменских тимова за планирање и реализацију пројекта, али и то да су у највећем броју пријава незаобилазни чинилац канцеларије за локални економски развој. Конкурс је показао да постоји потреба мањих јединица локалне самоуправе за заједничким наступом што је повод да Министарство културе и информисања у наредној години више пажње посвети разматрању ове опције. Комисија за оцену пројеката констатовала је још увек низак маркетин-

шки сегмент пројеката због чега му се убудуће мора озбиљније приступити, а забрињавајућом је оцењена чињеница да локалне самуправе врло мало или уопште не сарађују међусобно. Парадоксално звучи закључак да више сарађују са регионом и остатком света него између себе, а брине и што је у многим градовима и општинама примећено одсуство сарадње осталих ресора са културом. Из министарства је упућен позив представницима локалних самоуправа да улажу што више у културу јер ће, где год постоји таква амбиција, још више помагати оно што је квалитетно. Кроз конкурс је уочено да су локалне заједнице препознале да су културне манифестације покретач привредног развоја, па је приликом одлучивања вођено рачуна да пројекти буду усклађени са општим интере-

18.6.2017.

МАГАЗИН

сом, да буду садржајни и иновативни, да имају финансијску одрживост и степен утицаја на квалитет културног живота одређене заједнице. Кад је Министарство културе и информисања крајем јануара расписало конкурс „Градови у фокусу“ за 2017. годину, чиме је пружена прилика свим локалним самоуправама да конкуришу за део од 140 милиона динара, у Краљеву је формиран пројектни тим са задатком да сагледа постојећу ситуацију, идентификује проблеме у овој области и, на основу расположиве техничке документације за реализацију инфраструктурних пројеката, сачини предлог са којим ће аплицирати за средства. Након анализе потреба у сфери културе идентификована су два основна циља, унапређење инфраструктуре и услова за разој културних програма, па су у фокус пројекта стављене савремене вредности, умреженост носилаца културног живота и богата културна понуда града. Основним циљем дефинисана је потреба да се, осавремењавањем инфраструктуре од значаја за унапређење културне понуде града, допринесе дугорочном и одрживом развоју у овој области и позиционирању града као центра културе. У центар интересовања стављен је први културни круг града у коме је смештен највећи број установа културе и у коме се реализују бројни културни програми. Поред тога што је главна градска позорница центар града је препознат као место одакле полазе, и где се сусрећу, сви путеви културе и повезују све установе културе. Због тога је основна идеја била да се обезбеде услови за реализацију што већег броја различитих културних програма на јавним просторима како би се учинили доступним широј јавности. Од седам милиона и шест стотина хиљада динара највећи део, или два милиона и девет стотина хиљада динара, намењен је Краљевачком позоришту које после 33 године откад су постављена има прилику да постојећа седишта замени новим. Повод за ово је сазнање да многа деца која посећују представе памте позориште по пригњечним прстима на седиштима. Захављујући локалној само-

управи која је препознала проблем позориште ће, након потписивања уговора са ресорним министарством, и спровођења тендерске процедуре у процесу јавне набавке, до почетка нове сезоне на јесен добити нових 217 седишта која ће у дужем периоду омогућити безбедно и удобно гледање представа. У позоришту потврђују да ће овим активностима, и постављањем ватроотпорних седишта, заокружити причу о дворани и задовољити све стандарде којима се прописује безбедност посетилаца. Културни центар „Рибница“ од реализације пројекта очекује набавку нове музичке опреме, а за износ који је обезбедило ресорно министарство биће растерећен градски буџет. Значајним се сматра и податак да ће опрема набављена средствима Министарства културе и информисања у износу од милион и двеста хиљада динара бити на располагању и другим установама кад год се за тим буде указала потреба. Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ ће износ од милион и 468 хиљада динара употребити за реконструкцију крова на простору Дечјег одељења у коме се годишње одржи више од три стотине различитих програма, током протекле 270 за децу и 60 за одрасле. После тридесетак година у Музичку школу „Стеван Мокрањац“ стиже клавир који ће омогућити мобилност и организовање концерата на отвореном простору. У школи потврђују да се овако стварају услови да централни градски трг постане својеврсна градска позорница на којој ће се током летњег периода одржавати различити концерти и музичке вечери. Неповољном се оцењује околност да овакав клавир није погодан за коришћење у настави. Није на одмет напоменути да је седам милиона и шест стотина хиљада само половина вредности пројекта којим је Краљево учествовало на конкурсу Министарства културе и информисања. Другу половину треба да обезбеди град средствима из буџета. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.6.2017.

Индекс транспарентности локалне самоуправе у Србији

ПАД ЗА ЈЕДНО МЕСТО

- У 2017. години се бележи благи раст транспарентности рада петнаест локалних самоуправа обухваћених истраживањем. - Код седам од 15 јединица локалне самоуправе установљен је раст индекса, од три до 10 индексних поена, пет их је имало пад од два до 18 поена, а три су остале на истом нивоу. – Са слабијим резултатом од прошле године Краљево на петом месту. – Јавним предузећима и установама припало шест од могућих 17 индексних поена, што је далеко слабије него 11 од могућих 18 у истраживању из 2015. године. - Као изузетно добар пример истакнут је Електронски регистар административних поступака у надлежности града Краљева. - Препорука локалним самоуправама за унапређење и стварање могућности подизање нивоа транспарентности

ранспарентост Србија спровела је током ове године истраживање, оцењивање и рангирање 15 градова и општина у Србији на основу критеријума транспарентности одређених путем 86 индикатора. Коначне оцене, односно индекси, су теоретски могли да буду у распону од 0 до 100, а пракса је показала да се крећу између 11 и 67. Истраживањем су обухваћени Београд, Нови Сад, Панчево, Крагујевац, Краљево, Јагодина, Параћин, Рашка, Нови Пазар, Тутин, Врање, Бујановац и Прешево, а оно је наставак готово истоветног спроведеног 2015. године. С обзиром да је измењен мали број

МАГАЗИН

18.6.2017.

индикатора, индекси из 2015. и 2017. су упоредиви, али не и ранг,односно пласман на листи, јер су пре две године биле обухваћене све јединице локалне самоуправе у земљи. У 2017. се бележи благи раст транспарентности о чему сведочи податак да је код седам од 15 јединица локалне самоуправе установљен раст индекса, од три до 10 индексних поена, пет их је имало пад од два до 18 поена, а три су остале на истом нивоу. Екстремни пад једне од 18 индексних поена последица је чињенице да део активности предузетих у време истраживања ове године није настављен, док је у случају две јединице локалне самоу-

праве у току рад на новом сајту, па се у наредном периоду може очекивати значајан напредак. Истраживање под називом „Индекс транспарентности локалне самоуправе у Србији“, реализовано уз финансијску помоћ Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији, потврђује да Краљево у рангирању на скали од 0 до 100 са индексом 57 заузима пето место. Ма колико податак деловао оптимистички Краљево је локална самоуправа која је, са индексом 58 у истраживању из 2015. године заузела 10 место на листи од 145 градова и општина, погоршала позицију на табели као и Београд, Кра-

гујевац, Параћин и Прешево. Кад је у питању рад Скупштине града 12 индексних поена од могућих 18 нешто је боље него две године раније кад је утврђено постојање девет од максималних 15, али је по питању буџета ситуација нешто неповољнија. Осам идексних поена је тек нешто више од половине максималних 15, па је 11 из 2015. у односу на 16 максималних далеко бољи резултат. Однос јединице локалне самоуправе и грађана је у номиналном износу од шест индексних поена исти, али је овогодишњи резултат неповољнији јер је маскимални у односу на претходно истраживеање већи за 1. Слободан приступ

информацијама у оба истраживања је исти што потврђује три индексна поена од макисмалних пет. Максималан број поена у оба истраживања припао је јавним набавкама, а информатор са максималних пет нешто бољи од претходног када је оцењен истом оценом иако је највећи износ постављен на шест. Јавна предузећа и установе се нису прославили, јер им је додељено шест од могућих 17 поена што је далеко слабије него 11 од могућих 18 у истраживању из 2015. године. Кад су у питању јавне расправе и јавни конкурси број поена је истоветан, али је резултат бољи јер је у претходном истраживању

било могуће освојити један поен више. Збрајањем индикатора стиже се до броја 18 који је истоветан оном из претходног истраживања кад је било могуће добити 26, а ове године 28. У извештају се наводи и да су врло прегледно дати подаци о седницама Скупштине града, док су у извештајима са седница приложени материјали, уз напомену да постоји могућност унапређења неких делова, што би донело додатне позитивне поене . Похваљено је то што је на страници о активностима Градског већа дат списак седница и списак свих донетих аката, што омогућава да се накнадно пронађу, било у „Службеном листу“,

МАГАЗИН

18.6.2017.

било кроз захтев за слободан приступ информацијама. Добро је и што је у оквиру вести о седницама Градског већа постављен линк ка информацији са комплетним списком усвојених аката. Као изузетно добар пример истакнут је „Електронски регистар административних поступака у надлежности града Краљева, као и чињеница да су рокови поступања органа дати и у информатору, у табели начињеној на основу документа „Рокови одређени правилником о рационализацији рада Градске управе града Краљева“. Препорука Транспарентности Србије је да се тих 12 страница јавно истакну и у просторијама услужног центра и у просторијама Градске управе. На званичном веб сајту града нема података о објављеним предлозима аката пре разматрања на седници

скупштине, резултатима гласања на последњој седници скупштине нити гласањима у протеклих 24 месеца, а нису објављивани амандмани поднети на предлоге аката који су разматрани. Осим тога не постоје ни подаци о контакту грађана са одборницима. Без поена су и категорије које се односе на водич за грађане кроз буџет, јавну расправу о буџету – анкетирање грађана или консултативним скуповима, јавни позив на јавну расправу о буџету, извештај о јавној расправи о буџету и објављивање података који се у последњих дванаест месеци односе на разматрање ревизије завршног рачуна буџета. Ништа боље није прошло ни објављивање финансијских планова индиректних корисника буџета, видно истицање рокова за издавање докуме-

ната и упутства у просторијама управе, подаци о пријави корупције, могућност да грађани пријаве неправилности у раду односно кршење закона, постојање механизама за пријаву корупције на сајту града. Није познато ни да ли корисник услуга локалне самоуправе може да прати ток предмета на сајту града и да ли су на њему доступни подаци о поступању по жалбама, представкама и приговорима. Бољој позицији на табели допринело би обавештење да грађани могу да присуствују седницама скупштине и упутство како се пријављују, да скупштина омогућава присуство грађана седницама, да постоје дефинисани термини за сусрет градоначелника са грађанима, да су видно доступни подаци о контакту градоначелника или његовог заменика са грађанима, да

против града нису подношене жалбе у претходној години због игнорисања захтева за достављање информација од јавног значаја. Истраживање показује да нема информација о видљивости за подношењу захтева којима се тражи слободан приступ информацијама, да у информатору нема правилника о платама функционера нити на сајту о систеамтизацији радних места у јавним предузећима и установама. Нема података ни да ли је спроведен конкурс за избор директора јавних установа, документима из процедуре избора директора, извештаја о раду јавних предузећа и установа, извештајима о разматрању извештаја о раду јавне управе нити да ли су објављени годишњи планови рада јавних установа и број запослених у јавним предузећима. Изостали су и подаци да се

спроводе консултације са грађанима када се утврђују цене услуга јавних предузећа и установа, о спроведеним јавним расправама у последњих 12 месеци, јавној расправи о повећању стопе, односно висини јавних прихода, нити да ли извештај о јавним расправама садржи податке о предлозима које су грађани изнели и разлоге за прихватање или одбијање. У укупних 57 индикатора нема потврде да су на сајту објављени извештаји о додели имовине у закуп, о реализацији пројеката удружења грађана и медија које је финансирала локална самоуправа, да је објављен годишњи план рада управе, да ли је припремљен и усвојен у складу са планираном динамиком, да ли постоје подаци о активностима Савета за спровођење етичког кодекса и контак-

тима са грађанима, да је објављена евиденција имовине у власништву града која је дата у закуп, са подацима о закупцима, цени и трајању закупа, ни да ли управа има јавни регистар са подацима о имовини јединице локалне самоуправе и начину њеног коришћења. Указано је на то да је бодовање било позитивно и по питању доступности појединих докумената о раду јавних предузећа и јавних установа, а уз индикаторе који су позитивно оцењени, као и оне који су негативно бодовани, дата је препорука за унапређење и стварање могућности за подизање нивоа транспарентности локалне самоуправе. Т. Радовановић Фото: М: Радовановић

„Радијатор инжењеринг“ међу педесет најбољих на свету

МАГАЗИН

18.6.2017.

РАМЕ УЗ РАМЕ СА С

- Као најбољи предузетник у Србији у прошлој години власник „Радијатор инжењеринга“ Радојко Јанић је стекао право да на светском избору у Монте Карлу брани боје Србије. Пласманом међу 49 од 120 националних победника, колико се обрело у престоници Монака, Јанић потврдио супериорност над више од половине учесника. - Раме уз раме са светским фирмама које пут ка врху у светском бизнису крче између тридесет и сто година и остварују приходе каквим тешко може да се пореди било која у Србији. – Победник канадски предузетник који у производњи махунастог поврћа запошљава 1.200 радника и остварује годишњи промет од две милијарде евра

СВЕТСКОМ ЕЛИТОМ

евизорско консултантска компанија Ернст и Јанг годинама уназад, на основу прецизно дефинисаних параметара, поред престижног признања Предузетник године, додељује и признања у поткатегоријама Иновативни предузетник и Брзорастући предузетник. Најзначајније признање за 2016. годину почетком ове додељено је Радојку Јанићу, власнику краљевачког „Радијатор инжењеринга“ који се већ четврт века успешно бави монтажом и одржа-

МАГАЗИН

18.6.2017.

вањем система централног грејања као и производњом котлова на чврста горива, биомасу и нафту. Предузеће запошљава више од четири стотине радника, међу њима и 40 дипломираних машинских инжењера који свакодневно раде на усавршавању квалитета производа. Ценећи извоз у земље Европске уније, развој, број радника и укупан годишњи приход међународни жири је предност дао „Радијатор инжењерингу“ код кога се посебно значајним по-

казало стопостотно учешће у капиталу власника који је постигао врхунске резултате користећи још само средства кредита. Програм Предузетник године представља добар начин да се промовишу најуспешнији привредници у земљи, а у последњих пет година је пружио прилику за упознавање са најуспешнијим који чине стуб економије Србије. Као најбољи предузетник Радојко Јанић је стекао право да на светском избору у Монте Карлу почетком овог

месеца брани боје Србије, а пласманом међу 49 од 120 националних победника колико се обрело у престоници Монака потврдио супериорност над више од половине учесника. Значај пласмана у суперфинале је већи ако се зна да се „Радијатор инжењеринг“ нашао раме уз раме са светским фирмама које пут ка врху у светском бизнису крче између тридесет и сто година и остварују приходе каквим тешко може да се пореди било

која у Србији. Ако се томе дода да је Јанић у бизнис кренуо са нулте позиције, искључиво личним и средствима кредита, онда је оно што је постигао за само 25 година много значајније од остварења бројних других учесника који су позицију у свету бизниса градили захваљујући наследству. Присуство изузетном догађају било је прилика за контакте и размену мишљења о најзначајнијим аспектима пословања у различитим земљама, почев од идеје о покретању бизниса до

начина на који се он реализује у години кад је потврђен статус најбољег у земљи. Сваки од тих разговора потврђује уверење да ће у периоду који долази „Радијатор инжењеринг“ све више учвршћивати положај на европском и светском тржишту. - Као привредник из Србије настојао сам да свим тим привредницима разбијем фаму да се у Србији ради примитивно у малим халама, и да је нестручна радна снага, па сам излагањем испред жирија и одређеног броја

МАГАЗИН 18.6.2017.

јединствену прилику да се представи светској пословној заједници. Као суперфиналиста престижног надметања привредника Јанић потврђује како у светским размерама потврђен статус представља признање за све запослене у овом предузећу, посебно након сазнања да су сви светски медији детаљно извештавали о догађајима у Монте Карлу. Сваки од 49 суперфиналиста био је у прилици да проговори што шта и у микрофон СиЕнЕн-а, а интересовање за њихово пословање показали су и други светски медији. Недаће које последњих деценија у значајној мери утичу на нешто успоренији развој српске привреде нису битиније утицале на начин на који је представљено пословање краљевачког предузетника. Уз став да је због свега што се дешавало у том периоду жири показао извесну дозу благонаклоности преовладава уверење да српске фирме још не могу да буду равноравни такмац бројним другим у свету. Док то не буду у могућности треба да прође још времена, али је евидентно да су до сада постигнути резултати веома значајни. За Јанића се посебно значајним чини интересовање које су други учесници у такмичењу показали за „Радијатор инжењеринг“ и жеља да, кад то буду у могућности, допутују у Краљево. Неизвесност је међу кандидатима за најбољег трајала до два сата пред поноћ прошле суботе кад је објављен списак суперфиналиста, а међу њима још један сат до тренутка кад је, иако се то и раније наслућивало, проглашен победник. У „Радијатору“ очекује да премаше прошлогодишњи раст производње од 21 одсто у односу на претходну годину и повећају за 25 одсто у односу на 2016. До тога води стално унапређење технолошког процеса и улагање у нову софистицирану опрему за шта је неопходно обезбедити значајна средства. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

привредника из света доказао да имамо технологију и стручну радну снагу, можда и бољу него у неким много већим земљама које имају изузетно велику производњу и високу продуктивност захваљујући јефтиној радној снази. У излагању сам предочио како наши привредници раде од деведесетих година на овамо, да су нас у тим годинама задесиле хиперинфлација, кад новчаница од 500 милијарди ујутру увече није вредела ништа, да су четири године трајале санкције међународне заједнице, а да смо 1999. године имали бомбардовање од стране НАТО пакта. Осим тога овај град је 2010. године задесио земљотрес, 2014. велике поплаве, па су ме поједини чланови жирија питали да ли има још нешто да нас није задесило. Поред свега привредници Србије су остали на ногама и раде, а ја сам само један од њих, а жирију било тешко појмљиво да смо и у таквим условима, без ичије помоћи, све превазишли, да даље радимо и сналазимо се на европском и светском тржишту – каже Јанић. Између 49 суперфиналиста за победника је изабран канадски предузетник који је као емигрант у ову земљу стигао пре петнаест година, а 2008. отворио фирму и почео да се бави производњом махунастог поврћа. Производња је проширена на неколико земља у којима хиљаду и две стотине радника прави годишњи промет који премашује две милијарде евра. Колико је конкуренција била јака, а одлучивале нијансе, потврђује податак да до победе није стигла предузетница која у производњи лекова упошљава 17 хиљада радника и реализује годишњи промет од 12 милијарди долара. Значају јединственог скупа примерена је и организација на изузетном високом нивоу при чему ништа није препуштено случају. Најзначајнијом за то сматра се ревизорска кућа Ернст и Јанг захваљујући којој је краљевачки привредник добио

Покренута иницијатива „1.000 жена“

МАГАЗИН

18.6.2017.

ЗАПОШЉАВАЊЕ

- Више од половине радно способних жена на селу формално је незапослено. - Три од четири жене раде без плате, а само дванаест одсто њих власнице имовине што води ка ставу да представљају занемарени потенцијал за друштвени и привредни развој. – Иницијатива под називом „1.000 жена“ резултат жеље да се допринесе смањењу сиромаштва, економском оснаживању и афирмацији улоге жена у локалној заједници и руралној економији. - Да би једна жена на овај начин остварила додатне приходе потребно је да произведе и прода 14 рукотворина средње сложености, за шта се утроши око 40 сати рада

Е ЖЕНА НА СЕЛУ

оординационо тело за родну равноправност Владе Србије у сарадњи са Етно мрежом и Националном алијанском за локални економски развој покренуло је иницијативу за упошљавање хиљаду жена у руралним подручјима у наредних годину дана на пословима израде традиционалних рукотворина као пословних и дипломатских поклона. Иницијатива под називом „1.000 жена“ упућена је друштвено одговорним компанијама, институцијама и амбасадама, које набавком финих

рукотворина за потребе репрезентације могу да допринесу економском оснаживању жена и младих на селу и очувању културног наслеђа земље. На представљању ове иницијативе потпредседница Владе Србије, председавајућа Координационог тела за родну равноправност и покровитељ акције проф. др Зорана Михајловић подсетила је да је више од половине радно способних жена на селу формално незапослено. Податак да три од четири жене раде без плате, а да су само дванаест одсто њих власнице имовине,

води ка ставу да тако представљају занемарени потенцијал за друштвени и привредни развој. Настојање да се рад жена на селу вреднује на адекватнији начин повод је да потпредседница Владе свим званичницима са којима се састаје поклања традиционалне српске производе које израђују жене на селу. Уједно је потврдила да је иницијатива резултат жеље да се допринесе смањењу сиромаштва, економском оснаживању и афирмацији улоге жена у локалној заједници и руралној економији.

МАГАЗИН

18.6.2017.

На свечаности у Скупштини града Београда представљена је интернет страница www.1000zena.rs, која садржи информације о најлепшим рукотворинама из свих крајева Србије и предметима израђених од природних материјала старим техникама као што су вез и златовез, нецање, пустовање, ткање, хеклање. На сајту је почео да откуцава и „Сат запошљавања“, бројач који ће пратити колико је жена упослено. Председница Етно мреже и извршна директорка Националне алијансе за локални економски развој Виолета Јовановић потврђује жељу да се у наредних годину дана обезбеди посао за хиљаду жена у трајању од најмање три месеца. Да би једна жена на овај начин остварила додатне приходе за своје домаћинство, потребно је да произведе и прода 14 рукотворина средње сложености, за шта утроши око 40 сати рада, а и то је повод за позив друштвено одговорним организа-

цијама да се прикључе и подрже хиљаду жена. Из Националне алијансе поручују да је, осим куповине аутентичних рукотворина жена из Етно мреже као пословног и протоколарног поклона, подршку могуће пружити и у виду помоћи за дизајн и паковање производа, промоције, организовање специјализованих обука, радионица за децу и младе и јавних радова, а од градова и општина очекује се да програме упошљавања подрже кроз родно буџетирање и отварање етно галерија. Иницијативу „1.000 жена“ подржали су амбасадор Норвешке Арне Санес Бјорнстад, потпредседник Народне скупштине проф. др Владимир Маринковић, генерални директор компаније ЦРХ Фредерик Обе и други представници пословне заједнице, институција и дипломатског кора. У широкој лепези производа у српској традицији изузетно је значајна симболична вредност пешкира у обре-

дима који прате важне догађаје у животу човека као што су свадба, рођење детета, крштење, подизање куће, дочек гостију, даривање цркви. Традиционални српски пешкири су најчешће израђивани од кудељног, ланеног, памучног, свиленог и тканог платна, а украшени флоралним и геометријским мотивима у техници веза, златовеза и руком рађене или нецане чипке. За израду је потребно око деведесет сати рада, а као пословни поклон пешкири симболизују пријатељство и однос заснован на поверењу и уважавању. Aзбука се најчешће користила као „везилачка почетница“, као први комад младе везиље и модел за ширење просветитељских идеја са циљем описмењавања становништва. Корени златовеза су у Византији, где је вештина веза била веома цењена, а вез златном и сребрном жицом био је привилегија богатог слоја грађана и свештенства. Познато је да су у средњовековној српској држави на двору

шћењем платна, конца и вуне до коначног производа траје и до четрдесет сати. Пустовање је најстарија традиционална техника обраде текстила која подразумева вишечасовно трљање вуне топлом водом и сапуном. Техника је превасходно била заступљена у планинским пределима а пустовани комади, шатори, мадраци, одећа, обућа, играчке и украсни предмети потребни у домаћинству, били су огледало богатства породице и броја оваца, те је ова техника постојала код свих народа, посебно у планинским подручјима. Пустовањем се данас израђују употребни и декоративни комади, мотиви заступљени на подметачима су преузети са декоративне пластике манастира Хиландара, а време израде достиже шеснаест сати. Ткани комади за столице и сто су се показали врло практичним детаљима који пословном простору, или кућном ентеријеру, дају топлину и оплемењу-

ју га као осавремењени и рафинирани елементи српске традиције. Различитих дезена са утканим аутентичним мотивима стапарског и пиротског ћилима могу се уклопити у сваки простор, а за израду је потребно осам сати. Простирке и подметачи са мотивима са стапарског и пиротског ћилима су препознатљив српски бренд. Израђују се захтевном техником клечања, са мотивима корњаче и руже, где свака пара има своју симболику и пружа топлину и оплемењује животни и пословни простор. Стапарски ћилим је, уз пиротски, најпознатији аутохтони српски ћилим, настао у домаћој радиности у селу Стапар, у Бачкој, на северозападу Војводине, у 18. веку. Пиротски и стапарски ћилими су обично ткани у пару са препознатљивим мотивима које су веште ткаље подигле на ниво народне уметности, а за ткање предмета од памука и вуне потребно је четрдесетак сати.

Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

ношене одоре од свиле и кадифе украшене златовезом, с њиме се касније украшавала и свечана градска одећа. Монахиња Јефимија је после битке на Косову 1402. извезла похвалу „великом кнезу Лазару“ на свиленој тканини користећи златни конац. Опремљена у пригодни рам азбука постаје рафиниран детаљ који употпуњујe сваки ентеријер, а процењује се да је за вез златним концем потребно шездесет сати рада. Минијатура представља јединствену жирирану манифестацију у области рукотворина која мотивише жене и младе да се учешћем на изложби афирмишу и добију признање струке и јавности за свој рад. Раде се у традиционалним техникама, вез, златовез, нецање, ткање, грнчарија, пустовање, плетење и чипка, а спајају уметност и вештину, традиционално и савремено, индивидуално и колективно, и одишу заборављеним духом народне уметности. Ткање, нецовање и златовез кори-

Коло српских сестара на хуманом задатку

МАГАЗИН

18.6.2017.

СА ЉУДИМА В

- Након полувековне паузе деведесетих година прошлог века обновљен је рад Кола српских сестара, а у Краљеву првог дана априла 2006. у присуству тридесет оснивачица месни одбор под покровитељством локалне самоуправе и тадашњег председника општине др Милоша Бабића. - Краљевачки је само један од 24 месна одбора у земљи, а годишња скупштина одржана почетком јуна прилика да се анализира једногодишњи рад и утврде планови до наредне. - Посебне активности Кола српских сестара организују поводом Васкршњих празника и Врбице. - Препознатљива акција „Ускршње јаје“ традиционално се организује на Тргу српских ратника. - Један од значајних донатора Колу српских сестара је краљевачка сликарка и модни креатор Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић. – Благослов епископа жичког Јустина

ВЕЛИКОГ СРЦА

Миланка Шпоња

МАГАЗИН 18.6.2017.

оло српских сестара је, као женско културно-просветно, патриотско, ванстраначко и хуманитарно друштво, основано 1903. године у Београду, а међу оснивачима се истичу Надежда Петровић, Делфа Иванић, Катарина Миловук, Драга Љочић, Анђелија Станчић, Бранислав Нушић и Иван Иванић. Свест о неопходности организоване акције на територији Старе Србије и Македоније кулминирала је након слома Илинденског устанка. Српска национална борба у тим крајевима до тада се сводила само на пропаганду преко школа и конзула у Приштини, Скопљу, Битољу и Солуну, а њихов рад је делимично блокиран након Мајског преврата у Србији 1903. године кад су политичка и интелектуална елита, увиђајући немоћ државе, решиле да се самоорганизују и формирају различита грађанских удружења са циљем подизања свести о националној припадности код српског становништва. На идеју о оснивању женског удружења са циљем јачања националне свести везане за ослобођење „поробљене браће“, како оне на југу под турском тако и оне на северу и западу под аустроугарском влашћу, те помоћ угроженима без обзира на национално и верско опредељење, дошла је Надежда Петровић. Она је средином 1903. разговарала са супругом тадашњег српског конзула у Скопљу Делфом Иванић, а идеју изложила у кући свог оца Мите где је окупила виђеније грађане, махом супруге јавних радника. Оснивачка скупштина удружења одржана је на Велику госпојину 1903. године, у сали ресторана Коларац на Позоришном тргу пред око три хиљаде жена, иако се у то време на оснивање женских удружења није гледало благонаклоно. Да би се што брже афирмисало у јавности, имајући у виду њен друштвени утицај, за прву председницу је изабрана Савка Суботић.

Она је важила за умну жену, великог заговорника националне слободе војвођанских Срба у Аустроугарској, са великим искуством на пољу афирмације српског националног идентитета и хуманитарног рада. За потпредседницу је изабрана Делфа Иванић, за секретарицу Надежда Петровић, а име удружењу дао је Бранислав Нушић који је са Иваном Иванићем написао прва Правила Кола српских сестара. Прва акција је био добротворни концерт у Народном позоришту, са циљем прикупљања помоћи за пострадале у Македонији. За ту прилику Надежда је саставила програм, декор је урадио вајар Ђорђе Јовановић, а један од дародаваца је био краљ Петар I, који је по свом ађутанту послао прилог од хиљаду динара у злату. У зиму исте године Надежда Петровић и потпредседница Кола Милица Добри разделиле су помоћ збеговима на планини Козјак. Непосредно по оснивању започело је и формирање одбора широм Краљевине Србије, који су прикупљали новац и слали Главном одбору у Београду да га распоређује према потребама. Кад се крајем 1906. Савка Суботић повукла из здравствених разлога на место нове председнице дошла је Љубица Луковић, а на идеју потпредседнице Станиславе Сондермајер Коло је покренуло сопствено гласило, календар за православну, католичку, јеврејску и муслиманску вероисповест. Он је личио на врсту народне читанке, а симболични назив „Вардар“ исказивао је жељу о уједињењу. Први број календара штампан у 10 хиљада примерака, којима је додато још пет, уредили су Иван Иванић и Милојко Веселиновић, а уочи балканских ратова тираж се попео на 40 хиљада. У „Вардару“ су сарађивале значајне личности из области науке, културе и уметности, а у посебном делу објављивани су извештаји о раду главног и месних одбора Кола српских сестара. Последњи број „Вардара“ за 1941. годину изашао је прд крај претходне. Коло српских сестара је од 1906. године организовало прве тромесечне курсеве за добровољне болничарке, а прве су на Хируршком одељењу у Војној болници држали син Савке Суботић Во-

јислав и муж потпредседнице Станиславе Сондермајер Роман. Након што је први завршило тридесет полазница сваке нередне године организовани су за нове полазнице, док су већ обучене болничарке долазиле на петнаестодневни рад у болници и ново усавршавање. Тако је до почетка Балканских ратова у Србији било преко две стотине обучених болничарки, а септембра 1912. организовани су и ванредни десетодневни курсеви које је успешно завршило још толико. Курсеве су организовала и друга женска друштва, тако да је пред рат било око 1.500 болничарки које су стављене на располагање војном санитету. Након полувековне паузе деведесетих година прошлог века обновљен је рад удружења, а у Краљеву првог дана априла 2006. у присуству тридесет оснивачица месни одбор под покровитељством локалне самоуправе и тадашњег председника општине др Милоша Бабића. Краљевачки је само један од 24 месна одбора у земљи, а годишња скупштина одржана почетком јуна још једна прилика да се анализира једногодишњи рад и утврде планови до наредне. Од тренутка када је прва председница Марија Дабић из здравствених разлога морала да се повуче са ове функције краљевачки одбор води Миланка Шпоња која подсећа на низ хуманитарних акција спроведених током неколико последњих година. Најзначајнијом се сматра прикупљање средстава потребних за градњу куће близанаца Ружице и Живка Степановић из Витковца, завршетак платформе којом се Данилу Јованову омогућује самосталан одлазак и долазак у стан на првом спрату, као и куповина ортопедских колица за ученика Школе за оснвно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ Луку Опачића у сарадњи са Удружењем Краљевина Србија. - Све активности су окончане успешно, а нама је јако битно да покажемо јавности како се троши сваки динар који наше чланице дају кроз чланарину и доборовољне прилоге, а такође и наши донатори. Имамо доста донатора који су се одазвали нашем позиву, а кад је у питању заврештак куће за Ружицу и Живка власник предузећа „Симком“

МАГАЗИН 18.6.2017.

18.6.2017.

МАГАЗИН

Мирослав Симовић донирао је угаону гарнитуру и плакар у вредности од седамдесет пет хиљада динара. Власници породичне фирме „Мањатекс“ из Ковача Љиљана и Младен Бојанић донирали су комплетну постељину за четворочлану породицу, вредну четрдесет хиљада динара, уз то и 32 чаршафа које смо на Материце прошле године поклонили Дому здравља. Овај датум се налази у календару хуманиратних активности и до тада смо сваке године носили поклоне на одељења дечје хирургије и педијатрије. С обзром да је Дом здравља отишао под ингеренцију локалне самоуправе ове године смо одлучиле да посетимо дечију амбуланту којој смо из својих средстава купиле два отоскопа за преглед ушију. Докторке Славица Сочанац и Мирјана Крчевинац су се похвално изразиле о нашем хуманитарном гесту јер су до тада за најмању ситницу биле принуђене да пишу упуте, а деца морала да иду у поликлинику. Изразиле су жељу за чаршафе којима се прекривају лежајеви за преглед деце, а како смо их однели у периоду грипа кад је амбуланта пуна, купиле смо слаткише и послужиле децу

која су, и поред високе температуре, захвалила уз осмехе – објашњава Шпоња. Октобар је месец старих што је сваке године повод за посету Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи и поклоне корисницима у виду прибора за рад, хеклање, штрикање и шивење, уз по коју од друштвених игара да би прекратили време кад нису радно ангажовани. За оне непокретне нађе се и нешто поклона које обезбеђују краљевачке апотеке Ђуровић, Јасфарм и Инфарма. Уз посету краљевачким тројкама у породици Миловановић посебне активности Кола српских сестара организују поводом Васкршњих празника и Врбице кад Храм Светог Саве донира по стотину звончића намењених ученицима школе „Иво Лола Рибар“. Уз поклоне су редовно укључени слаткиши, а ученицима средње школе намењено је платно које користе у настави шивења. Материјал је плаћен средствима удружења, а „Крунатекс“ је омогућио да то буде по набавној цени. Ученицима ове школе намењене су и књиге које је донирала Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, али и прибор из књижаре Зорице Јанковић која је чланица Кола

српских сестара. Школски прибор за педесет деце обезбедио је краљевачки „Ласер“, а радионицу за израду торти и колача „Чоко арт Лејла“ сваке године донирао педесет принцес крофни. Препознатљива акција „Ускршње јаје“ традиционално се организује на Тргу српских ратника, чланице месног одбора су ове године, на лепо декорисаном столу, изложиле две стотине обојених јаја а сваком од пролазника пружена могућност да у кутију са натписом „хвала на прилогу“ убаце колико могу. На тај начин прикупљених десет хиљада и 600 динара уручено је матуранту Машинске техничке школе Стефану Миленковићу како би могао да се опреми за матуру, и присуствује матурској вечери, јер самохрана мајка са примањима од 13.400 динара то није могла да му обезбеди. - Рад Кола српских сестара је крајње транспарентан. У октобру прошле године смо, на предлог др Дугалића и Живорада Дражовића, у Ушћу посетиле две породице у стању социјалне помоћи и уручили поклон пакете меса и месних прерађевина које нам је обезбедио „Котленик промет“. Посетили смо Љиљану Распоповић која, без икаквих прихода,

од шесте године брине о непокретном брату и баку Роксанду Балтић. Однели смо пакет за хигијену који смо ми финансирале и нешто од гардеробе за брата, а за Светог Саву смо посетиле четворочлану породицу Љубише Ивановића у Врби. У породици слабијег материјалног стања су блаже ретардирана супруга и две малолетне кћери, једна у првом разреду основне школе а друга предшколском одељењу којој су, због отежаног говора, потребни чести одласци код логопеда. И ту смо однеле пакет меса и месних прерађевина „Котленик промета“, али и пакет хране и хигијенски пакет који нам је донирала власница Трговине „7. јули“ Милица Сретеновић. Ми немамо нека средства на рачуну, али имамо људе великог срца и донаторе који верују у ово што ради Коло српских сестара – каже Шпоња. Да све буде транспарентно и доступно јавности помажу локални медији којима се по који пут замера кад нису спремни да објаве податке о донаторима, што се у Колу српских сестара сматра посебно значајним због страха да не буду заувек изгубљени. Они који улажу значајна средства да би помогли други-

ма потврђују значај чињенице да о томе буде обавештен што већи број људи у локалној средини, а и шире. У таквим околностима посебно значајним се сматра информација о донацији Дому здравља објављена у телевизијској емисији „Ово је Србија“. Један од значајних донатора Колу српских сестара је краљевачка сликарка и модни креатор Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић којој је на овогодишњој скупштини Месног одбора Кола српских сестара изостало уручење пригодне захвалнице. Разлог лежи у сазнању да је само два дана касније обележавала рођендан, а чланице удружења су дошле на идеју да јој том приликом приреде посебно изненађење. Вила „Магдала“ Хаџи Милене и Бранислава Ковачевића је место честих окупљања великог броја Краљевчана, поред пријатеља породице и бројних других који се различитим поводима окупљају у пријатном амбијенту. Један од таквих је био и Миленин рођендан као прилика за израз посебне захвалности и честитку са жељом чланица Месног одбора Кола српских сестара да „у

бисерном низу Милениних рођендана струне њеног бића вечно трепере од среће“. Коло српских сестара се међу првима, донацијом сто евра које је обезбедила Јагода Крстајић, укључило у акцију прикупљања средстава за посебну платформу неопходну непокретном Данилу Јованову, који је после тешке саобраћајне несреће везан за инвалидска колица. Следећа посета перспективном спортисти била је прилика за донација исте вредности дар Хаџи Милене Ковачевић. Сликарка је удружењу поклонила слику вредну пет стотина евра, која после четврт века постојања краси просторије месног одбора у Горњем Милановцу, а пожаревачког после исто толико постојања зидна маска рад краљевачке уметнице. Још једна слика дар је краљевачког одбора централи Кола српских сестара. У краљевачком Месном одбору са великим задовољством истичу податак да је њихову делегацију примио епископ жички Јустин и дао благослов за све активности које се спроводе у току годишњег програма рада. Т. Радовановић

Све спремно за „Весели спуст“

МАГАЗИН

18.6.2017.

ЗНАЧАЈАН КО

ОРАК НАПРЕД

- Радни састанак Организационог одбора „Веселог спуста“ потврдио жељу руководства Туристичке организације Краљева да, анимирањем посусталих и великог броја нових, манифестацији поврати сјај из периода кад је током само једног дана прилику за посебно уживање користило и више од десет хиљада учесника. - У вечери пред „Весели спуст“ после дужег времена озбиљан програм уз учешће еминентних гостију са естрадне сцене. – Подршка Туристичке организације Србије у промоцији манифестације. – „Весели спуст“ дводневна манифестација. - Рафтинг полумаратон на атрактивнијем делу Ибра од Ушћа до Маглича. - Превоз учесника и пловила бољи него претходних година

18.6.2017.

МАГАЗИН

риближавање дана кад ће капетан „Веселог спуста“ подно зидина средњовековног града Маглича дати знак за старт највеселије регате повод је за интензивније активности Организационог одбора, а радни састанак на почетку минуле недеље прилика за потврду да предстоји брендирање манифестације широм земље како би у недељу 2. јула са овог места, према 25 километара удаљеном Краљеву, пошло што више најразличитијих пловила са још већим бројем учесника. Податак да је последњих година, из различитих разлога, опало интересовање за учешће у овој манифестацији, о чему сведочи све мање пловила и учесника, повод је за жељу новог руководства Туристичке организације Краљева да анимирањем посусталих и великог броја нових „Весели спуст“ по-

врати сјај из периода кад је током само једног дана прилику за посебно уживање користило и више од десет хиљада учесника. На првом радном састанку директор манифестације Александар Ерац, указаујући на значај „Веселог спуста“ за град и све који су укључени у организацију, потврђује чињеницу да су чланови одбора у врло кратком року успели да нађу заједнички језик и организују овогодишњу регату на начин који наговештава значајан напредак. На то указује потврда да ће у вечери пред „Весели спуст“ после дужег времена бити организован озбиљан програм уз учешће еминентних гостију са естрадне сцене. Ово се сматра добрим начином за анимирање великог броја становника околних градова, посебно из најближег окружења, од којих се очекује учешће у овој спортско тури-

стичкој манифестацији. Уз финансијску помоћ Туристичке организације Србије обезбеђена су средства за промоцију манифестације па се очекује да би, одређеним активностима на нивоу целе земље, број учесника у односу на неколико последњих година могао бити значајније повећан. Није безначајан ни податак да је Организациони одбор показао висок степен јединства заснованог на уверењу да се само тако долази до резултата упркос чињеници да је ограничен износ средстава која су за ову прилику планирана у буџету. Експерименти из претходних година када је термин за одржавање манифестације померан нису дали резултате, па је враћање на недељни условљен жељом да „Весели спуст“ траје два дана. Главни програм првог дана је велики концерт на Тргу српских

ратника, а након окончања поступка јавне набавке организатори обећавају име онога који се показао најповољнијим. У овом тренутку извесно је само уверење да би на најбољи начин могао да попуни простор око споменика у центру града. У оптицају је и могућност да истог дана буде одржан рафтинг полумаратон на знатно атрактивнијем делу Ибра од Ушћа до Маглича како би манифестација била обогаћена квалитетним садржајем који треба да представља довољан изазов за све жељне незаборавне авантуре. Новинарски спуст седам дана раније посебна је прилика да представници медија, као реални критичари, дају одређене примедбе, а организатор обећава да ће отклонити све што се покаже неадекватним како би пре старта сви гости били дочекани на најбољи могући начин, и онако како заслужују.

- После дужег низа година на правом смо путу да направимо једну добру екипу која гледа дугорочно, а ово је пут да сви заједно направимо лепу причу која се зове „Весели спуст“. Мислим да ће овогодишњи бити знатно успешнији него многи претходни и да ће Краљевчани, и сви који тих дана буду дошли, моћи да уживају током првог викенда у јулу – каже Ерац. Старт „Веселог спуста“ је, ако то не буду онемогућиле неповољне метеоролошке прилике, заказан за недељу 2. јула а из Туристичке организације стиже потврда да ће превоз учесника и пловила бити организован боље него претходних година, а све у циљу да се достигне ниво који је организација „Веселог спуста“ имала некада. Црвени крст и Друштво добровољних давалаца крви „Кап по кап“ у оквиру манифестације организују акцију

прикупљања крви, а обуку спасавања на дивљим водама и пружања прве помоћи Кајак клуб „Ибар“, Сектор за ванредне ситуације и Црвени крст. За чишћење Ибра и уређење простора на Магличу задужени су кајакаши и припадници Сектора за ванредне ситуације, а помоћ се прижељкује и од припадника Војске Србије. Очекује се да све популарније „Игре на води“ ове окупе више учесника него ранијих година, а задатак да их организују још успешније прихватили су волонтери Канцеларије за младе. Комплетан програм „Веселог спуста“ реализују одбори за пријем учесника, ручак, превоз и осигурање, рекламу пропаганду и контакт са медијима, туризам, културно забавна и спортска дешавања, безбедност, екологију и чишћење, сервис, маркетинг, административне послове и финансије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.6.2017.

МАГАЗИН

18.6.2017.

Почела купалишна сезона на градском базену

ДО ПОНЕДЕЉК - Сви радови на стварању услова за угодан боравак на базену завршени на време. - Висок ниво хигијене и квалитет воде потврђују овлашћене службе Звода за јавно здравље. – Од сутра целодневно коришћење базена 250 динара по особи, после 15 сати 150. – За коришћења свих повољности које пружа ноћно купање у периоду од 22 сата до поноћи треба издвојити 250 динара. – Сезонска карта четири хиљаде динара. – Од ове године на базену лежаљке и сунцобрани Пригодном свечаношћу последњег дана прве половине месеца означен је почетак купалишне сезоне на градском базену, а у присуству представника Спортског центра „Ибар“, пословних партнера, пријатеља и медија свештеници Епархије жичке освештали су реконструисани угоститељски

објекат. Директор Спортског центра „Ибар“ Зоран Кнежевић потврђује да су сви радови на стварању услова за угодан боравак на базену завршени на време, а објекат је био спреман да прими прве посетиоце још од јутарњих часова истог дана. Повољност коју овај спорт-

ско рекреативни објекат пружа грађанима огледа се у могућности да услуге базена до понедељка користе бесплатно, а већ од понедељка ће за целодневно коришћење морати да издвоје 250 динара по особи. Онима који одлуче да на базен дођу у поподневним часовима, по повратку са посла, није

сувишно да знају како улазница у овај комплекс после 15 сати кошта само 150 динара, док за коришћења свих повољности које пружа ноћно купање у периоду од 22 сата до поноћи треба издвојити 250 динара. У Спортском центру „Ибар“ потврђују да је то последица додатних напора да се и у том периоду остваре услови за висок степен безбедности. Они који планирају да сваког дана током летње сезоне највећи период времена проведу на базену за сезонску карту треба да припреме четири хиљаде динара. Комфору посетилаца од ове године треба да допринесу сунцобрани и лежаљке, а свакоме ко пожели да се освежи у паузи између два уласка у базен по први пут је пружена могућности да услугу добије на месту које оцени најпријатнијим.

У понуди је широка лепеза најразличитијих услуга, од школе пливања за најмлађе до различитих повољности онима који пристижу у различито доба дана. - Крунисали смо напоре уназад пар месеци да овај простор прилагодимо потребама наших суграђана, а наставићемо да га и даље надограђујемо како би и у току зиме било садржаја који ће да окупљају како најмлађе грађане Краљева тако и старије суграђане. Наши пословни партнери су озбиљни и реномирани угоститељи, Ресторан „Сунце“ и Клуб „Хавана“, који ће обезбедити логистику да грађанима Краљева понудимо најквалитетније. У току зиме ћемо на простору базена организовати клизалиште, а ресторан прилагодити зимским условима по-

словања како би био омиљен амбијент за грађане Краљева – каже Кнежевић. Угодан боравак на базену треба да омогући богата лепеза различитих инсталација за одрасле и децу, билијар, стони тенис, пикадо и друге друштвене игре, а у току вечери квалитетни музички садржаји уз тежњу да се ни у једном тренутку не угрози комодитет станара околних зграда. Посебни програми планирани су за дане викенда кад треба очекивати наступе скоро заборављених рокенрол састава, овом приликом у акустичној варијанти. Током лета посетиоце базена очекују и бројна друга изненађења. Оно што неће бити промењено је висок ниво хигијене и квалитет воде коју редовно контролишу овлашћене службе Звода за јавно здравље. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

КА БЕСПЛАТНО

МАГАЗИН 18.6.2017.

Седам деценија Кајак клуба „Ибар“

МАГАЗИН

18.6.2017.

УВЕК МЕЂУ Н

НАЈБОЉИМА - Кајак клуб „Ибар“ један од најстаријих ове врсте у земљи. - Током летњег периода тренажним процесом су обухваћене све категорије кајакаша, од оних који праве прве завеслаје на реци до бројних репрезентативаца. - Кајак се сврстава у категорију екстремних спортова, по неким класификацијама међу десет најопаснијих у свету. – Тренажни процес најмлађих испред просторија клуба, старијих категорија у Магличу и Ушћу. - У клубу нема запослених а остварени успеси, који се мере десетином државних првака у различитим категоријама, резултат су преданог рада бројних волонтера. – У националном тиму сваке године три до пет Краљевчана

рај прве половине прошлог века је у Краљеву, као и другим деловима земље која се постепено оправљала од четворогодишњег рата, обележен формирањем различитих организација са циљем да што већи број младих људи, укључивањем у друштвени живот, искаже потенцијале којима располаже. Прилика за то биле су различите секције међу којима су се издвајали радио аматери, авио и бродомоделари који су добили задатак да за употребу припреме кајаке дрвене конструкције пресвучене кожом или платном. Слични су до тада могли да се набаве само у Словенији, а идеја да се направи неколико нових модела сматра се полазном тачком за оснивање Кајак клуба „Ибар“, пред крај 1947. године, који се сврстава у групу најстаријих ове врсте у земљи. Имена оснивача забележена су у документацији клуба на чијем се челу последњих година налази један од до сада најуспешнијих такмичара Горан Јовановић. Првих деценија рада остваривани су скромни резултати понајвише због минималних средстава која су у Краљеву улагана у ову врсту спорта, а јед-

МАГАЗИН

18.6.2017.

ним од начина да се побошљају сматрана је реализација идеје о градњи Дома кајакаша за шта у клубу значајним сматрају Љубомира Марковића. познатијег као Зуки. и Милана Димитријевића, већини Краљевчана познатог као Жућа, који је са положаја запосленог у Савезу организација физичке културе значајно допринео реализацији дугогодишње идеје. Све до тада просторије за смештај чамаца и остале опреме биле су испод простора на коме је смештена Башта Ибар да би, након усвајања планова о уређењу грађевинског земљишта, биле дислоциране стотинак метара даље према реци и смештене у помоћној просторији поред постојећег грађевинског објекта. Након што је парцела преведена у власништво дошло се на идеју о градњи Дома кајакаша, а како је Кајак клуб „Ибар“ био један о оснивача Општинског већа народне технике, у оквиру кога је радило тридесетак различитих секција, најбољим решењем сматрала се изградња заједничког објекта. Тако су у приземљу нове зграде наменски изграђене радионица и хангари за смештај чамаца и дру-

ге опреме а на првом спрату, са улазом одвојеним од осталих чланова Општинског већа, посебне клупске просторије. Од уступања новоизграђеног објекта на коришћење почеле су и несугласице око власништва над појединим деловима простора, а и у данашње време трају судски процеси у којима, након укидања Општинског већа, неколико субјеката покушава да докаже право на власништво. И поред повремених проблема кајакаши су дуги низ година власници простора у коме се одвија рад неколико различитих секција у зависности од узраста чланова, нарочито током летњег периода кад су тренажним процесом обухваћене све категорије кајакаша, од оних који праве прве завеслаје на реци до бројних репрезентативаца. Број оних који имају жељу да се прикључе овој категорија заљубљеника у спортове на води варира и због чињенице да ограничене могућности не дозвољавају рад са више од тридесетак особа у истом тренутку. Ма колико владало уверење да кајак не спада у категорију скупих спор-

това у клубу потврђују да су, због великих трошкова, принуђени да користе углавном половну опрему. Разлог лежи у чињеници да, у зависности од материјала израде, један чамац кошта између 1.400 и 1.700 евра што, уз набавку преостале опреме, весла, заштитне кациге, неопренског одела и другог, води ка ставу да је за опремање једног такмичара потребно између две и две и по хиљаде евра. На располагању члановима је двадесетак чамаца, мањи део и до четири метра дугих за спуст на стази од четири до пет километара, и дванестак за слалом као једну од олимпијских дисциплина на стазама дугим између 200 и 500 метара. Ћуди реке су непредвидиве па није реткост да неки од скупоцених чамаца током тренинга, или такмичења, буде оштећен до мере да није могућа поправка. Много већом опасношћу сматра се могућност да неки од њих буде трајно изгубљен због чињенице да га, у ситуацији кад током тренажног процеса треба деловати довољно брзо при спасавању кајакаша, матица бесповратно однесе.

Иако се кајак сврстава у категорију екстремних спортова, по неким класификацијама међу десет најопаснијих у свету, у краљевачком клубу не крију задовољстово због чињенице да током седам деценија дуге историје није било озбиљнијих повреда, без обзира на чињеницу да је на дивљим водама стално присутна опасност од превртања и испадања из чамца. И док тамичари на мирним водама, рекама које немају брзаке и језерима, у спринетрским дисциплинама на стазама различите дужине сваки пут настоје да оборе постојеће рекорде они који се такмиче на дивљим то нису у ситуацији. Разлог лежи у чињеници да је на стази са највише 25 капија, од којих шест узводних, такмичар принуђен да се бори са реком, а искуство показује да на истој у више пролаза не може да понови исте покрете, нити постигне исто време. Бројни статистички подаци до којих су дошли стручњаци потврђују да се код кајака на дивљим водама, у поређењу са оним на мирним, однос снаге и технике разликује. а да овај други параметар и до седамдесет одсто утиче на крајњи ре-

зултат. У кајаку значајним сматрају податак да је у последњих десетак година све израженија експанзија вештачких стаза, а оне на Дунаву у Бечу и Братислави представљају последњу реч технике и због могућности да се препреке померају, а стаза прилагођава одређеним узрастним категоријама. Због тога се посебно значајним сматра реконструкција постојећих у Магличу и Ушћу како би се задржао примат какав је био присутан у минулим деценијама. И поред жеље за омасовљењем кајак не спада у групу спортова који би се могли похвалити великим бројем такмичара. Значајним за то сматра се тешка финансијска ситуација, и ограничене могућности улагања у овај спорт, што је један од основних разлога за престанак рада кајак клуба из Матарушке Бање чији су чланови на разним такмичењима остваривали значајне резултате. Кајак клуб „Ибар“ је само један од неколико у земљи који су успели да одоле свим недаћама, па и даље окупља одређен број најмлађих укључених у тренажни процес који се одвија

МАГАЗИН 18.6.2017.

18.6.2017.

МАГАЗИН

Горан Јовановић

испред просторија клуба. Они старији принуђени су да свакодневно путују до Маглича или Ушћа што, поред времена, изискује и значајна материјална средства. Јовановић потврђује да у клубу нема запослених а да су остварени успеси, који се мере десетином државних првака у различитим категоријама, резултат преданог рада бројних волонтера. Управо ти резултати су основа на којој се заснива избор чланова националног кајак тима у коме је сваке године три до пет Краљевчана. Да се озбиљно радило и у припремама за ову сезону потврђују резултати који су остварени на самом старту. На два европска купа, у Македонији и Републици Српској, освојене су две медаље, а двојац Павле Здравковић и Огњен Димитријевић власник је једне сребрне и једне бронзане. Као стандардни репрезентативци Србије у спусту већ на почетку сезоне имају значајан број бодова што у преосталом делу такмичења даје довољно оптимизма за висок пласман. - То су резултати који наш клуб чине респектбилним и пружају могућност да у наредном периоду аплицирамо за већа средства и, куповином нове опреме, стварање бољих услова за јер има много младих који чекају да наследе чамац, весло и опрему. Имамо добру сарадњу са градом, али средства која добијамо нису довољна јер имамо доста такмичења у иностранству. Зато покушавамо да обезбедимо допунска организовањем рафтинга и промо тура јер у Магличу, као препознатљивој дестинацији на туристичкој мапи Србије, имамо изразито добре могућност за развој ових активности. У Магличу поседујемо и два објекта који захтевају реконструкцију да би повећали капацитете који ће првенствено да служе граду и туристима, а циљ нам је да се заврши један од њих како би овај простор могао да се користи као ауто камп. Са теренима за одбојку могао би да буде изузетно излетиште у подножју средњовековног града као изузетном туристичком атракцијом у Србији – каже Јовановић.

Једно од ограничења је мост преко Ибра који се, и поред забране за употребу због оштећења која не дозвољавају безбедан прелаз, и даље користи па се од Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем очекује да отклони све недостатке. Послењег викенда у јулу краљевачки кајакаши су на овој локацији домаћини отвореног првенства за пионире и кадете, а седам дана раније на истом месту ће, уз подршку Министарства омладине и спорта, бити организован камп за младе и прерспективне кајакаше из целе Србије јер добре услове за то пружа објекат са 22 лежаја уз могућност исхране у оближњем ресторану Јеринин град. Настојање да се едукује што више младих кадрова основни је мотив за организовање кампа на коме се очекује тридесетак полазника због којих ће на реци бити постављена стаза прилагођена њиховом узрасту. Са стартом на 150 метара узводно од моста који води према средњовековном граду, и циљем испред објекта Кајак клуба на овој атрактивној локацији очекује се довољан број посетилаца различитог узраста, претежно младих. Краљевачки кајакаши су између 2010. и 2012. године на стази Бук Грмчић били домаћини најбољим екипама из Европе и света, Краљево је први град после Београда у коме је одржао једно овакво такмичење, а ова стаза ће почетком јула бити место надметања најбољих кајакаша Србије у јуниорској и сениорској конкуренцији. Искуство доброг познаваоца прилика у земљи потврђује да је Ибар са две овакве локације једина река у Србији са условима за формирање тренинг центра, а да би најављена реконструкција стазе у Ушћу била добра прилика да се у различитим дисциплинама опробају најбољи европски и светски кајакаши. Иако у Србији постоји тек неколико клубова са кајакашима који се такмиче на дивљим водама већ почетак ове године најављује добре резултате краљевачких такмичара. - У два кола лиге млађих категорија имали смо изузетне резулате, друго и треће место у категорији кадета, а прво

у категорији пионира. Ових дана имамо изборно такмичење за репрезентацију Србије, а у априлу су на сличном за јуниоре и млађе сениоре наши Бошковић и Димитријевић изборили статус репрезентативца за одлазак у Братиславу половином јула. После „Веселог спуста“ имамо првенство Европе у спусту и светско првенство за јуниоре и млађе сениоре на којима ће, као репрезентативци, учествовати тројица наших чланова, Павле Здравковић и Огњен Димитријевић у спусту, а Александар Бошковић у слалому. Имамо и женску екипу почевши од пионирки и вишеструке државне првакиње Дејане Влајић од које, иако из здравствених разлога није учествовала на изборном такмичењу, очекујемо да на државном првенству буде једна од најбољих. Она је са Огњеном Димитријевићем била полазник кампа Европске кајакашке федерације због нашег циља да и у женској конкуренцији имамо екипу која ће остваривати значајне резултате – каже Јовановић. Прилика да се придружи породици успешних такмичара сваке године се пружа новој генерацији младих, а у клубу остају само они који се препознају у овом спорту. Значајним се сматра податак да се сваке године издвоји неколицина оних који, уз довољно рада и одговорности, могу да постану квалитетни такмичари. На Ибру је посебно живо од почетка летњег распуста кад десетине чланова на преподневним и поподневним тренинзима брусе форму за значајна такмичења са жељом да у години јубилеја, кад славе седамдесет година постојања клуба, постигну што боље резултате. У томе им помаже екипа стручњака који су се већ доказали на бројним такмичењима у земљи и иностранству, поред Горана Јовановића лиценцирани тренери Свето Гојић, Зоран Букара и Милан Ђоковић. Прилика да се боље упознају са чарима које пружа бављење овим спортом пружена је и Краљевчанима који се на различитим високошколским установама припремају за рад са младима у области физичке културе. Т. Радовановић

18.6.2017.

МАГАЗИН

Миленко Симовић Симе

Краљевачка позоришна сцена: Миленко Симовић Симе (2)

„СУНЦЕ“ ПОНОВО СИЈА

Фото: М. Радовановић

– Поновно окупљање чланова Тетра „Сунце“. - Добар начин да се очува сећање на оснивача Зорана Савковића Џерија је припрема представе по тексту који је написао, а није успео да реализује за живота. – Седамнаест година у различитим хоровима, а четврт века у кловновским патикама. - Највернија публика су најмлађи, а нешто мађионичарских реквизита и трикова увек добра основа за програме у трајању између двадесет минута и пола сата. – Незаборавно учешће у небројанао хуманитарних наступа. – Друго место краљевачког хора на такмичењу у Ваљеву, у конкуренцији бројних професионалаца, у Краљеву прошло незапажено. – Идеје о новим програмина у башти Дома војске

еизоставни елемент глуме одувек је била музика, а колико је значајна на најбољи начин потврђују бројна позоришта у којима се комплетан репертоар заснива на њој. Није мали број оних који су глумачку каријеру подредили музичкој, али ни других код којих су биле равноправно заступљене. У аматерским условима мотив за бављење и једном и другом врстом изражавања одувек је била љубав према уметности што на најбољи начин потврђује Миленко Симовић код кога је љубав према музици била дуго сакривена, а почела да избија на површину у време службовања у армији и ангажовања у војничком клубу. Уз остале војнике почео је да певуши, а повод за интензивнији и озбиљнији рад био је наступ осам хорова на Тргу српских ратника пре пуних седамнаест година. Ма колико хорско певање било захтевно до те мере је деловало привлачно, па Симовић није могао да одоли а да од диригента Радоша Гвозденовића

МАГАЗИН

18.6.2017.

не затражи проверу певачких квалитета. Аудиција је показала довољан ниво потребних за бављење овом врстом музике, па су током наредне четири и по године основна преокупација биле литургије извођене у различитим приликама. Искусни диригент је успешно решавао проблеме које су диктирали услови, а недостатак нота за четворогласно било одлучујући да се приступи двогласном певању. До тренутка кад је хор из објективних разлога престао да постоји музика је толико преокупирала Симовића који је прилику за задовољење растуће потребе за овом врстом изражавања пронашао у другом који је, под именом Свети архиђакон Стефан, при краљевачком Храму Свете Тројице егзистирао под вођством Дуње Маринковић. Била је то прилика за стицање додатног искуства, нарочито након сазнања да се приступ сваког диригента музици донекле разликује, па је дотадашње морало да се надограђује. Настојање да се што боље, и брже,

прилагоди новим условима манифестовало се на, по уверењу других чланова хора, по мало необичан начин. Томе је допринела и савремена технологија која је Симовићу омогућила да начин извођења сваке од композиција сачува у меморији мобилног телефона да би, након повратка кући, могао да вежба и што боље се припреми за следећу пробу. Колико год да је наступ у мешовитом хору отворио нове видике пружио је и прилику за бројна путовања по земљи и иностранству. Уз три гостовања у Чешкој, потом, Грчкој, незаборавним се сматра наступ у мариборској катедрали уз благослов митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије. - Ми смо први хор који је после шездесет година певао у катедрали у којој је католичка црква у Марибору уступила своје просторије за православне обреде. Потом смо наступали у православном храму у Љубљани, а после великих поплава у Србији одржали хуманитарни концерт у Прагу за

који смо се дуго припремали. Иако смо углавном изводили делове из литургија и црквене песме на оваквим местима смо предност давали мало певљивијим композицијама. Уз много аплауза наступили смо у катедрали уступљеној на коришћење у сврху туризма, а колико је појава била атрактивна на најбољи начин потврђује повелика група Јапанаца који су све време настојали да камерама забележе што више детаља нашег наступа – прича Симовић. Колико је хорско певање окупирало друге заљубљенике у музику потврђује пример Радоша Гвозденовића који је у то време приводио крају припреме за формирање градског хора „Црвчанин“ при Културном центру „Рибница“. Поред композиција домаћих аутора, које чине највећи део репертоара, Гвозденовић је настојао да га обогати делима иностраних које су се показале посебно тешким за извођење. Један од таквих био је енглески композитор Џон Тавенер, православац

чије се композиције на репертоару краљевачког градског хора изводе на енглеском језику. Колико је „Црвчанин“ квалитетан најбоље потврђују два концерта са хором „Лицеум“ састављеним од професионалаца, а два наступа у Крагујевцу и Краљеву показали су како није било основа за страх од подређеног положаја. Највећи број чланова су људи у зрелим годинама уз тек по неког млађег кога Гвозденовић убеди да приступи овој интересантној дружини. Податак да је новајлијама потребно неколико месеци да се потпуно уклопе у начин рада по који пут потврди да је био узалудан јер су врло брзо, након завршетка школовања а због одласка на студије, принуђени да напусте хор. Колико год да на квалитет утиче састав хора није занемарљив ни учинак онога ко држи диригентску палицу. То је најбоље потврдио долазак Александра Јаковљевића на ово место и напредак у многим елементима што се

показало на недавно одржаном надметању хорова у Ваљеву. Наступ међу двадесет пет са простора целе земље, од којих великог броја професионалних, крунисан је другим местом што међу члановима додатно подиже ниво самопоуздања. И ма колико да се успех сматра значајним, колико за хор толико и за град из кога долази, разочаравајуће делује податак да се у овој средини мало зна о успеху који је резултат уверење да сви чланови певају из душе, јер подједнако воле и цркву и црквену музику. Као члан групе која је недавно, извођењем староградских песама, десет дана наступала у једној грчкој таверни Симовић машта о дану кад би нешто тако могло да се деси и у Краљеву. Досадашњи покушаји нису дали резултат, а није јасно да ли неко намерно спречава овакав вид изражавања или је у питању нешто друго. - Скупила би се екипа, ма нас баш колико треба, а где год смо питали да наступимо, чак и без икакве надокнаде

18.6.2017.

МАГАЗИН

де, наишли смо на незаинтересованост уз образложење да за то нема простора иако верујем да данас сви гледају профит и страхују да њихова клијентела није заинтересована за ову врсту музике. Кад год сам покушао да започнем разговор на ову тему, чак и са бившим градоначелницима које сам лично познавао, упућивали су ме на помоћника који никад није децидирано потврдио да не може, па увек потврди да би ваљало и да ће видети – потврђује Симовић. Није тајна да ни најбољи глумци у Србији ни у много боља времена од редовног посла нису могли да обезбеде довољно средстава за живот. Зато су прибегавали бројним другим начинима да дођу до њих наступима на естради и другим приликама које су се показале погодним. У случају оних којима ово није била професија наступи у различитим приликама су резултат потребе за појављивањем пред публиком, а једну такву Симовић је пронашао у улози кловна. Од кад се први пут указала пре пуних 25 година, у почетку заједно са Зораном Савковићем Џеријем а после самостално, наступао је на небројано различитих места и у различитим приликама. Највернијом публиком показали су се најмлађи, а нешто мађионичарских реквизита и трикова увек су били добра основа за програме у трајању између двадесет минута и пола сата, што се показало максималним да одржи пажњу. Старе панталоне, шарени шешир и оригиналне кловновске патике довољни су за све ређе појављивање пред најмлађом публиком, понајвише због напора који није у најбољем односу са годинама извођача. И док је ова врста наступа у стагнацији има и оних од којих се не одустаје. - Хуманитарним приредбама нема броја. Много пута сам био Деда Мраз по школама и у породицама које финансијски слабо стоје, код деце са посебним потребама, у удружењима слабовидих и слепих. Са Надом Станков годинама идем у Геронтолошки центар где изводимо масне скечеве јер корисници то воле. Тамо се по правилу не прича о смрти и малој деци, па

су добра прилика масни вицеви. У таквим случајевима, а и у наступима пред децом, најдраже ми је кад неког доведем у стање да ме слуша. Најмлађима пружим по неки од реквизита, шешир и слично, пружим руку и настојим да одржим пажњу максимално пола сата – прича Симовић. Од тренутка кад је током претходне године Театар „Сунце“ остао без Џерија, као оснивача и главног покретача свих активности, рад је замро у ишчекивању особе која би преузела бар део онога што је радио човек неисцрпне енергије и стваралачког дара. Страх да би рад заувек замро ових дана полако бледи због сазнања да се екипа поново окупља. У својеврсном вакуму под називом Театар „Сунце“ повремено су наступали само Нада Станков и Миленко Симовић, понајвише због жеље да очувају успомену на Џерија. Добар начин је припрема представе по тексту који је написао, а није успео да реализује за живота. Уверење да је његова стваралачка енергија била неисцрпна, а да је сличну тешко наћи у било коме другом, по који пут поколеба уверење да би се могла пронаћи особа способна да поведе „Сунце“ како би засијало новим сјајем. - Имамо ми идеје, али би то требало неко да обједини. Џери је радио све, на крају и глумио, а му му често замерали највише због театра како би, ослобађањем од неких обавеза, имао бољи увид у представу. Он је радио фантастично. Оставио је иза себе књигу песама које могу да се читају у пригодним приликама и два текста представа од којих смо један јако тежак неколико пута покушавали да поставимо на сцену. Можда сада нешто у њему и променимо не одступајући од концепције коју је Џери замислио – каже Симовић. Од тренутка кад је замро рад Театар „Сунце“ потреба за присуство у позоришту задовољава се посетама представа са репертоара локалног у Краљеву, некима и више пута. Осврт уназад потврђује да међу младима нема онолико интересовања према овој врсти уметности као што је било пре више деценија, а нема ни значајнијег

ангажовања просветних радника у анимирању ученика за овај вид уметничког изражавања. Ако се неко и појави то је резултат личне иницијативе, а не обавезе каква је постојала међу просветним радницима. Поглед на краљевачку културну сцену не даје превише повода за оптимизам, посебно након сазнања да се различите манифестације организују без довољног степена координације између оних који их приређују. Тако није редак случај да их у кратком периоду има по неколико да би уследила превише дуга пауза током које се не дешава ништа значајније. - Културном понудом сам задовољан, али распоредом нисам јер одједном не могу да видим све што бих хтео. Француска кућа је јако лепо место за различита дешавања, а „Евергрин“ нуди просторије свакоме ко жели да се представи као што је некада био „Маржик“. Мислим да у Краљеву има бар десет бендова који током лета не раде ништа, а који би малтене платили да наступаји и да их неко види. Разговарао сам са начелником Дома војске и тражио да нам омогући коришћење летње баште за игранке како би обновили традицију која је у Краљеву постојала деценијама. Има довољно нас који би допринели да се овај простор попуни, а има и музичара заинтересованих да поново наступе у овом амбијенту. Простор је неискоришћен, а башта идеална за вечери класичних игара какве су некада у граду привлачиле велики број посетилаца – каже Симовић уз подсећање да међу бројнима који подржавају идеје сличне овој нема превише спремних да се укључе у организацију. Слично је и са Театром „Сунце“. У ишчекивању особе са довољно енергије, макар део оне коју је испољавао оснивач, неке од обавеза преузео је Симовић. Уз њега је и неколико старијих чланова који, поред успомене на Џерија, настоје да сачувају и материјалну заоставштину, костиме и све што су заједно стварали током припреме за неку до представа. Т. Радовановић

Успешно прескочена једанаеста степеница

МАГАЗИН

18.6.2017.

УЗ ПОМОЋ ПРИЈАТ

- У краљевачком Дому војске више од седам стотина малишана. – У програму плес, гимнастика, фолклор, драмске радионице и друге активности.– И овогодишњи фестивал „Дете у срцу“ без подршке локалне самоуправе. – Једносатно дружење са јутјуберима. – Хит вечери најуспешнији учесници Пинкових звездица. – Предавање на тему Болести деце у 21. веку. – Посебна признања Фондацији Буди хуман – Александар Шапић, кошаркашкој репрезентативки Милици Дабовић и директорки Основне школе „Свети Сава“ Снежани Маџаревић

ТЕЉА

еданаести пут заредом Удружење грађана „Дете у срцу“ 10. јуна је, као организатор највеће регионалне културно - забавне манифестације овог типа, Тенера - дечјег фестивала „Дете у срцу“, у Дому војске окупило више од седам стотина малишана. Њима је овом приликом пружена јединствена прилика да се присутнима представе кроз плес, гимнастику, фолклор, драмске радионице и друге активности. У програму који је почео тачно у подне учествовали су Предшколска установа Чуперак, Едука Про центар, гимнастички клубови Сибокс и Партизан, Зумба са Иваном, Карате клуб Реикон, Музичка школа Рок планета, Фолклорни ансамбл Карановац, мађионичар Раксон, Музичка радионица Увертира и Плесни клуб Фрст степс, а у вечерњим часовима уприличен је концерт најпопуларнијих Пинко-

МАГАЗИН

18.6.2017.

вих звездица из друге сезоне такмичења. Фестивал је отворен традиционалним уручивањем признања „Хумано срце године“ намењеног појединцима и институцијама која су се у претходном периоду истакла хуманитарним активностима. Овогодишњи добитници су Фондација Буди хуман - Александар Шапић, у чије име је признање примила Катарина Срећковић, потом кошаркашка репрезентативка Милици Дабовић која је удружењу „Дете у срцу“ поклонила дрес у коме је наступала на Олимпијским играма и директорки Основне школе „Свети Сава“ из Рибнице Снежани Маџаревић. Она је дошла у друштву малог Милоша, за кога се тренутно води акција прикупљања помоћи потребне за лечење, и његових другара из школе који учествују у акцији. Све њих је

организатор наградио тортом коју је спонзорисала Торте Ивањица. Велику пажњу присутних, посебно најмлађих посетилаца фестивала, привукли су Teen tube звезде 2016/2017 Леа Станковић и Андрија Јовановић које је организатор позвао на једночасовно дружење са фановима што је била прилика да им се уруче пригодна признања. Ни ове године фестивал није прошао без пратећих програма у који су били укључени Малац Генијалац, Оксфорд академија, Библиотека играчака Осмех, Едука про центар, Теанде - Руска природна козметика, Салон за масажу Мићко и докторка Мирјани Бабић Симић чије је предавање на тему Болести деце у 21. веку привукло посебну пажњу. У оквиру хуманитарног дела програма одржана је изложба торти и ко-

лача коју су омогућили донатори и даме великог срца, посетиоци су уживали у занимљивим креацијама које су, након изложбе у сарадњи са Центром за социјални рад, подељене деци из породица лошијег социјалног статуса. Генерални спонзор овогодишњег фестивала компанија Тенера за присутне је припремио пригодне поклоне, а паковања влажних марамица показала се неопходним у поподневним сатима када је програм фестивала добио мало жешћу ноту приликом извођења најпоуларнијих забавних мелодија које су донели Рок планета и Музичке радионице Увертира. Атмосфера је кулминирала наступом плесног клуба Фрст степс да би публика на ногама спремно дочекала велико финале, наступ Пинкових звездица који је очекивано оцењен највишом оценом, јер се међу њима нашао и победник друге

сезоне такмичења Марко Бошњак коме је организатор уручио признање Teen zvezda 2016/2017. Осим њега пред најмлађим Краљевчанима појавили су се награђени Жарко Прибаковић, Антониа Гиговска и Томислав Миловановић. Oрганизатор фестивала Дејан Пантић није пропустио прилику да подсети како је фестивал једанаести пут заредом финансиран искључиво средствима спонзора и пријатеља Удружења „Дете у срцу“ који годинама уназад прате рад и поштују све оно што ради на промоцији правих вредности за децу. - Ако имамо у виду чињеницу да су гости Дечјег фестивала „Дете у срцу“ били Милорад Мандић Манда, Бранко Коцкица, позориште Пан Театар, Ивана Селаков, дечији хор Мари Мари, Миња Субота и Пеђолино, онда је овај

фестивал у рангу јачих који се одржавају у престоници и иза којих стоје град Београд и градске општине у којима се организују догађаји ове врсте намењени деци. На жалост, за све ове године ми нисмо имали адекватну подршку локалне самоуправе како би фестивал учинили још атрактивнијим и привукли посетиоце из околних градова, а овога пута је изостала и медијска подршка локалних телевизија - каже Пантић У току фестивала подељене су и захвалнице краљевачким порталима који извештавају о активностима удружења „Дете у срцу“ уз велику захвалност Министарству одбране Републике Србије које је омогућило коришћење простора Дома војске. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.6.2017.

ПУТУЈ ЕВРОПО НЕМОЈ ВИШЕ ЧЕКАТИ НА НАС

МАГАЗИН 18.6.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

18.6.2017.

Аутомобили 3

Заскочен новом генерацијом тркачких аутомобила брзих као пламен легендарни Муњевити Јурић изненада је избачен из спорта који воли. Да би се вратио у игру требаће му помоћ Кларе Рамирез, ревносне младе техничарке с властитим планом за победу, надахнуће од старог Фантастичног Худсон Хорнета и неколико неочекиваних преокрета. Срце шампиона тестираће се на највећој стази Пистон купа где ће се доказати да број 95 још није готов! Стотриминутну анимирану авантуристичку комедију у два и три Д формату по сопственом сценарију је режирао Брајан Фи, а гласове анимираним јунацима позајмили су Драган Мићановић, Борка Томовић, Драган Вујић, Бода Нинковић, Борис Миливојевић, Дејан Дедић, Наташа Марковић, Срђан Тимаров, Младен Андрејевић, Марко Марковић, Дана Тодоровић, Аца Стојановић, Нада Блам, Мики Крстовић, Јелена Ступљанин, Феђа Стојано-

вић, Ненад Ћирић... Филм је на репертоару биоскопа до 21. јуна, а пројекције почињу у 17 и 19 сати.

Wonder Woman Пре него је постала Wonder Women Диана је била принцеза Амазонки, обучена да буде непобедива ратница одрасла на заштићеном рајском острву Тхемишцира на коме живе само жене. Акција креће када се амерички пилот сруши на њихову обалу и исприча причу о масивном сукобу у спољном свету, па Диана напушта свој дом уверена како може да заустави сукоб. У борби против мушкараца она ће открити своју највећу снагу…и своју судбину. Авантуру са елементима фантазије, која траје скоро два и по сата, по сценарију Алена Хајнберга и Зака Снајдера режирала је Пети Џенкинс, а у главним улогама наступају Гал Гадо, Крис Пајн, Кони Нилсен, Робин Рајт, Дејвид Девлис и други. Филм се приказује до 21. јуна, а пројекције почињу у 21 сат.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 18. И 24. ЈУНА

МАГАЗИН

18.6.2017.

18. јун

618. — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг. 1429. — Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана. 1155. — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара. 1583. — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету. 1812. — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији. 1815. — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту. 1817. — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе. 1839. — Основана је Прва београдска гимназија 1881. — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године. 1940. — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији. 1953. — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I. 1968. — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији. 1975. — Принц Фејсал Мусаид јав-

но погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975. 1979. — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2. 1983. — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини. 1995. — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала. 1996. — Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције. Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991. 1997. — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила. 2000. — Савет безбедности УН потврдио да је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана. 2001. — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи.

2002. — Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ. 2004. — Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

19. јун 1269. — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра. 1306. — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена. 1586. — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци. 1846. — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерзију.

1862. — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда. 1867. — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика. 1885. — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске. 1908. — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил. 1953. — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг. 1961. — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства. 1961. — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао. 1965. — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана. 1965. — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу. 1970. — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута. 1975. — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио прву светску конференцију о положају жена. 1987. — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА. 1988. — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сики. 1991. — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства. 1995. — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен пре-

кид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији. 1999. — У Приштини, на згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН преузеле контролу над Косовом и Метохијом. 2000. — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната. 2003. — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

20. јун 451. — Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију. 1214. — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја. 1459. — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји. 1756. — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“. 1789. — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције. 1819. — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова. 1891. — Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео. 1928. — Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика ХСС.

18.6.2017.

МАГАЗИН

1944. — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату. 1960. — Кракотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске. 1960. — Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији. 1963. — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе. 1972. — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенскоаустријску границу. 1973. — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973. 1991. — Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990. 1992. — Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу. 2000. — Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу. 2001. — Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића. 2002. — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа. 2003. — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је

петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције. 2015. — Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.

21. јун 217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку. 1813. — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. 1881. — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884. 1919. — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској. 1942. — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника. 1945. — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима. 1948. — Продуцентска кућа Колумбија Рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике. 1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. 1963. — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а. 1970. — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја

Жила Римеа. 1981. — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38 процената укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске. 1990. — У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније. 2002. — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

22. јун 217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије. 168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат. 1533. — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч. 1593. — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска. 1815. — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут. 1826. — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република. 1874. — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе. 1894. — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија. 1914. — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а кра-

љевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921. 1940. — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске. 1941. — Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР. Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације. 1944. — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске групе Центар. 1945. — Окончана је битка за Окинаву победом Американаца. 1965. — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа. 1965. — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа. 1994. — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир. 2000. — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу. 2001. — Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду. 2003. — У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску. Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингемске палате, што је први пут после 1874, када је

на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II.

МАГАЗИН

18.6.2017.

23. јун

1501. — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег Бразила и назвао га Илха да Вера Круз. Прва насеља на том подручју Португалци основали 1521. 1757. — Британци су победом у бици код Пласеја индијским гувернером Бенгала, учврстили власт у источној Индији. 1785. — Турска војска скадарског везира Махмуд-паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила Цетињски манастир. 1791. — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена. 1848. — Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица. Устанак за три дана угушио генерал Луј Кавењак. 1945. — Јапански командант, генерал Мицуру Ушиђима, извршио самоубиство после пораза јапанске војске на острву Окинава, у једној од најкрвавијих битака у Другом светском рату. Према званичним подацима, током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила. 1947. — Конгрес САД усвојио ТафтХартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк. Шеф државе добио право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцени опасном по националну безбедност. 1956. — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта. 1960. — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго. 1970. — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедно-

сти. 1985. — Изнад Атлантског океана експлодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погинуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики. 1993. — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије. 1994. — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација. 1999. — Југословенски економисти из невладине Групе 17 проценили да је укупна економска штета после НАТОбомбардовања Југославије 29 милијарди и 608 милиона динара. 2001. — Влада Југославије усвојила Уредбу о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2016. — Британци су се тесном већином од 51,89 % — 49,11 % на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније.

24. јун 474. — Јулије Непот је присилио римског узурпатора Глицерија да абдицира и прогласио је себе царем Западног римског царства. 1340. — У бици код Слија, енглеска флота под вођством Едварда III је скоро потппуно уништиштила француске поморске снаге. 1497. — Енглески морепловац Џон Кабот се искрцао у Њуфаундленду у првој европској експедицији од времена Викинга и прогласио га поседом Енглеске. 1509. — Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске. Током владавине раскинуо је са Ватиканом и 1534. основао Англиканску цркву. 1529. — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској. 1793. — У Француској је усвојен пр-

ви републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини. 1812. — Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и ушле на територију Русије. 1821. — Симон Боливар је са 8.000 јужноамеричких родољуба победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од шпанске власти. 1822. — Формирано је прво београдско обшчество (општина). Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове. 1859. — Наполеон III је потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст. 1882. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Вилхелма Штајница. 1894. — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника Француске Мари Франсоа Сади Карноа. 1901. — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре. 1912. — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић. 1916. — Почела је битка на Соми у Првом светском рату. Након пет месеци, колико су трајале борбе, снаге Антанте освојиле су око 200 km² територије уз губитке преко милион људи на обе стране. 1945. — Парада победе у Москви 1945. 1947. — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као „тањир који лети кроз воду“. После овог догађаја почео је да се користи термин „летећи тањир“. 1948. — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, со-

вјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. Током 300 дана, колико је блокада трајала, град је снабдеван преко ваздушног моста. 1960. — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954. 1973. — Најстарији светски државник Емон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959. 1975. — У близини њујоршког аеродрома „Кенеди“ срушио се авион „Боинг 727“ америчке компаније „Истерн ерлајнс“. Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици. 1989. — Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин. 2001. — Југословенска ватерполо репрезентација постала је шампион Европе. У операцијама руских снага безбедности у Чеченији убијен је вођа чеченских побуњеника Арби Барајев. Слободан Милошевић осудио је Уредбу владе СРЈ која омогућава његово изручење Хашком трибуналу и назвао је „правним дивљаштвом без преседана“. 2002. — Председник СР Југославије Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића, који је на тој дужности задржан скоро две године после пада режима у Србији у октобру 2000. 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Лондон у четвородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бакингемске палате. Путин је први руски лидер који је дошао у посету краљевству после 1874. када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор је држао замрзнуте односе са Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs