MagazIN 285 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 285 *11. јун 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

11.6.2017.

У овом броју: Приоритет комунални проблеми Већина увек у праву? Заједно лакше до пара Храмовна слава слава града Шампиони југ и југозапад Обострано задовољство Музика по сваку цену

8 14 20 26 38 42 46

Лакше до жељеног посла Урбана прича на обали Ибра Краљевчанке Театар за комшије Ко у клин ко у плочу Непомирљиви ставови две стране На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

52 54 60 70 78 82 92 94

МАГАЗИН 11.6.2017.

Двадесет пета седница Градског већа

МАГАЗИН

11.6.2017.

ПРИОРИТЕТ КОМУН

- Податак да у другим градовима и општинама има највише десет нелегалних водовода, а на територији града Краљева чак 130, води ка ставу да готово половина становника нема доказ да пије хемијски и бактериолошки исправну воду. - Одлуком о управљању комуналним отпадом на територији града на подручјима ван простора обухваћеног генералним урбанистичким планом биће омогућено постављање контејнера за прикупљање и одвоз смећа, а да притом није неопходно да Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ закључује појединачне уговоре са сваким домаћинством. - Почиње решавање комуналних проблема на утемељен начин доношењем одлука које су усаглашене са актима на републичком нивоу

Фото: М. Радовановић

НАЛНИ ПРОБЛЕМИ

МАГАЗИН

11.6.2017.

о устаљеној процедури Градско веће периодично разматра извештаје Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата, а на двадесет петој седници, одржаној седмог дана јуна, на ред је дошло разматрање ових извештаја за март и април. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Краљево је у току марта на основни преглед узео 142 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 9 узорака сирових вода са црпних станица. Из мреже водовода на основни микробиолошпки преглед анализирано је 140 узорака, а два су анализирани на основни периодични физичко-хемиски преглед. Извештај показује да су сви анализирани узорци били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. Ситуација се у априлу разликовала утолико што је анализирано 149 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 12 узорака сирових вода са црпних станица и да су на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед анализирани три пута недељно. У истом периоду једном недељно је, у потрази за фенолним материјама, контролисана и вода реке Ибар, а после по четири провере спектро-фотометријском методом у сваком месецу потврђено је да вредности за фенолне материје нису прелазиле вредности прописане правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Тако се, на основу извршених анализа и стручног разматрања, констатује да је вода за пиће из мреже градског водовода у току марта и априла била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређиавње концентрације сумпор и азот диоксида, индекса црног дима, суспендованих честива ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала. Подручје на коме се спроводи мониторинг је централна урбана зона и насеље Рибница на мерним местима Завод за јавно здравље, Пљакин шанац, Скупштина града, Полицијска управа и Рибница.

Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су у марту средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида и азотдиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а индекса црног дима, или чађи, испод маскимално дозвољених. Средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10 олова и кадмијума биле су испод граничних вредности, док су вредности арсена биле изнад граничних вредности током три, а никла током једног дана. Ситуација је била знатно неповољнија кад је у упитању садржај суспендованх честица ПМ10, а извештај Завода за јавно здравље показује да је њихов садржај на мерном месту Полицијска станица изнад граничних вредности био пуних четрнаест дана. Малу забуну уноси податак да је саставни део овог докумета упућен члановима Градског већа изненада постао предлог Одборничке групе Двери за допуну дневног реда једанаесте седнице Скупштине града, да се у дневни ред уврсти тачка Извештај о реализацији пројекта „Урбана регенерација у Доситејевој улици“. Кад је у питању квалитет ваздуха ситуација је у априлу била повољнија у смислу да су и средње двадесетчетоворчасовне вредности индекса црног дима биле испод максимално дозвољених на свим местима дефинисаним програмом мониторинга. Измерене вредности азотдиоксида биле су испод граничних и толерантних на мерном месту Пљакин шанац, а суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа. И док су измерене средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова и кадмијума, биле испод граничних вредности проблем је током седам дана правио садржај арсена, а три дана никла. Првим по приоритету од осталих шеснаест тачака дневног реда показала су се разматрања нацрта одлуке о општим условима за одржавање и кори-

шћење јавног водовода у сеоским насељима и одлуке о управљању комуналним отпадом на територији града. Податак да у другим градовима и општинама има највише десет нелегалних водовода, а на територији града Краљева чак 130, води ка ставу да готово половина становника нема доказ да пије хемијски и бактериолошки исправну воду. То представља значајан еколошки проблем са могућношћу да ескалира до нежељених граница, јер је решавање овог проблема годинама одлагано а Јавно комунално предузеће водило рачуна само о водоводима којима се снабдева градско подручје. Усвајањем ове одлуке стварају се услови да сви грађани имају хемијски и бактериолошко исправну воду, а да јавно предузеће које је основано да се бави овом врстом комуналне делатности у наредном периоду преузима један по један сеоски водовод. Сеоски водоводи који имају употребну дозволу могу бити преузети у блиској будућности, а за све остале тек треба спровести приправне активности према листи приоритета за решавање проблема који је присутан годинама. Одлуком о управљању комуналним отпадом на територији града на подручјима ван простора обухваћеног генералним урбанистичким планом биће омогућено постављање контејнера за прикупљање и одвоз смећа, а да притом није неопходно да Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ закључује појединачне уговоре са сваким домаћинством. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић потврђује да се на овај начин почиње решавање комуналних проблема на утемељен начин доношењем одлука које су усаглашене са актима на републичком нивоу. Образована је Комисија за оцењивање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града у овој години, коју чине два члана предложена од стране удружења а један јединице локалне самоуправе. Оцењено је да се у сва три случаја ради о реномираним лицима и особама које иза себе имају образовање и дугогодишње професионално искуство у медијској сфери.

МАГАЗИН 11.6.2017.

сет за организацију турнира за млађе категорије, а у циљу популаризације физичке активности код школске омладине. Разматрање предлога решења о давању сагласности за препарцелацију, установљење права службености пролаза и расписивање јавног огласа за давање у закуп грађевинског земљишта у јавној својини града увод су у разматрање предлога закључка о давању сагласности за претварање потраживања насталих по основу уступљених јавних прихода у трајни улог града Краљева у капитал привредног друштва „ППТ-ТМО“ а.д. Трстеник, на основу препоруке Владе Републике Србије, и једног захтева за враћање пољопривредног кредита у више рата. Градско веће се и овога пута бавило жалбама грађана изјављеним на решења и закључке донете у првостепеном поступку од стране Одељења за инспекцијске послове, Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности и Јавног комуналног предузећа „Водовод“ Краљево. За почетак наредне недеље заказана је двадесет шеста седница Градског

већа на којој ће бити разматрани Нацрт одлуке о завршном рачуну буџета града за прошлу годину и предлог решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве у износу од 305.500 динара ради накнаде штете по правноснажној и извршној пресуди Основног суда у Краљеву. Чланови Градског већа одлучиваће и о расподели износa од 50 хиљада динара Тениском клубу „Краљево“ за подмирења дела трошкова организације Савезног турнира прве категорије за дечаке и девојчице до 18 година, 120 хиљада Мото клубу „Кингс“ за организовање хуманитарног мото скупа за особе са аутизмом и 400 хиљада Рукометном клубу „Слога КВ“ на име подмирења дела трошкова организовања великог међународног турнира за младе рукометаше. Двевни ред ове седнице употпуњен је разматрањем предлога решења о давању сагласности Предузећу за телекомуникације „Телеком Србија“ за извођење неопходних радњи на реализацији и унапређењу телекомуникационих услуга на пословном простору у Улици 23. новембра у Ушћу.

Т. Радовановић

Пред члановима Градског већа нашао се предлог решења о измени и допуни постојећег о распореду коришћења буџетских средстава здравствене заштите за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике, а тема којом су се бавили већници био је предлог решења о распореду и времену коришћења без накнаде спортских хала у Рибници и Краљеву, али и додела финансијске помоћи за организацију различитих спортских такмичења. Тако је Карате клубу „Шампион“ припало тридесет хиљада динара на име подмирења дела трошкова организације клупског првенства, Рашкокосовско-метохијском регионалном кошаркашком савезу сто хиљада на име подмирења дела трошкова организације завршног турнира државног првенства у кошарци у категорији за јуниорке, а Боди билдинг клубу „Супермен“ шездесет хиљада за учешћа на такмичењима у предстојећој такмичарској сезони. Усвојен је предлог решења којим се Плесном клубу „Спектар“ додељује износa од педесет хиљада динара за организацију плесног такмичења, а ФК „Морава“ триде-

Дванаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

11.6.2017.

ВЕЋИНА УВЕ

- Претходно руководство краљевачког Народног музеја није, а имало је ту могућност, именовало лице које би у случају спречености директора могло да га замењује. - До одржавања седнице Скупштине града у музеју није постојало лице овлашћено да потпише документ којим би се стекли услови за исплату зарада запосленима. – Избором вршиоца дужности директора на период од годину дана отклоњена опасност од блокаде рачуна града Краљева. – Тросатном расправом доминирали одборници опозиционих странака

Фото: М. Раадовановић

Е К У П РА В У ?

МАГАЗИН

11.6.2017.

а седнице локалног парламента у Краљеву по који пут искоче из оквира очекиваног потврђује и дванаеста по реду Скупштине града одржана у четвртак 8. јуна са само једном тачком дневног реда на коме је био предлог решења о именовању вршиоца дужности директора Народног музеја. Након што је на основу службене документације утврђено да седници, од укупно седамдесет, присуствује 51 одборник председник Скупштине Ненад Марковић је појаснио да је основ за сазивање пети став члана 71 пословника о раду локалног парламента. Он предвиђа да изузетно, у хитним случајевима када се ради о питањима од посебног значаја за функционисање локалне самоуправе а чијим неразматрањем на време би могле да настану штете за локалну самоуправу, председник може сазвати седницу са ро-

ком краћим од седам дана, али не краћим од 24 часа. У складу са шестим ставом истог члана дневни ред и материјал могу се уручити одборницима на самој седници, а да је председник скупштине на почетку дужан да образложи такав поступак. Образлажући га Марковић је потврдио како у тренутној ситуацију у Народном музеју не постоји лице које може да потпише документ којим би се стекли услови за исплату зарада запосленима, а прети и увођење блокаде рачуна града Краљева. То је било довољно за одлуку да се на ванредној седници именује вршиоц дужности директора пошто старо руководство није, а имало је ту могућност, именовало лице које би у случају спречености директора могло да врши и овакве послове. Како је Скупштина на претходној седници потврдила одборнички ман-

дат одсутне Маријане Станковић она је на овој, пре преласка на дневни ред, потписала заклетву којом потврђује да ће се у даљем раду придржавати устава, закона и Статута града Краљева и да ће часно и непристрасно вршити дужност одборника руководећи се интересима града Краљева. Након што је прозивком утврђено да седници присуствује 55 одборника подршком 35, уз 12 противника и 7 уздржаних, усвојен је дневни ред да би се, десетак минута од почетка, прешло на расправу којој је претходио предлог Комисије за избор и именовање Скупштине града. У њему је потврђено како је 7. јуна разматрано питање именовања вршиоца дужности директора Народног музеја на основу кога се предлаже скупштини да донесе решење о именовању Марије Жарчанин Станишић за вршиоца дужности директора на период од једне године.

Правни основ за предлог пронађен је у првом ставу члана 37. Закона о култури којим је прописано да оснивач може именовати вршиоца дужности установе без претходно спроведеног јавног конкурса када јавни конкурс за директора није успео, а јавни конкурс није успео уколико оснивач не именује директора установе са листе. Како се баш то догодило на претходној седници Скупштине града стекли су се сви услови да предлог овог решења буде на дневном реду ванредне седнице. Законом о култури утврђено је да вршилац дужности може обављати ту функцију најдуже једну годину, а да кандидати морају имати високо образовање и најмање пет година радног искуства у струци. Од тренутка када је одборница Стадоседеоца Краљева и околине Маријана Шен обавестила одборнике о допису Народног музеја, који је прет-

ходних дана прослеђен свим релевантним институцијама у земљи, отпочела је тросатна жестока расправа којом су доминирали одборници опозиционих странака. Сви они настојали су да докажу како се поступак именовања вршиоца дужности директора Народног музеја спроводи супротно важећем Закону о култури, а најспорнијим се чини став да кандидат треба да има пет година рада у струци што предложени, по њиховој тврдњи, нема. Од одборника Локалног фронта Владимира Маровића, који је потврдио постојање безвлашћа у коме се приватни интерес представља као јавни а култура ставља под капу коалиционих договора, расправа се распламсавала до наговештаја о опасности у улазак у зону криминала. Опозиција сматра да заказивање ванредне седнице не би било потреб-

но да је на претходној потврђен предлог Управног одбора музеја о именовању директора, тим пре што би били избегнути значајни трошкови који достижу милион динара. Сем тога прети опасност да буде изгубљен управни спор који најављују запослени у Народном музеју чиме би ови трошкови могли бити вишеструку увећани. Током расправе је могло да се чује како седнице Скупштнине града све више личе на лоше позоришне представе, а много се не разликује ни последња ма колико провејавало уверење да је оно што владајућа већина сматра спорним чисто као суза. Оцењујући да је председник Скупштине највећи кривац за све што се дешавало у вези избора директора музеја опозициони одборници у први план стављају констатацију да се у овом случају, више од интереса кандидата који на претходној седници није добио по-

требну подршку, залажу за поштовање закона и владавине права. С тим у вези непримереним сматрају и пристанак кандидата за функцију заменика директора која се, као дипломирани правник, мири са кршњем закона. Често позивање на кршење пословника, са указивањем да се одступа од разматрања проблематике која је да дневном реду, бројне реплике и одговори на њих, гласање о томе да ли је повређен пословник, и поновљено због сумњи у резултате, обележили су

највећи део седнице Скупштине града. У таквој ситуацији ни председавајући се нису сналазили на најбољи начин, па им је промакла оптужба којом се кршење владавине прва пореди са оним које је својевремено у Италији спроводио Бенито Мусолини. Расправа је потрајала све до тридесетак минута иза 13 сати кад је проглашена петнаестоминута пауза пре изјашњавања одборника о предлогу спорног решења. Иако је током расправе само шеф

Заклињем се да ћу се у раду Скупштине града Краљева придржавати Устава, закона и Статута града Краљева и да ћу часно и непристрасно вршити дужност одборника руководећи се интересима града Краљева.

11.6.2017.

МАГАЗИН

Одборничке групе Двери Драган Весовић наговестио да одборници ове политичке опције неће учествовати у гласању наставак седнице је показао полупразну дворану у којој није било представника опозиционих групација. Прозивком је потврђено да је 38 присутних довољно за гласање, а 32 гласа подршке уз шест уздржаних да предложени кандидат три минута после 14 сати буде изабран за вршиоца дужности Народног музеја. Т. Радовановић

Марија Жарчанин Станишић Након дипломирања на Правном факултету у Крагујевцу Марија Жарчанин је, ради стицања знања и испуњења услова за полагање стручног испита неопходног за рад у државним органима, годину дана волонтирала у Одеску за иимовинско правне односе Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности. По истеку овог периода са запошљењем на одређено време радила је као референт у одсеку за урбанизам и грађевинарство, а од 2. априла 2007. обавља дужност секретара Основне школе „4. краљевачки батаљон“. Марија Жарчанин Станишић је бирана за одборницу у Скупштини града у више мандата, била је чланица Управног одбора Краљевачког позоришта, Комисије за друштвене делатности, Изборне комисије и Женске одборничке мреже у Скупштини града. Активна је у више невладиних организација које су учествовале у низу хуманитарних акција и спроводиле пројекте едукације жена и деце.

Марија Жарчанин Станишић

Значајна корист од чланства у Европској унији

МАГАЗИН

11.6.2017.

ЗАЈЕДНО ЛАКШЕ ДО ПАРА

- Са 17 милиона евра средстава Европске уније, уз исто толико сопствених, Марибор добија нов изглед. - У реализацији свих пројеката средства Европске уније достижу износе од половине до осамдесет одсто укупне вредности. – Пет хиљада нових радних места за време мандата градоначелника. – За годину и по дана 1.800 нових радних места. – У Словенији заваривачи из Бангладеша. – Број оних који су се противили уласку у Европску унију знатно је мањи него при опредељивању за приступање НАТО пакту. - У процесу придруживања Европској унији Србија би могла да оствари значајне повољности, пре свега инвестирањем у јавну управу и инфраструктурне пројекте, што би требало да се одрази првенствено на свакодневни живот. – На Гочу скијалиште за децу и рекреацију школске омладине

МАГАЗИН

11.6.2017.

д поновног успостављања партнерских односа између Краљева и Марибора, након неколико година захлађења у последњој деценији прошлог века, делегација овог словеначког града је све чешћи гост локалне самоуправе. Посете су интензивиране од када је др Андреј Фиштравец по други пут изабран за жупана Марибора, а последња посета Краљеву претходне недеље повод је за разговор о продубљивању сарадње, али и тренутној ситуацији у граду који од приступања Словеније поуноправном чланству Европске уније бележи све интензивнији напредак. Иако се политичка карта Марибора не разликује много од ситуације у целој држави др Фиштравец то, кад је у питању локална политика, и не сматра превише важним што је и био повод за распуштање коалиције на чијем челу је успео да оствари значајну победу. Чврст став да је развој града заједнички интерес свих његових грађана основни је мотив да Градско веће буде састављено од различитих политичких групација. Основни циљ који су сви прихватили као императив је да се реализује што више зајеничких пројеката од којих би највећу корист имао град. Резултати таквог рада посебно су интензиивирани током последњих годину и по дана, а круну успеха представља долазак канадске корпорације „Магна“ као највећег добављача резервних делова за аутомобилску индустрију. кад на сто хектара, што је више од простора на коме је некада заузимао познати словеначки аутомобилски гигант ТАМ, буде отпочела градња нове индустријске зоне очекује се да током наредних неколико година у њој буде запослено три хиљаде нових радника. Ако се томе дода податак да свако од нових радних места везује још три, или четири, на секундарном и терцијерном нивоу онда постаје јасније колико су значајни ефекти оваквог рада. Градња индустријске зоне отпочиње на простору који је још шездесетих година за ту сврху резервисан у урбанистичким плановима. Осим „Магне“

то је локација на којој се налази мариборски аеродром као фактор сарадње са великим бројем градова, у последње време понајвише кинеским. Повод је податак да је држава уступила право коришћења аеродрома на период од петнаест година европско азисјком конзорцијуму који је, према недавно објављеним плановима, преузео обавезу да већ у првој фази у развој уложи 300 милиона евра. Планирано је да мариборски аеродром буде базни за авионе из Азије са кога ће путници бити пребацивани на друге дестинације. Иста компанија купила је и белгијско друштво ВЛМ као део КЛМ авио корпорације, па почиње са изградњом властите флоте и циљем да двадесет авиона типа „ербас“ намени прекоокеанским летовима. Са 17 милиона евра средстава Европске уније, уз исто толико сопствених, Марибор добија нов изглед. Део уз обалу реке Драве биће затворен за саобраћај и претворен у пешачку зону као и најстарија улица у граду. Др Фиштравец потврђује да у реализацији свих пројеката средства Европске уније достижу износе од половине до самдесет одсто укупне вредности, а приближавање периода кад престаје додела бесповратних повод је за интензивирање напора како би се што већи део усмерио према значајним инфраструктурним пројектима. Разлог лежи у чињеници да се град сврстава у ред развијених чиме улази у нов период за који се треба на време припремити. - Пуно радимо на спортском туризму, а прошле године имали смо на припремама 24 фудбалске екипе. Партизан долази редовно, поред Хајдука био је Глазгов ренџерс, а долази нам и друга екипа Манчестер јунајтеда. Ове године смо генерално обновили атлетски стадион, и мислим да је сад најбољи у Словенији а можда и шире, идуће идемо у реконструкцију западне трибине на фудбалском стадиону, а припремамо и нове терене на Похорју. Слика се мења јер сам, кад сам постао градоначелник, рекао да у новом мандату желим пет хиљада радних места.

Ми смо само за последњих годину отворили 1.800 нових радних места, а од 57 хиљада запослених 43 хиљаде су Мариборчани. Имамо државни универзитет са 18 хиљада студената, седиште Поште Словеније и неке велике компаније као што је „Хенкел“ – каже др Фиштравец уз потврду да четвртину Марибора чине индустријске зоне. Велики број радника запослен је у Аустрији, а процењује се да из целе регије има бар шест хиљада људи на раду у јужном делу ове земље. Ако се томе дода и неколико хиљада из сфере сиве економије постаје јасно колико је овај крај атрактиван за све који траже посао. Иако су зараде у Аустрији знатно веће посебном повољношћу сматра се могућност запослења у својој средини чему посебно треба да допринесе „Магна“ која се, при кандидатури за добијање земљишта, обавезала дао безбеди зараде које неће бити мање од 900 евра месечно. И поред свега Марибор бележи високу стопу незапослености која достиже 12,5 одсто, али и недостатак радника одређеног профила. Најдефицитарнији су заваривачи каквих нема у Словенији, а ни на простору целог Балкана, што је повод да се радници овог профила потраже и у знатно удаљенијим деловима света. Добра потврда су недавно завршени преговори са амбасадором Бангладеша, и једним бизнисменом из ове земље, да на пословима у Словенији ангажује тридесет заваривача из ове земље. После вишегодишње економске кризе у Европи је приметан интензивнији развој индустрије што ствара потребу за већим бројем радника различитих профила. У Словенији су на време схватили да је то у уској вези са системом образовања, па се од прошле године реализује посебан програм анимирања ученика да још од основне школе размишљају о занимањима која имају перспективу на овом подручју. После неуспешних преговора са ИБМ у Марибору не одустају да у град доведу једну од америчких компанија из сектора информатичких технологи-

Др Андреј Фиштравец

11.6.2017.

МАГАЗИН

ја, а добра основа за то је стручни кадар који се школује на локалном универзитету Резултат властите политике је успостављање чврстих партнерских односа са кинеским градовима, а колико је Марибор атрактивна дестинација потврђује жеља седмомилионског Чончина која се завршила братимљењем. Кина тражи излаз у свет, а Словенија се као чланица Европске уније са добром локацијом показала као изузетно атрактивна. Градоначелник Марибора потврђује да се, од уласка Словеније у Европску унију, ситуација у овом граду знатно променила. Иако има и ствари које би требало побољшати знатно је већи број оних са позитивним предзнаком, па се ни повећање цена не сматра великим недостатком поготово што се приближава просечним са земљама Европске уније. Иако и даље има подељених мишљења број оних

који су се противили уласку знатно је мањи него при опредељивању за приступање НАТО пакту. Искуство Марибора потврђује да би у процесу придруживања Европској унији Србија могла да оствари значајне повољности, пре свега инвестирањем у јавну управу и инфраструктурне пројекте, што би требало да се одрази првенствено на свакодневни живот. Од давнина је познато да се најбоље учи на грешкама, боље на туђим него својим. То је повод за чвршће повезивање Србије са Словенијом како се не би правиле грешке које је она правила на путу ка Европи. - Ја се за Србију не бојим јер има јаку државотворну традицију и јаку дипломатију, па ће сигурно то добро урадити. И Краљево тражи своју будућност и чека да се нешто велико догоди, а то се види. Мислим да је веома битно да се, као у Марибору, не ради на томе да смо подељени, него да ра-

димо заједно за град, а то је могуће. Ја сам нестраначки кандидат и као независни сарађујем са свима са којима нађем заједнички језик. Људи у мом окружењу су различитих политичких боја, али нам то не смета, јер не водимо националну политику него локалне пројекте који су битни за град. Људи се по дефиницији разликују и ако би тражили оно што нас разликује не бисмо могли радити заједнички. Ми смо различити, сваки човек има свој политички и приватни живот, али треба да тражимо оно што нас повезује и радимо заједнички – каже др Фиштравец. Почетак озбиљније привредне сарадње са Краљевом требало је да буде везан за прошле године најављено формирање заједничког предузећа, али се од идеје није далеко одмакло. Резултат је требало да буде видљив у мањем скијалишту за децу намењеном рекреацији школске омладине, а како је мариборско Похорје највеће

скијалиште у Словенији значајним се чини искуство локалног предузећа „Марпром“ које је било спремно да део својих капацитета понуди Краљеву. Последња посета делегације Марибора везана је за заједнички наступ два града пред фондовима Европске уније како би се добијена средства употребила у реализацију пројеката од којих би оба имали користи. Резултати иницијалних разговора у Краљеву пре десетак дана могли би да буду видљиви већ почетком јула кад Мариборчани буду дошли на „Весели спуст“. Осим доброг расположења за традиционално учешће у овој манифестацији обећавају и подугачак списак пројеката са којима би заједно могло да се конкурише за средства Европске уније. Др Фиштравец потврђује да је Марибор последњих година направио велики искорак у повлачењу средстава, а сврстава се у врх листе европских гра-

дова по резултатима на путу циркуларне економије као новог модела Европске уније за рационално коришћење комуналног отпада. Све чвршће уверење да отпад постаје извор значајних сировина повод је да током последњих неколико година у овом граду буду затворене све депоније. Одлука да се у наредних пет ништа не баца треба да обезбеди сировину за изградњу најмодернијег аутоматског постројења за прераду по технологији „Штадлер“. Словеначки инжењери су већ направили програм који се сматра најсавременијим у Европи, а доприноси да цена прераде једне тоне од 200 евра у наредних дест година буде спуштена на 90. - То је искуство које ће сигурно требати и Краљеву које не мора да гради депонију. Треба да заборави бацање, и то што је смеће узме као сриовину коју ће да преради и искористи. Имамо пуно различитих пројеката од којих

је један фабрика за прераду грађевинског материјала, а страни инвеститори долазе и због нашег концепта фабрике за прераду старих авиона. Треба све искористити јер су сировине скупе, а прерада отпада је и оријентација Европске уније – каже др Фиштравец. На време учвршћено сазнање о потреби нових информација повод је за приближавање извору који се налази у Бриселу. Тамо је екипа словеначких стручњака који помно прате збивања и токове новца из фондова Европске уније који би могли бити интересантни и Краљеву. Резултат последњих разговора преточен је у документ којим се констатује да постоји воља два града за заједнички наступ у обезбеђењу средстава из ових фондова. Следећи корак је формирање посебних канцеларија у Марибору и Краљеву и заједничког предузећа као потврде да оно што је договорено постаје реалност. Т. Радовановић

Свечано обележена градска слава

МАГАЗИН

11.6.2017.

ХРАМОВНА СЛАВА С

- Обележавање градске славе протекло без већег броја директора јавних предузећа и установа као и чланова Градског већа који, по правилу, избегавају да се прикључе литији. - Градоначелник Краљева др Предраг Терзић верује да би њихово присуство могло да буде повод за већи одзив грађана овом свечаном чину. - За разлику од ранијих година грађани су дуж трасе којом се кретала литију поздравили стојећи, понајвише захваљујући свештенику који је ишао испред поворке и на овај чин поштовања упозоравао све који су седели у кафићима

Фото: М. Радовановић

СЛАВА ГРАДА

11.6.2017.

МАГАЗИН

а Храм Свете Тројице у Краљеву од оснивања има значајно место у животу града кроз историју су показали бројни примери који потврђују органску и нераскидиву везу са народом. Изградња краљевачке цркве везује се за период непосредно по ослобођењу од турске владавине, а резултат је дара који је накадашњој касаби доделио кнез Милош Обреновић. У православном свету се верује да је тек од тог тренутка град почео да дише и живи што води ка ставу да и у данашње време треба да буде место окупљања што већег броја житеља, јер је то место на коме се задобија благодет божија. Значајно место у учвршћивању односа заузима слава најстаријег краљевачког храма која се обележава кад и градска. Прослава Силаска Светог духа на апостоле и ове године је отпочела у навечерје празника вечерњом слу-

жбом и литијом улицама града у којој су, поред братства храма и многобројних свештенослужитеља, били војни свештенослужитељи подручних касарни, припадници Војске Србије, Жандармерије, Полиције, локалне самоуправе културно-уметничких и спортских удружењa. Свечарско расположење пренето је и на сутрашњи дан када је, уз богатији састав свештенослужитеља и народа, служена Света архијерејска литургија којом је началствовао епископ жички Јустин. У беседи након литургије епископ је подсетио на значај празника, рођендана Цркве божије и благодати која је дата силаском Светога духа на апостоле. Свети дан чуван, закриљен и вођен благодашћу Духа светога слави се као дан када се испунило обећање Исуса Христа док се удаљавао од ученика, апостола и окупљеног народа. Речи утехе садржане су у тврдњи да ће

са народом који је тешио остати Исусу раван Свети дух и наставити да брине о њему. - Овај свет пролази, он је само да овим животом наследи живот вечни. Колико је важно да задобијемо Духа светога то су светогорци једном за свагда нама предали. Они се нису бавили много писањем теолошких дела, него су на себи, и у себи, преживели и одживели оно што је Господ бог учинио овде на земљи. Они су нама рекли, дали сузе, крв и зној да би задобили духа, а колико је то важно то ми у Цркви знамо. Док нас утешитељ не посети ми смо изгубљени баш онако како су били изгубљени апостоли Христови. Постоји у свету овоме банка крвне плазме коју свако, када има потребу ради хитних интервенција, оде и узме у болници да би спасао живот свој. У Цркви божјој јесте банка Духа светога, трезор. То се

нити продаје нити купује, то се добија вољом. Кад би народ знао како је лако задобити Духа светога долазио би и на јутарње и на вечерње молитве. Не би бирао, не би рекао овога месеца једном ћу отићи у цркву јер сво остало време радим, заузет сам, немам времена да дођем. Овде у Цркви Дух свети обитава кроз свете тајне, а најпре кроз свету тајну причешћа. Ту се ми причешћујемо и постајемо заједничари. Још једну заједницу смо имали у господу Христу, у распећу његовом, у крви његовој коју је пролио за спасење читавог света да све грехе прародитеља наших и да нама васпостави и устврди у заједници са богом. Али, човек као слободно биће, често пута се удаљи од творца свога. Често га стихије овога живота запљусну и заборави и да је крштен, да је миропомазан и задојен Духом светим, духом

утешитељем који је сила благодатна и који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Питам се зашто наш народ, који је божји народ јер су преци наши били божји људи, светитељи божји који су за веру нашу животе своје дали, зашто је наш народ незаинтересован за заједницу са богом кроз свето причешће. Дошли смо у цркву да будемо присутни, ту узмемо нафору, али заједницу Духа светога нисмо постигли јер се нисмо сјединили са истинским богом. Само то јединство у љубави, у истини, у исповедању доводи до исхођења и извођења Духа светога у душу нашу, у ум, у вољу, у природу нашу да уђе утешитељ, да просветли нашу таму, да се заслади у души, у вољи и да нам буде цар и бог. Када нам је он цар и бог, и заштитник и утешитељ, онда нам стихије овога света и овога века не могу ништа – потврдио је владика Јустин.

Зато се и све невоље у свету, непогода, мржња, ратови и различите врсте сукоба дешавају против божје воље а због недостатка љубави из које проистчу све врлине закриљене и ношене Духом светим. Обележавање градске славе и овом приликом је повод за изостанак присуства већег броја директора јавних предузећа и установа као и чланова Градског већа који по правилу избегавају да се прикључе литији. На то је подсетио и градоначелник Краљева др Предраг Терзић уверен да би и то могло да буде повод за веће присуство грађана овом свечаном чину. За разлику од ранијих година грађани су дуж трасе којом се кретала литију поздравили стојећи, понајвише захваљујући свештенику који је ишао испред поворке и на овај чин поштовања упозоравао све који су седели у кафићима. Т. Радовановић

Прва јавна дебата „Питај ме било шта о ЕУ“

МАГАЗИН

11.6.2017.

ОДГОВОРНОСТ НА Л

– Очекује се отварање поглавља која се односе на заштиту интелектуалне својине, царинску унију и спољне економске односе, а пред посланицима Народне скупштине су још две преговарачке позиције. - Краљевчане интересује однос Европске уније према проширењу након референдума у Великој Британији на коме се више од половине бирача изјаснило против чланства. - Специфичност преговора за приступање Србије Европској унији на најбољи начин се огледа у поглављу 35 какво није имала ни једна друга држава. - Поглавље 35 није поглавље о Косову, нити о дијалогу и коначном статусу покрајине. - Пред локалном самоуправом је задатак да решава питања рециклаже комуналног отпада и пречишћавања отпадних вода, а посебно значајним сматра се формирање локалних и регионалних депонија

ЛОКАЛНОМ НИВОУ

МАГАЗИН 11.6.2017.

авна дебата „Питај ме било шта о ЕУ“ у оквиру пројекта „Европа за мене“ покренута је са идејом да се покрену за Србију значајне теме у процесу европских интеграција. Прва у Краљеву била је прилика да се грађанима на локалном нивоу приближи процес европских интеграција и повољности за будући живот како би на референдуму, и изјашњавању за и против приступања Европској унији, могли да донесу праву одлуку. Најпогоднијом особом за ово оцењена је шефица Преговарачког тима за преговоре о приступању Србије Европској унији Тања Мишчевић која је била у прилици да се упозна са ставовима Краљевчана и одговори на бројна интересантна питања. Прво се односило на тренутни положај Србије у овом процесу у коме се значајним оцењује податак да државе чланице Европске уније разговарају о документу који представља преглед свих мерила у поглављима 23 и 24 која се сматрају посебно важним због чињенице да добра оцена повећава шансе за отварање нових. Значајнијим од уверења о умереном задовољству сматра се оно које потврђује да се до сада могло урадити и више, а документ о коме се расправља сматра добрим начином за нова сазнања о томе шта још треба урадити. Табеле о конкретним резултатима, броју покренутих и решених случајева, трошковима и слично потврђују да српски судови до сада нису имали на једном месту обједињену такву врсту статистике. Оно што је учинило Министарство правде чини се значајним кораком напред у процесу европских интеграција, а оцењује да оно на шта је Србију у процесу преговора натерала Европска унија до сада није било ни потребно. Податак да у судовима постоји велики број застарелих и нерешених спорова, старих и више деценија, повод је за низ активности којима су распоређени у друге, па се свођење милионских на неколико стотина хиљада сматра успехом. Посебно значајном у овом процесу сматра се медијација као инструмент за брже вансудско решавање одређених спорова.

Све што је учињено у овој области отвара нове могућности, посебно кад је у питању заштита основних људских права и слобода. Један део се односи на улогу полиције у борби против тероризма и сличних активности у контексту мигранске кризе, а све у светлу чињенице да се Србија налази на Балканској рути. Други сегмент представља припрема за отварање нових поглавља од којих се три тренутно налазе у Бриселу. То су поглавља која се односе на заштиту интелектуалне својине, царинску унију и спољне економске односе, а пред посланицима Народне скупштине су још две преговарачке позиције. У процесу преговора о приступању Европској унији посебно значајном сматра се улога Одбора за европске интеграције при Народној скупштини без чије сагласности Европској комисији није могуће проследити било какав документ. Ингеренције Одбора за европске интеграције ограничава Национални конвент за Европску унију, контролор, пратилац и сарадник у процесу преговора као платформа од седам стотина организација Пред посланицима Народне скупштине су поглавље 6 које се односи на право привредних друштава и 33 које укључује финансијске и буџетске одредбе, а дефинише шта све треба припремити како би могла да се користе и дају средства у буџет Европске уније. - Трећа линија онога што радимо јесте рад на свим осталим преговарачким позицијама, са Европском комисијом имамо неформалне консултације о седам поглавља, а радимо и значајан број акционих планова као услова за њихово отварање. То је област пољопривреде и руралног развоја, али и област која се односи на безбедност хране, производњу хране, ветеринарску и фитосанитарну производњу и трећи, који је важан за индустријску производњу, усклађивање са стандардима Европске уније у области роба, од квалитета стакла до лифтова аутомобила и слично – каже Мишчевић. Краљевчане посебно интересује однос Европске уније према прошире-

њу након прошлогодишњег референдума у Великој Британији на коме се више од половине бирача изјаснило против чланства, а иако је за процес изласка везан велики број недоумица ово је и даље кључна тема којом се бави Европска комисија. Резултати референдума темеље се на чињеници да велика Британија ни пре уласка у Европску унију није била вољни партнер ове организације па је, иако припада европском континенту, као острво градила посебне спољнополитичке односе. У моменту формирања заједнице европских држава почетком педесетих година Британија је била окосница Комонвелта који је обухватао огромно пространство и ван Европе, а као такво није могло да буде укључено у Европску унију. Због тога је од почетка била на неки начин скрајнута да би тек седамдесетих година преузела значајнију улогу уз много нерешених питања која су временом решавана. Значајним за резултат референдума чине се лажни подаци пласирани бирачима који потврђују да се на месечном нивоу у буџет уније улажу милијарде евра. Изостављен је податак да је Британија једина чланица којој се аутоматски враћа тридесет одсто тих средстава. Излазак Велике Британије из Европске уније отвара бројна питања, између осталих ко ће се њима бавити. Најмеродавнија за то је Европска комисија као институција у чијој су надлежности и проширења, али и државе чланице, а време, енергија и стрпљење могу бити значајни елементи који могу битније утицати на размишљање о новим чланицама. - Западни Балкан је простор који може да подсети зашто уоште постојите, због мира, стабилности и развоја. Ако нам се приближавате и пустите да вам се приближавамо ви ћете доказивати потребу постојања и отклонити сумњу да је унија у кризи, а брегзит је само још један доказ, или последица кризе која је почела 2008. године. Финансијска и економска криза, па криза дефицита које имају неке државе еврозоне, уз глобалну геополитичку позицију довеле су Европску унију у

11.6.2017.

МАГАЗИН

овако велику унутрашњу, али и спољну, кризу па је брегзит једна од последица. Он се неће догодити за две године, јер је то сувише кратко и не може да буде коначни одговор на све о чему ће покушати да се договоре и уреде услове изласка. Ми морамо сачекати да видимо каква ће бити врста договора са Британијом јер ћемо се, као будућа чланица, прикључити таквом уговорном односу – објаснила је Мишчевић. Специфичност преговора за приступање Србије Европској унији на најбољи начин се огледа у поглављу 35 какво није имала ни једна друга држава. У овом облику дефинисано је први пут, па као такво отвара велики број непознатих питања. И порет тога, каже Мишчевић, поглавље 35 није поглавље о Косову, нити о дијалогу и коначном статусу покрајине. Кроз ово поглавље државе чланице оцењују успех обавеза преузетих бриселским и свим другим преговорима са Приштином који су постигнути, или тек треба да буду постигнути у наредном периоду. Посебно значајним сматра се став да се кроз ово поглавље не отварају питања везана за дијалог, и да оно није замена за дијалог, што ствара довољно простора за различита тумачења. У време једнострано проглашеног застоја у преговорима након резолуције косовског парламента још нема званичне потврде кад би преговори могли бити настављени. Као циљ спорног поглавља истиче се правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији коју треба да дефинишу Београд и Приштина. Ово поглавље се сматра једним од најинтересантијих јер, за разлику од свих других која су се бавила политичким питањима, увек има питања која представљају озбиљан проблем. Значајним се чини и податак о подели међу чланицама Европске уније, јер пет од њих још није признало Косово као независну државу, а то у великој мери обликује начин расправе и дијалога што треба имати на уму када се процењује и оцењује напредак. Оне које интересује ток и дужина расправе током разматрања пробле-

матике којом се баве поједина питања треба да задовољи одговор по коме је то тешко дефинисати. Доказ су поглавља која се затварају одмах по отварању а баве се културом, младима и истраживачким развојем, јер се Европа не бави стварима које оцењује као унутрашње ствари једне земље па је свакој од њих остављено да их дефинише на начин који сматра најбољим. Европска унија настоји да укључи и образовне институције, истраживаче и младе у мреже које постоје у њој. Искуство показује да се традиционално споро затварају поглавља која се односе на конкуренцију и државну помоћ у виду субвенција и подршке одређеним гранама. Таква помоћ у Европској унији није забрањена, али је контролисана, а дуготрајним се показало и разматрање проблема у оквиру поглавља која се баве заштитом животне средине и безбедношћу хране. То на најбољи начин илуструје податак да је две трећине права Европске уније садржано у ова два подглавља, дванаест и двадесет седам. Због тога се у њима тражи одлагање примене, посебно на основу количине средстава потребних да се ускладе што чини добар део процеса преговарања. У процесу заштите животне средине сваки од фактора који на њу утичу треба да сноси свој део одговорности, понајмање грађани који имају право да живе у здравој. Тако је пред локалном самоуправом задатак да решава питања рециклаже комуналног отпада и пречишћавања отпадних вода, а посебно значајним сматра се формирање локалних и регионалних депонија. Једним од највећих проблема на том путу сматра се недостатак новца, а у преговарачком тиму подсећају да има и много других. - Нама фале мало боља организација и координација рада. Знања има, али су менаџмент и управљање доста проблематични па мора свако сам да засуче рукаве и на сопственом примеру покаже како се ради. Поплаве 2014. године су резултат запуштеног система, али и нашег немара, а једна од основних ствари зашто су запуштени је што их користимо као ђубришта. Иску-

ство потврђује да не постоји најбоља координација између централног нивоа и локалних самоуправа иако са Сталном конференцијом градова и општина више деценија настојимо да у свакој постоји особа задужена за европске интеграције – каже Мишчевић. Поражавајуће делује податак о недовољном нивоу свести о томе колико у процесу европских интеграција има одговорности и послова које треба обавити на локалном нивоу, поготово након сазнања да су сви из домена заштите животне средине под њиховом ингеренцијом. И док законодавна власт доноси законе локална је задужена за отпадне воде, пречишћавање ваздуха, депоније и прераду животињског отпада. Проблем усложњава чињеница да су за то потребна значајна средства којих најчешће нема у буџетима, па су усмерене према фондовима Европске уније. У уској вези са тим је писање пројеката којима се конкурише за средства, потом издавање потребних дозвола и сарадња са цивилним друштвом, што читав поступак чини додатно компликованим, па се посебно значајним чини добра организација и координација одређених служби. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Тања Мишчевић

МАГАЗИН 11.6.2017.

Убрзано издавање грађевинских дозвола

МАГАЗИН

11.6.2017.

ШАМПИОНИ ЈУ

Захваљујући обукама у оквиру пројекта подршке имплементацији система е-дозвола у 34 локалне самоуправе југа Србије брзина решавања захтева за издавање грађевинских дозвола у овој средини повећана је за више од трећине. - На подручју Војводине и Београда на добијање грађевинске дозволе у просеку се чека девет дана док у источним деловима земље тај рок износи седам, а централним и западним шест дана. - Увођење електронске размене података приликом израде и усвајања планских докумената, као и о реформи катастра, приоритет Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у стварању предуслова за лакше инвестирање и бржи привредни раст

УГ И ЈУГОЗАПАД

МАГАЗИН

11.6.2017.

здавање грађевинских дозвола показало се значајно ограничавајућим фактором при одлуци инвеститира да улажу у градњу производних капацитета у појединим деловима земље. Истраживање које је спровела Национална алијанса за локани економски развој показује да је општинама на југоистоку и југозападу Србије у просеку потребно свега пет радних дана за издавање грађевинских дозвола због чега се сврставају међу најуспешније у земљи. Захваљујући обукама у оквиру пројекта подршке имплементацији система е-дозвола у 34 локалне самоуправе југа Србије, који су уз подршку Европске уније и Владе Швајцарске спровели Национална алијанса и Европски ПРОГРЕС у сарадњи са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, брзина решавања захтева у овој средини повећана је за више од трећине. Општине јужног и југозападног дела Србије на листи успешних заузимају знатно повољнију позицију него локалне самоуправе са подручја Војводине и Београда у којима се на добијање грађевинске дозволе у просеку чека девет дана, док у источним деловима земље тај рок износи седам а централним и западним шест дана.

Подручје јужне и југоисточне Србије представља други по успешности регион у ефикасности решавања захтева што потврђује податак да је од седам хиљада предмета обрађено 93 одсто што представља побољшање од тринаест процената. У истом периоду број негативно решених захтева је са четрдесет смањен на само шеснаест процената. Резултат пројекта подршке имплементацији система е-дозвола у 34 града и општине на југу Србије огледа се двоструко краћем периоду чекања на издавање грађевинских дозвола због чега потпредседница Владе Србије, и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић потврђује да се тај регион сврстава међу најбоље у земљи у овој области. Састанак са представницима локалних самоуправа и организација са овог подручја у Влади Србије био је прилика за разговоре о будућој сарадњи, посебно о раду на увођењу електронске размене података приликом израде и усвајања планских докумената, као и о реформи катастра, што ће бити приоритет Министарства у наредном периоду у стварању предуслова за лакше инвестирање и бржи привредни раст.

Уз финансијску подршку Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у увођењу система за елекронско издавање дозвола, али и у другим бројним областима од значаја за развој инфраструктуре као што је израда техничке и планске документације, подршку су пружиле Европске унија, Влада Швајцарске и Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Директор овог центра у Србији, и менаџер програма Европски ПРОГРЕС, Грем Тиндал верује да ће, уз подршку донатора, бити настављена сарадња са Владом у различитим областима инфраструктуре са крајњим циљем да се унапреди пословно окружење и побољша конкурентност земље. Од 1. септембра прошле до краја маја године Национална алијанса за локални економски развој и Европски ПРОГРЕС су у општинама обухваћеним пројектом спровели 28 обука кроз које је прошло више од 200 запослених у локалним самоуправама који обрађују предмете, као и 200 пројектаната који у име инвеститора подносе захтеве путем портала еДозволе. У том периоду спроведене су три анализе и осмишљене препоруке за унапређење организационе структуре одељења за урбанизам у локалним

самоуправама, унапређење законског и подзаконског оквира у области градње, као и самог електронског система за подношења захтева.

Потпредседница Управног одбора Националне алијансе Драгана Чукић потврђује да је ова асоцијација као иницијатор увођења е-дозвола, и један од

креатора електронског система, помогао јачању капацитета локалних одељења за урбанизам чиме су постигнути резултати који значајно унапређују пословни амбијент и атрактивност општина југоистока и југозапада за инвеститоре. Тако је на почетку пројекта Врање имало само један електронски поднет захтев за издавање грађевинске дозволе да би на крају од 360 захтева реализовали 93%. Највећи напредак у ефикасности обраде од 66% остварио је Брус, а најуспешнија општина у издавању дозвола је Бујановац са 99% решених предмета. Европски ПРОГРЕС један је од највећих развојних програма у Србији који подржава одрживи развој 34 локалне самоуправе на југоистоку и југозападу земље. Средства за реализацију Програма обезбеђују два велика донатора – Европска унија и Влада Швајцарске, заједно са Владом Републике Србије, а спроводи га Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге који је у Србији до данас реализовао готово 300 инфраструктурних пројеката у вредности од 20 милиона евра и Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније при Министарству финансија. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН

11.6.2017.

Представници Националне гарде Охаја поново у Краљеву

ОБОСТРАНО ЗА - Реновирање фискултурне сале Основне школе „Светозар Марковић“ заједнички су реализовали припадници Националне гарде Охаја и Војске Србије у оквиру пројекта „Хуманитарна асистенција“. - Потпуно нов изглед добили су мушка и женска свлачионица, туш кабине, тоалети, просторије за смештај реквизита и рад наставника, а асфалтирани и спортски терени у школском дворишту

ационална Гарда Охаја је пре неколико година успоставила сарадњу са Војском Србије у оквиру „Треће мисије“ и пружања помоћи угроженом цивилном становништву. После земљотреса који је првих дана новембра 2010. године погодио Краљево на листи знатно оштећених објеката нашла се и фискултурна сала

Основне школе „Светозар Марковић“. Према процени стручњака била је оштећена до мере која није гарантована безбедно одвијање наставе физичког васпитања. Импресионирана чињеницом да школа ради без обзира на оштећења тадашњи командант Националне гарде Охаја генерал-мајор Дебра Ешен-

херст је, приликом посете школи којој је поклонила два компјутера, обећала да ће се већ следеће године вратити са радном снагом и пружити конкретну помоћ установи за коју има велико поштовање због стварања квалитетних појединца који ће служити локалној заједници. Реновирање сале заједнички су ре-

АДОВОЉСТВО ализовали припадници Националне гарде Охаја и Војске Србије у оквиру пројекта „Хуманитарна асистенција“, па су потпуно нов изглед добили мушка и женска свлачионица, туш кабине, тоалети, просторије за смештај реквизита и рад наставника, а асфалтирани су и спортски терени у школском дворишту. Радови су финансирани средствима Европске команде америчких оружаних снага, а међу директним извршиоцима нашло се и 32 припадника Националне гарде Охаја који су, раме уз раме са двадесет припадника Војске Србије, три недеље извршавали различите послове на оштећеном објекту. У пројекту су поред Американаца учествовали Министарство одбране

Републике Србије, Генералштаб Војске Србије, Друга бригада Копнене војске и други, а резултат рада уложеног у реализацију допринео је ученицима ове школе да после скоро две године поново уживају у часовима физичког васпитања и спорту у сали у којој све функционише на најбољи могући начин. Уз све то створени су услови да најталентованији израстају у највеће шампионе у рукомету, кошарци, одбојци и осталим спортовима. Поред 300 хиљада долара у фискултурну салу је уграђено много љубави, времена, добре воље, труда, добровољног рада војника. Месец август 2012. године многи од учесника у пројекту памте по напорном раду, али и по незаборавном дружењу, а најважнијим се чине пријатељства припад-

ника две војске. Пет година касније на истом месту нашли су се начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић и командант Националне гарде Охаја генерал-мајор Марк Бартман да би проверили у каквом је стању оно што су урадили припадници јединица којима командују. Поред њих школу су посетили градоначелник Краљева др Предраг Терзић и начелник Школске управе Миљојко Луковић. Представници Националне гарде Охаја и Војске Србије изразили су задовољство стањем реновираног објекта после пет година коришћења, а посету Краљеву искористили за обилазак Манастира Жиче. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.6.2017.

In memoriam

МАГАЗИН

11.6.2017.

Краљевачке рок легенде: Зоран Милојчевић Чомбе

МУЗИКА ПО СВАКУ ЦЕНУ (2)

Краљевски МагазИН број 52 од 30.6.2013.

очетком шездесетих година прошлог века и у Краљево су почеле да пристижу, додуше доста ретко, грамофонске плоче са песмама које су доносиле нову музику и наговештавале неку врсту револуције. Била је то прилика да се мало боље упознају са оним што је могло да се чује једино са таласа Радио Луксембурга. У то време легендарни Битлси почели су да праве пометњу прво у Хамбургу, а затим Енглеској и целој западној Европи. Као и све ново у то време тек касниће ће стићи на простор Балкана, много пре него у друге земље Источне Европе. „Битлси“ су, прича један од првих краљевачких рокера Зоран Милојчевић, били алфа и омега и најзначајнија група двадесетог века. Иако можда не најбоља у музичком смислу ипак је најзначајнија за цео покрет. Створили су основу и ширину за све који су дошли касније како би могли да се изражавају на начин на који то желе. Утицали су на начин размишљања бројних генерација млађих музичара, а „Б“ страна легендарног албума „Еби роуд“ представља врхунац тог вре-

мена. На музичкој сцени харали су „Ролингстоунси“, а пристизали „Холис“, „Би Џис“ и многе друге групе које су, понекад само са два хита, чистом енергијом остављале дубок траг у музичком животу. После њих јављају се озбиљније групе „Дип парпл“, „Лед цепелин“, а крајем шездесетих и солисти Отис Рединг, Вилсон Пикет, Арета Френклин... Колико је нова музика била револуционарна сведочи и податак да је наступима краљевачког састава „Безимени“ тада присуствовало и више од 1.000 посетилаца. Тек седамнаестогишњацима више од зараде, довољне да се у ресторану Дома ЈНА поједе порција ћевапа уз сок, годила је несумњива популарност. Међу члановима ансамбла издвајао се много млађи Лазар Ристовски. - Били смо врло добра група и свирали са енергијом чиста срца. Квалитет није био ствар тренутка и увежбаности него превелике љубави и оног што смо осећали. Лазо се издвајао по квалитету. Поред тога што је био неспорни таленат он је био радан и предан, и претерано вежбао док сам

ја ишао линијом мањег отпора. Мислим да све треба да буде тотално искрено, без претераног вежбања и копирања других, што ми је касније помогло у тражењу сопственог израза. Тако се испоставило да тврдоглавост и није увек лоша особина – прича Зоран Милојчевић. На великом концерту у новобеоградској хали спортова засвирали су „Безимени“ пред пет хиљада посетилаца у време док је „Смак“ био још мало позната провинцијска група. Наступио је „Тајм“ са Дадом Топићем, „Поп машина“, две мађарске групе и неки акустичари. Никола Караклајић, који је већ водио „Ју групу“ у Лондон препознао је у краљевачком бенду капацитет и док је планирао да их поведе у колевку рок музике чланови „Безимених“ су се одушевљавали и Београдом. По много чему специфичан концерт почео је са закашњењем од сат и по, а публику жељну мало жешће музике разбеснели акустичари. Зато је ваљда пред наступ „Безимених“ популарни Минимакс и потврдио да је на њима велика одговорност. - Прва ставр је била одлична обра-

11.6.2017.

МАГАЗИН

да чувеног Бардоновог „Тобако роуда“ у Кимијевој верзији. Испоштовали су нас првих двадесетак секунди да виде шта то радимо, а онда је почео делиријум. Објективно смо због притиска и огромног броја људи били изгубљени на великој бини, али сам био пресрећан. Кад се завршио концерт изашао сам да удахнем ваздух и чујем да причају како „Безимени“ добро свирају. И Милан Ст. Протић је приликом гостовања на Студију „Б“ пре неколико година говорио о том као једном од првих рок концерата у Београду и после више од тридесет година сетио се да су добри били неки „Безимени“ из Краљева – прича Милојчевић пресрећан што је као савременик одрастао уз рокенрол. Након што је Лазар Ристовски прешао у све бољи и популарнији „Смак“, и коначног распада „Безимених“, долази до смене генерација, а млади прихватају неку другу музику коју наш саговорник сматра деградирајућом. Све то утицало је да се окрене подједнако великој љубави, аутомобилизму. Продајом гитаре и појачала могло је да се обезбеди тек толико новца да се купи популарни „фића“ и наступи у једној од трка у националној класи. Испоставило се да за трке није довољно само имати ауто. Далеко је то било од неког значајнијег успеха у шампионату, па иако је „фића“ јурио брзином од 140 километара на сат није могао да се избори за неки значајнији пласман. Након две године бројних покушаја да се напарави добар резултат, и поред добре технике, није било успеха, а епилог велике љубави је потпуни финансијски крах. Ни два три излета у народну музику нису могли да попуне празнину која је настала након распада бенда иако су наступи у хотелима били на далеко вишем културном нивоу него садашњи. Три месеца у врњачким хотелима „Борјаку“ и „Фонтани“ уз пун пансион и плату већу од шефа рачуноводства у пошти, уз свирку само до поноћи, нису могли да задовоље музичке апетите Зорана Милојчевића. - Дефинитивно сам се после тога одлучио да радим оно што волим и

што ми много занчи у животу. Било је довољно да имам гитару и појачало па да имам и доста посла. Добро се зарађивало, али ја нисам хтео да радим комерцијалу. Нису то били ни музика, ни амбијент, ни људи, ни атмосфера која ми одговара ма колико све то било добро плаћено – каже Милојчевић. Иако је још као мали имао први контакт са усном хармоником тек осамдесетих година прошлог века упутио се у Трст да набави неку мало озбиљнију, а јефтинији модел хроматске хармонике са опсегом од три октаве могао је све да одсвира, али није имала тон какав је очекивао. Са новом усном хармоником, сам у соби вежбао је све док након месец дана није сазнао да и њу држи наопако, па је морао да крене из почетка, а задовољство наученим није могло да потисне жељу да то покаже и другима. И ма колико да је било чудно да неко у тим годинама почиње да се бави сасвим новим инструментом Зоран тешко налази речи да опише задовољство које га је обузимало. Велики рад је давао и резултате, а врхунац је био позив познатог виолинисте Јована Колунџије, фасцинираног оним што је чуо у Краљеву, за наступ у Београду. Иако се са групом музичких ентузијаста озбиљно припремао за београдски наступ након њега нису могли дуго да опстану. Након два компакт диска са хитовима евергрина Зоран Милојчевић у овој години први пут припрема ауторски албум. Од половине јануара је већ снимио тринаест, а тренутно завршава четрнаесту композицију. Свака од њих је захтеван пројекат у чијој реализацији помажу пријатељи музичари. И поред сазнања да не може да очекује финансијски успех стечено искуство потврђује да је одлука да у шездесетој години живота комплетира аутрски рад ипак добра. Има у тих четрнаест композиција елемената џеза, рок музике, боса нове, али и стилски упакованих народних мотива што чини понуду какве нема на тржишту. Осим наступа у Марибору у време док је био престоница европске кул-

туре нису ретки ни они пред пријатељима или у неком од угоститељских објеката. - Још деведесетих година смо свирали на Светом Стефану кад се међу гостима нашао енглески амбасадор, па иако као и сви Енглези шкрт у дељењу аплауза, за време вечере спустио је прибор и запљескао. После тога се променио и третман конобара којима је било чудно одакле излази тако угодан звук. На добар пријем наишао је и наступ у Лиону и срећан сам што је та музика заживела тим пре што и поред моје тврдоглавости и упорности дуго нисам имао повратну информацију да

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.6.2017.

се то људима свиђа. Обрада песме „Стани, стани Ибар водо“, уз још неколико обрада народних песама, и данас се емитује на многим телевизијама. Ипак, увек ми је било најважније да и сам будем задовољан, а ако ја будем задовољан наћиће се још пар људи који ће да буду задовољни и то је довољно – каже Милојчевић свестан чињенице да ни после толико година бављења музиком није бог зна колико профитирао, чак ни да покрије цену инструмената које је куповао. Задовољство, енергија и воља са којом ради је нешто што не може да се плати парама. Непоправљиви ентузијаста какав је одувек био остао је до данас поносн и задовољан зато што није изневерио музику коју воли. Повремено враћање гитари и увежбавање репертоара са Ранком Тодоровићем, Ацом Гајовићем и Душаном Стојићем нису резултирали ниједним званичним наступом, па су уследили други различити састави у којима се Милојчевић опробао и као певач евергрина који се све ређе чује, а који воле старије генерације. - Никад нисам зажалио и увек радио онако како сам осећао. Кад год ме музика повукла у себе ја сам улазио, а кад је време било другачије враћао сам се евергрину и усној хармоници. Пресрећан сам што сам рођен у то време и био савременик хипи покрета иако у њему нисам учествовао. Летовања у интернационалном кампу у Макарској била су прилика за дружење са младима из целог света. Били смо истомишљеници, а кад неко запева светски хит сви смо певали као један. Сви смо били на истом нивоу и делили исти систем вредности. Шездесет године су биле, а сад се то уочава, просперите за цео свет. У целом свету се нешто дешавале и срећан са да сам део тога у изузетно позитивном периоду – прича са нескривеним задовољством Зоран Милојчевић.

Сви који су тада каријеру настављали забављајући госте по хотелима морали су да буду врсни музичари свезналице. Сваки наступ почињао је анимир музиком са џез стандардима, а музичари морали подједнако добро да изводе иностране хитове и домаће шлагере, али и народну музику, поред домаће и румунску, бугарску, македонску, руску, шпанску. Данас се, каже Милојчевић, почиње и завршава са колом док је између два кола „не дај боже шта“. Инструменти и остала опрема за наступе били су скупи и тешко доступни, па није било необично да се на наступе група из западних делова земље долази само да би се видело на чему свирају. И музика је значила много више него данас, а посебну емоцију носиле су баладе. Суноврат је кренуо у тренутку кад су почеле да се праве песме за сваку пригоду, венчање, крштење, полазак у школу, одлазак у војску. Било је важно само да се ђуска. - Дуго нисам обраћао пажњу на те текстове који су само употпуњавали звучну слику. У првом плану је музика, ритам и могућност да се цупка док су текстови до те мере тривијални да је све деградирано. Кад сам почео да бележим текстове и читам их деловали су толико смешно да ни уз једну музику нису имали квалитет. Дај да се цупка се ритмом који убија, а причај глупости на најнижем могућем нивоу – каже Милојчевић. У последње време радује појава младих музичара који добро познају рок музику. Недавни концерт симфонијског оркестра у Краљеву показао је да међу младима има поштоваоца и такве музике. И поред поплаве најразличи тијих врста свако нађе оно што му одговара иако о уметности не може да се разговара у случајевима кад се прави за огромне масе. - Има довољно оних који знају да музика може да пружи много

више, па нађу и џез и рок, а видим да има деце која то одлично познају. Има и оних који добро свирају. Оно што је добро остаје, а некоме ко је пре само десетак годинама ваљао овим просторима многи му се не сећају ни имена. Оно што је добро опстаће и продужити да живи – каже Милојчевић који би после педесет година у музичким водама желео да настави и даље. Иако су за срчане болеснике дувачки инструменти забрањени уверен је да му свирање помаже да се боље осећа, јер надомешта физичку активност која се препоручује. Зато му ни у једном тренутку није падало на памет да прекине да свира, јер свирка није прва ствар коју је радио пркосећи нечему. Ни једна од четрнаест композиција које би до краја године требало да се нађу на неком носачу звука нема назив, можда и због тога што се композиторског рада прихватио без икаквог теоријског знања. Једна по једна настајале су тако што су се мелодије рађале на гитари, затим одсвиране на усној хармоници, понекад и комбиновано. Утисак да је свака следећа све боља доводи до уверења да истраживању нема граница, па ће четрнаеста бити и последња у овом циклусу. Иако је највећи део посла завршио наставак зависи од других, а са првим данима после летњих одмора следи финализација. - Мени је важно да ме није срамота да потпишем то што сам урадио. То сам ја у овом тренутнку, а можда бих у неком другом времену урадио другачије. Иако се прошлих времена радо сећам настојим да у сваком тренутку будем активан и дам колико могу. Музика живи и даље, а ја мислим да је најпаметније то што сам одлучио да иапк урадим нешто ауторски – каже на крају угодног разговора Зоран Милојчевић. Т. Радовановић

МАГАЗИН

11.6.2017.

Подизање капацитета за запошљавање младих

ЛАКШЕ ДО ЖЕЉ - Краљево је један од десет градова у којима се реализује програм током кога ће деведесет младих без запослења бити убухваћено тродневном обуком усмереном на унапређење личних и пословних вештина да би могли лакше да нађу, или покрену свој, посао и да се у њему боље снађу и брже напредују

сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националном службом за запошљавање и Нaционалном алијансом за локални економски развој компанија КокаКола ХБЦ Србија покренула је национални програм подршке младима, у оквиру кога ће хиљаду припадника ове популације добити прилику да унапреде личне и пословне вештине кључне за успешно запослење. Програм је намењен незапосленим

младим људима који имају између 18 и 30 година, и минимално средњу стручну спрему, а не учествују у другим званичним програмима обуке. У оквиру едукативних радионица, које воде сертификовани стручњаци са великим искуством и запослени у компанији Кока-Кола, полазници имају прилику да уче о успешној комуникацији, пословној администрацији, финансијама, управљању пројектима, припреми пословних планова, као и томе како да лакше до-

ђу до жељеног посла. У оквиру система политике запошљавања млади до 30 година старости представљају категорију незапослених лица којима се пружа додатна стручна помоћ и подршка у процесима интеграције или реинтеграције на тржиште рада. Незапослени млади укључују се у мере активне политике запошљавања које су циљно оријентисане и усклађене са специфичним потребама, али и усмерене на стварање могућности за про-

ЉЕНОГ ПОСЛА дуктивно запошљавање и ефикасан прелазак са школовања на рад. Сарадња са КокаКолом представља прави пример партнерства заснованог на потребама младих и послодаваца којим се, кроз континуирано улагање у знања, вештине и компетенције младих, ствара квалитетан и одржив људски капитал за будућност. Радионице се током маја и јуна одржавају у Ћуприји, Краљеву, Шиду, Смедеревској Паланци и Алексинцу, а планирано је да у септембру и октобру буду у Ковину, Пријепољу, Новом Пазару, Прокупљу и Лесковцу. Према статистичким подацима, крајем априла ове године на евиденцији незапослених било је 157.222 младих. Иако све више послодаваца и инвеститора жели да их запосли пракса показује да значајан број њих не поседује адекватна знања због чега се веома важним сматрају пројекти којима

се подиже мотивација и ниво компетенција кроз различите врсте обука. Краљево је један од десет градова у којима се реализује програм током кога ће деведесет младих без запослења бити убухваћено тродневном обуком усмереном на унапређење личних и пословних вештина да би могли лакше да нађу, или покрену свој, посао и да се у њему боље снађу и брже напредују. Први дан обуке посвећен је развоју личних вештина и упознавању сопствене личности, а полазницима је пружена прилика да попуне тест самопроцене. Уследио је рад на унапређењу вештина комуникације и презентације управљања временом као и начинима за лакше проналажење посла користећи неку од техника за активно тражење. Последњи дан намењен је пословном планирању, вештинама продаје и пословним комуникацијама.

Међу полазницима различитих квалификација и степена стручне оспособљености потврђују интерес да преовладавају различита интересовања, од оних који желе да раде било какав посао до тежње да то буде усмерено само у једном правцу. До краја јуна у Краљеву ће бити завршен трећи круг оспосбљавања након кога следи реализација пројекта у другим градовима. Од програма који се реализује у 28 земаља света, а прилагођен ситуацији у Србији, очекује се да мотивише што већи број људи да раде на свом усавршавању и тако створе услове за лакше проналажење посла. Преко сајта компаније која организује обуку полазницима је пружена могућност да извештавају шта су урадили по питању проналаска посла и шта су дефинисали као свој циљ. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Спортски центар „Ибар“ пред почетак летње сезоне

МАГАЗИН

11.6.2017.

УРБАНА ПРИЧА Н

НА ОБАЛИ ИБРА

- Потребе оних који користе услуге градског базена годинама превазилазиле могућности Спортског центра „Ибар“. – Императив у 21. веку да се корисницима базена пружи што више различитих и квалитетних садржаја. – Поред ресторана са богатом понудом боравак на базену ће додатно да употпуне разне инсталације за одрасле и децу, билијар, стони тенис, пикадо и друштвене игре. – Први пут лежаљке и сунцобрани. – У зимском периоду године на базену клизалиште. – Додатни квалитет спортске хале у центру града

МАГАЗИН

11.6.2017.

риближавање лета и почетак школског распуста повод су за интензивирање активности којима би овај део године требало учинити пријатнијим за највећи број грађана. На истеку прве половине јуна ужурбано се ради на генералном сређивању простора градског базена како би већ почетком друге примио велики број купача, првенствено младих, који на овај тренутак чекају од завршетка претходне сезоне. Искуство из ранијих година потврђује да су потребе оних који користе услуге градског базена превазилазиле могућности Спортског центра „Ибар“, у чијој је надлежности управљање овим објектом, што је било повод да се приступи другачијој организацији посла. Жеља да се покрене нова урбана прича, и овом спортском објекту врати значај какав је некада имао, заснива се на ставу да је у 21. веку императив да се корисницима базена пружи што више различитих садржаја. Уверење да су многи од њих недостајали било је довољно за жељу да се нешто проме-

ни, а директор Спортског центра „Ибар“ Зоран Кнежевић потврђује да је добар део тога већ урађен. - Суштина комплетне приче око новог приступа раду градског базена своди се на чињеницу да смо хтели да препознамо квалитетног партнера који ће да крене у обогаћење садржаја. Поштујући све позитивне законске процедуре за прикупљање обједињене понуде огласили смо јавни позив за комплетне садржаје, сем корита и воде имајући у виду чињеницу да запослени у Центру познају проблематику квалитета воде као императива на коме истрајавамо. Базен се и до сада одликовао квалитетном водом која се 30 посто свакодневно мења, редовно хлорише и контролише од стране овлашћених лица Завода за јавно здравље. Санитарни и безбедносни услов је и до сада био врло присутан, и на томе се инсистирало, али није довољно реално да обичном комзументу понудимо само воду и сунце него и све остало. При том имамо у виду ресторан који би мо-

гао да пружи комплетну услугу, квалитетну и на време контролисану храну, и друге садржаје у виду напитака, разних посластица и сезонског воћа. Поред тога боравак на базену ће додатно да употпуне и обогате разне инсталације за одрасле и децу, билијар, стони тенис, пикадо и друштвене игре. Планирамо и низ музичких садржаја, а надамо се да ћемо у сарадњи са локалним медијима вршити укључења у програм са базена – каже Кнежевић са нескривеном жељом за релизацијом амбициозних планова. На јавном позиву је најбољом оцењена понуда конзорцијума у који су укључени „Сунце“ и „Софист“, а укључује обавезу да екслузивни простор у центру града буде активан током целе године, чак и током зиме кад се на овом локалитету планира отварање клизалишта. У објекте око базена годинама није ништа озбиљније улагано, а ентеријер ресторанског простора је девастиран делом и због ненаменског коришћења. Један део је својевремено прегра-

дом прилагођен службеним просторијама Пливачког ватерполо клуба „Краљево“, а сада се враћа у првобитно стање. Први корак је озбиљна реконструкција надстрешнице изнад ресторана, а радови се изводе у сарадњи са пословним партнерима по моделу који треба да задовољи обе стране. Тренутно су најактуелнији радови на стварању услова да базен већ 15. јуна прими прве купаче. Највећи део послова око чишћења приведен је крају, а у Спортском центру обећавају да ће до почетка коришћења у потпуности бити спреман да задовољи све потребе посетилаца. Њиховом комфору од овог лета значајно ће допринети сунцобрани и лежаљке, а свако ко пожели да се освежи у паузи између два уласка у базен по први пут ће бити у могућности да услугу добије на месту које оцени најпријатнијим. Посетиоцима се нуди широка лепеза најразличитијих услуга, од школе пливања за најмлађе до различитих повољности онима који пристижу у различито доба дана. И док је онима који имају довољ-

но слободног времена базен доступан током целог дана, свима који пре подне проводе на послу пружа се могућност освежења по повољним условима само у поподневним сатима. Најхрабријима, који ноћно купање претпостављају дневном, пружа се прилика да између 22 сата и поноћи уживају сваки пут када то дозволе метеоролошки услови. Прилика да мирно проведу летње вечери пружа се и становницима околних зграда у Улици „4.краљевачки батаљон“ јер са базена поручују да им неће сметати бука. Иако се током дана и у вечерњим часовима посетиоцима нуди добар звук музика у извођењу акустичара треба да створи пријатан амбијент, јер у ресторанском делу циљном групом сматрају породичне људе са децом. Као и претходних година током целог дана о безбедности купача ће бринути посебно оспособљена спасилачка служба, а релаксирајући амбијент се сматра идеалним за највећи број Краљевчана. Иако је свечано отварање планира-

но за среду 14. јуна посетиоцима ће све погодности које пружа овај објекат бити доступне од следећег дана. У току припрема за отварање сезоне Управни одбор Спортског центра „Ибар“ је добро проанализирао услове под којима сличне услуге пружа конкуренција и усвојио ценовник који ће важити до краја. Они који планирају да цело лето проведу на базену за коришћење треба да припреме четири хиљаде динара. Цена целодневног боравка је у односу на претходне године коригована, и заокружена на 250 динара, док они који дођу после 15 сати неће моћи да уђу на базен уколико нису понели 150. Повољности које пружа ноћно купање у великој мери су утицале на цену која се изједначава са оном за целодневно коришћење базена, а у Спортском центру „Ибар“ потврђују да је то последица додатних напора да се и у том периоду остваре услови за висок степен безбедности. Прошле године најављена потреба да у оквиру комплекса буде изграђен и посебан базен за најмлађе посетио-

МАГАЗИН

11.6.2017.

це и даље је у оптицају, а израда идејног пројекта очекује се након завршетка овогодишње сезоне. Паралелно са њом планирају се активности везане за испуњење административних обавеза, а од градских челника очекује се да препознају све предности које пружа комплекс базена у самом центру града. До почетка озбиљнијих активности преостаје да, у контактима са надлежнима, буде утврђено колико је реализација једне овакве инвестиције реална. Најновији спортски објекат којим газдује Спортски центар „Ибар“ је нова спортска дворана у Рибници. У овом тренутку посебно важним сматра се податак да је софистицирана опрема инсталирана у објекту у техничко-технолошком смислу успешно одговорила свим изазовима у различитим

условима и при различитом броју посетилаца. То је посебно дошло до изражаја током недавног великог концерта Аце Лукаса кад су, и поред спарног дана, сви уређаји за вентилацију радили беспрекорно. Признање су до сада одали сви који су били у прилици да користе услуге овог спортског објекта, а директор Кнежевић посебно значајним сматра податак да комплетан објекат опслужује изузетно мали број људи. Постигнути резултати остварени су захваљујући чињеници да ни један од седамнаест стално запослених ни у једном тренутку није одбио да обави било који део посла, од оних због којих је ангажован до свих других који су неопходни за квалитетно функционисање спортске дворане. На крају сезоне такмичења посебно радује податак да је прошла без

озбиљнијих проблема, а ако је мањих и било отклањани су у ходу па нису могли да утичу на регуларност. Значајним се чини и допринос фирме којој је поверено одржавање овог објекта. - Што се старе хале тиче улажемо напоре у складу са расположивим средствима, а користимо и благонаклоност неких људи који имају емоције, или добру намеру, према Спорт ском центру и спортској инфраструктури, па смо у том смислу покренули неке активности да овом простору додамо један додатни квалитет. Урадићемо фину малтерацију специјалним материјалима који ће да обезбеде бољу изолацију, а на трагу смо, и веома близу, да обезбедимо седишта за дворану и склонимо даске које су непрактичне јер их је тешко одржавати. Иако имамо резерву у смислу бро-

ја седишта нећемо да идемо на уштрб комфора јер желимо да се дворана, ма колико дуго још била у употреби, користи на најбољи могући начин – каже Кнежевић уз потврду да се овај спортски објекат без прекида користи током целог дана, углавном за потребе омладинских селекција разних клубова. Иако се нова спортска дворана у Рибници користи више од две године нису окончане инвестиције које треба да створе комфорне услове рада што већем броју спортиста. До краја овог месеца треба да буде завршен поступак јавне набавке за завршетак дела испод западне трибине у коме се у сивој фази налази пет малих дворана. Преостаје завршетак мокрих чворова и постављање санитарија, а очекује се да новим корисницима буде предат на

употребу до краја јесени. Простор је намењен борилачким и спортовима који се често називају малим, а величина појединачних огрничена је једино грађевинским условима и растојањима између стубова носача, па сваки површине неколико стотина квадрата има засебан улаз, свлачионице и туш кабине. У Спортском центру „Ибар“ најдражим корисницима сматрају штићенике СОС Дечјег села којима је омогућено коришћење спортске дворане без надокнаде. Прилика за то пружена им је у паузи између преподневног и поподневног коришћења када у три термина са васпитачима сами одлучују којим ће се активностима бавити. Како је у готово свим дворанским

спортовима сезона такмичења завршена под сводовима две спортске дворане нема значајнијих такмичења. Тренинзи се у свакој од њих одвијају по утврђеном распореду који је на последњој седници потврдило и Градско веће, а у Спортском центру најављују могућност одржавања значајног догађаја у склопу припрема кошаркашке репрезентације за значајна такмичења током јесени. Иако још није званично потврђено постоје добри изгледи да буду одигране једна или две утакмице између „А“ и „Б“ екипе српског националног тима, а могућност озбиљнијег спортског догађаја наговештавају и одбојкаши. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

11.6.2017.

Јелена Бартуловић, глумица

МАГАЗИН 11.6.2017.

Краљевачка позоришна сцена: Миленко Симовић Симе (1)

МАГАЗИН

11.6.2017.

ТЕАТАР ЗА КОМШИЈЕ

- Само две од представа са репертоара Театра „Сунце“ изведене по три пута, остале након премијере још по једном на неком од фестивала. - Представа „Дон Кихот“ на Београдском летњем фестивалу у време кад је обележавано четири века од појаве првог писаног романа. - У Краљеву готово да нико не помиње три прва места Театра „Сунце“, од којих два узастопна, и по једно друго и треће место у надметању најбољих алтернативних позоришта Србије. – Припрема представа у кућним условима, провера у малој сали Мултимедијалног центра „Кварт“. – Док су бројни учесници не фестивале алтернативних позоришта долазили у друштву општинских челника чланови Театра „Сунце“ са сендвичима из истоименог ресторана

Миленко Симовић

МАГАЗИН

11.6.2017.

ного пута је потврђено да је живот, у највећем броју случајева, непредвидив па показује да бројне заблуде и стереотипи немају увек довољно чврсто утемељење. Неке од њих засноване су на ставу о неспојивости одређених занимања са уметношћу што на најбољи начин демантује Миленко Симовић који, упркос чињеници да је до пензионисања био професионално везан за војну службу, никада није могао да се довољно отргне од уметности, посебно позоришне. Разлог томе лежи у чињеници да су га родитељи, мајка Љубинка и отац Лазар, од најранијег детињства водили у позориште које га је, још у време док није постојала телевизија, опчињавало до граница које је тешко описати. Посебан мирис којим је била испуњена дворана локалног позоришта стварао је од првог уласка осећај нераскидиве привлачности који није много попустио ни много деценија касније. У време његовог одрастања у Краљеву није било превише места на којима би деца запослених родитеља проводила време до њиховог повратка са посла. Једно од ретких било је смештено у оквиру Основне школе „Димитрије Туцовић“, а приредба у њему дечаку са навршених шест година пружила шансу да тумачи главну улогу у представи „Оџачар“. Тешко је време с почетка педесетих година прошлог века поредити са данашњим, а младима данас још теже да схвате одушевљење са којим је новопечени глумац одлазио на представу док су други маштали да крену истим путем. Један од оних који је тих дана љубопитљиво посматрао нешто старијег Симовића био је и Зоран Савковић Џери. На тај период није заборавио ни 46 година касније кад се родила идеја да направи исту представу у којој би Симе поново био оџачар. Прилику да се увежбају правилан говор и сценски наступ у то време су пружале рецитаторске секције кавих је било у свим основним школама, као и хорови који су окупљали довољан број оних са жељом да потребу за задовољењем одређених потреба потраже у

овом начину изражавања. Посебан сензибилитет који се сматра предусловом за бављењем било којом врстом уметности неспојив је са основношколским периодом о коме Симе нерадо прича. Разлог лежи у чињеници да је био обележен владањем које у свим елементима не приличи некоме ко претендује да се бави уметношћу. Осредњи успех у школи донекле је реметила одлична оцена из физичког васпитања, али га је у доброј мери учвршћивало владање због кога је у првих неколико година променио чак три школе. Олакшавајућа околност често је било активно учешће у раду драмске и хорске секције, па су наставници по који пут прогутали и по коју кнедлу кад је требало узети у обзир владање. Шездесетих година прошлог века основна преокупација тинејџера било је бављење спортом, мушког дела популације фудбалом. У новој железничкој колонији преко пута садашње болнице био је то начин да се побегне од порока, поготово након сазнања да је друга опција било коцкање. Мање због сазнања од опасности које носи овај порок а више по инерцији, неко би рекао и због љубави, Симе се окренуо фудбалу а начин на који је баратао лоптом није могао да промакне искусном наставнику физичког васпитања у основној школи „Светозар Марковић“ који је проценио да спортски потенцијал задовољава потребе подмлатка Слоге. У време кад је требало утицати на промене појединих навика у животу деце родитељи би најчешће посезали за забранама. У случају Миленка Симовића то је била забрана да игра фудбал и иде на пробе драмске секције. - Целе године сам морао да лажем оца да имам допунске часове како бих се што боље спремио за крај године. Фудбал нисам могао да ускладим, јер је то могао да контролише, али сам ишао на драмску секцију коју је водио наставник физичког васпитања Ноне Бартуловић, а ја га молио да се само појавим у некој од представа. Свака школа је на завршетку осмог разреда

спремала, условно речено, дипломску а ја сам играо главну улогу у „Чича Томиној колиби“. Набавио сам родитељима две карте за представу у старом позоришту, а кад сам се појавио на сцени отац није могао да ме препозна, јер сам био под маском – прича Симе. А само који месец раније један догађај је запретио да битније утиче на будући однос према позоришту. У време кад му је у подели за представу „Јунаци Павлове улице“ додељена улога главног јунака није било срећнијег од Симовића који је од првог дана прионуо на посао и врло брзо савладао позамашан текст. Кад је на једну од проба стигао три године старији члан дечјег ансамбла краљевачког позоришта Марко Николић, касније један од најпознатијих српских глумаца, мало ко је веровао да је разлог доласка замена главног лика у представи. Осећање слично ударцу маљем по глави додатно је појачано уверењем да се руши једна тек започета глумачка каријера. Значајан фактор у избору будућег занимања у то време су имали родитељи, а уверење да владање свршеног основца није обећавало било какав успех у животу одлучујуће је утицало на очево опредељење да, уз помоћ ко зна каквих веза, упише сина у трогодишњу Ваздухопловну подофицирску школу која је у то време постојала у Краљеву. У војсци је одувек важило правило да припадници у различитим активностима буду активни током целог дана, а слично је било и у војним школама. Начин да се слободно време искористи на најбољи начин и у овој средини пружале су музичка и драмска секција чији је рад током три године материјализован у неколико кратких једночинки, а у свакој је било места за Симовића. Након неколико година проведених у војној служби у Загребу, кад је отворен аеродром у Лађевцима пружила се прилика за повратак кући, али и размишљање шта даље. У годинама када је било улузорно размишљати о грађењу било какве озбиљније спортске каријере добрим начином за задовољење ове врсте потреба показали су

11.6.2017.

МАГАЗИН

се локални „Магнохром“, „Металац“ и „Метал“ као члан најниже пласиране лиге из које није било могуће испадање. - Спорт и уметност су ми ишли од руке и привлачили ме, поготово што сам као гониометриста радио стресне послове и наводио авионе у време кад није било других уређаја за слетање. Адреналин је увек био присутан у тој мери да сам се само молио да авион слети, а посао је толико стресан да није ни чудо да ови људи пију, чак и пилоти. Пола године по отварањау од четири ловца који су полетели са аеродрома три су завршила у брду Јастрепца, а само највиши промашио. То је за мене било толико стресно да сам нашао себе у војничком клубу који је водио Љубомир Граовац. У то време у Лађевцима су били популарни различити квизови у великој сали, а свака касарна је имала оркестар који сам водио по селима, када не може Љубо, и користио прилику да на приредбама испричам по неки виц. Све је било лепо док једног дана нисам срео Џерија и упитао га има ли у представама које ради нека улога за мене. Неколико пута ме је звао да му помогнем око гардеробе, а појављивао сам се у епизодним улогама у неким скечевима па иако није био ништа значајно било ми је битно да се појавим на сцени – каже Симовић. Размишљање о озбиљнијем ангажовању водило је ка Краљевачком позоришту и жељи да се појави у било каквој улози, макар и као статиста, а обећање да ће бити обавештен ако се појави прилика никада није испуњено, или можда није било прилике. Војнички позив се по много чему разликује од других, најчешће по честим промена средине. Једна таква Симовића је одвела до Београда што је било добра прилика за приснији контакт са позоришним животом. Прилика за корак даље пружила се у Атељеу 212, а на путу ка остварењу жеље да било шта ради почетком деведесетих година испречио се тадашњи директор Светозар Цветковић и пре него је било прилике да о томе

разговарају. Ма колико овакво понашање деловало поражавајуће београдски период живота био је прилика за присуство свим представама Атељеа 212. По окончању радног века пуних шест година на пословима обезбеђења у Дому омладине и Радију Б92 било је прилика да у току ноћи преузима и улогу тонског техничара у студију, а повратак у Краљево за сусрет са Џеријем и повод за разговоре о озбиљнијем раду у Театру „Сунце“. - До тада никад нисам глумио у алтернатиним представама иако сам, с обзиром на карактер, гледао доста таквих у Београду. Није ми одговарало како Џери пише, јер пише како размишља у том моменту а не интересује га да ли текст има смисла. Сваке године из тог позоришта излазио је по неки млади глумац од којих је неколицина завршила академије или су на завршним годинама, а мењала се и глумачка постава. Џери је доводио децу из школе, а то се уклапало у његову концепцију, јер се његове представе не понављају. Само две од њих извели смо по три пута, а остале након премијере још по једном на неком од фестивала – каже Симовић. Представа „Дон Кихот“ је у Театру „Сунце“ у веома тешким условима припремана за извођење на Београдском летњем фестивалу у време кад је обележавано четири века од појаве првог писаног романа. Као и много пута до тада највећи део посла је пао на Зорана Савковић, процењује се и читавих 70 одсто што је уз 25 одсто ангажовања Миленка Симовића и остатак других чланова ансамбла било довољно да побере аплаузе на отвореној сцени. Није мали број оних који су ма колико учествовали у раду Театра „Сунце“ а да није потврдио да се о успесима постигнутим на значајним фестивалима зна врло мало. У Краљеву готово да нико не помиње три прва, од којих два узастопна, и по једно друго и треће место у надметању најбољих алтернативних позоришта Србије.

Много разумевања за проблеме колега није било ни у Краљевачком позоришту јер је за коришћење сале требало платити 20 хиљада динара од тридесет колико је на годишњем нивоу „Сунцу“ додељивала локална самоуправа. Мало више разумевања имао је директор Мултимедијалног центра „Кварт“ Боро Тошић и омогућио коришћење мале сале бар за проверу онога што је припремано у Џеријевом стану. - Код неких сам осетио сујету, а код већине је била приметна незаинтересованост, јер неко сматра да је култура у Краљеву само Краљевачко позориште и да не постоји ништа више иако наше осваја награде. Наши глумци су на фестивалима освајали награде, а Џери на свим за најбољи избор музике. И док су друга алтернативна позоришта на фестивале доводила општинске челнике ми смо на пут кретали са сендвичима које смо добијали од Ресторана „Сунце“, некад искукамо и по неки динар да платимо аутобус. Нисмо никако могли да се договоримо са челним људима из општине, мало због односа према Џерију а делом и због односа према тој врсти уметности. Врхунац негативног односа према раду овог театра исказан је у време кад су испред Краљевачког позоришта наступале алтернативне групе из других градова, а нас се нико није сетио да позове – каже Симовић уз потврду да је по који динар за одлазак на гостовања каткад додељен само да би се испунила форма. Мало више интересовања за алтернативно позориште показали су Хаџи Милена Марија Магдалена и Бранко Ковачевић који су у дворишту Виле „Магдала“ саградили сценски простор за потребе Театра „Сунце“, пробе и извођења ако ни за ког другог оно бар за комшилук. Чланови театра од тада су стални гости на свим манифестацијама које организује овај брачни пар, од прошле године и без Џерија. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.6.2017.

Рашомон на краљевачки начин

МАГАЗИН

11.6.2017.

КО У КЛИН КО У ПЛОЧУ

- Вршилац дужности помоћника министра културе и информисања Александра Фулгоси од градоначелника Краљева др Предрага Терзића очекује да преузме све мере и законска овлашћења како би се решио проблем, а установа изашла из неке врсте интеррегнума. - Министар културе и информисања очекује да ће у интересу заштите културних добара, али и запослених, градска власт у Краљеву превазићи овај проблем како би Народни музеј, као установа комплексног типа, наставио да успешно обавља своју делатност

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

11.6.2017.

д тренутка кад је на последњој седници Скупштине града дотадашњи директор краљевачког Народног музеја разрешен дужности, а није изабран нов, ова установа се нашла у прилично компликованој ситуацији посебно након потврде да месецима уназад изостаје потврда о усклађености статута са новим Законом о култури. Све што се дешавало у међувремену повод је да колектив ове установе упути допис градоначелнику Краљева, председнику Скупштине града, Одељењу за скупштинске послове, Министарству за државну управу и локалну самоуправу, Министарству културе и информисања, свим одборничким групама у локалном парламенту, Музејском друштву Србије, Националном комитету ICOM-a и медијима и изнесе своје виђење ситуаци-

је. У допису се тврди да је Народни музеј Краљево, према захтевима и упутствима Одељења за друштвене делатности, ускладио статут установе са допунама и изменама Закона о култури из 2016. а законску обавезу испунио предајом оснивачу у септембру прошле године. Иако допуњен документ није усвојен на седници Скупштине града установи није упућено образложење таквог поступка. Музеј се у фебруару ове године обратио оснивачу и упозорио га на неусаглашени Статут Народног музеја, а о истом проблему информисани су Државна ревизорска институција, Министарство културе и информисања и Министарство за државну управу и локалну самоуправу, након чега се огласило и ресорно мнистарство дописом

упућеном на адресу Градске управе и градоначелника. Иако је оснивач био обавезан да у року од 6 месеци од доношења законских измена усвоји нови статут он то није учинио ни десет месеци касније покушавајући да одговорност пребаци на ову установу. У Народном музеју се позивају на изјаву председника Скупштине града Ненада Марковића, поводом ванредне седнице заказане ради постављања вршиоца дужности директора Народног музеја, у којој тврди да је рад ове установе у проблему због чега ће на седници бити изабран вршилац дужности директора са задатком да статут усклади са Законом о култури пре него што буде расписан конкурс за избор новог директора. - Још једном понављамо да је Статут апсолутно усклађен са допунама и

изменама Закона о култури и зато усвојен од стране Управног одбора Народног музеја, Закључком Комисије за друштвене делатности и Градског већа, чиме је потврђена његова законска валидност. С обзиром да нови статут није усвојен (иако су у пакету на седници 30.09.2016. усвојени статути свих других установа усклађени на исти начин), на снази је Статут Народног музеја из 2011. Тврдимо да одредбе важећег статута које предвиђају допунске услове нису у супротности са новим Законом у култури и могу да се регулишу Статутом установе. Упозоравамо да према члану 37. став 3 Закона о култури, вршилац дужности директора мора да испуњава услове које прописују Закон o култури (члан 36.) - пет година рада у струци; и

Статут Народног музеја Краљево (чл. 37) - положен стручни испит у области заштите културних добара; и сви остали наведени услови који су утврђени Статутом установе по Закону о култури, члан 36, став 1 – стоји у допису упућеном релеватним институцијама уз напомену да ће, уколико се скупштина оглуши о закон, против председника, заменика председника и секретара Скупштине града бити поднете кривичне пријаве за злоупотребу положаја. Колектив Народног музеја потврђује како Скупштина града може да донесе одлуку само у оквиру закона и важећег Статута, али не и да тумачи закон што је право подносиоца и Народне скупштине Србије. Због свега што се дешавало од једанаесте седнице Скупштине града у музеју очигледном сматрају намеру да се

узурпирају права Народне скупштине и Министарства културе и информисања и да самовољно тумаче акта на начин што ће их, зарад политичке воље, прилагодити будућем кандидату. Дописом од 17. маја огласила се вршилац дужности помоћника министра Александра Фулгоси која од градоначелника Краљева др Предрага Терзића очекује да преузме све мере и законска овлашћења као би се решио проблем, а установа изашла из неке врсте интеррегнума. Министар културе и информисања очекује да ће у интересу заштите културних добара, али и запослених, градска власт у Краљеву превазићи овај проблем како би Народни музеј, као установа комплексног типа, наставио да успешно обавља своју делатност. Т. Радовановић

Ситуација око Народног музеја се компликује

МАГАЗИН

11.6.2017.

НЕПОМИРЉИВИ СТ

- Дан уочи седнице вршен политички притисак на Управни одбор установе да хитно организује састанак и за ову функцију именује кандидата кога предлаже оснивач. - Комисији за избор и именовање незаконитост поступка није била препрека иако је само месец дана раније констатовала да кандидаткиња не испуњава услове. - У изјавама игнораната на законски недопустив и опасан начин преплићу се безакоње, бахатост, безобразлук и слободна домишљања. - Музеј трајно предмет злоупотребе и поприште агресивних аматера што се може очекивати од оваквог кадровског решења. - Замагљивање са прилично потцењивачким тоном служи да би наивни део јавности одушевило големим доброчинством једне политичке странке

ТАВОВИ ДВЕ СТРАНЕ

МАГАЗИН

11.6.2017.

давно нека седница Скупштине града није изазвала такво узнемирење међу запосленима у једној установи као што је дванаеста по реду у актуелном сазиву учинила у Народном музеју. Оно што су запослени наслућивали обистинило се ма колико у данима који су претходили седници било покушаја да се укаже како све што се дешавало на претходној, и у периоду након ње, није било у складу са прописима који се односе на начин избора директора, а потом и вршиоца ове дужности. Именовање вршиоца дужности директора музеја на ванредној седници Скупштине града било је повод за још једно обраћање јавности подсећањем да је локалном парламенту, и другим релевантним чиниоцима, на време упућено обавештење у коме је апсолвирана комплетна правна проблематика настале ситуације са упозорењем на суштину законске процедуре, кршење закона и законитости рада, као и обавезе оснивача према овој институцији. Упућено је и упозорење да ће, ако законитост рада буде повређена поднети кривичне пријаве против председника Ску-

штине, његовог заменика и секретара. Реакција на одлуку Скупштине града о именовању вршиоца дужности директора Народног музеја уследила је дан након седнице, а садржи одговор на ову проблематику који је пропраћен бурним аплаузом окупљених у просторијама музеја. Колектив Народног музеја истиче да је ванредна седница Скупштине града одржана месец дана након потпуне блокаде ове установе, коју је оснивач изазвао из политичких разлога, а када је она запретила да блокира и рачун локалне самоуправе. Уједно подсећају да је дан уочи седнице вршен политички притисак на Управни одбор установе да хитно организује састанак и за ову функцију именује кандидата кога предлаже оснивач. Председник Управног одбора је одбио да покрене процедуру, сматрајући да је незаконита, јер је апликација истог на регуларни конкурс за избор директора током пролећа одбијена као правно невалидна зато што није испуњавала услове. Исти захтев је упућен скупштинској Комисији за избор и именовање за коју, тврде запослени, незаконитост поступка није била препрека иако је само месец дана рани-

је констатовала да кандидаткиња не испуњава услове па је за ову функцију предложила дотадашњег директора као јединог кандидата. У Музеју појашњавају како вршилац дужности директора мора да испуњава исте услове као и директор, па је отуда нелегално и крајње неморално да Комисија исту личност волшебно проглашава јединим кандидатом. Посебно иритантним сматра се чланство кандидата у Покрету социјалиста, као и скромна и стручно неодговарајућа биографија на папиру са меморандумом странке. Уверење да се у изјавама игнораната, на законски недопустив и опасан начин преплићу безакоње, бахатост, безобразлук и слободна домишљања повод је за потребу да се објасни „услов из Статута који толико боли наведене гласноговорнике, а то је стручни испит, који је добио епитет „специфичан“. У колективу потврђују да је реч „о најелементарнијем испиту који мора да положи сваки приправник, у случају музеја пред Комисијом у Народном музеју у Београду, да би, по Закону, имао право да ради са кул-

турним добрима, чије је чување основни посао сваког музеја. Овај услов штити овакве, уско стручне, установе од раширеног дилетантизма и нестручне девастације“. Осврт на излагања појединих одборника на седници Скупштине града води ка ставу да ће одлука донета већином гласова имати за последицу да музеј постане трајно предмет злоупотребе и поприште агресивних аматера, као што се може очекивати од оваквог кадровског решења, али и да та врста замагљивања са прилично потцењивачким тоном, служи да би наивни део јавности одушевила големим доброчинством једне политичке странке. - У свему овоме постоји и нешто крајње необично: то је изненадно ватрено занимање за музејску установу од стране људи који нису никада крочили у њу као посетиоци, а по свом понашању и ономе што говоре, не одају утисак конзумената културе. Управо они су чврсто одлучили да „заведу ред“ у одлично организованој и успешној музејској кући, која се са пажњом гради већ 67 година, кроз одговорни рад више генерација интелектуалаца и која је јавно добро, на понос грађанима Краљева. Музејски по-

сетилац није чак ни особа која претендује да руководи установом, иако се њено радно место годинама налази у згради удаљеној пар метара од зграде музеја. Епилог седнице са коалиционом гласачком машинеријом у испражњеној сали знате, сви други су изашли не желећи да учествују у безакоњу. Бахато и готово поносно наглашавајући победу принципа партијског феуда, коалиција нам је послала још једном ружну слику да је изнад закона. Урушавање претпоследње успешне установе културе у граду је започело. Зашто смо тако сигурни у то? Зато што смо експерти за свој посао и зато што је Домановић у „Вођи“, давно апсолвирао овакву ситуацију – стоји у саопштењу иза кога, ако је веровати потпису, стоји колектив Народног музеја. Ванредна седница Скупштине града само са једном тачком дневног реда, у ситуацији кад није било земљотреса, поплава ни епидемије, оцењена је циљем да се реши проблем музеја у овој установи на начин да се он гурне у још веће. У овој установи верују да начин одлучивања у Скупштини града на најбољи начин илуструје ректорски говор Јована Цвијића

из 1907. године који потврђује да „ми несразмерно више говоримо, него што радимо“. - Многи имају ту особину да мисле да су урадили кад су говорили. Мало више полажу право да говоре, но на право да раде. Ја сам често правио опсервацију да је многим нашим људима главно да се изговоре, а особито да некога представе у рђавој светлости и да направе досетку на његов рачун. Разуман човек може водити и расправити ствар како хоће. Онима првима изгледа да до тога није стало. Главно је да су они речима доста учинили и себе задовољили. Можда у ту групу спада и то што су многи управо написали програме и то што су многи нашли задовољење кад су установили начела рада. Задовољни су толико да после не мисле озбиљно о акцији и консеквенцијама. Прво је без другога беспослица. Треба да наступи генерација која ће и у политичком животу сматрати да блебетање, говор и говорништво без праве и смишљене акције. У нас се сада у такво говорништво сувише мало полаже – изговорио је познати научник. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.6.2017.

Хуманитарни програм „Библиодар“

МАГАЗИН

11.6.2017.

ПРОГРАМ ОБОЈ

- У хуманитарном програму осмишљеном на начин да покаже креативност у читаоници Дечјег одељења Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ учествовали ученици Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“. - Ученицима омогућено да кроз дружење покажу умећа у различитим областима. - Новац прикупљен у оквиру хуманитарне акције намењен куповини активних средстава савремене технологије која је неопходна за рад и напредак ученика у настави. - Свршени средњошколци могућности за повремено радно ангажовање у периоду од три до шест месеци налазе су у оквиру јавних радова намењних особама са инвалидитетом

ЈЕН ЉУБАВЉУ

11.6.2017.

МАГАЗИН

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Школа за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ годинама негују успешну сарадњу у различитим областима, а последња потврда је пре неколико дана организован хуманитарни програм под називом „Библиодар“ у читаоници Дечјег одељења. У програму осмишљеном на начин да покаже креативност ученика учествовали су ученици ове школе и песник главни и одговорни уредник издавачке делатности Библиотеке Дејан Алексић. Директорка школе Маријана Минић и професорка српског језика и књижевности Лидија Ђоковић потврђују да је програм организован са ци-

љем како би се ученицима омогућило да кроз дружење покажу умећа у различитим областима као што су писано стваралаштво, музика, сценски наступ. Програм потврђује да деца са сметњама у развоју, ученици ове школе, воле да се друже и развијају пријатељства због чега су упућене речи захвалности свима који им омогућавају да то остваре и изван школе коју похађају. - Данашњи програм осмишљен је као хуманитарна приредба коју смо припремили заједно са ученицима наше школе, а организован је тако да покаже рад, труд и кративност наше деце која то раде са великом љубављу а уз нашу подршку и помоћ успевају у томе. Сличну приредбу организовали

смо поводом дана школе, а деца су показала изузетну мотивисаност за рад док су сами бирали костиме и заједно са наставницима учествовали у њиховој креацији. Ово је приредба хуманитарног карактера, а прикупљен новац биће искоришћен за куповину активних средстава савремене технологије која је неопходна за рад и напредак ученика у настави – потврдила је Ђоковић. Школа за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ у оквиру основношколског и средњошколског програма образује децу са сметњама у развоју, а верификована је и за школовање одраслих које се организује повремено кад се пријави довољан број

заинтересованих. Осим на овај начин образовни програм се спроводи и у оквиру кућне наставе у коју је тренутно укључено осам ученика. Један од њих је до завршетка основне школе био и Предраг Радивојевић који од прве године средње похађа наставу у школи, а коме су намењена средства остварена током акције чији је саставни део и „Библиодар“. У оквиру трогодишње средње школе ученици се оспособљавају за занимања конфекцијског шивача и бравара, конфекцијског манипуланта и манипуланта у области браварства. У образовни процес 84 ученика укључено је тридесетак наставника што, са још неколицином других, обезбеђује услове за квалитетно извођење наста-

ве. Неопходан број ангажованих у настави резултат је измена у правилнику којим је дефинисана цена услуга у школама које се баве децом са сметњама у развоју чиме су обезбеђена средства за већи број извршилаца. Иако је судбина свршених средњошколаца неизвесна колико и њихових вршњака из других школа могућности за повремено радно ангажовање у периоду од три до шест месеци налазе су у оквиру јавних радова намењних особама са инвалидитетом. Тек по неко од њих запосли се у привреди, понајвише због законске обавезе предузећа да, у односу на укупан број запослених, ангажују и одређен оних са инвалидитетом. Директорка потврђује да се број

ученика ове школе из године у годину повећава. Већ у овом тренутку уписано је пет нових али се, на основу досадашњег искуства, верује да ће тај број до почетка школске године бити повећан. „Библиодар“ је само једна од хуманитарних активности у којима учествују различите институције и појединци, а средства за куповину једног лап-топ рачунара обезбеђена су захваљујући људима добре воље и Фондацији Драгица Николић. Највише разлога за задовољство има добитник поклона који се спрема да изда књигу о фудбалерима, а у школи верују да ће му донација помоћи да то учини на адекватан начин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

11.6.2017.

Откривен

Радњафилма„Откривен“смештенајеуЛондон у коме се, према подацима обавештајних служби,спрематерористичкинападбиолошким оружјем. Агент ЦИА коју тумачи Номи Рапас, заједничким снагама са МИ5 агентом, којег глуми Орландо Блум, мора да пронађе терористе и спречи катастрофу која следи. Осим споменутог глумачкогпарауфилмусепојављујуимоћнаглумачкаименаМајклДагласиЏонМалкович. По сценарију Питера О’Брајена овај деведесетосмоминутни акциони трилер режирао је МајклЕптид,адо14,јунафилмсеприказујеупројекцијамакојепочињуу20сати.

Мумија

Наизгледбезбедносмештенаугробудубоко исподпустињедревнапринцеза,којојјесудбина неправедно одузета, буди се у данашње време доносећи зло које је расло преко хиљаду година иужасекојипркосељудскомпоимању.Одочаравајућих пустиња Средњег Истока, кроз скривене лавиринте испод данашњег Лондона, „Мумија“ доносиизненађујућиинтензитетибалансчудаи узбуђења у маштовитом новом филму који уводиновисветбоговаичудовишта. По сценарију Дејвида Кепа и Кристофера МекКверија скоро два сата дуг хорор филм режираојеАлексКурцман,ауводећимулогаманаступају Том Круз, Софиа Бутела, Анабел Волис и ЏејкЏонсон. Филмсеприказуједо14.јуна,апројекцијепочињуу22сата.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 11. И 17. ЈУНА

МАГАЗИН

11.6.2017.

11. јун

1184. п. н. е. —Тројански рат: Троја освојена и спаљена, према Ератостеновим прорачунима. 1042. —Византијска царица Зоја, представница легитимне Македонске династије удала се по трећи пут за Константина IX Мономаха. 1509. — Енглески краљ Хенри VIII се оженио Катарином од Арагона. 1580. —Хуан де Гарај је основао Буенос Ајрес. 1770. — Капетан Џејмс Кук се насукао на Великом коралном гребену. 1770. — Други Континентални конгрес је именовао Томаса Џеферсона, Џона Адамса, Бенџамина Френклина, Роџера Шермана и Роберта Р. Ливинстона у Комитет петорице да напишу нацрт декларације независности тринаест колонија Велике Британије. 1788. — Руски истраживач Герасим Исмаилов ступио на Аљаску. 1837. — Побуна у Бостону, етнички сукоби енглеских и ирских досељеника у Америци. 1901. — Нови Зеланд је анектирао Кукова Острва. 1903. —У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин (29. мај по старом календару). 1917. — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину. 1935. — Проналазач Едвин Армстронг први пут је јавно демонстрирао FM радиодифузију у САД, у Алпајну у Њу Џерзију. 1937. — Стаљинове чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина. 1940. — Други светски рат: Британске снаге бомбардовале су Ђенову и Торино у

Италији. 1940. — Други светски рат: Први напад италијанског ваздухопловства на Малту. 1955. — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана. 1962. — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз. 1963. — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стојао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу. 1963. — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму. 1964. — Ветеран Другог свјетског рата Валтер Зајферт масакрирао је осморо деце и двоје наставника ручно израђеним копљем и бацачем пламена у основној школи у немачком Келну. 1988. — Почаст 70. рођендану Нелсона Манделе на Стадиону Вембли у Лондону. 1989. — Мајкл Ченг, амерички тенисер, је постао најмлађи победник Ролан Гароса. 1999. — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине. 2001. — Тимоти Маквеј је погубљен због своје улоге у нападу у Оклахома Ситију.

12. јун 1667. — Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце. 1683. — Турска војска почела другу оп-

саду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески. 1691. — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699. 1798. — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта. 1848. — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године.

1849. — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију. 1898. — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина. 1900. —Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету. 1917. — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра. 1934. — Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије. 1936. — На Малом Калемегдану у Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња.

1964. —Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију. 1964. — Врховни суд САД је донео пресуду у случају Лавинг против Вирџиније, прогласивши неуставним законе који су криминализовали бракове између особа различитих раса. 1976. — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура. 1987. —Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса је осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине. 1988. — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија. 1991. —Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. 1993. — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадишу у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида. 1999. — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. 2001. — Македонија поништила признање Тајвана, кога је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином. Последица тадашњег признања је била напуштање кинеског војног контигента мировних снага из Македоније и потпуна НАТО контрола границе ка Косову и Метохији. Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на жалбу, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. у амбасади САД у Кенији и учешће у истом терористичком нападу на амбасаду у Танзанији. 2003. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.

13. јун

1381. — Под вођством Вота Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима. 1839. — Српски кнез Милош Обреновић је абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију. 1876. —Српско учено друштво за првог женског члана изабрало сликарку Катарину Ивановић. 1886. —Под мистериозним околностима утопио се баварски краљ Лудвиг II, три дана пошто је проглашен умоболним и свргнут са престола. Под његовим покровитељством Рихард Вагнер у Минхену радио на реформи музике и драме и извео своје чувене музичке драме „Тристан и Изолда“ и „Нирнбешки мајстори певачи“. 1900. —У Кини је почео Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД. 1917. — Четрнаест немачких бомбардера типа „Гота“ у Првом светском рату бомбардовали Лондон. Погинуле 162 особе. Пре тога напади на британску престоницу вршени из цепелина. 1920. —Убијен је Есад-паша Топтани, један од водећих албанских политичара на почетку 20. века. 1943. — Командант Треће дивизије НОВЈ Сава Ковачевић погинуо предводећи јуриш на утврђене немачке положаје при покушају пробијања обруча код места Крекови 5 километара западно од Сутјеске. 1944. — Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана. 1944. — Немачке снаге су зауставили напредовање Британаца у бици код ВијерБокажа. 1944. — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску. 1952. — Совјетски авиони су оборили изнад Балтичког мора шведски војни авион Даглас DC-3 који је био на обавештајној мисији. 1953. — Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим. 1956. — Последњи британски војници

11.6.2017.

МАГАЗИН

напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео Египат. 1983. —Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао кроз орбиту Нептуна. То је била прва летјелица са Земље која је изашла ван Сунчевог система. 1990. — Због неуспелог почетка разговора власти и опозиције у Србији, 8. јуна, у Београду на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиције против власти Слободана Милошевића. У Букурешту погинуле четири, повређено око 200 особа, када је полиција покушала да сузбије протесте студената који су се сместили у шаторе у центру града. 1992. —У организацији Удружења композитора у Пионирском парку у Београду, испред зграде Председништва Србије, одржан „Митинг клечања“, у знак протеста против ратне политике председника Србије Слободана Милошевића. 1994. — Северна Кореја саопштила да се повлачи из Агенције Уједињених нација за атомску енергију и да више неће дозволити долазак њених инспектора у земљу. 2000. — У Пјонгјангу почео историјски самит две Кореје на којем су председници јужне и северне Кореје Ким Дае Џунг и Ким Џонг Ил водили разговоре о помирењу две државе. Лидери две Кореје састали се први пут после распада јединствене земље 1948. 2002. — На првим слободним изборима у историји Авганистана за председника државе изабран Хамид Карзаи. 2003. — У Београду ухапшен официр ЈНА, пуковник Веселин Шљиванчанин, и изручен Хашком трибуналу, пред којим је крајем 1995. оптужен за злочине на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара, у Хрватској, 1991.

14. јун 1645. — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината. 1667. —Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји. 1775. —Континентални конгрес је осно-

вао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања. 1777. —Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење. 1789. —Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 чамцем пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве. 1800. — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији. 1848. — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију. 1900. — Хаваји су постали територија САД. 1940. —Немци су током битке за Француску заузели Париз. 1941. —Председник САД Френклин Делано Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци. 1954. —Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД. 1962. — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира. 1966. — Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига. 1985. — Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола. 1990. — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака. 1992. — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло. 1993. —Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске. 1995. — Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи,

а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином. 2000. — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору. 2001. — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом

Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна. 2003. — На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана гласало за приступање ЕУ.

15. јун 1215. —Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum). 1389. —Косовска битка (по Јулијанском календару). 1520. — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као

јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе. 1648. — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива. 1752. — Бенџамин Френклин доказује да је муња заправо електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат). 1775. — Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност. 1776. — Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније. 1836. — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД. 1846. —Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука. 1862. —На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд. 1903. — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар. 1904. — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“. 1907. — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу. 1919. —Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика. 1920. —Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо

Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие). 1924. — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима Сједињених Америчких Држава. 1940. —Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 километара који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације. 1954. — У Базелу формирана УЕФА. 1969. —Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду. 1975. — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду. 1977. — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939. 1982. — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи. 1988. — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану. 1992. — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић. Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству. 1994. — Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика. 1995. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања. 2000. —

У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији. Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослобођен је оптужби и пуштен на слободу. 2001. — Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999. Шангајска петорка - Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма. 2003. — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.

МАГАЗИН

11.6.2017.

16. јун

1671. —У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне. 1826. — Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Махмуд II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску. 1852. — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба. 1876. — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993. тај датум одређен за Дан Војске Југославије. 1920. — У Лондону одржана прва седница Друштва народа. 1941. —Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата Немачке у САД до 10. јула. 1944. — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о од-

носима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији. 1958. — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти. 1960. —Председник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи. 1961. — Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио азил у Француској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета „Киров“. Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета. 1963. —Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терјешковом. 1972. — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф. 1976. — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца. 1977. —Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза. 1983. — За председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза изабран Јуриј Андропов. 1992. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003. 1994. —Швајцарска одбила да изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије. 1996. — Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за време ратних сукоба, од 1991. до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини.

1998. — Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице. 1999. — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године. 1999. —Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору. 2001. — Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву посету шефа руске државе Југославији. Председник САД Џорџ Буш млађи и његов руски колега Владимир Путин срели се први пут у Словенији. Договорени сарадњу и сталне консултације. Победом коалиције леве оријентације на изборима за градоначелника Берлина утрт пут бившим комунистима да уђу у

градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989. 2004. — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИК-а. 2004. —Бутан је постао прва држава која је увела потпуну забрану узгајања и коришћења дувана.

17. јун 1397. — Данска краљица Маргарета I објединила под данску круну Данску, Шведску и Норвешку. 1579. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Новим Албионом, данас Калифорнијом. 1665. — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португала. 1775. — Амерички колонисти су нане-

ли тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила. 1789. — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета. 1843. — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва. 1848. —Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу. 1867. — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу. 1925. — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља. 1930. —Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама. 1940. — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију. 1940. —Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа. 1944. —Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске. 1963. – Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама. 1967. —Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе. 1971. — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972. 1972. — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у канцеларије Националног демократског комитета у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију. 1982. — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва. 1988. — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно сво-

јим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића. 1990. — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено. 1991. — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда. 1992. — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва. 1993. — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 1997. — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији. 1999. —Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију. 2001. —На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске. 2002. — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999. Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година. 2007. — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs