MagazIN 284 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 284 * 4. јун 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

4.6.2017.

У овом броју: Корак ближе европским фондовима У знаку безбедности саобраћаја Алеја на поправном Спој вере и традиције Допринос развоју хирургије Опасност и од лекова Музика по сваку цену

8 14 20 28 32 36 42

Вишеструка корист Краљевчанке Овде се не остварују снови „Преплава“ преплављена емоцијама Најбољи дисквалификовани На репертоару Биоскопа „Кварт“ Забавно и поучно Времеплов

48 52 62 72 82 88 90 94

МАГАЗИН 4.6.2017.

Потписан уговор о заједничком наступу

МАГАЗИН

4.6.2017.

КОРАК БЛИЖЕ ЕВРОП

ПСКИМ ФОНДОВИМА

- Марибор највећи корисник средстава из фондова Европске уније од свих градова са простора Југославије. - Интензивнија сарадња Марибора и Краљева започета у септембру прошле године ових дана формализована потписивањем уговора о заједничком наступу пред фондовима Европске уније. - Значајним средствима реализовани бројни капитални пројекти, а осим оних у области образовања посебно се истиче градња два спортска објекта, стадиона локалног фудбалског клуба и недавно отвореног атлетског стадиона који се сврстава међу најлепше у Средњој Европи

арадња Краљева и Марибора започета непосредно по завршетку Другог светског рата успешно се развијала и учвршћивала све до последње деценије двадесетог века. Заснована је на пријатељству зачетом прве ратне године кад је спас од надолазећег фашизма велики број Мариборчана нашао баш у Краљеву. Значајни друштвени процеси који су задесили бившу Југославију пред крај века, нарочито после одлуке Словеније да напусти државну заједницу, најзначајније су утицали на захлађење и слабљење а потом и потпуни прекид односа. Они су, али на другим основама, почели да се успостављају након демократских промена у Србији 2000. године од када све више јачају и шире се на све више области живота. Највиши представници Марибора чести су гости Карљева, а податак да су један од највећих корисника средстава Европске уније са простора Југославије повод је за понуду заједничког наступа пред европским фондовима. Интензивнија сарадња започета у сеп-

МАГАЗИН

4.6.2017.

тембру прошле године ових дана добија формалну потврду потписивањем уговора о заједничком наступу пред фондовима Европске уније. Испред локалних самоуправа два града потписе на значајни документ ставили су градоначелници Краљева и Марибора, др Предраг Терзић и др Андреј Фиштравец. Од ступања Словеније у пуноправно чланство Европске уније Мариборчани су показали посебну спретност у коришћењу средстава из њених фондова. У ту сврху формиран је тим стручњака задужених за израду квалитетних програма као основе за добијање средстава. Резултати нису изостали а Марибор, као други по величини град у Словенији, показао је знатно више спретности од осталих. Резултат се мери значајним средствима за реализацију бројних капиталних пројеката, а осим оних у области образовања посебно се истиче градња два спортска објекта, стадиона локалног фудбалског клуба и недавно отвореног атлетског стадиона који се сврстава међу најлеп-

ше у Средњој Европи. Током година рада стицано је толико потребно искуство које су Мариборчани спремни да поделе са другима. Избор је пао на Краљево, а у скорије време обе стране очекују позитивне резултате заједничког наступа пред европским фондовима. Искуство Марибора потврђује да историја града не почиње избором новог руководства, већ се темељи на ономе што су радиле генерације претходних. Због тога није необично да се ових дана из скоро заборављених фиока ваде пројекти настали пре три или четири деценије. Са више од педесет хиљада становника Марибор испуњава један од значајних услова за учешће на конкурсима којима се долази до средстава из европских фондова. Један од њих укључује сарадњу са градовима из земаља које се налазе у процесу придруживања што је један од повода да Краљеву буде пружена рука сарадње. - Наша сарадња је за сада углавном била у областима туризма, културе и спорта. Оно што је нама као граду по-

требно јесте да сарађујемо са градовима у државама које су чланице Европске уније како бисмо заједнички могли да конкуришемо за средства из европских фондова, а ако хоћемо да сарађујемо онда је најбоље да то чинимо са неким кога најбоље знамо. Званичници Марибора су нас увек примали као пријатеље, као фамилију, па хајде да те пријатељске и фамилијарне односе побољшамо, да их увежемо и искористимо могућности који има град државе у Европској унији да дођемо до одређених средстава. Мариборчани су успели да обезбеде стадион, нови атлетски стадион и значајна средства за реконструкцију једног дела града. Драго ми је што сам коначно нашао саговорника који не сматра да је посета делегације Краљева неком граду туризам, него да односе треба продубити и да од нашег пријатељства треба имати и неку материјалну корист – потврдио је по потписивању уговора др Терзић. Потписивање уговора о заједничком наступу пред европским фондови-

ма обе стране оцењују искораком у иначе плодној сарадњи. Она која се деценијама манифестовала и кроз „Воз братства и јединства“ ових дана добија нову димензију, а у локалној самоуправи потврђују да су почели разговори о обнављању на новим основама. Уједно се надају да би у догледно време могла бити унапређена до отварања неког привредног погона баш као што је некада, захваљујући Мариборчанима, у Ушћу отворена фабрика металне галантерије Примат. Марибор је у више наврата потврђивао пријатељство са Краљевом, посебно након земљотреса 2010. и поплава које су овај крај погодиле у пролеће 2014. и 2016. године. У оба случаја одборници локалног парламента су једногласно подржали предлоге да се Краљеву упути значајна финансијска помоћ за санацију последица елементарних непогода. Челници два града иницијатори су идеје да, након паузе од четврт века, буде обновљена једна омладинска радна акција, а након успостављања

партнерских односа између основних школа „4. краљевачки батаљон“ и „Мартин Колшек“ истим путем су кренуле краљевачка „Свети Сава“ и мариборска „Драго Кобол“. Позитивна искуства повод су за интересовање и других основних и средњих школа оба града за успостављање партнерских односа. Сарадња је пре три месеца проширена и на савете за родну равноправност два града, а разговори у Краљеву вођени ових дана потврђују заједничку жељу за реализацију значајног пројекта за који се средства очекују из европских фондова. Делегација Марибора коју је предводио жупан др Андреј Фиштравец, а у којој су били Андреј Верлич задужен за сарадњу са Краљевом и Тајша Крунић задужена за међународну сарадњу, била је гост Основне школе „4. краљевачки батаљон“, а боравак у Краљеву био је прилика за посету Манастиру Жичи, Народном музеју и Историјском архиву. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.6.2017.

Где смо били, шта смо радили у мају?

МАГАЗИН

4.6.2017.

У З Н А К У Б Е З Б ЕД Н О

- Првомајска будилица без представника локалне самоуправе. – Сертификати наставницима разредне наставе који од почетка следеће школске године преузимају нову генерацију првака. Бројне активности усмерене повећању безбедности саобраћаја на путевима. - Иако су буџетом града за ову годину обезбеђена средства за стипендирање педесет студената ово право су остварила само 43. – Краљево један од двадесет градова у којима Телеком Србија на пригодан начин обележава исто толико година постојања. - Тачно у подне 19. маја на Тргу српских ратника је, уз директно укључење у информативни програм Радио телевизије Србије, отпочео тринаести по реду матурски плес

ОСТИ САОБРАЋАЈА

ети месец у години отпочео је првомајском будилицом дувачког оркестра „27. септембар“ који је испред Ватрогасног дома кренуо уобичајеном трасом улицама града и овом приликом без представника локалне самоуправе. Из године у годину све мањи број оних који се прикључују колони указује на опасност да ова вишедеценијска манифестација буде укинута. За челнике локалне самоуправе много значајнијом се сматра два дана касније помпезно обелодањена информација да ће Аца Лукас 19. маја одржати бесплатан концерт у новој спортској дворани у Рибници. На конференцији за медије која је уприличена тим поводом координатор Канцеларије за младе Никола Радевић најавио је традиционалну хуманитарну акцију у време матурског плеса која је ове године посвећена Тањи Балтић оболелој од церебралне парализе. Поред матураната, који ће на дан плеса носити круне, најављено је да ће их волонтери Канцеларије за младе на четири пункта продавати по цени од 100 динара, а да ће целокупни приход бити намењен лечењу болесне суграђанке. Само дан касније најаљено је одржа-

МАГАЗИН

4.6.2017.

вање прве кружне ауто-трке државног првенства Србије - „Награда Краљева 2017“, на Берановцу чији су организатори Спортски ауто и картинг савез Србије, преко AMSK KV RACING TEAM Краљево, и град Краљево. О овом догађају и пропратним манифестацијама говорили су градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, председник Спортског ауто и картинг савеза Србије Станиша Лазарац, председник Организационог одбора трке Милош Рогоњић, фронтмен групе „Тропико бенд“ Александар Цветковић и менаџер Душан Миловановић. Најављено је и да ће дан пре трка од аутодрома на Берановцу до центра града бити организован промотивни дефиле такмичарских возила. Година у којој се обележава осам стотина година од крунисања Стефана Првовенчаног, и стицања српске државности, повод је за организацију међународног научног скупа под називом „Српска краљевства у средњем веку“, а у оквиру припрема за овај значајан догађај одржан је први састанак Организационог одбора именованог посебним решењем градоначелника града Краљева. Центар за информисање и професи-

онално саветовање је, у сарадњи са Школском управом, а у партнерству са локалном самоуправом, Националном службом за запошљавање - Филијала Краљево, Регионалном привредном комором и Канцеларијом за младе, организатор једнодневног Сајма образовања и професионалне оријентације. Наставне програме, под слоганом „Дођи, види, одлучи!“, представило је десет средњих школа из Краљева и Врњачке Бање, а ученицима завршних разреда основних школа и њиховим родитељима пружена је могућности да се из прве руке информишу о начину уписа, смеровима и образовним профилима уз могућност да присуствују стручним и практичним презентацијама школа. Сајму су присуствовали и привредници - учесници у систему дуалног образовања. На сваких сат времена стручни сарадници Националне службе за запошљавање су на свом штанду покушавали да објасне заинтере-

сованима да је избор будућег занимања један од најважнијих у животу, а уједно су им пружене информације о перспективним и неперспективним занимањима, као и о стању на тржишту рада, како би могли да процене жељено занимање, открију интересовања и анализирају своје могућности у оквиру професије. Дан победе над фашизмом у Краљеву се традиционално обележава полагањем венаца и цвећа на Споменик Отпора и победе. Част да то учине ове године имали су градоначелник Краљева др Предраг Терзић и представник Амбасаде Руске Федерације, аташе Кирил Руљук. Истог дана у Основној школи „Вук Караџић“ одржана је едукативна радионица под називом Stop, Look, Wave, коју је организовала шведска компанија Volvo Trucks, у сарадњи са Секретаријатом за безбедност и подршку Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима града Краљева. Повод за низ сличних активности је податак Светске здравствене организације, да сваке године, широм света у саобраћајним несрећама, погине више од 260 хиљада особа млађих од 19 година. Како у многим несрећама учествују камиони и аутобуси

компанија Volvo Trucks је 2015. године предузела кораке да би поправила овакву обесхрабрујућу статистику и лансирала кампању на светском нивоу са циљен да упозна децу о опасностима са којима се свакодневно суочавају у саобраћају. Безбедност најмлађих у саобраћају повод је за дводневни семинар, организован у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја Републике Србије, намењен просветним радницима који почетком наредне школске године преузимају нову генерацију првака. Онима који су га успешно завршили одговарајуће сертификате уручио је председник ужег сазива Савета за безбедност саобраћаја Ненад Марковић. Ревитализација и реконструкција атлетског стадиона повод је да 10. дана у месецу отпочне нова рунда разговора градоначелника са директором Атлетског савеза Србије Слободаном Бранковићем и председником Атлетског клуба Краљево Милошем Симовићем. Поводом обележавања „Недеље Црвеног крста“, која се од 8. до 15. маја одвија под мотом „Свуда за свакога“, Црвени крст Краљево је реализовао низ активности, а у четвртак 11. маја у свеча-

ној сали Градске управе свечано су уручене награде учесницима литерарног и ликовног конкурса „Крв живот значи“. Мај је месец када генерација студената који су испунили услов за стицање стипендије града Краљева потписују уговоре којима је дефинисано да ће им у десет месечних рата бити исплаћено по десет хиљада динара. Иако су буџетом града за ову годину обезбеђена средства за стипендирање педесет студената ово право су остварила само 43. У среду, 17. маја Краљево је угостило представнике компаније Телеком Србија, која, поводом 20 година пословања и успешне сарадње са пословним партнерима широм земље, организује обилазак 20 градова с циљем да допринесу унапређењу и даљем развоју локалне самоуправе. Тим поводом су представници Функције за велике пословне кориснике Телекома Србија разговарали са представницима локалне самоуправе и својим пословним корисницима, а становницима и Краљевачком позоришту поклонили извођење представе „Перикле“ у режији Никите Миливојевића. Два дана касније у Краљеву је одржана 5. седница Савета за стручно усаврша-

МАГАЗИН

4.6.2017.

вање запослених у јединицама локалне самоуправе којој су присуствовали председник Савета и државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак и менаџер, пројекта и представник Канцеларије Савета Европе у Београду, Александар Јовановић. На седници су, између осталог, представљена искуства Градске управе града Краљева у спровођењу регулаторне реформе у сусрет примени Закона о управном поступку и у области управљања пројектима и локално-економског развоја. Савет за стручно усавршавање запослених у јединицама локалне самоуправе образован је Одлуком Владе Републике Србије у циљу обезбеђења начела ефикасности, правичности и целовитости система стручног усавршавања, а ради давања стручних мишљења и препорука за његово спровођење и унапређење. Тачно у подне на Тргу српских ратника је, уз директно укључење у информативни програм Радио-телевизије Србије,

отпочео тринаести по реду матурски плес, а већ од 18 сати улаз у спортску дворану у којој је, пре почетка концерта Аце Лукаса, отпочела ди-џеј журка. Посетиоцима је предочена информација да ће, у циљу безбедности, на концерт моћи да унесу само лична документа и мобилни телефон. Иако је најављен неколико дана раније изостао је промотивни дефиле такмичарских возила уочи првих кружних ауто-трка државног првенства Србије „Награда Краљева 2017“, а добро обавештени потврђују да је разлог незаинтересованост такмичара да учествују у њему. У оквиру званичне церемоније отварања следећег дана такмичарима и посетиоцима обратили су се представници организатора а појединцима и институцијама које су помогле у организовању такмичења уручене су пригодне захвалнице. Првог радног дана наредне недеље градоначелник је са сарадницима обишао нову фискултурну салу намењену

ученицима Основне школе „Браћа Вилотијевић“ и Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ чију је изградњу Министарство омладине и спорта финансирало износом који незнатно премашује 31 милион динара, а Краљево са скоро 44 милиона од чега је део средстава за партерно уређење и инфраструктуру, као и противпожарни пут, финансиран преко Пољопривредно-хемијске школе. Следећег дана је одржан први састанак Организационог одбора манифестације „Весели спуст 2017“, а градоначелник др Терзић, поводом хуманитарне акције посвећене петнаестогодишњој суграђанки која болује од церебралне парализе, њеној мајци уручио прикупљена средства. Из Градске управе је упућен позив председницима и члановима бирачких одбора у сталном и проширеном саставу са избора за председника Републике Србије да, најкасније до 15. јуна, доставе потребну документацију како би им била извршена исплата накнада за рад.

Представници медија су обавештени о ефектима посете осамдесет четвртом по реду међународном Пољопривредном сајму у Новом Саду коме је, уз финансијску помоћ локалне самоуправе, присуствовало 190 пољопривредних произвођача са територије града Краљева који су били у прилици да изнесу своја искуства. Европски покрет у Србији - Краљево је током два узастопна дана спровео две акције. Прва је дебата „Питај ме било шта о ЕУ“, у оквиру пројекта „Европа за мене“, у оквиру које је на питања присутних одговарала шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ Тања Мишчевић, а друга јавна манифестација у оквиру националне кампање „ЈА у центру пажње“ у оквиру које се прикупљају повратне информације од грађана о квалитету јавних услуга. Потврђено је да ће се оне користити за израду предлога које надлежна министарства и институције могу да користе у циљу побољшања јавних услуга.

Савет за безбедност саобраћаја на путевима одржао је презентацију коришћења симулатора типа „ражањ“ и „коса раван“, које је набавио прошле године са циљем едукације и подизања свести учесника у саобраћају о значају и ефектима придржавања саобраћајних правила и прописа, а све у циљу да се повећа ниво безбедности саобраћаја и смањи број саобраћајних незгода. У петак, 26. маја додељене су награде ученицима основних школа, од петог до осмог разреда, за најбољу фотографију на конкурсу под називом „Оживи ризике“, који је организовало Одељење за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева. Ученици су имали задатак да фотографишу критичну инфраструктуру која може бити угрожена од неке елементарне непогоде, а онима чије су фотографије оцењене као најбоље уручени су лаптоп, мини iPad 2 и дигитални фото-апарат. Награде су део донације Програма за развој Уједињених нација, предузећа SАА & ConsulYng и Сталне кон-

ференције градова и општина. Из Одељења за инспекцијске послове - Одсека зa заштиту животне средине грађанима је упућено обавештење да ће на територији града Краљева у јуну почети прва фаза сузбијања амброзије, која представља опасан алерген за људе. Уништавање ће се вршити хемијским и механичким третманом, искључиво на јавним површинама, а власници приватних парцела на којима је уочена амброзија дужни су да предузму прописане мере за њено сузбијање. Последњи дан у месецу прилика је за још једну активност Саветa за безбедност саобраћаја која се односи на превентивну контролу означености бициклиста светлосном сигнализацијом. Циљ кампање под слоганом „Буди уочљив“ је већа безбедност бициклиста којима су припадници Полицијске управе Краљево делити флајере и сигнализацију и разговарали о важности прописног коришћења. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Завршени радови на рестаурацији спомен обележја

МАГАЗИН

4.6.2017.

АЛЕЈА НА ПОПРАВНОМ

- Средствима у износу од милион и 800 хиљада динара, које је обезбедило Министартсво за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, делимично рестаурирана Алеја носилаца партизанске споменице 1941. на краљевачком гробљу. - Спорно чини уређење централног дела меморијалног комплекса поплочаног гранитним коцкама највише због уверења да изгледа прилично неравно. - За детаљнију реконструкцију неопходна сагласност аутора. - Неопходан већи степен одговорности Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ на чијем се простору налази споменик. – Ненаменско трошење буџетских средстава за одржавање споменика. – Државне заставе поклон министарства. - У Србији се тренутно изводе радови на 41 спомен обележју што кошта око две стотине милиона динара

ре пуних четрдесет година на краљевачком гробљу је, према пројекту архитекте Михајла Димитрића, изграђена Алеја носилаца споменице 1941. у оквиру које су похрањени посмртни остаци 38 припадника партизанског покрета носилаца овог високог признања. Сахрањивани су у појединачним гробницама, а на бетонском надгробнику изнад сваке исписано је име и презиме умрлог, као и његова година рођења и смрти. На улазу у Алеју, на два бетонска стуба постављен је бетонски медаљон на чијој је спољној страни натпис Алеја споменице 1941. док је са унутрашње стране аплициран приказ ордена Партизанска споменица 1941. Алеја је смештена у југозападном делу гробља непосредно до саобраћајнице, а сагледива је са улазног платоа из правца паркинга испред управне зграде гробља. Од изградње монументалног комплекса 1976. године на њему није

МАГАЗИН

4.6.2017.

било заштитних радова, а како је поприлично запуштен Завод за заштиту споменика је, захваљјући средствима добијеним од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, отпочео реализацију пројекта вредног милион и 800 хиљада динара како би алеју довео у првобитно стање. Пројектом санације предвиђена је рестаурација свих површина споменичке композиције и бетонских зидова са бронзаним медаљоном и натписима, партерно уређење са елементима инфраструктуре и рестаурација пешачких стаза и уређење зелених површина са увођењем потребних елемената мобилијара. Предвиђено је да се натур бетон од кога је изграђена споменичка композиција доведе у првобитно стање, а да се на њему санирају сва оштећења настала услед утицаја саобраћаја и метеоролошких услова, делом и небриге.

После завршеног поступка јавне набавке најповољнијом је оцењена понуда Грађевинског предузећа „Дробњак инжењеринг“ из Младеновца, коме је поверено извођење радова за које је одређен рок од двадесет дана. Иако су радови отпочели 26. априла и првог дана јуна су на овом простору примећени радници у жутим флуоресцентним прслуцима и метлама у рукама, баш у време кад је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић дошао да провери колико је задатак успешно обављен. И док је први утисак указивао на чињеницу да осим кошења и није богзна шта уређено представници Завода за заштиту споменика културе настојали су да га убеде како је пројекат, за који су добијена значајна средства, реализован у потпуности. Очишћени су сви бетонски елементи и носачи, за-

штићена арматура а ваздушни кабл за напајање електричном струјом постављен испод земље. Иако је прошло више од месец и по дана од почетка радова још није очишћен медаљон на споменику, рад вајара Аугустина Аугустинчића, јер се чека долазака конзерватора за метал. Једним од највећих проблема сматра се уједначавање натписа на гробницама након што је свака породица то чинила самоиницијативно, па се у знатној мери разликују. До завршетка овог дела посла и постављања на начин како је предвиђено првобитним пројектом предстоји успостављање контакта са породицама сахрањених у Алеји носилаца споменице 1941. године како би се избегли проблеми који би могли да настану. Иако се то државном секретару учинило прилично чудним и непотребним нов натпис који упозорава да није дозвољено бацање смећа намењен је

немарним суграђанима који до сада нису схватали значај спомен обележја од посебног значаја. Спорним се чини уређење централног дела меморијалног комплекса поплочаног гранитним коцкама највише због уверења да изгледа прилично неравно, а у Заводу за заштиту споменика културе потврђују да то захтева значајна средства и озбиљне радове који нису били део пројекта реконструкције. Ништа мањи проблем, по уверењу реализатора пројекта, није ни отежана могућност набавке адекватног материјала за то. Један део коцки добијен је захаљујући разумевању Јавног комуналног предузећа „Путеви“, а за детаљну реконструкцију, која подразумева уклањање постојећих, нивелацију терена и поновно враћање, недостајућу количину би требало надоместити новим за које треба платити седамдесет динара по комаду. Иако простор делује прилично де-

нивелисано у Заводу потврђују да сви падови функционишу према сливницима па канализација функционише што је и био основни циљ. За детаљнију реконструкцију овог простора потребном се сматра сагласност аутора са којим је, кажу у Заводу, и током овог дела радова одржаван стални контакт. Због чињенице да је у време транзиције, и нестајања предузећа каква су била „Каблар“ и „План“, нетрагом нестала пројектна документација по којој је грађена Алеја носилаца споменице у Заводу посебно значајним сматрају поновно детаљно снимање и израду нове која би требало да омогући другачији однос према овом споменику у наредном периоду. У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања верују да након детаљне обнове овај комплекс, уз редовно одржавање, треба да задржи садашњи изглед бар у наредних десет година, а у Заводу да

4.6.2017.

МАГАЗИН

би већи степен одговорности требало да покаже и Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ под чијом је ингеренцијом одржавање гробља. Ово је један од основних разлога што се при изради пројекта реконструкције водило рачуна да се не потроши превише средстава кад се зна да овај простор нема функцију трга, шеталишта или пешачке зоне, и да се у њега улази искључиво наменски. Кад посао буде у потпуности завршен, а у овом тренутку нико не може са сигурношћу да потврди када би то могло да буде, локалној самоуправи ће бити достављена комплетна документација уз детаљно упутство о начину одржавања. У том тренутку престаје надлежност Завода за заштиту споменика културе у коме потврђују да се буџетом града за сваку годину обезбеђује одређена количина средстава за одржавање јавних споменика. Податак да се многи од њих налазе у прилично запуштеном стању у делу јавности, па и оне стручне, ствара уверење да се не користе наменски. Тврдња да ће конзерваторски део бити завршен најдаље за седам дана потврђује став да је првобитни рок за завршетак радова утростручен. У таквој ситуацији мала је утеха твдња да осветљење функционише савршено, а да је лед расвета усаглашена са постојећом на читавом простору гробља. Државном секретару није могла да промакне чињеница да на детаљно реконструисаним јарболима нема државних застава што је повод за став да ће бити обезбеђене посредством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Државни секретар подсећа да се Министарство бави реконструкцијом и санацијом спомен обележја свих ослободилачких ратова Србије, а један од партнера у том послу је и краљевачки Завод за заштиту споменика културе који покрива територије више локалних самоуправа. Досадашњи резултати бриге о бројним споменичким комплексима повод су да током прошле године од овог министарства добије и посебно признање. Увид у стање на локацији Алеје но-

силаца споменице 1941. потврђује да пројекат реконструкције није решио сва потребна питања због чега се очекује израда допунског како би споменички комплекс добио првобитни изглед. Из министарства стиже потврда да ће и за тај део посла бити обезбеђена потребна средства али и захтев да локална самоуправа поведе више рачуна о овом и сличним објектима. - По подацима које имамо о радовима у претходном периоду током последње две године министарство је за санацију споменика свих ослободилачких ратова издвојило отприлике онолико средстава колико у задњих двадесет година. Издвојило је доста, а хоћемо да наставимо и да уредимо и мања спомен обележја која су значајна људима у мањим местима. Мислим да смо ниво одговорности завода попели за одређени степен, а и ниво дисциплине у извођењу радова је мало повећан – каже Поповић уз потврду да се у Србији тренутно изводе радови на 41 спомен обележју што кошта око две стотине милиона динара. Да је подршка ресорног министарства значајна потврђује и директор Завода за заштиту споменика културе Иван Милуновић. Најбољи доказ су значајна средства издвојена током претходне и ове године којима је реализован велики број пројеката заштите на територији коју покрива. - Готово сви споменици који су везани за Први и Други светски рат били су потпуно девастирани, и зарасли у коров, тако да смо ове две године урадили доста што се тиче конзервације моморијалних здања на нашој територији. Овај споменик је био у добром стању зато што се налази на парцели градског гробља, па је био заштићен од хулигана. Иначе ово меморијално здање је подигнуто 1976. године, а на овом месту имамо скулптуру Ђорђа Андрејевића Куна и Антуна Аугустинчића. Они су израдили медаљоне на овом споменику који је био потпуно зарастао у коров, и потпуно девастиран, а захваљујући Министарству за

рад, запошљавање, борачка и социјална питања у овом периоду смо успели да га санирамо. Паралелно радимо и на Спомен топу на Ружића брду у Дракчићима, који је посвећен дејству прве артиљерија партизана 1941. године, а у току је припрема за рестаурацију споменика жртвама фашистичког терора у Конареву и осталих на територији под нашом ингеренцијом – каже Милуновић. Преовлађује утисак да Заводу за заштиту споменика културе на овом локалитету предстоји још доста посла, од израде пројектне документације преко обезбеђења средстава и спровођења поступка јавне набавке до озбиљних радова на уклањању гранитних коцки, нивелацији терена, поновном постављању, фуговању и заливању цементним млеком. Иако нико не спори да треба извршити обиман посао нема ни сумње да то не би могло да буде завршено у року који буде дефинисан пројектом. Добар повод за такво уверење је податак да се слични радови, али на двадесет пет пута већој површини, изводе на споменичком комплексу на Иришком венцу. Посета државног секретара, који је извршио контролу радова на Локацији Спонен топ, била је прилика да се разговара и о могућности финансирања санације Споменика српским ратницима у центру града. Уколико се потврди спремност министарства да издвоји средства за то следи израда техничке документације и детаљног плана санације. Државни секретар подсећа на законску обавезу локалне самоуправе да брине о спомен обележјима из ослободилачких ратова Србије. Повод је уверење да многе од њих то не чине без обзира на чињеницу да је редовно одржавање знатно јефтиније него детаљна рестаурација након одређеног броја година. На крају и подсећање да Краљево и није лоша локална самоуправа, али мора мало више да брине о спомен обележјима на својој територији и да их адекватније одржава. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.6.2017.

Обележена градска слава Свете Тројице

МАГАЗИН

4.6.2017.

СПОЈ ВЕРЕ И

- Градска слава се у Краљеву, после полувековне паузе, обележава од 2005. године захваљујући старешини Храма Свете Тројице Јовану Ђорему. – На двеста година старом храсту испред Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“, урезан крст није зарастао ни после полувековне паузе. – Данас сечење славског колача, вечерња служба и плетење венчића као светиње која одбија нечастиве силе. - У литији свештенство, представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, Жандармерије и грађани. - Молитва и јеванђеље за срећу и спас од временских непогода и злих духова. – Градска слава у Краљеву установљена је 1824. године кад је кнез Милош Обреновић у вароши подигао цркву и посветио је Светој Тројици анас, у Недељу Свете Педесетнице, Црквена општина при храму Свете Тројице и град Краљево прослављају славу Силазак Светог духа на апостоле. Обележавање је отпочело јуче у 18 сати кад је служе-

но празнично вечерње након кога је градским улицама кренула литија у којој су били свештенство, представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, Жандармерије и грађани. Као и свих ранијих година литија је

кренула испред Цркве Свете Тројице, а на почетку колоне је био крст праћен заставом Србије са десне и заставом града Краљева са леве стране. Следили су их барјаци које носе припадници Жандармерије и Војске Србије уз поја-

ње пригодних песама у извођењу црквеног хора. Свечана поворка се зауставила код две стотине година старог храста, испред просторија Духовног центра који носи име владике Николаја Велимировића, за који се верује да је заштитник града. Повод за то је читање молитве и обнављање урезаног крста који није зарастао ни током полувековне паузе у кретању литије кроз град. Након што је преливен вином, а присутни покропљени светом водицом, молитва и јеванђеље прочитани су за срећу и спас од временских непогода и злих духова. Крст се, уз читање молитве, обнавља сваке године а литија наставља Омладинском улицом до центра града и Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912-1918. где се чита молитва за све који су, од Косовског боја до данашњих дана, дали животе у борбама за спас домовине. Литија је наставила до Споменика

погинулима у ратовима од 1991. до 1999. године да би се Улицом цара Душана вратила до полазишта у црквеној порти. Пре сечења славског колача Свету Архијерејску литургију у цркви Свете Тројице, јутрос је служио епископ жички господин Јустин, уз саслужење свештенства Епархије жичке. Слава је код Срба одувек била саставни део вере и традиције породице и града, а у Краљеву као градска установљена још 1824. године кад је кнез Милош Обреновић у вароши подигао цркву и посветио је Светој Тројици. Овај празник се свечано обележаван до почетка Другог светског рата након кога је обичај укинут као и крстоноше по селима. Све до тада литија је на овај дан ишла кроз град правећи круг који симболизује берићет, радост, рад, мир и заштиту града и места од свега што није добро. У Српској православној цркви подсећају да је обележавање градске славе укинуто у време безбожни

чког атеизма и поред видљиве потребе да народ иде путевима вере, славе и традиције као што је то било од памтивека. Након поновног установљења вишепартијског система градске славе се обнављају на територији целе Србије, а у Краљеву захваљујући старешини Цркве Свете Тројице Јовану Ђорему који се 2005. године, поштујући процедуру, обратио Скупштини општине пре него што је упућен на Комисију за верске односе локалног парламента. Иницијативу су подржале све партије тадашњег састава, а повод је уверење да није везана ни за једну партију, човека или породицу, већ за народ. Током поподнева и вечерње службе у цркву се уноси трава, а за време читања три молитве присутни три пута клече и плету венчиће које носе кући као светињу која одбија нечастиве силе. Вечерњом службом и ове ће године бити стављена тачка на обележавање градске славе.

Т. Радовановић Фото: М. радовановић

ТРАДИЦИЈЕ

МАГАЗИН 4.6.2017.

Редовни састанак Хируршке секције Српског лекарског друштва

МАГАЗИН

4.6.2017.

ДОПРИНОС РАЗВ

- Краљево је било домаћин редовног састанка Хируршке секције Српског лекарског друштва посвећене једном од најугледнијих грађана и најцењенијих хирурга Србије, поштованом и признатом и ван граница земље, др Слободану Лукићу. - И поред скромних могућности развој хирургије у Србији на почетку двадесетог века био веома брз. - Краљево је град који је изнедрио врхунске хирурге. - За напредак и врхунске резултате српског здравства неопходни су много труда и велика подршка владе. - Да би могли да се постижу значајни резултати потребно је да се имају услови за рад и квалитетан кадар

Фото: М. Радовановић

ВОЈУ ХИРУРГИЈЕ

рпско лекарско друштво је основано на иницијативу првог српског хирурга др Владана Ђорђевића, а састанци на којима се говорило о појединим болестима, нарочито заразним, третирали су општу лекарску тематику. Била је то прилика да се прикажу занимљиви случајеви оболевања, а на састанке су често довођени и болесници како би присутни могли да их прегледају и дају своје мишљење о дијагнози и лечењу. У почетку дневни ред састанака није унапред најављиван, па ни чланови друштва нису могли да се припреме за дискусији. Прве две до три године састанцима је често присуствовао др Владан Ђорђевић, и дао велики број приказа, дискусија и демонстрација, да би им због заузетости као личног лекара кнеза Милана Обреновића, потом српскотурских ратова а нарочито након постављења за начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела, све ређе присуствовао. Српски хирурзи су поново почели активно да учествују у раду Друштва после 1889. године, од доласка др Војислава Суботића на чело Хируршког одељења Опште државне болнице у Београду. Поред многобројних приказа „хируршких случајева“, на састанке

МАГАЗИН

4.6.2017.

су доношени одстрањени тумори и други патоанатомски препарати, а неретко приказивани и хистолошки препарати. У почетку су их припремали сами хирурзи, а након повратка са специјализације судске медицине и патологије, припрему и демонстрацију препарата вршио је др Едуард Михел, први школовани патолог и судски медицинар. Временом је број приказа из хирургије бивао све већи, па су записници са састанака Српског лекарског друштва често били веома слични записницима са састанка хируршког, а не опште лекарског друштва. Краљево је на истеку претходне недеље било домаћин редовног састанка Хируршке секције Српског лекарског друштва посвећене једном од најугледнијих грађана и најцењенијих хирурга Србије, поштованом и признатом и ван граница земље, др Слободану Лукићу који је убијен 4. маја 2014. године. Састанак је прилика за подсећање да је, и поред скромних могућности, развој хирургије у Србији на почетку двадесетог века био веома брз, па су се створили услови да српски хирурзи по први пут одрже посебни састанак и обраде низ актуелних хируршких тема. Тај састанак је одржан је 22. и 23. децембра 1907. у Београду на иницијативу утемељивача српске

хирургије др Војислава Суботића. Са скупа стиже потврда да је свако ко је пратио развој српске хирургије у последњих неколико деценија био свестан позитивног напретка, све јачих снага и бољег успеха баш као што је говорио и др Суботић. У време кад о српској хиругији говоре врхунска дела, и завидни резултати рада, Краљево је град који је изнедрио врхунске хирурге почев од 1931. године кад је у болницу стигао први, Чех Драгослав Вишек, и формирао одсек хирургије са петнаест постеља. Само годину дана касније формиран је хируршки павиљон и основано Хируршко одељење да би данас оно пратило савремене европске токове хирургије са сталном тежњом ка унапређењу и усавршавању кадрова чему велику подршку даје менаџмент Опште болнице „Студеница“ Присутне је исред локалне самоуправе поздравила чланица Градског већа прим. др Гордана Стојковић и потврдила да обиље тема које су на програму говоре о огромном раду, искуству и знању свих учесника. - Краљево је одувек неговало традицију добре хирургије, старији хирурзи су своје знање несебично преносили на млађе генерације, а то и дан данас важи. Сви наши хирурзи и

даље много улажу у себе, а кроз континуирану медицинску едукацију, кроз учење и сарадњу са свима, доказују да су на нивоу и европске и светске хирургије – нагласила је она. Састанак Хируршке секције Српског елкарског друштва у Краљеву је одржан два пута, а вршилац дужности директора Опште билнице др Зоран Мрвић верује како би после трећег могло да се говори о успостављању дугогодишње традиције. Састанак је значајним оценио и државни секретар у Министартсву здравља др Мехо Махмутовић и потврдио да су за напредак и врхунске резултате српског здравства неопходни много труда и велика подршка владе. - Да би могли да се постижу значајни резултати потребно је да се имају услови за рад и да имате квалитетан кадар. У задњих неколико година уз велику помоћ владе је уложено пуно тога у српско здравство. Направљене су нове болнице, реконструишу се постојеће болнице, купује нова савремена опрема, а примљени су и нови кадрови. Српско здравство не може да се замисли без квалитетног и доброг кадра, да би то имали неопходна је континуирана медицинска едукација, а данашњи скуп је тако замишљен да млади хирурзи чују искуства прекаље-

них који својим резултатима успешно представљају нашу земљу и наше здравство – истакао је др Махмутовић. У великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ окупили су се најеминентнији хирурзи и низом значајних тема показали колико овакви скупови помажу да се напредује. Хируршко лечење карцинома хипофаринкса обрадили су проф. др П. Пешко, П. Сабљак, Д. Стојаков, Д. Величковић, Е. Кераматолах, В. Шљукић и О. Скробић са Клинике за дигестивне болести Клиничког центра Србије, а искуства у лечењу удружених обољења штитасте и параштитастих жлезда у Центру за ендокрину хирургију пренео Иван Пауновић. Тему Ресекције јетре са минималним губитком крви: Мит или реалност обрадио је професор београдског Медицинског факултета са Клинике за ургентну хирургију Клиничког центра Србије др Александар Карамарковић, док су искуства Славка Матића, Ђорђа Кнежевића, Николе Грубора, Владимира Милосављевића и Србислава Кнежевића са Клинике за дигестивну хирургију преточена у тему Лапароскопска хирургија панкреаса и слезине. Хируршким лечењем функционалних и нефункционалних неуроендо-

криних тумора панкреаса бавили су се Ђ. Кнежевић, В. Дугалић, С. Матић, М. Богдановић, И. Павловић, И. Јагодић, И. Игњатовић и С. Кнежевић, а лапароскопским приступом цисти слезине, непрепознатој хидатидној болести, M. Веселиновић, С. Кнежевић, Д. Гуњић, Т. Бабич и М. Бјеловић са Одељења за минимално инвазивну хирургију горњег дигестивног тракта Клинике за дигестивну хирургију Клиничког центра Србије. Прва година ендокрине хирургије у Краљеву тема је којом се бавио специјалиста опште хирургије-субспецијалиста ендокрине хирургије др Миливоје Павловић, док су смањење учесталости инциозне херније након операције анеуризме абдоминалне аорте у периоду праћења од годину дана обрадили асс. др Игор Кончар, Лазар Давидовић и Илијас Чинара са Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије. Искуства и резултате хируршког лечења акутног асцедентног тромбофлебитиса представио је васкуларни хирург Опште болнице „Студеница“ др Дражен Самарџић. Уметничку црту редовном састанку Хируршке секције Српског лекарског друштва дао је Камерни ансамбл Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Т. Радовановић

МАГАЗИН

4.6.2017.

Неопходна рационалнија употреба антибиотика у педијатрији

ОПАСНОСТ ПРЕТ - Антибиотици су произвели револуционарне промене у медицини 20. века, и заједно са вакцинацијом у развијеном свету скоро довели до искорењивања болести као што је туберкулоза. Због неконтролисане употребе антибиотика антимикробна отпорност постаје озбиљна претња. - По учесталости коришћења антибиотика Србија се сврстава међу водеће земље у Европи. - Сваког дана 37 од хиљаду становника пије неки од антибиотика. – Кампања Министарства здравља за рационалну употребу ове врсте лекова обухвата израду националне стратегије и акционог плана и новог националног водича добре клиничке праксе за употребу антибиотика. – До краја године водич за правилну употребу антибиотика

ТИ И ОД ЛЕКОВА нтибиотици представљају групу хемијских једињења која успоравају раст или уништавају микроорганизме, у првом реду бактерије, на начин који, у прописаним дозама, није штетан по домаћина. Поред тога што могу да убију или да инхибирају раст бактерија неколико њих је ефективно против гљивица и протозоа, а неки су токсични за људе и животиње, чак и кад се користе у терапеутској дози. Антибиотици су произвели револуционарне промене у медицини 20. века, и заједно са вакцинацијом су у развијеном свету скоро довели до искорењивања болести као што је туберкулоза. Њихова ефективност и доступност доводе до пре-

комерне употребе, што подстиче бактерије да развију отпорност, па је појава широко распрострањених проблема са антимикробном и антибиотичком отпорношћу постала присутна до мере да је Светска здравствена организација класификовала антимикробну отпорност као озбиљну претњу која више није само предвиђање за будућност. Она се догађа у стварности у сваком региону света и има потенцијал да утиче на сваког, независно од узраста, у свакој земљи. Искуство показује да се у Србији антибиотици не користе рационално па се земља, по учесталости коришћења те врсте лекова, сврстава међу водеће у Европи. У Србији свакога дана 37 од 1.000 становни-

ка пије неки од антибиотика, а забележен је висок ниво отпорности код свих испитиваних врста бактерија. Због тога је Министарство здравља од новембра 2015. покренуло кампању за рационалну употребу ове врсте лекова која, између осталог, обухвата израду националне стратегије и акционог плана и новог националног водича добре клиничке праксе за употребу антибиотика. У оквиру кампање Министарство je , у партнерству са Удружењем педијатара Србије и Српским лекарским друштвом, у Краљеву организовало семинар „Рационална употреба антибиотика у педијатрији“ на коме су педијатрима из здравствених установа Централне и Западне Србије говорили истакнути про-

МАГАЗИН

4.6.2017.

фесори универзитета из Београда и Ниша. У складу са Стратешким акционим планом Светске здравствене организације за резистенцију на антибиотике за Европу и других међународних здравствених институција за сузбијање антимикробне резистенције и рационалне употребе антибиотика, Министарство здравља Републике Србије, у сарадњи са експертским тимом, већ више од годину дана спроводи низ различитих активности и мера. У њих су укључене израда националне стратегијa и акционог плана, новог националног водича добре клиничке праксе за употребу антибиотика, јачање капацитета националних референтних лабораторија за етиолошку дијагнозу болничких инфекција и подизање свести о значају рационалне употребе антибиотика и претњи антимикробне резистенције међу здравственим радницима и грађанима. Активности кампање за рационалну употребу антибиотика реализују се у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије“ Министарства здравља, који се финансира средствима кредита Светске банке. Председник Удружења педијатара Србије проф. др Радован Богдановић потвр-

ђује да је коришћење атибиотика у порасту већ доста дуго што доводи до бројних штетних последица. Посебно забрињава податак да је потрошња велика и у педијатрији, а да се антибиотици примењују некритички од стране професионалаца често и под притиском родитеља. Прекомерну употребу антибиотика на глобалном нивоу препознале су и Уједињене нације због чега је покренута кампања да се њихова употреба сведе на најмању могућу меру. У стручној јавности посебним проблемом сматрају податак да употреба није ограничена само на хуману популацију, него се користи у ветеринарској медицини и пољопривреди, што доприноси да лекови изгубе моћ коју су раније имали. Како су бактерије стекле отпорност на велики број антибиотика већ данас се поставља озбиљно питање непосредне будућности када ће медицина остати без лекова за лечење најтежих обољења. - Антибиотици као један од највећих изума медицине донели су веома велике користи, али њихова некритична употреба може довести до штетних појава. То није сасвим селективна група лекова која

делује само против микрооганизама, односно бактерија, него и на оне против којих не желимо да делују а које су наши савезници и нормални становници цревне коре, јер њиховом елиминацијом може доћи до непожељних појава. С друге стране и неке друге нуспојаве на разне органе и органске системе, а нарочито у млађем узрасту, могу да донесу дугорочне последице по здравље које, у виду већих или мањих штетних деловања, остају за цео живот – каже др Богдановић. Због свега се као неопходност намеће потреба разумне количине ових лекова, уз стриктно поштовање професионалних упутстава за поједине индикације, како би се сачувао све мањи потенцијал који још увек постоји. Све већа отпорност бактерија на антибиотике утицала је и на то да у последњих десет година има све мање нових на тржишту, а нема назнака да ће их скорије бити јер ће, ако се и појаве, имати ограничен рок трајања. Руководећи се профитом, и ограниченим трајањем атибиотика, и фамацеутска индустрија смањује улагања у истраживање нових што може да доведе до бројних негативних последица.

Кроз студије медицине, специјализацију и континуирану медицинску едукацију постављају се правила о поступању педијатара на основу бројних елемената, разговора са родитељима, прегледа и евентуалних лабораторијских анализа које треба да покажу да ли употребити антибиотик или не. Иако се у медицини најзначајнијом сматра изолација узрочника, на основу чега се преписује лек, неке озбиљне и тешке болести захтевају хитну примену. Код других није могуће спровести бактериолошку дијагностику, која често није ни потребна, па се на основу различитих критеријума и знакова које пацијент показује при прегледу, и из разговора, може са великом вероватноћом закључити да ли је у питању бактеријска или вирусна инфекција. - Наше активности имају за циљ да некако приближимо знање о антибиотицима не само лекарима него и грађанима и јавности, не да престану да се употребљавају антибиотици него да се користе правилно. Неки то нису добро разумели, па би сада да укину антибиотике. Тако важни лекови не могу да се укину, него морају да се користе опрезно, а наш задатак је да еду-

кујемо све како се, и у које сврхе, ова врста лекова користи да бисмо их сачували. Дошао је последњи тренутак, јер постоји опасност да изгубимо борбу са бактеријама али, ако правилно будемо користили антибиотике, ако будемо научили да их користимо тамо где треба, ако будемо докторе научили да правилно постављају дијагнозу и правилно дају антибиотике, тиме ћемо да избегнемо опасност да престане наша моћ борбе против инфекција – каже др Богдановић. Подршка Министарства здравља сматра се значајном посебно након формирања радне групе са задатком да врши едукацију и направи водич за употребу антибиотика који би требало да буде готов до краја године. Свим здравственим радницима биће доступна у онлајн и папирној форми, а у Удружењу педијатара Србије верују да би обавезујући документ могао у знатној мери да утиче на побољшање стања у овој области. Полазницима семинара је ова проблематика приближена кроз осам тема обрађених у исто толико двадесетоминутних предавања. Пре дискусије и паузе проф. др Ивана Ћирковић је представила подат-

ке Националне референтне лабораторије о проблему резистенције бактерија на антибиотике у Србији, проф др Милица Бајчетић указала на Употребу и сезонске варијације у прописивачкој пракси антибиотика у педијатриској популацији, а проф. др Мијомир Пелемиш на основне принципе антибиотске терапије. Антибиотици у неонатологији, Антибиотици у инфекцијама горњих дисајних путева, Терапија бактеријских пнеумонија, Терапија инфекција уринарног тракта и Антибиотици у акутној инфективној дијареји теме су предавања проф. др Борисава Јанковића, доцента др Снежане Живановић, докторке Катарине Милошевић, проф. др Радована Богдановића и проф. Биљане Вулетић. У завршном делу семинара др Гордана Петровић и доцент др Горан Стевановић говорили су о антибиотицима у терапији сепсе и комбинацији антибиотика у терапији тешких бактеријских инфекција, а након дискусије сви учесници, као и на почетку семинара, подвргнути тесту знања са више понуђених одговора. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.6.2017.

Краљевачке рок легенде: Зоран Милојчевић Чомбе

In memoriam

МУЗИКА ПО СВАКУ ЦЕНУ

МАГАЗИН

4.6.2017.

(1)

- Иако су музичари морали да се придржавају строгих правила које је прописивала војска, као услов за наступе у Дому ЈНА, њени представници ипак су били довољно толерантни кад се има у виду колико је било авангардно оно чиме су се бавили „Безимени“. - Нешто толико авангардно данас би наишло на много већи отпор. - Превелика љубав према музици повод за прво хапшење у животу. - Данас се и прахери праве квалитетније него тадашње електричне гитаре Краљевски МагазИН број 51 од 23.6.2013.

4.6.2017.

МАГАЗИН

Шездесетих година прошлог века музичком сценом Србије суверено је владала италијанска канцона уз по неку француску шансону. Међу домаћим интерпретаторима шлагера истицали су се надалеко познати Радмила Караклајић, Ђорђе Марјановић, Мики Јевремовић... Телевизија је била тек у повоју, а ретке композиције домаћих аутора могле су да се чују само у време поприлично ретких музичких фестивала. Популарне песмарице, које су се на киосцима продавале уз дневну и недељну штампу, доносиле су текстове песама које су привлачиле највећу пажњу углавном слушалаца радија. Песмарице су биле прилика за први контакт са музиком најмлађих Краљевчана међу којима је био тек десетогодишњи Зоран Милојчевић. Са дистанце дуже од пола века тешко може да тврди да је добро певао, али га је музика привлачила до те мере да повремено запостави редовне школске обавезе. Због тога је ваљда учитељица на родитељском састанку у Основној школи „4. краљевачки батаљон“ и потврдила његовој мајци да ће, ма какав ђак био, сигурно бити певач. Није дуго трајало одушевљење певањем, јер се након мутирања онај лепи глас изгубио. Зато Зоран и данас повремено жали уверен да је баш глас најлепши инструмент, наравно за оне који имају срећу да га задрже. У време развоја и нагле индустријализације земље мало је ко од родитеља будућност деце видео у музици. Па, иако је у Краљеву постојала Музичка школа далеко је била од окружења у коме се кретао дечак који ће баш музици посветити цео живот. Најпопуларнији инструмент међу Србима је одувек била хармоника, евентуално виолина. И мада га је хармоника, звуком који је одушевљавао, привлачила ипак је некако више наклоности показивао ка виолини. То је био и разлог што се једна нашла у дому Милојчевића. Била је то само пластична играчка која ће много година касније завршити неславно са поломљеним гудалом. На све већу дистан-

цу од хармонике утицала је и њена примена искључиво у народној музици која није наилазила на претерано добар пријем код Зорана. Некако баш тих година у музички живот провинције почеле су да улазе гитаре. Биле су ретке, а једна црвена је из излога продавнице „Радиотон“ данима привлачила пажњу Зорана Милојчевића. Необуздана жеља да свира било шта, а и она црвена боја из продавнице у главној улици близу куће у којој је становао, утицали су да у трећем разреду основне школе, са непуних десет година, убеди оца да из скромног породичног буџета одвоји целих 9.500 хиљада динара. Из излога је заувек нестала црвена гитара на велико разочарање многих вршњака који су, очекујући нову, данима долазили пред излог „Радиотона“. - Сад видим да сам се добро примио још у то време. У моди је био твист и кад год бих чуо његове звуке осетио бих посебно усхићење. Музика је допирала само са радија, а грамофон сам добио у време кад су га имали готово сви моји вршњаци – прича Милојчевић. Гитара је, на разочарање родитеља који су издвојили паре, углавном стајала негде у углу собе, јер будући музичар није знао да свира, још мање да је наштимује како би дала звук одређеног квалитета. Прва сазнања стекао је од породичног пријатеља, гитаристе старог кова који је свирао баладе. Новопечени гитариста није имао довољно стрпљења да научи основе, јер је био опседнут твистом, па је сарадња врло брзо прекинута кад је његов први учитељ затражио мало више стрпљења. Тих шездесетих година главна, и могло би се рећи једина, разонода највећег броја млађих тинејџера било је трчање за лоптом. Више од фудбала Зоран је волео кошарку можда и због чињенице што је становао у непосредној близини игралишта краљевачке Слоге. Сви покушаји вршњака да га приволе фудбалу остајали су без успеха, а у игри им се придруживао једино

кад је недостајао још један играч. И овога пута припадало му је оно што су сви углавном избегавали, место голмана. Слогино кошаркашко игралиште било је једно од главних састајалишта младих, оних мало старијих од Зорана. Окупљали су се ту на игранкама које су редовно одржаване у дане викенда, а код дечачића из комшилука јављала се жеља да им стално присуствује иако за то није увек имао новца. И кад год би успео да уђе на игранку стајао би испред музичара и покушавао да запамти који од покрета неког од гитариста. Половином шездесетих година музичком сценом у Краљеву суверено су владали „Вршњаци“ које је као певач предводио касније познати драмски уметник Марко Николић. Из сећања Зорана Милојчевића још нису избледели ликови и имена гитаристе Зорана Витовца, чувеног бубњара Кукија, Преда бас гитаристе и неког Николића који је свирао на клавсену. - Свирали су „Зелена трава дома мог“, „Лутка која каже не“ и то је прво што сам научио да свирам гледајући Витовца. Срећа је била да је то ствар од три акорда, А, Е и Д. Само сам визуелно упијао покрете, покушавао да запамтим што више и касније поновим код куће. Нисам имао пара, па сам покушавао да упаднем на игралиште преко ограде која је до те мере била штићена да је на врху постављано ломљено стакло. Највише простора за прилаз високом зиду било је из дворишта тадашњег Општинског комитета Савеза комуниста, данас зграде Градског одбора Социјалистичке партије Србије у Улици Топлице Милана. Сећам се да сам једном приликом прескочио у двориште кад ме шчепају два милиционера и кажу да баш мене чекају. Станица милиције била је у оближњој згради бившег Ватрогасног дома у коју су ме привели као жешћег криминалца под оптужбом да сам дошао да крадем јабуке. Милицајци су у заседи чекали оне који су заиста крали јабуке из дворишта комитета, па је моја прича да

Фото: М. Радовановић

4.6.2017.

МАГАЗИН

сам пошао на игранку тешко могла да прође – сећа се Милојчевић. Чврсто убеђен да су „Вршњаци“ најсрећнији људи на свету, јер свирају музику коју воле док се маса младих који су дошли да их слушају одушевљава, стварала је атмосферу у којој су музичари деловали као иконе. Нетремице пратећи сваки потез маштао је јунак ове приче о дану када би и он могао да наступи на неком од сличних места. Снови ће се остварити само неколико година касније кад са својим друговима буде почео да свира на истом том стадиону. У тим годинама тинејџери покушавају да се доказују на различите начине, у спорту, поезији, музици, сликарству... Ни чињеница да је са једног школског атлетског такмичења, више из ината, понео титулу победника у скоку у вис, након чега се за њега заинтересовао и Атлетски клуб „Металац“, није могла ни за тренутак да потисне опредељење да се бави музиком. Старији Краљевчани се сећају извесног Чиче који је дошао из Аргентине и у Дому друштвених организација отворио школу класичне гитаре. - Уписао сам се и то је било фасцинантно. Чича је инсистирао да се свира на класичној гитари са пластичним жицама у време кад смо се ми одушевљавали звуком електричне гитаре. Нисмо у то време знали ни како она функционише, што је можда била и срећа јер би вероватно неко и погинуо с обзиром да се укључивала у струју. Био сам фасциниран како Чича, који нас је учио нотама, свира класику. Стигао сам до некле, али је срце вукло на другу страну. Школу гитаре похађао је велики број полазника који су радили у мањим групама, па сам тек много касније сазнао ко је све био Чичин ђак – прича Милојчевић. На првом спрату Дома друштвених организација одржаване су пробе разних секција Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. Летимичан поглед кроз отшкринута врата после једне пробе остао је прикован за белу електричну гитару марке „Јолана“ чешке производње. И пола века касније Зоран устрепти кад се сети колико су му дрхтале руке кад ју је узео, још више кад је први пут превукао прсте преко жица. Наравно да се ништа није чуло јер је то била на први поглед обична даска. Музички инструменти, поготово они квалитетнији, нису били приступачни као данас. За нешто што је имало подсећало на гитару требало је путовати до Београда, за оне боље до Трста и даље. У београдској продавници Предузећа робних кућа „Београд“ пажњу тинејџера привлачила су два модела гитаре марке „Мелодија“ које су долазиле из Словеније. Једна је била не тако лоша полуакустична и друга електрична, склепана и тврда за свирање, а само изгледом подсећала на гитару. Данас се, каже наш саговорник, и прахери праве квалитетније. Није гитара била ни тако јефтина па је отац посегао за кредитом да би једна са изузетно тврдим и равним вратом, и жицама скоро сантиметар одвојеним од њега стигла у Краљево. Иако је чак из угла почетника деловала поражавајуће ипак је била електрична гитара.

Једини начин да се чује било шта од нове музике биле су радио станице. Највећу покривеност, и највећи број слушалаца, имао је Радио Београд, а једна од ретких емисија у којима су могле да се чују нове песме била је „Мала продавница плоча“ емитована пола сата пре ударне информативне емисије у раним поподневним часовима. Први пут је баш у њој Зоран Милојчевић чуо „Шедоусе“, једну од првих британских рок група. Мало по мало, прилично стидљиво, појављивале су се домаће групе, а једна од првих плоча са новом музиком, коју су издали „Златни дечаци“ носила је са обе стране по две обраде класичне музике, теме из „Лабудовог језера“, опере Садко и Дворжакову Хумореску. И управо „Хумореска“ била је дуго композиција којом је почињала „Мала продавница плоча“. Тај звук Зоран памти и пола века касније. Иако је одавно престао да свира, и озбиљно се бави гитаром, с времена на врема укључи у мало појачало копију Фендеровог „стратокастера“, превуче прстима преко жица да чује толико драге тонове и задовољи душу. И ма колико да су инструменти били ретки и недоступни чини се да су у Краљеву још ређа била места на којима се свирала било каква музика која је привлачила новопеченог музичара. Зато је сваки слободан тренутак користио да се скокне до Врњачке Бање у којој су, у време док је била рекордер континенталног туризма, у бројним хотелима свирали сваковрсни бендови. Са једног од тих путовања вратиће се

Зоран Милојчевић богатији за једно познанство из кога ће се родити „Безимени“, један од најзначајнијих краљевачких рок бендова. Иако је Зоран Пантовић, друг из најранијег детињства, већ свирао хармонику био је спреман да купи гитару и придружи се двојици заљубљеника у рок музику који су сањали први наступ пред краљевачком публиком. Велика повољност била је да је већ био поносни власник магнетофона марке „аива“ чији је микрофон солидно бележио тонове који су допирали са звучника радио апарата. Био је то корак напред у односу на дотадашњи период. У првој постави је поред два Зорана, Милојчевића и Пантовића, бубњеве свирао Драган Јањић Кики, бас Милун Радосављевић, а певао Зане. Прва ствар коју су увежбали била је „Прауд Мери“ Соломон Берка која је случајно снимљена на једном од програма у то време веома прогресивног Радио Луксембурга. - Ми смо то случајно снимили, свидело нам се, а касније се испоставило да је песма доживела много различитих верзија, па се свира и данас. Мислили смо да нешто знамо и да добро звучимо, али нисмо имали прилику да то и покажемо. На срећу имали смо нека појачала која су у то време била ретка. У Дому ЈНА свирале су „Пурпурне дуге“, а нама су дозволили да наступимо у паузи њихове свирке на игранци уколико им позајмимо појачала. Тако смо добили прилику да се први пут појавимо пред краљевачком публиком. Свирали смо врло интересантан а не-

типичан, малтене без ритма али у типичном соул маниру, „Еј мен“ Отиса Рединга, „Прауд Мери“ и још нешто. „Пурпурне дуге“ су дуго свирале у Дому ЈНА, а Славомир Брајковић Шицко и Драгослав Вучковић Вучко били већ афирмисани певачи. И њима се свидело то што ми свирамо, договорили смо трансфер и они су пристали да пређу код нас тако да смо коначно били комплетни у време када је најтеже било наћи певача – прича Милојчевић. Дуго су „Безимени“ наступали као квартет док им се није придружио клавијатуриста Лазар Ристовски који ће пресудно утицати на даљи рад. Иако су музичари морали да се придржавају строгих правила које је прописивала војска, као услов за наступе у Дому ЈНА, Зоран Милојчевић потврђује да су њени представници ипак били довољно толерантни кад се има у виду колико је било авангардно оно чиме су се бавили „Безимени“. Зато и верује да би нешто толико авангардно данас наишло на много већи отпор. Много већа опасност од западног утицаја биле су традиционалне туче које су најчешће обележавале крај сваке игранке. Зато је и постојао опрез због чињенице да се на игранкам окупљао велики број младих који су волели нову музику, а извођачи осећали обавезу да им пруже оно што нису могли да чују на радију. Многе нове композиције могле су да се чују на игранци пре него постану светски хитови. Прави и најбољи амбасадори новог правца били су „Безимени“. Т. Радовановић

4.6.2017.

МАГАЗИН

„Отворени дан“ у Касарни „Јован Курсула“

ВИШЕСТРУ - Око девет стотина посетилаца из Краљева и околине имало је прилику да присуствује приказу атрактивних садржаја обуке, наоружања, војне опреме, борбених и неборбених возила, као и да види неке од свакодневних активности живота и рада припадника бригаде. – „Отвореним даном“ остварен циљ, промоција обучености припадника јединица Друге бригаде Копнене војске и Касарне „Јован Курсула“, јачање поверења грађана у Војску Србије и промовисање војног позива

КА КОРИСТ руга бригада Копнене војске једном годишње организује акцију „Отворени дан“ у некој од јединица бригаде, а након прошлогодишње у Касарни „Стефан Немања“ у Рашки последњег дана маја за грађане су отворене капије Касарне „Јован Курсула“ у Јарчујку. Акцију је отворио помоћник команданта Друге бригаде за подршку потпуковник Ненад Дражинац, а манифестацији су присуствовали представници локалне самоуправе, Министарства одбране и јединица Војске

Србије из Гарнизона Краљево, представници Министарства унутрашњих послова и грађани међу којима су најбројнији били ученици основних и средњих школа. Око девет стотина посетилаца из Краљева и околине имало је прилику да присуствује приказу атрактивних садржаја обуке, наоружања, војне опреме, борбених и неборбених возила, као и да види неке од свакодневних активности живота и рада припадника бригаде. У другом делу „Отвореног дана“ приказана је практична употреба

тактичко техничких средстава са послугом, послужиоцима и свим старешинама, а у трећем садржаји физичке обуке и обуке извиђачких јединица, пре свега гађање и бацање ножа. Организатори потврђују како је кроз оно што је приказано у потпуности остварен циљ, промоција обучености припадника јединица Друге бригаде Копнене војске и Касарне „Јован Курсула“, јачање поверења грађана у Војску Србије и промовисање војног позива. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.6.2017.

4.6.2017.

МАГАЗИН

Стефан Усиљанин Суси

Краљевачка позоришна сцена: Стефан Усиљанин Суси (2)

- Жељу за стицањем академског образовања, која се код њега јавила још у трећем разреду средње школе, осујетили су родитељи уверени да глумачки позив не може да обезбеди довољно средстава за живот. - После бројних улога које је остварио у позоришту, на филму и телевизији и они су схватили да према успеху води превелика жеља која Стефану не недостаје, па верује да се потајно кају иако нису спремни да то признају. - У Краљеву нема довољно места која пружају шансу за напредовање у овој области. - Много је квалитетних младих људи којима није пружена никаква шанса, ни подршка

Фото: М. Радовановић

ОВДЕ СЕ НЕ ОСТВАРУЈУ СНОВИ

олика је моћ телевизије на најбољи начин је, већ после првог појављивања у емисији „Талент шоу“, могао да се увери Стефан Усиљанин након што су на улици суграђани почели да га препознају, а уследили су и позиви за наступе у Новом Пазару, Врњачкој Бањи и Краљеву. Сваки од њих био је прилика за учвршћивање поверења у сопствене могућности, а рад у Театру „Сунце“ био је само корак до првог позива за учешће у снимању телевизијске серије „Синђелићи“. Више од самог појављивања, у не сувише значајној улози статисте, значајном се чинила близина глумачких величина као што су Воја Брајовић и Борис Комненић од којих је имало шта да се научи. Малом броју оних који пред телевизијским екранима очекују појаву неке од особа према којима гаје одређене симпатије познато је да постоје агенције које обезбеђују учеснике за снимање различитих програма. Једној таквој јавио се Стефан и после само седам дана добио позив да се јави на снимање у једној дорћолској кафани. Први дан снимања био је прилика за нова искуства ма колико се значајним чинило оно стечено током рада у Театру „Сунце“, посебно мимика, гестикулација и покрет на коме је, као специфичном начину изражавања, инсистирао оснивач Зоран Савковић Џери. Перфекција којој је тежио редитељ Дејан Зечевић један је од основних разлога што је наизглед безначајан улазак статисте у кафану понављан чак дванаест пута. Три дана снимања није превише, али довољно за приснији контакт са бројним учесницима у реализацији пројекта у коме се свакој улози, чак и најмање значајној, прилазило са посебном озбиљношћу. То је принцип који је у раду Стефана Усиљанина присутан од првог појављивања на сцени и основни разлог што никада није одбио ни једну улогу нити било који позив за појављивање пред публиком. - Мислим да нисам у ситуацији да бирам улоге, него да улоге бирају ме-

МАГАЗИН

4.6.2017.

не, а негде у дну душе сам и тада желео да глумим да причам, а не само да будем статиста. Уствари, за даљи рад и усавршавање глуме много је добро кад осетиш шта је то статиста – каже Усиљанин који није дуго чекао на другу телевизијску улогу. Од прве епизоде серијала „Село гори, а баба се чешља“ код Стефана се учвршћивала жеља за било који вид сарадње са Радошем Бајићем. Заснована је на уверењу како екипа коју је окупио ствара добру основу да се сматра породицом посебне врсте. Пут до појаве у некој епизоди води преко Контраст студија а први контакт, послате фотографије и подаци о дотадашњем раду, нису дали никакав резултат баш као ни кад је правио прве глумачке кораке у Театру „Сунце“. Чврсто решен да не одустане успео је да ступи у контакт са редитељем, коме се свакодневно јавља двадесетак сличних, и предочи жељу да бар поразговара о неком виду сарадње. Упоредо је било присутно и настојање да ступи у контакт са другим члановима екипе од којих се најпогоднијом учинила Олга Одановић. Прва прилика за сусрет са редитељем серије појавила се приликом краљевачке премијере филма „Браћа по бабине линије“ при чему је значајну улогу одиграо Боро Тошић. У кратком разговору након пројекције филма Радош и Недељко Бајић, као и продуцент Иван Зацеро, били су у прилици да се увере у део могућности које поседује комична појава будућег новог сарадника. Месец дана паузе чинило се много дужим од стварног, а време је поново ушло у реалне токове од тренутка кад се јавио продуцент Зацеро и потврдио да му је додељена улога у неколико епизода популарног серијала. Њен значај је још већи у светлу чињенице да „Село гори, а баба се чешља“ представља једну од најпопуларнијих телевизијских серија снимљених на овим просторима. - Мојој срећи није било краја, јер је то нешто што отвара сва врата и где се путеви толико проширују. Због моје комичности определили су се да

мени повере улогу за коју је конкурисао и Милош Булајић, а прво јутро након одласка у Београд прилика је да кренемо пут Космаја где је снимана једна епизода. У екипи су ме толико лепо примили као да сам са њима од првог дана, а научио сам и неке непознате ствари везане за глуму и снимање. Сарађивао сам са Феђом Стојановићем, Иваном Заблаћанским, Олгом Одановић, Драганом Вујићем Вујкетом, Милорадом Мандићем Мандом, Јеленом Бајић, Предрагом Јочићем, Иваном Несторовић, Бранком Јовановићем и другима, а сви су били фантастични. Тада сам се први пут упознао са Олгом која је препознала мој глас и сетила се да смо разговарали, а никад нећу да заборавим ни њен загрљај који поредим са загрљајем моје мајке. Прву сцену са Мандом понављали смо много пута из различитих разлога, кад сено падне са мотокултиватора или погледам лево уместо десно, а кад кажу да долази Радош знам да је нека тешка драма. Његова професионалност је нешто што ме је оборило и испунило душу и срце. Зато кажем да је Радош Бајић мој глумачки кум, човек који ме је открио што се тиче телевизије и филма због чега сам му бескрајно захвалан – прича смирено Стефан. Улога Малог била је толико уверљива да се код појединих чланова екипе, посебно Манде, јавила дилема у настојању да погоди на којој је академији учио глумачки занат. Значајнијим од тога Стефан сматра чињеницу да га је таквој гестикулацији и карактеристичним покретима, током десет година заједничког рада, научио Џери. Добрим начином за промоцију раличитих активности последњих година су се показале друштвене мреже. Један од њих је прилика за контакт са Илијом Вишњићем, познатијим као Шиља, коме је у екипи за снимање дебитантског остварења недостајао само један глумац, тумач друге по важности улоге у филмској комедији под називом „Као на филму“. Србо-

МАГАЗИН 4.6.2017.

љуб Ранитовић Ране је човек који нема много успеха у сфери криминала, а као помоћник доказаног криминалца је потрчко који иде за њим и све што се од њега тражи ради наопако. Најбољим за тумачење таквог показао се управо Стефан Усиљанин. Након десетак дана у Београду, Земуну и Новој Пазови снимање је завршено пре непуна три месеца, а поред Стефана значајне улоге у филмском првенцу Илије Вишњића тумаче Мићко Марковић, Иван Бекјарев, Бранислав Платиша, Јелена Гавриловић, Ивана Косара, Срђан Јовановић, Миљана Поповић и други. Сваки ангажман је прилика за стицање нових искустава, а овај за потврду става како се много разликује од телевизијске серије. Због тога верује да су рад у позоришту, филму и телевизијској серији три различита коша, а имао је срећу да у кратком периоду упадне у сва три. Иако не предуго богато глумачко искуство потврђује како је значајнију каријеру тешко градити ван метрополе што је повод за намеру да се упути према Београду и, ако се све коцкице поклопе на начин како је планирано, ту и остане. И поред жеље да глумачке могућности покаже на сцени Краљевачког позоришта то се чини све мање реалним понајвише због специфичне учаурености установе у коју не може да се уђе због превише дебелог зида ко-

ји га дели од малог броја оних који се тамо налазе. - Због тога ми је много жао, а иако бих играо и без хонорара мислим да ће пре довести неког из другог града кога морају да плате. То је очигледно и свако ко се разуме у позориште може да види да у нашем позоришту има превише комплекса и да су људи много ограничени. Мислим да је велика штета што у свом граду немаш простора да покажеш то што си показао на многим другим местима. Никада ми није пружена шанса и криво ми је због тога, па овде и не очекујем ангажман. Драго ми је да ме људи препознају на улици, да знају за мене, јер сам за десет година успео да остварим колико други нису могли ни за тридесет – каже Стефан. У глумачком свету је од вајкада присутна дилема о предностима школовања на некој од специјализованих установа за ову врсту посла. И док једни заступају став да се без знања стеченог на оваквим местима не може говорити о значајнијим резултатима није мали број глумаца који су светски вредне резултате остварили, а да на таквим местима нису провели ни минута. Стефан Усиљанин се сврстава међу заговорнике става да за рад на телевизији или филму нису потребне високе школе, а да нису услов ни за рад у позоришту најбоље доказује пример Краљева. Жељу за стицањем академског образовања у овој области, која се код њега јавила још у трећем разреду средње школе, осујетили су родитељи уверени да глумачки позив не може да обезбеди довољно средстава за живот. После бројних улога које је остварио у позоришту, на филму и телевизији, и они су схватили да према успеху води превелика жеља која Стефану не недостаје, па верује да се потајно кају иако нису спремни да то признају. Стефан није једини који сматра да у Краљеву нема довољно места која пружају шансу за напредовање у овој области. - Ово је град који ми не нуди мо-

гућност да просперирам, да успем. Много сам дао граду, а нисам добио ни пола од тога, можда и због љубоморе колега које се боре за своје парче хлеба. Иако сам ту љубомору осетио, а никад нисам улазио у конфликт због тога, криво ми је када то видим, али јуначки поднесем. Веома сам разочаран колико је мало културе у овом граду. Разочаран сам што је град, кад причамо о уметности, незаинтересован необразован. Град јесте леп, али је некултуран, а то су и моје колеге виделе. Много је квалитетних као ја којима није пружена никаква шанса, ни подршка, а ко је крив за то не знам. Жао ми је што тако кажем, а заиста је тако. Мени је у Београду након серије понуђено много тога за даљи рад и то сам већ прихватио. Младима бих поручио да прате своје стопе и схвате да се снови не остварују у овом граду, а као што сам ја учио на примерима неких људи тако могу да виде на мом примеру. Ако желиш да успеш, да направиш каријеру, да радиш оно што волиш, ово није град за тако нешто. Београд је град раширених руку, а овде су руке скупљене и то је велика разлика. Различите манфестације треба да организују људи који се у то разумеју, а не неко да би се само рекло да је сам организатор – прилично је сигуран Стефан. Много тога изреченог не разликује се превише од ставова бројних саговорника у покушају да се баци мало више светла на краљевачку позоришну сцену. Током дугог истраживања бројна мишљења о истим људима и догађајима су се поклопила, нека и нису. Стефан Усиљанин припада онима који верују да би ван Краљева могао да изгради успешну глумачку каријеру. То наговештавају позиви за учешће у реализацији различитих нових пројеката о којима још не може детаљније да прича. Колико су реални, а колико је одлука за одлазак из ове средине исправна могло би да буде познато врло брзо. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.6.2017.

Јавно читање драме у Краљевачком позоришту

МАГАЗИН

4.6.2017.

„ПРЕПЛАВА“ ПРЕПЛАВЉЕНА ЕМОЦИЈАМА

- Краљевчанка Горана Баланчевић једина жена драмски писац којој је два пута додељена престижна награда Бранислав Нушић. - Иако је насиље у породици старо колико и породица о њему је нешто гласније у медијима почело да се говори тек последњих година. - Пасивно насиље у породици може да остави дубоке психолошке последице на здравље деце. - Јавно читање добар начин да се утврди како реагује публика и како се глумци сналазе са текстом. - Краљевачко позориште поклања довољно пажње младим ауторима. - Није лако градити пут у свету уметности кад се чини да је култура у земљи скрајнута. - На репертоарску политику утичу различити фактори, између осталих и друштвени тренутак у коме је данас све израженија потражња за комедијама и водвиљима

убитељи драмске уметности су првог дана минуле недеље били у прилици да на камерној сцени Краљевачког позоришта присуствују несвакидашњем догађају, јавном читању драме „Преплава“ Горане Баланчевић коју је специјално за овај вид представљања режирала Александра Ковачевић. Овај текст је 2015. године на конкурсу Удружења драмских писаца оцењен као најбољи, па му је припала престижна награда која носи име Бранислава Нушића, а ауторка је једини женски писац коме је два пута додељено ово признање, други пут за текст драме „Огвожђена“. Већ на почетку јавног читања потврдила је како је драма инспирисана многим причама о породичном насиљу за које је чула, а посвећена жртвама ове девијантне појаве. Драма се бави породичним насиљем за које је у великом броју случајева потврђено како се одвија ланчано и оставља дубок траг на свим члановима породице. Још поразније делује констатација да се усваја као ша-

МАГАЗИН

4.6.2017.

блон, а шири као зараза и преноси са генерације на генерацију. - Једна од порука коју сам желела да пренесем је да је сваки тренутак идеалан за започињање новог живота и да жртве које трпе породично насиље никако не би требало да остану у том кругу, посебно не жене због деце као што је у нашој патријархалној средини то типичан модел понашања. Још једно питање којим сам желела да се бавим је обрачун са породичним насиљем које се у мојој драми дешава у време поплаве. Критичну ситуацију у којој су животи свих угрожени узела сам за простор за обрачун са прошлошћу која је на сваком јунаку оставила дубок траг, а треће питање којим сам желела да се бавим је шта се дешава са насилником када изгуби физичку моћ да врши насиље. Конкретно, отац Предраг је у мојој драми у инвалидским колицима, доживео је саобраћајну несрећу и његово понашње се трансформише, па престаје да врши насиље због тога што зависи од оних на којима га је вршио деценијама

– објашњава Баланчевић. Да у свакодневном животу има драстичних примера породичног насиља који служе као инспирација уметницима на најбољи начин потврђује познанство са женом која је у једној таквој ситуацији изгубила око које је замењено стакленим. Ауторки се још тада фасцинантном учинила идеја да пише о овом проблему, посебно након сазнања да је и поред губитка ока жртва наставила да живи са насилником. У настојању да сачува породицу била је спремна да трпи различите врсте понижавања, чак и насиље, гурајући све проблеме под тепих што је ауторки драме „Преплава“ послужило као начин да укаже на погрешан однос према насилнику, али не и да осуди жене које немају могућности да се отргну од таквог живота. Иако је насиље у породици старо колико и породица о њему је нешто гласније у медијима почело да се говори тек последњих година. Пажљивијем посматрачу је јасно да при сузбијању по-

следица породичног насиља ни све институције нису ажурне колико је потребно, па се као неопходност јавља потреба о подизању свести како се не би затварале очи пред њим и избегавало пријављивање надлежним органима. Исповести жена из пожаревачког затвора које су након породичног насиља, батина и силовања пред децом, усмртиле мужеве интегрисане су у текст драме и послужиле као повод да се покаже како све што се дешава негативно утиче на децу, чак и ако није директно усмерено на њих. Повод за такав став је уверење да пасивно насиље, ма какво било, може да остави дубоке психолошке последице на здравље ове деце. Јунаци трагичне приче су чланови типичне четворочлане породице у којој су, поред оца насилника и мајке која трпи насиље, тридесетдвогодишњи син и десет година млађа кћи. Нико до њих о насиљу које траје годинама, а мајка није ни знала да деца знају све њене тајне, не би ни проговорио да се није

догодила поплава због које су принуђени да напусте дом. Као што је случај у многим патријархалним породицама кћи је очева миљеница, а син као старији увек критикован и по мало скрајнут, па обоје, без обзира колико пажње добијали, носе страшне ожиљке. Драма је на адресу Краљевачког позоришта послата прошле године а податак да, и поред тога што је наишао на отворене симпатије редитељке Александре Ковачевић, могућност извођења на сцени није била довољно јасна јавила се идеја о јавном читању као начину да се утврди како реагује публика и како се глумци сналазе са текстом. Повод је било присуство различитим јавним читањима каква су уобичајена у земљи и иностранству, али и подадак да је краљевачком претходило једно успешно у београдском Музеју позоришне уметности. - Ово читање се разликује по томе што имамо звукове и музику, јер смо се трудили да буде ритмично а не монотоно. Седам дана смо имали пробе,

скратили смо текст због ритма и хтели да видимо како би публика реаговала, што је добар показатељ да ли би представа која има тако озбиљну и болну тему могла да се реализује код нас. Верујем да би могла, али сам и овим начином задовољна, јер је једна ствар када писац сам чита текст, макар и наглас, а сасвим други доживљај када прави глумци оживе ликове и кад им подаре душу. Мени се јако допао ритам и Александрина идеја да као аутор будем присутна на сцени и читам све што се дешава у њиховом свету. То ми је било занимљиво, а инспиративне су биле пробе са глумцима, јер сам тек тада видела прави ритам – каже Баланчевић. Озбиљност теме, можда и специфичан начин представљања, не пружа превише могућности да се осети реакција публике као што је то случај у представама са веселијим садржајем, посебно комедијама. Добар повод за закључак да нико није остао равнодушан је тишина којом је читање драме испраћено од почетне најаве до тренут-

МАГАЗИН 4.6.2017.

Горана Баланчевић

МАГАЗИН

4.6.2017.

ка кад су склопљене корице. Улоге које је Александра Ковачевић доделила Биљани Талић, Кристини Јевтовић, Зорану Церовини, Стефану Миликић и ауторки текста највише је што је гледалац од редитељског поступка могао да примети током јавног читања драме. Све остало везано за прилагођавање и скраћивање текста, у сарадњи са ауторком, остало је познато само малом броју оних који су чествовали у реализацији овог за краљевачке прилике необичног подухвата. За извођење на камерној сцени, која није могла да прими више гледалаца, вредно је поменути учинак глумаца од којих се чини да је задатак боље обавио женски део. Ако би се за искусну глумицу типа Биљане Талић тако нешто могло сматрати очекиваним онда је за похвалу интерпретација Кристине Јевтовић која је у други план потиснула оба мушка лика. И док је Предраг у тумачењу Зорана Церовине, можда и због природе текста, био прилично монотон од Миликића се могао очекивати убедљи-

вији наступ. То што лик није остварен боље можда је и резултат чињенице да у Краљевачком позоришту нема много могућности избора глумаца старих тридесетак година колико има један од јунака драме. Без обзира на све утисак који носе посетиоци јавног читања драме може се оценити позитивним. Чини се да је код највећег број присутних пробудио емоције, и подстакао на размишљање, што је довољан повод за потврду потребе да драма буде постављена на велику сцену, јер би тада утисак био знатно убедљивији. Друштвена ангажованост драме „Преплава“, уз адекватан режијски поступак, глуму, сценографију, костиме и све што прати једну представу, заслужује да се нађе на редовном репертоару Краљевачког позоришта, чак пре него неке које су посетиоци имали прилику да виде последњих година. Интересовање за извођење постоји и на другим сценама, а позив из Македоније наговештава да би у догледно време могла

да буде доступна и скопској публици. Да Краљевачко позориште поклања довољно пажње младим ауторима потврђује поверење указано Горани Баланчевић која за приказивање на овој сцени припрема текст луткарске представе о Јелени Анжујској и краљу Урошу. - Уз велику помоћ директора позоришта написала сам текст и направила адаптацију за лутке. Припрема почиње у јулу, а премијерно извођење треба очекивати до краја септембра. За мене је ово био велики изазов, јер никада до тада нисам писала текст за децу. Заједно смо проучавали литературу а занимљиво је да смо се естетски прилично уклопили због чега је сарадња, током које сам доста научила, била дивна. Писање за лутку се прилично разликује јер мора да буде концизно и ефектно, а то се на факултету не учи, зато што су лутке прилично скрајнуте. Сарадња је била заиста дивна, а ја сам захвална што је организовано читање драме и што ми је поверено да пишем текст о једној од

најзначајнијих фигура наше историје – каже Горана уз подсећање на реализацију неких пројеката о којима је још рано причати. Није тајна да је добила награду за причу на конкурсу који је у Нишу расписао тамошњи Ротари клуб, али ни да интензивно ради на кратким причама за децу и одрасле, адаптацији једног романа по наруџбини и проучавању јапанских бајки због жеље да напише текст за представу по њиховим мотивима. Живот на релацији између Краљева и Београда био би много подношљивији кад би у локалној средини било више разумевања за способности којима располаже. - Мени је апсурдно да као Краљевчанка не могу да се запослим у свом позоришту без обзира што имам завршен Факултет дрмаских уметности, што сам била једна од хиљаду најбољих студената Србије, што имам бројне награде, признања, изведене представе и доста пројеката. То је нешто што ме као умет-

ника збуњује и љути, јер није лако градити пут у свету уметности кад се чини да је култура у овој земљи скрајнута. Многи млади аутори покушавају да се организују на разне начине и да нешто покрену, што се мени свиђа, а видим да позорите иде у неком другом смеру и желим да будем део тога. Прављење андерграунд позоришта и организовање људи кључно је за будућност и независну позоришну продукцију у земљи, а то што овде нисмо дошли до кључних решења мислим да је то ствар политике. Ја не одустајем од свог позива, место драматурга је уведено у систематизацију захваљујући директору, па се надам да ће се нешто променити, а можда и неће – каже Горана. Неколико пројеката у Краљевачком позоришту реализовано је захваљујући разумевању актуелног директора који је успео да препозна таленат. То је основа на којој се темељи поверење као услов за шансу младима што није честа појава у српским позориштима. На репертоарску политику утичу

различити фактори, између осталих и друштвени тренутак у коме је данас све израженија потражња за комедијама и водвиљима. Међу драмским писцима то се тумачи чињеницом да је становништво Србије преплављено стравичним информацијама из свакодневног живота, па у уметности тражи начин да се бар на тренутак дистанцира од тога. Ма колико ситуација деловала неповољно и даље је присутно уверење да не треба бежати од друштвено ангажованих текстова, јер је то затварање очију пред неким великим друштвеним проблемима каквим се сматрају породично и вршњачко насиље. Оптимистички делује настојање уметника да, ако већ не могу значајније да утичу на промену таквог стања, стално указују на понашање какво оставља стравиче последице. У таквим околностима учвршћује се уверење како уметничко дело које подстиче размишљање може да остави снажан утисак на довољно отворену особу да промени нешто у свом животу. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН 4.6.2017.

„Мини гитаријада“ на ивици инцидента

МАГАЗИН

4.6.2017.

НАЈБОЉИ ДИСКВ

- Најбољи на „Мини гитаријади“ у Краљеву младеновачки „Фрејмворк“ дисквалификован због чињенице да, извођењем песама не енглеском језику, није испоштовао један од основних постулата „Зајечарске гитаријаде“. У Зајечар путује београдска „Амнезија“. – Након проглашења резултата атмосфера на граници кључања. – Избегнут физички обрачун. – Наступ „Електричног оргазма“ на Тргу српских ратника

ВАЛИФИКОВАНИ

рвих пола века „Зајечарске гитаријаде“, која се сматра највећим и најдуговечнијим рок фестивалом на Балкану, било је посебна прилика да прве кораке ка свету шоу бизниса направе стотине бендова који до тада нису имали објављено ни једно комерцијално издање. Многи од њих су ту шансу искористили и направили мање или више успешну каријеру, док је највећи број нестао са естрадне сцене. Приближавање дана када ће бити објављен почетак педесет прве „Гитаријаде“ повод је да организатори распишу конкурс и позову све демо бендове који испуњавају услове да се, искључиво електронским путем, попуњавањем обрасца на званичном сајту пријаве за овогодишње учешће. Услов је да уз образац пријаве приложе снимке две ауторске композиције у укупном трајању до 10 минута, текстове композиција на матерњем језику, списак чланова бенда са контактима, кратку биографију и фотографију бенда yз обавезу да посебно означе композицију која ће бити објављена на Јутјуб каналу „Гитаријаде“.

МАГАЗИН

4.6.2017.

Предвиђено је да пријављени бендови наступе на „Мини гитаријадама“ у неколико градова широм земље, а да победници прилику за учешће у финалном надметању 1. јула обезбеде на једном од два полуфинала последња два дана јуна. Квалификационо такмичење „Мини гитаријада“ последњег дана претходне недеље одржано је у Краљеву, а пред малоборојном публиком наступило је пет демо бендова. Пред публиком се први појавио младеновачки „Фрејмворк“ иза кога је већ петнаест година искуства на музичкој сцени. У том периоду бенд је имао низ запажених наступа по клубовима и фестивалима у Србији, а освајач је првог места на петом Шумадијском демо фесту у Крагујевцу. Састав се током претходних година мењао, а од ове у њему су вокали Миљан Милосављевић и Далибор Пантић, соло гитариста Драган Младеновић, гитариста Кристијан Симић, бас гитариста Вељко Каличанин и бубњар Мирослав Милић. Одмах за њима на сцену су изашли чланови београдског бенда „Амнезија“ ко-

ји, од тренутка кад је одржао прву клупску свирку, постоји пуних дванаест година, а у том периоду постава се мењала више пута, али не и уживање у рок свирци. „Амнезија“ је, изводећи домаће рок хитове, наступала у скоро свим београдским клубовима, а пре неколико година је започет и ауторски рад. С обзиром на утицај више различитих бендова уз које су одрастали чланови ауторске песме су разноврсне што „Амнезији“ није сметало да, по гласовима публике, буде проглашена за најбољег извођача На Београдском ауторском рок фестивалу 2012. године. Вокалну солисткињу Нинославу Весић на краљевачком наступу пратили су гитаристи Ћуре, Бојан и Кале којима је ритам давао бубњар Панча. Породични бенд РИФФ чини Симо Тегелтија са синовима, шеснаестогодишњим Илијом који пева и свира гитару и млађим Петром који има тек 11 година а успешно свира бубњеве. За њих се тврди како имају доста искуства као кавер бенд који звучи веома озбиљно, а од скоро свира и ауторску музику. Трстенички „Људи у глави“ од оснива-

ња пре четири године рад заснива на ауторској музици из опуса у коме је више од тридесет песама, које изводи на различитим наступима у настојању да провери укус публике и изабере најбоље за први албум. Репертоар чине композиције које припадају различитим музичким правцима међу којима су најзаступљенији рок, блуз, инди, алтернатива и постпанк. Чланови бенда су вокални солиста и гитариста Ненад Пештерац, бас гитариста и пратећи вокал Немања Марковић, бубњар Драган Џамић и клавијатуриста Обрад Обрадовић Пред публиком се последњи појавио краљевачки панк рок састав „Прогрес“ иза кога је четрнаест година искуства. Музика коју свирају темељи се на ауторским песмама, а иако је организатор најавио да бенд чине вокал и гитариста Горан Станисављевић, басиста Богдан Живаљевић бубњар и Бојан Перовић пред публиком се појавио и четврти члан. Пола сата између последњег наступа до проглашења резултата обележено је приметном нервозом међу већим бројем учесника који су се врзмали поред бине на

Тргу спрских ратника, а онда је за највећи број присутних уследио шок након објаве да је најбољи био „Фрејмворк“, али је дисквалификован због чињенице да, извођењем песама на енглеском језику, није испоштовао један од основних услова пропозиција које превиђају да се интерпретирају на српском. Тако је право наступа на 51. Гитаријади стекла београдска „Амнезија“ на чије је поновно музицирање требало да се почека све до тренутка кад за то буду створени потребни услови. До проблема је дошло у тренутку кад је неко од „Фрејмворковаца“ однео гитарско појачало па су чланови победничког бенда, уз извињење публици, наступили са само једном гитаром. Иако концерте овог типа по правилу прати уочљиво присуство неког од приватних обезбеђења, чије униформе треба да укажу на одређену дозу озбиљноси, ни они нису могли да спрече неког од незадовољних да према „Амнезији“ док је још чекала појачало, упути једну лименку пива. И поред уверења да ће се страсти стишати пажљивијим посматрачима није могло да промакне кошкање које су при-

падници обезбеђења успели да смире. Двадесетак минута након заказаног времена за почетак на бини су се појавили чланови „Електричног оргазма“, или бар већина њих јер је на клавијатуристу који се негде загубио морало да се причека још неко време. На основу понашања би се могао стећи утисак да чланови бенда имају много префињенији слух од свих осталих који су у Краљеву, у оквиру „Мини гитаријаде“, наступили те вечери јер су у добром делу концерта тражили од техничара на озвучењу да смање ниво тона у мониторима. И таман кад би се учинило да је то при извођењу неке од композиција било добро код следећих је требало кориговати, јер је сметало бубњару, клавијатуристи или неком трећем. Наступ „Електричног оргазма“ је привукао већу пажњу него свих пет претходних бендова о чему сведочи податак да се број посетилаца знатно повећао. Репертоар, на коме су преовладавале композиције са албума „Дисторзија“ објављеног пре пуне три деценије, допуњен је добро познатим хитовима „Крокодили“, „Конобар“, „Небо“ и „Златни папагај“. Т. Радовановић фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.6.2017.

На репертоару Бископа „Кварт“ Пирати са Кариба: Салазарова освета

МАГАЗИН

4.6.2017.

Џони Деп се враћа на велике екране у добро познатој улози неустрашивог анти-хероја Џека Спероуа у потпуно новом наставку „Пирати са Кариба – Салазарова освета“. У овој узбудљивој авантури капетана Џека ће запљуснути талас несреће кад смртоносни морнари духови, предвођени застрашујућим капетаном Салазаром, побегну из Ђавољег Троугла одлучни у намери да побију све пирате на мору. Џекова једина нада лежи у легендарном Посејдоновом трозупцу, а да би га пронашао мораће, тешка срца, да склопи савез са генијалним и прелепим астрономом Карином Смит и тврдоглавим младим морнаром

Краљевске морнарице Хенријем. На челу малог и оронулог брода „Галеба на умору“, капетан Џек тражи не само да промени своју злу коб, већ и да спаси живот од најстрашнијег и најзлобнијег непријатеља кога је икад имао. За америчко тржиште назив филма је „Пирати са Кариба – Мртва уста не говоре“, а интересантно је да је ово други пут да се наставак промовише као последњи који је снимљен. По сценарију Џефа Нетенсона фантастичну авантуру режирали су Испен Сендберг и Џоахим Ронинг, а у главним улогама наступају Џони Деп, Каја Скоделарио, Џефри Раш, Стивен Грејем, Хавијер Бард и Орландо Блум. Филм је на репертоару Биоскопа „Кварт“ до 7. јуна, а пројекције у почињу у 17,30 и 22 сата.

Чувари плаже „Чувари плаже“ прате оданог спасиоца Мича Бјукенона док се сукобљава с дрским новим регрутом. Они ће заједно разоткрити локални криминални план који прети да уништи будућност залива. По сценарију Мајкла Берка и Дагласа Шварца авантуристичку акциону комедију је режирао Сет Гордон, а значајније улоге тумаче Зек Ефрон, Александра Дадарио и Двејн Џонсон. Филм се приказује до среде 7. јуна у пројекцијама које почињу у 20 сати.

МАГАЗИН

4.6.2017.

Једанаести фестивал „Дете у срцу“

ЗАБАВНО И - Једанаести по реду Тенера дечији фестивал „Дете у срцу“ посвећен је Милораду Мандићу Манди. - Дечји фестивал као прилика да током дана, у више различитих програма, достигнућа у различитим областима покаже око седам стотина учесника. – Песма „С оне стране дуге“ у извођењу свих учесника. – На фестивалу значајна имена друштвеног живота. – Од поднева до касних вечерњих сати различити програми у Дому војске. – Организација уз помоћ спонзора и донатора. – Програми за децу и одрасле ај сваке године представља период кад краљевачко Удружење „Дете у срцу“ организује фестивал намењен деци који ће, под називом „Тенера Дете у срцу“, ове го-

дине бити одржан једанаести пут. Биће то прилика да током дана у више различитих програма достигнућа у различитим областима покаже око седам стотина учесника. Онима који буду по-

казали интерес да посете овај несвакидашњи догађај представиће се најмлађи чланови гимнастичких и карате клубова, плесних школа, музичких радионица, балетских и фолкорних гру-

И ПОУЧНО па. Од поднева у суботу 10. јуна, кад ће у Дому војске Тенера - 11. дечији фестивал „Дете у срцу“ отворити Фондација Буди хуман - Александар Шапић, кошаркашка репрезентативка Милица Дабовић и евентуално истакнути глумац Драган Бјелогрлић, до касних поподневних сати најмлађи ће бити у ситуацији да уживају у достигнућима својих вршњака, а пред крај ове јединствене манифестације приказу мађионичарских вештина и наступу популарних Пинкових звездица. Председник Удружења „Дете у срцу“ Дејан Пантић подсећа да ће у пратећем програму присутни бити у прилици да се друже са тјуберима Андријом Јо и Леом Станковић, док је ма-

мама намењен спортски кутак са фитнесом и Зумбом. - Др Мирјана Бабић Симић држаће предавање на тему „Болести деце у 21. веку“, током целог дана Оксфорд академија давати бесплатне часове страних језика, „Малац генијалац“ представити програм аритметичке математике а Предшколска установа „Чуперак“ и Едука про центар НТЦ и Монтесори програме. Током дана ће бити одржано хуманитарно такмичење у оцењивању најлепше торте, а победничка ће бити подељене деци из породица лошијег социјалног статуса. Посебан штанд на фестивалу имаће Библиотека играчака „Осмех“, а генерални спонзор фестивала „Тенера“ поделиће посетиоцима пригодне

поклоне – каже Пантић. Једанаести по реду Тенера дечији фестивал „Дете у срцу“ посвећен је Милораду Мандићу Манди који је 2009. концертом отворио први фестивал због чега ће на отварању малишани запевати песму „С оне стране дуге“. Одржавање фестивала су и овом приликом помогли пријатељи Удружења „Дете у срцу“ које се од 2009. године труди да ову манифестацију организује искључиво средствима спонзора и донатора. Велику захвалност ове године је упућена Министарству одбране и Дому војске у Краљеву, а повод су разумевање и помоћи при организацији фестивала у њиховим просторијама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.6.2017.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 4. И 10. ЈУНА

МАГАЗИН

4.6.2017.

4. јун

1133. — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II. 1745. — Битка код Хоенфридберга, између пруске и аустријске војске. Део је Рата за аустријско наслеђе, а завршена је пруском победом. 1783. — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом. 1831. — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије. 1859. — Француска војска под командом Наполеона III је поразила аустријску војску у бици код Мађенте. 1916. — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника. 1920. — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. 1942. — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату. 1943. — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо. 1944. — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату. 1946. — Генерал Хуан Перон иза-

бран је за председника Аргентине. 1970. — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта. 1989. — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи. 1991. — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка. 1993. — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације. 1996. — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања. 2003. — У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина.

5. јун 1478. — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства. 1662. — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол. 1806. — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту.

1827. — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке. 1837. — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира...

1873. — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова. 1900. — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију. 1915. — Жене у Данској добиле право гласа. 1916. — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину. 1941. — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат.

1945. — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне. 1947. — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу. 1967. — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана. 1968. — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама. 1972. — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине. 1975. — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај. 1992. — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине. 2000. — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту. 2001. — Уједињене нације обележиле 20-тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије. 2003. — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе

јужно од те зоне. 2006. — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава.

6. јун 1508. — Максимилијан I, цар Светог римског царства поражен од стране Млечана у Фурланији. Заузврат потписује трогодишње примирје и препушта неколико територија Венецији. 1513. — Италијански ратови: битка код Новаре - Масимилијано Сфорца уз помоћ швајцарских најамника наноси пораз Французима и поново преузима власт у Милану. 1523. — Густав Васа је изабран за краља Шведске, што је означио симболични крај Калмарске уније. 1654. — Абдицирала шведска краљица Кристина од Шведске под оптужбама за расипништво и разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав. Краљица је остатак живота провела по културним центрима Европе, а сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму. 1683. — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету „Ешмолиен“. 1801. — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португала. Португалија је изгубила део територије источно од реке Гвадијане. 1859. — Квинсленд је постало одвојена колонија од Новог Јужног Велса. 1871. — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату. 1919. — Укинута је Република Прекомурје. 1933. — У Њу Џерзију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила. 1941. — Адолф Хитлер издао Комесарско наређење тј. Смернице за третман политичких комесара (Richtlinien für die Behandlung poliYscher Kommissare). Наређење је захтевало да сваки совјетски политички комесар откривен међу заробљеним војницима буде одмах стрељан.

4.6.2017.

МАГАЗИН

1942. — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји. 1949. — Објављена књига Џорџа Орвела „1984“, визија света којим влада Велики Брат. 1954. — Преносом манифестације „Фестивал цвећа“ из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља. 1967. — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелскоарапског рата. 1972. — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар. 1981. — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији. 1982. — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације. 1984. — Тетрис, једна од најпознатијих видео игара, је угледала светлост дана. 1984. — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника. Поједини медији су објавили да је погинуло око хиљаду људи. 1985. — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље. 1994. — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Си’ан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1995. — У Јужноафричкој Републици укинута смртна казна. 2000. — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске. 2001. — Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе иза-

брана на ту функцију. 2002. — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану. 2003. — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у северној руској републици Осетија, која се граничи са Чеченијом. 2006. — Република Србија, као следбеник Србије и Црне Горе, постала независна и међународно призната држава.

7. јун 1099. — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима. 1494. — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса о подели Новог света.* 1523. — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке. 1861. — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза. 1862. — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем. 1896. — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма

1905. — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII. 1917. — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек. 1921. — Отворен први парламент Северне Ирске. 1929. — Италијански парламент је ратификовао Латерански уговор, чиме је успостављен Ватикан у Риму. 1939. — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи. 1942. — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ. 1948. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи. 1971. — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут. 1973. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи.

1974. — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. 1981. — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада. 1983. — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере. 1988. — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке. 1990. — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме СССР-у док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније. 1992. — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати. 1996. — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир. 1998. — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косовонајвећи затвор на свету“.

1999. — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година. 2000. — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду. 2001. — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине. 2011. — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.

8. јун 1775. — Британске снаге су поразиле Континенталну војску у бици код Троа Ривјера, последњој великој бици вођеној на територији Квебека, која је била део инвазије америчких колониста на Квебек. 1871. — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај. 1883. — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956. 1929. — Маргарет Бондфилд поста-

вљена за министра рада, као прва жена у влади у историји Уједињеног Краљевства. 1940. — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи. 1941. — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине. 1942. — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј. 1965. — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције. 1972. — Фотограф Асошијетед преса Ник Ут је снимио слику награђену Пулицеровом награду на којој гола деветогодишња Фан Ти Ким Фук трчи по путу након што је изгорела после напада напалмом. 1986. — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет. 1989. — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк. 1995. — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О’Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске. 2001. — Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи. 2004. — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.

9. јун

4.6.2017.

МАГАЗИН

68. — Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогласио непријатељем народа и осудио на смрт. 518. — Источноримски (византијски) цар Јустин I ступио на престо. Његова влада била је увод у сјајно доба његовог сестрића и наследника Јустинијана I. 721. — Одо Велики је поразио Мавре у бици код Тулуза. 1357. — У Прагу на Влтави почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег цара Немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању, датум почетка градње одредили астролози. 1462. — Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци 1463. освојили Босну и погубили Стјепана. 1815. — Завршен Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814, када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао преко руског цара Александра I да заинтересује Конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске. 1875. — На брду Градац код Невесиња избио устанак Невесињска пушка. 1898. — Потписан споразум којим је Кина Великој Британији Хонгконг уступила на 99 година. Хонгконг враћен Кини 1. јула 1997. 1914. — У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата пренет у парк на Студентском тргу. 1923. — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата Стамболиски и

његови сарадници убијени. 1928. — Енглески микробиолог Александер Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Њих тројица 1954. поделила Нобелову награду за медицину. 1934. — Настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија. 1943. — Приликом немачког бомбардовања партизанских положаја на Милинкалдама, битке на Сутјесци, рењен Врховни командат НОВЈ Јосип Броз Тито. Том прилком су погинули: Ђуро Вујовић, пратилац Врховног командата и народни херој, члан британске војне мисије капетан Бил Стјуарт и још неколико партизана. 1945. — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела имовину Трећег рајха и југословенских држављана који су сарађивали са окупатором. Југославија с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне, А и Б. Прва пала под савезничку, друга под југословенску војну управу. 1972. — Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата. 1972. — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа. 1991. — Од последица ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло стотинак људи, 250.000 остало без домова. 1995. — Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Калија Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге. 1999. — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Куманов-

ски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију, а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С повлачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци. Према извештајима државних медија, више од 2.000 људи убијено, а

око 5.000 рањено у нападима НАТО-а на Југославију, који су почели 24. марта. Тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.2000. — СБ УН продужио мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев Југославије да се те снаге повуку. 2001. — Пакистански суд осудио је бившег премијера Беназир Буто на три

године затвора због одбијања да се појави у суду пред којим је оптужена за корупцију.

10. јун 1610. — Први холандски досељеници искрцали се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију од Индијанаца откупили острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам. 1719. — Римско-немачки цар Карло VI протерао Шпанце са Сицилије. 1793. — У Паризу отворен први јавни зоолошки врт. 1868. — У Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић. 1918. — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору: више од 60 погинулих. 1898. — Америчке трупе у Шпанско-америчком рату извршиле инвазију на Кубу. 1909. — Први пут употребљен сигнал SOS када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима. 1924. — Фашисти киднаповали и потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста. 1940. — Италија, као савезник Немачке у Другом светском рату, објавила рат Француској и Уједињеном Краљевству. 1942. — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха. Атентат 27. маја извршили Јозеф Габчик и Јан Кубиш, чешки командоси-падобранаци послати из Велике Британије. 1945. — Почело је суђење у Београду четника Дражи Михаиловићу, другим припадницима четничког покрета и званичницима Недићеве админи-

страције. 1967. — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво. СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом. 1970. — У Јордану најмање 100 људи убијено у сукобу владиних снага и палестинских герилаца. 1971. — САД укинуле двадесетогодишњи ембарго на трговину с Кином. 1990. — Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуџимори на председничким изборима у Перуу победио књижевника Марија Варгаса Љосу. 1996. — Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали споразум којим су утврђене основе за окончање осамнаестомесечног рата у Чеченији. 1997. — По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота убијен један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице. 1998. — Протестом у Приштини, на којем је тражен долазак снага НАТО на Космет, косметски Албанци прекинули свакодневне получасовне протестне шетње које су под мотом „Косово, највећи затвор на свету“, организовали током два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу. 1999. — НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета. Председник Југославије Слободан Милошевић саопштио да је током агресије НАТО на Југославију погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца. 2001. — Медијски магнат Силвио Берлускони по други пут постао премијер Италије пошто је његова партија освојила 30 одсто гласова више од било које друге партије. Његова влада 59. у Италији од Другог светског рата. 2003. — У Торонту у Канади, први пут у тој земљи, легално склопљен брак два хомосексуалца.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs