MagazIN 283 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 283 * 28. мај 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

28.5.2017.

У овом броју: Веће тазумрвање приступања Ја у центру пажње Значајна помоћ привреди У корак са најновијим трендовима Круна за Тању Балтић Зелена енергија и здрав живот Завршена спортска сала на Ратарском имању Један дан у средњем веку Старт подно Маглича 2. јула

8 12 16 20 24 26 30 34 40

Поштено и транспарентно Краљевчани Ктаљево кочница на путу ка успеху Осиромашени „Јоаким Вујић“ „Михаило Валтровић“ Драгану Драшковићу Духовна радост у песмама за децу и безазлене Културни нокаут На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

48 54 64 72 76 80 84 92 94

МАГАЗИН 28.5.2017.

Прва јавна дебата под називом „Питај ме било шта о ЕУ“

МАГАЗИН

28.5.2017.

ВЕЋЕ РАЗУМЕВАЊЕ ПР

Р О Ц Е С А П Р И С Т У П А ЊА - Истраживање јавног мњења показује да у овом тренутку више од половине грађана Србије подржава чланство у Европској унији. - Грађани су скептични јер процес приступања Европској унији траје изузетно дуго. - Највеће нејасноће током преговора везују се за поглавља 35 које се односи на нормализацију односа са Косовом. - Извештавање медија се своди на потврду да је неко поглавље отворено, без довољно података о томе шта свако од њих заиста садржи и са којим се проблемима среће. – На референдуму о приступању Европској унији глас треба дати на основу знања и разумевања, а не емоција. - Емоције треба подредити интересу на основу објективне процене и оцене користи која се остварује. - Закони су нам добри, још само да почнемо да их примењујемо

вропски покрет у Србији и Европски покрет у Србији - Краљево су, у оквиру пројекта „Европа за мене“ организатори прве у низу дебата под називом „Питај ме било шта о ЕУ“ са идејом да се у јавности покрену теме значајне за Србију у процесу европских интеграција. Краљевачкој дебати присуствовали су представници организација цивилног друштва, младих, академске и заинтересоване јавности, а за одговоре на постављена питања задужена је шефица Преговарачког тима за преговоре о приступању Србије Европској унији Тања Мишчевић. Дебата је начин да се грађанима у локалу објасни да процес европских интеграција није само процес који се из Београда води према Бриселу, кога обликују влада, преговарачки тим и посланици Народне скупштине већ, пре свега, они. Мишчевић потврђује жељу да им се приближе повољности за будући живот како би на референдуму, и изјашњавању за и против приступања Европској унији, могли да донесу праву одлуку. Истраживање јавног мњења пока-

МАГАЗИН

28.5.2017.

зује да у овом тренутку више од половине грађана Србије подржава чланство у Европској унији, а много више сам процес реформи. Грађани не виде да је процес реформи уско везан за чланство у Европској унији, а скептични су јер процес траје изузетно дуго. Овакво расположење је понајвише резултат олако датих, а неиспуњених, обећања различитих владајућих гарнитура у земљи, али и институције и неких држава чланица Европске уније, због чега се посебно значајним сматра потреба враћања поверења грађана. Иако је процес преговора компликован, али не толико да га обичан човек не би могао разумети, значајним се чини потреба да се многе ствари у процесу придруживања разумеју на прави начин. Искуства преговарача потврђују да су међу великом броју грађана присутне бројне недоумице, од оних да ли ће и након приступања Европској унији моћи слободно да пеку ракију до других које потврђују опасност од могућности да буде угрожена ћирилица. - Ми делимо исте вредности, а мир,

стабилност, солидарност, толеранција, поштовање права су вредности које су нам усадили још у кућама. Међутим, друштво и окружење су се променили па смо неке од њих по мало заборавили, а сад је време да се подсетимо. У овом моменту имамо осам отворених и два затворена поглавља, а надамо се да напред можемо брже, јер имамо и капацитете и знања. Наш циљ јесте много више да заиста покажемо напредак код куће, него да се хвалимо бројем отворених поглавља, а надамо се да ће и државе чланице разумети да постоје нека поглавља која су спремна за преговоре. Као порука свима нама, као и грађанима, остаје да прича о проширењу Европске уније остаје као кључна и да су њена врата и даље отворена. У овом процесу свако има свој део посла, укључујући грађане, организовано цивилно друштво, политичке странке, посланике, владу која оперативно представља државу, али и државе чланице и институције Европске уније. Наша је одговорност највећа, јер највише тежимо чланству, а одговор-

ност смо прихватили врло озбиљно и радо делимо посао зато што мислимо да ово није процес само за једну владу, већ за читаво друштво – каже Мишчевић. Највеће нејасноће током преговора везују се за поглавља 35 које се односи на нормализацију односа са Косовом. Велики изазов представља све што треба урадити у области владавине права, јер се од ње очекује највећа корист, посебно по питању испуњења бројних стандарда, почев од безбедности хране преко заштите животне средине до енергетике, транспорта и много чега другог. Међу преговарачима је присутно уверење да је, из перспективе обичног грађанина, сам процес у јавности прилично миситификован. Томе у значајној мери доприносе медији чије се извештавање по поравилу своди на потврду да је неко поглавље отворено без довољно података о томе шта свако од њих заиста садржи и са којим се проблемима среће. Зато се оправдано поставља питање колико сваки појединац зна шта је Европска унија, а шта

процес европских интеграција. Без обзира на све шта буду урадиле државне институције до тренутка кад се на дан референдума за чланство у Европској унији буде затражило мишљење грађана Србије сматра се да глас треба дати на основу знања и разумевања, а не емоција које треба подредити интересу на основу објективне процене и оцене користи која се остварује. - Тог дана треба размишљати на основу свега што сте о процесу научили, чули, питали, видели. Процес приступања је ужасно тежак и дуготрајан, захтева велике реформе, а важно је да га не почињемо од нуле. Ми смо процес европских интеграција започели 2000. године, као држава смо 2004. самостално решили да се усклађујемо са правом Европске уније и зато нам је посао данас много једноставнији јер је велики број наших закона, који су први пут писани, писан прихватајући стандарде Европске уније. Закони су нам добри, још само да почнемо да их примењујемо. Сада постоји неко ко нам неће дозволити да се не примењују зато што је то мерило

напретка у процесу европских интеграција. Постоји неко ко ће помоћи, објаснити, дати средства и натерати да оно што смо сами написали кроз закон заиста и применимо – каже Мишчевић. Досадашње искуство потврђује да то у многим областима није било могуће, а податак да око две хиљаде државних службеника укључених у овај посао није довољан води ка ставу о потреби ангажовања знатно више њих, а таквих има и на локалном нивоу. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић сматра значајом потребу да се представници различитих удружења грађана, државних и институција локалне самоуправе, окуљпају и разговарају о процесу приступања Европској унији како би на тај начин стицали нова знања и правовремено дошли до релевантних информација. Сличне дебате са познатим личностима и стручњацима у области различитих послова у процесу европских интеграције у наредих годину дана биће организоване у још 6 градова, Зрењанину, Зајечару, Лесковцу, Сомбору, Новом Пазару и Београду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

28.5.2017.

Провера задовољства грађана квалитетом јавних услуга

ЈА У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ

- Кампања „ЈА у центру пажње“ део је пројекта „Партнерством до добре Јавне управе“ који има циљ побољшање квалитета услуга у Србији финансираних новцем пореских обвезника. - Кампањи у Краљеву претходило опсежно истраживање задовољства спроведено телефонском анкетом на сертификованом узорку од хиљаду и 200 грађана. - Највећи проблем здравства у Краљеву представља недостатак стручног кадра. – Иако је у општој медицини дневна норма једног лекара постављена на 35 пацијената, у Краљеву достиже 50 до 60. – Од издвајања Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“ побољшан квалитет услуга, набављени нови уређаји, а запослени добили нове униформе

вропски покрет у Србији је у другој половини априла започео кампању под називом „ЈА у центру пажње“ која треба да прикупи мишљења становника Србије о квалитету јавних услуга. У наредних неколико месеци траје прикупљање искустава грађана са јавним услугама у три области, примарној здравственој заштити, код издавања личних докумената и уписа у вртиће, предшколске установе и основне школе. Кампања обухвата веб портал hAp://www.mojauprava.rs/, наступе на телевизијама, активности на друштвеним мрежама, организацију јавних догађаја и прикупљање оцена и искустава од грађана. Овако прикупљене повратне информације о јавним услугама биће коришћење за припрему предлога политика за надлежна министарства, како би оне биле унапређене. Кампања је део пројекта „Партнерством до добре Јавне управе“ који има циљ побољшање квалитета услуга у Србији финансираних новцем пореских обвезника. Пројекат реализује

МАГАЗИН

28.5.2017.

Европски покрет у Србији, а финансиран је из средстава Америчке агенције за међународни развој УСАИД. Због уверење да је потребна боља комуникација корака и резултата мера које се уводе у оквиру реформе државне управе, а да су оцене грађана оно што недостаје, у Министарству државне управе и локалне самоуправе ниједног момента није постојала сумња око подршке једном оваквом пројекту. Значајним је оцењен став да грађани, као главни корисници и главни финансијери јавних услуга, морају много више да буду свесни своје улоге у процесу њиховог унапређења, а да познају своја права и начине на које могу да их остваре. У оквиру кампање Европски покрет у Србији је у Краљеву организовао јавну манифестацију у оквиру које су од грађана прикупљане повратне информације о квалитету јавних услуга у области примарне здравствене заштите и задовољству квалитетом који пружа Дом здравља. Сличне се одржавају у дванаест градова из различитих делова земље у којима грађани могу да

попуне анкетне листиће да би, на основу систематизованих података, биле дефинисане смернице и упућене Министарству здравља као део инцијативе за промену законске регулативе којом би се повећао квалитет услуга у оквиру примарне здравствене заштите. Као менаџер на пројекту испред Европског покрета Србије у Краљеву Иван Јовановић потврђује да је кампањи претходило опсежно истраживање задовољства грађана. Спроведено је телефонском анкетом на сертификованом узорку од хиљаду и 200 грађана а потврдило да су корисници услуга мање незадовољни квалитетом интервенција него процедурама које им претходе. Истраживање потврђује да се извор незадовољства налази у административним процедурама које у значајној мери успоравају процес пружања здравствених услуга. Друга активност је била дебата у просторијама Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа у којој су учествовали грађани Краљева и представници здравствених

установа. - Јавна расправа је показала да највећи проблем здравства у Краљеву представља недостатак стручног кадра. Лекара нема довољно, а због одласка лекара у пензију и преко границе, тимови су им прилично умањени па, пошто имају сувише посла, не могу да постигну све. У општој медицини норма је 35 пацијената дневно за једног лекара, а у Краљеву прегледају 50 до 60 тако да не могу свакоме да се посвете довољно како би квалитетно извршили услугу. То се сматра основним разлогом што су редови испред ординација дуги, а додатни разлог за забринутост је неадекватно материјално обезбеђење лекара. У расправи смо дошли до закључка да би сврсисходније требало да се троше државна средства намењена здравственом осигурању, да треба поправити сврсисходност утрошка опредељених средстава и обезбедити нека друга. Значајан део расправе посвећен је предлогу да се, законском регулативом, домови здравља врате под окри-

ље државе и Министарства здравља, а исказано је велико противљење лекара јер је од одвајања, и припајања градским управама, побољшан калитет услуга, набављени су нови уређаји, запослени добили нове униформе што сведочи да постоји видно побољшање – каже Јовановић. Дебата је потврдила да се пацијенти жале на компликовану и дуготрајну процедуру заказивања прегледа и одсуство могућности телефонског контакта са лекаром како би обавили заказивање. Све анализе потврђују да срж проблема није сама интервенција, којом су пацијенти у највећој мери задовољни што потврђује да су лекари компетентни и на задовољавајући начин обављају посао. Значајан допринос реалном сагледавању проблема пружа упоредно истраживање краљевачког Дома здравља које потврђује да је степен задовољства квалитетом здравствених услуга виши на локалном нивоу него у Београду. Побољшање стања у области здравствене заштите очекује се и од примене новог информационог си-

стема који лекаре ослобађа дела административних процедура и обезбеђује више времена за бављење пацијентима. Квалитету јавне расправе допринели су ставови представника Дома здравља и заштитника права пацијената, а у Европском покрету потврђују да ће, након исцрпне анализе, Министарству здравља и другим релевантним институцијама бити упућен предлог активности које треба да допринесу унапређењу рада, и већој ефикасност у примарној здравственој заштити, а тиме и већем квалитету пружања услуга грађанима како би се средства издвојена кроз порез искористила на што бољи начин. Реализатори кампање потврђују задовољство одзивом грађана да се укључи у анкету, а првих тридесетак у кратком периоду добра су потврда би до краја дана био испуњен план од око две стотине корисника здравствених услуга. Т. Радовановић Фото>: М. Радовановић

МАГАЗИН

28.5.2017.

Представљене нове повољности за подстицај запошљавања

ЗНАЧАЈНА ПОМОЋ ПРИВРЕДИ

Фото: М. Радовановић

- Позитивни ефекти из претходне повод су да и ова буде проглашена за годину предузетништва. - Влада Србије установила деценију предузетништва током које мала и средња предузећа и предузетници могу очекивати бројне повољности којима се стимулише запошљавање. – Као подршку развојним пројектима Министарство привреде обезбедило две милијарде и 400 милиона динара за кредите и 600 милиона бесповратних средстава. - Кредитне линије за све друге програме, редовне инвестиционе кредите, трајна обртна средства, краткорочне кредите за одржавање текуће ликвидности и кредити за предузетнике, отворене до краја године

одатак да је запошљавање највећа бољка актуелног тренутка у Србији повод је за бројне активности којима се стимулише побољшање стања у овој области, а ресорно минстарство и бројне друге организације одговарајућим мерама настоје да подстакну самозапошљавање и стимулисање привред ника да упошљавају нове раднике. Прилика да се упознају са повољностима које се нуде су све чешћа представљања актуелних програма подшке, а једно такво су у Краљеву организовали Привредна комора Србије-Регионална привредна комора Моравичког и Рашког управног округа и Центар за привредна питања Привредне коморе Србије у сарадњи са Фондом за развој РС, Развојном агенцијом Србије, Регионалном агенцијом за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа и Националном службом за запошљавање филијала Краљево. Поред актуелног програма за набавку опреме и Програма за доделу средстава подстицаја за директне инвестиције, привредници су информисани и о другим програмима подршке и субвенција-

МАГАЗИН

28.5.2017.

ма које пружају Министарство привреде, Развојна агенција Србије, Фонд за развој и Национална служба за запошљавање. Државна помоћ намењена малим и средњим предузећима и предузетницима реализује се преко Развојне агенције Србије и Фонда за развој чији су представници настојали да привредницима појасне и приближе начин добијања бесповратних средстава намењених овим предузећима. Позитивни ефекти из претходне повод су да и ова буде проглашена за годину предузетништва, а Влада Србије је установила деценију предузетништва током које мала и средња предузећа и предузетници могу очекивати бројне повољности којима се стимулише запошљавање. Фонд за развој тренутно реализује два значајна програма који се односе на старт-ап кредите и развојне пројекте преко Развојне агенције Србије, а у фокусу је увоз опреме за мала и средња предузећа. Србија је за ову сврху издвојила 567 милиона динара бесповратних средстава, а скуп у Регионалној Привредној комори је прилика да се привредници упознају са условима конкурса и охрабре

да искористе повољности које се пружају. Једно правно лице у току три фискалне године може да добије највише 23 милиона динара. Овај програм се и до сада показао посебно популарним понајвише због тога што је намењен микро и малим предузећима, а што четвртину износа чине бесповратна средства уз сопствено учешће од пет одсто. Неповољ ним се сматра податак да куповина опреме не може да буде мања од 250 хиљада динара. Право да конкуришу имају домаћи и страни провредници који, у периоду од следеће три године, желе да запосле одређен број људи и инвестирају одређену количину новца у опрему, машине и изградњу објекта за производњу. Услов је да су током три претходне године имали позитивне билансе, а у зависности од општине на чијој су територији лоцирани и где ће нови пројекат бити реализован, одређени су услови за запошља вање минималног броја радника. У неразвијеним општинама услов за добијање сто хиљада евра је да буде запослено најмање десет нових радника, док код

других тај број достиже педесет. Фонд за развој је и ранијих година расписивао конкурсе за кредитне линије које су отворене од марта, а у 2015. години нову за старт-ап са 30 посто бесповратних средстава. Да не би дискриминисало постојеће привреднике Министарство привреде је ове године увело нову кредитну линију за развојне пројекте намењену призводним делатностима која подстиче запошљавање и производњу. Од укупне количине средстава за које конкурише одређено правно лице петина су бесповратна средства, а остатак кредит који се враћа по утврђеним условима. За ову сврху је у току ове године обезбеђено две милијарде и 400 милиона динара из кредита и 600 милиона бесповратних средстава. Право да конкуришу имају привредна друштва регистрована у Агенцији за привредне регистре и предузетници који могу да рачунају на средства у износу од 375 хиљада до осам милиона и 750 хиљада динара. Предузећа која имају најмање два годишња финансијска извештаја могу да конкуришу за износе који се крећу између два и по и педесет

милиона динара. Од максималног износа 40 милиона је кредит, а остатак бесповратна средства. Услов да неко предузеће конкурише за максимални износ, а таквим се сматрају и сви већи од 25 милиона, морају да имају најмање 35 запослених. Из Фонда за развој поручују да је конкурс за развојне програме отворен до краја јуна, а уколико не буду искоришћена сва планирана средства биће продужен. Кредитне линије за све друге програме, редовне инвестиционе кредите, трајна обртна средства, краткорочне кредите за одржавање текуће ликвидности и кредити за предузетнике, отворене су до краја године без ограничења за износ средстава која се пласирају по каматној стопи од 3 посто. Привредна друштва која имају два завршна рачуна, или послују дуже од две године, за развојне пројекте могу да се пријаве до краја јуна. Министарство привреде је расписало јавне позиве у сарадњи са својим партнерима, Развојном агенцијом Србије, две изабране банке и једном лизинг компанијом. У Регионалној агенцији за просторини и економски развој Рашког и

Моравичког округа подсећају да је програм изазвао велико интересовање у претходне две године, па се очекује да би интересовање за инвестирање у опрему могло да буде и на вишем нивоу. Од укупног износа четвртину чине бесповратна средства, а остатак се реализује код једне од изабраних банака или лизинг компаније уз пет одсто личног учешћа. Право да конкуришу имају предузећа која су, по Закону о рачуноводству, разврстана у микро или мала, као и задруге и предузетници који су регистровани најкасније до 30. децембра 2015. године. Програм подразумева набавку опреме, средстава за унутрашњи транспорт, разних делова и алата капиталне вредности. Документација се подноси банкама а све потребне информације доступне су на веб сајтовима Регионалне развојне агенције и у изабраним банкама партнерима Министар ства привреде. Значајним се чини податак да услов за одобрење кредита није пословање преко ових банака, а наменски рачуни за исплату се не морају користити након утрошка средстава. Т. Радовановић

МАГАЗИН

28.5.2017.

Краљевачки пољопривредници на новосадском сајму

У КОРАК СА НАЈНОВИ Око две стотине пољопривредних произвођача са територије града Краљева посетило Пољопривредни сајам у Новом Саду. – Организатор одласка Савет за пољопривреду. - Промена правног статуса Фонда за пољопривреду није умањила шансе пољопривредних произвођача за добијање средстава из градског буџета којима се подстиче развој производње. - Значајна средства из локалног буџета нису ни изблиза довољна да реше проблеме свих пољопривредних произвођача. - Коначну одлуку о расподели средстава по захтевима 235 пољопривредних произвођача треба да донесе Градско веће

ИЈИМ ТРЕНДОВИМА ад су у периоду транзиције нестали најзначајнији индустријски капацитети, на којима се деценијама уназад заснивао привредни развој, шанса за оздрављење пронађена је у враћању пољопривредној производњи. Уверење како она не може да се заснива на приницима на којима се развијала у неким давним временима повод је за настојање да се свакодневно усвајају нова знања и вештине како би крајњи резултати били повољнији. Један од начина за упознавање са новитетима којима се поспешује пољопривредна производња су сајмови међу којима се једним од најзначајнијих сматра онај који се у про-

леће сваке године одржава у Новом Саду. Пољопривреда је и у Краљеву препозната као велики потенцијал, а жеља локалне самоуправе да допринесе њеном развоју реализује се кроз активности Савета за пољопривреду који је и ове, као и свих претходних година, организовао посету Сајму пољопривреде. За разлику од ранијих ове године није било ограничења, па се пут Новог Сада у четири аутобуса упутило око две стотине пољопривредних произвођача за које су, поред бесплатног превоза, обезбеђене и улазнице. Прилику да се од 8. до 12. маја пријаве за одлазак имали су сви пољопривредни

произвођачи а шансу да отпутују имали си други који су на место окупљања дошли пре поласка аутобуса. Они који су тог дана отпутовали на сајам потврђују задовољство због чињенице да су били у прилици да се упознају са бројним новитетима у механизацији, а сточари посебно са иновацијама у овој области. Милорад Јевремовић је као председник месне заједнице у посети сајму предводио младе пољопривреднике Бапског поља, а на пријему који је по повратку приредио градоначелник Краљева др Предраг Терзић потврђује да локална самоуправа брине о пољопривредницима са ових простора. По-

28.5.2017.

МАГАЗИН

вод за то је сазнање о значају интензивнијег развоја коме у највећој мери доприноси познавање нових технолошких решења и научних сазнања. - Бапско поље има велики број младих људи који су се определили да живе у селу и ово ће им бити велики подстицај да развијају пољопривреду, користе савремене методе у раду, напредују и схвате да могу солидно да живе од свог рада. Месна заједница брине о својим грађанима, а ми смо урадили доста ствари, првенствено оне везане за инфраструтуру и развој села, па се можемо похвалити са великим бројем младих на селу. Направили смо игралиште и многе друге ствари да би људи могли боље да живе, да влада јединство и модеран приступ превазилажења неких ствари, да људи схвате потребу за напредак а градска управа прихвати село онако како јесте да би, првенствено млади људи, имали просперитет – каже он.

У складу са најновијим прописима локална управа је испоштовала рок да до 1. децембра прошле године промени статус Дирекције за планирање и изградњу Краљево и фондове чији је оснивач. Позитивна искуства из претходног периода била су довољна да Дирекција добије други облик, а некадашњи Фонд за пољопривреду промени правни статус уз потребу да се трансформација не одрази негативно на пољопривредне произвођаче који и даље могу рачунати на средства из градског буџета као подстицаје за развој производње. Значајним се чини и податак да су, и поред тога што није обавеза локалне самоуправе, урадило много на обезбеђењу средстава за куповину противградних ракета. Пољопривредним произвођачима који се овом врстом производње баве на простору града Краљева упућен је апел да користе мугућности које, у обезбеђењу средстава за осигурање

усева, ствара Савет за пољопривреду. Повод је уверење о значају превентиве али и чињеници да локална самоуправа обезбеђује половину потребних средстава. Посебно радује све већи број пољопривредника који су спремни да на сајмовима, као што је новосадски, стичу нова искуства. - Не треба се учаурити и само посматрати како су дедови и прадедови обрађивали земљу. Пољопривреда је наука па морамо да пратимо научне трендове и да се стручно усавршавамо уколико желимо да имамо већи принос, да мање радимо а више зарадимо. Град Краљево, после Београда, има највећу територију која се простире на 1.530 квадратних километара, а већина становника живи на селу. Иако су средства која издвајамо за поспешивање пољопривреде значајна за величину нашег буџета нису ни изблиза довољна да реше проблеме свих по-

љопривредних произвођача. То што неко неће решити проблем куповине нове механизације ове године не значи да неће решити наредне, али је јако значајно да постоји континуитет издвајања средстава. Од 2012. године издвајамо значајна средства тако да се надам да ће у периоду који следи готово сви пољопривредници имати могућност да занове своје машине – подсећа др Терзић. Највећим проблемом сматра се немогућност највећег броја пољопривредних произвођача да годинама уназад обезбеди довољно средстава за обнову механизације, како трактора тако и прикључних машина. На пољопривредну производњу посебно негативно одразила се политика, која се у многим круговима оцењује накарадном, а утицала на додатно нагомилавање проблема чијем се решењу приступа постепено. Податак да је завршено подноше-

ње захтева за субвенционисање пољопривредне производње, и пробелми који су се у вези са тим јавили током прошле године, повод су за потврду да ће комисија радити транспарентно и по утврђеним принципима. Дуги редови оних који су подносили захтеве у Савету за пољопривреду се оцењују позитивним, јер доказују да све већи број пољопривредних произвођача има поверење у овај орган. Настојање пољопривредних произвођача да што пре предају захтев последица је законске одредбе да се решавају по редоследу пријема, а у Савету за пољопривреду потврђују да их је већ првог дана поднето 225. Следећег је стигло још десет, а након што буду одбачени они са непотпуном документацијом, коначну одлуку о расподели средстава треба да донесе Градско веће. Десетак дана након тога очекује се потписивање уговора, а до првих живих пара пољоприврдници ће морати

да причекају највише још две недеље. Током 2013. и 2014. године расподела средстава из градског буџета била је повод за различите махинације, а против осамнаест подносилаца захтева за које је утврђено да се нису придржавали услова покренуто је исто толико судских поступака. Ово је у значајној мери утицало на понашање пољопривредника наредних година, па се током претходне спорним сматра само понашање два кандидата. И пољопривредни произвођачи ушћанског краја очекују део средстава којима се поспешује развој пољопривредне производње. Главном кочницом на том путу сматрају помањкање адекватних информација највише због тога што до највећег броја на изузетно разуђеном подручју не допиру сигнали локалних телевизија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Скромни резултати хуманитарне акције

МАГАЗИН

28.5.2017.

КРУНА ЗА ТА

- Продајом круна на дан матурског плеса скупљено 120 хиљада динара намењених лечењу Тање Балтић која од рођења болује од церебралне парализе. - Упућен апел свима који су у могућности да, уплатом на наменски рачун, помогну у прикупљање довољне количине средстава за лечење. – Неопходно системско решење проблема. - Започета реконструкција Улице војводе Путника у којој ће бити изграђена стаза прилагођена потребама слепих особа оком последње три године матурски плес је добио хуманитарни карактер, а више од три хиљаде матураната је куповином папирнатих круна, по популарној цени од сто динара, допринело да се бар мало помогне некој од изабраних особа којима је то било потребно. Ове године то је петнаестогодишња Тања Балтић која од рођења болује од

церебралне парализе, а за даље лечење су јој неопходна знатна финансијска средства. Због тога је упућен апел свима који су у могућности да, уплатом на наменски рачун, помогну у прикупљању довољне количине како би што пре дошло до излечења. Бројне хуманитарне акције покрећу се због сазнања о великом броју оних којима је потребна помоћ за лечење, а здрав-

ствени систем финансијски то не подржава. Уручење прикупљених средстава мајци Марини Балтић повод је за разговор о особама са посебним потребама и системском решавању проблема недостатка новца за лечење одређених болести, као и начинима решавања тог проблема у земљама у окружењу и развијеним државама.

- Суштина је да особе са инавлидитетом не треба да живе поред нас, него заједно са нама, да имају сва права која имамо и ми други и да учествују у свим дешавањима, а за то морају да имају могућности. Иако се чини да у нашем граду нема много особа са посебним потребама има их, али често седе затворени у својим кућама јер им не дајемо шансу да буду са нама. Зато морамо много да радимо на поправљању архитектонских услова у граду како би и они могли без препрека да одлазе са једне локације на другу за шта треба да прилагођавамо наше улице и тротоаре – потврдио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Први корак ка томе је управо започета реконструкција Улице војводе Путника у којој ће бити изграђена стаза прилагођена потребама слепих особа. Из локалне самоуправе стижу обећања да ће, у складу са могућно-

стима, бити настављена улагања како би се особама са посебним потребама олакшао приступ што већем броју јавних објеката. Значајнијим од тога сматра се системски приступ решавању проблема како се с времена не време не би решавали само појединачни случајеви. - Ми ћемо вероватно решити Тањин проблем за једну интервенциију, али њој ће за неколико година требати нова, а поред ње требаће и другима. Зато није решење да стално скупљамо новце од матураната, а привреднике молимо да помогну. Ми ћемо тако решавати појединачне проблеме, али се коначно проблем мора решити на нивоу државе – каже Терзић оцењујући гест матураната испитом хуманости који стоји и пред законодавцима. Технички део посла везаног за продају пригодних круна на четири пункта обавили су волонтери Канцеларије

за младе који су трећи пут допринели да акција буде спроведена успешно што је повод да координатор Никола Радевић упути захвалност краљевачким матурантима и свима који су допринели да се успешно преброди тест хуманости. И док највећи терет за прикупљање потребних средстава пада на родитеље оних којима је помоћ потребна начини за системско решавање траже се у најближем окружењу, а потом и државама које имају мање проблема са финансијама. Локална самоуправа не може много да учини, јер нема механизама којима може да утиче на системско решавање проблема. Зато се са великом пажњом очекује тренутак кад би иницијативу која се односи на ову материју покренула нека од групација у парламенту, а предлог био преточен у одговарајући закон. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

АЊУ БАЛТИЋ

У Машинској техничкој школи представљен „бајкфон“

МАГАЗИН

28.5.2017.

ЗЕЛЕНА ЕНЕРГИЈА

А И ЗДРАВ ЖИВОТ

- Пројекат „ Зелена енергија и здрав живот“ предвидео да се направи прототип „бајкфона“ чијим би се коришћењем створили услови за производњу електричне енергије довољне за допуну батерија мобилних телефона ученика и наставника. - Кад кроз експлоатацију буду уочени евентуални недостаци након њихових отклањања ствара се простор за производњу овог уређаја у школској радионици и његов пласман на тржиште. – Реализацију пројекта финансијски подржало земунско предузеће „Нипек Гостол ТСТ“. – По један уређај у свакој од краљевачких школа. - У изради „бајкфона“ током два месеца учествовала су три инжењера и десетак ученика којима је било поверено моделирање постоља. – Генератор напона постављен на „бајкфон“ ради на истом принципу као и ветрогенератор и велики генератори у хидроцентралама. - Поред производње електричне енергије „бајкфон“ мери пулс, показује колико је километара пређено и колико је потрошено калорија

оловином марта ове године објављена је информација да су се на позив за помоћ граду из кога су потекли први јавили чланови београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“. Њихов председник Милан Новаковић је тада са директором Машинске техничке школе „14. октобар“ Зораном Андријанићем потписао уговор о реализацији пројекта „Зелена енергија и здрав живот“ који финансијски подржава земунско предузеће „Нипек Гостол ТСТ“. Као некадашњи ученик ове школе Новаковић је иницијатор идеје да се садашњој и будућим генерацијама, кроз развијање правилног односа према заштити животне средине и већој доступности обновљивих извора енергије, омогући доказивање у иноваторском стваралаштву, а њихова пажња усмери на упознавање са најновијим технологијама примењеним у пројекту. Прилика за то су активности у оквиру практичне наставе у школи које, сем упознавање са могућностима производње енергије на начин који им је доступан, омогућавају и посебан вид рекреације. Пројектом је предвиђено да се направи прототип „бајкфона“ чијим би се коришћењем створили услови за производњу електричне енергије довољне за допуну батерија мобилних телефона ученика и наставника, а кад кроз експлоатацију буду уочени евентуални недостаци након њихових отклањања ствара се простор за производњу овог уређаја у школској радионици и његов пласман на тржиште. Значајним се чини податак да се ученицима Техничке школе уступа ауторско и патентно право са уверењем да ће, заједно са професорима, успети да пронађу пут до бројних других корисника и тако остваре значајан комерцијални ефекат. Пред крај маја потврђено је да су ученици преправили један собни тренажер у „екобајк“ и створили могућност да се његовим коришћењем производи електрична енергија довољна за допуну батерија мобилних уређаја и таблет рачунара. „Зелена енергија и здрав живот“ промовише обновљиве изворе енергије из разлога што је на „бајкфон“ постављен генератор напона који ради на истом принципу као и ветрогенератор и велики генератори у хидроцентралама. Обртањем педала моодификованог тре-

МАГАЗИН

28.5.2017.

нажера магнетна индукција је искоришћена за производњу струје која се користи за пуњење батерија мобилних телефона и једног таблет рачунара. „Бајкфон“ генерише струју напона 24 волта и јачине десет ампера чиме се остварује 240 вати укупне снаге. У школи потврђују да је напон прејак за пуњење батерија због чега је извршена стабилизација на пет волти и једна ампер за мобилне телефоне, а два ампера за таблет. Податак да су на рачунару „бајкфона“ снимљени наставни материјали појединих предмета омогућава ученицима да, док се рекреирају између часова, по нешто могу и да науче. Истим материјалима преко интернета је могуће приступити и од куће па се и свим осталим ученицима, и другим заинтересованим, омогућава коришћење специфичне базе знања. Овако конструисан вишенаменски уређај чини се интересантним због чињенице да производи електричну струју, а користи се за учење и рекреацију. Посебно значајним чини се податак да се показао практичним за примену у настави због могућности да ученици на очигледном примеру могу да науче како настаје струја и боље разумеју појаву магнетне индукције. Значај је већи ако се зна да би ово, нарочито у предметима физика и електротехника, могло бити интересантно и ученицима основних школа. Почетком године је најављено да би по један од оваквих уређаја ускоро могла да добије свака од школа са територије града Краљева, а техничари потврђују да су, зависно од интересовања, спремни да произведу онолико „бајкфона“ колико буде потребно. У изради „бајкфона“ током два месеца учествовала су три инжењера и десетак ученика којима је било поверено моделирање постоља. Они су успешно решили задатак да у рачунарском софтверу направе модел и имали ретку прилику да виде како то изгледа кад је примењено у пракси. Сем што је покренуо идеју за израду овог уређаја Милан Новаковић је суфинансирао рад на пројекту, а локална самоуправа обезбедила делове потребне за надоградњу уређаја који, поред производње електричне енергије мери пулс, показује колико је километара пређено и колико је потрошено калорија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

После 135 година адекватни услови за рад

МАГАЗИН

28.5.2017.

ЗАВРШЕНА СПОРТСКА САЛ

- Савремени спортски објекат грађен пуних осам година. - Разлози леже у помањкању средстава за завршетак радова као и бројним променама прописа због којих је сваке године требало прибавити још по коју дозволу. – Пуних 135 година, од оснивања прве Ратарске школе, није било услова за одвијање наставе физичког васпитања на начин како је то предвиђено планом и програмом извођења. - Савремени спортски објекат ће допринети побољшању здравља и општег физичког стања ученика које се, због недовољне физичке активности, манифестује деформитетима појединих делова тела

Фото: М. Радовановић

ЛА НА РАТАРСКОМ ИМАЊУ

локалним условима није неуобичајено да се различити инфраструктурни објекти, без обзира колико значајни, кад год је то могуће користе за промоцију по које политичке опције. Тако су неки од њих, у деценијама иза нас, отварани по неколико пута, поготово кад је пред неке од избора требало утицати на одлуку бирача и обезбедити поверење за још један мандат. У таквим околностима неуобичајено звучи податак да је фискултурна сала за потребе ученика Основне школе „Браћа Вилотијевић“ и Пољопривредно-хемијске школе „Др Јован Радић“ предата на коришћење почетком марта, у време кад су се најзначајнијим сматрали априлски председнички избори, а да је то обелодањено почетком друге половине овог месеца.

МАГАЗИН

28.5.2017.

Прилика за то била је пригодна свечаност којој су, поред запослених у ове две школе, присуствовале и друге званице, међу којима градоначелник Краљева др Предраг Терзић са сарадницима. Разлог да је савремени спортски објекат предат на коришћење без велике помпе оправдава се чињеницом да је грађен пуних осам година. Разлози за то су различити а леже у помањкању сердстава за завршетак радова као и бројне промене прописа због којих је сваке године требало прибавити још по коју дозволу. Кад су радови коначно завршени почетком марта ове године, преовладало је уверење да због предизборне кампање овом догађају не треба придавати посебан значај, па се погодним термином да се значајан догађај обе-

лежи, у друштву свих који помажу у функционисању и раду две школе, учинило приближавање краја школске године. Колико је коришћење фискултурне сале значајно сведочи податак да су је ученици Пољопривредно-хемијске школе с нестрпљењем ишчекивали пуних 135 година јер од оснивања 1882. није било услова за одвијање наставе физичког васпитања на начин како је то предвиђено планом и програмом извођења. Зграда основне школе „Браћа Вилотијевић“ је скоријег датума, а пуних 45 година није занемарљив период због чега се довољно разумљивим сматра одушевљење запослених у овом колективу, посебно најновијих генерација ученика. И у таквим условима основци су на бројним такмичењима остваривали значајне успехе и по

правилу се са њих враћали са великим бројем медаља. Ништа мање значајни нису ни резултати нешто старијих колега из суседства који највећим дометом сматрају треће место у малом фудбалу на олимпијади средњошколаца. Број медаља са школских такмичења сваке године је богатији за још по коју, како на регионалном тако и на републичком нивоу, а ове године ученици Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ најсупешнији су били у скоку увис. Значајнијим од резултата на различитим спортским такмичењима сматра се уверење да ће савремени спортски објекат у значајној мери допринети побољшању здравља и општег физичког стања које се, због недовољне физичке активности, манифестује деформите-

тима појединих делова тела. И док градоначелник потврђује да овако дуг период изођења радова никоме не може да служи на част не треба занемарити значај чињенице да ученици две суседне школе коначно имају прилику да часове физичке културе обаваљају у адекватаном простору. Од оних који су толико дуго чекали овај тренутак очекује се да у наредном периоду посебну пажњу посвете одржавању објекта како би трајао што дуже. Међу ретке који су веровали да ће пројекат бити успешно реализован убрајају се директорке две школе које свих ових година није напуштао оптимизам и енергија којом су се супростављале увек новим прописима. Фискултурна сала површине хиљаду и 600 квадратних метара предста-

вља јединствен објекат и због чињенице да су два независна простора за две суседне школе стављена под један кров, па свака од њих има посебне свлачионице и наставничку канцеларију, али и обавезу да посвети максималну пажњу одржавању. Све до ове године настава је, током зимских месеци, организована по учионицама или ходницима што је често стварало додатне проблеме, посебно кад би два одељења истовремено имала час физичке културе па је галама ометала одвијање наставе у другим просторијама. Више од половине утрошених средстава, у износу који премашују четрдесет милиона динара, обезбедила је локална самоуправа, а преосталих тридесетак Министарство омладине и спорта. Т. Радовановић

Први „Маглич фест“ у Долини векова

ЈЕДАН ДАН У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

МАГАЗИН

28.5.2017.

- Маглич, као једна од најбоље очуваних средњовековних тврђава у Европи, представља изузетан туристички потенцијал. - Први „Маглич фест“ окупио више од хиљаду посетилаца, претежно младих. - Од ресорног министарства, али и других фондова, очекују се средства за завршетак стазе до утврђења, и заштитне ограде поред ње, али и гондоле како би се овај изузетан објекат приближио старијим и особама са посебним потребама

МАГАЗИН 28.5.2017.

Ибарској клисури двадесетак километара јужно од Краљева, на врху брдо око кога Ибар прави оштру окуку и подножје окружује са три стране, смештено је сердњовековно утврђење Маглич. Заравњени плато на коме је подигнуто утврђење уздиже се стотинак метара од дна клисуре и јединог караванског пута који је повезивао Моравску долину и Косово поље. Средином 2006. године тврђава је, због иструлелости дрвених платформи у кулама које би могле попустити под човечијом тежином, привремено била затворена за посетиоце а откад је ноћу осветљења привлачи додатну пажњу пролазника магистралног пута. Утврђење са издуженом основом, које се простире правцем југозапад – североисток, чини осам кула повезаних бедемима, а у унутрашњост се улази кроз две капије. Брдо на коме се налази утврђење са три стране окру-

МАГАЗИН

28.5.2017.

жује Ибар, док се на четвртој, североисточном крају, налази шанац усечен у стену. Изнад њега се уздиже Донжон кула са такозваним малим градом, а на југозападном крају, једна уз другу, смештене су три друге које су контролисале прилаз низ Ибар, чије је корито неколико километара пре Маглича готово праволинијско, тако да се уочавају са велике удаљености. Све ово допринело је да Туристичка организација Краљева препозна Маглич као дестинацију која представља изузетан туристички потенцијал, а реализацију развојне шансе кроз низ промотивних и пројектних активности. Прва у низу промотивних је прошле недеље одржан „Маглич фест“ који је, према подацима из ове јавне установе, окупио више од хиљаду посетилаца, претежно младих. Директорка Туристичке организације Ана Миросављевић потврђује да је „Маглич фест“ замишљен као начин

да се промовише средњовековно утврђење и провери да ли оваква манифестација има перспективу. Ово се сматра значајним због жеље да се убудуће на конкурсима које расписује Министарство туризма аплицира за средства потребна за реализацију различитих активности којима би се обогатила туристичка понуда. До тренутка кад Маглич постане озбиљна туристичка дестинација, поред атрактивних програма на овом простору, треба обезбедити адекватне услове за безбедан долазак до ове локације. Од ресорног министарства, али и других фондова, очекују се средства за завршетак стазе до утврђења, и заштитне ограде поред ње, али и гондоле како би се овај изузетан објекат приближио старијим и особама са посебним потребама. Први „Маглич фест“ одржан је у недељу 24. маја. подстакнут жељом да се, у аутентичном средњовековном ду-

ху, са посетиоцима оживи једна од најлепших тврђава Србије, - Програм је замишљен да на један дан оживи средњи век пошто већина људи никада није била на тврђави. Циљ нам је био да што више њих дође и упозна се са једном од најбоље очуваних средњовековних тврђава у Европи. Више од хиљаду посетилаца који су продефиловали на Магличу могли су бар на дан да осете дух средњег века што је било посебан одживљај за оне који никада нису били на месту где је организовано низ дешавања. Програм смо осмислили као музичко сценски витешки спектакл уз наступе најпознатијег извођача средњовеко вне музике ансамбла „Ренесанса“, затим „Херувими“, „Косовски божури“ и краљевачке групе „Руно“. Са припадницима више витешких редова из целе Србије посетиоци су могли да учествују у витешким играма, а догађај је пригодним предавањем

употпунио историчар Драгољуб Даниловић са најбољим ученицима Гимназије. Вршилац дужности директора Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Милоје Радовић написао је песму о Магличу, а посетиоци су, уз симболичну цену, могли да пробају средњовековну храну и пића – каже Миросављевић. Променљиво време у зачајној мери је утицало на одлуку већег броја Краљевчана да одустану од посете Магличу. И поред тога организатори овог изузетног догађаја задовољни су резултатима ефекта који су желели да постигну. Посебно радује присуство великог броја најмлађих који су храбро издржали успон до утврђења где су испратили целокупан програм у трајању од поднева до касних поподневних сати. За све који су показали интерес да присуствују првом „Маглич фесту“ у два аутобуса је организован бесплатан

превоз из Краљева, а по један аутобус стигао је из Новог Сада и Београда. У Туристичкој организацији потврђују да је све што се овог дана дешавало у подножју брда, и у оквиру зидова утврђења, довољно да се сагледају све предности и недостаци како би се до следећег фестивала наредне године створили услови да манифестација буде подигнута на знатно виши ниво. У овом тренутку најзначајнијим, уједно и најреалнијим, чини се завршетак безбедне стазе до самог утврђења, а оно што је претходних година урађено у знатној мери олакшава успон поплочаном стазом до дела на коме се радови тек очекују. Пун погодак требало би да буде изградња гондоле за превоз посетилаца од подножја до врха утврђења, а податак да је рализација још у фази идејног решења не обесхрабрује амбициозне туристичке раднике у Туристичкој организацији Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Почеле припреме за 28. „Весели спуст“

МАГАЗИН

28.5.2017.

СТАРТ ПОДНО М

- Конституисањем Организационог одбора, доношењем одлуке о задужењима у припреми и усвајањем програма и садржаја манифестације „Весели спуст 2017“ отпочеле активности на организацији двадесет осме по реду највеселије регате. – У оквиру „Веселог спуста“ акције добровољног давања крви и чишћења Ибра, обука за спашавање на дивљим водама, уређење простора у Магличу, игре на води, Капетанско вече, пригодни концерти и кафе дешавања. – Старт у подножју средњовековне тврђаве у недељу 2. јула. – Председник Организационог одбора вршилац дужности директора „Коридора Србије“ Зоран Бабић, а директор манифестације Александар Ерац

Фото: М. Радовановић

МАГЛИЧА 2. ЈУЛА

28.5.2017.

МАГАЗИН

д подножја 25 километара удаљеног средњовековног града Маглича Ибар до Краљева представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова што доприноси да речна клисура последњег викенда у јуну, по који пут и почетком јула, буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они са мање могућности, или храбрости, да се упусте у ову јединствену авантуру. Прва туристичко-спортска манифестација „Весели спуст“ организована је 1989. године кад се низ Ибар спустило тек двадесетак пловила са око 150 учесника да би у каснијим њихов број нарастао на неколико хиљада.

Сплаварење Долином векова на кратко се прекида у Матарушкој Бањи где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији путовање настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Док се у Магличу спонтано организују дружења и разноврсне журке, у Краљеву су концерти и различити спортско-рекреативни сусрети, а неизоставни декор „Веселог спуста“ су сваке године и трубачи који додатно подижу ниво адреналина свих који воле дружења и узбуђења у долини Ибра. Приближавање дана кад ће капетан „Веселог спуста“ дати знак за старт за сада непознатог броја пловила по-

вод је за почетак озбиљних припрема које је почетком минуле недеље означило конституисање Организационог одбора, доношење одлуке о задужењима у припреми и усвајање програма и садржаја овогодишње манифестације за чији је почетак одређен 2. јул. На првом радном састанку верификован је састав Организационог одбора, а за председника именован вршиоц дужности директора „Коридора Србије“ Зоран Бабић. Поред функције директора манифестације, коју ће ове године обављати Александар Ерац, утврђен је начин фукционисања Организационог одбора и основано неколико специјализованих тимова који треба да припреме програм ово-

Т. Радовановић

годишње манифестације. Током неколико наредних дана очекује се да, пре прве радне седнице, одбори изкоординирају активности како би до раних јутарњих часова 2. јула све било спремно за старт у подножју средњовековног града Маглича. Значајним задужењем чланова Организационог одбора сматра се промоција манифестације, пре свега у електронским медијима са националном покривеношћу, како би на дан одржавања у Краљево стигло што више учесника из свих делова земље. Организаторе и ове године, пре главног програма 2. јула, очекују бројне обавезе везане за спровођење активности које претходе „Веселом пусту“. Манифестација традиционално

почиње новинарским спустом седам дана раније, а укључује и низ других активности као што су акција добровољног давања крви, обука за спашавање на дивљим водама, уређење простора у Магличу, игре на води, акцију чишћења Ибра, Капетанско вече, пригодни концерти и кафе дешавања. Новинарски спуст и ове године организује Туристичка организација Краљева, акцију доборовољног давања крви Црвени крст и Друштво добровољних давалаца крви „Кап по кап“, обуку спасавања на дивљим водама и пружања прве помоћи Кајак клуб „Ибар“, Сектор за ванредне ситуације и Црвени крст. За чишћење Ибра и уређење простора на Магличу задужени су кајакаши и припадници Сектора за

ванредне ситуације, а помоћ се очекује и од припадника Војске Србије. Очекује се да све популарније „Игре на води“ ове окупе више учесника него ранијих година, а задатак да их организују још успешније прихватили су волонтери Канцеларије за младе. Комплетан програм „Веселог спуста“ реализују одбори за пријем учесника, ручак, превоз и осигурање, рекламу пропаганду и контакт са медијима, туризам, културно забавна и спортска дешавања, безбедност, екологију и чишћење, сервис, маркетинг, административне послове и финансије. Први састанак је и ове године прилика за поделу задужења и почетак рада који треба да обезбеди успешно одвијање манифестације.

МАГАЗИН 28.5.2017.

Отклоњене недоумице око организације концерта Аце Лукаса

МАГАЗИН

28.5.2017.

ПОШТЕНО И ТР

РАНСПАРЕНТНО

- Након што су подељене краљевачким матурантима остатак од четири и по хиљаде улазница допремљен на билетарницу спортске дворане у Рибници. – Расподела бесплатних улазница уз обезбеђење Спортског центра „Ибар“ и полиције, и контролу волонтера Канцеларије за младе. - То што улазнице нису наплаћиване у значајној мери је допринело да расподела тече брже него обично, па је након кратког времена могао да се стекне утисак како нису све подељене. - До максималног броја од четири и по хиљаде посетилаца дошло се на основу процене безбедносних структура да са расположивим бројем извршилаца држе под контролом ситуацију како би се избегла опасност прекида из било ког разлога

МАГАЗИН 28.5.2017.

слови поверени су екипама задуженим за улазнице, а у организацију су укључени припадници Полицијске управе, Службе хитне медицинске помоћи и приватног обезбеђења. Бројне недоумице изазвао је податак да ће концерт бити одржан на дан матурског плеса а то је у делу јавности протумачено као поклон градоначелника матурантима, што се ранијих година сматрало уобичајеним. У Канцеларији за младе демантују такву информацију и потврђују да се одржавање матурског плеса случајно поклопило са концертом само из разлога што је то био једини слободни термин популарног интерпретатора пред наступ у Македонији. Поклапање термина било је добар повод да се на концерт позову матуранти а свима је, на основу спискова направљених у средњим школама, уручена по једна улазница. - Кад су се све коцкице поклопиле на састанку са безбедносним структурама двоумили смо се да ли да дозволимо слободан улаз до тренутка док се хала не напуни, или да штампамо улазнице. Ако пустимо масу долазимо у опасност да ће неколико хиљада људи остати незадовољни, а ако се определимо за улазнице да, због негативног искуства из претходних година, будемо оптужени како смо их делили по политичкој линији. Процена да је због безбедности боље да се дистрибуирају улазнице заснована је на ставу да ће се пре концерта знати ко може да уђе, па неће бити непотребних гужви и свега што их прати. Одлучили смо се за ову варијанту, а кад су одштампане свих четири и по хиљада је стигло до мене. У координацији са градоначелником и директорима средњих школа карте су прво подељене матурантима којима је на овај дан припала могућност да буду привилеговани. Остатак улазница је отишло на билетарницу а поделу су, уз обезбеђење Спортског центра „Ибар“ и полиције, контролисали волонтери Канцеларије за младе – објашњава Радевић. Само петнаест минута од времена кад је на билетарници спортске двора-

не отпочела расподела направљена је пауза како би се утврдило да ли прети опасност од злоупотреба. Свако ко је дошао на ред имао је право на две улазнице, али нико није могао да забрани да поново стане на крај реда и дође за нове две. То што улазнице нису наплаћиване у значајној мери је допринело да расподела тече брже него обично, па је након кратког времена могао да се стекне утисак како нису све подељене. Ако се изузме петнаестак минута паузе потребних да се изврши провера, и отклоне све сумње у злоупотребе, читав поступак је трајао једва педесетак минута, а кад је подељена и последња улазница пред билетарницом није било више од двадесетак особа. До максималног броја од четири и по хиљаде посетилаца дошло се на основу процене безбедносних структура да са расположивим бројем извршилаца држе под контролом ситуацију како би се избегла опасност прекида из било ког разлога. Ма колико да је било убеђених како ће у махинације са улазницама бити умешани представници власти у Канцеларији за младе потврђују да је то утврђено код оних других. Има података да су неки од оних који су имали срећу да дођу до улазница искористили прилику да их продају по цени од две стотине динара, али и да се појавио одређен број ископираних јер оригиналне нису имале никакву заштиту. Организаторе је највише плашио овај податак због страха да би у оптицају могла да се појави велика количина фалсификованих улазница чиме би био спречен улазак у халу онима који су до њих дошли на легалан начин. На дан концерта потврдило се да није било превише повода за страх, а након што су сви са улазницама ушли у дворану то је дозвољено и групи од двадесетак младих који су стрпљиво чекали могућност да организатори покажу довољан степен разумевања за њихову жељу. Податак да је велики број матураната током дана конзумирао алкохол био је повод за ригорозну контролу уласка уз препоруку да се онима код

Фото: М. Радовановић

рогноза да ће се у Краљеву дуго коментарисати дешавања везана за организацију концерта Аце Лукаса показала се тачном. У недостатку релевантних информација закључци се најчешће изводе на основу недовољно поузданих и произвољних што је повод за покушај да се до правих дође међу онима који су од почетка били укључени у организацију догађаја који се, по много чему, сматра најзначајнијим у неколико последњих година. Таквим се показала Канцеларија за младе чији је координатор Никола Радевић у организацију укључен од тренутка кад је, по многима најпопуларнији мушки интерпретатор ове врсте музике у земљи, изразио жељу да Краљевчанима поклони бесплатан концерт. Та чињеница била је довољан повод за настојање да све што је потребно за успешну организацију буде реализовано беспрекорно како би подједнако били задовољни и извођачи и посетиоци. Од тренутка кад је објављен податак да ће концерт бити одржан 19. маја евидентно је било одушевљење великог броја, претежно младих, Краљевчана али и негодовање доброг броја оних којима је, више од уметничког израза, сметала личност извођача. И док су ови сматрали да такав не заслужује да се појави пред младима заступници другачијих ставова склони су уверењу како Лукас није дошао да држи предавање већ да пева. Радевић потврђује да је Канцеларија за младе постала препознатљива као институција која, у свим манифестацијама намењеним младима, са волонтерима реализује оперативни део посла што је било повод да јој се и овом приликом повери значајна улога. У организацију су биле укључене и друге службе Градске управе почев од задужених за спровођења поступка јавне набавке избора најбољег понуђача за озвучење, расвету и обезбеђење, до свих других које су биле неопходне. Током припрема све је било јавно, техничке ствари су усаглашаване са бендом који прати Лукаса, посебни по-

28.5.2017.

МАГАЗИН

којих се утврди довољан степен пијанства не дозволи приступ. Преко медија је благовремено пласирана информација да ће контрола бити ригорозна и да у дворану, поред личних докумената, може да се унесе само још мобилни телефон. Сви који су се оглушили о упозорење, или нису на време имали ову информацију, морали су да се одрекну свега другог или одустану од уласка на концерт. Приликом контроле акценат је стављен на упаљаче и цигарете због опасности да већа количина дима у дворани не активира јављаче пожара и потенцијално утиче да концерт буде прекинут. Бројни посетиоци концерта 19. маја одлучни су у ставу да никада до тада контрола приступа једном догађају у Краљеву није била толико ригорозна, чак ни у време меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, нити два велика предизборна скупа напредњака. Процена да четрдесет припадника

обезбеђења може без проблема да одржава ред у дворани са четири и по хиљаде људи показала се тачном, а два мања инцидента нису представљала опасност нити за посетиоце нити за извођаче. У првом је констатован повишен степен пијанства код једне малолетне особе, а у другом безазлено кошкање у партеру чији су актери на време одстрањени из дворане. Неуобичајено за краљевачке прилике деловала је продаја пива у дворани, а пажљивијем посматрачу није могао да промакне податак да су га у знатним количинама конзумирале и малолетне особе. Организатори потврђују да је за уступање продајних места угоститељима одговоран Спортски центар „Ибар“ који је након јавне набавке изабрао најповољнијег понуђача, а у Канцеларији за младе да су обавештени о томе што сматрају добрим начином да угоститељи остваре део зараде. Догађаји овог формата неминовно изазивају интересовање различитих

структура из околних градова, а гости организатора су овом приликом пристигли из Београда, Трстеника, Чачка, Врњачке Бање, Рашке и других места. Њима је намењено посебно место на галерији са северне стране спортске дворане, а велики број који се на овом месту нашао са ознаком ВИП довео је до неспоразума у тренутку кад су неки од представника медија били упућени према тој локацији. - Организатор је направио мали пропуст у вези новинара након договора да до почетка концерта буду смештени у посебној просторији поред службеног улаза. Разлог је податак да ће Аца Лукас баш на том месту давати изјаве за медије, а након информације да ће то бити у паузи концерта дошло је до непотребног шетања са једне на другу локацију. Обраћање онима који су знали за ове промене трајало је нешто краће него двадесетоминутни наступ „Тропико бенда“, а забуна малог броја представника медија није била пропуст који није могао да се

реши на лицу места – каже Радевић. Неспорно је да спортска дворана у Рибници од отварања није била пунија, а највећи број оних који прате музичка кретања склон је веровању да ће проћи много времена пре него се понови овако масовна посета неком сличном догађају. Ово је добра основа за задовољство организатора које потврђује спремност да и у будуће организује спектакле каквим је оцењен наступ Аце Лукаса у Краљеву. Међу онима који нису могли да дођу до улазница за концерт преовладава уверење да су организатори направили грешку при одлуци да, уместо на Тргу српских ратника ,концерт организују у спортској дворани. У Канцеларији за младе нема информација о томе шта је превагнуло, али се верује да је на то одлучујуће деловао захтев извођача. Да има основа за овакво уверење доказује прва реакција Аце Лукаса при уласка у дворану кад је потврдио да се овај спортски објекат сврстава у врхунске.

Никола Радевић открива да је Лукаса на улазу у дворану дочекао градоначелник Краљева др Предраг Терзић, поздравио се са њим и пожело добродошлицу, а да се овај по завршетку захвалио, одао признање за квалитетну организацију и врло брзо напустио Краљево. Након анализе свега што се дешавало преовладава уверење да су организатори на најбољи могући начин извршили поверени задатак и да безбедност било ког у дворани ни у једном тренутку није била доведена у питање. Горак укус оставља уверење да у Краљеву не може да се организује било шта, а да не буде изложено критикама различите врсте. Таквима мало значи податак да је четири и по хиљада посетилаца са улазницама, и неколико стотина других са акредитацијама, имало прилике да присуствује несвакидашњем догађају. - Аца Лукас је први понудио да пева бесплатно, а ми овакву понуду и спектакл нисмо смели да пропустимо.

Слика из дворане кад су је у мраку осветљавала само светла мобилних телефона говори да је одлука о организацији концерта пун погодак. О укусима не треба расправљати, а избор било ког другог извођача изазвао би критике оних чији се укуси разликују. Човек је направио незабораан догађај кога ће се посебно матуранти дуго сећати, а велико је питање када ће се нешто слично поновити. У односу на обим посла није било ангажовано превише људи, а сви смо радили волонтерски и са великим ентузијазмом. Аца је био одушевљен публиком, што није очекивао, а свако ко је изашао из хале био је задовољан – каже Радевић. Чини се да су најмање задовољни били запослени у Спортском центру „Ибар“, и особе задужене за чишћење дворане, јер су до раних јутарњих часова следећег дана били приморани да уклањају све што је од око пет хиљада особа остало у партеру и на трибинама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.5.2017.

Фото: М. Радовановић

Велимир Симовић Сингер дипл. економиста

МАГАЗИН 28.5.2017.

Краљевачка позоришна сцена: Стефан Усиљанин Суси (1)

МАГАЗИН

28.5.2017.

КРАЉЕВО КОЧНИЦА НА ПУТУ КА УСПЕХУ

- Театар „Сунце“ се за разлику од бројних других трупа разликовао по спремности да се одазове на сваки позив посебно у случајевима кад извођење има хуманитарни карактер. - у Краљеву није било довољно разумевања за нове театарске форме, можда и због тога што нису биле довољно разумљиве обичном човеку. - На кастингу у великој сали Пословног центра „Мелос“ Стефан Усиљанин један од двојице Краљевчана који су изборили право да се појаве у програму Телевизије Пинк „Талент шоу“. – После три круга елиминација позив да се, као најбољи у том делу, појави и у полуфиналу. – После првог наступа на телевизији три стотине захтева за пријатељство на Фејсбуку

Фото: М. Радовановић

Стефан Усиљанин Суси

раљево се последњих година према различитим истраживања сврстава на прво место градова из којих млади одлазе без превише жеље да се врате. Један од младих који дели такво мишљење је и Стефан Усиљанин који на почетку треће деценије живота не крије жељу да што пре оде из ове средине. За разлику од других који то желе због изостанка могућности да дођу до запослења које би гарантовало какву такву перспективу Стефанови разлози су потпуно другачији. То је пре свега потреба да гради глумачку каријеру коју је од најранијег детињства наговештавала жеља да имитира широку лепезу најразличитијих ликова. Требало је да прође пуне три године у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Конареву да учитељица Славица Ердоглија схвати снагу растућег потенцијала и Стефану повери улогу Светог Саве у представи поводом школске славе. Од тог тренутка ни једна школска приредба није могла да прође без њега, као ни током даљег школовања у Машинској техничкој школи. Волонтерски рад у краљевачком Црвеном крсту прилика је за познанство са глумицом Надом Станков која је врло брзо стекла увид у количину необуздане енергију која је могла да се укроти једино на позоришној сцени. Глумици која је од оснивања била чланица Театра „Сунце“ није требало много да хвати како је то најбоље место за даље формирање маркантне глумачке личности, а колико је била у праву врло брзо су потврдили догађаји који су уследили. Ма колико о Театру „Сунце“ владала различита мишљења под светла рефлектора на његовој сцени није се могло без детаљне провере способности свакога да се ухвати у коштац са захтевима које је постављао оснивач Зоран Савковић Џери. Проблем посебне врсте представљало је сазнање да се до њега, због ангажовања у више различитих сфера уметничког рада, долази прилично тешко. У то је најбоље могао да се увери Стефан кад је при

МАГАЗИН

28.5.2017.

првом покушају наишао на закључана врата куће у којој је био главни штаб алтернативног театра. Није било реакције ни на поруку остављену на улазним вратима којом се потврђује велика жеља за рад са бројним другим ентузијастима који су овај театар чинили препознатљивим и далеко ван Краљева. Много више успеха није било ни при следећем покушају неколико дана касније, а још једна порука исте садржине била је последња нада да би на овом месту могао да оствари снове. Зато је као информација од прворазредног значаја била она којом се потврђује како је Џери спреман да са њим поразговара о евентуалној сарадњи. - Отишао сам код њега благо смирено, упознали се, а он ми рекао да седнем. Сећам се да је рекао супрузи како жели да види шта ово дете хоће, па ми је постављао шкакљива питања у жељи да провери имам ли потенцијала да се бавим глумачким послом. Прво ме је питао да ли волим живот, а после да ли волим дрво. Свидело му се кад сам рекао да волим и живот и дрво, да дрво даје храну, а да је смисао природе и лепоте пејзажа, па је затражио да га замислим испред себе, а онда покажем љубав према њему. То што сам показао било је довољно да ме два дана касније позове на припреме представе за Фестивал нових театарских форми у Смедеревској Паланци. Доделио ми је улогу Пана у представи „Масал“, а на првој читалачкој проби у Биоскопу „Кварт“ први пут сам видео остале чланове међу којима су били Миленко Симе Смиљанић, Нада Станков, Јована Смиљанић, Боро Тошић, Драган Пешић, Миле Цвијовић, Валентина Миљковић, Данијела Јовић, Јелена Павловић, Никола Јовановић... – радо се сећа Стефан првих корака на сцени формалног театра. Три месеца интензивних припрема у терминима у којима су сви учесници могли да се састану било је довољно да се на адекватан начин реализује све што је замислио аутор, а Џери је био све, писац, режисер, сценограф, кости-

мограф, кројач, шминкер, декоратер, сценски радник и остало што је било потребно. Значајним се сматра разумевање професора и директора школе који су били довољно толерантни и оправдавали одсуство сваки пут кад је требало присуствовати пробама, а Стефан узвраћао кад је требало допринети вишем квалитету неке од школских приредби. Стефан признаје како је у специфичну позоришну дружину ступио свесно и са довољном количином знања о томе шта као глумац треба да ради. То се чинило довољним за почетак због чега није посебно вежбао, нити тражио помоћ од искуснијих чланова трупе. Дугогодишње занимање за глуму учвршћивало се посматрањем филмова као погодним начином да се анализира начин на који су различите ликове тумачила мање или више позната имена у овој области. Жеља да буде један од њих постајала је све јача, а прва прилика за доказивање био је баш Фестивал нових театарских форми. - За прву представе ми је пружена пуна чаша воде и ја сам је попио до последње капи. Кад смо стигли у Паланку први пут улазим у неко друго позориште, у шминкерницу и гардеробу, први пут су ту неки други људи који намештају светла, зову ме да изађем на сцену. Иако је то први сусрет са непознатим људима са свима одлично сарађујем као да сам професионалац – каже Стефан. Генерална провера и последњих детаља пре изласка пред публику прилика је да се исправе уочени недостаци, посебно они везани за костим, а нешто мање од сат и по колико је трајала представа протекли су брзо. Много година касније све је чвршће уверење како је то резултат жеље да се што пре чује став жирија који је помно пратио сваки од елемената представе свих учесника. Ма колико пред одлазак на фестивал преовладавало уверење да је важно учествовати, а не победити, код свих који су се нашли на фестивалу ти-

МАГАЗИН 28.5.2017.

28.5.2017.

МАГАЗИН

њала је потајна жеља да се оките ореолом победника. Показало се како је највише основа за то имао Театар „Сунце“ што је потврдило и саопштење жирија у коме није изречена ни једна реч замерке за било који елемент представе. Више од осталих чланова ансамбла ово је значајним доживео Стефан код кога је још више учвршћено уверење о Џеријевој професионалности. Да се добар глас брзо шири, и далеко чује, потврдио је позив за учешће на Данима драмског студија – Дадрас у Суботици за који је требало припремити потпуно нову представу. Задатка да напише нови текст прихватио се Џери који је већ са првим редовима морао да има у виду састав ансамбла са којим располаже. Иако је био спреман да саслуша сугестију сваког од чланова коначна одлука је увек била у складу са оним што је замислио, а заснивала се на добром познавању могућности сваког појединца из трупе. И овога пута се показао крајње посвећеним одоговорном задатку чији је резултат добио материјализацију у представи „Тауматург“ у којој није било превише текста, али је обиловала мимиком, гестикулацијом и компликованим сценским покретима. Оно што се родило у његовој глави публици је требало да приближе Валентина Миљковић, Јелена Павловић, Милица Динић, Јована Смиљанић, Миленко Смиљанић, Никола Мицић, Стефан Усиљанин... Међународни карактер фестивала стављао је пред све учеснике много озбиљнији задатак, а колико је добро обављен најбоље потврђује награда за најбољу женску улогу Јовани Смиљанић. Театар „Сунце“ се за разлику од бројних других трупа разликовао по спремности да се одазове на сваки позив посебно у случајевима кад извођење има хуманитарни карактер. Таквим се оцењују бројни наступи у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи, Галерији Удружења ликовних и примењених уметника „Владислав Маржик“, али и наступи на традиционалном маскенбалу и Ноћи вештица у Вили „Магдала“. Посебно значајним

чини се позив за учешће у манифестацији „Културно лето Мире Бањац“ у Атомској бањи Горња Трепча. - У представи „Цртице из живота“ играо сам улогу опуштене, слободне, поводљиве, могло би се рећи безобразне и дрске жене, а није ми био проблем да обучем сукњу, женске чарапе, ципеле са штиклом и ставим перику. Организатори и публика су нас примили са одушевљењем што је било повод да добијемо позив и следеће године за шта је Џери написао текст представе „Обућар Миле“, а мени доделио улогу Ромкиње Милеве. Због говора и дикције имали смо више проба него обично, а ја сам редовно одлазио у Народну кухињу Црвеног крста да слушам како говоре Роми. Колико сам добро обавио поверени задатак најбоље потврђује податак да су две жене по завршетку представе дошле да питају да ли сам заиста жена – каже Стефан. Малу сенку на овај период рада представља сазнање да у Краљеву није било довољно разумевања за нове театарске форме, можда и због тога што нису биле довољно разумљиве обичном човеку. У време кад је Телевизија Пинк покренула „Талент шоу“ прихваћен је предлог пријатеља да се пријави као стенд-ап комичар иако му ова форма изражавања није била превише блиска. На кастингу у великој сали Пословног центра „Мелос“ појавило се око две стотине кандидата а жири, у коме су били глумци Драган Маринковић Маца и Марко Живић, процени да је улога Милеве довољно импресивна да заслужује појављивање на телевизији. Два месеца након потписивања уговора, у коме су детаљно прецизиране обавезе сваког учесника, уследио је позив на снимање. Пре него је отпочело новинари су опседали Хотел „Балашевић“ у Раковици и бројним питањима бомбардовали тридесетак оних који су показали најбоље резултате на неколико аудиција у различитим деловима земље. Период снимања чини се значајним и због бројних познанстава од који многа трају и неколико година касније. Од оних

са којима редовно одржава везу Стефан издваја Тању Здравковић, Луку Гемаљевић, Јелену Ћетковић, Александра и Игора Шуковића, Ђура Франету, породицу Стојковић. Снимању под јаким обезбеђењем претходили су по сат времена у друштву фризера, шминкера и озбиљног тима који је водио рачуна о сваком учеснику. - У жирију су били Душица Јаковљевић, Андрија Милошевић, Милан Калинић, Драган Маринковић и Марко Живић. Знао сам шта могу, а одобар костим и шминке доказали су велику професионалност оних који су били задужени за њих. За пролаз у следећи круг била су довољна три гласа, а ја први пут добијем четири зелена светла. Пети је био глас публике која ме заволела на прву лопту и прихватила о чему сведочи више од три стотине захтева за пријатељство на Фејсбуку још исте вечери. За ново снимање сутрадан продукција тражи нову трансформацију, опет у женској улози али нешто друго. Одлучим се за део из сарајевске „Аудиције“ под називом „Све ми дирај, очевину не“, уз то имитирам Јосипу Лисац и Весну Змијанац и добијем три гласа што је довољно за следећи круг квалификација – прича Стефан. До снимања трећег наступа протекло је пуна два месеца што је било довољно да се побољшају имитације Зорице Брунцлик и Радоша Бајића. У конкуренцији других такмичара показало се да то није довољно за даље наступе у оквиру програма, али је награда за показано у прве три емисије била позив да, као један од најзапаженији кандидата у елиминационом делу, наступи и у полуфиналу. Вреднијим од уверења да није разочарао ни себе ни публику Стефан сматра бројна познанства из којих је проистекла сарадња која траје и данас. Потврда талента учинила се посебним ветром у леђа због глуме која је подигнута на највиши ниво, а многи који су имали прилике да га виде тешко могу да поверују да није бар сдудент глуме на некој од високошколских установа. Т. Радовановић

28.5.2017.

МАГАЗИН

Завршен 53. фестивал професионалних позоришта Србије

ОСИРОМАШЕНИ „ЈОАКИМ ВУЈИЋ“

- Стање театарског живота озбиљније и теже него што се у први мах може учинити. - У време свеопште девастације позоришта и вишегодишње кризе у којој је хронична беспарица само један од елемената, театри плаћају данак одсуству системских решења. – Најуспешније Позориште „Бора Станковић“ из Врања. – Краљевчанима диплома Округлог стола критике

озоришни фестивал „Јоаким Вујић“ сматра се једним од најзначајних у Србији, а 53. по реду ове године је, од 13. до 20. маја, одржан у Пироту. Сусрете професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, као смотру позоришних представа насталих јужно од Београда 1965. године су основали председници општина Зајечар, Крагујевац, Ниш, Ужице, Шабац, Лесковац, Пирот и Приштина у којима су постојала професионална позооришта. Нешто касније им се придружио Крушевац, 1997. године Врање и Краљево, а од 2009. и Лазаревац. Смотра најбољих представа одржава се у мају месецу, а сваке године у другом граду. Извештај селектора овогодишњег фестивала потврђује да је стање театарског живота озбиљније и теже него што се у први мах може учинити. У време свеопште девастације позоришта и вишегодишње кризе у којој је хронична беспарица само један од елемената, театри плаћају данак одсуству системских решења. У таквој ситуацији

МАГАЗИН

28.5.2017.

ове године три позоришта из Заједнице професионалних позоришта Србије, Народно позориште Лесковац, зајечарско Позориште „Зоран Радмиловић“ и Регионално позориште Нови Пазар, нису ни пријавила представе за фестивал. У таквој ситуацији селектор је дао предност представама заснованим на смелим истраживањима, пројектима чији су аутори спремни да ризикују, а ансамблима и публици понуде узбудљиве авантуре. Након што је видео двадесет једну представу, од којих је шеснаест регуларно пријављено на основу фестивалског Правилника, а још пет погледао стицајем околности или на молбу појединих позоришних управа, за такмичарски програм је предложено седам, а публика је могла да види и једну у част награђених. На овогодишњем фестивалу представе су извела позоришта из Врања, Пирота, Ужица, Краљева, Крагујевца, Шапца и Грачанице која су могла да очекују једну од девет награда, за нај-

бољу драмску представа у целини, најбољу режију, сценографију, костим, оригиналну музику, четири равноравне глумачке, једну младом глумцу до 25 година уз специјалну награду за текст, драматизацију, језик, сценски покрет и слично, уколико жири донесе такву одлуку. Последњу у низу чини диплома којом се потврђује награда округлог стола критике. Последњег дана фестивала награда за најбољу представу у целини додељена је представи „Ружа, увела“ у извођењу Позоришта „Бора Станковић“ из Врања која, по уверењу жирија у коме су били редитељ Славенко Салетовић, глумица Ангелина Лукић и драматург Филип Вујошевић, на маестралан и уверљив начин транспонује Врање Боре Станковића у универзалну, свевремену причу која се тиче средине и времена у коме настаје. Награда за најбољу режију додељена је редитељу исте представе Милану Нешковићу који је допринео да прецизни, у исто време минималистички ре-

дитељски поступци, створе свет који функционише као савршени механизам и у коме се отвара простор за уверљиву глумачку игру. Колико је представа врањанског позоришта била супериорна сведоче и три од четири равноравне награде за најбоља глумачка остварења. Додељене су Кристини Јањић Стојановић која је улогу Стане остварила доследно и ефектно достигавши висок ниво глумачке уверљивости, Јелени Филиповић која је, идући уверљиво најопаснијим путем, вешто жонглирајући између комичке и трагичке улоге остварила улогу Цвете и Бојану Јовановићу који је вешто изградио сложену глумачку ролу Косте користећи суптилна и снажна глумачка средства. Четврта је припала Александру Алексићу за улоге Бепа и Иванка у представи „Рибарске свађе“ Народног позоришта Пирот због уверења да се бравурозно трансформисао из једне у другу улогу. Награда за најбољу сценографију додељена је Тамари Бушковић за упе-

чатљиво и ефектно сценско решење у представи „Краљ Лир“ Народног позоришта Ужице, а за костимографију Зорани Петров за креацију костима у представи „Рибарске свађе“ јер као изразито функционални доследно и маштовито прате идеју представе. Најбоља млада глумица је Маја Јовановић која је у представи „Рибарске свађе“ прецизно и емотивно иградила вишеслојан лик Кеке и креирала уверљиву улогу која изазива симпатије. Специјална награда додељена је Јелени Мијовић за оригинално драмско дело „Ружа, увела“ у коме, изразито интелигентно, користећи ликове из различитих дела овог аутора, креира заокружену драмску структуру и отвара могућност потпуно нових читања тема из књижевне традиције. Без награда су овом приликом остали Народно позориште Приштина са седиштем у Грачаници које је извело представу „Уједињење или смрт 1918“, Књажевско српски театар из Крагујевца са представом „Кир Јања“ и

Шабачко позориште које је извело „Ревизора“. О изведеним представама се расправљало на Округлом столу критике па и он, гласањем критичара и учесника, додељује награду представи коју процени најбољом. Избор је ове године пао на „Плеј Андрић“ коју је, по текстовима српског Небеловца, на сцену поставила Миа Кнежевић. Оцењено је да се она смело ухватила у коштац са Ивом Андрићем, па од фрагмената његове литературе сценским средствима изградила представу у којој позориште није пука илустрација прозе. У кључу постдрамског позоришта ова представа постаје театарска повест о судбинама људи „о којима се не може много казати“, али се може много показати, а и оно што је Андрић о њима већ рекао, и оно како их редитељка приказује, довољно да испуни и опише читав универзум, свет и стварност малих људи осуђених да се њиховим животима и судбинама поиграва бурна повест која, попут промаје, непрестано дува овим просторима. Т. Радовановић

Престижно признање директору Народног музеја

„МИХАИЛО ВАЛТРОВИЋ“ ДРАГАНУ ДРАШКОВИЋУ

МАГАЗИН

28.5.2017.

- Музејско друштво Србије, у категорији Истакнутом појединцу за укупан допринос – животно дело, награду која носи име Михаила Валтровића доделило историчару, музејском саветнику и директору Народног музеја у Краљеву Драгану Драшковићу. - Награда се додељује музејским радницима за животно дело, музејима и музејским установама за посебни допринос унапређивању и развијању музејске делатности, као и појединцима или ауторском тиму за запажене резултате у стручном раду током једне календарске године

ао добровољно, стручно, професионално удружење грађана из области заштите културних добара, са задатком да штити интересе музеологије и музејске делатности, Музејско друштво Србије основано је почетком новембра 2001. године настављајући рад и традицију истоименог какво је постојало од маја 1962. У њега су удружени запослени у музејима, грађани, као и установе културе, предузећа и друге организације и

удружења заинтересоване за рад и развитак музеја и музејске делатности. Ослањајући се на све добре традиције предходног Друштва које је трајало четрдесет година, повезивало музеје Србије и одржавало многе активности, које су током последње деценије замрле, ново је основано са посебним односом према музејима и јавности. Међународни дан музеја 18. мај био је прилика да Музеј Војводине у Новом Саду, а поводом обележавања

170. годишњице постојања ове установе, буде домаћин свечане Скупштине Музејског друштва Србије на којој су додељене значајне награде за резултате остварене у области музеологије. У категорији Појединцу или ауторском тиму награда је додељена Александри Нинковић Ташић и др Душици Бојић за изложбу „Пупин – од физичке до духовне реалности“, а у категорији Истакнутом појединцу за укупан допринос – животно дело награда која носи име

МАГАЗИН 28.5.2017.

Михаила Валтровића припала је историчару, музејском саветнику и директору Народног музеја у Краљеву Драгану Драшковићу. У оквиру обележавања Међународног дана музеја награде су додељене добитницима Националне организације ИКОМ Србија, као и учесницима манифестације „Музеји Србије 10 дана од 10 до 10“, а за изузетне резултате у стручном раду постигнуте током 2016. године награда није додељена ни једном музеју. Награда „Михаило Валтровић“ додељује се музејским радницима за животно дело, музејима и музејским установама за посебни допринос унапређивању и развијању музејске делатности, као и појединцима или ауторском тиму за запажене резултате у стручном раду током једне календарске године. Услов је да се кандидат довољно дуго бави музејском праксом, да његов укупни допринос може да буде објективно оцењен и да је то могао да оствари на унапређење заштите културних добара. Комисија која је прегледала све предлоге и овог пута је ценила да ли је сваки од њих остварио изузетне, разноврсне и појединачне резултате у музејској делатности, да ли ужива углед међу запосленима у музејима, да ли је признати стручњак у области којом се бави и да ли је његово дело изложено јавности. Уверење да ове особине има Драган Драшковић потврђено је на основу подугачког списка активности који је приложен на седам страница текста са подацима о библиографији, изложбама, публикацијама и радовима објављеним у периодичним публикацијама. Током рада у Народном музеју Драган Драшковић је организовао три значајна научна скупа, „Рудопоље, Карановац, Краљево од првих помена до 1915. године“, потом „Краљево октобра 1941. године“ и наставак „Краљево, Ранковићево, Краљево“, а колеге потврђују и заслуге на обнављању часописа „Наша прошлост“ у сарадњи са Историјским архивом. Часопис је од оснивања у два наврата престајао да излази да би, откако је обновљен, доживео кулминацију која се

мери са једанаест узастопних бројева за шта се најзаслужнијим сматра велики труд Драгана Драшковића. Часопис се врло брзо показао препознатљивим на научној мапи Србије о чему сведочи податак да су у њему, осим запослених у краљевачком Народном музеју, радове објављивали бројни академици и професори Универзитета у Београду. - Захаљујући Драгану Драшковићу добили смо највреднији појединачни поклон у послератном периоду. Ако изузмемо значајне дародавце који су обележили почетак двадесетог века може се рећи да је легат Оливере Радојковић Чоловић, који укључује кућу са двориштем и веома вредну уметничку колекцију до којих смо дошли првенствено захваљујући поверењу које је имала у Драгана Драшковића и Народни музеј као институцију, град је на ужој територији добио још један културолошки и туристички бисер – потврђује виши кустос Народног музеја историчар Мирјана Савић. Након свих недаћа које су у Другом светском рату задесиле народ са ових простора неправедно је заборављен и потискиван Велики рат. Након интензивирања истраживања овог дела националне историје, организације научних скупова и изложби које се баве овом темом, значајан допринос расветљавању догађаја од пре једног века дала је изложба „Шумадијска дивизија“ коју је, у сарадњи са вишим архивским саветником Историјског архива у Краљеву Милољубом Арсићем, припремио Драган Драшковић. У стручној јавности оцењена као највредније, најкомплексније и најкомплетније сведочанство о Великом рату изложба доноси вредне документе и фотографије које су приказане први пут. То је само један од повода што је ова ауторска поставка наишла на изванредан пријем у бројним музејима широм Србије. Као историчар Драшковић се трудио да сачува наративне изворе а, након што је препознао значај оригиналног издања књиге Луиса Марера „Бура“ на немачком језику, најзаслужнији је што се ово дело, које сведочи о непознатим детаљима из

периода Другог светског рата на подручју Врњачке Бање, Трстеника и Краљева, знатно пре најновијег издања у Аустрији појавило пред краљевачком читалачком публиком. Круну дугогодишњег рада представља прошле године објављена монографија „Краљево од вароши до града“ у којој је представљено више од пет стотина фотографија које, као систематизована грађа о развоју у златном периоду, на сликовит начин дочаравају живот у Краљеву с краја 19. и почетком 20. века. - Велике су његове заслуге као музеолога, историчара и руководиоца краљевачким музејом јер је у многе пројекте улазио несебично, са доста ентузијазма и без радног времена, чиме је заразио све нас, а награде које смо добили и рад по коме смо постали препознатљиви сведоче о томе. Резултат тимског рада читавог музеја је изложба „Одрастање у Краљеву у 19. и 20. веку“ коју је видело око пет хиљада посетилаца у Краљеву и 8.762 у Музеју историје Југославије у Београду. Изложба реализована по његовој идеји привукла је толику пажњу стручне јавности да смо 2013. добили ИКОМ-ову награду за пројекат године. Писма која су сизала из Хрватске, и Педагошког музеја у Пули, сведоче да је то најкомплексније, најкомплетније и на најбољи начин обрађено детињство са више аспеката што нам је посебно значајно јер смо тему педагошки обрадили како треба иако овде немамо педагога – каже Савић. Драган Драшковић је добитник Дипломе заслужног грађанина Краљева, музеј под његовим руководством Дипломе заслужне установе, а ову установу красе и многе друге награде које додељују Српска православна црква, Војска Србије и различите стручне организације. Колико се професионални рад Драгана Драшковића цени у стручним круговима и овом приликом је на најбољи начин потрдио аплауз којим су доделу награде пропратиле старије колеге и ранији добитници овог значајног признања. Т. Радовановић

Проглашен овогодишњи добитник Жичке хрисовуље

МАГАЗИН

28.5.2017.

ДУХОВНА РАДОСТ У ПЕСМА

- Добитник Жичке хрисовуље за ову годину је смедеревски песник Мошо Одаловић због чисте духовне радости у песмама за децу и безазлене. - Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, а делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2017. - Жички духовни сабор је установљен у тешким временима за Србију са циљем да промовише повратак духовним вредностима. - Многе публикације настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања

АМА ЗА ДЕЦУ И БЕЗАЗЛЕНЕ

а Спасовдан сваке године жири Жичког духовног сабора – Преображење традиционално саопштава име добитника Жичке хрисовуље која представља једну од најпрестижнијих песничких награда у Србији. Награда се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва, а овогодишњи жири у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, били прошлогодишњи добитник Живорад Недељковић, затим Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Милош Милишић, једногласно је донео одлуку да добитник престижног признања за 2017. годину буде песник Мошо Одаловић. Повод за овакву одлуку је да је његова визија Жиче као чеда пчелињег труда и љубави, један од најизразитијих домета његове непатворене лирске духовности, што саговорнике испрва тражи у деци, а потом и у онима што се безазленства нису одрекли. Песник је награду заслужио и због чисте духовне радости у песмама за децу и безазлене. Признање подразумева уникатну златнопечатну

МАГАЗИН

28.5.2017.

повељу и икону Преображења, уручује се у Жичи 19. августа а поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихваћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб. Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Након промоције едиције „Слово“, од пет књига песама краљевачких аутора у издању Књижевног

клуба и Графичко-издавачког предузећа „Слово“, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током четвртвековног постојања манифестација је три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор – Преображење. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости, а његов саставни део били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова. У склопу Сабора приређена су четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Саставни део свих ових година би-

Мошо Одаловић Mомчило - Мошо Одаловић потиче из Старог Грацког смештеног под Голеш планином на обали реке Ситнице, а након основне школе у Липљану и гимназије у Косовској Митровици студирао је књижевност на Филолошком факултету. Професионалну новинарску каријеру започео је у „Јединству“, био уредник „Јединства за децу“ и главни уредник „Ђурђевка“, а од 1994. године, као слободан уметник, живи у Смедереву „у својих 7,5 ари коначне отаџбине“. Поред писања бави се сликарством, илустровањем и калиграфијом, аутор је више самосталних изложби „Мошове занимације“ које укључују слике, илустрације, скулптуре, уметничку столарију и фотографије... Као српски песник за децу и младе добитник је бројних награда за књижевно стваралаштво. Најзначајнијим међу њима сматрају се Вукова и награда Десанка Максимовић, Повеља Змајевих игара, Горанова плакета, Златни кључић Смедерева, Невен, Забавникова награ-

да, Златни Гаша, Сребрни Гаша, Новосадско Звонце популарности, Грачаничка повеља, награде „Гордана Брајовић“, „Раде Обреновић“, „Принц дечјег царства“ у Републици Српској, награде сајмова књига у Бања Луци и Херцег Новом, a носилац је и почасне награде Змајевих дечјих игара „Змајевог штапа“.

ле су ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиције. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су, Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришо рац, Гојко Ђого, Петар Цветковић, Ранко Јововић, Ђорђе Нешић и Живорад Недељковић а свима су сем Добрице Ерића, штампани зборници радова. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.5.2017.

Суморна слика краљевачке културне сцене

КУЛТУРНИ НОКАУТ

- Нагомилана енергија деведесетих година кулминирала демократским промена повод је за став да у области културе није искоришћена на најбољи начин понајвише због уверења да је вешто исканалисана од стране интересних групација које, у форми специјалног рата, вековима владају светом. - Деведесет одсто основаца не зна шта је филхармонија. - Потреба да се сервирају нови културни садржаји у непосредној је вези са формирањем Дома омладине као институције која би у знатној мери допринела квалитетнијој понуди и могућности да потенцијале у овој области докажу и локалне снаге. - Укус је међу широким масама срозан до нивоа да готово и не постоји

рошлонедељни концерт Аце Лукаса био је окидач за изразе великог незадовољства због културне политике у локалној средини за коју се тврди да, ма колико владало уверење да је основ живљења и свега што се за њега везује, у овој средини као системски постављена област друштвеног живота не постоји најмање три деценије. Учесници недавне трибине под називом „Културни нокаут“ главним кривцима за такво стање оцењују представнике извршне власти за коју се верује да су, након именовања од стране политичких партија, залутали у ову посебно важну област друштвеног живота. Ма колико готово сви

МАГАЗИН

28.5.2017.

учесници вили спремни да кривицу за то свале на друге део личне одговорности види се у изостанку понуђених решења којима би слика у овој области могла да се промени. Различита мишљења крећу се у широком дијапазону, од става да је на трибини промашена тема јер се као организатор, а ни као учесник, није појавила ни једна од установа културе, до става да није јер је било речи о бројним негативним појавама које оптерећују ову област. Уверење да је нагомилана енергија деведесетих година кулминирала демократским промена повод је за став да у области културе није искоришћена

на најбољи начин понајвише због уверења да је вешто исканалисана од стране интересних групација које, у форми специјалног рата, вековима владају светом. Тачку на расправу о томе да ли је толико пута помињаном концерту Аце Лукаса пребало претпоставити концерт филхармоније ставила је компетентна учесница трибине, просветни радник, тврдњом да деведесет одсто основаци ни не зна шта је филхармонија. Ова поразна чињеница је само један од повода у тражењу одговора на питање како кроз свакодневне активности вратити културу у школе. Добрим начином оцењује се значајан

успех хора Основне школе „Светозар Марковић“ на републичком такмичењу након кога је у овој средини појачано интересовање за ову врсту ученичке активности. Негативним се оцењује став школског руководства које није било спремно да одвоји потребна средства чак ни за пријаву на такмичење, па је терет прихватила амбициозна наставница и то учинила на личну иницијативу. Сем што је формирала хор и добро га припремила за учешће на републичкој смотри, што потврђује награда у веома јакој конкуренцији, сопственим средствима је подмирила трошкове котизације, а ђаци одласка на такмичење.

У недостатку већег броја оних на које је требало искалити незадовољство добрим су се показали краљевачки медији којима је ове године из градске касе немењено 15 милиона динара. Уверење да им за оно што, као готов производ, нуде грађанима Краљева не треба дати паре заснива се на ставу како избегавају да се ухвате у коштац са проблемима, а таквим се сматрају и ови у области културе, како се не би замерили представницима локалне самоуправе. У таквом врзином колу губитници су грађани који никад неће сазнати праву истину, што води ка ставу о широком кругу учесника у злочину од којих се очекује да прихва-

те део одговорности. Током трибине је провејавало уверење о постојању довољног броја младих спремних да прихвате нове садржаје, али их у то нико није упутио нити понудио могућност избора. Потреба да им се константно сервирају нови садржаји у непосредној је вези са темом која је присутна деценијама уназад, у складу са оним колико је потребна одређеној политичкој опцији, а тиче се формирања Дома омладине као институције која би у знатној мери допринела квалитетнијој културној понуди и могућности да потенцијале у овој области докажу и локалне снаге. Колико је тема културе широка и

28.5.2017.

МАГАЗИН

комплексна на најбољи начин потврђује Бојан Оташевић који трибине ове врсте сматра посебним видом терапије за све који на њој учествују. Уверење да културно стваралаштво није на најбољи начин промовисано у свету води ка ставу да не постоји системски приступ овој теми, а добра потврда је последње такмичење за Песму Евровизије које се оцењује ка „Содома и Гомора кича и шунда“. У појединце који су успели у свету, а које представници власти први дочекују на аеродрому, тапшу по рамену и стављају на пиједестал поноса наше земље, држава није ништа улагала. То су људи који су сами улагали у свој интегритет без икакве подршке система, града или државе. Посебно проблематичним сматра се питање укуса који је међу широким масама срозан до нивоа да готово и не постоји. Све већа количина неукуса као производ масовне културе која је успела да се прошири на све области живота сматра се последицом потрошачког друштва, капитализма и квазидемократкског уређења као замене за демократско. Са потрошачким друштвом дошла је слобода мишљења, ставова, говора, писања и укуса о коме постоје различита мишљења. Иако се тврди да о укусима не треба расправљати има и оних који заступају супротне ставове засноване на уверењу да укус сваког појединца говори доста о њему. - Наука воли све да систематизује и класира па је укусе поделила на три ствари, конформизам, традицију и авангарду, а свако ће од нас да се препозна и у авангарди коју воли као нешто ново. Конформизам је кич, лепо, угодно, разумљиво без обзира да ли је лаж или истина. Иако за кич кажу да је лаж он може да буде истина, а то потврђују бројни текстови песама који су тотално очигледни. У њима се све зна, ко с ким шта ради, и које су комбинације, као у шпанским серијама и шунду који гледамо на телевизији. Све је лепо,

разумљиво, пријатно, угодно и нема пуно размишљања. Традиционалисти живе у прошлости, а авангардисти у будућности. И једни и други су из неког интелектуалног миљеа с тим што се подразумева да су авангардисти интелектуална елита. Традиција се враћа на лепе уметности, сликарство, класичану музику, нешто што је проверен квалитет и не треба много да се одлази у будућност. Не треба много да се бори против кича, а због доласка друштвених мрежа и мас медија постоји велика вероватноћа и опасност да и традиционално уђе у кич. Онда долазимо до авангарде која постоји као потенцијални спас, а приказује све што је ружно. Ако је традиција лепо, онда је анангарда ружно, непознато, ново, нешто што тера на размишљање, а зна увелико да шокира. Битно је да шокира, да човека избаци из комфорних зона укуса, али је проблем што је херметички затворена и неразумљива па велики број квазипублике, авангарде, уметничких и књижевних дела и песама, нажалост не разуме шта је, а из просечности желе да буду у тој екипи. Авангарда тражи широке народне масе да би, кроз негацију и непознато, средила кич, па привлачи људе у своје окриље, а просечан човек који жели да буде авангардан то мало слуша, прати, гледа, не разуме и враћа се у комфорну зону где му је лепо – објашњава Оташевић. Да су последњих деценија и дешавања у сфери културе последица политичког деловања у оквиру специјалног рата који се води на глобалном нивоу, јер је ономе ко жели да влада у интересу да има одређен профил људи, потврђује Владислав Јурић Џубо. Став да музика служи за задовољење базичних потреба појединаца, често забавом најниже врсте, није императив да се такви окрећу музици која кроз текстове често на вулгаран начин афирмише негативне ставове као што су дрога, криминал, проституција и слично, а таквим су окаракте-

рисане и оне које су, иако то нико није експлицитно потврдио, у добром делу усмериле ток трибине. Посебно алармантним сматра се уверење о значајном броју родитеља који нису у могућности да на прави начин васпитавају децу што ставља посебну обавезу пред постојећи систем коме је потребна коренита промена. Новинарка Телевизије Пинк Маријана Стевановић верује да добар број људи, посебно младих, живи у страху због чега нису спремни да јавно износе ставове ма колико добро познавали област на коју се односе. Управо због тога посебно значајном се сматра потреба да се охрабре на побуну која отвара шансу за макар мали искорак напред. - Ово друштво је толико урушено да нам нема поправке, па ћемо морати из темеља да га изграђујемо. Авангарда је далеко, ма колико била прогресивна. Она јесте антипод комформизму, али је увек била прогресивна и водила напред, а то што Србија нема авангарду ни у једној објасти наш је проблем – каже она. Трибина Удружење „Позитивна омладина“ под називом „Културни нокаут“ организована је због уверење да се културни живот у Краљеву одвија стихијски, без икаквог плана и идеје, а основни мотив био је да се разјасне бројне недоумице, између осталих ко је крив за ситуацију у којој се из различитих „центара моћи“ сервирају садржаји какве велики број конзумената оцењује неадекватним. На трибину су позване особе које се баве културом и младима, претежно изван официјелних установа које се финансирају из градског буџета чије је присуство изостало из разлога које организатори скупа нису били у ситуацији да објасне. Иако се одговори на нека питања назиру организатори потврђују да су комплексност и ширина проблема који оптерећују ову област друштвеног живота основни разлог за изостанак коначног решења. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.5.2017.

Зоран Милојчевић 1953 - 2017.

МАГАЗИН 28.5.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Све, баш све Мед Витијер има врло ретку болест која јој не дозвољава да живи као и други. Она не сме напуштати кућу у којој живи, а када јој неко долази у посету обавезан је да испоштује изузетно строгу процедуру. Мед живи с мајком, докторком која води рачуна о њеном здрављу и медицинском сестром Карлом. Као мала у несрећи је изгубила оца и брата, а једина особа за коју зна је мајка, која би све дала за њу. Када се у суседну кућу усели момак Оли Брајт, са помало чудном породицом, Медина прича тек почиње. Она се полако заљубљује у Олија који је спреман да жртвује баш све, како би барем један дан живела изван сигурне куће. Сценарио за романтичну љубавну драму коју је режирала Стела Меги написали су Џ. Милс Гудлоу и Никол Јун, а најзначајније улоге тумаче

Амандла Стенберг, Ник Робинсон, Ана де ла Регуера и Аника Нони Роуз. Филм се приказује до краја овог месеца, а пројекције почињу у 17,30.

Пирати са Кариба: Салазарова освета Џони Деп се враћа на велике екране у добро познатој улози неустрашивог анти-хероја Џека Спероуа у потпуно новом наставку „Пирати са Кариба – Салазарова освета“. У овој узбудљивој авантури капетана Џека ће запљуснути талас несреће кад смртоносни морнари духови, предвођени застрашујућим капетаном Салазаром, побегну из Ђавољег Троугла одлучни у намери да побију све пирате на мору. Џекова једина нада лежи у легендарном Посејдоновом трозупцу, а да би га пронашао мораће, тешка срца, да склопи савез са генијалним и прелепим астрономом

Карином Смит и тврдоглавим младим морнаром Краљевске морнарице Хенријем. На челу малог и оронулог брода „Галеба на умору“, капетан Џек тражи не само да промени своју злу коб, већ и да спаси живот од најстрашнијег и најзлобнијег непријатеља кога је икад имао. За америчко тржиште назив филма је „Пирати са Кариба – Мртва уста не говоре“, а интересантно је да је ово други пут да се наставак промовише као последњи који је снимљен. По сценарију Џефа Нетенсона фантастичну авантуру режирали су Испен Сендберг и Џоахим Ронинг, а у главним улогама наступају Џони Деп, Каја Скоделарио, Џефри Раш, Стивен Грејем, Хавијер Бард и Орландо Блум. Филм је на репертоару Биоскопа „Кварт“ до 31. маја, а пројекције у чињу у 19,30 и 22 сата.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 28. МАЈА И 3. ЈУНА

МАГАЗИН

28.5.2017.

28. мај

585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара. 1522. — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака. 1812. — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат. 1834. — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику. 1905. — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хихачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту. 1934. — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле. 1937. — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. 1940. — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника. 1961. — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул. 1971. — СССР лансирао космички брод у правцу Марса. 1976. — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних

проба. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године. 1982. — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године. 1986. — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“. 1987. — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом „Цесна“ од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор. 1991. — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат. 1995. —У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи. Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“. 1997. — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.

1998. — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила. 1999. — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних зема-

ља за прекид бомбардовања. 2001. — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација. 2002. — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације. 2004. — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици. 2008. — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши ти-

ме 240-годишњу владавину династије Шах.

29. мај 1167. — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе. 1453. — Пад Цариграда у турске руке након дуге опсаде и погибија Константина Драгаша, последњег византијског цара. 1500. — Португалски морепловац Бартоломео Дијаз, који је открио Рт добре наде, утопио се у бродолому на олујном мору. 1780. — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа. 1839. — Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије. 1867. — Угарски парламент је ратификовао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску. 1914. — У судару британског путничког брода „Царица Ирске“ и норвешког теретњака „Сторстат“ на реци Сен Лорен у Канади погинуло је најмање 1.012 људи. 1929. — Први звучни филм у колору „On with the show“ приказан је у Њујорку. 1953. — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету. 1968. — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дикриминације режима Ијана Смита. 1972. — Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе. 1985. — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углав-

ном италијанских навијача. 1990. — Борис Јељцин изабран за првог председника Руске Федерације. У децембру 1999. поднео је оставку и именовао премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је 26. марта 2002. изабран за новог председника Русије. 1991. — Фудбалски клуб Црвена звезда је у Барију освојио титулу првака Европе. 1997. — Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмомесечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу. 1999. — Хрватска одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“ у августу 1995. 2001. — Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал Каида осуђена у Америци за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци. 2002. — У Великој Британији, црнац Пол Ботенг именован за генералног секретара Трезора и он је први црнац у владином кабинету који је заузео високи положај. 2003. — Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11 година које су омогућиле увођење санкција бившој Југославији. На снази су остале санкције које се односе на бившег југословенског председника Слободана Милошевића и његову породицу.

30. мај 1431. — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу. 1498. — Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке

28.5.2017.

МАГАЗИН

Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке. 1536. — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен. 1848. — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада. 1876. — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату. 1913. — Лондонским миром је окончан Први балкански рат. 1942. — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату. 1956. — Југословенска државнопартијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948. 1973. — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида. 1976. — Први воз кренуо пругом Б е о г р а д - Б а р . Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“. 1980. — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814. 1992. — У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама. 1995. — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.

1998. — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи. 2000. — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце. 2001. — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр ССа и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин. 2003. — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

са статусом британског доминиона. 1916. — Одиграла се Битка код Јиланда, највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем.

31. мај 1793. — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора. 1809. — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута. 1859. — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону. 1889. — Преко 2.000 особа је погинуло након што је попустила брана на реци Литл Кономо и пропустила зид воде висок 18 метара на градић Џонстаун. 1902. — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура. 1910. — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија

1924. — Кина је признала СССР. 1931. — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи. 1938. — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC. 1939. — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупи-

рале су Данску. 1961. — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт. 1970. — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени

1996. — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом. 1997. — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству. 2001. — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата. 2003. — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године. 2004. — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому. 2011. — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије.

1. јун

градови Јунгај, Хуарес и Чимботе. 1991. — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат. 1992. — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини.

193. — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине. 987. — Иго Капет изабран за краља Француске. 1198. — Византијски цар Алексије III Анђео одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар. 1455. — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије. 1479. — Основан универзитет у Копенхагену. 1535. — Војска Карла V је заузела

Тунис и масакрирала око 30.000 његових становника. 1562. — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље. 1660. — Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења закона који је забрањивао квекере у Колонији Масачусетског залива. 1670. — Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви. 1671. — Турска је објавила рат Пољској. 1869. — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак. 1880. — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену. 1898. — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1941. — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој. 1941. — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића. 1952. — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем. 1958. — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965. 1969. — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку. 1973. — Британски Хондурас променио назив у Белизе. 1973. — Председник грчке војне

28.5.2017.

МАГАЗИН

владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику. 1980. — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом. 1987. — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами. 1990. — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992. 1993. — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић. 1994. — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт. Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата. 1997. — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен. 2000. — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама. 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874. 2015. — Путнички брод са 450 особа преврнуо се на реци Јангце на југу Кине.

2. јун 455. — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам. 1098. — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи. 1771. — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим. 1790. — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига. 1924. — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД. 1946. — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије. 1949. — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан. 1953. — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија. 1955. — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године. 1965. — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара. 1966. — Амерички васионски брод „Сервејер“ извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине. 1967. — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун. 1969. — У судару аустралијског носача авиона „Мелбурн“ и америчког разарача „Френк Е. Еванс“ у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка

морнара. 1979. — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи. 1983. — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере. 1992. — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније. 1993. — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту. 1995. — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине.

1997. — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001. 1998. — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету. 1999. — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу. 2000. — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током

бомбардовања СР Југославије 1999. 2001. — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату. 2002. — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

3. јун 350. — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција. 1098. — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију. 1818. — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији. 1837. — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза. 1889. — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом. 1896. — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији. 1940. — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника. 1941. — Почео Невесињски јунски устанак. 1951. — Основано Удружење српских писаца у иностранству (Associa]on of Serbian Writers Abroad, ASWA) 1959. — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова. 1965. — Амерички астронаут

Едвард Вајт изашао је из свемирског брода „Џемини 4“ и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова. 1968. — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема. 1973. — Совјетски суперсонични авион „Тупољев 144“ срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака. 1989. — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено. 1995. — Министри одбране НАТОа и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске. 1998. — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртвиши 101 особу. 1999. — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију. 2004. — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније. 2006. — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs