MagazIN281

Краљевски

Година V * Број 281 * 21. мај 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

21.5.2017.

У овом броју: Ефикаснија градска управа Први ут мање од очекиваног Резултати све видљивији Електронски документ победио папир За веће задовољство корисника Матурски плес тринаести пут Краљевчанке Осмехни се здраво

2

8 10 12 16 22 26 36 46

Свуда за свакога Маглич фест Прејезива естрадизација друштва Негујмо српски језик Ничији човек Између одушевљења и оспоравања Београдски атлас Јована Цвијића На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

50 52 54 60 66 76 84 92 94

3

4

МАГАЗИН 21.5.2017.

5

6

МАГАЗИН 21.5.2017.

7

Седница Савета за стручно оспособљавање запослених

МАГАЗИН

21.5.2017.

ЕФИКАСНИЈА ГР

8

- Седамдесет одсто послова које обављају јединице локалне самоуправе су поверени послови републике. - Савет за стручно усавршавање запослених у органима локалне самоуправе брине о реализацији општег и посебног програма усавршавања. - Представљена Студија случаја која обухвата управљање људским ресурсима, регулаторну реформу која је, у примени Закона о општем управном поступку резултирала значајним искуствима, затим искустава у области управљања пројектима, управљања ризицима и поступања у ванредним ситуацијама аконом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе уређена су права и дужности запослених у њиховим органима, а одредбе закона примењују на запослене у органима градских општина, као и службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине. Стручно усавршавање запослених је дефинисано као право и дужност

З

службеника да стичу знања, вештине и спсобности за извршавање послова радног места у складу са потребама послодавца. У циљу обезбеђења начела ефикасности, правичности и целовитости система стручног усавршава ња, а ради давања стручних мишљења и препорука за његово спровођење и унапређење, влада је основала Савет за стручно усавршавање запослених у јединицама локалне самоуправе. Стручно усавршавање запослених заснива се на општим и посебним про-

грамима којима се одређују његови облици и садржина. Листу општих, осим општег програма стручног усавршавања за полагање државног стручног испита, на основу предлога надлежног органа државне управе и мишљења Савета утврђује министар надлежан за локалну самоуправу, а посебне начелник управе за сваку календарску годину. Потреба да се запослени у Градској управи, поред формалног образовања, стално усавршавају и стичу сазнања о

новим нормативним актима један је од повода да Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Савет Европе прихвате понуду Краљева да буде домаћин пете седнице којој су присуствовали председник Савета и државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак, менаџер пројекта и представник Канцеларије Савета Европе у Београду Александар Јовановић и члан Савета и начелник Градске управе града Краљева Милош Петровић, чланови кабинета министарке за државну управу и локалну самоуправу, чланови Савета испред Сталне конференције градова и општина, представници стручне јавности и невладиног сектора. На седници су, између осталог, представљена искуства Градске управе града Краљева у спровођењу регулаторне реформе, у области управља ња пројектима и локално-економског развоја. На дневном реду седнице нашло се утврђивање програма обука који ће се ове године спроводити у

јединицама локалних самоуправа, а све са циљем унапређења рада локалне администрације, унапређење инспекцијског надзора, примене закона који треба да се спроводе у пуној мери како би се остварило најбољег управљање људским ресурсима. Пројекат управљања људским ресурсима у локалној управи финансијски подржава Канцеларија Савета Европе, има за циљ да подржи реформски процес и помогне општинама да дођу до модерног система у овој области. Један од разлога да Краљево буде домаћин лежи у чињеници да је део породице од двадесет општина у којима се спроводи пилот пројекат имплементације пакета подршке за управљање људским ресурсима. Седамдесет одсто послова које обављају јединице локалне самоуправе су поверени послови републике, па је изузетно важно да се на терену види како се одређени прописи примењују у пракси, а бројне нове обавезе намеће прошле године усвојен Закон о запосленима у јединицама локалне

самоуправе. Један од института које предвиђа је и формирање Савета који брине о реализацији општег и посебног програма стручног усавршавања запослених у јединицама локалне самоуправе. У ситуацији кад је законским решењима ограничено запошљавање нових радника у локалној администраци ји начином за побољшање рада расположивог кадра сматра се и стручно усавршавање за које су средства плани рана буџетом града за ову годину. Начелник Градске управе Милош Петровић потврђује да је на седници представљена Студија случаја у неколико области по којима је Краљево препознатљиво на ширем простору Србије. Она обухвата управљање људским ресурсима, регулаторну реформу која је, у примени Закона о општем управном поступку резултирала значајним искуствима, затим одређена искуства у области управљања пројектима, управљања ризицима и поступања у ванредним ситуацијама. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

РАДСКА УПРАВА

9

На конкурсу за доделу стипендија најбољим студентима

МАГАЗИН

21.5.2017.

ПРВИ ПУТ МАЊЕ

10

- Најбољи студенти са режима студија на буџету државе стекли право на десет хиљада динара месечно током текуће школске године. – Сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду право на студентску стипендију ускраћено онима који су га стекли код надлежног министарства. – Са просеком између 8,56 и 10 само 43 студента. – Тридесетак пријављених није испуњавало услове конкурса. – Одбијено пет жалби. - Одлуком о буџету за ову годину стипендирању најбољих студената намењено је пет милиона динара, а планирани износ први пут неће бити исплаћен у целости. – По завршетку студија најбољи остају у градовима у којима су студирали, а не мали број заврши у иностранству, што се у локалној самоуправи сматра једним од основних разлога због којих Краљево не напредује длука о стипендирању студената града Краљева и решење градоначелника о образовању Комисије за доделу стипендија основа су да и ове године буде расписан конкурс којим се омогућава да педесет пр-

О

вопласираних са листе кандидата који испуњавају услове остваре право на стипендију од десет хиљада динара месечно током трајања текуће школске године. Право учешћа на конкурсу и овога пута су имали студенти на ре-

жиму финансирања из буџета под условом да су држављани Србије, да имају пријављено пребивалиште на територији града Краљева најмање три године пре расписивања конкурса, да су студенти првог или другог степена

ОД ОЧЕКИВАНОГ почев од друге године основних студија, да из претходних година студија имају просечну оцену преко 8,50 и да ниједну нису обновили. У Градској управи потврђују да комисија, због мање пријављених него ранијих година, није имала тежак задатак. Мањи број пријављених је резултат стриктног поштовања члана 11 Закона о ученичком и студентском стандарду који право на стипендију јединице локалне самоуправе ускраћује онима који су га остварили код надлежног министарства. Списак од 84 студената који су формално остварили право на стипендију сагласно Закону достављен је Министарству просвете, науке и технолошког развоја, а након провере утврђено да су већ остварили ово право што је био повод за елиминацију 31 из даљег рангирања. На пет одбачених пријава кандидата за које је утврђено да не испуњавају услове конкурса уложено је исто толико жалби, а Градско веће их је одбацило као неосноване.

Према коначној ранг листи право на стипендију стекло је 43 кандидата којима следује по десет хиљада динара у десет месечних рата. Најбоље рангирана на листи оних који су стекли право на стипендију налази се студенткиња друге године београдског Медицинског факултета Марија Бојанић која током прве године не зна за мању оцену од десетке, а колико је конкуренција била јака потврђује да последње пласирани из претходне године студија има просек 8,56. Свечаност поводом потписивања уговора о стипендирању повод је за потврду исправности става којим се ово право ограничава само на оне који га нису остварили код ресорног министарства. - Мислим да је добро што је град Краљево коначно донео одлуку да студенти који примају републичку стипендију истовремено не могу да примају стипендију града, а та одлука је у потпуном складу са Законом о ученичком

и студентском стандарду. На тај начин обезбедили смо већем број у студената да имају макар једну од стипендија, а не да најбољи истовремено примају и стипендију државе и града а да они који су мало слабији остану без икаквих средстава и доведу у питање наставак студија – каже градоначелник др Предраг Терзић уз потврду очекивања да у будућности буде још више добрих студената који би се након студија вратили у Краљево да би ту наставили професионалну каријеру. Податак да најбољи остају у градовима у којима су студирали, а не мали број заврши у иностранству, у локалној самоуправи се сматра једним од основних разлога због којих Краљево не напредује. Одлуком о буџету за ову годину стипендирању најбољих студената намењено је пет милиона динара, а планирани износ први пут неће бити исплаћен у целости. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

Усвојен нови Акциони план за сузбијање сиве економије

МАГАЗИН

21.5.2017.

РЕЗУЛТАТИ СВЕ

12

- У годинама борбе против сиве економије циљ континуирано усмеравање пажње на овај проблем и мотивацију грађана и привреде да се придруже напорима Владе Србије. - Планиране различите врсте активација младих кроз квизове и конкурсе на друштвеним мрежама, и преко сајта uzmiracun.rs. - Софтвер е-инспектор ће уједначити поступање инспекцијских органа и спровођење заједничких обука тужилаштава и инспекција ради ефикаснијег процесуирања и санкционисања пословања у сивом. - У 245.392 инспекцијске контроле откривено је 3.656 нерегистрованих фирми, а током 53.069 надзора 19.472 особе које раде на црно

Фото: НАЛЕД

Е ВИДЉИВИЈИ

13

оординационо тело за усмеравање активности на сузбијању сиве економије Владе Републике Србије усвојило је нови Акциони план за ову и наредну годину који предвиђа повећање броја мера и интензивирање активности ресорних институција на смањењу обима нелегалне трговине, непријављеног рада и утаје пореза. Фокус новог плана од 107 мера усмерен је на успостављање ефикаснијег надзора над токовима у сивој зони, унапређење функционисања фискалног система и смањење административног оптерећења за привреду и грађане, а јачање капацитета Пореске управе је само једна од мера. Министар финансија и председавајући Координационог тела Душан Вујовић очекује да би више пажње мерама у области фискалне политике, реформи парафискалних намета и унапређења фискализације, у наредним годинама могло да донесе очекиване резултате. Због тога се једним од важних циљева сматрају спровођење реформе кроз примену Националног програма и рад на едукацији и проме-

МАГАЗИН

21.5.2017.

К

14

ни свести грађана и привреде, али и државних службеника, које ће подстаћи одговорно понашање на свим нивоима. Проширењу броја мера у делу Акционог плана посвећеном едукацији допринео је и успех наградне игре „Узми рачун и победи“ који је креирао велико интересовање и подршку јавности за решавање проблема нелегалног пословања. Министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић потврђује покретање низа активности на изради серијала који ће грађанима пружити најважније информације о сивој економији. Планиране су и различите врсте активација младих кроз квизове и конкурсе на друштвеним мрежама, и преко сајта uzmiracun.rs, а све ће бити увод у нови циклус наградне игре на јесен јер је у годинама борбе против сиве економије циљ континуирано усмеравање пажње на овај проблем и мотивацију грађана и привреде да се придруже напорима Владе Србије. Председавајући Савеза за фер кон-

куренцију Националне асоцијацие за локални економски развој Горан Питић истиче да ће приоритети Акционог плана у другој половини ове године бити израда софтвера е-инспектор, који ће уједначити поступање инспекцијских органа, као и спровођење заједничких обука тужилаштава и инспекција ради ефикаснијег процесуирања и санкционисања пословања у сивом. Током наредне године очекује се почетак рада посебних одељења тужилаштава која ће се бавити истрагом финансијског криминала и сарадњи са инспекторима, па привреда очекује системско унапређење у овој области, имајући у виду досадашње скромне резултате у динамици решавања предмета и осуђивања починилаца због чега је ризик незаконитог рада био минималан. Посебна пажња у Акционом плану посвећена је најосетљивијим групама, младима и незапосленим почетницима у пословању, а како би им се олакшало покретање бизниса и легално пословање, предвиђена је израда под-

стицаја и измена система паушалног опорезивања. Унапређењу фискализације и проширењу обухвата треба да допринесе израда новог закона о фискализацији чија би примена током наредне године увела већу правичност на тржишту, смањила административне и техничке трошкове привреди и повећала ефикасност у контроли плаћања пореза на додату вредност. Координационо тело усвојило резултате на сузбијању сиве економије у прошлој години на основу којих је закључено да је највећи допринос бољој наплати пореских прихода за 122 милијарде динара у односу на 2015. дало спровођење мера Националног програма за ефикасно поступање инспекцијских органа и Пореске управе. Наплата пореза на додату вредност већа је за 37,5 милијарди динара, што чини реални раст од 7,8%, акциза за 29,8 милијарди, уз пораст од 11,4%, и пореза на доходак грађана за 8,3 милијарди што чини повећање од 4,3 одсто. Током прошле године у 245.392 ин-

спекцијске контроле откривено је 3.656 нерегистрованих фирми, а Инспекторат за рад је, током 53.069 надзора, затекао 19.472 особе које раде на црно што је резултирало ступањем у радни однос чак 90 одсто таквих. Упркос свему неопходним се сматра предузимање додатних активности на решавању проблема неформално запослених којих је у последњем кварталу 2016. било око 570 хиљада од којих је две трећине ангажовано на раду у пољопривреди. Регулисања њиховог статуса треба да допринесе закон о сезонском раду у пољопривреди чију је израду покренула Национална алијанса у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, социјална и борачка питања и Министарством пољопривреде. Према подацима Пореске управе за први квартал ове године, током којег је реализована наградна игра „Узми рачун и победи“, забележен је раст промета евидентираног преко фискалних каса за 7,64% од чега је највећи скок, или више од трећине, регистровано код „малих“ обвезника код којих је сива економија

најзаступљенија, па се и то сматра значајним резултатима оствареним у јачању пореске дисциплине и културе. Податак да је број пријава у првом кварталу скочио скоро за половину у односу на исто тромесечје прошле године, а нарочито у марту кад се тај износ прилиближио двотрећинском, потврђује да су грађани охрабрени да чешће пријављују неиздавање фискалних рачуна. У исто време порески инспектори су, приликом контроле радњи, уочили за четвртину мање неправилности у издавању рачуна, па је број привремено затворених био мањи за 7,14 одсто. Израду Акционог плана реализовала је Стручна група Координационог тела за усмеравање активности на сузбијању сиве економије коју чине представници Кабинета председника Владе, министарста ва финансија, грађевинарства, државне управе, трговине, привреде, рада, правде, унутрашњих послова, Пореске управе, Управе царина, Републичког секрета ријата за јавне политике, Националне алијансе за локални економски развој и Савеза за фер конкуренцију. Т. Радовановић

15

Држава више не мора да штампа, печатира и заводи документацију у папиру

МАГАЗИН

21.5.2017.

ЕЛЕКТРОНСКИ ДОКУМ

16

- Модерне, привредно и грађански оријентисане институције и службе Уредбом о електронском канцеларијском пословању органа државне управе могу да уштеде милионе динара годишње. - У Години борбе против сиве економије грађани ће добити велику помоћ у сналажењу са рачунима, јер ће на сваком продајном месту ускоро бити видно истакнута налепница са информацијом какав рачун треба да добију приликом куповине. - Скоро 70 одсто привредника сматра да највећи проблем у пословању представљају високи порези и доприноси на зараде, потом висок удео пореза на додатну вредност, недостатак новца за улагање, компликована бирократија и сива економија

Фото: М. Радовановић

МЕЕНТ ПОБЕДИО ПАПИР

17

21.5.2017.

МАГАЗИН

18

о 4. маја ове године државне институције у Србији морале су да штампају и заводе у папирном омоту на писарници сваки захтев који им стигне електронским путем. Због прописа који се сматрају апсурдним службеници су били принуђени да два пута раде исти посао, а резултат се манифестовао у повећаваним трошковима и отпору у јавној управи према коришћењу електронске комуникације. Иако је подношење различитих захтева у електронском облику грађанима и привреди доносило знатне уштеде у времену и новцу, годинама није било решено питање како да од тога корист и уштеду има и државна администрација. Ситуација је промењена од почетка овог месеца кад је Влада Србије, на предлог Министарства државне управе и локалне самоуправе, усвојила измене Уредбе о електронском канцеларијском пословању органа државне управе и тиме овај сегмент ра-

Д

да државне администрације увела у 21. век. У Нациналној алијанси за локални економски развој посебно значајним сматрају податак да је иницијатива за измену поменуте уредбе потекла од компанија окупљених у Савезу за е-управу. Да је Уредба Министарства државне управе и локалне самоуправе значајан корак у популаризацији електронских сервиса који отвара врата даљем развоју е-управе верује и директор подршке бизнису компаније НЕЛТ Ацо Томашевић. Значајнијим од тога сматра се рад Националне алијансе са ресорним министарством на припреми Акционог плана за развој е-управе који предвиђа увођење е-архивирања пословне документације, електронско плаћање такси и накнада, поједностављење електронског потписивања и електронске размене података. Процењује се да модерне, привредно и грађански орјентисане ин-

ституције и службе новом уредбом могу да уштеде милионе динара годишње, а међу њима је и Агенција за привредне регистре која води више од двадесет регистара и годишње обради око двадесет милиона страница документације. Регистратор у овој агенцији Тања Вукотић Маринковић истиче да је архаично поимање предмета за који се формира омот списа, да би се у њему чували сви поднесци у папирној форми, неприхватљиво за модерне електронске процедуре и архивирање електронских докумената на серверу. Усвајањем закона о електронском пословању, који се налази у процедури, омогућиће се једноставније превођење папирног у електронски документ и заокружити правни оквир за спровођење свих процедура електронским путем. Очекује се да све предности примене нових прописа буду видљиве прво у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, градовима и

општинама у Србији, као и у готово две стотине националних и локалних институција укључених у електронски систем за издавање грађевинских дозвола који су имали обавезу да одштампају, а потом и архивирају, 67 хиљада електронски примљених и обрађених захтева са свом пратећом документацијом. Усвајање измена Уредбе, коју је подржао Пројекат за боље пословање америчке организације ЈуЕсЕид сматра се једном од преломних тачака у развоју јавне управе, јер се стварају услови да е-управа не буде само егзотична и ретко коришћена алтернатива папирној управи. Заменик директора Пројекта за боље услове пословања Душан Васиљевић подсећа да су министарства грађевинарства и државне управе показали да и најкомпликованије процедуре, као што је издавање грађевинских дозвола, могу проћи без и једног папира.

Семафор за фискални рачун У Години борбе против сиве економије грађани ће добити велику помоћ у сналажењу са рачунима, јер ће на сваком продајном месту ускоро бити видно истакнута налепница са информацијом какав рачун треба да добију приликом куповине, фискални или обичан. Предлог који је за ову меру Пореској управи и Министартству финансија упутила Национална алијанса за локални развој ускоро би требало да буде саставни део Акционог плана за примену Националног програма за сузбијање сиве економије. Координатор стручне групе за њено сузбијање, и правни саветник за сарадњу с привредом у Националној алијанси, Драган Илић очекује да Влада Србије измени неопходне прописе и до краја године уведе налепнице са упадљивом ознаком за врсту рачуна коју су продавци дужни да издају. Уједно верује да ће то значајно унапредити фи-

скалну дисциплину и смањити простор за забуну или проневеру јер грађани сада не знају ко јесте, а ко није у обавези да им изда фискални рачун. Иако пратећи правилник Закона о фискалним касама прописује истицање обавештења о обавези издавања фискалног исечка, обавештење је недовољно упадљиво па се често утопи у остале папире истакнуте на вратима, или зиду, због чега га је тешко уочити. На грађане додатно збуњујућа делује чињеница да обавеза истицања обавештења не постоји за нефискализоване делатности и паушалце, па не знају да ли трговац није окачио обавештење зато што нема обавезу издавања фискалних рачуна, или што избегава своју обавезу. Национална алијанса за локални економски развој предлаже да постојеће обавештење замени налепница јарких боја са великим словом „Ф“ и пратећим информацијама, док би сличну налепницу, са одговарајућом ознаком „Р“, морале да истичу и

19

нефискализоване радње које издају обичне рачуне. Истраживање ставова грађана о сивој економији показује да четири петине грађана не би пријавило објекат, или радњу, у којој не добију рачун, а скоро трећина признаје да не траже рачун зато што им је непријатно да улазе у расправу, али и што нису сигурни да ли је продавац у обавези да га изда или не. Према подацима Пореске управе, едукативна кампања и наградна игра „Узми рачун и победи“ мотивисале су грађане да чешће пријављују неиздавање рачуна, па се само у фебруару констатовало како је број пријава, у односу на исти месец претходне године, повећан за више од четвртине. У истом периоду проценат неправилности у издавању фискалних рачуна, које су уочили порески инспектори, пао је са 40 на 32%. У оваквим околностима све је чвршће уверење да би увођење налепница мултипликовало напоре Пореске управе, јер би помогло у сналажењу грађана и додатно их охрабрило да буду одговорни чланови друштва.

МАГАЗИН

21.5.2017.

Муке привредника у локалној средини

20

Ставови привредника потврђују да нема велике разлике у условима пословања на националном нивоу и у општини у којој обављају основну делатаност, јер више од половине испитаних сматра да је у оба случаја пословна клима осредња, а између трећине и четвртине да су услови за развој бизниса лоши. Један од битних разлога за такав став налазе у чињеници да међу највећим препрекама за пословање виде питања из надлежности републичке власти. Скоро 70 одсто привредника сматра да највећи проблем у пословању представљају високе обавезе у које су укључени порез и доприноси на зараде, а потом висок удео пореза на додатну вредност у укупној цени па недостатак новца за улагање, компликована

бирократија и сива економија. Све то показује истраживање ставова привреде на локалу које је у фебруару ове године, у оквиру пројекта „Јачање структура у локалној самоуправи за подршку ММСП“, спровела Национална алијанса за локални економски развој уз подршку Развојне агенције Србије. Оне су кроз овај пројекат, у циљу јачања капацитета градова и општина за рад са привредом, организовале низ обука у које је укључена изградња односа са пословном заједницом, подршка почетницима у бизнису, подршка новим улагањима, сарадња са другим општинама, промоција привреде, инвестиција и локалне самоуправе. Кроз обуке је успешно прошло 22 шефа и запослених у Канцеларијама за локални економски развој у 18 локалних самоуправа. На питање које би им олакшице биле најкорисније, и имале највећи ефекат на развој привреде, испитаници истичу пореске олакшице, подстицаје за улагања у основна средства и запошљавање, као и оне у виду изузећа или смањења такси и накнада. Иако локалне самоуправе покушавају да изађу у сусрет захтевима, и обезбеде новац у буџетима, чак 94% представника привреде признаје да још није користило подстицаје, а 83 ни олакшице које нуде националне институције. Истраживање потврђује да би привредници са представницима локалне самоуправе најрадије разговарали на тему финансија, пре свега о подстицајима, висини локалних такси и накнада, плановима буџета за наредну годину и ценама комуналних услуга. Уједно потврђује да привредници ретко покрећу иницијативу за решавање ових и дргих питања од значаја за пословни амбијент, а чак 91% њих признаје да никада нису упутили ниједан предлог на адресу локалне самоуправе. Од преосталих, пет одсто тврди да то није имало никаквог ефекта, а само три је имало среће да нешто предложи и да њихов предлог буде усвојен. Све ово потврђује да локална самоуправа на крају

усвоји готово 40% од свих предлога које привреда поднесе, али се проблем састоји у податку да је само 8% привреде заинтересовано, или спремно, да нешто предложи. Зато се све чешће помиње потреба за развијањем механизама који би привредницима олакшали комуникацију са локалном самоуправом. Градови и општине би то могли да обезбеде формирањем функционалних привредних савета, у којима би се за једним столом нашли привредници и представници локалне самоуправе, као и оснаживањем канцеларија за локални економски развој које имају важну улогу у пружању подршке постојећој привреди и новим инвеститорима. Ово су потези на којима инсистира Програм цертифкације општина са повољним пословним окружењем Националне алијансе за локални економски развој, а потврђује потпредседник Управног одбора ове организације Владан Васић. Оцена сарадње са институцијама на локалном нивоу потврђује да су привредници највише задовољна односом са јавним комуналним предузећима, а чак 71 одсто испитаних потврђује да је у потпуности, или углавном, задовољно сарадњом с тим делом јавног сектора. Позитивно су оцењена и одељења за урбанизам задужена за издавање грађевинских дозвола и дирекције за изградњу што потврђује више од половине испитаника. Како кажу у локалним самоуправама, Одељења за урбанизам су пре само три године била веома лоше оцењена, а у локалним самоуправама сведоче да су доношењем новог Закона о планирању и изградњи, и увођењем електронских грађевинских дозвола, ове службе сврстане међу најбоље. Половина одговора потврђује да су позитивну оцену добили кабинети градоначелника, или председника општине, а да је радом канцеларија за локални економски развој задовољно нешто мање од половине анкетираних привредника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

Подршка Телекома Србија локалним заједницама

МАГАЗИН

21.5.2017.

ЗА ВЕЋЕ ЗАДОВОЉ

22

- У години јубилеја „Телеком“ ће са ино партнерима у нове инфраструктурне пројекте инвестирати близу 600 милиона евра. - Један планиран за прелаз са класичне на савременију фиксну телефонију преко интернет протокола, а више од половине намењено је развоју широкопојасног интернета, са посебним нагласком на рурална подручја. - „Телеком“ понудио Краљеву свесрдну помоћ у опремању нове индустријске зоне „Спортски аеродром“ и потврдио спремност за наставак сарадње са јавним предузећима, градском управом и свим другим корисницима вадесет година пословања компаније, и успешне сарадње са пословним партнерима широм земље, повод је да „Телеком Србија“ организује обилазак исто толико локалних градова и општина са циљем да допринесе унапређењу и даљем развоју локалне привреде. У том циљу представници Функције за велике пословне кориснике „Телекома Србија“ у

Д

Краљеву су разговарали са представницима локалне самоуправе и пословним корисницима, а становницима и Краљевачком позоришту поклонили извођење представе „Перикле“ у режији Никите Миливојевића. Директор Функције за велике пословне кориснике ове компаније Бранко Стефановић је, после разговора са представницима локалне самоуправе,

потврдио како је обележавање јубилеја један од повода за пружање посебне подршке граду. Напорним радом и трудом тима компаније створена је велика породица сарадника и пословних корисника са којима се граде партнерски односи, а са њима се бира и пружа подршка пројектима који доприносе развоју локалних средина у којима послују. Глав-

ним приоритетом у „Телекому“ сматрају задовољног корисника што је повод за креирање нових услуга и пословних решења осмишљених према потреби сваког од њих, а подршка институцијама од велике важности за развој заједнице представља наставак вишегодишње успешне сарадње са локалном самоуправом и компанијама из овог дела Србије. Делегација Телекома стигла је захваљујући разумевању представника локалне самоуправе за прелазак са кабинетског на оперативни рад на терену, а упознавање са конкретним проблемима овог краја основа је за решавање проблема који отварају перспективу за нову сарадњу у будућности. У години јубилеја „Телеком“ ће са ино партнерима у нове инфраструктурне пројекте инвестирати близу 600 милиона евра од којих је један планиран за прелаз са класичне на савременију фиксну телефонију преко интернет протокола, а више од половине наме-

њено је развоју широкопојасног интернета, са посебним нагласком на рурална подручја. У реализацији различитих пројеката „Телеком“ пружа посебан допринос развоју локалних заједница ангажовањем својим приступом запошљавању локалних извођача, и ангажовањем великог броја људи, што утиче на стварање амбијента који омогућава да инострани партнери лакше и брже доносе одлуку о инвестицијама толико потребних свакој средини, посебно Краљеву. - Врло брзо смо усагласили ставове и дошли до закључака и сад прелазимо на остварење, а иако је и досадашња сарадња била на врло завидном нивоу позивам домаћине да у наредном периоду још ближе и боље сарађујемо. Увек постоји фактор изненађења тако да ћете врло брзо чути за још један пројекат. То је фолк систем који заживљава ових дана а биће прилике да, кроз стручне расправе, широком аудиторијуму потврдимо о

чему се ради – потврдио је Стефановић. У локалној самоуправи потврђују да је сарадња са признатом и успешном телекомуникационом компанијом заснована на узајамном поштовању и коректној сарадњи, а резултирала све већим бројем задовољних корисника. То је добар повод за наставак рада на побољшању односа, а све са циљем да што већи број грађана буду корисници квалитетнијих и бројнијих услуга. „Телеком“ је Краљеву понудио свесрдну помоћ у опремању нове индустријске зоне „Спортски аеродром“ и потврдио спремност за наставак сарадње са јавним предузећима, градском управом и свим другим корисницима. Посета Краљеву била је прилика да представници „Телекома“ пословним корисницима представе бројне нове услуге уз размену идеја и пословних искустава како би се подстакао даљи развој привреде у граду.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЉСТВО КОРИСНИКА

23

24

МАГАЗИН 21.5.2017.

25

Протеклог петка на најлепшем краљевачком тргу

МАГАЗИН

21.5.2017.

МАТУРСКИ ПЛЕС

26

- На Тргу српских ратника ове године заплесали 1.224 краљевачких матураната. – Директно укључење у информативну емисију „Вести“ јавног сервиса Србије. - Краљевачки матуранти помогли да 2005. године буде оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гардероби, уз исту музику и кораке заплесали широм Европе. - Матурски плес четворки постао бренд по коме се Краљево препознаје и ван граница земље. - Краљевачки матуранти спасили матурски плес и одлучујуће утицали на обарање Гинисовог рекорда. - Хуманитарни карактер манифестације због прикупљања финансијских средстава за лечење оболеле суграђанке

С ТРИНАЕСТИ ПУТ

27

ада су половином деведесетих година прошлог века почели да се обнављају односи са некада братским градовима међу првима је био словеначки Марибор кога су са Краљевом деценијама везивале чврсте везе успостављене првих дана окупације Југославије у Другом светском рату. Вишедеценијска успешна сарадња је пред крај века почела да јењава, а прекинута 1991. године када је Словенија постала самостална држава. У време док се Југославија још налазила под ембаргом међународне заједнице иницијативу за обнављање партнерских односа покренули су жупан Марибора Борис Сович и амбасадорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник, а тадашњи председник Скупштине општине Краљево др Радослав Јовић и његов заменик др Предраг Стојановић

МАГАЗИН

21.5.2017.

К

28

нису се много двоумили, па је пут Марибора кренула делагација у којој су били још Милутин Мандић и Владимир Илић. Након што је сарадња дефинисна посебним уговором прерасла у партенерство у Марибор су, различитим поводима, одлазили краљевачки музичари, глумци, новинари... Мариборчани су узвратили доласком 600 људи у каравану који је велики пријатељ Краљева, и директор Радио Марибора, назвао „Караваном пријатељства за нове часе“. Био је то повод да Хаџи Момир Бакрачевић, који је својевремено и професионално био везан за рад у Словенији, са групом истомишљеника формира Удружење „Пријатељство за нова времена“ са првенственим циљем да поново успостави покидане пријатељске односе са некадашњим братским градовима.

На дан велике свечаности поводом уласка Словеније у Европску унију међу бројним званицама из целе Европе нашли су се др Радослав Јовић и Хаџи Момир Бакрачевић и тада први пут сазнали за идеју о одржавању матурског плеса у више европских земаља. Др Јовић је прихватио иницијативу да се краљевачки матуранти укључе у ову манифестацију и допринесу обарању Гинисовог рекорда по броју учесника истовременог синхронизованог плеса четворки који се одржава у више европских градова, у коме је 20. маја 2005. заплесало 17.060 младих из неколико европских земаља. Тако је уз помоћ краљевачких матураната оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гардероби, уз исту музику и кораке заплесали широм Европе. Први наступ

краљевачких матураната помогао је мариборски „Примат“ који је за све учеснике обезбедио наранџасте и црне мајице, и беле сунцобране, а велики допринос дао и тадашњи начелник Одељења друштвених делатности Мирољуб Столовић - Све нам је те године ишло на руку и свуда смо наилазили на разумевање иако је комплетна организација била велика непознаница. Требало је научити толики број матураната да плешу, па смо се за помоћ обратили Културноуметничком друштву „Абрашевић“. Било је и смешних ситуација, треме и стида појединих учесника, али је од почетка припрема била приметна жеља да манифестација успе иако су они који нису имали довољно снаге да издрже до краја остали по страни – прича Бакрачевић.

Пре првог матурског плеса 2005. године показало се да међу матурантима Медицинске школе преовладавају девојке, а онима из Индустријске мушкарци што је био повод за заједнички наступ који је остао запамћен по изузетној треми и једних и других. У години кад се, након лажних информација, говорило да због недостатка пара неће бити матурског плеса краљевачки матуранти су понудили да сами купе мајице како се традиција не би прекидала. Кад је др Јовић одлучио да све учеснике части концертом у Хали спортова, на коме су учествовали краљевачки рок музичари, први пут се дошло на идеју да улазница буде мајица као доказ учешћа на матурском плесу са могућношћу да сваки учесник поведе још једну особу. Краљевачки матуранти су те године једини у земљи уче-

ствовали у плесу четворки да би се број градова учесника из године у годину повећавао, а прошле достигао осамнаест па су са вршњацима из још пет држава и 42 града истовремено заплесали матуранти из Ниша, Новог Сада, Панчева, Зрењанина, Краљева, Јагодине, Зајечара, Трстеника, Беле Цркве, Чоке, Нове Вароши, Малог Зворника, Горњег Милановца, Пожеге, Параћина, Прибоја, Чајетине и Ћуприје. Већ друге године у организацију су се укључили краљевачки „Радијатор инжењеринг“, „Амига“, Апотекарска установа и Банка Интеза, а више од конкретне материјалне помоћи било је важно сазнање да све већи број Краљевчана пружа подршку овој манифестацији. Дан када су у Сарајеву организаторима матурског плеса са

29

30

МАГАЗИН 21.5.2017.

31

МАГАЗИН

21.5.2017.

простора некада заједничке државе уручиване потврде о обарању рекорда био је јединствена прилика да се на једном месту сретну сви из република бивше Југославије. Када су исцрпене могућности спонзора генералног покровитељства се прихватила Градска управа а „Пријатељство за нова времена“ учешћем у Организационом одбору, пружа само логистичку подршку. Матурски плес је одавно постао манифестација по којој је Краљево све препознатљивије, па је и то било повод да се пређе на финансирање из градског буџета. Посебна вредност огледа се у јединственој прилици да се сви матуранти окупе у

32

истом тренутку на истом месту, највећи број њих као учесници а мањи број неодлучних само као посматрачи. Ове године је тачно у подне, уз директно укључење у информативну емисију „Вести“ јавног сервиса Србије испред споменика на Тргу српских ратника на прве тактове Штраусовог валцера, након кратког обраћања градоначелника Краљева др Предрага Терзића, заплесало 1.224 матуранта. Иако су припреме за овогодишњи наступ матураната на Тргу српских ратника почеле касније него обично показало се да су сви учесници добро обавили поверени задатак. Представници културно-уметничких друштава

који су их припремали за наступ потврђују да је последњих година, за разлику од неколико првих обележених бројним тешкоћама, матурски плес четворки постао бренд по коме се Краљево препознаје и ван граница земље. Можда су и због тога матуранти са великим нестрпљењем ишчекивали петак 19. маја како би пред родитељима, пријатељима и свима који су се овог дана нашли у центру града, показали да не заостају за дванаест претходних генерација. Од пре две године догађај је обогаћен „Лила денсом“ у част манифестације „Дани јоргована“, а свима на Тргу српских ратника поново је пружена

прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији прикупљања новца за лечење оболеле суграђанинке. Традиционални „Моравац“ био је увод у весеље које је потрајало дуго на Тргу српских ратника, а настављено по оближњим кафићима док умор није савладао и оне најиздржљивије. Без обзира на све проблеме у школи и последња генерација матураната ће памтити овај дан по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки. Сваке од дванаест претходних година у плесу је учествовало више од

1.000 краљевачких матураната, а откако је 2010. достигнут рекордан број од 32.416 учесника више није било настојања да се он обара тим пре што су и временски услови у неким земљама у време одржавања утицале на мањи број плесача. Организатор Европског фестивала плеса је Плесни савез Словеније, а кад се видело колико је интересовање за учешће међу матуранти ма сличну манифестацију је покренула плесна школа из Љубљане која је укључила поједине градове из Србије. - Плес се одржава са истом музиком и кореографијом са разликом само у бојама мајица. Кад је једне године дошло до тесног резултата краљевачки

плесачи су спасили матурски плес и одлучујуће утицали на обарање Гинисовог рекорда. На путу према Марибору, у који сам пошао да однесем резултате, прошао сам кроз Љубљану са циљем да измирим два табора како би матурски плес био заједничка манифестација. Било је понуда које нисам могао да прихватим без сагласности градоначелника ,а кад су видели да у мени немају лаког саговорника договор је изостао тако да и даље постоје две манифестације, с тим што ова организује плес недељу дана раније – објашњава заступник Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић. Т. Радовановић фото: М. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 21.5.2017.

35

36

МАГАЗИН 21.5.2017.

37

38

МАГАЗИН 21.5.2017.

39

40

МАГАЗИН 21.5.2017.

41

42

МАГАЗИН 21.5.2017.

43

44

МАГАЗИН 21.5.2017.

45

Недеља здравља уста и зуба

МАГАЗИН

21.5.2017.

ОСМЕХНИ СЕ ЗДРАВО

46

- Недеља здравља уста и зуба обележава се са циљем указивања на значај оралног здравља и могућност да се применом адекватних мера оно може одржавати добрим током читавог живота. - Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши још пре ницања, чак и током трудноће. - Главни фактори ризика у развоју болести уста и зуба су пушење, употреба алкохола и неправилна исхрана са великом количином масти, соли и шећера. - Ризик обољевања усне дупље од малигних болести усне петнаест пута је већи када се комбинује више фактора ризика. - Употреба дувана и алкохола главни су фактори ризика који се доводе у везу са малигним обољењима

47

48

МАГАЗИН 21.5.2017.

нститут за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, са мрежом института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду, од 15. до 21. маја обележава Недељу здравља уста и зуба под слоганом „Осмехни се здраво”. Недеља здравља уста и зуба се треће недеље маја традиционално обележава од 1991. године, а укључује бројне активности као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. У овом периоду носиоци и координатори активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана. Недеља здравља уста и зуба је повод за подсећање да мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши још пре ницања, чак и током трудноће. Посебно значајном циљном групом за превентивни рад сматрају се труднице и деца школског и предшколског узраста код којих се могу спровести скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. Уверење да се у предшколском и школском узрасту много научи о оралном здрављу, и стекну устаљене навике о хигијени, и ове године су повод да се у оквиру кампање посебна пажња посвети деци предшколског и основношколског узраста, али и наставницима и родитељима. Недељу здравља уста и зуба краљевачки Дом здравља обележио је у сарадњи са Предшколском установом „Олга Јовичић Рита“ едукативном радионицом у вртићу „Младост“ где се налази стоматолошка служба ове установе. У оквиру ње о овој теми су говорили специјалисти дечје превентивне стоматологије др Олгица Лешевић, др Виолета Каровић и др Весна Курјак, као и сестра на превентиви ове установе Весна Рачић која је потврдила значај редовних превентивних стоматолошких прегледа више

И

пута годишње, а стоматолози врше их и у другим вртићима. Познато је да су главни фактори ризика у развоју болести уста и зуба пушење, употреба алкохола и неправилна исхрана са великом количином масти, соли и шећера, а ризик обољевања усне дупље од малигних болести усне петнаест пута је већи када се комбинује више њих. Због тога се у оквиру Недеље здравља уста и зуба, поред препорука које се односе на редовне контроле код стоматолога и одржавање хигијене, посебно истиче значај ових фактора ризика. Недеља здравља уста и зуба обележава се са циљем указивања на значај оралног здравља и могућност да се применом адекватних мера оно може одржавати добрим током читавог живота. Сем утицаја на побољшање здравља уста и зуба деце, стварање навике правилног одржавања хигијене уз примену мера нопходних за очување оралног здравља сматра се и доприносом у повећању броја оних код којих је боље чему треба да допринесу и доносиоци одлука за подршку мерама којима се унапређује. Стручњаци подсећају да орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, утиче и на кључне функције као што су говор и спавање. Оно не представља само здравље зуба већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Слоган кампање „Осмехни се здраво“ идентичан је прошлогодишњем, а указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. Опште препоруке за очување оралног здравља укључују одржавање адекватне хигијене која подразумева редовно прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка, и коришћење конца за зубе уз смањење уноса шећера и избалансирану исхрану. Значајним се сматра коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у сао-

браћају, безбедно физичко окружење, посете стоматологу ради редовне контроле и уклањања зубног каменца. Побољшању доприносе престанак, или смањење, конзумирања алкохола, али и престанак пушења. Према последњем истраживању здравља становништва из 2013. године, у Србији је мање од половине становништва стање својих зуба и усне дупље оценило као добро, а истраживање показује да га становници нижег образовног статуса, и лошег материјалног стања, у значајно већем проценту процењују као лоше. Признање да у значајно мањем проценту редовно перу зубе указује на потребу изналажења начина да се здравствено васпитаним радом и превентивним стоматолошким прегледима повећа обухват становника из ових циљних група. Резултати истраживања потврђују да само 8,3 одсто становника старијих од 25 имају све своје зубе, а највиши проценат оних који редовно перу зубе, или нешто више од две трећине, су млади узраста од 15 до 24 године. Између 60 и 90 одсто школске деце, и близу сто одсто одраслог становништва у свету, има зубни квар, а трећина оних између 65 и 74 године нема ни један свој зуб. Подаци потврђују да је међу децом узраста 6 до12 година између 16 и 40 одсто имало неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља. Обољења потпорног апарата, која могу довести до губитка зуба, присутна су код 15 до 20 одсто светске популације старости 35 до 44 године, а број нових случајева обољења уста се у већини земаља креће од 1 до 10 на 100 хиљада становника. Недеља здравља уста и зуба је прилика за подсећање да је број оболелих од карцинома уста релативно чешћи међу мушкарцима, старијим људима и људима са лошијим социоекономским статусом, а да су употреба дувана и алкохола главни фактори ризика који се доводе у везу са малигним обољењима. Т. Радовановић

49

Национални дан добровољних давалаца крви

МАГАЗИН

21.5.2017.

СВУДА ЗА

50

- Добровољно давање крви се сматра најпознатијим и најчешћим видом јавног означавања хуманости, јер се на тај начин помаже некоме коме је она неопходна. - Све здраве особе мушког и женског пола старе од 18 до 65 година могу дати крв, уколико задовољавају медицинске критеријуме после лабораторијског и лекарског прегледа. - Током „Недеље Црвеног крста“, која ове године траје од 8. до 15. маја, Црвени крст Краљево је реализовао низ активности под мотом „Свуда за свакога“. - Уручене награде победницима литерарног и ликовног конкурса под називом „Крв живот значи“. - Из осамнаест основних школа са територије града на конкурс су пристигла 1.892 рада . - Током прошле године у Краљеву прикупљено 3.632 јединице крви рвени крст Србије 11. маја сваке године обележава Национални дан добровољних

Ц

давалаца крви са циљем скретања пажње јавности на њихов значај у систему здравствене заштите. Познато је

да крв и крвни деривати представљају незаменљиви лек за оболеле и да су неопходни како би многи од њих

били излечени а бројни животи спашени. Добровољно давање крви се сматра најпознатијим и најчешћим видом јавног означавања хуманости, јер се на тај начин помаже некоме коме је она неопходна. Суштина свих давања је да се скупи довољна количина сигурне крви и створе услови да чека пацијенте, а не да они чекају крв. Све здраве особе мушког и женског пола старе од 18 до 65 година могу дати крв, уколико задовољавају медицинске критеријуме после лабораторијског и лекарског прегледа. Крв се даје из вене у прегибу лакта где је убод најмање болан, а компликације у вези са давањем не постоје јер високо стручан и обучен кадар трансфузиолошких установа давацима обезбеђује максималну сигурност. Целокупан материјал који се користи у процесу узимања крви је стерилан, апироген и за једнократну

употребу, а ни вишеструко давање није опасно и не доводи до повећања или губитка тежине, не повећава нити смањује апетит и радну способност. Поводом обележавања „Недеље Црвеног крста“, која ове године траје од 8. до 15. маја, Црвени крст Краљево је реализовао низ активности под мотом „Свуда за свакога“. На Национални дан добровољних давалаца крви у свечаној сали Градске управе Црвени крст је обележио једну од значајнијих активности посвећену добровољним даваоцима крви. У присуству сарадника ове организације који се залажу у мотивацији грађана да добровољно дају крв, и промовишу принципе добровољног давалаштва, на пригодној свечаности су уручене награде победницима литерарног и ликовног конкурса који се традиционално организује под називом „Крв живот значи“. Из осамнаест основних

школа са територије града на конкурс су пристигла 1.892 рада што је повод за захвалност учесницима, али и њиховим учитељима, наставницима и директорима. Повећање свести о значају добровољног давања крви најзначајнији је фактор у промовисању овог вида хуманитарне активности којом је током прошле године у Краљеву прикупљено 3.632 јединице крви. Председник Комисије за добровољно давалаштво крви Зоран Тимотијевић потврђује како је то основни разлог због чега није одложена ни једна операција, или било који други вид лечења који захтева крв. У Црвеном крсту значајном оцењују сарадњу са Институтом за трансфузију крви Србије, а од недавно и са београдском Војно-медицинском академијом. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

СВАКОГА

51

Својеврсно путовање кроз Средњи век

МАГАЗИН

21.5.2017.

МАГЛИЧ ФЕСТ

52

- Манифестација „Маглич фест“ јединствена прилика за подсећање на витешка времена, српске витезове и дела по којима се помињу и памте. – Од поднева витешке борбе правим средњовековним оружјем, стреличарство, средњовековна музика и наступ чувеног ансамбла Ренесанс, с пратећим програмом и наступима етно група Руно, Херувими и Божури, наступи глумаца Краљевачког позоришта, средњовековна храна и послуживање вина из дрвених чаша „Србија за младе“ је организација основана у октобру 2011. године у просторијама Туристичке организације Србије где се тим младих људи, будућих економиста, дизајнера, менаџера, филолога и других стручњака, окупио око заједничке идеје да комбинујући знања из економије и туризма, културе, информационих технологија и креативног дизајна направи искорак ка другачијој перцепцији Србије као динамичне, атрактивне и изазовне земље. Млади су пре истраживања и осва-

јања предела Шампање, водопада Нијагаре, елеганције баварских двораца и мистичних гробница Маја, решили да заједнички открију егзотику Рајачких пимница, ритам дринских слапова, деветнаестовековни шарм војвођанских двораца, наките Виминацијума и свих места која су била одувек поред њих, а да утиске о томе поделе са другима, и ван граница Србије. Са жељом да свим младима сањарима пруже могућност да открију, истраже и заволе духовне и материјалне вредности Србије, и тако ухвате сваки

свој дан дајући му смисао, следили су визију препознатљивости Србије као туристичке дестинације у глобалним оквирима, посебно као дестинације за путовања младих. Основна идеја мисије која укључује промовисање и популаризовање рецептивног туризма уз освежен, креативан и иновативан приступ прилагођен младим и активним људима, јесте да се креирањем нових програма младима омогући промена свакодневног окружења кроз повезивање, приближавање културним и забавним садржајима, природним

атракцијама и активном одмору у Србији. Посебан аспект деловања усмерен је на повезивање са младима из иностранства и њихово укључивање у програме „Србија за младе“ и упознавање са туристичком понудом Србије. Организација ове године позива младе на манифестацију под називом „Маглич фест“ као јединствену прилику да се доживи једна од најлепших средњовековних тврђава Србије у аутентичном средњовековном духу, уз спектакуларне борбе витеза, наступе етно група и средњовековну музику. Све који ово сматрају довољно атрактивним очекују витешке борбе правим средњовековним оружјем, стреличарство, средњовековна музика и наступ чувеног ансамбла Ренесанс, с пратећим програмом и наступима етно група Руно, Херувими и Божури, наступи глумаца Краљевачког позоришта, средњовековна храна и послуживање вина из дрвених чаша. То је посебна прилика за подсећање на витешка времена, српске вите-

зове и дела по којима се помињу и памте. Снагом, умећем и вештином, надјачавали су своје противнике, поражавали су их човекољубљем и хуманошћу, а побеђивали мудрошћу. Философску подлогу борења, етичке и моралне принципе српских витезова, изградио је Растко Немањић, Свети Сава који, као одлику борца, на прво место ставља човекољубље, затим борбу за правду, неагресивност и самоодбрану, а као главни етички принцип борбе љубав. Српски витезови су учени тактици, књижевним језицима и другим наукама, а морално и етички потковани, борили су се за правду, мир и напредак и за та дела добијали ореоле од свога народа. Дух витештва који је био дубоко укорењен у српским земљама вековима је подизао српски народ кад му је било најтеже, јер витез није само онај ко је остао непобеђен већ онај који, упркос свему, иде напред. Након отварања Маглич феста, које је планирано тачно у подне, следи на-

јава витешких борби и приче о друштвима „Свети кнез Лазар“ и „Бели орлови“. У наставку програма у подножју Маглича планиране су витешке борбе, а након успона до зидина средњовековне тврђаве присутнима се пружа прилика за упознавање са историјатом овог локалитета које припремају глумци Краљевачког позоришта. Два сата иза поднева планирани су наступи група „Руно“ и „Херувими“, а после полусатног казивања глумаца Краљевачког позоришта о Стефану Првовенчаном и Немањићима, наступи „Косовских божура“ и Ансамбла „Ренесанс“. Свим посетиоцима, гостима и туристима на располагању је фотографисање са средњовековним витезима и прилика да доживе стреличарство, гађањем мете луком и стрелом. Посебан доживљај прати дегустирање вина из средњовековних дрвених чаша и дегустирање средњовековне хране. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

Трибина „Културни нокаут“ Позитивне омладина

МАГАЗИН

21.5.2017.

ПРЕЈЕЗИВА ЕСТРАДИ

54

- Краљево нема културни простор. - При креирању културне понуде ретко се чује глас оних којима је намењена. – Две деценије нема могућности избора понајвише због уверења да и култура све више постаје политичко питање. - Од младих се очекује да битније утичу на креирање културне политике. - Бесплатни концерт који грађане Краљева кошта милион и две стотине хиљада динара на противнике идеје о организовању делује посебно иритантно у ситуацији кад се истог дана, по цени од сто динара, продају круне од картона како би се скупила средства намењена лечењу оболеле суграђанке. - Ни на локалном ни на државном нивоу не постоје стратегија, план и програм развоја културе. - Највећи проблем у држави је што политички модел диктира културни уместо да буде обрнуто

Фото: М. Радовановић

ИЗАЦИЈА ДРУШТВА

55

верење да се културни животу Краљеву одвија стихијски, без икаквог плана и идеје, повод је да Удружење „Позитивна омладина“ организује трибину под називом „Културни нокаут“. Основни мотив је да се разјасне бројне недоумице, између осталих ко је крив за ситуацију у којој се из различитих „центара моћи“ сервирају садржаји какве велики број конзумената оцењује неадекватним. На трибину су позване особе које се баве културом и младима, претежно изван официјелних установа које се финансирају из градског буџета чије је присуство изостало из разлога које организатори скупа нису били у ситуацији да објасне. Иако се одговори на нека питања назиру организатори потврђују да су комплексност и ширина проблема који оптерећују ову област друштвеног живота основни разлог за изостанак коначног решења. Ма колико као рампа посебне врсте био захтев да се избегне политизација ова тема оцењена као шкакљива је, као и многе друге, неизоставно ве-

МАГАЗИН

21.5.2017.

У

56

зана са њом. Занимљиво подсећање на период шездесетих година прошлог века, на основу извода из записника са седнице Културно просветне заједнице, указује у овој средини на присуство кича и шунда у области културе, али и различите погледе на ову појаву у различитим срединама. Као нека врста оазе „Рок планета“, која се бави афирмацијом рок музике и урбане културе, окупља особе различите старости, од најмлађих до оних који су зашли у трећу деценију живота. Искуство из досадашњег рада показује да су на овом месту потражили спас након сазнања да су изложени сложеним утицајима, трпе насиље медија и општег стања у култури, али се боре да обезбеде своје место одабиром друштва и интересовања. Осврт на период од пре неколико деценија, на који подсећа сликар Бојан Оташевић, показује да сваки има и добрих и лоших страна. За разлику од данашњег културног тренутка не тако давно, образовање је било квалитет-

није, а поштовање утврђених принципа контролисале су посебне комисије. Овај период памти се по забрани дистрибуције, и медијске промоције музичких остварења за које је надлежна комисија утврдила да представљају кич или шунд, што је био довољан разлог да буду посебно опорезована. С обзиром на услове много таквих остварења није било доступно широкој јавности као ни могућност да се упозна са јефтином робом сумњивог квалитета. - Не могу да кажем да је шунд дијаметрално од кича. Шунд је немачка реч, а превод потврђује да је то смеће, отпад, нешто што је труло и безвредно. Пандан у енглеском језику је панк, па се мало замислиш јер си слушао нешто што је дијаметрално од шунда, а иста је основа. Све се своди на конструкцију, или деконструкцију. Или си конструктиван у нечему или си деструктиван, или ствараш, или растураш. Можда и није толико битна музика, али је битно где си и чему припадаш. Јако је битно да будеш кративан, да радиш на себи, да

истражујеш и упућујеш друге у то. Тада нисмо имали прилике да се упознамо са тим што данас зовемо ђубре. Вероватно га је било, али на маргинама, и медији су имали неке критеријуме па си могао да упознаш квалитетне ствараоце, а та врста едукације и информисаности је углавном била квалитетна – каже Оташевић. Шароликост културне понуде, у којој културни садржај много чега чини спорним, потврђује овонедељни концерт Аце Лукаса за кога је, од тренутка када је најављено да ће бити бесплатан, у бројним круговима изражена сумња у могућност манипулације. Повод је пре неколико године одржан концерт Хариса Џиновића који је, иако најављен као хуманитарни, локалну самоуправу коштао далеко више од прихода оствареног продајом улазница. Страх да би тако нешто могло да се понови повод је за сумњу у неку врсту дила између доносиоца одлука и одређених личности из естрадних кругова, али и уверење да се, у недостатку правих информација, овакви закључци

доносе на основу недовољно поузданих претпоставки. Међу најоштрије критичаре одлуке о организацији оваквог концерта сврстава се новинарка Телевизије Пинк Маријана Стевановић која, као један од учесника трибине, потврђује да овој медијској кући припада део договорности за уништавање читавог друштва. Увид у континуитет својеврсног лудила потврђује да се већина локалних самоуправа у Србији суочава са сличним проблемима, али увек има оправдање за своје поступке. - Десет година радим прилоге за телевизију која пушта најгори треш, али и о томе како Краљево нема културни простор. У моје време било је другачије. Слушали су се Тома Здравковић и Зорица Брунцлик, сви смо знали ко то воли и мало га исмевали али није било вршњачког насиља. То је био проценат статистичке грешке, јер су наши родитељи слушали Радио Београд један и два, а и ми уз њих гледали сличне програме. Ако стално намећете кич и шунд, и

нешто што је популарно у оквиру масовне културе, то се прима код оних који немају никакву моћ разумевања и процене да ли је нешто добро или лоше. У друштву је наступила естрадизација свега и то је прејезиво. Дошла сам да то кажем лично, јер немам где иако радим у медијима. Оно што се у њима дешава је неодбрањиво и нема ничега за шта би човек могао да се ухвати, јер само преносе информацију. Шта је оправдање за давање новца из буџета за бесплатни концерт певача народне музике који је синоним свега најгорег што младим људима треба и која је спорна на толико начина, јер промовише нешто што нико нормалан не жели? Пола сата сам на конференцији за медије покушавала да добијем одговор зашто не дође филхармонија, да то буде бесплатно, хуманитарно и да има неку поруку јер се везује за матуранте. Градоначелник је објаснио да филхармонија нема где да наступа, да је то тема коју намећу елитисти, да ће Аца Лукас да напуни халу спортова, а на

57

МАГАЗИН

21.5.2017.

филхармонију би дошло сто матураната – каже Станић. При креирању културне понуде, а најзначајнији утицај имају установе којима је поверена ова за друштво значајна улога, ретко се чује глас оних којима је намењена. И док се прилично нејасним чине критеријуми по којима се она креира са трибине стиже порука да већ две деценије нема могућности избора понајвише због уверења да и култура све више постаје политичко питање. Да је тако на најбољи начин потврђује податак да београдски Народни музеј није у функцији већ четрнаест година, а Музеј савремене уметности десет. Ситуација није много ружичастија ни на локалном нивоу где владајуће гарнитуре, а од 2000. године се променило много њих, нису учиниле много како би се стање у овој области поравило. Одсуство представника власти на трибини подстиче на размишљање да

58

ситуација можда и није таква каквом је сматрају актери алтернативне културне сцене међу којом најбољом потврдом својих ставова сматрају баш то, изостанак жеље да проговоре нешто и о овој области живота. Разлог за разочарање по који пут је, а показало се то и на овој трибини, и понашање младих од којих се очекује да битније утичу на креирање културне политике. Бесплатни концерт који грађане Краљева кошта милион и две стотине хиљада динара на противнике идеје о организовању делује посебно иритантно у ситуацији кад се истог дана, по цени од сто динара, продају круне од картона како би се скупила средства намењена лечењу оболеле суграђанке. Однос представника власти према култури повод је за захтев да се агресивнијим приступом конзумената битније утиче на промену ситуације у овој области, а уверење да то није видљиво

довољно депресивно делује на све који верују да је културна понуда далеко од квалитетне и потребне највећем броју грађана Краљева. У веома компликованој ситуацији остаје нејасно ко је дужан да креира културну политику која је повод за уверење да је препуштена стихији. Доказ је податак да ни на националном ни на локалном нивоу не постоје стратегија, план и програм развоја културе. - Људи из света културе живе од буџетских средстава које плаћају порезници, нико много не таласа, па живимо од случаја до случаја и коментаришемо од случаја до случаја као што је тренутно овај везан за директора музеја иза кога је, у одбрану закона, стало 26 колега. Пре три године смо имали слични ситуацију при смени директорке Културног центра „Рибница“ кад су из колектива дошле само две најбоље другарице и указале да постоји нека енергија која у том тренутку ни-

је била превише искоришћена. Дешава се и један парадокс кад председник неког минорног удружења непромишљено изговори да одређена свота новца из културе треба да буде усмерена у пољопривреду. У том тренутку војска културних радника, углавном оних који су на буџету, креће на њега као у периоду кад су спаљиване вештице. Он се мученик није лепо изразио, вероватно јер нема знање за то шта је хтео да каже, па је изјавио то што је изјавио, али хоћу да кажем да је маса људи скочила на несрећника због те изјаве. Све ово што се дешава је лицемерно зато што нико од колега, који су на буџету града Краљева и примају плату у јавним институцијама, а можда нису врхунски уметници, можда су медиокритети или тотални дилетанти, реч није рекао када је за саветника културних манифестација постављен господин који нити има знање, нити има

звање, нити има образовање. Постављен је по политичким, партијским основама и комбинацијама, а ни један једини глас од представника културе се није чуо. Чуо се само глас оних који нису на буџету, а којих има и овде, који нису уцењени, нису роботи, нису робови, не може нико да им даје смернице шта треба да раде, имају свој понос, своје достојанство – каже Оташевић уз подсећање да је највећи проблем у држави то што политички модел диктира културни уместо да буде обрнуто. Учесници трибине потврђују потребу да култура буде независна, али да буде део државног система. Она се види као област која би повезала друштво, какво год да је, и државу. Други важан задатак је да одржава баланс измеђи истог тог друштва и државе од које се очекује да обезбеди средства за финансирање. Посебно је питање колико је онај ко их обезбеђује спреман да значајна средства препусти не-

коме над ким нема никакву контролу. Податак да се о стању у култури на различитим нивоима изговори по која реч тек од случаја до случаја добра је потврда става да не постоји адекватна стратегија. Резултат је крајње поражавајући, а међу учесницима трибине се оцењује као улагање у дилетанте, тезгароше, страначке културне медиокритете, и људе који не знају зашто су ту. Највећа одговорност је и даље на држави, а онима који не деле мишљење њених представника у овој области остаје да изговоре по коју реч прекора у своејврсним енклавама и скуповима као што је овај у Културном центру „Евергрин“ из кога стиже порука да се мало шта може учинити да би се стање у култури променилио. Једина сатисфакција оних који су скупили храброст да нешто кажу огледа се у чињеници да им је, после једног оваквог покушаја, бар мало лакше. Т. Радовановић

59

МАГАЗИН

21.5.2017.

Од 19. маја и у Краљеву национална акција

60

НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК - Језик је лична карта појединца и народа, невидљива установа једног народа, тековина коју треба неговати и чувати као и културне институције које су посвећеношћу грађене у дугом периоду. - Језик је живи организам, жива домовина речи која се, као и људи у њој, рађају, мењају, трају и само привремено залазе у речнике њихове сачуване тачне адресе на којима увек могу да их пронађу они који их траже. - Свако ко говори српски језик мора да има и одређену дозу одговорности према њему. - Језик није само средство комуникације већ и душа једног народа који заузима средишње место у његовој култури

61

Фото: М. Радовановић

кција „Негујмо српски језик“ настала је као идејни пројекат Секретаријата за културу управе града Београда, а уз помоћ и подршку Филолошког факултета и Библиотеке града Београда. Као циљ је исказана потреба да се кратким саветима и поукама скрене пажња на свакодневне језичке недоумице које муче говорнике српског језика, разоткрију неке језичке предрасуде и пробуди свест о значају бриге о језику као важном чувару и носиоцу културних вредности. Акцији су се касније придружиле многобројне истакнуте јавне личности из света глуме, музике, књижевности и спорта, а намера свих учесника је, да се помоћу едукативних постера, подсети на важност неговања језичке културе и норме стандардног српског

МАГАЗИН

21.5.2017.

А

62

језика. Акцију „Негујмо српски језик“ организују министарства културе и информисања и просвете, науке и технолошког развоја, Филолошки факултет у Београду, Библиотека града Београда и Радио телевизија Србије уз покровитељство Телекома Србије. У оквиру акције у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ отворена је изложба постера које је, на основу фотографија фоторепортера „Политике“ Жељка Јовановића, дизајнирала Амалија Витезовић. У програму који прати изложбу учествовали су специјални саветник министра културе Драган Хамовић, оснивач организације „Солидарност за Косово“ Арно Гујон, дечји писац Владимир Андрић, чланови одбора акције „Негујмо српски језик“ Кристина Нинков и глумац

Светислав Буле Гонцић. Ученицима основних школа намењене су две кратке представе за децу, „Чардак ни на небу ни на земљи“ у извођењу Анђеле Јовановић и Ђорђа Стојковића и „Девојка бржа од коња“ у којој су наступили Анита Стојадиновић и Никола Ранђеловић. Амалија Витезовић, Владислава Ивковић Марковић и Виолета Ђорђевић из Библиотеке града Београда одржале су радионицу под називом „Краљевчани негују српски језик“, а у програму је наступио и хор СОС Дечјег села „Звездице“ Акција „Негујмо српски језик“ покренута је на нивоу града Београда на иницијативу тадашњег градског секретара Владана Вукосављевића, актуелног министра културе и информисања,

са циљем да се више размишља о језику и подстакну млади да више брину о њему као основи културног и сваког другог идентитета. У почетку су у њу биле укључене познате личности из јавног живота, спортисти, дрмаски уметници и други, а сваки од постера са њиховим ликовима указивао је на једну језичку недоумицу. Након серије телевизијских спотова, које је креирао директор Дома културе „Вук Караџић“ глумац Светислав Гонцић, у активности су уврштене изложба и радионице, а акција проширена на целу земљу. Помоћник министра културе и информисања др Драган Хамовић подсећа да је језик лична карта појединца и народа, невидљива установа једног народа, тековина коју треба неговати и чувати као и културне институције ко-

је су посвећеношћу грађене у дугом периоду. Негујмо српски језик је покретачка акција којом се настоји скренути пажња на значај ове теме иза које ће уследити системски кораци и далеко систематичнија брига о ономе што је лична карта културе и народа. - Ове године обележавамо осам стотина година од, за наш народ, нашу свеукупну културу и живот заиста великог, догађаја, првог међународног признања српске државности које се догодило овде у светој Жичи. Стефан Првовенчани, односно свети Симон, и брат му Свети Сава, поред стварања и очувања српске државе и цркве, стварали су и неговали српску књижевност и српски језик. Језик је живи организам, жива домовина речи која се, као и људи у њој, рађају, мењају,

трају и само привремено залазе у речнике њихове сачуване тачне адресе на којима, и када мислимо да их нема, увек могу да их пронађу они који их траже. Језик је највећа чуваркућа једног народа која га чини оним што он јесте. Не одваја га, мада то у стварности изгледа дугачије, од других језика и других народа – поручио је вршилац дужности директора краљевачке библиотеке песник Милоје Радовић. Колико је важно неговати српски језик потврђује и Арно Гујон, који га је научио иако није морао, уверен да свако ко га говори мора да има и одређену дозу одговорности према њему. По њему језик није само средство комуникације већ и душа једног народа који заузима средишње место у његовој култури. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 21.5.2017.

65

66

Драган Пешић

МАГАЗИН 21.5.2017.

Краљевачка позоришна сцена: Драган Пешић (2)

- Култура је у локалној средини гурнута у запећак. - У политици глава није потребна, бар не за размишљање. - Политичарима је долазак у позориште протоколарна обавеза, премијерна публика је ту највише ради сликања, а не ради позоришта и представе. - Глумачко умеће није увек одлучујући фактор при избору тумача одређене улоге, па се добар део утицаја приписује срећи. – Многи који се баве глумачким послом у највећој мери само виде себе у позоришту, а немају га у себи. - Треба имати моћ па стати пред огледало, преиспитати се, пре свега погледати у своје лице и себи рећи неке ствари. - Фестивалска представа која се прави према укусу три члана жирија, па фестивалске награде нису увек право мерило вредности. - Исплативије је бити цвећар у Швајцарској него доктор наука у својој земљи

Фото: М. Радовановић

НИЧИЈИ ЧОВЕК

67

оследњих неколико година све је приметније да се равноправним делом културне сцене сматрају различити риалити програми уз учешће особа сумњивог морала што потврђује колико је цело друштво посрнуло. Ово се поклопило са све већим упливом политике у културне токове што се, по уверењу бројних посленика културе, показало изузетно неповољним због систематског уништавања основних друштвених вредности. Иако се сврстава у млађе актере краљевачке позоришне сцене глумац Драган Пешић довољно ауторитативно потврђује став по коме је култура у локалној средини гурнута у запећак, а то траје онолико година колико и сам има. Оном делу који се односи на драмску уметност у овом периоду није много помогло ни то што су се на значајним местима на којима се доносе важне одлуке налазиле и особе потекле из ове области. То потврђује тезу да је у политици најважније бити послушан, а у случају уметника који су загазили у ову област у највећем броју случајева одлучујућим се показао лични интерес.

МАГАЗИН

21.5.2017.

П

68

- У политици ти глава није потребна, бар не за размишљање, а ја не могу да се бавим политиком јер нисам послушан. У политици имамо највише немислећег које води ово друштво ни сам не знам куда. Све је интерес, па смо дошли до стадијума кад је све на продају. Ја кажем да није, јер је култура оно у чему се налази идентитет једног народа. Ако му убијаш културу, одузимаш му идентитет а то се ради програмима какви нам се сервирају са свих страна, на насловним странама које можемо да видимо на трафикама када год подгледамо дневне и недељне листове. Политичарима је долазак у позориште протоколарна обавеза, премијерна публика је ту највише ради сликања, а не ради позоришта и представе и није то случај само са позориштем. Последњих неколико година сам потпуно независтан. Нисам запослен ни у једној установи културе, а људи ме препознају по овоме што радим, знају ко сам шта сам и чиме се бавим – каже Пешић. Искуство из не претерано дуге глумачке каријере потврђује да се боља

комуникација са ауторима у овој области остварује изван Краљева што потврђују улоге у телевизијским серијама „Синђелићи“ и „Село гори, а баба се чешља“. Свака од њих била је прилика за контакте са надалеко познатијим колегама чији је рад признат и уважаван у свим срединама. Телевизијско искуство је прилика за потврду става како се, иако радује колико и ангажовање у позоришту, овај рад по много чему разликује. Драган Пешић се по многима сврстава у ред глумаца за које кажу да их камера воли. То је први препознао Радош Бајић и младом глумцу пружио прилико да се докаже у овом начину рада. Што иза тога није интензивирана започета сарадња највише је последица чињенице да се у Србији не снима превише, а најзначанијим за такву ситуацију сматра се недовољна количина финансијских средстава. То што нема довољно пара за улагања у овај вид стваралаштва много је мање опасно него чињеница да се ситуација из дана у дан погоршава. Прилика да се докаже способност и оствари неки лик по правилу пружа

ју кастинзи на којима се појављује велики број претендената на неку од улога. Искуство показује да глумачко умеће није увек одлучујући фактор при избору тумача одређене улоге, па се добар део утицаја приписује срећи. Ма колико да сви који се појаве на кастингу бар привидно имали подједнаке услове за ангажман није редак случај да се тумачење значајних улога појединим глумцима поверава и без оваквог вида провере. При избору најбољег тумача улоге посредник између глумца и продукције, или редитеља, најчешће су кастинг агенције и агенти који поседују богате базе података са биографијама, фотографијама, снимцима и другим подацима о глумцима. Показало се да је ангажман за тумачење одређеног лика у позоришту, на филму или телевизији, често последица стања које се пореди са тржиштем. На њему владају одређене законитости, углавном понуде и потражње, а већи број глумаца од потребних за реализацију појединих пројеката основни је разлог што су принуђени да раде свакојаке послове како би преживели.

- Можда имам старомодније погледе на позориште од других зато што верујем у неке вредности које су данас по мало и заборављене, јер многи који се баве овим послом у највећој мери само виде себе у позоришту, а немају га у себи. Њима циљ није позориште као такво, него да приме плату за професионални ангажман и имају уплаћене порезе и доприносе за радни стаж. Ја не припадам никоме и нисам ничији човек. Могу то само тако да назовем и увек ћу остати само позоришни човек, чак и иако ми некад буде свега преко главе па дође до неких несугласица. До њих може доћи само са људима, а никако са позориштем јер на њега не можеш бити љут, него само на људе. Неки људи дају себи право да суде, процењују и мере друге а не себе, што је велики проблем због кога сам у разилажењу са многим руководствима, не само кад је позориште у питању, па кажем да је због гласног говора. Треба имати моћ па стати пред огледало, преиспитати се, пре свега погледати у своје лице и себи рећи неке ствари –

каже Пешић Колико се последњих десетак година политика умешала у све сфере живота, па и позориште где јој до тада никад није било место, на најбољи начин сведочи искуство особе која је у овој установи провела више од четири деценије. У прве две трећине тог периода на челу позоришта налазиле су се само две особе, а у трећој многоструко више. У више наврата доказано је како се то негативно одражава на рад поготово ако се зна да они који се баве политиком и нису показали превелику стручност у овој области. Најзначајнијим за рад позоришта сматра се репертоар чији се састав много пута показао проблематичним. И док највећи број оних који су учествовали у истраживању о стању на краљевачкој позоришној сцени верују да репертоар треба да буде прилагођен потребама публике има и других који верују да предност треба дати представама које на фестивалима треба да докажу оправданост постојања. Драган Пешић се сврстава међу драмске уметнике којима није довољно јасно шта значи фестивалска пред

69

70

МАГАЗИН 21.5.2017.

71

72

МАГАЗИН 21.5.2017.

става која се прави према укусу три члана жирија. Позоришна представа, као и глумци, постоји због публике, а репертоарска политика је често ствар укуса малог броја оних који одлучују. Због тога су у неке од њих уложена значајна средства а да касније, током не превише дугог живота на сцени, нису оправдале очекивања. - Током читавог периода колико се бавим овим послом било је огромних осцилација, успона и падова репертоарске политике, а ни као друштво ни као појединци нисмо самокритични, не само као људи из позоришта. Међу њима нису ретки они који изађу у медије и кажу како су најбољи, најлепши, најпаметнији, и то свако за себе. Ко још проверава те информације? Нас неколицина који смо информисани из неких других извора, који се бавимо тим послом и слично, а шта зна гледалац? Ни фестивалске награде нису увек право мерило вредности због чега је мени увек био најдрагоценији суд гледаоца. Ако ме неко препозна на улици и каже да му се свиђа, или не свиђа, оно што сам урадио то је увек било најмеродавније и најдрагоценије. У сваком друштву постоје разноразне трговине и кланови, ја теби ти мени, а то понекад засмета, али преболиш. Ипак, сметају ми фестивалске трговине, фестивалски жирији и остало, поготово када су деца у питању јер их то повређује, а присутно је и у сфери дечјег уметничког стваралаштва – каже Пешић. У стварање једне позоришне представе, макар да се појави и само једном под светлима рефлектора, улажу се знатна финансијска средства, поготово кад са стране треба ангажовати редитеља, костимографа, сценографа, композитора, по који пут и глумце. Посета појединим од њих често није у сразмери са уложеним средствима, па се исплативим сматрају само представе за децу. Сем тога

што мање коштају организоване посете деце из школа и предшколске установе прилика су да се, и поред нешто ниже цене улазнице, остваре значајне зараде. Пешић потврђује како је у сезони 2009/10 године на репертоару Краљевачког позоришта била представа „Путујуће позориште Шопаловић“ у режији Небојше Дугалића који је тумачио и једну од значајнијих улога. Са репертоара је скинута у тренутку кад је нови директор дошао до закључка да је, и поред значајног броја гледалаца и зараде која је остварена, скупа за даље извођење. У данашње време посебно значајним чини се ангажовање по којег од познатијих глумаца који су се показали као добар мамац за привлачење публике. Безброј пута се показало да такав често кошта више него што позориште може да плати, па се прелазним решењем сматра ангажовање млађих глумаца који су, захваљујући телевизијским серијама стекли довољну популарност којом могу да привуку публику. На краљевачкој позоришној сцени је приметно присуство све већег броја младих и школованих глумаца који немају превише прилике да се докажу, а шансу за то пре од осталих добијају они који пристају на послушност различите врсте. Неколико Пешићевих покушаја за упис на високе школе дрмаских уметности нису дали резултате, а ужи избор кандидата на академијама у Новом Саду и Београду мала су утеха за разочарање младог човека. - Све оно што неки постижу школовањем покушавам да постигнем радом. Као млад некад будеш разочаран и повређен због очигледне ствари, а то је упис на академију кандидата са говорном маном и другим недостацима што потврђује како је у овој области све на продају. То је иза мене и нешто о чему не волим да говорим. Боље говоре остварени резултати и људи који препознају ко сам, шта сам и шта радим. Неки то вреднују, а неки и оспоравају. Присутан сам на многим културноуметничким манифестацијама можда

и зато што припадам старом кову, онима који морају да знају да говоре да би се бавили овим послом. Био сам у прилици да се упознам, и стекнем драгоцена познанства, са многим људима са естраде и шоу бизниса, глумцима, водитељима, музичарима, певачима, сродним душама које се баве јавним послом. Многи од њих су сујетни, не само глумци. Смешне су ми љубомора и нетрпељивост између колега, посебно кад један има двадесет или двадесет пет година, а други педесет или шездесет. Каква смо ми конкуренција једни другима? Како ја да будем конкурент човеку који има шездесет година или, он мени, јер то није природно? У овом послу нико не зна све и мора да учи док је жив. Сваки пут кад се нађу пред новим драмским текстом глумци су на почетку и сваки пут идемо изнова, копамо по себи, тражимо и покушавамо да будемо другачији – каже Пешић и признаје да тренутно највише енергије улажем у децу у школи глуме из које излази нова генерација. Посла за глумца као што је он у Краљеву нема, поготово након јасног става из локалног позоришта да му, као глумцу на лошем гласу, ту није место. Планова и наговештаја за реализацију једног пројекта у другој средини има, али и размишљања о одласку из земље понајвише због уверења да неизвесност траје предуго. То је и разлог што се у подсвести учвршћује уверење које потврђује колико је тешко извући се из живог блата. Понекад на површину исплива и размишљање о томе како је некад исплативије бити цвећар у Швајцарској него доктор наука у својој земљи. Драган Пешић припада категорији људи која избегава да саветује било кога. Повод је уверење да сит гладном не верује, па се као могућност јавља опасност упадања у замку при саветовању било кога са уверењем да се разуме његов проблем. Због тога преовладава опрезност и настојање да, што је могуће више, остане доследан принципима од којих није одустајао јер, како рече на крају, кад научиш да волш своје грешке онда и живот има смисла. Т. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 21.5.2017.

75

Концерт Аце Лукаса и Фолк хаус бенда

МАГАЗИН

21.5.2017.

ИЗМЕЂУ ОДУШЕВЉЕ

76

- Након Загреба и Београда, и потврде да наступа само у најбољим халама на Балкану, Краљево је имало јединствену прилику да угости Лукаса и „Фолк хаус бенд“ који га прати дуги низ година. - Аца Лукас знатно популарнији и од актуелног премијера Србије, јер је већ при првом доласку успео да доведе у краљевачку дворану више посетилаца, чак и без аутобуса који би их довозили из других градова. - Најсрећнији од свих краљевачки матурантни који ће дуго памтити завршетак једне фазе у животу. - Краљевчани ће још дуго почекати да у сличној атмосфери дочекају било кога са естрадне сцене. - Лукас потврдио да оваква посета није само резултат чињенице да је улаз у дворану био бесплатан

Фото: М. Радовановић

ЊА И ОСПОРАВАЊА

77

21.5.2017.

МАГАЗИН

78

д тренутка кад је, са приличном дозом помпе, обелодањена информација да ће контроверзни Аца Лукас одржати бесплатни концерт у Краљеву дошло је до јасне поларизације између великог броја оних који оспоравају овакав поступак локалне самоуправе и других који су вест примили са одушевљењем. За прве је повод да на представнике локалне самоуправе свале дрвље и камење била сама личност извођача, посебно након најаве да за бесплатни концерт из градске касе треба издвојити милион и двеста хиљада динара. Податак да се време одржавања концерта поклопило са матурским плесом изазвао је бројне друге недоумице, између осталих да ли је то, након неколико година паузе, поклон матурантима или није. Различите информације о томе изазвале су бројне полемике и злурадо ишчекивање противника идеје о

О

организовању концерта да би нова спортска дворана могла да буде полупразна. Спорним се учинио и начин расподеле улазница што је било још један повод да се укаже како ће мали број њих бити у редовној расподели на билетарници хале, а већи подељен по партијској припадности. Све то је код оних који су настојали да одрже довољну дозу неутралности подгревало знатижељу у ишчекивању да се, два сата пре почетка концерта, отворе улазна врата на велелепном спортском објекту који је од отварања био препун само два пута, само приликом политичких скупова које је организовала Српска напредна странка. Још у приближавању места одржавања концерта испред два улаза, на источну и западну трибину, били су приметни изузетно дуги редови оних који су стрпљиво чекали да заузму једно од неколико хиљада места. Број

штампаних улазница није био званично објављен, а добро обавештени извори потврђују да их је било четири и по хиљада од којих је хиљаду и по подељено матурантима и представницима школа из којих долазе. Готово неприметно смањивање реда испред улаза резултат је строге контроле сваког од оних који су довољно стрпљиво чекали на ред. Чини се да Краљевчани нису навикли на овај вид контроле, или нису добро слушали обавештења организатора да је, из безбедносних разлога, у халу дозвољено уношење једино личних докумената и мобилних телефона. Онима који то нису схватили довољно озбиљно на улазу је одузето све друго, највише различити делови шминке које су власнице могле да узму назад по изласку из сале под условом да пронађу своје на гомили која се нашла на вратима. Већ сат пре почетка концерта било

је јасно да до појаве музичара на сцени у салу неће моћи да уђу сви који су стрпљиво чекали пред вратима Посебно споро пунили су се јужни делови источне и западне трибине у равни простране бине на којој је визуелном утиску требало да допринесу осам већих вертикалних и дванаест мањих екрана квадратног облика. Они млађи, а преовлађивали су тинејџери, настојали су да обезбеде место на самом терену што је дозвољавало више могућности за игру уз довољно јаке звуке музике које су још од 18 сати производили диск џокеји. Први утисак указује да је велики број, без обзира на године, конзумирао пиво које се, упућени кажу са доста пене, продавало са обе старане терена. Полулитарска чаша пива продавала се по цени од 170 динара, а неки од оних који су пружили новчаницу од 200 потвђују да нису добили кусур,

да ли због гужве или нечег друго није познато. Петнаестак минута након времена означеног за почетак концерта био је приметан нешто бржи улазак, али се и даље надвијала опасност да хала не буде испуњена на време. Можда због тога, а можда и нечег другог, они који су први ушли у дворану морали су да цупкају у месту више од три сата пре него се појавио Аца Лукас. Петнаестак минута пре 21 сат незванично је потврђено како је стигао у дворану што није могло битније да утиче на све приметнију нервозу међу присутнима. Некако у то време било је приметна и нервоза међу припадницима прилично бројног обезбеђења, са препознатљивим црвеним мајицама и црним качкетима, који су стриктно сроводили упутства претпостављених. Званични семафор је показивао тачно 21,07 кад су се иза бине појави-

ли први од четворице музичара Фолк хаус бенда, клавијатуриста, бубњар и двојица гитариста. Само минут касније зачули су се први звуци, а громогласна реакција неколико хиљада посетилаца најавила излазак на сцену Лукаса кад се појавио у белој мајици, са шљаштећим апликацијама, и белим панталонама поцепаним испод оба колена. Од тог тренутка, па скоро до поноћи колико је трајао концерт, тешко је било избројити оне који су бар део времена провели седећи. Најхендикепиранији су били они који су веровали да један овакав концерт могу да испрате удобно смештени у седишта. Колико год су посетиоци били одушевљени, и бројним телефонима, настојали да забележе овај тренутак чини се да је био изненађен и сам Лукас кад је потврдио колико је добра хала, а још пуна. Након Загреба и Београда, и потврде да наступа само у најбољим халама

79

80

МАГАЗИН 21.5.2017.

81

21.5.2017.

МАГАЗИН

82

на Балкану, Краљево је имало јединствену прилику да угости Лукаса са ансамблом који га прати дуги низ година. Од првог тренутка било је јасно да сви у дворани знају текстове песама Аце Лукаса што су и потврђивали и кад би он престао да пева, а од њих затражио да наставе. Од оних који су користили прилику да у паузи између песама проговоре по коју реч могли су се чути различити коментари, између осталих и да је Аца Лукас знатно популарнији и од актуелног премијера Србије, јер је већ при првом доласку успео да доведе у краљевачку дворану више посетилаца, чак и без аутобуса који би их довозили из других градова.

Прилика да мало предахну пружила се приликом извођења две баладе када су необичном визуелном утиску, у потпуном мраку, допринела само светла хиљада мобилних телефона. Прво изненађење најављено је минут пре истека двадесет другог сата кад се на бини појавио „Тропико бенд“, а двадесетоминутни наступ био је прилика за позив посетиоцима на солистички концерт наредног дана након завршених трка на Аутодрому Берановац. Ни током њиховог наступа атмосфера није јењавала, а добро познавање песама овог извођача било је на нивоу оног из првих три четвртине сата програма. Признање Аце Лукаса да на репер-

тоару нема довољно песама за концерт ове дужине прилика је за најаву новог изненађења, рокенрол блока у коме су преовладавале песме „Рибље чорбе“ и „Галије“. Била је то прилика и за неочекивану рокаду на кључним позицијама у бенду. Аца Лукас је заузео место бубњара, а овај преузео микрофон и додатно подргрејао атмосферу која се од првог реда поред ограде у партеру проширила на остале делове дворане. Клавијатуриста се показао као врстан бас гитариста, а овај други као познавалац црних и белих дирки. Места нису мењали једино гитариста и женски вокал који је све време пратио извођење Аце Лукаса.

се по ономе што је остало испред улазних врата и настојале да пронађу баш своју. Ма колико вишесатно стајање у месту, код највећег броја и цупкање, било напорно мало је оних који су ове вечери жалили. Чини се да су најсрећнији од свих били краљевачки матуранти који ће дуго памтити завршетак једне фазе у животу. Неспорно је да ће се о концерту Аце Луакса причати данима. Већ првог наредног показало се да су реакције различите, од одушевљења до критике што у овој средини никад није било необично. Било како било, сигурно је да ће

Краљевчани још дуго почекати да у сличној атмосфери дочекаују било кога са естрадне сцене. Нешто тако у једном тренутку је потврдио и Лукас након закључка да оваква посета није само резултат чињенице да је улаз у дворану био бесплатан. Није познато како ће друге колеге реаговати на опаску како не могу да окупе на једном месту оволики број посетилаца чак и кад би свакоме уз бесплатну улазницу дали и хиљаду динара. Стиче се утисак да је много тога што се везује за овај концерт било неуобичајено, између осталог и благи бојкот медија чији представници, сем малобројних, нису примећени у дворани.

Т. Радовановић

Атмосфера није попуштала на интензитету ни током кратке паузе због проблема са микрофоном на минут пре последњег сата у дану који ће многима остати у трајној успомени, највећем броју забележен фотоапаратима мобилних телефона. У време кад је поименично представљен сваки члан бенда било је јасно да се концерт приближава крају што је повод да најуморнији пођу према излазу. Предњачили су они који су настојали да изађу из дворане како би избегли велику гужву након завршетка концерта. Припаднице лепшег пола које су на почетку остале без шминке пребирале

83

84

МАГАЗИН 21.5.2017.

Музеји Србије десет дана од десет до десет

- Значај постојања музеја не мери се бројем посетилаца. - Међу заоставштином Јована Цвијића су делови намештаја, фотографије, рукописна грађа, документи и преписка, различита дела ликовне уметности, скулптуре, уље на платну, књиге, часописи, сепарати, дипломе, одликовања, географске карте... - Јован Цвијић се сматра зачетником картографије у Србији. - Цвијићево бављење картографијом се сматра значајним за Србију посебно након Првог светског рата кад су, на мировној конференцији у Версају, одређиване граница земље

Фото: М. Радовановић

БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА

85

ентрални догађај овогодишње националне манифестације „Музеји Србије, десет дана од десет до десет“ у Краљеву је изложба под називом „Београдски атлас Јована Цвијића“. Прати је низ различитих манифестација посвећених једном од најзначајнијих српских научника којима се обележавају Међународни дан музеја, Европска ноћ музеја и Национална недеља музеја. Аутор изложбе је историчар књижевности Татјана Корићанац која, поред функције директора Музеја града Београда, руководи легатима Јована Цвијића и Иве Андрића и музејом српског нобеловца. Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“ настала је у чудним околностима у време кад је укинуто место кустоса у Музеју Јована Цвијића а зграда у којој је смештен, иако споменик културе од националног значаја, у грађевинском смислу била у тако лошем стању да није омогућавала реализацију овог значајног пројекта. Сто педесета годишњица рођења знаменитог научника била је повод за реконструкцију грађевинског дела објекта, а парелелно са тим и рестаурацију и конзервацију зидног сликарства Драгутина Инкиострија Медењака након чега је ентеријер добио посебан квалитет и лепоту. Захваљујући разумевању председника Српске академије наука и уметности изложба је 2015. године премијерно постављена у просторијама ове установе, а пре Краљева гостовала у ректоратима универзитета у Београду и Крагујевцу, музејима у Зрењанину и Нишу, а наставља према родном месту Јована Цвијића Лозници. Музеј Јована Цвијића отворен је за јавност 1968. године захваљујући породици његове супруге Љубице Крстић. Како није имао директних наследника заслужним за ово сматра се Љубичин брат Миодраг који је, поред куће Јована Цвијића, сачувао и добар део заоставштине и поклонио га граду који је направио музеј о коме брине као легату. Од оснивања готово да ништа није уложено у одржавање објекта у коме је од 2007. године нова поставка која одговара критеријумима

МАГАЗИН

21.5.2017.

Ц

86

савремене музеологије. Музеј Јована Цвијића само је један од низа других у оквиру Музеја града Београда који, ни после толико година постојања, још нема сопствену зграду. Иако је на коришћење добијена стара зграда Војне академије, површине 14 хиљада квадратних метара, због потребе значајних улагања како би се створио савремени музејски простор на овом месту се одржава Октобарски салон и неке савремене изложбе дела ликовне уметности. Музеј града као подстанар користи просторије Библиотеке града Београда у чијим се канцеларијама налазе вредне збирке и депои. У оквиру ове значајне институције су и музеји Томе Роксандића, Иве Андрића, Јована Цвијића, Паје Јовановића, Бањичког логора, Завичајни музеј Земуна, Музеј Младеновца и Збирка икона Секулићи. Посебно место заузимају споменици културе нултог значаја, Археолошки локалитет Винча и Конак кнегиње Љубице у коме се налази изложбени простор „Сава под сводовима“. Сви објекти су грађени почетком двадесетог века због чега им је потребна значајна реконструкција која изискује одговарајућа улагања. Директорка Музеја града Београда потврђује да су управо завршени радови на рестаурацији Музеја Јована Цвијића увод у нове у Младеновцу за које су средства обезбеђена на конкурсу Министарства привреде. Уверење да музеји не могу да се похвале значајнијом посетом на најбољи начин демантује Музеј града Београда у коме је изложба графика Албрехта Дирера изазвала интересовање 24 хиљаде посетилаца. Ма колико да је најпосећенији објект Музеј кнегиње Љубице тешко може да се пореди са осталима у оквиру ове установе од посебног значаја. - Схватили смо да живимо у времену када не можемо да меримо значај постојања ових музеја бројем посетилаца. Долазе нове генерације и сматрамо да још од основне школе деца треба да се уводе у свет музеја а поставке, колико год да враћају у прошлост што деци може да буде туђе,

страно и незанимљиво, уче их да је оно што имамо данас настало захваљујући људима који су овде некада живели, скупљали и поклањали. Задужбинарство је неуобичајено за неке средине, али је у Србији одувек живело, а и данас постоје људи који желе нешто да поклоне граду под условом да то буде изложено и да се чува адекватно. То је услов на који музеј не може најбоље да одговори, јер ни сами немамо простор, али се надамо да ћемо са зградом некадашње Војне академије у Ресавској далеко значајније увећавати своје збирке – каже Корићанац. Сем буџета града, који је оснивач музеја, бројне активности финансирају се средствима обезбеђеним на различитим конкурсима. Музеј града Београда се годинама уназада доказао као установа која културном миљеу нуди разноврсне и квалитетне програме каквим се сматра и изложба која ће угледати светлост на Дан музеја 15. октобра ове године. Посвећена је обележавању две стоте годишњице рођења Анастаса Јовановића, а финансира средствима Министарства културе. Последње три године приметно је веће улагање у конзервацију и припрему материјала за излагање кад услови за то буду обезбеђени у новој згради. Музеј Јована Цвијића има око 1.463 предмета који чине комплексну збирку различитих предмета, међу којима и оних из сфере примењене уметности као што су делови намештаја. Аутор је Драгутин Инкиострије Медењак који је почетком двадесетог века боравио у Цвијићевој кући. У том периоду је, поред осликавања ентеријера, израдио различите делове намештаја, лустере и каљеве пећи од којих је свака, различито осликана, у по једној од соба. Тако и ова уметничка дела доприносе да музеј буде посебан споменик културе великог значаја не само због Јована Цвијића, његовог живота и дела. Међу заоставштином знаменитог научника су делови намештаја, фотографије, рукописна грађа, документи и преписка чији се највећи део налази у архиву Српске академије наука и уметности. Иза Цвијића су остала различи-

Татјана Корићанац

87

21.5.2017.

МАГАЗИН

88

та дела ликовне уметности, скулптуре, уље на платну, књиге, часописи, сепарати, дипломе, одликовања, географске карте... - Пошто је музеј био под реконструкцијом која је завршена прошле године дошао је период враћања поставке и таман смо све наместили, и отворили музеј, требало је видети шта може да се донесе у Краљево. Желели смо да изложимо што више аутентичних предмета из легата, па сам направила план да музеј остане отворен за посетиоце, а да се што већи број предмета донесе и представи на овој изложби. Овде се налази избор диплома највећих европских универзитета којима је Цвијић био почасни члан, или учествовао у раду тих друштава, а и географске карте јер је у картографији значајан као и у другим дисциплинама којима се бавио а то су геологија, картологија, геоморфологија, етнологија и друге – објашњава Корићанац. Јован Цвијић се сматра зачетником

картографије која је у Србији тог времена била недовољно развијена дисциплина а географске карте прављене онако како је то одговрајућим структурама било потребно. Како дотадашње нису биле довољно уверљиве Цвијићеве се, уз помоћ чувеног картографа Антонија Лазића, заснивају на принципу по коме морају да одговарају ситуацији на терену. Цвијићево бављење картографијом се сматра значајним за Србију посебно након Првог светског рата кад су, на мировној конференцији у Версају, углед који је уживао у међународној стручној јавности и познавање прилика на терену уважавани приликом одређивања граница земље. Посебно проблематичним сматрало се утврђивање граница Барање и Бачке, али и према Италији код Трста кад је уважено његово образложење и аргументација зашто граница мора да буде на одређеном месту. Колико се познавање граница сма-

трало значајним најбоље показује гест регента Александра Карађорђевића који је, по избијању Првог светског рата, пре свих послао кола по Јована Цвијића. Уследио је заједнички одлазак возом у Ниш да би, на основу познавања терена, српска војска била размештена на граници према Бугарској и Албанији. Татјана Корићанац потврђује како је Јован Цвијић, за разлику од Михајла Петровића Аласа који се у раду са студентима показао као љубазан, пријатан и близак, важио за строгог а исту дисциплину захтевао од студената и свих осталих сарадника. То најбоље доказује однос према групи оних који су закаснили да дођу на место окупљања због чега су сви, због понашање оцењеног као недолично, били отпуштени. И поред тога уживао је неподељено поштовање какво је, као велики ум, исказивано и у иностранству. - Цвијић се 1911. године оженио Љубицом Крстић која је била удовица,

али је постала посебно значајна у његовом животу као сарадник и пријатељ. Кад је тешко оболео, а имао је проблем са астмом и са жучи, трпео је тешке нападе који су наговештавали смртни исход. Супруга је увек била уз њега и стављала му пијавице, како се иначе тада радило, тако да би већ следећег дана кретао у истраживања како би остваривао своје планове. На уштрб здравља, и живота који се завршио 1927. године, а верује се како би да је био послушнији поживео дуже, користио је сваки моменат за истраживање. Супруга је била са њим на путовањима, водила рачуна о његовом здрављу и свему што је могла, па је након смрти средила и класификовала његову заоставштину – објашњава Корићанац. Јован Цвијић је као први ректор Београдског универзитета, основаног 1905. године, био принуђен да се бори са бројним проблемима у време кад је требало оспособити и распоре-

дити професорски кадар, набавити учила и организовати наставу. Исту функцију обављао је и прве године по завршетку Првог светског рата суочен са чињеницом да је цела генерација професора и студената нестала у ратном вихору, а зграда универзитета озбиљно страдала због чега је још једном требало кренути из почетка. У оба случаја био је у ситуацији да се на одговорном месту нађе у најтежим тренуцима за универзитет кад је требало уложити много времена, знања и искуства како би ова високошколска установа опстала. Додатни проблем представљало је велико незадовољство ђака и студената који су, због недостатка средстава за рад, ступили у масовни штрајк. Разумевање ситуације у којој су се нашли манифестовано је у тренуку кад је министар просвете намеравао да позове полицију, а Цвијић се оштро супроставио тврдњом да су студенти у праву и кад нису у праву.

Ма колико да то није било превише видљиво, савременици сведоче о изузетној жалости због смрти генерације студената и професора током рата. Остало је забележено како је лепо писао, а није мали број оних који су тврдили како поседује књижевничке квалитете. О томе сведоче његови научни радови у којима могу да се нађу веома лепи описи природе која му је блиска и у којој је боравио највећи део живота. То је и основа аманета остављеног научницима садржаног у препоруци да много читају. „Београдски атлас Јована Цвијића“ је у краљевачком Народном музеју прилика да се посетиоци боље упознају са овим научником све до 11. јуна. Активности Музеја града Београда усмерене су према Ријеци где је отворена изложба посвећена Иви Андрићу, а планирано је да до краја године буде постављена у бриселском седишту Европског парламента. Т. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 21.5.2017.

91

92

МАГАЗИН 21.5.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Окто: Истраживач дубина „Истраживач дубина“ је забавна авантура за децу и одрасле која ће насмејати и орасположити свакого ко одлучи да посети биоскоп. Људи су 2100. године већ напустили Земљу, а колонија екстравагантних бића још увек преживљава у најдубљем понору океана. Окто, авантуристичка хоботница последња од своје врсте, живи доле са два најбоља пријатеља: штреберском и неспретном рибом Евом и неуротичном шкампом Алис. Када несрећа разори њихов дом, чувар понора Кракен ће послати Окта и његове пријатеље на опасан пут у потрагу за новим. У мисији ће им се придружити Маура, па ће заједно да путују на невероватна места као што су потопљени Њујорк, Титаник и Арктик. Деведесетоминутну анимирану породичну авантуру је, по сопственом сценарију, режирао Хулио Сото Гурпиде, а водеће улоге тумаче Фил ЛаМар, Џес Харнел и Џеф Бенет. Филм се приказује до 24. маја, а пројекције почињу у 17,30.

Круг Заснован на интернационалном бестселеру, „Kруг“ је модерна поучна прича смештена у не тако далеку будућност. Страшне последице технологије сударају се са жељом да се чују у свету у ком је присуство на интернету најважније, а број пратилаца показује праву моћ. Џејмс Понсолт прича фасцинантну причу о Меј Холанд, младој жени жељној да покрене своју каријеру која ће се придружити технолошком и друштвеном гиганту Kругу у коме ће изузетно брзо напредовати. Принуђена од стране оснивача фирме да стане испред камера, Меј се бори да одржи свој лични идентитет док постаје лице компаније која има милијарду прати-

лаца. У напетом технолошком трилеру нико није стварно сигуран док сви увек гледају. Сценарио стодесетминутног научно-фантастичног трилера написали су Дејв Егерс и Џејмс Полсон који је и режирао филм у коме главне улоге тумаче Том Хенкс, Ема Вотсон, Карен Гилан и Џон Бојега. Филм се приказује до 24. маја у пројекцијама које почињу у 19,30.

Осми путник: Ковенант Kако би истражио најмрачније углове, творац иконске франшизе још једном се враћа свету који је створио. Најновији наставак „Осми путник: Kовенант“, је пулсирајућа авантура која помера границе Р-ратед терора. Постављен десет година након догађаја који су се десили у претходном хиту из 2012. – „Прометеју“, Ридли Скот се враћа коренима своје режије, револуционарној саги са јединствено застрашујућом причом, прожетом вртоглавом авантуром и новим монструозним створењима. Са шестим наставком у блокбастерској франшизи, визионарски редитељ је дошао до рубова откривања мистериозног порекла мајке свих ванземаљаца, леталног Kсеноморфа из оригиналног филма. Оригинални „Осми путник“ Ридли Скота поставио је стандард на који се наслања жанр хорора као напети и врло клаустрофобични акциони филм, ефикасан попут опаке звери која прогања Елен Рипли и посаду свемирског брода Ностромо из 1979. године. У најновијем наставку, редитељ номинован за Оскара трудио се поновно да пренесе претећу атмосферу непрестане опасности и страха. Филм почиње с мирном мисијом чији је циљ да одведе човечанство у нови дом далеко из нашег сунчевог система. На свемирском броду налазе се

парови који ће настанити планету Ориџ-6, као и десетине ембриона који ће помоћи да се утемељи нова колонија. О њиховој сигурности брину капетан Џејоб и његова супруга Даниелс, први официр Орам и његова супруга, Kарине, бучни пилоти Тенеси и Фарис, водитељ осигурања наредник Лоп, његов заменик наредник Хелет. Са њима је и Волтер, одани андроид Савеза који пази на путнике у хибернацији све док не достигну своју дестинацију. Kад звездана експлозија оштети брод, Волтер је приморан да пробуди посаду како би спасио њихове животе. Због механичког квара капетан остане заточен у својој комори за хибернацију и погине, па дубоко религиозни Орам постане нови капетан, а Даниелс кад остане без мужа тражи утеху у Волтеру који, осим ње, једини на броду нема партнера. Док посада покушава да се опорави након катастрофе опет се нађе у непредвиђеној ситуацији. Тенеси је изван брода и покушава да поправи једра кад прими тајанствену поруку која звучи као сигнал упомоћ. Посада је успела да пронађе њен извор на оближњој планети, а Орам мотивисан снажном хришћанском вером, одлучи да преусмери брод према њој. Јонска олуја у атмосфери спречава брод да се спусти на површину планете на коју морају да упуте мањи тим научника и наоружаног особља. Даниелс, Орам, Kарине, Волтер и Фарис, као и други чланови посаде, крећу према површини планете у мањем шатлу, а Тенеси остаје са стручњацима за комуникације и навигацију... Сценарио су написали Дан О’Бенон и Роналд Шусет, а у главним улогама наступају Kетрин Вотерстон, Мајкл Фасбендер, Џејмс Франко, Нуми Рапејс и други. Филм се приказује до 24. мај, а пројекције почињу у 21,30.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 21. И 27. МАЈА

МАГАЗИН

21.5.2017.

21. мај

94

1471. — У лондонском затвору Тауер убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV. 1502. — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена. 1894. — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869. 1904. — У Паризу основана Светска фудбалска федерација. 1908. — У Чикагу је премијрно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд. 1927. — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан. 1940. — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској. 1945. — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност. 1946. — Физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос. 1967. — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу. 1969. — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у до-

животну робију. 1981. — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер. 1982. — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956. 1989. — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг. 1991. — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас. 1992. — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака помоћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ. 1993. — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију. 1996. — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114. 1997. — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство. 1998. — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине. 2001. — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље.

2002. — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији. 2006. — Црна Гора је прогласила независност

22. мај 1455. — Битком код Сент Албанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк. 1833. — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном. 1914. — Велика Британија од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу. 1915. — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару

два воза у Шкотској, погинуло 227 људи. 1918. — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату. 1939. — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 1943. — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату. 1960. — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 1969. — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца. 1972. — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез. 1975. — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима. 1985. — У експлозији аутомобилабомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи. 1989. — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета. 1990. — Северни и Јужни Јемен су се ујединили у Републику Јемен. 1990. — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0. 1992. — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу. 1994. — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град. 1997. — Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да

смање буџет и изврше реорганизацију војске. 1998. — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95 одсто гласача. 1999. — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију. 2000. — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту. 2001. — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година. 2002. — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему. 2003. — Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије.

23. мај 1430. — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи. 1498. — На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци. 1514. — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен. 1526. — Папа Климент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V. 1533. — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином

95

21.5.2017.

МАГАЗИН

96

Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално. 1618. — Чешки протестанти су избацили кроз прозор Прашке градске већнице намеснике хабзбуршког цара Фердинанда II. 1706. — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе. 1915. — Италија објавила рат Аустроугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату. 1920. — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији. 1934. — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу. 1939. — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји. 1945. — Немачки нацистички лидер и шеф СС-а Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц. 1949. — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом. 1967. — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове. 1971. — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи. 1977. — отворен Музеј афричке уметности (Београд) 1994. — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке. 1997. — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами. 1999. — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке. Авиони НАТО „графитним“ бомбама изазвали нестанак струје у готово целој Србији. 2002. — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 степен Целзијуса.

2007. — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије. 2008. — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација

24. мај 1689. — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени. 1822. — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче. 1844. — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“. 1883. — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку. 1926. — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946. 1941. — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три. 1964. — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи. 1968. — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу. 1970. — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми. 1981. — Председник Еквадора Хаи-

ме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба. 1982. — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци. 1992. — Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале. 1993. — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата.

1994. — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи. 2000. — Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 километара у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула. 2001. — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму. 2002. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног нао-

ружања за две трећине у наредних 10 година. 2004. — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.

25. мај 1787. — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања. 1810. — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816. 1840. — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом. 1895. — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности. 1911. — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату. 1915. — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит. 1923. — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем. 1929. — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.

1944. — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана. 1960. — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга. 1961. — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел. 1963. — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства. 1969. — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри. 1979. — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион „DC-10“ пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде. 1983. — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи. 1991. — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел. 1992. — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије. 1993. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945— 46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши. 1994. — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства. 1995. — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна.

97

У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено. 1996. — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила. 1997. — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу. 2001. — Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље. 2002. — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде. 2004. — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

МАГАЗИН

21.5.2017.

26. мај

98

1521. — Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље. 1659. — Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу. 1805. — Наполеон Бонапарта крунисан за краља Италије у Миланској катедрали. 1851. — У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена. 1865. — Предајом генерала Кирбија Смита у Шривпорту у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију. 1868. — Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској.

1896. — Николај II Романов крунисан је за цара Русије. 1905. — основано Удружење књижевника Србије 1923. — Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“. 1942. — У Лондону потписан британско-совјетски уговор о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата. 1955. — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Након 1948. била је то прва званична посета представника СССР-а Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи. 1966. — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта. 1986. — Европска заједница је усвојила европску заставу. 1991. — Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 километара северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена. 1997. — Аустралијски премијер Џон Хауард извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због спровођења политике асимилације на силу узети од њихов родитеља. 1998. — Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет. 2001. — Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија. Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију.

2002. — Француско-пољски режисер, Роман Полански, освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“. 2003. — У авионској несрећи украјинског авиона типа Јак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде. 2011. — Ухапшен Ратко Младић у Лазареву, у близини Зрењанина.

27. мај 1358. — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару. 1679. — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД. 1703. — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918. 1806. — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност. 1860. — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији. 1905. — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова. 1937. — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету. 1941. — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод „Бизмарк“, при чему је погинуло је 2.300 људи. 1942. — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих. 1960. — У Турској је војним ударом

оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу. 1988. — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција. 1992. — У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске 1993. — У експлозији аутомобилабомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена. 1997. — Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва. 1999. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову. 2000.. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју 2001. — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима. 2003. — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја. 2004. — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs