MagazIN 280

Краљевски

Година V * Број 289 * 14. мај 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

14.5.2017.

У овом броју: Против заборава Српска краљевства у Средњем веку Једно срце за цео свет Нарцису у походе Стани, погледај, махни Безбедност од малих ногу „Дама године“ четврти пут

2

8 12 16 24 28 34 38

Далеко од старог сјаја Музеј на клацкалици Музеј у гостима Краљевчанке Глумац са два пара родитеља На репертоару Биоскопа „Кварт“ Ново лице Атлетског стадиона Времеплов

48 54 60 64 74 84 88 94

3

4

МАГАЗИН 14.5.2017.

5

6

МАГАЗИН 14.5.2017.

7

Седамдесет две година од победе над фашизмом

МАГАЗИН

14.5.2017.

ПРОТИВ ЗАБОРАВА

8

- За дан победе над фашизмом изабран је датум када је пре 72 године у Берлину, пред командантом победничке совјетске армије маршалом Георгијем Жуковом, потписана капитулација фашистичке Немачке. - Током Другог светског рата у ратним операцијама на простору више од 60 држава учествовало је око 110 милиона војника. – На друштвеној сцени Србије васкрсавају заговорници прекрајања историје. - Процес прекрајања историјских чињеница и фабриковање нових погледа на дане Другог светског рата. - Совјетска армија је поднела највеће жртве у борби до коначног слома фашизма и жеље да се промени стање договорено Версајским миром 1919. године. У завршним операцијама за ослобођење Краљева пред крај новембра 1944. године пало је 356 Црвеноармејаца и 78 партизана

9

14.5.2017.

МАГАЗИН

10

олагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе представници локалне самоуправе, Амбасаде Руске Федерације, Војске Србије, Жандармерије, полиције, Безбедносно-информативне агенције, Удружење српско - руског пријатељства, породица и удружења бораца који су учествовали у ратовима деведесетих година прошлог века и оних који негују традиције ослободилачких ратова, и ове године су се подсетили на 9. мај 1945. године када је, након капитулације Немачке, окончан шестогодишњи рат. Иако је капитулацијом Немачке формално завршен Други светски рат у Европи остаци немачких трупа су још неколико дана пружали отпор, а са простора некадашње Југославије протерани 15. маја. На један од најзначајнијих датума у новијој светској историји, након полагања венца, подсетио је градоначел-

П

ник Краљева др Предраг Терзић и пожелео да се овакви ратови и страдања у будућности неће поновити. Један од начина за смиривање страсти је уздржавање од запаљивих ратно-хушкачких изјава које не воде одржавању мира. Вишегодишње подсећање на потребу да се не заборављају датуми као што је 9. мај ове године се, испред Споменика отпора и победе, манифестује присуством већег броја ученика него свих наредних година. Податак да су само из једне школе води ка ставу да би већ наредних година, захваљујући пре свега професорима историје, њихов број могао да буде већи, бар приближан оном какав заслужује овако значајан датум. За Дан победе је изабран датум када је пре 72 године у Берлину потписана капитулација фашистичке Немачке пред командантом победничке совјет-

ске армије маршалом Георгијем Константиновичем Жуковом. Иако је капитулација Немачке потписана дан раније у Ремсу на инсистирање председника Русије Јосифа Висарионовича Стаљина потписивање је поновљено и у Берлину због жеље да се тај акт обави пред бројним командантима совјетске армије која је поднела највеће жртве у борби до коначног слома фашизма и жеље да се промени стање договорено Версајским миром 1919. године. Два пута потписана капитулација фашистичке Немачке, којом је окончан Други светски рат, указује на зачетке разноразних интерпретација места и улоге држава и народа у победи добра над злом. Повод за то су настојања да се прекрајање историјских чињеница и фабриковање нових погледа на дане Другог светског рата, и улогу појединих политичких и војних покрета у Србији

тог доба, од почетка деведесетих година одвија у континуитету са појачаним интензитетом од 2000. на овамо. Широм Србије измењена су имена улица, тргова, школа, установа у функцији ретуширања и прекрајања историјских чињеница. Донети су чак и закони са таквом улогом, а већ тринаест година учи се из нових уџбеника који махом некритички следе тај тренд. Генерације младих стасале са новим историјским знањима додатно се збуњују судским процесима којима се тежи потирање резултата борбе против фашизма који су видљиви и на само неколико стотина метара од Споменика отпора и победе где лежи више од две хиљаде стрељаних чија је једина кривица била што су припадници народа који се дрзнуо да се супростави тоталитарном злу. Они и хиљаде њима сличних нису заслужили да се са непримереним ми-

ром гледа како на друштвеној сцени Србије васкрсавају заговорници прекрајања историје, па траже од садашњих генерација да се о прошлости и њиховом страдању износи само истина. Уверење да је то најмање што може да се учини повод је за став о обавези да се млађим генерацијама преноси само истина. Током Другог светског рата у ратним операцијама на простору више од 60 држава учествовало је око 110 милиона војника, а иако коначан број жртава никада није утврђен процењује се да се креће између 55 и 60 милиона уз додатних 35 милиона људи који су из рата изашли са лакшим или тежим повредама. Силина разарања и милиони страдалих војника и цивила повод су за обележавање овог дана у целој Европи, посебно у Русији где се сматра најзначајнијим празником. Русија поштује

своју историју и 30 милиона људи страдалих током Дргог светског рата уз посебан нагласак да је Србија са милион и 800 хиљада жртава на трећем месту земаља које су претрпеле највеће губитке. Посебан мотив за поштовање историје, и сећање на дане као што је 9. мај, произилази из сазнања о бројним покушајима ревизије историје и умањењу доприноса Совјетског Савеза коначној победи над фашизмом. У завршним операцијама за ослобођење Краљева пред крај новембра 1944. године пало је 356 Црвеноармејаца и 78 партизана, а у борбама је учествовао обновљен партизански одред „Јово Курсула“. Зато је сваки 9. мај увек нова прилика за сећање на те људе и одавање дужне поште свим борцима и херојима, палим и преживелим. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

Међународни научни скуп поводом осам векова државности Србије

МАГАЗИН

14.5.2017.

СРПСКА КРАЉЕВСТВ

12

- Краљево у септембру домаћин међународног научног скупа поводом обележавања осам стоте годишњице крунисања првог српског краља Стефана Немањића, које је означило међународно признање, пуни суверенитет и државност Србије едавно објављена информација да ће Краљево у септембру ове године бити домаћин међународног научног скупа на тему „Српска краљевства у Средњем веку“ ових дана добија потврду на једном од првих састанака Организационог одбора. Повод за организацију овако значајне манифестације је обележавање јединственог јубилеја, осам стоте годишњице крунисања првог српског кра-

Н

ља Стефана Немањића, потоњег Стефана Првовенчаног, догађаја који је означио међународно признање, пуни суверенитет и државност Србије. Шеф Катедре за историју српског народа у Средњем веку при Етно одељењу за историју Филозофског факултета проф. др Синиша Мишић скуп сматра значајним не само за локалну заједницу и историчаре него и за целокупну државу коју овакав јубилеј свр-

става међу малобројне са тако дугом традицијом. Током трајања научног скупа у Краљеву ће боравити тридесетак еминентних научника из земље и иностранства који са великом озбиљношћу прилазе истраживањима овог периода српске историје. Међу њима су професори универзитета, научни сарадници и саветници историјских института из земље и иностранства чији

ВА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

резултати потврђују озбиљност истраживања преточи у реферате и друге форме научних радова. Иако је ова област од оснивања критичке историографије, из времена Стојана Новаковића пред крај деветнаестог века, истраживана више него неке друге историја као друштвена наука потврђује да овај период није истражен до краја што пружа довољно простора при трагању за новим детаљима. Због тога се с правом очекује значајан број квалитетних реферата поготово што се гранична подручја науке, као што су историјска демографија, историја књижевности, психологије и личности, последњих двадесетак година интензивно развијају па има пуно тема које у српској историографији још ни-

су до крај обрађене. - Нажалост онога чега нема, а на то се генерација историчара који се баве средњим веком навикла, је да нема нових извора али увек има читање извора на нови начин, постављање нових питања на старим изворима и развијање појединих граничних области науке које до сада нису развијене. Прва генерација српских медиевита се углавном бавила политичком историјом, јер није била истражена. Данас се скоро нико не бави политичком историјом али очекујем значајне резултате од стране неких наших колега из иностранства, пре свега Бугара зато што у тим догађајима постоји много сличности. Њихов владар је 1204. године окруњен као наш, а јерменски нешто

после бугарског, тако да очекујем један нови поглед из њиховог угла и искустава што ми у нашој историогра фији до сада нисмо имали – каже др Мишић. Задовољство што се значајан скуп одржава у Краљеву не крије ни градоначелник др Предраг Терзић, поготово што је првобитно планирано да буде организован у Београду. Организатори научног скупа су филозофски факултети из Београда, Новог Сада и Ниша, а из локалне самоуправе поручују да ће Краљево на достојан начин обележити значајан јубилеј, осам стоту годишњицу крунисања Стефана Првовенчаног која је обављена у непосредној близини данашње локације града. Т. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 14.5.2017.

15

Међународни дан медицинских сестара и техничара

МАГАЗИН

14.5.2017.

ЈЕДНО СРЦЕ

16

- Професионалност, добра организованост, посвећеност, знање, емпатија, свест о одговорности коју носе брига и старање за људски живот, основни су захтеви занимања медицинских сестара и техничара. - Бело срце на реверима, симбол који су прихватиле све сестре света, означавају брижност, знање и хуманост који су испреплетани у деловању и духовности сестринске неге. - Ни један апарат, ма колико савремен, не може да замени стручну негу, присан контакт и разумевање које пружају медицинске сестре. - Медицинске сестре су хумани мостови између лекара и пацијената. - У оквиру Дома здравља најбољи сестрински тим Службе за здравствену заштиту одраслих- интервенције у поликлиници, а у Општој болници тимови Службе за анестезију са реаниматологијом и Одељења за пријем и збрињавање ургентних стања

ЗА ЦЕО СВЕТ

17

ветска здравствена организација је професионално подручје рада медицинских сестара и техничара дефинисала као пружање помоћи појединцу, групи или заједници, када им недостаје снага, воља или знање. Прилика на то подсећање је Међународни дан медицинских сестара који се обележава сваког 12, маја у знак сећања на енглеску болничарку Флоренс Најтингејл, зачетницу модерног сестринства која је отворила прву школу за болничарке и половином XIX века иницирала улазак професионално образованих жена у здравствену негу болесника у целом свету. Овај датум се сматра најзначајнијим на подручју сестринске професије, а из свеобухватног и богатог искуства Флоренс Најтингејл на тему личних пи-

МАГАЗИН

14.5.2017.

С

18

тања здравља, заступан је став да све сестре треба стално да одржавају и унапређују своју ефикасност, снагу, саосећајност и брижну праксу. Тај приступ назван је „Здравље сестринства“. Професионалност, добра организованост, посвећеност, знање, емпатија, свест о одговорности коју носе брига и старање за људски живот, основни су захтеви овог занимања. Медицинске сестре и на овај дан потврђују да су спремне да своју професију подигну на виши ниво, да пацијенте подстакну на активно учење, мотивацију и вештину очувања здравља током читавог живота. Зато на својим реверима са поносом носе бело срце, симбол који су прихватиле све сестре света, означавајући брижност, знање и хуманост који су испреплетани у деловању и духов-

ности сестринске неге. Међународни дан медицинских сестара је повод за подсећање да их у Србији лиценцу има око 65 хиљада, док пет и по хиљада не може да нађе посао па се процењује да годишње из земље оде око 800 медицинских сестара и техничара. У земљама Европске уније на сто хиљада становника ради најмање 750 сестара, а у Србији је тај број за трећину мањи иако представљају главну спону између лекара и пацијената. На пригодној свечаности у Општој болници „Студеница“ краљевачке медицинске сестре и техничари подсетили су да предано раде тежак и одговоран, али недовољно плаћен, посао иако је то једна од професија коју грађани највише критикују. У таквим

околностима велики је изазов ускладити савремену медицинску технологију и хумани начин опхођења према болесном човеку кад ни један апарат, ма колико савремен, не може да замени стручну негу, присан контакт и разумевање које пружају медицинске сестре. Оваква сазнања од њих захтевају највећу озбиљност у савладавању нових знања и вештина и непрекидно усавршавање. - У време велике друштвене и моралне декаденције веома је тешко одржати основне принципе на којима се заснива наша професија. Својим стручним и савесним радом ми настављамо мисију Флоренс Најтингејл као светлост која јача нашу снагу и веру да имамо моћ да помогнемо болесном човеку. Не могу нам оспорити чињеницу да смо симбол професије која је

уткана у саме темеље савремене медицине. Наше срце куца широм света, јача знање, шири хуманост и духовност, зрачи енергију. Сестра мора да делује јаче и од медикамента и да то зналачки користи. Ми смо на то научиле, али учимо болесног човека на подизање општих способности и да узме здравље у своје руке. Медицинске сестре су хумани мостови између лекара и пацијената. Често су у другом плану, неадекватно материјално вредноване, али за несебичан рад награду проналазе у захвалност оних који жуде за остварењем једног циља а то је здравље – поручила је председница Удружења медицинских сестара и техничара Станимирка Васић. Међународна организација медицинских сестара овогодишњи празник

обележава под мотом „Сестре: Глас који води ка постизању циљева одрживог развоја“ што подразумева подизање свести како код ове категорије здтравствених радника тако и међу становништвом, представницима власти и свима који доносе одлуке о томе колики допринос сестре дају у остваривању постављених циљева. Кампања којој су придружене краљевачке сестре и техничари пружа преглед свих циљева одрживог развоја и најбоље повезаности са сестринском професијом. О томе сведочи низ примера који показују задивљујући рад на побољшању приступа здравственој нези, едукацији становништва, препознавању проблеме сиромаштва, неправилне исхране, неједнакости и свих других проблема утканих у циљеве одрживог развоја сестринства.

19

20

МАГАЗИН 14.5.2017.

- Сестре, као примерни пружаоци здравствене неге групама појединаца у свим срединама, су кључ постизања ових циљева. Али, ако владе и светски лидери, као и на локалном нивоу начелници округа и председници општина, не улажу довољно у сестринску професију и промоцију здравих стилова живота, нећемо успети у овом пројекту. Сестре се, кроз професију коју су изабрале, сваког дана жртвују да би помогле другима. Нас пореде са анђелима, сматрају идолима, великодушним особама великог срца. Па колико још можемо да учинимо? Одговор на то је дао ове године ИЦН са овом темом жели да подигне свест људи о томе колико су сестре важне у нашим животима. Да ли ово значи да жели да сестре раде више? Да ли се од сестара стварно тражи да решавају проблем у свету кад су већ преморене и недовољно плаћене? Одговор је једноставан: сестре то већ раде. Можда и не схватамо колико рад помаже у остварењу ових циљева – истакла је главна сестра Опште болнице

„Студеница“ Марија Мијаиловић. Кроз пројекат који реализује током године међународна организација медицинских сестара и техничара жели да исприча приче о свим херојима професије који настоје да побољшају квалитет живљења особа које су им поверене. То се међу сестрама оцењује као посебан вид инспирације који води ка уверењу како могу да промене свет и учине га здравијим. Међународни дан медицинских сестара и техничара је сваке године прилика да се уруче пригодна признања припадницим професије који су између два празника остварили боље резултате од осталих. Тако је према критеријумима Удружења медицинскх сестара и техничара утврђено да је у оквиру Дома здравља најбољи сестрински тим Службе за здравствену заштиту одраслих- интервенције у поликлиници коме је припало посебно признање. У оквиру Опште болнице награђена су два сестринска тима, тим Службе за анестезију са реаниматологијом и Одељење за пријем и

збрињавање ургентних стања. Посебне захвалнице за рад додељене су службама подршке без којих би рад медицинских сестара изгледао много другачије. Ове године то су Служба трансфузије и Одсек за клиничку патологију и судску медицину, а за посебан допринос развоју сестринске професије на примарном и секундарном нивоу признање је заслужила Верица Срнић. Поштујући специфичност рада сваке организационе јединице Управни одбор Удружења је донео одлуку да посебно захвали тиму од 34 медицинске сестре које, у оквиру својих служби, раде на промоцији сестринства. Свечана академија је и прилика за подсећање на рад и племенитост као основне карактеристике сестринске професије која из дана у дан напредује и све се више развија. То је резултат квалитетног рада који потврђује да је улога медицинске сестре у здравству незаменљива. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 14.5.2017.

23

Традиционална акција краљевачких планинара

МАГАЗИН

14.5.2017.

НАРЦИСУ У ПОХОДЕ

24

- Традиционална манифестација „Нарцису у походе“ шездесети први пут на Столовима. – Организатор Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“. – И ове године се очекује велики број учесника из земље и региона. - Стаза дуга око 21 километар са висинском разликом од око 1.000 метара спада у средње тешке, а за учеснике слабије кондиције препоручена је краћа и лакша која води од Каменице преко Дебелог брда до Брезне. – У Брезни бесплатан ручак за све учеснике. - Од 1956. године, кад је акција први пут одржана, планинари су се трудили да свака следећа буде садржајнија и лепша, а да се гости који долазе са свих страна, али и грађани Краљева, осећају пријатно и угодно, да њихов боравак остане у лепој успомени и да се у мају следеће године врате

25

оловином маја сваке године, кад се Столови зажуте од тек расцветалих нарциса, Планинарскосмучарско друштво „Гвоздац“ организује туристичку спортско-рекреативну манифестацију „Нарцису у походе“ која окупља велики број планинара и љубитеља природе из Србије и земаља у окружењу. Као и ранијих година планинари су за данас, без обзира на временске услове, најавили одржавање традиционалне, шездесет прве по реду, манифестације коју спроводе у партнерству са Туристичком организацијом Краљева и Друштвом гуслара „Жича“. Акција се изводи према правилнику о организовању који прописује Планинарски савез Србије, а организатор од учесника очекује стриктно поштовање свих одредби како би се предупредиле евентуалне непријатности. На Столовима се данас очекује велики број учесника са простора целе Србије, и околних земаља, понајпре Краљевчана. Након што у Каменици у осам сати

МАГАЗИН

14.5.2017.

П

26

буде озваничен почетак акције планирано је да учесници у организованој колони за водичима, припадницима Горске службе спасавања и медицинских екипа, крену према врху Столова, а на уређеним одмориштима окрепе се чајем припремљеним специјално за ову прилику. Дуж читаве стазе су већ постављене вреће за отпатке, а учесницима акције је и овога пута упућен апел да чувају природу, посебно нарцисе по којима је овај крај препознатљив у ширем региону. Од 1956. године, кад је акција први пут одржана, планинари су се трудили да свака следећа буде садржајнија и лепша, а да се гости који долазе са свих страна, али и грађани Краљева, осећају пријатно и угодно, да њихов боравак остане у лепој успомени и да се у мају следеће године врате. Труд је у претходним годинама награђен бројем учесника који се броји хиљадама, а познато је да у акцији сваке године учествују чланови више од педесет планинарских друштава, као и спортских удружења, али и велики број поје-

динаца. У акцију су и ове године укључени Туристичка организација Краљева, Удружење гуслара „Жича“, Удружење „Бенем“ и Месна заједница Каменица који су препознали заједнички интерес да боравак у природи учине што је могуће удобнијим лепшим и занимљивијим. У Планинарско смучарском друштву „Гвоздац“ потврђују да припреме за сваку следећу акцију почињу након завршетка претходне подношењем пријаве Планинарском савезу за организацију, а наставља се континуалним радом свих чланова на уређењу стаза, припреми објеката и извођењу многих других активности. Окупљање у Каменици планирано је за период између 7 и 7,30 да би већ у 8 органзована колона кренула обележеном стазом према врху Столова. Организатори посебну пажњу посвећују безбедности учесника, па су дуж целе стазе свима на услузи бројни водичи спремни да у сваком тренутку пруже потребне информације. Иако на временске прилике не може да се ути-

че наговештаји о побољшању на дан пре почетка нису наговештвали да ће ове године бити повољни. Од учесника који нису чланови планинарских друштава очекује се да поведу рачуна о сопственој али и безбедности осталих учесника поштујући одредбе Правилника организације и извођења планинарских акција у коме су јасно прецизиране све активности које се изводе. Током акције најстрожије је забрањено конзумирање енергетских напитака, допинг средстава, алкохола, наркотика и других стимулативних средстава, затим паљење ватре, удаљавање са прописане и маркиране стазе, напуштање групе и водича и други видови самовоље. Како је стаза прилично захтевна од учесника се и ове године очекује да поведу рачуна о тежини а старијим, и особама слабије физичке кондиције, да пре поласка затраже мишљење лекара. Искуства из ранијих година, када на дан одржавања временски услови нису погодовали одржавању акције, упућују на опрезност и савет учесницима да

одећу прилагоде условима и понесу довољну количину воде. Забрањена је употреба моторних возила, а опасност да буде угрожена безбедност учесника повод је за присуство припадника полицијске испоставе у Рибници који ће контролисати понашање дуж целе стазе. Безбедности учесника у значајној мери доприноси одговарајућа обућа и одећа прилагођени временским и условима терена, јер стаза почиње на 400 а завршава се на 1.375 метара надморске висине. Стаза дуга 20 километара са висинском разликом од око хиљаду метара успона и 800 метара спуста спада у средње тешке, па се за учеснике слабије кондиције препоручује краћа и лакша, дуга 11 километара са успоном од 700 и спустом дугим 500 метара, која води од Каменице преко Дебелог брда до Брезне. Акција се изводи под називом „Нарцису у походе“ и подразумева поштовање према том цвету због чега се учесницима препоручује да се уздрже

од брања. Искуство свих досадашњих година потврђује како је много боље имати квалитетну фотографију за успомену него цвет који ће се осушити после само неколико дана. За све учеснике је по завршетку акције обезбеђен бесплатан ручак у Планинарском дому „Зорица Гиздавић“ у Брезни, а они који су већ били на сличним већ знају да за то треба да понесу одговарајући прибор. У Туристичкој организацији Краљева потврђују да је манифестација пример добре сарадње бројних организација, јер само једна не би могла успешно да обави захтеван посао. У таквој ситуацији њен задатак је да финансијски помогне одржавање али и да промовише манифестацију на сајмовима туризма и у сличним приликама како би на најбољи начин били искоришћени плодови великог рада. То је и начин да се промовишу атрактивне туристичке дестинације, а Столови то свакако јесу, како би могле да се експлоатишу у туристичком смислу и након завршетка ове манифестације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

МАГАЗИН

14.5.2017.

Светска кампања компаније Volvo Trucks и у Краљеву

28

СТАНИ, ПОГЛЕ - Према подацима Светске здравствене организације у саобраћајним несрећама широм света годишње погине више од 260 хиљада особа млађих од 19 година. - У сарадњи са Секретаријатом за безбедност уз подршку Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на подручју града Краљева у Основној школи „Вук Караџић“ у Рибници реализована кампања компаније Volvo Trucks под називом „Stop, Look, Wave“ страживања у области безбедности саобраћаја потврђују јасан став да је узрок највећег броја саобраћајних незгода људски фактор што је повод да и произвођачи различитих врста моторних возила настоје

И

да их конструишу на начин да негативне ефекте сведу на најмању могућу меру. Компанија Volvo Trucks отишла је корак даље организацијом низа едукативних радионица широм света, под називом „Stop, Look, Wave“, намење-

них најмлађим учесницима у саобраћају, претежно ученицима основних школа. Њима се шаље јасна порука о правилном понашању у саобраћају, посебно при преласку коловоза, уз препоруку да пре тога застану, погле-

дају пажљиво лево и десно и махну руком возачу тешког камиона. Једна таква је у сарадњи са Секретаријатом за безбедност, а уз подршку Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на подручју града Краљева организована у Основној школи „Вук Караџић“ у Рибници. Према подацима Светске здравствене организације у саобраћајним несрећама широм света годишње погине више од 260 хиљада особа млађих од 19 година. Како су учесници многих саобраћајних незгода тешки камиони и аутобуси компанија Volvo Trucks је још лансирала ову кампању са циљем да утиче на поправљање прилично обесхрабрујуће статистике на

светском нивоу. Организатори потврђују циљ да упознају децу широм света са опасностима које свакодневно прете да у саобраћају угрозе њихову безбедност, али и да им укажу и на бројне чињенице каквих нема у уџбеницима. После Нових Бановаца Краљево је други град у коме се на територији Србије спроводи кампања која, симулацијом практичних ситуација, на сликовит начин указује на неке од опасности које прете у саобраћају. Овај начин се показао добрим јер пружа прилику за стицање нових знања која остају трајна. Позитивна искуства потврђују како је ово само један од видова превенци-

је рада на безбедности деце у саобраћају, а организатори верују да би још бољи резултати били остварени кад би у њу биле укључене и друге старосне категорије. Друштвена одговорност компаније која спроводи кампању препозната је у школи „Вук Караџић“ у чијем је дворишту током прошле године изграђен специјализовани полигон за обуку најмлађих о понашању у саобраћају. Ма колико повремене провере показивале да ученици владају довољном количином знања из ове области преовладава утисак да није сувишно да се сазна и више, а једна од прилика је и кампања коју спроводи компанија Volvo Trucks. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕДАЈ, МАХНИ

29

30

МАГАЗИН 14.5.2017.

31

32

МАГАЗИН 14.5.2017.

Auto control doo je ћерка фирме Марић центар овлашћена да се бави техничким прегледом возила. Поседује две најсавре меније линије за технички преглед од којих је једна у Прогорелици, а друга у Јарчујаку. На обе локације можете завршити комплетну регистрацију возила на одложено плаћање и без одласка у Полицијску управу добити регистрациону налепницу.

На новој локацији промотивно: Уколико закључите регистрацију возила добијате бесплатну помоћ на путу у Србији са трајањем од једне године.

33

МАГАЗИН

14.5.2017.

Професори разредне наставе са додатним сертификатима

БЕЗБЕДНОСТ ОД - У низу активности којима се утиче на побољшање стања у области безбедности саобраћаја посебно се издваја едукација просветних радника који ће од почетка наредне школске године преузети нову генерацију основаца. - У семинар који је акредитован од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја укључено је по три учитеља из осам школа . – Професори разредне наставе са ужег подручја града стекли додатна знања на дводневном семинару који је пред крај прошле године организовала Агенција за безбедност саобраћаја. – Други део практичне обуке на полигону у дворишту Основне школе „Вук Караџић“ у Рибници едавно завршена међународна конференција под називом „Безбедност саобраћаја у локалној

Н 34

заједници“ потврђује како је, у односу на друге локалне самоуправе у Србији, у овој области најдаље отишло Кра-

љево. Резултати вишегодишњег рада огледају се и у повољној оцени стања безбедности у саобраћају, а на основу

Д МАЛИХ НОГУ извештаја који је на последњој седници локалног парламента потврдила скупштинска већина. У низу активности којима се утиче на побољшање стања у овој области посебно се издваја едукација просветних радника који ће од почетка наредне школске године у септембру преузети нову генерацију основаца. Сви они са ужег подручја града додатна знања стекли су на дводневном семинару који је пред крај прошле године организовала Агенција за безбедност саобраћаја, а сертификати који су им уручени током минуле недеље само потврђују да су овом делу обуке приступили крајње озбиљно. Повод за организовање семинара је уверење да ученике прва четири разреда основне

школе треба много детаљније информисати о правилима понашања у саобраћају. Да обука није комплетна потврђује председник Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева Ненад Марковић и подсећа на реализацију другог дела, практичне обуке на полигону у дворишту Основне школе „Вук Караџић“ у Рибници. Обука ће бити изведена са новом генерацијом основаца, а задатак учитеља је да им на конкретним примерима укажу на начин понашања и опасности које вребају у саобраћају. Након овог дела обуке планирано је да исти процес буде примењен и на ученике других разреда током кога би овако едуковани про-

светни радници били најбољи сарадници Савета за безбедност саобраћаја. Председник Савета не крије жељу да све погодности које пружа полигон у Рибници приближи и ученицима школа са ширег градског подручја након што у нерадним данима, посебно суботом, буде организован њихов превоз. У семинар који је акредитован од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја укључено је по три учитеља из осам школа са подручја града који су присуством обезбедили и одређен бодова којима се стиче право на продужетак лиценце за рад. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 14.5.2017.

37

14.5.2017.

Додељена признања за допринос жена у различитим сферама живота

МАГАЗИН

„ДАМА ГОДИНЕ“ ЧЕТВРТИ ПУТ 38

- Завршетком четврте годишње доделе признања истакнутим женама из јавног живота „Дама године“, 25. априла у еклсклузивном простору београдског клуба City Hall постављени су нови стандарди у организацији оваквог вида дешавања. - Један од најгламурознијих догађаја овог пролећа у Србији окупио је око 200 ВИП званица из јавног живота. – Краљевачко Удружење „Дете у срцу“ истакнутим женама из јавног живота додељује награду „Дама године“ са жељом да промовише родну равноправност и истакне положај жене у друштву. - Мотив за доделу признања „Дама регион“ уверење о постојању великог броја изузетно успешних жена из свих сфера живота које нису имале прилику да буду јавно експониране само зато што долазе из унутрашњости

39

14.5.2017.

МАГАЗИН

40

ризнање „Дама године“ коју је установило краљевачко Удружење „Дете у срцу“ додељује се истакнутим женама из јавног живота. Идејни творац и покретач манифестације која из године у годину добија на значају је председник удружења Дејан Пантић кога је на овај корак определила жеља да промовише родну равноправност и истакне положај жене у друштву. Ово престижно признање први пут је додељено 2014. године на пригодној свечаности приређеној у београдском Дому синдиката, а међу награђенима су се нашле глумице Татјана Бошковић и Љиљана Стјепановић, рукометашица Светлана Китић, тадашња министарка здравља др Славица Ђукић Дејановић, потпарол Службе хитне медицинске помоћи у Београду Нада Мацура, естрадне уметнице Драгана Мирковић и Зорица Брунцлик, па директорке маркетинга „Еко пумпе“ Марија Лукић и „Ас меди-

П

ја“ Тања Анђелковић, као и многе друге. У оквиру програма који прати манифестацију учествују истакнути џентлмени из свих сфера друштвеног живота који присутним дамама, доде-

љујући признања, поклањају своје стихове и мелодије. Тако су на првој годишњој додели признања „Дама године“ наступили Легенде, Ален Славица, Бојан Маровић, Тропико банд, Амадеус банд, Ненад Кнежевић Кнез и Акапул-

ко банд, а даме до свечане позорнице изводили џентлмени из Интернационалне Полицијске асоцијације обучени у свечане гардијске униформе. Одјек који је додела признања изазвала у јавности био је повод да се манифестација наредне године подигне

за степен више, а идеално место за то био је ексклузивни простор Виле „Јелена“ на Дедињу. У прелепом амбијенту на манифестацији затвореног типа окупило се 150 званица које се сматрају ВИП особама што није могло да промакне бројним медијским кућа-

ма које су овом догађају посветиле посебну пажњу. Била је то добра потврда организатору да и наредних година организује престижну манифестацију затвореног типа са посебно пробраним гостима. На другоj по реду додели годишњих признања“ Дама године“ награде су, између осталих, припале поп певачици Неди Украден, организаторки избора за Мис ЈУ Весни Да Винча, новинарки и телевизијској водитељки Снежани Дакић, оснивачу НЛП института Славици Скуер, списатељици Симониди Милојковић, директорки Гранд телевизије Весни Милановић, Милици Милић из „Колор прес“ групе, извођачу етно песама Милици Милисављевић Дугалић, амбасадорки Индије у Србији Нариндер Чаухан. Свима њима, и осталим гостима на додели награда, најлепше песме, међу којима „Ако једном видиш Марију“ и „Љубави младости моје“, поклонио је Борис Бизетић.

41

14.5.2017.

МАГАЗИН

42

Са њима је лакше Да додела признања „Дама године“ надмаши ниво постављен претходне године помогли су бројни донатори и спонзори. На првом месту је ексклузивно место за организацију свих врста дешавања Клуб City Hall, затим Компанија СМП о чијем производу Cell-1 намењеном захтевима различитих типова коже сведочи задовољство задовољних купаца широм света, „Слатко срце“ Аранђеловац и мушка модна конфекција „Стил С“ која купцима омогућава да у сваком тренутку изгледају као џентлмени. Високом нивоу организације допринели су Винарија „Мачков подрум“, „Липо козметика“ са широком лепезом производа на бази липосома, хијалуронске киселине, уља и других квалитетних састојака која пружа врхунске резултате у неговању свих типова коже, затим Јувелирница „Leweris“ која нуди уникатни накит од сребра и Swarovsкi елемената. Дугачак списак оних који су омогућили да се награђени и гости осећају пријатно допуњава „Сарантис“, са апсолутним хитом Батисте шампона за суво прање косе, Хотел „Konstan[n the Great“, Ексклузивни фризерски салон „Бомаж“, Уметничка ливница „Јеремић“, Креације Миљана Додеровић, „Беохрам“, Чоколатерија „Нина“, Бутик 13, вешто пржена кафа у Србији „Bean and leaf“, Медикал систем „Етерна“, Дечија конфекција „О‘ Филип“, а организатори изражавају велику захвалност медијима који су и овом приликом извештавали о овом значајном догађају.

- Организација оваквог вида догађаја, посебно у Београду као нашој и светској метрополи, веома је захтевна јер је у граду у коме се годишње одржи на хиљаде манифестација, и где је публика знатно избирљива, тешко бити другачији и толико занимљив па на једном месту окупити велики број виђенијих јавних личности и медија. Сам догађај од почетка карактерише гламур, па је малом удружењу као што је наше тешко да обезбеди спонзоре и средства за одржавање манифестације. Међутим, уходани маркетинг тим и презентација догађаја сваке године успевају да за партнере обезбеде водеће привреднике и институције, па смо тако међу спонзорима имали Цептер, E-Feel цигарете, Golden Rose, Еко пумпе, Umbrellu, Leweris накит са елементима Swarovski кристала, Аура козметика, Цell 1, Липо козметику, Fly Fly travel, City fashion juverly, Барбосу, Сарантис, Слатко срце Аранђеловац, Мартини Весто и друге – каже Пантић.

Исте године покренут је пројекат под називом „Дама регион“ са циљем да се годишња признања у Краљеву доделе истакнутим женама из региона. Мотив за ово опредељење лежи у уверењу о постојању великог броја изузетно успешних жена из свих сфера живота које нису имале прилику да буду јавно експониране само зато што долазе из унутрашњости. Јединствену прилику да буду награђене, и подстакнуте на значајније резултате у областима којима се баве, пружило им је „Дете у срцу“. Пројекте „Дама године“ и „Дама регион“ подржао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин који је, испред ресорног министарства, женама доделио признања из области хуманитарног и социјалног деловања. Међу награђенима 2015. године биле су власница компаније „Вирџинија“ Живка Трифуновић, директорка регионалне Телевизије Краљево Виолета Симовић,

менаџера модних брендова „AMC“ И „PS Fashion“ Мирјана Ратковић, предузетница Слађана Трипковић, клинички психолог др Гордана Дамјановић, власница „Флореле“ Биљана Јакић, директорка Центра за социјални рад у Краљеву Светлана Дражовић, финансијски директор бугарске фирме „Trace“ Десислава Николова, Беатрис Грозданић и друге. У стандардном термину, током априла, прошле године је организована трећа по реду додела престижног признања „Дама године“, овога пута у још гламурознијем амбијенту и са још већим бројем званица. Таквим се показао престижни београдски хотел Crowne Plaza у коме се окупило две стотине ВИП званица. На самом почетку присутне је поздравио заменик градоначелника Београда Андреј Младеновић, а међу њима је био и генерални секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Драган Поповић.

На листи награђених нашле су се поп певачица Јелена Томашевић, директорка компаније „Данијела комерц“ Данијела Бабачкова, оперска певачица Драгана дел Монако, телевизијске водитељке Сања Маринковић и Драгана Катић, глумица Јелица Сретеновић и виолинисткиња Тања Паучановић, а у програму су учествовали глумац Драган Маринковић Маца, Мода бенд и Драган Веселиновић. Октобра исте године у екслузивном амбијенту краљевачког Хотела „Турист“ организована је друга по реду додела признања „Дама регион“ која је окупила 120 званица. - Наградили смо краљевчанку новинарку и водитељку на Телевизији Студио Б Ирену Јовановић, истакнуту југословенску глумицу Нађу Родић, чланицу етно састава „Ђердан“ Јасну Ђокић, професорку Факултета за машинство и грађевинарство Снежану Ћирић Костић, власницу конфекције „Елипса“ Божану Пантовић, Директор-

43

14.5.2017.

МАГАЗИН

44

ку Музичке школе „Стеван Морањац“ Биљану Вранић Мирјанић, чувара народне традиције, баштине и културе Сузану Младеновић Горјанац из Крагујевца, директорку НИС-а за западни део Србије Снежану Петровић, а посебно признање за хуманитарни рад припало је Биљани Милошевић из Јагодине. Завршетком четврте годишње доделе признања истакнутим женама из јавног живота „Дама године“, 25. априла у еклсклузивном простору београдског клуба City Hall постављени су нови стандарди у организацији оваквог вида дешавања. Један од најгламурознијих догађаја овог пролећа у Србији окупио је око 200 ВИП званица из јавног живота међу којима су били Саша Милошевић Маре, главни и одговорни уредник ПГП РТС Марко Милутиновић, Вања

Булић, Бата Караџић, Лексингтон бенд, Милица Милисављевић Дугалић, Про-

јекат бенд, Андрија Милошевић и многи други. Гостима је пружена је-

динствена прилика да уживају у музици краљевачког „Парадисо бенда“, и поп певачице Јасне Ђокић, а промовисан је и нови сингл Биљане Бикси Обрадовић. У програму који је водио краљевачки новина Љубиша Лешевић учествовали су још стенд-ап комичар Филип Угреновић, Зека и Пикси. Титулом „Дама Године“ овом приликом су се окитиле поп певачица Тијана Дапчевић, специјалиста естетске и реконструктивне хирургије др Тања Раденковић, ПР менаџер Прве српске телевизије Слађана Пауновић, власница и директор краљевачке конфекције „О’ Филип“, модна креаторка Јасна Николић, кореографкиња и оснивач плесног клуба „Dance factory“ Сташа Станковић, поп џез певачица Лена Ковачевић, власница предузећа „Беохрам“ и „Беохрам плус“ Ивана Ружић, новинарка и списатељица Јелена Ба-

чић Алимпић, виолинисткиња Ксенија Милошевић, атлетичарка Ивана Шпановић, поп певачица, диригент и композитор Леонтина Вукомановић, уредница и водитељка телевизијске емисије „Практична жена“ Наташа Павловић, глумица Сузана Петричевић и кошаркашица Милица Дабовић. - Велико ми је задовољство што могу да се похвалим организацијом једног овако престижног дешавања у нашој земљи које сваке године испрати велики број медијских кућа. Након Виле „Јелена“ и Crowne Plaze ове године смо догађај одржали у екслузивном простору београдског клуба City Hall тако смо уз одличну атмосферу, гламурозни амбијент и специјалитете са шведског стола завшили још једну годишњу доделу признања истакнутим женама из јавног живота. Неминовно је рећи да се кроз ову

манифестацију промовише и град Краљево, где је седиште организатора Удружења „Дете у срцу“, али и да град никада није на било који начин узео учешће или помогао организацију догађаја који представља својеврсни српски бренд намењен лепшем полу. Задовољство ми је што међу изузетно познатим и признатим дамама сваке године могу да наградим и једну која долази из Краљева и на тај начин, као локал патриота, промовишем успешне жене из нашег града, а ове године то је била директорка дечије конфекције „О Филип“ Данијела Божић – каже Пантић уз подсећање да већ у октобру следи нова додела годишњих признања „Дама регион“ за коју организациони тим већ припрема номинације. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 14.5.2017.

47

Двадесет четврти „Дани јоргована“ у Долини векова

МАГАЗИН

14.5.2017.

ДАЛЕКО ОД С

48

СТАРОГ СЈАЈА

- Идеја о одржавању „Дана јоргована“ рођена је у долини Лоаре у Француској, у сарадњи са француским принчевима, а настављена у Краљеву у долини векова и јоргована која на овај начин негује љубав и пажњу српског краља Уроша и француске принцезе Јелене Анжујске. – Обележавање културне туристичке манифестације скромније него претходних година. – Заборављена бројна обећања дата пре само годину дана и време кад је Европа била присутна у Србији, а Србија важна у Европи

49

ише од седам и по векова пријатељства српског и француског народа започетог 1250. године, када се принцеза Јелена Анжујска удала за краља Уроша Првог, било је повод да пре 24 године удружење које носи њено име покрене манифестацију „Дани јоргована“. Краљево се тако у пролеће сваке године, скоро четврт века, подсећа француске принцезе и српске краљице Јелене Анжујске, супруге краља Уроша и мајке два најзначајнија српска владара Драгутина и Милутина. Иницијатор идеје о покретању манифестације је Друштво српскофранцуског пријатељства „Света Јелена Анжујска“, а жеља да се сарадња између Србије и Француске подигне на виши ниво пре две године је била повод да се у организацију укључе Одељење за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме Министарства иностраних послова, Амбасада Републике Француске и Скупштина дијаспоре Срба Јужне Француске, па је манифестација доби-

МАГАЗИН

14.5.2017.

В

50

ла назив „Мостови сарадње Србије и Француске кроз векове“. Кад се у Краљеву очекивало да организација „Дана јоргована“ већ следеће године буде подигнута на још виши ниво уследило је разочарање због уверења да су многи од оних којима су била пуна уста обећања заборавили да су мостови пријатељства и сарадње стварани од половине тринаестог века преко периода Првог светског рата све до данашњих дана. Тако је манифестација враћена на ниво од пре неколико година, а завршна није била ни бледа сенка онога што се очекивало. Овогодишња манифестација још једном је кренула трагом непоновљиве романтичне љубавне приче стазама којима су ходили српски краљеви и њихове европске принцезе. Сви учесници су се у задужбини Јелене Анжујске Манастиру Градац поклонили њеним светачким сенима и подсетили се њених дубоких трагова у српској култури које нису покрили векови. Са

вером и надом у срећнију, праведнију и бољу будућност сећали су се, молили и целивали фреске старих Немањића. У завршном делу манифестације свечана поворка је од Храма спаљивања моштију Светог Саве прошетала улицама града, а у свечаној кочији у улози краља Уроша и Јелене Анжујске још једном су били ученици основне школе „Вук Караџић“. Организатори верују да је овогодишње обележавање само увод у наредно када се очекује да четвртвековни јубилеј буде облежен на много свечанији начин. Основ српско француског пријатељства које траје више од седам и по векова, а које су у чвор везали српски непобедиви краљ Урош велики и француска принцеза Јелена Анжујска потоња српска краљица и мајка српских краљева Драгутина и Милутина, је љубав. Седам и по векова траје и вечна романтична прича о љубави којој, уместо цвећа јоргована, краљ поклања шуму рацветалих јоргована који

посвећено је сећању на француску принцезу, српску краљицу, мајку два српска краља, просветитељку и светицу којој је краљ Урош Први као доказ љубави, уместо једног цвета, поклонио Долину јоргована. Још једном је долином јоргована, векова и краљева, васкрсла најлепша љубавна прича из златног времена свеколиког српског узлета, а на Тргу Светог Саве испред Дома војске још једном ишчитана страница сећања на догађаје из далеке прошлости. Иницијатор идеје о покретању манифестације „Дани јоргована“ Милан Глишовић подсећа да је Друштво „Света Јелена Анжујска“ током скоро четврт века учинило много да се сарадња српског и француског народа, и поред низа проблема који су током година дипломатских односа две земље повремено утицали да они буду мање или више интензивни, подигне на виши ниво. Идеја о одржавању „Дана јоргована“ рођена је у долини Лоаре у Фран-

цуској, у сарадњи са француским принчевима, а настављена у Краљеву у Долини векова, једној од најинтересантнијих долина која на овај начин негује љубав и пажњу српског краља и француске принцезе. То је јединствена прича коју младе генерације треба да наставе и да негују љубав српског и француског народа. Долином Ибра су и пре Уроша и Јелене шетале српске принцезе и краљеви, а након Стефана Првовенчаног и Ане Дандоло, унуке венецијанског дужда Енрика Дандола, Радослав и Ана ћерка цара Теодора Анђела, Владислав и Белослава ћерка бугарског цара Јована Асена, а јорговане симболе Урошеве љубави мирисале су после Јелене Анжујске Драгутинова Каталина, кћи мађарског краља Стевана Петог, па Милутинове Ана, Јелисавета и Симонида, цар Душан са Јеленом сестром бугарског цара Јована Александра, Урош пети са Аном ћерком влашког војводе Александра Бесараба. Било је то време када је Европа била присутна на српском двору, а Србија важна у Европи.

Т. Радовановић

чувају успомену на њу. „Дани јоргована“ су још једном били повод за подсећање да су ретки делови света који имају тако сјајну, бурну и богату културно-историјску прошлост као што је део око Краљева за који се везује легенда о доласку француске принцезе и удаји за српског краља. Бракови овог типа су у то време били део политике и резултат дипломатских потеза који су у Србију довели бројне принцезе, а српске одвели у Византију, Бугарску, Грчку и друге земље. Спарта је имала разлоге да се хвали својом Јеленом, хришћани славе Јелену мајку Константина чувара крста разапетог Христа, Руси су имали своју Јелену равнатељку православља. Међу српским Јеленама била је, и остала, само Јелена Анжујска као повод да се сваког пролећа, када у долини Ибра уцветају јорговани, организује традиционална манифестација која се сматра једним од мостова сарадње две земље. Шесто мајско поподне ове године

51

52

МАГАЗИН 14.5.2017.

53

Одјеци последње седнице Скупштине града

МАГАЗИН

14.5.2017.

МУЗЕЈ НА КЛ

54

- Краљевачки Народни музеј је репрезентативна институција културе града, установа од националног значаја и један од најуспешнијих музеја у Србији а тренутно, сем директора, нема ни статут као акт на коме се заснивају све активности. - Статут Народног музеја је усклађен са новим допунама и изменама Закона о култури а, иако је још у септембру прошле године предат оснивачу, једини од осам статута јавних установа усклађених на исти начин, није усвојен. – Оправдано незадовољсто запослених преточено у саопштење упућено јавности и свим релевантним институцијама у земљи

Фото: М. Радовановић

ЛАЦКАЛИЦИ

55

аконом о култури прописано је да се директор установе чији је оснивач јединица локалне самоуправе именује на основу претходно спроведеног јавног конкурса, а коначну одлуку доноси Скупштина града на предлог Комисије за избор и именовање. Познато је и да се кандидати за директора јавних предузећа и установа предлажу на основу коалиционог споразума потписаног пред локалне изборе, а прошлогодишњим је предвиђено да, уколико коалиција странака окупљених око напредњака обезбеди већину у парламенту, право да предложи кандидата за директора Народног музеја припада Покрету социјалиста. Ретки су примери у политичком животу да нека од странака одустане од реализације коалиционог споразума, а што у Покрету социјалиста нису журили да одмах након избора промене директора ове установе резултат је сазнања да му је до истека мандата преостало мање од годину дана. Када је на последњој седници Скупштине града потврђено да је, због истека мандата, разрешен дужности мало ко је очекивао да већ у следећој

МАГАЗИН

14.5.2017.

З

56

тачки дневног реда неће бити потврђен предлог Комисије за избор и именовање Скупштине града која је потврдила да је Управни одбор Народног музеја испоштовао процедуру и за директора предложио Драгана Драшковића. Управни одбор је у законском року расписао конкурс за избор директора и у поступку који је уследио, а на основу документације и разговора са кандидатом, утврдио да је Драган Драшковић дипломирао на групи за историју Филозофског факултета у Београду, а да је током каријере стекао звање архивисте, кустоса, вишег кустоса и вишег архивског саветника. Професионалну каријеру је започео у Историјском архиву, а наставио у Народном музеју у коме је, са краћим прекидима, дужност директора обављао од 1995. године. Од тада па до истека мандата радио је на реализацији бројних пројеката од значаја за ову установу и сарађивао са бројним научним институцијама и установама културе, руководио радовима на адаптацији музејске зграде, учествовао у организацији бројних научних скупова и припреми зборника, научних, сериј-

ских и монографских публикација, а обновио је издавање стручног часописа „Наша прошлост“. У документацији која је послужила као основ за одлучивање наведен је подугачак списак активности у којима је учествовао, а све то није било довољно убедљиво да приликом гласања буде потврђен предлог Комисије за избор и именовање. Чињеница да је краљевачки Народни музеј једина установа у граду која нема директора повод је за забринутост и реакцију запослених који су без изузетка потписали саопштење за јавност у коме се подсећа да је Народни музеј репрезентативна институција културе града, установа од националног значаја и један од најуспешнијих музеја у Србији а да тренутно, сем директора, нема ни статут као акт на коме се заснивају све активности. Према захтевима Одељења за друштвене делатности Статут Народног музеја је усклађен са новим допунама и изменама Закона о култури из 2016. године а, иако је још у септембру прошле године предат оснивачу, једини од осам статута јавних установа усклађених на исти начин, није усвојен. Са

друге стране оснивач до последње седнице Скупштине града, на којој се одлучивало о именовању директора ове установе, није потврдио постојање било каквих примедби у статуту, није о било чему обавештавао установу нити покренуо правну процедуру за усвајање што је био дужан да учини. Запослени у Народном музеју забринути су због чињенице да нови статут већ девет месеци стоји у некој врсти правног вакума. То је до последње седнице и могло да се подноси, а податак да од прошлог петка ова установа нема ни директора пред запослене уноси нервозу која се из дана у дан појачава. - Директор је на скупштини одржаној 5. маја 2017. претходно разрешен дужности, а након тога, уздржаним гласовима већинске коалиције (38 одборника), није постављен на ово место. Тако је Музеј дошао у ситуацију да је без новог Статута и без директора, као и без образложења зашто су донете овакве одлуке, за које нема ни законских нити стручних основа. Ова ситуација се отуда може протумачити искључиво као политичка воља. На овај начин је кроз опструкцију управног поступка, онај који је дужан да бри-

не о установи, довео у питање њено функционисање. С обзиром на низ нерегуларности у управном поступку, постоје јасне индиције да је реч о покушају да се личност која не испуњава услове конкурса, доведе на ову функцију. Зато смо се обратили Министарству културе и информисања и Министарству за државну управу и локалну самоуправу, са захтевом да се изврши надзор над управним поступком који је град спровео у овом случају, те да се обезбеди законитост рада. Жалосно је да након 2016. године, која је једна од најуспешнијих од оснивања установе, у којој је Народни музеј Краљево гостовао са изложбом „Јелена велика краљица“ у Галерији САНУ, најпрестижнијем простору у Србији, на позив саме Академије наука, где је изложбу видело преко 18 000 посетилаца, која је такође гостовала и на представљању Србије на Данима франкофоније у Лиону, након отварања Легата Оливере Радојковић Чоловић, који је највећи појединачни дар Краљеву икада и издавања књиге Драгана Драшковића „Краљево од вароши до града“, где је публиковано преко 650 старих фотографија и разгледница

Краљева, Градска управа гледа на ову установу као на прости политички плен – истакнуто је у саопштењу за јавност достављеном медијима. Како у Народном музеју још чекају званични документ којим се потврђује разрешење директора нико још не може да потврди следеће кораке запослених. У овом тренутку све активно сти усмерене су на информацију упућену специјалном саветнику министра културе и информисања др Драгану Хамовићу, Музејском друштву, другим релевантним институцијама културе и колегама. Окупљање запослених поводом најаве манфестације „Музеји Србије десет дана од десет до десет“ прилика је за подсећање на неку врсту феудалног менталитета који води до поделе феудалног плена по сваку цену. Таква логика повод је за забринутост запосле них у музеју који се сматрају поданицима принуђеним да сваки пут при избору директора буду приморани да поштују одређену партијску боју. Потписници саопштења за медије су уверени да се, за разлику од стварног феудалног система у коме се овако понашао најбољи аристократски слој друштва, ситуација данас битно разликује. Т. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 14.5.2017.

59

Музеји Србије, десет дана од 10 до 10

МАГАЗИН

14.5.2017.

МУЗЕЈ У ГОС

60

- Гостовања музеја су прилика да се истакне велики корпус музичке делатности и исприча прича о ширењу и умрежавању музејске делатности као начину за ширење културне баштине и њеног очувања. – Богат програм разноврсних активности на три локације током трајања манифестације. – Музеји у гостима Музеј града Београда и Музеј слатког

Фото. М. Радовановић

СТИМА

61

ационална манифестација „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ се у музејима и сродним институцијама широм земље, у периоду од 11. до 20. маја, одржава трећи пут. У оквиру манифестације пригодним програмима се обележавају Међународни дан музеја, Европска ноћ музеја и Национална недеља музеја. Заједнички наступ сродних институција у претходне две године учинио је целокупну музејску заједницу видљивијом у јавности и омогућио отворенију и бољу сарадњу између самих музеја, па се и темом овогодишње манифестације „Музеј у гостима“ апострофира ова делатност и све њене вредности. Народни музеј Краљево је на тему одговорио изложбом „Београдски атлас Јована Цвијића“ ауторке Татјане Корићанац, која долази из Музеја града Београда а оригинално је постављена у Српској академији наука и уметности 2015. године поводом обележавања 150. годишњице рођења овог научника. Изложба осветљава Цвијићев живот и дело од школовања у Бечу преко рада на Великој школи и Универзитету, његов друштвени ангажман, Први светски рат и мировну конференцију, активности у Српској краљевској академији, до признања за живота и друге. Изложбу чини аутентични материјал, документа и фотографије, различити предмети из његове радне собе и бројни истраживачки експонати. Ово је посебна прилика да Краљевчани много боље, и више, упознају једног од најзначајнијих српских научника, политичара, етнолога, географа, геолога, професора светских и европских академија и ректора Београдског универзитета. Гостовања музеја су прилика да се истакне велики корпус музичке делатности и исприча прича о ширењу и умрежавању музејске делатности као начину за ширење културне баштине и њеног очувања. Изложбу посвећену Јовану Цви-

МАГАЗИН

14.5.2017.

Н

62

јићу, која је пре Краљева гостовала у Новом Саду, Зрењанину, Нишу и Крагујевцу, прати богат програм који укључује предавања, радионице, сценске наступе и концерте који ће бити реализовани на две локације. О значају лика и дела Јована Цвијића као етнолога говориће Виолета Цветаноска, о њему као геологу Предраг Раковић, док ће југословенство научника осветлити музејски саветник Силвија Крејаковић. Интересантним се оцењује програм под називом „Споменари, сети се мене“ као посебном приликом да се најмлађи упознају са значајем и садржајем споменара из периода 19. и 20. века. Биће то прилика да се и сами креативно и литерарно изразе и оставе успомене у духу овог а по угледу на време кад су чинили веома важан део одрастања и младости краљевачких генерација. Програм у легату Оливере Радојковић Чоловић посвећен је промоцији скоро заборављених, универзалних и неопходних вредности које симболизује и сама њена личност, кустоси Народног музеја говориће о њој као лекару и задужбинару, а кустос уметничке збирке Сузана Новчић ученицима Уметничке школе о знаменитим уметницима ауторима чија дела чине саставни део изванредне колекције легата коју је поклонила музеју. У контексту грађанске епохе и старог Краљева биће приређена и промоција књиге етнолога антрополога Краљевчанке Татјане Потерјахин под називом „Варошке легенде“ која, у романсираном облику, преноси чињенице о животу и личностима града из прошлих времена Након првог дана кад је отворена изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“ и одржано предавање са презентацијом његовог рада манифестација се наставља у среду предавањем о југословенству научника и путписном репортажом о походу на највиши врх Европе.

Два дана касније у Европској ноћи музеја, у оквиру програма под називом „Добро вече професоре Цвијићу“ којим почиње завршница манифестације, биће представљена основна школа из Сирче која носи име знаменитог научника, али и манифестације „Цвијићеви дани“ чији је учесник годинама уназад. Поред скеча који оживљава сцене из живота Јована Цвијића професор емеритус Географског факултета у Београду, и председник Српског географског друштва др Стеван Станковић, као један од најбољих познавалаца Цвијићевог лика и дела говориће о мање познатим чињеница из његовог живота. Предавање о Јовану Цвијићу из другог угла намењено је ученицима основних и средњих школа, али и свима који би желели да науче нешто што нису знали о животу научника. Остатак вечери биће испуњен програмом Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ чији ће чланови глумом песмом и игром оживети епоху у којој је живео. Након вечерашње промоције књиге „Варошка легенда“ Татјане Потерјахин у уторак је у Легату др Оливере Радојковић Чоловић планирано предавање вишег кустоса историчара Мирјане Савић о споменарима намењено ученицима основних школа, а већ следећег дана и средњошколцима. Трећа локација укључена у манифестацију је Музеј слатког који ће 18. маја за посетиоце бити отворен од 18 до 22 сата током којих ће бити изведен перформанс размене породичних рецепата и упознавање са нематеријалном културном баштином коју представља традиционално припремање и обичај служења слатког. Музеј у гостима је Музеј слатког у коме ће др Лидија Цветић представити специфичну културну баштину која се чува и презентује у тој установи. Свих десет дана у времену од 10 до 22 сата за посетиоце ће бити отворена и Стална поставка Народног музеја. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 14.5.2017.

Фото: М. Радовановић

Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић академски сликар и модни креатор

65

66

МАГАЗИН 14.5.2017.

67

68

МАГАЗИН 14.5.2017.

69

70

МАГАЗИН 14.5.2017.

71

72

МАГАЗИН 14.5.2017.

73

Краљевачка позоришна сцена: Драган Пешић (1)

МАГАЗИН

14.5.2017.

ГЛУМАЦ СА ДВА ПАРА РОДИТЕЉА

74

- Трема је присутна код свих који се, из било ког разлога, појављују пред публиком а манифестује се на различите начине. - Глума је најлепши посао на свету који се никоме не препоручује. - Иако је ушла у завршну фазу представа „Кир Јања“ никад није изведена јер је земљотрес спречио коришћење велике сале током наредне две године. - За само неколико година ситуација у овој области стваралаштва се знатно погоршала, што не даје превише повода за оптимизам да би ускоро могло бити боље. - Глумачки посао је тежак, а недовољно сигуран да обезбеди иоле стабилну егзистенцију. – Претеран утицај политике на културу утиче на систематско уништавање основних друштвених вредности

Драган Пешић

75

Фото: М. Радовановић

рва искуства у различитим областима, од којих поједина постану добра основа за бављење неком професијом, често се стичу у најранијем детињству. У случају Драгана Пешића то је била улога гусара у представи „Капетан Џон Пиплфокс“ коју је неким поводом у основној школи у Самаилима припремала учитељица Зорица Стојановић. Повод да буде ангажован била је боја гласа која је још на овом узрасту наговештавала како би могла да буде основна алатка у будућем занимању. Много година касније у настојању да опише осећај који је пратио први излазак на сцену потврђује да се не разликује много од свих након тога, чак ни онај какав је присутан у периоду иза кога стоји довољан степен глумачког искуства. Оно потврђује да је извесна трема присутна код готово свих који се, из било ког разлога, појаљују пред публиком а манифестује се на различите начине. Искуства колега потврђују да се одређеном броју њих посебно зноје дланови, други подрхтавају или осећају потребу што чешћег одласка у тоалет. Код највећег броја потпуно, или у највећој мери, нестаје у тренутку кад се упале позоришна светла и почне представа. На ону за коју је везано прво појављивање пред публиком још није избледело сећање на пластичног змаја и шарене мараме које су красиле главе гусара. Осећај задовољства пред две стотине пари очију далеко је израженији на том узрасту, посебно приликом првог појављивања пред публиком, па је можда и због тога сећање на прве позоришне кораке и даље присутно у свести глумца који је до сада остварио низ значајних улога на различитим сценама. Зашто је тако схватио је много касније када су утисци коју су га пратили током читавог школовања постали јаснији. - Горан Султановић је једном приликом потврдио како припада генерацији глумаца која зна да говори. То је добра дефиниција и сјајна мисао тим пре што смо сведоци да се данас у глумачке школе уписују и они са говорном маном.

МАГАЗИН

14.5.2017.

П

76

Иако дечаци најчешће желе да буду униформисана лица, полицајци, пилоти, војници, ја никада нисам имао такве маштарије. Без обзира да ли је то нека врста егзибиционизма, или потреба да стално будеш неко други, прија ти пажња коју добијаш на тај начин. Кроз период одрастања имао сам у себи то што је касније било мотив да похађам школу глуме коју је у Краљевачком позоришту водила Биљана Костантиновић. Кад сам се са метар и деведесет, а због тога ми увек дају десет година више, појавио на аудицији кажем да бих жело да се пријавим за школу глуме. У то време сам похађао Уметничку школу, и носио малу мапу са цртежима која личи на актн ташну, па су ме ваљда и због тога питали колико ми је дете – сећа се Пешић анегдоте која је обележила почетак пута ка професионалном бављењу глумачком професијом. Колико стас увек га је старијим чинио специфичан и карактериситичан глас који је и данас повод за бројне шале, ма колико свима који се баве позориштем било јасно да, као јединствен алат, мора да се чује и у последњем реду позоришне дворане. Све до првих часова у школи глуме начин за задовољење све израженијих потреба у овој области биле су посете позоришту и пасивно посматрање онога што се дешавало на сцени. За тај период везује представа Тарамбарамбеца, стара малтене колико и он, која је много пута била повод за подсећање на различите догодовштине. На велики број оних који би помислили да се у школи глуме од првих дана припрема позоришна представа разочаравајуће делује сазнање да пре тога треба усвојити бројне друге навике и вештине, пре свега правилан говор и дисање на одговарајући начин. Тек онда следи учвршћивање способности концентрације, дикција, сценски говор и покрет баш као што се, у нешто ширем обиму, изучава на позоришним академијама. Школа глуме Краљевачког позоришта изнедрила је неколико младих глумаца који су завршили, или заврша-

вају, високе школе драмских уметности. Код свих њих љубав према позоришту учвршћивана је током три дана проба сваке недеље, а до прилике да се на интерном часу потврде стечене вештине пред припрему завршне представе требало је најмање шест месеци. Исто толико трајао је и рад на ономе због чега су сви и дошли у школу глуме, појављивање на великој сцени које је омогућавала представа „Љубавни јади први“, комедија са елементима мјузикла. - Играо сам више улога, а као највиши и најкрупнији оца са тешким наочарима са дебелим оквирима и баде мантилу, учитеља у сценама у којима се радња одвијала у школи, а све са огромним брковима и носем улепљеним у мастикс чији диван мирис увек подсећа колико ипак волимо овај посао. Нас који смо били потпуно инфицирани позориштем, и желели да то буде наш животни позив, старији су покушавали да одговоре од тога говорећи колико је глумачко занимање тешко, колико нема посла и колико глумци тешко живе. О томе нам је најгласније говорио Небојша Дугалић тврдећи да је глума најлепши посао на свету који никоме не препоручује – каже Пешић. И баш као што нема човека, без обзира колико је стар, да се не сећа прве учитељице нема ни глумаца који заборавља оне који су највише допринели да то постану. У случају Драгана Пешића то су Биљана Костантиновић, која га је научила многим глумачким тајнама, и Миле Цвијовић Нецо као жива позоришна енциклопедија из које се учи понашање на сцени, али и иза ње. Можда и због тога не пропушта да подсети како има два пара родитеља, биолошке и позоришне. Рад у позориту везан је са бројним мање или више радосним тренуцима, али и проблемима. Ма колико било оних који верују како им је за грешке, ако се и догоде, увек крив неко други у случају Драгана Пешића кристално је јасан став да за то кривца не треба тражити далеко од себе. Грешке, каже он, нису смак света а свака је, ако се пра-

77

78

МАГАЗИН 14.5.2017.

79

80

МАГАЗИН 14.5.2017.

вилно сагледају узроци, добра основа за учвршћивање толико потребног искуства. - То је генерално велика истина да бисмо сви били много срећнији када би свако од нас водио рачуна само о својим грешкама и тражио у себи разлог за све оно што у датом тренутку није било добро. Позориште ме инфицираног потпуно узело под своје, па сам кренуо да радим разноразне ствари, и никад ми ништа није било тешко јер сам желео да га упознам из свих углова. Хтео сам да упознам сваки део позоришта, јер нисам дошао са идејом да будем само глумац који стреми ка слави коју доноси сјај рефлектора. Зато сам цепао улазнице на вратима, потирао сцену, носио и намештао декор, учио о вођењу светла и тонским ефектима. До дана данашњег сам радио готово све послове који могу да се раде у позоришту јер сам желео да научим о свему не занемарујући оно што је основно, а то је глумачки позив. Рачунао сам да ћу, ако научим све само надоградити себе за касније лакше бављење и разумевање тог позива – каже Пешић. Преокупираност позориштем није могла да прође непримећено у Уметничкој школи у којој професорима није требало много времена да схвате како оно чему уче ученике тек друге генерације од оснивања неће бити део професионалног усмерења Драгана Пешића. Можда су и због тога према њему били знатно толерантнији него према другим ученицима, поготово то-

ком последње две године кад је више времена проводио у позоришту него у школи. Опредељење за професионално бављење глумом није било препрека за наступе са краљевачким аматерима у оквиру алтернативног Театра „Сунце“ под вођством Зорана Савковића Џерија. Ма колико то колегама из бранше било чудно, а било је и оних који су такво понашање критиковали, увек би превладали љубав према позоришту и жеља да се помогне онима који је имају довољно, а нису у ситуацији да сами истерају ствар до краја. Велика сцена је ипак нешто друго, а прилика да на њој оствари значајну улогу појавила се током 2010. године кад му се осмехнула улога нотароша у представи Кир Јања. Иако су припреме ушле у завршну фазу представа никад није изведена, јер је позориште након земљотреса спречио коришћење велике сале током наредне две године. - У почетку је било наговештаја да ће представа ипак угледати светлост рефлектора, али се то није десило. Због чега не знам иако постоје разноразне приче о којима не желим да судим. Било ми је јако жао јер сам се представи радовао као што се радујем позоришним класицима Нушићу, Стерији, Симовићу, Ковачевићу... По завршетку школе 2009. године почињем да се бавим педагошким радом у области драмских уметности. Управа Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ је тада одлучила да поново оснује дрмаску секцију каква је постојала и 1926. године, а 1949. прерасла у Народно позориште Краљево. Биљана Костантиновић и ја као асистент почињемо да радимо са секцијом која брзо постаје врло успешна освајајући најзначајнија признања у области дечјег драмског стваралаштва, како у земљи тако и у региону. Секција и данас функционише, а ја у њој водим осму генерацију и несебично покушавам да полазницима пренесем знања и вештине из овог посла – каже Пешић. Почетком септембра сваке године, после селекције која потврђује колико сваки појединац има талента, уписује

се нова генерација полазника старих између 7 и 18 година. Као и код сваке претходне посебан вид природне селекције потврђује да остају само најупорнији и највреднији спремни на напоран рад и бројна одрицања, а податак да међу њима има и оних из прве генерације потврђује задовољство због учешћа у њиховом одрастању и сазревању. Искуство из рада у позоришту добра је потврда става да се за само неколико година ситуација у овој области стваралаштва погоршала што не даје превише повода за оптимизам да би ускоро могло бити боље. И баш због тога се приликом уписа сваке нове генерације понавља прича из периода кад је Пешић у глуми видео прилику за задовољење свих потреба, прича која потврђује колико је посао тежак, а недовољно сигуран да обезбеди иоле стабилну егзистенцију. - Мислим да реално сагледавам ситуацију кад гласно поставим питање коме у овој земљи треба култура. То што немам стални ангажман повод је да у шали оправдавам чињеницом да имам лош глас, а он није добар за овај посао јер сам превише гласан. И док други причају у кулоарима, ћошковима и ходницима, ја сам увек говорио гласно. То ме је често много коштало, али не жалим. Радници у култури нису никада имали вишка новца нити могли да се разбацују. Ни у времена која зовемо срећнијим уметници нису сјајно живели, а тек сада то није случај. Мислим да култура, као и друштво, тоне из дана у дана и кад помислимо да смо дотакли дно увек нас изненади да је још дубље. Дошли смо у ситуацију да из ове земље желе да оду најбољи и највреднији у свом послу, па и у култури, тако да не знам куда ово води – каже Пешић. Стање се посебно погоршало од тренутка када је политика умешала прсте у све сфере живота, па и културу. Драган Пешић се сврстава међу оне који чврсто верују да то није добро јер утиче на систематско уништавање основних друштвених вредности. Т. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 14.5.2017.

83

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Окто: Истраживач дубина

МАГАЗИН

14.5.2017.

„Истраживач дубина“ је забавна авантура за децу и одрасле која ће насмејати и орасположити свакого ко одлучи да посети биоскоп. Људи су 2100. године већ напустили Земљу, а колонија екстравагантних бића још увек преживљава у најдубљем понору океана. Окто, авантуристичка хоботница последња од своје врсте, живи доле са два најбоља пријатеља: штреберском и неспретном рибом Евом и неуротичном шкампом Алис. Када несрећа разори њихов дом, чувар понора Кракен ће послати Окта и његове пријатеље на опасан пут у потрагу за новим. У мисији ће им се придружити Маура, па ће заједно да путују на невероватна места као што су потопљени Њујорк, Титаник и Арктик. Деведесетоминутну анимирану породичну авантуру је, по сопственом сценарију, режирао Хулио Сото Гурпиде, а водеће улоге тумаче Фил ЛаМар, Џес Харнел и Џеф Бенет. Филм се приказује до 17. маја, а пројекције почињу у 17,30.

84

Краљ Артур: Легенда о мачу Када Артуровог оца убије његов брат Вортигерн, он преузима његову круну. Изгубивши наследство, Артур се налази на мрачним улицама града. Али, ка-

да извуче мач из камена, његов се живот у потпуности мења јер је присиљен да сазна истину о свом пореклу…свиђало се то њему или не. Артур, као легитимни наследник, у друштву пријатеља и лепе Гиневре мораће да се бори свим силама и целом снагом против тиранина Вортигерна и његових смртоносних магичних моћи које му дају предност. По сценарију који је писао са Џоби Херолдом филм је режирао Гај Ричи, а у главним улогама наступају Чарли Ханам, Астрид Бергес-Фризби, Џад Лоу и други. Филм се приказује до 17. маја у пројекцијама које почињу у 19,30.

Сила привлачности Неидентификовани летећи објекат, велики свемирски брод, срушио се у центру Москве. Летелица је пала у густо насељен део руске престонице, погинуо је велики број људи и причињена велика материјална штета. Мада власти и војска дају све од себе да ситуацију ставе под контролу, све је пошло на начин какав нико није очекивао. Представник ванземаљаца Хекон биолошки је сличан људима, али по способностима далеко напреднији, а на путу ка Земљи, где се запутио у истраживачку мисију, његов брод оштећен је метеорском кишом. Руско ваздухо-

пловство је брод помешало са метеором па му је, уместо помоћи, упутила балистичке пројектиле са намером да отклони опасност која је запретила становништву. Тиме су онеспособили контроле на броду који се срушио на стамбене блокове велеграда. Власти су одлучиле да не ступају у контакт са ванземаљском посадом, нити су им понудили помоћ у поправкама, па су оградили и евакуисали простор око брода, а Москва је наставила са уобичајеним животом. Окосницу најгледанијег овогодишњег филма домаће производње, фантастичног блокбастера који је само у Русији зарадио 20 милиона долара, чини романса која се развија између кћерке пуковника Валентина Лебедева Јулије и ванземаљца у коју је умешан и главни негативац, њен бивши момак. Ова љубавна прича носи главну поруку филма, потпуни странац са друге планете имао је више поверења у људе, него што су га они имали међусобно. По сценарију Олега Моловичка и Андреја Золотарјева научно-фантастичну драмску романсу режирао је Федор Бондарчук, а у главним улогама наступају Ирина Старсхенбаум, Александер Петрови и Ринал Мухаметов. Филм се приказује до 17. маја, а пројекције почињу у 22 сата.

85

86

МАГАЗИН 14.5.2017.

87

Значајна улагања у спортску инфраструктуру

МАГАЗИН

14.5.2017.

НОВО ЛИЦЕ АТЛЕТ

88

- Из године у годину Атлетски стадион су нарушавале атмосферске прилике, често и други фактори у које поједини спортски радници убрајају и неадекватно одржавање, због чега је постао готово неупотребљив за иоле озбиљнија надметања у било ком спорту, посебно за атлетска. - Пројектом је планирано да реконструкција и комплетно опремање овог спортског објекта кошта 110 милиона динара. - Пројектантска цена је знатно виша од реалне која се очекује током поступка јавне набавке. - Град наредне године планира улагање од 30 милиона динара колико се очекује и од Министарства. - Од Атлетског савеза се очекује да обезбеди изливање тартан стазе вредне 25 милиона динара

ТСКОГ СТАДИОНА?

89

ад је почетком седамдесетих година прошлог века почела изградња Атлетског стадиона пажња већине Краљевчана, посебно оних млађих, била је усмерена на радове који су наговештавали изглед озбиљног спортског објекта. Репер за поређење били су постојећа фудбалска игралишта локалних лигаша која ни приближно нису личила на оно што је ницало непосредно уз леву обалу Ибра. Најзаслужнијим за то и данас се сматра познати спортски радник Милан Матијевић под чијим су будним оком у то време стасавале генерације атлетичара који су освајали значајне резултате и далеко ван граница земље. Мало је познато да је стадион грађен и за потребе одржавања атлетског првенства Београдске армијске области после којег се на прсте могу набројати иоле озбљнија надметања домаћих спортиста. Из године у годину стадион су нарушавале атмосферске прилике, често и други фактори, у које поједини спортски радници убрајају и неадекватно одржавање, због чега је постао

МАГАЗИН

14.5.2017.

К

90

готово неупотребљив за иоле озбиљнија надметања у било ком спорту, посебно за атлетска. Последњих година је приметно повећано интересовање представника локалне самоуправе за улагање у спортску инфраструктуру, посебно након завршетка радова на новој спортској дворани. Потенцијали препознати у спортском туризму повод су за најаву улагања у спортско село на Гочу, ревитализацију аутодрома на Берановцу, комплетну реконструкцију појаса око кајак стазе у Ушћу, изградњу затвореног базена. Сем најаве код највећег броја ових спортских објеката у реализацији се није много одмакло, а породици оних у које треба уложити стотак милиона динара ове године се придружује и Атлетски стадион. Реконструкција стадиона је тема која дуже време заокупља пажњу атлетских радника, а реализација активности у последњих неколико месеци повод је за долазак у Краљево директора Атлетског савеза Србије Слободана Бранковића кога је, са председником Атлетског клуба Краље-

во Милошем Симовићем, примио градоначелник др Предраг Терзић. Лоше стање овог спортског објекта, и опасност да накнадним оштећењима буде онемогућено његово коришћење, основни је разлог жеље да му се да модеран изглед, а први корак на путу ка коначном решењу био је израда одговарајућег пројекта. Евидентна је жеља локалне самоуправе да пружи адекватну помоћ, али и председника клуба да буде упамћен као особа који је атлетичарима омогућила врхунске услове за тренинге и такмичења какве већ имају поједине категорије спортиста у Краљеву. Атлетски савез Србије је преузео улогу медијатора између локалне самоуправе, ресорног министарства и других институција, а нуди и помоћ струке како би реконструисани објекат добио потребне сертификате Светске атлетске федерације неопходне да би постигнути резултати били верификовани. Ток досадашњих активности указује да би коначно решење могло бити познато пре истека ове календарске године, а да би већ наредних Краљево

да је ово пројектантска цена и да је знатно виша од реалне која се очекује током поступка јавне набавке. Податак да град наредне године планира улагање од 30 милиона динара повод је за захтев Министарству привреде да преко Европске инвестиционе банке обезбеди још толико. На основу пројекта обезбеђена је грађевинска дозвола па су кочница за почетак радова једино финансије. Кад буде затворена финансијска конструкција, и завршени потребни радови на дренажи терена, проширењу атлетске стазе за још две траке, изградњи залетишта за скок у даљ, у вис и бацачке дисциплине, потпорног зида према Ибру, санацији трибина и подтрибинског простора, а направљена ограда око стадиона од Атлетског савеза се очекује да обезбеди изливање тартан стазе у вредности од 25 милиона динара. Директор Јавног предузећа за уређење грађевинског земљишта Александар Несторовић потврђује да су испуњени сви критеријуми које је поставило Министарство привреде, а ко-

начну одлуку треба да потврди банка. Уверење да ће и оно бити позитивно темељи се на комуникацији током које су достављени и додатни подаци који се односе на предмер радова. Уколико се све буде одвијало према очекивањима до јесени ће бити познато колико су реална очекивања да почне реализација овог капиталног пројекта каквим га оцењују у локалној самоуправи. Оно у чему се сви слажу је да би након реконструкције Атлетски стадион био један од најлеших у земљи, а у Атлетском савезу потврђују важност оваквог објекта како за спортисте тако и за широки круг рекреативаца, почев од најмлађих из основих школа којима се отварају нове могућности за извођење наставе физичке културе. Улагање у спортску инфраструктуру сматра се превентивним улагањем у здравље нације, а значајним за улагање у реконструкцију једног оваквог објекта податак да је његово одржавање знатно једноставније него што је то случај код других. Да је тако можда не би ни био у стању у каквом је данас.

Т. Радовановић

могло поново да се нађе на атлетској карти Балкана, Европе и света. Разумевање извршне власти за потребе младих основни је покретач иницијативе за обнову свих спортских објеката који су годинама уназад били запостављени. Мотив више за улагање у реконструкцију Атлетског стадиона је чињеница да се налази у самом центру града, па би завршетком радова постао посебно атрактивно место за организацију различитих такмичења. Стање у коме се налази било је повод за интензивне разговоре на различитим нивоима још од новембра прошле године, а основни разлог што се још није приступило радовима су средства од којих се значајан део очекује од Министарства привреде. Разматрају се и различити начини финансирања и искуства других градова у Србији у којима су реконструисани, или грађени, објекти овог типа. Пројектом је планирано да реконструкција и комплетно опремање овог спортског објекта кошта 110 милиона динара. У Јавном предузећу за уређење грађевинског земљишта потврђују

91

92

МАГАЗИН 14.5.2017.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 7. И 20. МАЈА

МАГАЗИН

14.5.2017.

14. мај

94

1607. — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун. 1610. — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона. 1643. — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен. 1796. — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије. 1811. — Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније. 1900 — У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене. 1940. — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа. 1948. — Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел. 1955. — Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта. 1962. — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.

1968. — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг. 1973. — САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију. 1989. — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса. 1991. Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма 1992. — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у Краља Милана. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце. 2001. — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. 2002. — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града. 2003. — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оп-

тужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. 2008. — Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса. 2015. — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.

15. мај

1440. — Ладислав V Посмрче, стар око три месеца, крунисан за угарског краља у Стоном Београду. 1536. — Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт. 1571. — Татари су освојили и запалили Москву. 1767. — Ђенова је продала Француској острво Корзику. 1796. — Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано. 1848. — У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе. 1918. — Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона. 1923. — Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.

1935. — отворена прва линија московског метроа 1940. — У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе. 1940. — Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату. 1943. — Распуштена је Коминтерна. 1945. — Удруженим снагама јединице Црвене армије и НОВЈ-а истерале су Немачке трупе из Југославије у Другом светском рату. У четворогодишњем рату погинуло је, по званичним подацима, 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена. 1948. — Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе чиме је почео Арапско-израелски рат 1948. 1955. — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938. 1957. — Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику. 1989. — Основан Радио Б92 1991. — Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске. 1992. — Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву. 1992. — Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Убијено 49 војника. 1996. — Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у свом експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст. 1999. — Италија је добила новог председника Карла Азеља Чампија. 2001. — Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини „Уставни

оквир за самоуправу на Косову“ и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу. 2002. — Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ. 2003. — Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године. 2007. — Србија после вишемесечних преговора добила нову Владу премијер поново Војислав Коштуница, лидер ДСС

16. мај 1204. — Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима. 1532. — Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република. 1532. — Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824. 1770. — У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793. 1811. — Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза. 1868. - Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине.

95

14.5.2017.

МАГАЗИН

96

1881. — У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај. 1916. — Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства. 1929. — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу. 1941. — Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита. 1943. — Нацисти су угушили устанак у варшавском гету. 1961. — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења. 1966. — Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба. 1969. — Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети. 1972. — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву. 1974. — Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе. 1975. — На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава. 1975. — Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест. 1989. — Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формало, после 30 година, прекинут

тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе. 1991. — Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД. 1992. — Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара. 1997. — Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године. 2001. — САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.

17. мај 1102. — Коломан, угарски краљ из династије Арпадовића је крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације. 1395. — Влашки војвода Мирча I Старији је поразио османску војску у бици на Ровинама. 1814. — Норвешка прогласила независност од Шведске и усвојила нови устав. 1861. — Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз. 1869. — Царска јапанска војска је поразила остатке шогуната Токогуава у бици код Хакодатеа, чиме је окончан Бошин рат. 1902. — Грчки археолог Валериос Стаис је пронашао механизам са Антикитере, антички механички аналогни рачунар. 1903. — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе. 1939. — Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија. 1940. — Трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату ушле су у Брисел.

1943. — Бомбардери РАФ су бомбардовали бране на рекама Едер, Муне и Зорпе у Немачкој. 1946. — Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима. 1949. — Уједињено Краљевство признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству. 1954. — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено, али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему. 1965. — Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“. 1966. — Основана Математичка гимназија у Београду. 1967. — Египатски председник Гамал Абдел Насер је затражио повлачење мировне мисије Уједињених нација са Синајског полуострва. 1973. — Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник Џералд Форд. 1974. — У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено. 1987. — Ирачки ратни авион F-I Мираж испалио је две егзосет ракете на амерички војни брод УСС Старк који је патролирао Персијским заливом, усмртивши 37 и ранивши 62 морнара. 1990. — Генерална скупштина Светске здравствене организације је уклонила хомосексуалност са списка

психијатријских болести. 1997. — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф. 1998. — Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке. 1999. — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда. 2000. — Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија. 2001. — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40. 2002. — У Нишу постигнут договор између Српске и Македонске православне цркве. 2003. — У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку, погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом. 2008. — У 23 града у Србији одржана културна манифестација Ноћ музеја коју је посетило преко 450.000 посетилаца. Ово је пета година како се Србија укључила у „Европску Ноћ музеја“.

18. мај 1096. — Око 800 Јевреја је убијено у Вормсу током Првог крсташког рата. 1268. — Крсташка Антиохијска кне-

97

14.5.2017.

МАГАЗИН

98

жевина је пала под власт мамелучког султана Бајбарса после опсаде Антиохије. 1291. — Падом Акре је окончано присуство крсташа у Светој земљи. 1565. — Почела је велика опсада Малте, у којој су османске снаге неуспешно покушале да освоје Малту. 1652. — Роуд Ајланд је усвојио први закон у англофоној Северној Америци којим је ропство стављено ван закона. 1756. — Почео је Седмогодишњи рат када је Велика Британија објавила рат Француској. 1803. — Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској. 1804. — Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I. 1896. — Врховни суд САД је пресудио у случају Плеси против Фергусона да је доктрина „одвојени, али једнаки“ у складу са америчким уставом. 1944. — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима. 1954. — На снагу ступила Европска конвенција о људским правима. 1974. — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију. 1988. — Почело повлачење совјетских војника из Авганистана. 1992. — Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата. 1996. — Под притиском међународне заједнице председник Републике Српске Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид. 1998. — Влада САД поднела велику тужбу против корпорације „Мајкро-

софт“, најјаче софтверске компаније на свету, због монопола. 1999. — Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе. 2000. — Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата. 2013. Такмичење песме евровизије 2013 финале у шведској у Малмеу.

19. мај 530. — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године. 1635. — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији. 1649. — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година. 1802. — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге. 1866. — срушена Стамбол капија у Београду 1930. — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа. 1934. — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске. 1945. — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату. 1961. — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере. 1974. — Тесном већином Валери Жискар Д’Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској. 1989. — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената. 1991. — Упркос бојкота локалних

Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ. 1997. — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа. 1998. — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта. 2000. — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО. 2001. — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.

20. мај 325. — У данашњем Изнику почео је са радом Никејски сабор, први васељенски сабор у историји хришћанства. 1347. — Римски народни трибун Кола ди Риенцо прогласио Римску републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био писиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера за оперу „Риенцо“. 1349. — На државном сабору у Скопљу донет је Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе. 1498. — Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде. 1867. — Британска краљица Викторија положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол. 1873. — Леви Штраус и његови партнери патентирали су фармерке. 1875. — Представници седамнаест држава су потписали конвенцију о метру којом је основана институција за координирање међународне метрологије и развој метарског система. 1882. — У Бечу потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије.

1902. — Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма. 1922. — Најмање 90 људи је погинуло када је британски брод „Египат“ потонуо након судара у густој магли с француским бродом „Сена“. Брод је носио и злато и сребро у вредности од милион фунти. 1927. — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију. 1941. — Италија је у Другом светском рату анектирала Боку которску са делом дубровачког котара и назвала је Покрајина Катаро. 1985. — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану. 1989. —Скупштина Србије донела одлуку о расписивању зајма за привредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији доживела колапс. 1999. — Ваздушни напади НАТО-а су у Београду за последицу имали разрушену болницу, погинула три пацијента и неколико оштећених амбасадорских резиденција. 2000. — На донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено 850 милиона долара. За обнову те бивше југословенске републике након трогодишњег рата (1992-95), укупно је прикупљено 5,1 милијарда долара. 2003. — Бивши пилот Југословенске народне армије Емир Шишић осуђен у Риму на доживотну робију, због погибије петорице дипломата, од којих су четворица били италијански држављани. Шишић је у јануару 1992. на подручју Хрватске оборио хеликоптер Европске заједнице, који је непријављен летео у зони ратних дејстава. Апелациони суд преиначио је ту казну на 15 година затвора, што је касније потврдио и Касациони суд у Риму.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs