MagazIN 279

Краљевски

Година V * Број 279 * 7. мај 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

7.5.2017.

У овом броју: Јавне установе положилеиспит Месец значајних јубилеја Чета мала, али одабрана Лакше до одлуке Сећање на миротворца и пророка Мисионар српске Цркве Пет минута громогласне тишине

2

8 16 24 30 36 38 42

Сигурније на интернету Краљево безбедан град Најбољи као глумац задатка Краљевчанке Хуманост на делу „Бура“ изазива буру На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

50 56 64 72 82 86 92 94

3

4

МАГАЗИН 7.5.2017.

5

6

МАГАЗИН 7.5.2017.

7

Једанаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

7.5.2017.

ЈАВНЕ УСТАНОВЕ П

8

- У захтеву привредног друштва „РЦ Реинвест“ за коришћење имена града у називу тврди се како ће то „имати вишеструки значај за град Краљево јер ће поред наведених бенефита у Вршац доћи и неки од најпознатијих светских брендова“. – Смањен број страдалих у саобраћају током претходне године повод за став о већој безбедности у овој области. – Девет осталих параметара на којима се заснива процена безбедности показују негативан тренд. – Иако су завршени до краја фебруара извештаји о раду јавних установа на дневном реду локалног парламента тек у мају. – Уздржаношћу 38 одборника ускраћена подршка директору Народног музеја

Фото: М. Радовановић

ПОЛОЖИЛЕ ИСПИТ

9

10

МАГАЗИН 7.5.2017.

амо три дана пре истека рока до ког је морала да се одржи редовна седница Скупштине града присуство 52 од 70 одборника потврдило је како су испуњени потребни услови за рад и пуноправно одлучивање. Неколико дана раније на адресе одборника упућен је предлог обимног дневног реда на коме се нашло чак 38 тачака са могућношћу да до почетка рада парламента буде допуњен и измењен. Да је то привилегија владајуће већине дан раније је доказано на седници Градског већа које је потврдило да прихвата предлоге одборничких група „Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије“ и „Александар Вучић – Српска напредна странка“. Оне су предложиле да се дневни ред допуни предлогом решења о давању сагласности на Одлуку о расподели добити Надзорног одбора ЈЕП „Топлана“ , предлогом одлуке о доношењу Измене Плана генералне регулације „Центар и Чибуковац“ и одлука о доношењу Планова генералне регулације „Тавник“, „Маква“ за прикупљање и одвођење атмосферских вода са подручја Шеовца и „Чађавац – Моравац“ од ушћа у реку Западну Мораву до Улице Тике Коларевића“. Чланови Градског већа нису имали довољно разумевања за предлог Одборничке групе Двери да градоначелник Краљева поднесе извештај о досадашњем напретку пројекта „Урбана регенерација у Доситејевој улици“. Да је рад парламента ушао у озбиљнију фазу сведочи и податак да почетак седница не касни онолико колико је то било у претходном

С

мандату. Након усвајања извода из записника са претходне седнице одборници владајуће већине потврдили су ставове Градског већа, а договор шефова одборничких група неколико дана раније да градоначелник поднесе извештај пре преласка на дневни ред био је добра основа да ово не буде његов саставни део. Место одборнице Локалног фронта Зорице Шћепановић, која је оставку на ову дужност поднела на претходној седници Скупштине града, већ на овој требало је да попуни Маријана Тодоровић, али поступак увођења у рад парламент није завршен због њеног одсуства иако је, након испоштоване, процедуре констатовано да су се за то стекли сви услови. До преласка на прву радну тачку предложеног дневног реда од почетка седнице је прошло скоро сат времена, а расправа о давању сагласности на Анекс 1 трилатералног угвора о коришћењу средстава зајма намењених програму „Рехабилитација система даљинског грејања у Србији – фаза IV“ потрајала је мање од петнаест минута. Интересантним се чини податак да пре почетка расправе у сали није био ни известилац, члан Градског већа задужен за послове из области односа са јавним предузећима, па је у помоћ прискочио директор „Топлане“ како би одборницима приближио ову материју. Још мање интересовање одборници су показали за предлог Одлуке о заштити од буке, можда и због тога што се опозиција припремала да оштро нападне другу којом се утврђују нова признања и награде града Краљева. Скоро

11

МАГАЗИН

7.5.2017.

сат времена опозициони одборници су покушавали да докажу како предлог има бројне мањкавости због чега је предлагачу саветовано да га повуче, а најжешћи критичари и овога пута су били шефови одборничких група Локални фронт, Староседеоци Краљева и околине и Двери. Приближно времена утрошено је на разматрање предлога којим се дефинишу минималне цене такси превоза на територији града, а док су представници опозиције настојали да докажу како се овом одлуком подилази такси превозницима, а на штету корисника услуга, одборници владајуће већине су тврдили супротно. Неочекивано бурну расправу изазвали су захтеви за употребу имена града у именима два привредна друштва. У првом случају опозиција је имала бројне примедбе да се приватном предуећу одобри коришћење имена „Краљевачка млекара“, а у дру-

12

гом су повод за то били процедурални разлози, јер се у захтеву привредног друштва „РЦ Реинвест“ тврди да ће коришћење назива града у имену фирме „имати вишеструки значај за град Краљево јер ће поред наведених бенефита у Вршац доћи и неки од најпознатијих светских брендова“. Подсећања ради није на одмет напоменути да је током прошле године због сличне грешке Градско веће одбило предлог Удружења новинара Србије да у комисију за оцену пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања уврсти једног његовог члана. Извештај о раду Градске управе није изазвао претерано велико интересовање, а нешто мање од школског часа утрошено је на разматрање извештаја о безбедности саобраћаја на путевима током прошле године. Не спорећи да смањен број смртних случајева у односу на претходну годину доприноси

стварању позитивније слике о стању у овој области није на одмет истаћи подсећање опозиционих одборника да погоршање других девет параметара на основу којих се закључује о безбедности у саобраћају не пружа превише повода за оптимизам. Разматрање овог извештаја је последња тачка дневног реда до прве четрдесетпетоминутне паузе коју је у 13,50 прогласио заменик председника Скупштине града Александар Протић. Поподневни део рада отпочео је обједињеном расправом о извештајима о раду и финансијском пословању јавних установа које је на једној од претходних седница усвојило Градско веће. Они показују да су Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј, Краљевачко позориште, Историјски архив, Културни центар „Рибница“, Дом културе „Студеница“ Ушће, Завод за заштиту споменика културе, Предшколска установа „Олга Јо-

вичић Рита“, Спортски центар „Ибар“, Туристичка организација Краљева, Центар за социјални рад, Дечје одмаралиште „Гоч“, Дом здравља „Краљево“ и Апотека „Краљево“ током претходне године остварили изванредне резултате, посебно установе из области културе. Не спорећи да међу установама има и таквих опозиција је склонија уверењу да овакви извештаји имају другу сврху, а замерено је што се на дневном реду налазе почетком маја иако су скоро све испоштовале обавезу да их заврше до краја фебруара. Кадровска решења су саставни део скоро сваке седнице Скупштине града, а сем директора Апотеке „Краљево“ и Народног музеја, којима је истекао мандат, укључивала су промене у школским и управним одборима. И док је разрешење па поновно именовање исте особе за директора Апотеке „Краљево“ протекло без проблема у

случају директора Народног музеја позитивну завршницу имао је само први део процеса што ће показати изјашњавање одборника пред крај заседања. Овакво понашање је изазвало посебно огорчење опозиције тим пре што Народни музеј слови за једну од две најуспешније културне установе у дугом низу претходних година. Ово је било повод да одборник Двери др Зоран Чворовић потврди како је овакво понашање увод у глуво доба кад владају вештице и виле, а добри људи не излазе напоље. Подршка предлогу да Драган Драшковић буде поново изабран за директора музеја изостала је након што се 39 одборника изјаснило уздржаним. Видно разочаран др Чворовић је изразио сумњу у резултате гласања више због жеље да грађани Краљева у директном телевизијском преносу приликом прозивке чују имена оних који су ускратили поверење најбољем директо-

ру установа културе. Поновљено гласање потврдило је коначан број од 38 таквих уз девет других који су подржали предлог, а десетак минута после 20 сати неколико опозиционих одборника је напустило скупштинску салу као што су то много раније учиниле демократе. Иако је на почетку гласања утврђено присуство 42 одборника збрајање гласова је показало да их има знатно више. Подршка појединим предлозима кретала се између 36 и 43 са изузетком извештаја о раду Историјског архива који је подржало 45 присутних. Крај заседања је прилика за одборничка питања, а шансу за то је искористио одборник Локалног фронта Владан Славковић уз сумњу да ће добити одговор на било које од три постављена. Председник Скупштине града Ненад Марковић означио је крај једанаестог заседања двадесет минута поле двадесет сати. Т. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 7.5.2017.

15

Где смо били, шта смо радили у априлу?

МЕСЕЦ ЗНАЧАЈНИХ

МАГАЗИН

7.5.2017.

- Стална конференција градова и Краљеву ће пружити стручну подршку како би локална самоуправа додатно унапредила услуге за грађане и привреду. - Удружења цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање, уз присуство представника града и других делегација, полагањем цвећа и венаца на хумке стрељаних обележили Дан цивилних жртава рата. – Богат програм обележавања 135 година имена града. - Округли сто под називом „Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања“ увод у скори почетак примене Закона о спречавању насиља у породици

16

Х ЈУБИЛЕЈА

17

очетак априла везан је за настојање да се адекватно одговори на изазове које носе елементарне непогоде, првенствено градоносни облаци чија појава у првој половини године није неуобичајена. То је повод да већ првог дана у месецу градоначелник Краљева др Предраг Терзић и руководилац Одељења за цивилну заштиту Здравко Максимовић приме стрелце ангажоване за рад у систему одбране од града на територији града. Колико град брине о свим становницима на добар начин потврђује изградња моста на имању породице Марије Балабановић у Буковици за који су средства обезбеђена из локалног буџета. Од тренутка кад је дотадашњи мост порушен у време поплава чланови овог домаћинства нису могли да приђу до имања на коме остварују једини извор прихода за живот. Интересовање за ток радова на овом објекту било је повод да локацију обиђе градоначелник Краљева са сарадницима.

МАГАЗИН

7.5.2017.

П

18

Само два дана касније најављен је конкурс за ученике петог до осмог разреда основних школа под називом „Оживи разлике“. Њихов задатак је да до 19. маја на конкурс пошаљу фотографије критичне инфраструктуре на територији града угрожене неком од елементарних непогода, поплавама, клизиштима, пожарима или земљотресом. Са детаљима конкурса представнике медија је упознао руководилац Одељења за цивилну заштиту Здравко Максимовић, а значај ове манифестације потврдили члан Градског већа ресорно задужен за образовање Александар Цветковић и вршилац дужности руководиоца Школске управе Краљево Миљојко Луковић. Представници града Краљева и Сталне конференције градова и општина – Савез градова и општина Србије, потписали су Меморандум о сарадњи у циљу реализације активности у оквиру пакета подршке који обезбеђује

програм „Подршка локалним самоуправама на путу придруживању ЕУ: унапређење квалитета услуга, дијалога заинтересованих страна и ефикасности локалне администрације“. Стална конференција градова ће пружити стручну подршку у десет градова и општина у Србији како би њихове локалне самоуправе додатно унапредиле услуге за грађане и привреду. Ова активност се спроводи у оквиру програма који се реализује уз подршку Владе Шведске и у партнерству са Шведском асоцијацијом локалних власти и региона. Сврха је пружање подршке и даља припрема градова и општина у Србији за приступање Европској унији кроз унапређење квалитета услуга, јачање дијалога између кључних актера и ефикасније локалне администрације, а у складу са принципима добре управе и поштовањем родне равноправности и људских права. У оквиру програма, Стална конфе-

ренција градова и општина ће помагати свим локалним самоуправама да унапреде своје капацитете, а посебно директну подршку изабраним локалним самоуправама, међу њима и Краљеву, како би унапредиле услуге које пружају грађанима и привреди. Стална конференција градова и општина је 12. децембра прошле године расписала конкурс и позвала заинтересоване локалне самоуправе да се пријаве, а на јавни позив се до 20. јануара пријавило њих 65. Жири који су чинили стручњаци ове организације и Шведске асоцијације локалних власти и региона, као и независни експерти, изабрао је 10 градова и општина који ће у наредних 12 до 36 месеци добити подршку у једној од три области: заштита животне средине, унапређење пословне климе на локалном нивоу и превенција и управљање ванредним ситуацијама на локалном нивоу. Савез Удружења цивилних инвалида рата Србије меморијално обележа 6. април у знак сећања на дан када су, у необјављеном рату, пале цивилне жртве приликом немачког бомбардовања Београда 1941. године. Овај дан се обележава и у знак сећања на ци-

вилне жртве фашистичког терора широм земље и жртве страдале у масовном стрељању цивила у Краљеву. Тим поводом су представници Удружења цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање, уз присуство представника града и других делегација, положили цвеће и венце на хумке стрељаних, а свештеници Епархије жичке служили парастос. Поводом Светског дана Рома, који се обележава 8. априла, градоначелник Краљева је примио делегацију представника ове популације и њихове партнере из градских институција. Била је то још једна прилика да се проговори која реч о тешком положају ромске популације у Краљеву и начинима да се превазиђе бар део проблема. У циљу информисања потенцијалних корисника о актуелним програмима Развојне агенције Србије и Министарства привреде град Краљево је, у сарадњи са Акредитованом Регионалном агенцијом за просторни и економски развој и Регионалном привредном комором Рашког и Моравичког округа, организовао презентацију јавних позива за подршку

привредном сектору и почетницима у бизнису у овој години. Представницима привредног сектора, и потенцијалним корисницима, десетог дана у месецу представљени су услови учешћа на конкурсу и све информације у вези са јавним позивима. Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима је са Ауто-мото савезом Србије потписао 542 хиљаде динара вредан уговор о изради програмског пакета ради развоја, успостављања и одржавања базе података о обележјима безбедности саобраћаја за град Краљево. Пројекат траје шест месеци и реализује се кроз две фазе, успостављање базе података о обележјима безбедности саобраћаја на територији града којој ће се приступати путем WEB-GIS апликације, са прикупљањем одговарајућих података и успостављањем одговарајућих анализа у оквиру базе, као и снимање и оцењивање безбедносних карактеристика за најмање 50 километара путне мреже на територији града. Приближавање Ускрса и ове године је било прилика да градоначелник Краљева упути честитку грађанима који прослављају овај велики хришћан-

19

МАГАЗИН

7.5.2017.

ски празник по јулијанском и грегоријанском календару. Имендан Краљева 19. април поклапа се са датумом оснивања Завичајног друштва Краљево што је ове године било прилика да, дан раније, градоначелник прими њихову делегацију у којој је био и истакнути естрадни уметник Новица Неговановић, добитник Златне медаље за изузетне заслуге и постигнуте резултате у култури и очувању традиционалне музике, коју му је на Дан државности уручио председник Србије Томислав Николић. Пријем код градоначелника је прилика за најаву концерта народних песама под називом „Завичајци завичају“, са естрадним уметницима пореклом из Краљева, који су дан касније завичајци организовали у великој сали Пословног центра „Мелос“. Поводом Имендана града Краљева у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ одржан је пригодан програм посвећен овом датуму и књижевнику Миломиру Краговићу, присутнима се на свечаности обратио градоначелник др Предраг Терзић, а у програму су

20

учествовати писци Миломир Краговић, Милоје Радовић и Милош Милишић, као и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Обележавање имендана Краљева отпочело је у Народном музеју изложбама фотографија „У сусрет руском цару – царско служење“ и „Фотографије као сведочанства присуства – друг Тито и друг Марко у Ранковићеву и Краљеву“, а 12. априла концертом студента хармонике Данила Митића. Настављено је „Дечјом чаролијом“ у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ уз учешће ученика основних школа и хора „Звездице“ Дечјег села. У четвртак, 13. априла је у музеју представљена књига генерала Милисава Секулића „Губици у оружаним снагама СФРЈ до 1.6.1992. године“ о којој је говорио аутор, а дан пре празника у библиотеци организовано квиз такмичење ученика основних школа „Јово Курсула“ и „Вук Каарџић“. Истог дана у Народном музеју су одржана два концерта, први ученика дувачког а други одсека соло певања Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Богат про-

грам на дан празника употпунили су квиз „Краљево бира знање“ намењен ученицима основних и средњих школа у библиотеци и пројекција филма „Пожар на мору“ Ђанфранка Розија у Француској кући. Место одржавања хуманитарног програма „Васкршњи сабор“ са ученицима основних и средњих школа и писцима за децу 20. априла био је Дом војске, а истог дана су организоване још четири манифестације од којих је прва концерт „Пут ка Белканту“ професора Николе Китановског и пијанисте Миливоја Вељића, уз учешће сопрана Ане Станковић, Мирјане Матић, Марије Чупоске, Ане Марчетић и Невене Ђоковић, те мецосопрана Мартине Кољеншић и тенора Вање Бисерчић. Историчар др Драгољуб Даниловић и ученици краљевачке Гимназије у библиотеци су говорили о Стефану Првовенчаном у делима Доментијана и Теодосија, а у Краљевачком позоришту је изведена представа „Play Андрић или људи о којима се не може много казати“ у драматизацији и режији Мие Кнежевић.

Након промоције збирке поезије „Из ровова душе“ Леле Крљар Лисинац у Француској кући и представе „Пиџама за шесторо“ у Краљевачком позоришту последња манифестације овогодишњег обележавања имендана било је отварање изложбе 43. Дечјег мајског ликовног салона у Галерији Народног музеја. Стална конференција градова и општина је, у оквиру програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза“, који финансира Влада Шведске, расписала конкурс за најбоље медијске прилоге о пракси у локалној самоуправи под називом „Другачије од других“. На конкурс се могу пријавити новинари локалних, регионалних и националних медија и предложити извештаје објављене у периоду од 1. априла до 15. октобра, а тичу се европских интеграција, заштите животне средине, унапређења пословне климе, превенција и управљање ванредним ситуацијама и родне равноправности и људских права на локалном нивоу. У понедељак 24. априла градона-

челник је са сарадницима присуствовао предавању у оквиру пројекта „Својом руком до здравља“ Друштва за борбу против рака „Краљица Јелена Анжујска“ и Опште болнице „Студеница“. Суфинансиран од града пројекат је намењен матуранткињама краљевачке Гимназије и Медицинске школе, а представља наставак републичког пројекта „Здравље на длану“ из прошле године који је био усмерен на обуку жена у руралним месним заједницама Рашког округа. Пројекат произилази из Националног програма за превенцију рака дојке, а повод за реализацију је податак да је, према подацима Републичког Завода за јавно здравље из 2012, од рака дојке у Краљеву и Врњачкој Бањи оболелевало 70 жена на 100 хиљада становника, што је знатно више од републичког просека. Последњег четвртка у месецу организован је округли сто „Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања“, а повод је скори почетак примене Закона о спречавању насиља у породици. Нови за-

кон почиње да се примењује од 1. јуна, а сусрет Заштитника грађана са представницима центара за социјални рад, полиције, здравствених установа, судова и тужилаштава посвећен је питању спремности свих надлежних установа и институција у систему заштите женa и деце да спрече и супротставе се насиљу. На скупу је било речи о утврђивању проблема и недостатака у функционисању система заштите и мерaма за њихово отклањање, а Заштитник грађана је представио посeбне извештаје о заштити жена од насиља и 104 системске препоруке које је, након испитивања више десетина случајева, упутио органима 2016. године. Пре Краљева округли столови ову на тему већ су одржани у Новом Саду, Петровцу на Млави, Врању и Ужицу уз учешће представника надлежних органа и институција са територија Јужнобачког, Браничевског, Златиборског, Рашког и Пчињског округа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 7.5.2017.

Марић центар д.о.о. је од 12.4.2007. године овлашћени продавац и сервисер возила. Поседује изложбени салон аутомобила величине 160 м2 опремљен по стандардима марке Hyundai . Из њега је продато близу 700 аутомобила за ових 10 година. Салон поседује неколико тест возила најновијих модела са којима клијенти могу искусити возило које их занима. По продајним резултатима Марић центар је најбољи Hyundai дилер у Србији за 2016. годину. Продајно особље чине менаџер продаје Славко Марић и продајни саветник Јелена Салевић. Телефон 036/824-670 и маил maric.centar@hyundai.co.rs

23

Првомајска будилица улицама града

ЧЕТА МАЛА, АЛИ ОДАБРАНА

МАГАЗИН

7.5.2017.

- Чланови дувачког оркестра „27. септембар“ првомајском будилицом улицама града подсетили на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај. – Никад мање интересовање Краљевчана за шетњу улицама града. – Тотални фијаско спречила група туриста из Македоније

24

одинама уназад у раним јутарњим часовима 1. маја дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будулицом подсећа на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај него данас. У уобичајеној формацији окупили су се музичари и овог 1. маја испред просторија Ватрогасног дома да би се главном улицом, праћени групом грађана које је било могуће избројати на прсте, упутили од Дома војске према укрштању са Улицом Војводе Путника. По сунчаном пролећном дану наставили су до Југ Богданове, а онда Улицом октобарских жртава стигли до споменика на Тргу српских ратника где је извођењем последње нумере у извођењу популарних трубача, и фотографијом за успомену, стављена тачка на овогодишње подсећање да је Међународсни празник рада присутан и уовој средини. Све време су дуж маршруте одјекивали звуци препознатљивих мелодија који су пленили пажњу

Г

малог броја суграђана који су се у то време затекли на градским улицама. Највернији посматрачи по правилу су запослени у кафићима дуж главне улице, и у трговинским објектима дуж уобичајене маршруте, који су, као и свих претходних година, мобилним телефонима покушавали да направе по који снимак за сећање на овај дан. Одмах иза чланова оркестра улицама града је прошетала и група ентузијаста који одржавају ову традицију, а онима који годинама прате манифестацију није могло да промакне како се њихов број драстично смањио. Претходних година велико интересовање за присуство овом догађају нису показали ни представници локалне самоуправе, али ни синдикалних организаци ја којима је први мај прилика за подсећање на тежак положај радника. Заједничка фотографија свих учесника ове необичне поворке испред споменика српским ратницима страдалим у ратовима између 1912. и 1918.

године била би знатно сиромашнија да, у тренутку кад је омалена колона пристизала на Трг српских ратника, громогласна музика није изазвала пажњу групе македонских туриста који су, након ноћи проведене у Хотелу „Турист“, кренули у обилазак града. Заједничка фотографија за успомену и ове године је увод за традиционални одлазак у Ресторан „Париз“ са друге стране трга где учесници скупа сваке године настављају дружење, ове године тражећи разлоге и за све мање интересовање Краљевчана да се придруже. Чињеницу да међу учесницима није било ни великог броја раније редовних треба тражити и у податку да се последње три године време поласка испред Ватрогасног дома помера. Након вишегодишњег окупљања у седам прошле године је колона кренула сат касније, а ове у 7,30 због чега је добар број оних који би пошли и закаснио. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 7.5.2017.

27

28

МАГАЗИН 7.5.2017.

29

Сајам образовања и професионалне оријентације

МАГАЗИН

7.5.2017.

ЛАКШЕ ДО

30

- Једнодневни Сајам образовања и професионалне оријентације, уз присуство представника десет средњих школа са простора Краљева и Врњачке Бање, прилика да се представе све предности избора одговарајућег занимања, али и услови које треба да испуни сваки од кандидата. – Организатори Центар за информисање и професионално саветовање и Школска управа са партнерима Националном службом за запошљавање Филијала Краљево, Регионалном привредном комором Краљево, Канцеларијом за младе и локалном самоуправом

О ОДЛУКЕ

31

рај сваке школске године пред велики број ученика завршног разреда основних школа, посебно њихове родитеље, доноси велики број проблема од којих се најзначајнији односе на избор правог занимања у наредном периоду школовања. У настојању да што већем броју свршених основаца олакша потрагу за правим информацијама Центар за информисање и професионално саветовање у сарадњи са Школском управом 10. маја у Хали спортова организује једнодневни Сајам образовања и професионалне оријентације. Партнери и учесници су Национална служба за запошљавање Филијала Краљево, Регионална привредна комора Краљево, Канцеларија за младе и локална самоуправа, а посебне штандове имаће Народна бибилиотека „Стефан Првовенчани“, Културни центар „Рибница“ и Дом ученика средњих школа у Краљеву. Под слоганом „Дођи, види, одлучи!“ наставне програме ће представити 10 средњих школа из Краљева и Врњачке Бање, ученици завршних разреда основних школа и њихови родитељи биће у могућности да се из прве руке информишу о начину уписа, смеровима и образовним профилима, а присуствовати стручним и практичним презентацијама школа. Организатори потврђују да ће на Сајму бити и привредници учесници у систему дуалног образовања. Планирано је да сваких сат времена на штанду Националне службе за запошљавање отпочне нова радионица под називом „Значај избора занимања“ током којих ће стручни сарадници покушати да објасне како је избор будућег занимања један од најважнијих избора у животу, које факторе ученици морају да уваже, а које да занемаре, при доношењу одлуке о упису у жељену школу. Сајам је прилика за информације о перспективним и неперспективним занимањима, као и о стању на тржишту рада, што треба да допри-

МАГАЗИН

7.5.2017.

К

32

несе бољој процени правилног избора у складу са могућностима и интересовањима. Слична манифестација, али за матуранте средњих школа, одржана је пре две године, а представници двадесет три факултета са простора целе Србије будућим бруцошима су представили све предности студирања и услове које је требало да испуне пре него постану академски грађани. Сајам образовања је замишљен као сусрет матураната који желе да наставе образовање и факултета чија би понуда требало да помогне при одлучивању о будућем позиву, а велики одзив на позив повод је за став да би и следеће године требало организовати сличну манифестацију. До тога није дошло, а ове године се прилика за боље информисање пружа свршеним основцима. Сајам је настао као резултат међусекторске сарадње Савета за младе, као саветодавног тела Скупштине града, Канцеларије за младе, представника локалне самоуправе, Националне службе за запошљавање и краљевачких школа. Савет за младе је формиран 2014. године са идејом да умрежи све релевантне факторе који се тичу живота младих, а састављен је од представника локалне самоуправе, невладиних организација, Националне службе за запошљавање, студената и здравствених установа. Основан је са задатком да подстиче и усклађује активности везане са развојем, остваривањем и спровођењем омладинске политике, даје мишљење о значајним питањима, иницира учешће града у пројектима и програмима у циљу унапређења положаја и права младих. Савет подстиче сарадњу између града и омладинских организација и даје подршку у реализацији њихових активности, а у рад се по потреби укључују и стручњаци из појединих области. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 7.5.2017.

35

МАГАЗИН

7.5.2017.

Црква обележила дан преноса моштију владике Николаја

36

СЕЋАЊЕ НА МИРОТ - Дан преноса моштију владике Николаја Велимировића из Сједињених Америчких Држава у Србију обележен у Духовном центру који носи његово име и Манастиру Жичи. - Владика Николај је, као „душа чиста, душа песничка, душа Божија“, српском народу предивно описао милост и љубав божију и тиме му приближио господа ан преноса моштију владике Николаја из Америке у Србију и ове године је молитвено прослављен у Дому Спасовом у Жичи, а у навечерје празника и у Духовном центру у Краљеву који носи његово име. Епископ жички Јустин је, у задужби-

Д

ни овог светитеља, служио вечерњу службу са петохлебницом, а саслуживали су му архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протођакон Александар Грујовић. У молитвеној атмосфери Николајевског дома служби је присуствовао велики

број краљевачких свештеника, директор Нарoдног музеја Драган Драшковић, као и верни народ који редовно посећује ово место мира и молитве. После службе и укрепљења послужењем, културни програм извели су краљевачки глумац Миломир

Недељковић и београдска вокална група „Видовдан“.

- Владика свети Николај нас је окупио око њега и овде и по целом православљу данас је српски род окупљен да прослави миротворца и пророка. Цело његово живљење је било једно, брига за љубав божију и за ближње своје, брига за сваку душу хришћанску намучену, злостављену, ослабљену. И наш живот треба да буде такав, на угледање на нашег господа васкрслога, и на светог владику, а да та радост васкртшња постане и 40 дана после Васкрса, и сав наш живот да буде радост васкрсла – поручио је владика Ју-

стин. Дан преноса моштују владике Николаја Велимировића у Србију 3. мај повод је да епископ Јустин служи Божанствену литургију у Манастиру Жичи. Саслуживали су му архимандрит Манастира Студенице Тихон, архимандрити Дамјан, Хризостом и Јаков, протојереји-ставрофори Љубинко Костић, Ненад Илић и Лазар Васиљевић и други. У надахнутој беседи Епископ је указао на смисао и значај тренутног свештеног периода и догађаје који су се десили после Христовог васкрсења са

нагласком на тренутак кад су се многи уверили да се васкрсење заиста десило и подсетио на његово житије и дело. Владика Николај је, као „душа чиста, душа песничка, душа Божија“, српском народу предивно описао милост и љубав божију и тиме му приближио господа.

- Према томе, преко је потребно да и ми, данашњи Срби, сведочимо нашу веру исто онако како су то чинили наши преци и да непрестано призивимо Светитеље Божије како бисмо опстали и остали као народ Божији – поручио је владика Јустин. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ТВОРЦА И ПРОРОКА

37

38

МАГАЗИН 7.5.2017.

Живот и дело владике Николаја Велимировића

misionar srpske crkve

- За време архипастирствовања у Охридско-битољској епархији Николај је у Манастиру Калишту формирао центар женског монаштва који ће, поред манастира Хопова и Кувеждина, бити расадник српског монаштва и попунити многе, за време Првог светског рата, празне и опустеле српске манастире. - Охридски пустињак управљао је целокупним богомољачким покретом, само Хиландару дао двадесетак искушеника и монаха, а од чланова Народне хришћанске заједнице створене су монашке матице у многим српским манастирима. - Епископ Николај је обновио монашки живот у запустелим манастирима у Овчару и Каблару и духовно препородио Епархију жичку пископ Николај, у свету Никола Велимировић, рођен је 23. децембра 1880. у селу Лелићу, а после основне школе и гимназије у Ваљеву, и Богословије у Београду, уписао се на Старокатолички богословски факултет у Берну где је 1908. одбранио докторску дисертацију на тему „Вера у Христово васкрсење као основна догма Апостолске Цркве“, а следеће и дисертацију о Берклију у Женеви. Двадесетог децембра 1909. замонашен је у манастиру Раковици и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха, а по жељи митрополита Србије Димитрија провео извесно време у царској Русији. Због жеље да упозна западни свет са нечувеним страдањима српскога народа за време Првог светског рата, и о праведној борби коју је Србија водила за ослобођење,

Е

српска влада је одлучила да га упути у Енглеску и Америку. Као епископ охридски Николај је пет година касније писао како је у Америку послат да посети многобројне југословенске колоније у овој земљи, те да српском народу тамо објасни значај титанске борбе коју је водила малена Србија са великом аустријском царевином. Пре избора за епископа јеромонах Николај је био суплент Богословије Светога Саве у Београду, а Свети Архијерејски Сабор Краљевине Србије изабрао га је за епископа жичког 1919. године. Већ следеће по властитој жељи прелази у Охрид, а после доношења Устава Српске Православне Цркве 1931. године, спроводи у дело сједињење охридске и битољске у јединствену Охридско-битољску епархију са седи-

штем у Битољу. За време архипастирствовања у овој епархији Николај у Манастиру Калишту формира центар женског монаштва који ће, поред манастира Хопова и Кувеждина, бити расадник српског монаштва и попунити многе, за време Првог светског рата, празне и опустеле српске манастире. Охридски пустињак, како је Николаја назвао један од најумнијих Срба нашега времена, прво из Охрида а потом и Битоља, у име Српске православне цркве управљао је целокупним богомољачким покретом, само Хиландару дао двадесетак искушеника и монаха, а од чланова Народне хришћанске заједнице створене су монашке матице у многим српским манастирима. Захваљујући овом покрету епископ Николај је обновио монашки живот у запустелим мана-

39

7.5.2017.

МАГАЗИН

40

стирима у Овчару и Каблару. Поред мисионарских курсева епископ Николај је организовао саборе Хришћанске заједнице којима је присуствовало на хиљаде богомољаца из свих крајева и на којима је, изузев два случаја, увек присуствовао и говорио као вођа покрета. Три године по смрти епископа жичког Јефрема, епископ охридско-битољски Николај је 21. јуна 1936. изабран на његово место, а након поновног доласка Жичка епархија је доживела духовни препород. Обновљени су многи манастири и подигнути нови парохијски храмови, а на сваком кораку се осетила снажна рука епископа Николаја са којим почиње нова епоха у животу Српске православне цркве којој је привукао народне масе и надахуо духовну елиту. Владика Николај је обновио српско црквено беседништво јер је сам био „највећи беседник у историји Српске Цркве“. Његова до сада сабрана дела, „износе тринаест томова, мисионарски рад владике Николаја био је по обиму огроман, а по садржају свестран и може се само поредити са делатношћу Светог Саве. У својству мисионара Српске Цркве путовао је између два светска рата на Запад, првенствено у Енглеску и Америку, но и у околне балканске земље, у Цариград, али највише у Грчку, где је редовно посећивао Свету Гору и залагао се за обнову хиландарског општежића. Учествовао је на бројним међународним и међуцрквеним састанцима, јер се интересовао за екуменизам и спријатељио с представницима англиканске и епископалне цркве, 1930. је сарађивао на Предсаборној конференцији Православних Цркава одржаној у светогорском манастиру Ватопеду, а у земљи се залагао за рестаурацију старих цркава, манастира и других споменика. Одликовао се такође својом хуманитарном акцијом, подизао дечје домове и хранилишта, од Битоља па до Чачка, Горњег Милановца, Краљева и Крагујевца“ Приликом конкордатске борбе 1937. године епископ Николај је, живом и писаном речју, устао у заштиту животних интереса Српске православне цркве, а кад је 1941. дошао рат интерниран је у манастир Љубостињу. Немачка обаве-

штајна служба је пре тога Николаја Велимировића регистровала као изразитог англофила, упркос томе што је био близак вођи покрета „Збор“ Димитрију Љотићу. Априлски рат и капитулација Краљевине Југославије затекли су га у Манастиру Жичи, а након што је у Врњачкој Бањи одржао јавну проповед против партизана, агенти Зихерхајтсдинста и Љотићев министар у Недићевој влади Михаило Олћан посетили су га са циљем да га приволе да сарађује са Немцима. Од ове намере се одустало јер су Немци сматрали да је повезан са Драгољубом Михаиловићем, па су Харалд Турнер и Милан Недић дошли до закључка да би Велимировића требало интернирати у околину Београда. До тога није дошло јер је јануара 1942. Велимировић обавестио Гестапо да је спреман за сарадњу у борби против партизана, а захваљујући овој понуди, и Љотићевој интервенцији, остао је у Манастиру Љубостињи све до 18. новембра 1942, када је пребачен и стављен под стражу у манастир Војловица код Панчева због сумње за сарадњу са четницима. Маја 1943. тамо је пребачен из Раковице и патријарх Гаврило Дожић. У једној свесци из тих дана сачуван је Николајев „Молбени канон и Молитва“ Пресветој Богородици Војловачкој, као и касније написане, у Бечу јануара 1945. већ познате „Три молитве у сенци немачких бајонета“, забележене на корицама Јеванђеља у Српској цркви у Бечу. Немци су владику Николаја и патријарха Гаврила 14. септембра 1944. из Војловице спровели у концентрациони логор Дахау где су затворени у посебном делу за високе официре и свештенство и, уз статус посебних заточеника, третирани боље од осталих. У логору су остали три месеца, до децембра 1944. године када их Немци, као део погодбе са Љотићем и Недићем, ослобађају на интервенцију Хермана Нојбахера. Са Миланом Недићем и Херманом Нојбахером путују у Словенију, где се Љотић и Недић са српским националистима Момчилом Ђујићем и Доброславом Јевђевићем припремали да воде битку против партизана. За време боравка у Словенији Велимировић је благосиљао

љотићевце и четнике, а на Љотићевој сахрани одржао посмртни говор. Након Љотићеве погибије Велимировић је напустио Словенију и отишао за Аустрију, где су га задржали Американци, да би по пуштању отишао у Енглеску, потом у Сједињене Америчке Државе где је наставио мисионарску активност и, поред многих беседа и књига написаних у емиграцији, радио као професор православних богословија. Предавао је у српској Богословији Светог Саве у Либертвилу, али је највише живео у руској средини, као предавач у Академији Светог Владимира у Њујорку, Богословијима Свете Тројице у Џорданвилу и Светог Тихона у Саут Канану у Пенсилванији где је и умро 5. марта 1956. године. Сахрањен је покрај српског манастира Светог Саве у Либертвилу, а 1991. пренет у родни Лелић. На пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у мају 2003. владика Николај је канонизован за светитеља, а свечана канонизација обављена је у Храму Светог Саве на Врачару. Већ следеће године епископ шабачко-ваљевски Лаврентије је своју задужбину, манастир Соко близу Љубовије и Крупња, посветио Св. Николају. Манастир је освештан 8. маја 2004. године, а у њему постоји и музеј посвећен Св. Николају, његова велика биста у дворишту манастира и још једна велика зграда која се зове „Дом Св. владике Николаја“. Мада је забележена само једна таква епизода присутно је уверење да је Велимировић активно помагао Јевреје у време рата. О томе је у писму Српској православној цркви 2001. писала Ела Трифуновић, рођена Нојхаус, тврдећи да је владика Николај њу и њену породицу 18 месеци скривао од Немаца у манастиру Љубостињи. Адолф Хитлер је 1934. године одликовао Велимировића због напора на обнављању немачког војног гробља у Битољу, а већ следеће владика одржао предавање у Београду под насловом „Национализам Светог Саве“ у коме је изнео тврдњу да су покушаји Адолфа Хитлера о немачкој националној цркви слични идејама Светог Саве о народној вери и цркви. Т. Радовановић

41

Обележен Светски дан слободе медија

МАГАЗИН

7.5.2017.

ПЕТ МИНУТА ГРОМОГЛАСНЕ ТИШИНЕ

42

- Међународна федерација новинара потврђује да је слобода штампе у опасности, јер се новинари свакодневно суочавају са убиствима, насиљем, забранама и застрашивањем. - Истраживање стања слободе штампе у више од десет земаља показује да је новинарство и даље у загрљају насиља, претњи и притисака, да су новинари упорно прогањани од невидљивих, непрепознатљивих нападача и да је некажњивост напада широко распрострањена. - Прошле године у свету убијено 93, а од почетка ове још 13. - Европски парламент потврђује да слобода медија на западном Балкану није потпуна, пошто се земље у том региону суочавају с политизацијом, проблемима у спровођењу закона и застрашивањем новинара, уз пораст аутоцензуре. - Индекс одрживости медија у Србији у 2017. години износи 1,78, што указује да земља минимално испуњава циљеве док су делови законодавне и извршне власти против система слободе медија

43

Фото: М. Радовановић

44

МАГАЗИН 7.5.2017.

длука о обележавању Светског дана слободе медија донета је на Генералној скупштини Уједињених нација 1993. године како би се подигла свест о значају слободе штампе и владе држава подсетиле на дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима. Трећег маја обележава се и годишњица Виндхушке декларације о принципима слободне штампе коју је две године раније саставила група афричких новинара. На Светски дан слободе медија Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација УНЕСКО од 1997. године заслужним појединцима, организацијама или институцијама који су дали изузетан допринос одбрани и промоцији слободе штампе додељује награду која носи име Гиљермо Кано Исаза, колумбијског новинара убијеног испред канцеларије свог листа „Ел Еспектадор“ у Боготи 1986. године. Светски дан слободе штампе обележава се окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу штампе и Уједињених нација како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света, а у Србији од 2002. године, Удружење новинара Србије на овај дан спроводи акцију „Пет минута громогласне тишине“ и позива колеге да од 11:55 до 12 сати у електронским медијима прекину програм, прочитају проглас или га објаве на екранима, а у онлајн и штампаним медијима прекину рад, прочитају проглас и објаве га. Међународна федерација новинара потврђује да је слобода штампе у опасности, јер се новинари свакодневно суочавају са убиствима, насиљем, забранама и застрашивањем. Истраживање стања слободе штампе у више од десет земаља показује да су новинарски синдикати организовали протесте, индустријске акције, кампање, правне и друге акције да бране слободу медија и права на рад новинара. У испитивању својих чланова о стању слободе штампе и синдикалних права у новинарству широм света, Међународна федерација новинара констатује суморну слику на простору од Маниле до Лиме, преко Ку-

О

Поводом Светског дана слободе медија Удружење новинара Србије је и ове године упутили Проглас којим је позвало новинаре и медијске раднике да 3. маја од 11.55 до 12 сати прекину програм у електронским медијима, прочитају Проглас или га објаве на екрану, а у онлајн и штампаним медијима да објаве.

ПРОГЛАС Слобода медија у Србији је угрожена јер новинари нису никада били у тежем економском положају и под већим притисцима. Излазак државе из власништва у медијима локалне власти искористиле су за драстично смањење финансирања медија и тако извршиле додатни притисак на њихову слободу. Последица је сиромашење медија, њихова зависност од центара моћи, таблоидизација, пад етичких стандарда, аутоцензура и висок ниво клијентелизма. Сада чак и Министарство културе и информисања признаје да треба утростручити издвајања из буџета општина и градова за пројектно суфинансирање медијског садржаја од јавног значаја. У години за нама власт, али и опозиција, демонстрирали су бахат однос према новинарима и медијима. Уредници су експресно смењивани или незаконито отпуштани, а новинари су дискриминисани због уређивачке политике својих редакција. УНС зато захтева: - Да Влада покрене измену Закона о јавном информисању и медијима како би обавеза свих нивоа власти била да расписују конкурсе за пројектно суфинансирање медијског садржаја и да за те намене локалне самоуправе (осим великих градова) издвајају најмање два одсто својих буџета. Као гаранција за извршење ове обавезе треба да буду предвиђене и казне за функционере локалне самоуправе ако не издвоје новац за пројектно суфинансирање медија; - Да Влада и медијска заједница успоставе дијалог о важним питањима медијских слобода и потребе унапређења културе јавне комуникације значајне за демократизацију српског друштва; - Да Влада што пре реши статус Новинске агенције Танјуг и доврши приватизацију Вечерњих новости и Политике; - Да у изради Стратегије развоја система јавног информисања и медијског законодавства постојање социјалног дијалога у медијима буде важан критеријум за подршку државе медијима; - Да Влада пружи сву неопходну подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убице јагодинског новинара Милана Пантића и расветљене околности смрти Даде Вујасиновић.

- Да Специјално тужилаштво за ратне злочине најзад почне да ради свој посао и када су у питању 39 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, на Косову и Метохији и током НАТО агресије, уместо што годинама без резултата, по пријави НУНС-а, истражује одговорност новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида.

- Да се преговарачки тим Владе Србије за преговоре са косовским институцијама најзад заузме за заштиту интереса српских медија на Косову и Метохији а посебно за формирање независног телевизијског канала на српском језику који ће сигналом покривати цело Косово и Метохију, имати независан Управни одбор и финансирање.

45

7.5.2017.

МАГАЗИН

46

ала Лумпура, Кијева и Оугадоугоа. Истраживање показује да је новинарство и даље у загрљају насиља, претњи и притисака, да су новинари упорно прогањани од невидљивих, непрепознатљивих нападача и да је некажњивост напада широко распрострањена. У саопштењу Међународне федерације новинара наводи се да се у турским затворима налази 145 новинара, од којих је најмање 79 ухапшено током прошле године. Најозбиљнији проблем представља велики број убистава од којих је само прошле године евидентирао 93, а од почетка ове још 13. Истраживање федерације указује да су синдикални лидери који се боре за слободу новинарства и права новинара изложени високим ризицима, да су неки отпуштени, а некима је ускраћена каријера због синдикалног рада. Потврђено је да широм света постоје сталне претње слободама новинара и медија, али и свакодневни, напор синдиката и организација широм света да бране професионална и социјална права новинара.

- Светски дан слободе медија је прилика не само да се разоткрију они који

поткопавају слободу медија или нападају независно новинарство, већ и да се међународна заједница позове да учини више да се на претње и некажњивост стави тачка - каже председник Међународне федерације новинара Филип Лерут. Европски парламент потврђује да слобода медија на западном Балкану није потпуна, пошто се земље у том региону суочавају с политизацијом, проблемима у спровођењу закона и застрашивањем новинара, уз пораст аутоцензуре. У извештају под називом „Западни Балкан: Трендови слободе медија“ истиче се да је аутоцензура изазвана како суптилним, тако и отвореним утицајима, а да је квалитетно новинарство отежано док се фаворизује „таблоидизација“. Европски парламент осуђује политички притисак и широко распрострањену аутоцензуру, позива земље кандидате да створе безбедно медијско окружење погодно за објективно и тачно извештавање. Уједно позива на ефикасан правосудни систем и подсећа да је слобода медија основна вредност Европске

уније, да је темељ демократије и да представља приоритет проширења због чега Унија помно прати медијску сцену кандидата, углавном путем годишњих извештаја Европске комисије, али и кроз поглавља 10 и 23 у процесу преговора о приступању. Извештај потврђује да се земље кандидати за чланство суочавају са систематским недостацима који захтевају дугорочне и континуиране напоре, који су последњих неколико година у застоју, што је довело до ситуације у којој нема напретка. Према Европском парламенту медијско законодавство у земљама Западног Балкана прилично је савремено и усклађено са стандардима Европске уније, али недостатак спровођења постојећих правила доводи до медијског окружења које није погодно за потпуно остваривање слободе медија. Извештај потврђује да независни и ефикасни јавни емитери у региону имају кључни значај за плурализам медија, али да се суочавају са претњама као што су политичка колонизација и инструментализација. Истраживачки центар Европског парламента подсећа да је у Србији нејасна власничка структу-

ра медија и државно финансирање, посебно на локалном нивоу. Међународна непрофитна организација ИРЕКС, која обезбеђује координацију и иновативне програме за побољшање квалитета образовања и јачање независних медија и подстиче плуралистички развој цивилног друштва у глобалном извештају, истиче да је индекс одрживости медија у Србији у 2017. години износи 1,78, што указује да земља минимално испуњава циљеве, док су делови законодавне и извршне власти против система слободе медија. На скали од нула до четири, Србија је са оценом добијеном на основу сагледавања слободе говора, професионалног новинарства, плурализма вести, пословања и институција подршке, сврстана у групу „Неодрживи мешовити систем“. За слободу говора Србија је добила оцену 1,77, док је по критеријуму професионалног новинарства оцењена са 1,25. Према истом извештају последице колапса медијског сектора највидљивије су у области професионализма и квалитета медијског садржаја. Плурализму вести припала је оцена 1,90, при чему је наведено да грађани

имају приступ страним медијима, као и да постоје две независне новинске агенције и слободни интернет портали. У области пословања оцена 1,64 је последица лоших економских околности са којима је суочена већина медија у земљи. Појединачно гледано Србија је највећу оцену добила у области институција подршке и то 2,35, с обзиром да има више асоцијација медијских власника и издавача, као и удружења новинара, што је оцењено као светла страна медијског система. У истој групи са Србијом су Азербејџан, Русија, Македонија, Таџикистан, Казахстан и Белорусија, а сви имају слабије оцене у погледу одрживости медија. Од суседа у овој групи је још Босна и Херцеговина са оценом 1,78, док су земље региона, Хрватска, Црна Гора и Румунија, у боље оцењеној групи у којој је систем одрживости медија окарактерисан као „Скоро одржив“. У боље оцењену групу сврстано је Косово са укупном оценом одрживости медија 2,39, док су у најгоре оцењеној групи Туркменистан и Узбекистан. Да су слободни, независни и објек-

тивни медији неизоставана и незамењива основа друштва које претендује да буде демократско и тежи остварењу људских и грађанских права, потврђује и вршилац дужности заштитника грађана Милош Јанковић уз подсећање да, упркос прокламованој и законима и међународним актима гарантованој слободи медија, Србија и даље није друштво слободне речи. Независно удружење новинара Србије је током прошле године забележило 69 напада на новинаре, а у прва четири месеца ове године већ скоро 30, међу којима два физичка напада и осам вербалних претњи. Заштитник грађана подсећа да је више пута упозоравао на гушење медијских слобода, претње новинарима, цензуру и аутоцензуру па позива јавност, а посебно носиоце политичких и јавних функција, да се уздрже од сваког облика притиска и утицаја на медије, уреднике, уређивачку политику и новинаре, а медије да негују и развијају принцип одговорног, непристрасног и истинитог новинарства. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 7.5.2017.

49

Краљево други пут домаћин ИТ каравана

МАГАЗИН

7.5.2017.

СИГУРНИЈЕ НА

50

- Акција „ИТ караван“ оријентисана је ка ученицима петих и шестих разреда основних школа чијем је узрасту прилагођена интерактивна презетација о правилима безбедног коришћења интернета као и о употреби нових технологија у образовању. - Презентација употребе роботике у образовању повод да школи „Вук Караџић“ као домаћину буде дониран едукативни сет роботике за даље коришћење у настави.

– Иако млади знају доста о опасностима којима прети интернет као исувише млади и даље представљају посебно рањиву групу због чега се посебно важном сматра додатна едукација инистарство трговине, туризма и телекомуникација у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Министарством унутрашњих послова,

М

компанијом Microso] и организацијом „Save the children“ реализује кампању „ИТ караван 2“. У оквиру ове акције за око 150 ученика Основне школе „Вука Караџић“ приређена је интерактивна

презентација о дигиталном насиљу, правилима безбедног коришћења интернета и ризицима које носи употреба интернета и друштвених мрежа. Ђаци су присуствовали радионици ро-

ботике, а школи је уручен едукативни сет роботике за даље коришћење у настави. Кампања је представљена и на централном градском тргу, где је међу грађанима спроведена онлајн анкета о безбедности на интернету. „ИТ караван 2“, едукативна кампања за развој информационог друштва, која промовише паметну и безбедну употребу нових технологија, до сада је обишао и Нови Пазар, Пирот, Ниш и Зајечар, а на мапи пута су још Ужице, Чачак, Ваљево, Крагујевац, Суботица, Нови Сад, Панчево и Сомбор. Акција „ИТ караван“, која се по други пут спроводи у Краљеву, оријентисана је ка ученицима петих и шестих разреда основних школа чијем је узрасту прилагођена интерактвна презетација о правилима безбедног

коришћења интернета као и о употреби нових технологија у образовању. Други сегмент акције је презентација употребе роботике у образовању што је и повод да школи „Вук Караџић“ као домаћину буде дониран едукативни сет роботике за даље коришћење у настави. Искуства из претходног циклуса кампање прошле године, кад је спроведена у 15 градова у Србији а обухватила више од пет хиљада основаца који су присуствовали едукативним презентацијама, показују да најмлађи знају доста о овој теми, али и да као исувише млади и даље представљају довољно рањиву групу због чега се посебно важном сматра додатна едукација. Слична уверења деле и у школи „Вук Караџић“ у којој реализацију пројекта ИТ караван, са бројним партнери-

ма, сматрају изузетно значајном у ери дигитализације кад је посебно важно да деца знају на који начин да се заштите од свих опасности које стварају дигиталне технологије. „Save the children“ је највећа међународна невладина организација у Великој Британији, која ради за добробит деце у још преко 50 земаља света. Фондација има значајно искуство у пружању хитне хуманитарне помоћи деци у свим деловима света у којима за тим постоји потреба. Шире посматрано, основни правац деловања ван Велике Британије су дугорочни развојни програми који се тичу здравства, исхране, развоја заједништва у заједници и уопште, добробити. Организација се бави и заштитом и реализацијом дечјих права. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

А ИНТЕРНЕТУ

51

52

МАГАЗИН 7.5.2017.

53

54

55

Представљени резултати истраживања о родно заснованом насиљу

МАГАЗИН

7.5.2017.

КРАЉЕВО БЕЗ

56

ЗБЕДАН ГРАД

- У истраживању под називом „Родно-засновано насиље: Последице по људску безбедност у Краљеву“ коришћени су подаци локалних невладиних организација које се баве проблемом овог типа и насиља у породици. - Свака трећа жена у овој средини изложена неком виду родно заснованог насиља. - Жртве најчешће пријављују само тешке облике физичког насиља, док психолошко насиље и сексуално узнемиравање остају неевидентирани. - У периоду између 2011. и 2016. у партнерско брачним односима убијено је пет жена, а 365 евидентирано као оштећена лица. – Починиоци овог кривичног дела у 406 случајева мушкарци, а само 24 жене. - Док су у време ратних операција главни страхови били повезани са могућношћу ширења оружаних сукоба, данас доминирају страхови везани за губитак посла, немогућност остваривања здравствене заштите и дискриминацију

57

7.5.2017.

МАГАЗИН

58

Филип Стојановић

ема која последњих година све више привлачи пажњу стручњака, а и јавности, су различити аспекти безбедносног и социо-економског статуса грађана што је током ове године било тема посебног интересовања Центра за истраживање јавних политика, невладине организације истраживачког усмерења која се од 2010. године, бави испитивањем ове области са циљем да утиче на побољшање примене јавних политика или њихову промену. Главним циљем је означено настојање да се истраживањима осветле стварне потребе грађана, и релевантним доносиоцима одлука помогне да формулишу политике са становништа перспективе крајњег корисника. Зато се негује мулти-дисциплинарни приступ, а у први план стављају теренска истраживања јер је за дубинско сагледавање проблема, и формулисање одрживих јавних политика, важно сагледати проблематику и са централног и са локалног нивоа. У истраживању под називом „Родно-засновано насиље: Последице по људску безбедност у Краљеву“ коришћени су подаци локалних невладиних организација које се баве проблемом родно-заснованог насиља и насиља у породици а потврђују да је у овој средини у просеку свака трећа жена изложена неком виду насиља заснованог на овој основи. Искуство показује да жртве најчешће пријављују само тешке облике физичког насиља, док психолошко насиље и сексуално узнемиравање остају неевидентирани. Кључним разлогом за непријављивање сматра се недостатак подршке заједнице, економска зависност жена, кршење начела анонимности од стране надлежних органа и присуство ватреног оружја у кући. Извештај који је недавно представљен и у Краљеву потврђује да се распрострањеност родно-заснованог насиља препознаје као безбедносни проблем у заједници због чега је формиран Мултисекторски тим за спречавање насиља у породици, састављен од актера из различитих сфера дру-

Т

штвеног живота, локалне самоуправе и цивилног друштва, који активно ради на решавању овог проблема. И поред резултата који потврђују промену стања на боље учесници истраживања сматрају да постоји значајан простор за унапређење рада, пре свега у области превенције насиља. У административном центру Рашког округа од 125,5 хиљада становника више од половине чине жене, а више од четири петине пунолетно становништво међу којем је преко 13,5 хиљада незапослених. У периоду између 2011. и 2016. у партнерско брачним односима убијено је пет жена, а 365 евидентирано као оштећена лица. Званични подаци Министарства унутрашњих послова потврђују да су у том периоду мушкарци 406 пута били учиниоци кривичног дела, због чега се број од 24 жене сматра занемарљивим. Ставови Удружења Феномена, СОС телефона, Центра за истраживање, транспарентност и одговорност- ЦРТА, Руке пријатељства, Имам идеју, СОС дечијег села, Хуманитарног центра ,,Срце“, Друштва Дијабет, Полицијске управе Краљево, Центра за социјални рад, Основног јавног тужилаштва, Прекршајног суда, представника предшколских установа, основних и средњих школа потврђују да већина учесника локалних консултација описује Краљево као безбедан град у коме се, као значајни, издвајају проблеми људске безбедности који могу бити сврстани у економску, личну и здравствену. У периоду на који се односи истраживање Центар за социјални рад је примио повећан број захтева за доделу социјалне помоћи, што потврђује став о погоршању економске безбедности, а локални безбедносни проблеми који се повезују са сиромашењем становништва су већа заступљеност проституције и просјачења. Као претња личној безбедности препознати су вршњачко насиље и раширене екстремистичке идеје међу младима и старијима, а као значајан проблем и наркоманија. Посебно опа-

сним сматра се присуство припадника ове категорије суграђана у близини образовних установа и вртића чиме се угрожава здравствена и лична безбедност деце. Безбедносно посебно угроженим друштвеним групама сматрају се жене, као жртве породичног насиља условљеног лошијим економским положајем, припадници ромске популације, који подносе већи број захтева за социјалну помоћ него раније а са дискриминацијом се суочавају пре свега у образовним установама, и деца која одрастају у средини у којој је насиље свакодневна појава. Поред става да је за перципирање безбедносних претњи важан шири друштвени контекст учесници у истраживању посебно указују на промене с обзиром на контекст, пол, године, искуство, знања, економски статус и место становања. И док су у време ратних операција на просторима бивше Југославије главни страхови били повезани са могућношћу ширења оружаних сукоба, а друштво се касније суочавало са пост ратним траумама и наглим сиромашењем услед хиперинфлације и санкција, данас доминирају страхови везани за губитак посла, немогућност остваривања здравствене заштите и дискриминацију.

Родно-засновано насиље Иако се сматра знатно широм појавом, родно-засновано насиље се најчешће доводи у везу са све распрострањенијим насиљем у породици коме заједница не приступа довољно одговорно, а како многи случајеви никад не буду пријављени полицији у оваквим случајевима изостаје адекватно реаговање институција. Недовољна сензибилисаност и неинформисаност главни су разлози што жртве и сведоци као акте насиља не препознају шамарање, али ни психолошко као примере родно заснованог насиља и насиља у породици. И док се такве појаве сматрају делом традиције, и прихватљивим понашањем, пријављивање насиља од стране трећих лица и даље се доживљава као

59

МАГАЗИН

7.5.2017.

мешање у приватни живот. Истраживање, које су вршили Јелена Шапић и Филип Стојановић, потврђује да неадекватним поступањем и кршењем начела анонимности онога ко пријављује насиље, институције не доприносе учесталости пријављивања нових случајева. Бројни показатељи потврђују да се распрострањеност насиља у породици и родно заснованог насиља у Краљеву не разликује од светског просека. При томе треба имати у виду да жртве у овој средини пријављују насиље само када су животно угрожене оне или њихова деца. Десет година постојања СОС телефона потврђује да се психолошко насиље ретко пријављује и на овај начин, а разлог што се то не чини је тешко процесуирање. И поред тога учесници истраживања сматрају да се психолошко насиље и сексуално узнемиравање не препознају у довољној мери као облици родно заснованог и насиља у породици, а главним разлогом сматра

60

се уверење да професионалци, попут наставника и полицајаца, не препознају ове форме насиља. Иако се присуство родно заснованог насиља не може објаснити искључиво позивањем на погоршане економске околности економска зависност жена отежава његово пријављивање. Основним разлогом сматра се одрживог смештаја за оне који пријаве насиље понајвише због чињенице да у овој средини не постоји сигурна кућа. Значајним механизмом за превенцију родно-заснованог насиља сматра се подршка породице, али и заједнице која, ако се насиље догоди, може да разуме тежину проблема и помогне да се жртва осећа оснаженом и прихваћеном. Учесници истраживања једнодушни су у оцени да у Краљеву на овом плану није учињено довољно а, иако је својевремено покренута иницијатива за формирање група самопомоћи, она није заживела пре свега због неспремности жртава да своје проблеме поде-

ле са заједницом. Током прошле године краљевачком Центру за социјални рад пријављено је 657 случајева насиља у породици и родно-заснованог насиља, а Основном јавном тужилаштву од маја 2015. до новембра 2016. поднето 278 кривичних пријава. У тужилаштву неповољном околношћу сматрају могућност примене начела опортунитета, и одлагања кривичног гоњења уз могућност уплате одређеног износа у хуманитарне сврхе уместо служења казне, што насилнике ставља у повлашћен положај. У таквим околностима насилник може сматрати да уплатом економски угрожава своју породицу, а да је разлог томе жена која га је пријавила због чега се јавља опасност усложњавања породично-брачних односа који се често рефелектују кроз нови круг насиља. Кључни локални актери који се баве проблемом родно-заснованог насиља су Савет за безбедност, Савет за родну равноправност и Мултисектор-

ски тим за спречавање насиља у породици. Први Савет за безбедност, у који су били укључени и представници цивилног друштва, формиран је 2015. године а његово распуштање је последица промене у структури локалне власти. Током претходне године формиран је од представника локалне власти, а без оних из цивилног сектора. Мултисекторски тим за спречавање насиља у породици постоји трећу годину, а укључује и представнике цивилног друштва. Његов рад ограничен је до јуна ове године кад ће, на основу Закона о спречавању насиља у породици, његову улогу преузети координационо тело. Иако међу представни цима цивилног сектора преовладава уверење да Мултисекторски тим добро ради, јер им омогућава размену искустава и информација, приметно је неколико важних недостатака од којих се најважнијим сматра да није усмерен ка превентивном деловању, не постоји адекватна комуникација и

координација између институција у тиму, а његов рад заснован је искључиво на индивидуалним напорима чланова тима. Значајним је оцењен протокол у процесуирању случајева насиља у породици и родно-заснованог насиља и премошћавања јаза делокруга рада и одговорности који је тачно дефинисана област рада сваке институције. Захваљујући томе смањена је инертност институција, и онемогућен изостанак реакције и самовоље појединаца у оквиру њих, што се остварује континуираним међуинституционалним позивањем и указивањем на обавезе прописане протоколом. Институционални јаз је препознат и новим Законом о спречавању насиља у породици чије одредбе дозвољавају Прекршајном суду да казни институције које одбијају да пријаве насиље. Добро успостављен правни оквир на прави начин прописује делокруг надлежности и обавеза институција да делују, чиме се доприноси успешном

решавању проблема, а локалне праксе, активности и увиди у локалну динамику могу бити основ за формулисање амандмана у процесу доношења закона. Представници цивилног сектора сматрају да је за побољшање политика на локалном нивоу важан и ангажман одборника Скупштине града, али и успостављење боље комуникације са осталим актерима локалне самоуправе. У октобру прошле године је формиран специјални тим полиције како би се искључиво бавио темом насиља у породици на територији округа и тако допринео ефикасној примени новог Закона о спречавању насиља у породици на локалном нивоу. Тим је прошао тродневну обуку на Криминалистичко полицијској академији што је, према мишљењу представника организација цивилног друштва, добар модел који омогућава професионалцима да темељно приступе проблему, уз потребу да га прате и друге институције. Т. Радовановић Фото: М: Радовановић

61

62

МАГАЗИН 7.5.2017.

63

7.5.2017.

МАГАЗИН

64

Радослав Пајић

Краљевачка позоришна сцена: Радослав Пајић (2)

- У периоду који се сматра најтежим у историји позоришта настале су неке од најзначајнијих представа као што су „Човек од Ла Манче“, „Клаустрофобична комедија“, „Камен за под главу“ и „Шовинистичка фарса“. - Најзначајнијом у каријери сматра се начин на који је приказан лик Вула милиционера у представи „Клаустрофобична комедија“ по тексту Душана Ковачевића. – Према уверењу позоришног критичара „Политике“ Милосава Буце Мирковића Радослав Пајић најбољи тумач улоге Вула милиционера у представи „Клаустрофобична комедија“.

– Здравствени проблеми јачи од љубави према позоришту

Фото: М. Радовановић

НАЈБОЉИ КАО ГЛУМАЦ ЗАДАТКА

65

66

МАГАЗИН 7.5.2017.

уне четири деценије присуства у позоришном животу прилика је за потврду става да током тако дугог периода ни у једном тренутку није била приметна разлика у односу према било коме од чланова, без обзира да ли су почетници у глумачком послу или драмски уметници са дугогодишњем искуством. Ово се чини посебно значајним онима који тек ступају у нову средину, а Радослав Пајић потврђује да се ни у једном тренутку није осећао подређеним у односу на имена као што су били Јелена Бартуловић, Миша Марић, Ксенија Миленковић, Животије Савић, Сретен Степић, Радивоје Кандић, Димитрије Глушац и други. Сем у време преданог рада на припреми сваке од представа на репертоару позоришта прилика за продубљивање пријатељстава, и учвршћивање односа, била су заједничка путовања. Посебно значајним чини се дестодневни боравак у пољском скијашком центру Закопане у коме су краљевачки драмски аматери очекивали долазак нове 1980. године. У време кад позориште још није имало статус установе од посебног значаја за град није било ни могућности да се боравак финансира из локалног буџета, па су део терета морали да поднесу сви који су кренули на пут, нешто већи чланови позоришта са краћим стажом уз мало веће привилегије за оне који су у њему провели више од деценије.

- То је оно што нас је везивало за позориште, па смо били одушевљени другарством и пријатељством који су се чинили значајним и у процесу припремања представа. Зато никада не могу да заборавим савете које ми је давала Ксенија Миленковић, чак и кад није играла у представи, а како ми је сваки био драгоцен прихватао сам их без и трунке сујете – признаје Пајић. Велики број учесника у истраживању са циљем да се баци мало више светла на више деценија позоришног живота у Краљеву довољно аргументовано потврђује како је период деведесетих година прошлог века био посебно тежак за све установе културе, посебно за позориште. Мало више де-

П

таља о том времену открива Пајић који је током два мандата на месту председника Савета позоришта био у положају да боље од осталих сагледа ситуацију која је у појединим случајевима претила да угрози егзистенцију ове установе. Више од деценије рада у позоришту пре избора на ову значајну функцију било је довољно за поверење колега да му препусти највећи део одговорности за доношње великог броја значајних одлука, од оних које су се односиле на креирање репертоара до других које су везиване за финансијско пословање. Ма колико то деловало необично у периоду који се сматра најтежим у историји позоришта настале су неке од најзначајнијих представа као што су „Човек од Ла Манче“ у режији Синише Ракића, „Клаустрофобична комедија“ и „Камен за под главу“ које је на сцену поставио Драган Јаковљевић, потом „Шовинистичка фарса“ коју је режирао Небојша Брадић. Избор за председника Савета позоришта повод је за одлуку Радослава Пајића да до престанка мандата глумачки не учествује у припреми представа, највише због уверења да би могло да му се приговори за злоупоребу положаја. То га није спречавало да буде активни учесник у свим другим активностима, пре свега техничке природе контролом светлосних и тонских ефеката. Крај мандата у Савету позоришта половином деведесетих година поклопио се са почетком припрема за извођење представе „Вишњик“ коју је, према истоименом тексту Антона павловича Чехова за извођење на сцени локалног позоришта режирао Небојша Дугалић. Представа у којој је ангажован велики део чланова позоришног ансамбла, међу којима Миле Недељковић, Биљана Костантиновић, Душанка Цвијовић, Драган Хамовић, Предраг Павловић, Жикица Гајовић и други, остаће запамћена по много чему, између осталог и изузетној улози кућепатизеља Фирса коју је остварио Миле Цвијовић Нецо. Пајићу, коме је при по-

дели запала улога трговца Лопахина, остала је у сећању због чињенице да до краја представе телесну температуру није могао да спусти испод 39 степени. Да је то било видљиво и из гледалишта потврђује текст Бојане Милосављевић објављен у културној рубрици локалног листа „Ибарске новости“ који потврђује како је улогу донео бледо и не онолико убедљиво колико би требало да буде. А каква треба да буде показала су сва даља репризна извођења којима је потврђен знатно виши ниво тумачења лика уз субјективни став да му је ова улога остала посебно драга. Најзначајнијом у каријери сматра се начин на који је приказан лик Вула милиционера у представи „Клаустрофобична комедија“ по тексту Душана Ковачевића. У позоришном свету деценијама је посебно цењен став критичара „Политике“ Милосава Буце Мирковића. Због тога се највећом похвалом сматра његов став да је од свих извођења на сценама Србије, а видео је највећи број њих, ову улогу најбоље остварио баш Радослав Пајић превазишавши и Данила Лазовића који је овај лик тумачио у Атељеу 212.

- Мени је то много значило мада себе не могу да сврстам у изузетне глумце, али сигурно могу у глумце задатка јер сам сваку улогу коју сам добио одрадио онако како је редитељ тражио. Ипак, не могу да кажем да сам остварио бриљантну улогу као у представи „Човек од ла Манче“ у којој сам тумачио технички веома захтевну улогу мазгара Пака, а Александар Дачовић Педра, јер смо имали четири врло озбиљне сценске радње које су се низале једна за другом. После туче, у којој учествујемо Зоран Дамјановић и ја, следи антологијска сцена силовања па арапска игра коју смо, у време припреме представе, у веома тешким костимима са огромним плаштом месец дана увежбавали са кореографом Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ Драганом Мицићем. Последња у низу је сцена великог мага са огромним костимом, великим штитовима и мачевима, а све се низало једно са

67

68

МАГАЗИН 7.5.2017.

69

7.5.2017.

МАГАЗИН

70

другим, па кад се заврше све седнемо на клупу физички изузетно исцрпљени – каже Пајић. Значајном за наставак професионалне каријере сматра се 2000. година кад је, због одласка до тада запосленог радника у војску, Пајићу понуђено да до његовог повратка преузме послове вођења светла и тонских ефеката, а одлучујуће је било раније искуство стечено на повременом обављању ових послова у представама „Камен за под главу“, „Школа за жене“ и другим током деведесетих година. Са менаџментом Фабрике електротермичких производа склопљен је споразум о преузимању радника на одређено време, па је већ првог дана марта прешао у позориште у коме је остао до данас. Повратку у ФЕТП испречио се закон којим је предвиђено да све јавне установе морају да имају особу која би се бавила пословима противпожарне заштите, а како је то представљало велико финансијско оптерећење за многе од њих компромисним решењем се показало

ангажовање једне за три установе културе, Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Краљевачко позориште. Пајић се показао као најпогоднија особа јер је од раније имао положен испит за ватрогасца, и одговарајући ватрогасни чин, што је било довољно да се више никада не врати у „Магнохром“.

- Глумио сам до 2009. године само у две представе, „Господин Фока“ и „Трапави змај“, а онда сам због здравствених проблема био принуђен да се одрекнем глуме која захтева појачану физичку активност. „Господин Фока“ је у међувремену скинут са репертоара, а улогу стражара у „Трапавом змају“ преузео Зоран Церовина па ми је преостало да обављам дужност референта противпожарне заштите – каже Пајић. Дуготрајно позоришно искуство на различитим позицијама прилика је за добро познавање прилика на сцени и око ње. Отуда и став да се погледи оних који на дешавања у овој установи гледају са стране битно разликују од

оних који у оквиру позоришта обављају различите дужности. Свакодневно присуство у позоришту прилика је за став о потреби да се одређене ствари мењају без обзира на емотивну везаност каква је обележила деценије аматерског рада. Однос према позоришту се променио и због личних интереса који су знатно израженији од периода кад је почела професионализација. И поред извесне дозе сете због уверења да после 40 година у позоришту заслужује мало више поштовања Пајић има довољно разумевања за генерације младих навиклих на професионализам због чега не могу на најбољи начин да схвате однос према позоришту седамдесетих и осамдесетих година када је основна идеја водиља била љубав према драмској уметности. Пајић потврђује да је краљевачка публика добро однегована јер се годинама школовала још од периода аматерског рада кад није било потребно додворавање како би се привукла. У таквим околностима добро може да

препозна квалитет и процени шта је добро а шта није, а најбоља потврда квалитета онога што се нуди је посета која не јењава, посебно оних који не пропуштају ни једно ново дешавање. Није необично да за премијерно извођење увек постоји веће интересовање него за репризе, али су ретке представе као „Рогоња“ која на сцени Краљевачког позоришта изазива довољну дозу интересовања и после скоро три деценије извођења. Тек коју степеницу ниже је „Трапави змај“ који увесељава најмлађе посетиоце пуне две деценије. Од тренутка кад се повукао са сцене Пајић више није присутан на гостовањима па нема превише аргумената на основу којих би локално позориште поредио са сличним у земљи.

- Ако изузмем београдска позоришта и крушевачко које, са много већим буџетом и много више запослених, има могућност да доводи редитеље који су више на цени и праве гледаније представе, наше не бих издвојио од других. Имамо добар репертоар, и

драме и комедије, а и добре глумце. Биљана Константиновић је врхунска глумица, а играла је и по другим позориштима. Биљана Талић је завршила академију, Педраг Павловић и Зоран Церовина нису али су добри глумци. Почели су као аматери али су добро испекли занат, па их видим као боље од појединих професионалних глумаца који гостују у нашим представама. „Путујуће позориште Шопаловић“ је изузетна представа, „Фамилија“ такође као и „Камен за под главу“. Жао ми је што на репертоару нема представе којом бих могао да обележим четири деценије рада, а за то ми није крив нико други до моје здравствено стање, али сам глумачким радом врло задовољан. Одан сам Краљевачком позоришту у сваком погледу, био сам веран и као глумац аматер, а и као професионалац. Док сам био аматер посматрао сам ствари кроз једну призму, а као професионалац кроз другу, а те призме су одвојене. Као глумац сам задовољан иако никад, сем у једном или два случаја, нисам

био у самом врху глумишта. Мислим да сам био глумац задатка и да сам у свим представама тај задатак испунио – каже Пајић. До краја професионалног ангажовања предстоје редовне активности на сарадњи са инспекторима противпожарне заштите, контроли противпожарних апарата и хидраната, као и друге противпожарне опреме у три установе културе. Седамнаест година искуства на овим пословима повод су за задовољство што безбедност посетилаца било које од њих ни у једном тренутку није била угрожена. Значајним за то сматра се и недавно постављена противпожарна завеса у позоришту која у случају опасности раздваја два сектора док се не заврши евакуација гледалаца. После много година у позоришту постоји и противпожарни излаз, а очекује се скора замена седишта јер постојећа нису потпуно безебедна, поготово у присуству најмлађих посетилаца. Т. Радовановић

71

МАГАЗИН

7.5.2017.

Лидија Цветић, глумица

72

73

Фото: М: Радовановић

74

МАГАЗИН 7.5.2017.

75

76

МАГАЗИН 7.5.2017.

77

78

МАГАЗИН 7.5.2017.

79

80

МАГАЗИН 7.5.2017.

81

7.5.2017.

У сусрет крају школске године

МАГАЗИН

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ 82

Фото: М. Радовановић

- Тринаести матурски плес посвећен десетогодишњој Тањи Балтић оболелој од церебралне парализе. – Хуманитарна акција продаје стилизованих круна по популарним ценама. – На четири пункта волонтери Канцеларије за младе. – Могућност бесплатног присуства концерту Аце Лукаса 19. маја. - Краљево спада у групу ретких градова који издвајају значајна материјална средства за установе културе и своје културне пројекте. - Износ од 200 милиона динара годишње је знатно више од издвајања локалних самоуправа градова сличне величине. – Више детаља о концерту у наредним данима.

– Трошкови града милион и 200 хиљада динара

83

84

МАГАЗИН 7.5.2017.

атурски плес је одавно постао манифестација по којој је Краљево све препознатљивије и на широком простору ван Србије, а посебна вредност манифестације од прве године се огледала у јединственој прилици да се сви матуранти у истом тренутку окупе на истом месту, највише њих као учесници, а мањи број неодлучних само као посматрачи. Приближавање тринаестог по реду прилика је за подсећање на хуманитарну акцију коју и ове године трећи пут заредом организује Канцеларија за младе. Резултати акција током којих су претходне две године, продајом стилизованих круна, прикупљана средства за пружање финансијске помоћи Јовани Раденковић и Данилу Јованову охрабрују организаторе да наставе и ове, а средства су намењена десетогодишњој Тањи Балтић оболелој од церебралне парализе којој је посвећен овогодишњи матурски плес. Као и претходних и ове године ће сви учесници носити круне које ће на једном од четири пункта, по популарној цени од сто динара, моћи да купе сви који пожеле да учествују у хуманитарној акцији. Онима који тога дана не буду у могућности да присуствују овом јединственом догађају пружа се прилика да помогну лечење уплатом одговарајућег износа на посебан текући рачун. Од тренутка кад су матурантни поводом завршетка школовања од стране градских челника даривани посебним концертом уместо улазнице било је довољно доћи са мајицом којом је потврђивано учешће у матурском плесу. Различите околности утицале су да последњих година концерт изостане, а ове се концерт Аце Лукаса у Краљеву погодио са даном одржавања матурског плеса 19. маја иако са њим нема посебну везу. Замишљен је као поклон свим грађанима Краљева, и околине, који буду успели да тог дана обезбеде место у новој спортској дворани у Рибници, а повод је одлука естрадног уметника да одржи бесплатан концерт уз обавезу града да обезбеди услове потребне за одржавање. Најављујући ову манифестацију градоначелник Краљева др Предраг Терзић потврђује да је град прихватио обавезу финансирања трошкова постављања одговарајуће бине у спортској дворани са потребном расветом и озвучењем, као и трошкове обезбеђења. Негативна искуства организације сличних концерата у прошло-

М

сти повод су за сумњу припадника медија о могућим злоупотребама поготово што приликом најаве концерта није било познато колико ће то коштати буџет града. Доношење одлуке препуштено је Градском већу чији су чланови већ следећег дана потврдили спремност да се за ову сврху из текуће буџетске резерве издвоји милион и 200 хиљада динара. У усвојеном решењу стоји да је Одељењу за привреду и финансије Градске управе града Краљева градоначелник поднео захтев за ангажовање средстава текуће буџетске резерве ради обезбеђења средстава за постављање бине, расвете и озвучења на концерту 19. маја. Правни основ за доношење решења садржан је у одредбама Одлуке о буџету града за ову годину којима је прописано да се средства текуће буџетске резерве користе за непланиране сврхе, или за сврхе за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне. Краљево спада у групу ретких градова који издвајају значајна материјална средства за установе културе и своје културне пројекте, а износ од 200 милиона динара годишње је знатно више него што износе издвајања локалних самоуправа сличне величине. Све то доприноси богатијој културној понуди која организацијом оваквих концерата добија на квалитету. Уверење да избор извођача можда и није најадекватнији води ка спремности локалне самоуправе да подржи и све друге, без обзира о којој се врсти музике ради, који би били спремни да у Краљево дођу под истим условима а могу да задовоље потребе великог броја грађана. До одржавања концерта има још довољно времена у коме треба решити проблем уласка у дворану како би се избегле негативне појаве везане за дистрибуцију улазница. Модел још није дефинисан, а слободан улаз без улазница ствара опасност од могућности да се пред вратима спортске дворане појави више посетилаца него што она може да прими. Интересовање за концерт ове врсте присутно је и у околним градовима, па се јавља оправдани страх од проблема који могу да се појаве. Из локалне самоуправе поручују да ће све информације везане за концерт преко средстава јавног информисања бити достављене на време. Т. Радовановић

85

Између Краљева и Кремса у Аустрији

МАГАЗИН

7.5.2017.

„БУРА“ ИЗА

86

- Поводом 70 година од првог објављивања, и сто година од рођења аутора, потомци аутора Луиса Марера објавили ново издање књиге допуњено делом приче о породици. – На промоцији књиге у Кремсу представљено и издање на српском језику у издању краљевачког Народног музеја. – Књига Луиса Марера подстрек за нова истраживања овог дела историје. – Откривени нови детаљи из прве године окупације Краљева у Другом светском рату. - Локомотивска хала краљевачке Железничке радионице, у којој су половином октобра 1941. године хиљаде ухапшених чекали ред за стрељање, после демонтирања завршила у Винтернојштату поред Беча

АЗИВА БУРУ

Волфганг Марер и Ева Рихтер марер

87

едавна промоција последњег издања краљевачког музеја, књига Луиса Марера „Бура“, открива бројне непознате детаље о догађајима у Краљеву током окупације у Другом светском рату. Књига се чини посебно значајном због чињенице да садржи свежа сећања аутора који је непосредно по завршетку рата успео да их преточи у издање које, због политичких дешавања пред крај четрдесетих година везаних за Информбиро и односе са Русијом, на овим просторима није изазвало посебно интересовање. Луис Марер је аустријски војник који је због политичких убеђења 1943. године из Париза прекомандован у Врњачку Бању, а директор краљевачког Народног музеја историчар Драган Драшковић открива да је, као радиоте-

МАГАЗИН

7.5.2017.

Н

88

леграфиста, већ првих дана по доласку упознао Герхарда Шмила. Подударност идеолошких погледа и односа према комунистима одлучујуће су утицали на покушаје да ступе у контакт са локалним партизанским јединицама због чега су се све време боравка на овим просторима излагали опасности достављајући им шифре и друге поверљиве информације, само до тренутка кад се ова активност завршила трагично. Непосредно пошто је добио легитимацију која омогућава безбедан приступ партизанским јединицама Шмил је откривен и већ у августу 1943. године стрељан у Врњачкој Бањи. Насилно прекинуто пријатељство, и податак да су се током боравка на овим просторима двојица пријатеља исповедали један другом, сматра се основним разлогом што се књига поја-

вила само две године по завршетку ратних операција. По завршетку рата Луис Марер се вратио у Кремс, удаљен осамдесетак километара западно од Беча, и постао професор на универзитету али никада није заборавио ратна дешавања на простору Србије о којима је живо сећање трајало и међу члановима његове породице. Било је толико јако да је пресудно утицало на одлуку Луисовог сина Волфганга Марера и унука Мартина Рихтера да пре три године дођу у Врњачку Бању и обиђу сва места описана у књизи. Једног недељног преподнева пут их је довео до закључаних врата краљевачког Народног музеја, па им је једино преостало да преко дежурног обавесте директора да ће у Бањи бити само још сутрадан до 11 сати.

- Када сам у понедељак добио ту

информацију сео сам у ауто и отишао у хотел у коме су одсели, а после краћег разговора договорили смо се да преведемо књигу и објавимо је на српском језику. Син Волфганг и кћи Ева Рихтер Марер уступили су нам ауторска права без надокнаде и омогућили да изведемо један веома интересантан издавачки подухват. Они су у Кремсу, поводом 70 година од првог објављивања и сто година од рођења аутора, објавили ново издање књиге допуњено делом приче о породици Марер, а изненађујуће за нас је сазнање да је на корицама фотографија Спомен гробља. Уз то је направљен и документарни филм снимљен на локацијама које су описане у књизи и приређена пригодна изложба. За објављивање књиге на српском језику превасходно ме је определило

време настанка. Иако не знам немачки језик при првом прелиставању сам

уочио да се на више места, у изузетно лепим описима, помињу локације Вр-

89

МАГАЗИН

7.5.2017.

њачка Бања, Трстеник и Краљево. Ни као историчар још нисам имао прилику да знам за неке акције илегалаца које су се овде дешавале за време рата а описане су у књизи. Књига обилује описима дешавања у ресторану у центру града, активностима правника из поште који је био веза са положајима комуниста, па и конкретним догађајима као што је убиство једног агента на ибарском мосту. Описано је деловање једног познатог адвоката и жене код које су долазили, али и акције које су Немци передузимали по селима да би извршили неку одмазду, па има много тога врло интересантног, а нама непознатог, што даје могућност да наставимо даља истраживања – каже Драшковић. Посебно значајним чине се описи краљевачке кафане која је на најбољи начин осликавала ситуацију у друштву

90

за време окупације. Књига потврђује да су за кафанским столовима седеле увек исте довољно препознатљиве групације људи, шверцери бензина и дувана, Недићеви и Љитичћеви агенти, а све то су добро уочавали Марер и Шмил док су чекали везу за контакт са комунистима. Пред историчарима је задатак да истраже активност доктора Милана Петровића и његове кћерке, адвоката и других који се помињу у овој интересантној публикацији. О двоструким аршинима у поступању према појединим припадницима Вермахта сведочи однос према бахатом и осионом немачком војнику Ериху који је продавао све до чега би дошао, а кад је запретила опасност да буде откривен пребегао у четнике. Кад се покајао и вратио у редове регуларне немачке војске греси су му опроштени

за разлику од Шмила који је убијен због идеолошких уверења. Само годину дана на овим просторима било је довољно да се сакупи велики број информација о стању унутар немачке војске у којој су, како се приближавао крај рата, биле присутне све видљивије поделе које нису ни скриване. Да је дисциплина попуштала сведоче и вечерње војничке приредбе у којима није било неуобичајено да се исмејава и понашање врховног вође Адолфа Хитлера. Након три промоције у Краљеву, Врњачкој Бањи и Трстенику књига је уз ново издање на немачком представљена и у Кремсу пут кога су се, уз Драшковића, упутили градоначелник Краљева др Предраг Терзић и Гордана Тимотијевић која је књигу превела на српски језик. Више од стотину људи уз педесетак

за које није било места у сали сведочи о интересовању какво није било присутно последњих неколико деценија, а колико је у овој средини оцењено значајним потврђује присуство градоначелника Кремса и чланова градског већа. Присутни су били у прилици да виде документарни филм „Ја хоћу да гледам светлост“ Роберта Штребла који је, као и пригодна изложба, оставио јак утисак на све који су тог априлског дана имали привилегију да присустују овом значајном догађају. Историчарима се најзначајнијим чини откривање нових детаља из прве године окупације Краљева приликом обиласка Српске хале у Винтернојштату поред Беча. То је локомотивска хала краљевачке Железничке радиоинце у

којој су половином октобра 1941. године хиљаде ухапшених чекали ред за стрељање. Након што је 1942. године демонтирана метална конструкција је следеће постављена у кругу логора Маутхаузен где су углавном руски заробљеници до краја рата радили на производњи ракета. Хала дугачка триста, широка седамдесет и висока 30 метара и данас се налази у добром стању, а претворена је у магацински простор. Метална конструкција је након Првог светског рата стигла у Србију као надокнада дела ратне штете, а контакт директора краљевачког музеја са бечким историчарем професором Бернардом Перцом, који је објавио књигу о овом објекту, повод је за идеју да се поново врати у Краљево. Уверење да идеја није без основа темељи се на ставу да је хали након оштећења

током дуготрајног живота претила опасност од рушења, а ако је и у ратним условима могла да се демонтира и транспортује у Аустрију није нереално тако нешто очекивати више деценија касније. За реализацију интересантне идеје потребно је причу подићи на државни ниво а ако то не буде могуће краљевачки историчар би био задовољан ако би се створили услови да се бар сними документани филм о историјату овог објекта. Присуство градоначелника Краљева изазвало је неочекивану медијску пажњу у овом старом универзитетском центру са пет хиљада студената што је било прилика за изражавање става о односима Србије и земаља западне Европе, али и спољно политичкој позицији земље. Т. Радовановић

91

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

7.5.2017.

Мали шеф

92

Dream Works animaton и редитељ филма „Мадагаскар“ Том МекГрат позивају гледаоце да, у деведесетосмоминутној анимираној авантури у 2Д и 3Д формату, упознају најнеобичнију бебу. Мали шеф је урнебесна, универзална прича о томе како на породицу утиче долазак нове бебе која носи одело, актн ташну и понаша се као шеф. Испричана је из угла непоузданог наратора, маштовитог седмогодишњег Тима који је био центар универзума својих родитеља све до тренутка док се није појавио нови члан њихове породице. Љубоморан на новог брата креће у мисију да поврати пажњу родитеља и сазнаје да он и није баш обичан дечак. Аутори оригиналног сценарија су Мајкл МекКалерс и Марла Фрези, а у главним улогама наступају Алек Болдвин, Стив Бушеми, Лиза Кудроу и Џи-

ми Кимел. Филм се приказује до 10. маја а пројекције почињу у 17,30 сати,

Козје уши Ова узбудљива прича говори о борби за опстанак. Главну јунакињу баба Стојанку, коју је живописно дочарала Горица Поповић, живот је стицајем различитих околности из града и студија вратио у родно село. Сада, у шездесетим годинама живота, у јужном Банату одгаја унуке, четрнаестогодишњу Софију и осмогодишњег Стевана чији су родитељи, трбухом за крухом, отишли у иностранство. Са ћерком, која је давно отишла у Америку, баба Стојанка нема контакт већ годинама и пати због тога. Иако рођена у селу, она се не уклапа у типичан сеоски миље, па ће њен карактер у судару са средином у којој живи дати много повода за смех. Филм чини низ занимљивих си-

туација, јер Стојанка покушава да преживи како зна и уме. Син и снаха не шаљу паре, а и ретко се јављају, па баба Стоја, кроз низ трагикомичних ситуација, покушава да купи унуци нове патике, унуку жељени бицикл, поправи кров на кући који прокишњава, заради гледајући у шољу, намештајући ишчашене руке и ноге, постављајући замке за зечеве у шуми... Ова дирљива прича прати борбу једне баке са суровом данашњицом и свим притисцима друштва у којем живимо… У филму, као и роману, место ће наћи и Стојанкина непрежаљена љубав из младости, сеоски свештеник, ловац, одбегла деца, али и „Битлси“, јер од човека са којим је остала трудна, као успомену, има само једну поломљену сингл плочу. По сценарију Владиславе Војновић филм је режирао Марко Костић, а у водећим улогама наступају Горица Поповић, Слободан Ћустић, Никола Којо,

Милица Спасојевић, Сергеј Трифуновић, Бранислав Трифуновић, Горан Радаковић, Анђелка Прпић, Павле Марковић. Филм се приказује до 10. маја, а пројекције почињу у 19,30 сати.

Чувари галаксије 2 Марвел студио је до сада донео велике биоскопске хитове, као што су Ајронмен, Капетан Америка, Тор, Антмен, Доктор Стрејнџ и Осветници, а последњи у низу је наставак приче о групи галактичких бунтовника – о Чуварима галаксије. Уз звуке потпуно новог Савршеног микса број 2 „Чувари галаксије вол. 2“ настављају авантуре тима који прелази крајње границе космоса, а док разоткривају мистерију правог порекла Питера Квила морају да се боре како би одржали на окупу новостворену породицу. Стари непријатељи постају но-

ви савезници, а омиљени ликови из стрипова долазе у помоћ познатим херојима, док Марвелов филмски свет наставља да се шири. Филм „Чувари галаксије“ је током лета 2014. године био остварење с највећом зарадом, а други део је акциона свемирска авантура Питера Квила, познатог и као Стар Лорд, и његове групе ексцентричних ликова који патролирају свемиром радећи као плаћеници, а користећи славу након спасавања Зандара. Први део филма сниман је у Великој Британији, док је продукција другог у потпуности пресељена у Пајнвуд студио у Фејетвилу, у Џорџији. Филм „Чувари галаксије“ визуелно је био инспирисан петпарачким новелама и научном фантастиком из педесетих и шездесетих година прошлог века, а наставак је у смислу сценографије у многоме комплекснији, јер има више различитих сетова, који су захте-

вали већу посвећеност детаљима и особеностима. За сценографа Скота Чемблиса један од првих задатака било је осмишљавање палате врховне свештенице на Суверени, која је настала занимљивом мешавином графике петпарачких прича и арт-декоа из педесетих, посебно аскетско обитавалиште расе савршених. Други велики задатак представљали су омиљени бар Раваџера – Гвоздени лотус, Еклектор, Игоова планета и унутрашњости бродова Раваџера. Филм је испуњен акцијом, хумором, драмом, па је и музика морала да буде одговарајућа како би на публику оставила веома снажан утисак. Од суштинске важности је било унапредити ону из првог дела која је на носачима звука продата у више од милион примеррака. Филм се приказује до 10. маја, а пројекције почињу у 21,30.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 7. И 13. МАЈА

МАГАЗИН

7.5.2017.

7. мај

94

558. — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године.

1274. — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе.

1429. — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш.

1487. — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте.

1663. — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште.

1664. — Луј XIV је званично отворио Версајску палату.

1727. — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине.

1763. — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца.

1824. — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија.

1832. — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину.

1893. — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду.

1915. — Немачка подморница „У20“ торпедима потопила британски путнички брод „Лузитанију“, што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца.

1928. — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права же-

на спуштена са 30 на 21 годину.

1939. — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Берлин-Рим.. Касније се савезу придружио Јапан.

1940. — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена.

1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту.

1944. — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске.

1945. — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.

1948. — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса.

1954. — Војска Вијетмина је поту-

кла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.

1960. — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова.

1974. — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку.

1995. — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.

1996. — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија.

1997. — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату.

1999. — У бомбардовању центра

Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи.

1999. — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20.

1999. — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом.

2000. — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије.

2001. — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу.

2002. — У паду авиона „Макдонел Даглас MD-82“ кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.

8. мај 1429. — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.

1783. — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу „Искусни подрумар“, прву књигу о производњи

вина на српском језику.

1794. — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.

1815. — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску.

1852. — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.

1894. — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос.

1900. — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.

1902. — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.

1921. — У Шведској је укинута смртна казна.

1942, — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.

1945. — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завр-

шни документ о окончању Другог светског рата.

1949. — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста.

1963. — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа.

1970. — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“.

1973. — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.

1980. — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.

1984. — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.

1992. — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић.

1994. — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна.

1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини. Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову.

2001. — СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску бан-

95

ку. Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа.

2003. — У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источно-европских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија). Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље.

2007. — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.

МАГАЗИН

7.5.2017.

9. мај

96

328. — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије.

1502. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње путовање у Нови свет.

1763. — Почела је опсада Форт Детроита током Понтијаковог рата против Британаца.

1788. — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем.

1877. — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства.

1901. — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије.

1911. — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију „Уједињење или смрт“, односно „Црна рука“.

1926. — Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол.

1927. — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна.

1936. — Италија званично окупира-

ла Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније.

1945. — Острво Гернзи ослобођено од окупације нацистичке Немачке.

1946. — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II. 1948. — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југословенског руководства. Уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак совјетског блока на Југославију.

1950. — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.

1952. — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона „А“ Слободне територије Трст припала Италији.

1955. — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта.

1960. — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа.

1976. — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе „Бадер-Мајнхоф“, обесила се у затворској ћелији.

1978. — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи „Црвених бригада“ отели 54 дана раније.

1993. — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995.

1995. — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви.

1996. — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година.

2001. — Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године. У хаосу који је на стадиону у Акри, у Гани, настао када је полиција бацила сузавац на разјарене навијаче, 126 људи изгубило живот.

2002. — У експлозији нагазне мине током прославе Дана победе, у јужној руској републици Дагестану у граду Каспијск, погинуле 42, повређено 150 особа.

10. мај 1497. — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо.

1655. — Енглези од Шпаније преу-

зели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину.

1774. — Луј XVI постаје краљ Француске.

1844. — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру.

1865. — Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса.

1871. — Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима.

1877. — Румунија проглашава независност од Турске.

1881. — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније.

1882. — Почео шаховски турнир у

Бечу, Аустрија.

1906. — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска.

1923. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година.

1933. — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.

1940. —Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд. Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку.

1941. — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.

1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца.

1954. — Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама.

1960. — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана.

1981. — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Д’Естена.

1988. — САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.

1993. — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.

1994. — Нелсон Мандела изабран за пред-

седника Јужне Африке и постао први црни председник те земље. Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије.

1995. — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус „ебола“.

1997. — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.

1999. — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици.

2001. — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић.

2002. — Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД.

2003. — Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.

11. мај 330. — Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа.

1310. — 45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици.

1745. — Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије.

1824. — Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми.

1858. — Минесота је примљена у Унију као 32. савезна држава САД.

1867. — Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства.

1916. — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета.

97

7.5.2017.

МАГАЗИН

98

1931. — Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финасијског колапса централне Европе.

1949. — Сијам променио име у Тајланд.

1949. — Израел примљен у Уједињене нације.

1950. — Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније.

1960. — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини.

1968. — У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду учинио уступке студентима.

1973. — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе.

1987. — Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика.

1992. — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.

1996. — Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде.

1997. — Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија.

2000. — Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица.

2001. — Београдска група Канда, Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније.

2003. — Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујано-

вић изабран за председника Црне Горе.

2008. — Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана.

2010. — Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.

12. мај 907. — Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века.

1364. — Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави.

1804. — у Првом срском устанку ослобођен Пожаревац.

1881. — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.

1888. — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.

1925. — Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав.

1926. — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.

1926. — Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.

1937. — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос.

1943. — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.

1949. — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.

1965. — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.

1985. — У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма.

1988. — Светска здравствена организација објавила да у свету има више

од 34.000 оболелих од сиде.

1992. — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА. Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Евопске заједнице напустили Сарајево.

1994. — Палестинска полиција сти-

гла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.

1995. — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.

1997. — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.

2003. — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.

2008. — Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.

13. мај 1497. — Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније.

1787. — Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије.

1779. — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе.

1830. — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес.

1846. — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније.

1848. — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.

1887. — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део.

1888. — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил.

1913. — Руски конструктор Игор Сикорски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио.

1940. — Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску.

1944. — Формирана ОЗНА - Одељење заштите народа 1945. — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета.

1948. — Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима.

1949. — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“.

1967. — Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије.

1968. — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.

1981. — На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II. 1990. — На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача.

1994. — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.

1999. — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали.

2000. — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине.

2007. — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs