MagazIN276 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 276 * 16. април 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

16.4.2017.

У овом броју: Христос васкрсе Радост над радостима Васкрс - младост Цркве Мање буке у ноћним сатима Помоћ шрпизвођачима и прерађивачима И знање и средства Мајбољи по задовољству клијената Плодотворна и корисна размена мишљења

8 14 20 24 30 36 42 48

Подугачка листа захтева Имендан, ал’ краљевски Краљевина Србија уз Даме некади сад Магија шапутања Вече моде, стила и гламура Шетња кроз Средњи век У сусрет руском цару На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

56 60 62 66 74 80 86 92 94

МАГАЗИН 16.4.2017.

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2017. године

ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

hristos vaskrse

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши (тропар Пасхе).

рага браћо и сестре, Васкрс је највећи хришћански празник, празник вере, живота и сваког благослова Божјег. Сва наша вера је у Васкрсу и Васкрс у вери. Отуда свети апостол Павле, учитељ народа, кога слободно можемо назвати и највећим проповедником Васкрсења, Христовог и нашег, јасно каже: „Ако Христос не устаде, узалуд вера ваша“, а одмах потом додаје: „Али је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли“ (I Кор. 15, 17-20). Вера у Васкрсење Христово суштина је апостолске проповеди и учења, темељ Цркве, њеног богослужења и богословља. Светом Писму, како Старог тако и Новог Завета, Васкрсење је централна тема. О њему се говори у два међусобно повезана смисла: као свеопштем васкрсењу мртвих на крају људске историје (Ис. 26, 19) и Васкрсењу Христовом, предсказаном од старозаветних пророка (Пс. 15, 10), а утврђеном кроз пропо-

вед светих апостола (Дап. 2, 23-24). тари Завет нам на много места, својим језиком и прасликама, говори о васкрсењу. О њему сведочи пророк Давид у својим Псалмима (Пс. 15, 9; 16, 15). Многострадални Јов вапије Богу вером у васкрсење: „Знам да је жив мој Искупитељ и да ћу опет у овом телу видети Бога“ (Јов. 19, 25-27). Пророк Јона је праобраз тридневног Васкрсења Христовог (Мт. 12, 40). Најпознатија визија васкрсења мртвих у Старом Завету дата је у Књизи пророка Језекиља: он, надахнут Духом Божјим, види како оживљавају сухе кости и како се свака облачи у своје људско тело (Јез. 37, 1-10). То виђење је испуњавало срца свих верујућих Јудеја Старог Завета и било је неодвојиво од вере у долазак Месије и у Његово Васкрсење (Ис. 53, 10). ови Завет је, са друге стране, сав у тајни Крста и Васкрсења Христовог. То нам потврђују свети јеванђелисти потресним описом по-

следњих догађаја из Христовог живота који су се збили у Јерусалиму: Његовог извођења на суд пред Пилата, Његовог Распећа, Његове смрти на крсту, али и Његовога славнога Васкрсења (Мт. 27-28; Лк. 23-24). Прве које су се удостојиле да постану сведоци Васкрсења Христовог биле су жене мироносице (Мк. 16, 1-2), а потом свети апостоли и пуноћа ране Цркве. Њима се придружују ранохришћански мученици и сви потоњи мученици и новомученици, истински сведоци Васкрсења Христовог, као и Оци Цркве, који нам кроз свете саборе, кроз никео-цариградски Символ вере и кроз своје догматско учење оставише веру у васкрсење. Црква је сведок да је Христос са нама у векове (Мт. 28, 20). Она то посебно сведочи светом Литургијом, која се врши у спомен „смрти и Васкрсења Христовог“. У светој Литургији нам се кроз свето Причешће дарује Васкрсли Христос. Зато будимо деца Васкрсења! Живимо Васкрсе-

МАГАЗИН 16.4.2017.

њем Христовим и не дозволимо да нас, по речима светог апостола Павла, ишта одвоји од љубави Његове (Рим. 8, 35)! елики руски старац, свети Серафим Саровски, током читаве године је све ходочаснике у свом манастиру поздрављао речима: „Христос васкрсе, радости моја!“ Да бисмо то духовно стање достигли, по речима светог владике Николаја „морамо својим животом целивати Распеће Христово, не ради обичаја већ као своје сопствено, и ране Његове као своје ране“. а тугом и болом у срцу морамо рећи да данашњи свет не иде путем васкрсења већ више путем смрти и безнађа. Када то кажемо, имамо на уму податак да и у Србији сваке године умире по један велики град због смртности много веће него што је рађање. Тај податак је разлог за плач и ридање, али и аларм за узбуну. Мора се нешто учинити да се тај пут смрти заустави. „Рахиља оплакује децу своју и неће се утешити, јер их нема“ (Мт. 2, 18). Чедоморство је свагда и свугде, па и у нашем народу, смртни грех који вапије небу. Престанимо убијати своју сопствену децу у утроби! И она имају право на живот и на васкрсење. Питамо се где су вајни „борци за људска права“ да заштите најслабије, а то су још нерођена деца у утроби својих мајки. Изиђимо, браћо и сестре, из земље греха и смрти, као старозаветни Израиљ из Египта, и Бог ће нас благословити сваким благословом духовним, да бисмо били Народ Бога Живога. Нека радосни плач новорођене деце надјача беспомоћне крике смрти! Нека Србија – и сав свет – поново постане велика Колевка! Вратимо се вери у живот, вратимо се Васкрсењу! Драга браћо и сестре, света Православна Црква је наша духовна Мајка. Она брине о својој деци без обзира на то где она живе и распиње се са својим синовима и кћерима да

би сви заједно достигли у Васкрсење. Радујмо се са радоснима и тугујмо са онима који тугују, носећи бремена једни других, јер ћемо тако испунити закон Христов (Гал. 6, 2)! Свети старац Софроније (Сахаров) каже да држање заповести Божјих разапиње у нама старог човека и васкрсава новога, сазданог по лику Бога, Творца и Спаситеља нашега. Свети Василије Велики такође, у истом духу, говори о преображавајућем значају поста и каже да анђели Божји записују имена оних који држе цео Велики пост јер се они тим постом одричу земаљског и пролазног да би задобили вечно и непролазно, а то је васкрсење. Држећи заповести Божје, ми изражавамо и потврђујемо своју љубав према Христу (Јн. 14, 15), али и према својим ближњима (Мт. 22, 40). анашњи свет је увелико прихватио другу философију, философију широког пута који води у пропаст (Мт. 7, 13). Хришћанске врлине покушавају се заменити привидним хуманизмом и лажном духовношћу Далеког Истока. Све лажне религије и парарелигије, философије и лажне философије, идеологије и модерне митологије и саме робују смрти и људска бића осуђују на смрт уколико верују да је човек „биће за смрт“, а не биће за живот вечни, поготову пак уколико подстичу људе на убиства и самоубиства, тренутна (у рату и у крвавим „мирнодопским“ обрачунима) или продужена (разузданим живљењем у сваком пороку, особито робовањем дроги). Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом, грех пак, по речима светог старца Пајсија Светогорца, нечим модерним и прихватљивим. Омладини се уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета. Велика је одговорност Цркве, али и свих просветних институција ове земље, јер треба

помоћи омладини да пронађе пут аутентичног живота и васкрсења. Поучавајмо децу да буду слична јеванђелском младићу који је питао Господа: „Шта да радим да бих задобио живот вечни?“ А тај младић је од Христа добио одговор: „Држи заповести!“ Ето пута спасења, ето васкрсења! чински позивамо све оне који су се из неког разлога одвојили од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве да се врате у њено окриље. Страшан је грех раскола и јереси. По светим Оцима, ни мученичка крв га не може опрати. Опростимо једни другима ради Васкрсења и поново постанимо браћа у светој Цркви, јединој Лађи спасења! аскршњим поздравом поздрављамо сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и молимо се да Васкрсли Господ свима дарује радост Васкрсења. Посебно поздрављамо наш народ на распетом Косову и Метохији, неодвојивом делу Србије, чије светиње су чувари не само српскога Православља него и хришћанства у Европи. Косово је било и остаће наше јер Бог није у сили него у правди и моћан је да нам врати оно што нам се на силу покушава одузети. ека са овим празником Васкрса васкрсне и Србија, и васцели српски род, како су говорили наши народни песници. Дај Боже да људи који воде и чувају државу буду надахнути духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом! Нека Васкрсли Господ, Победитељ смрти и Животодавац, дарује свако добро Своме Народу, што ће рећи свему роду хришћанском и православном, и свим људима добре воље, да би сви заједно предокусили радост будућег века, радост васкрсења и вечнога живота!

o v

Христос васкрсе!

МАГАЗИН 16.4.2017.

Велики четвртак у Храму Свете Тројице

РАДОСТ НАД РАДОСТИМА

недељи пред Ускрс, која се зове још и Страсна седмица, слави се успомена на издају, хватање и страдање Исуса Христа. Током седмице у свим храмовима Српске православне цркве врше се посебна богослужења уз велики број верника, а најважнији празници су Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог у спомен на дан кад је Исус установио свету тајну причешћа, а увече се читају дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом. Велики четвртак је посвећен спомену установљења Тајне вечере и опроштајној беседи Исуса Христа у Сионској горници и на путу за Гетсимански врт, на првосвештеничке молитве Господове пред страдања и предају Богочовека на страдање. На Велики четвртак нема весеља, али има окупљања верника на празник одређен за причешће верника који су, поштујући православни ка-

нон, постили на води најмање пет последњих дана, а верује се да ће тога дана чак и највећим грешницима, уколико се причесте, греси бити опроштени. Верници се причешћују хлебом или нафором, телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода. На Велики четвртак свечано је било и у Храму Свете Тројице где је Литургију Светог Василија Великог служио епископ жички Јустин уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића и свештенства овог храма. Евхаристијска радост је употпуњена причешћем великог броја верника, нарочито малишана из оближње Основне школе „Светозар Марковић“. У надахнутој беседи епископ жички се посебно обратио деци истичући важност и радост причешћивања. - Налазимо се у данима које проводимо у светој тузи, јер су посвеће-

ни Христовим страдањима. Нека би дао предобри бог да радосно дочекамо Васкрс и да нашој радости не буде краја. Васкрсење Христово је радост над радостима, вечна радост која никад не престаје – порука је упућена верницима из Храма Свете Тројице. На Велики петак се слави успомена на Христово распеће, а у храмовима се поподне износи плаштаница, платно на коме је приказано полагање Христово у гроб, и поставља на посебно украшен сто испред олтара. У неким крајевима је присутан обичај да се верници, после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена а том приликом се, по народном веровању, треба помолити и помислити неку лепу жељу да би била испуњена. Током недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља, а на Велики петак попуно уздржавање од јела. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.4.2017.

ама који васкрсење господа исуса Христа славите по Јулијанском календару, и Вама који ускрснуће Христово славите по Грегоријанском календару, у име својих сарадника, и своје име, честитам највећи и најрадоснији хришћански празник! Желим нам да празник над празницима дочекамо у радости и топлини истинске вере, молитве и наде за боље сутра свих нас. Молимо се да нам дани који су пред нама донесу духовни и свеопшти мир, слогу, да нам дају снагу да истрајемо на Христовом путу истине и љубави, и да живимо живот у Христу са својим ближњима, пун поштовања, разумевања, толеранције, уважавања, љубави, испуњени лепотом несебичног давања и дељења. С молитвеним жељама да Вама и Вашим ближњима Бог дарује здравље, срећу и свако добро, Честитам Вам овај велики празник свих нас традиционалним поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, дипл. политиколог

МАГАЗИН 16.4.2017.

Васкршња посланица надбискупа београдског Станислава Хочевара

ВАСКРС – МЛАДОСТ ЦРКВЕ Београдски надбискуп и метрополит Станислав Хочевар је 13. априла у Ординаријату Надбискупије у Београду одржао конференцију за новинаре, на којој је прочитао васкршњу посланицу Предрага браћо и сестре! „Како је дивно име Твоје по свој земљи!“ (Пс 8,1) – у заносу пева старо заветни псалмиста. Писац Књиге Мудрости не може да се надиви лепоти свега створеног. Надам се, предрага браћо и сестре, да и наша бића прожима такво чуђење – поготово сада у радосној атмосфери пролећа… Пролеће није само потреба природе; оно је пре свега најдубља чежња људског срца; оно је темељни вапај свега постојећег. Без непрестаног обнављања, без увек нове снаге младости – све би се зауставило, умртвило. Нажалост, међу нама људима догађа се да се у свом животу ограничавамо само на овај наш видљиви и опипљиви свет. Наиме, дух времена у којем ми данас живимо на посебно снажан начин подржава тај трагично сужени поглед на живот. Данас живимо брзим начином живота, а око нас одјекује толико различитих гласова, позива, музике и гласних звукова, да тешко можемо да будемо у стању да се саберемо; да тешко ослушкујемо нежни глас своје душе, своје савести. Нападна моћ толиких реклама још више нас усмерава једно смерним путем, а непрестан и подстицаји са свих страна – да уживамо у најбољој храни, најбољем пићу, најбољем одмору, најлепшем путовању… – додатно нас „приземљују“. Како и не би кад око себе имамо толико различитих понуда – лекара, психолога, психијатара, терапија, „фабрика“ лепоте, фитнеса… Сви ти небројени процеси чине нас само довољнима и безбојнима. Зато се у нама и буди нестварна жеља да што дуже живимо; да наше лице – бар на први поглед – изгледа младо, свеже и привлачно. Себи желимо дух младости, али не прихватамо праву или аутентичну младост: ни децу у породици и друштву, ни снагу и захтевност духовног живота код себе и других. Тако пристајемо – а да не знамо како

и када – на лицемерје, на лажи толике утваре око нас. Али – нажалост – морамо признати да и јавно мњење шири управо тај дух површности, неодговорности, без-перспективности и не-аутентичности. Како смо реаговали нпр. само над страшним масакром хришћана у Египту? Браћо и сестре, није нам жеља била да се зауставимо на духу времена зато што бисмо били песимисти,или што би нам циљ била гола констатација. Јер ипак морамо бити способни да разликујемо црно од белог ако желимо да бирамо праве путеве, сусрећемо се с правим догађањима и суочавамо с аутентичним личностима. Има, наиме, само једна личност у читавој историји, у читавој васељени, која је у свему свега свесна; која је све најбоље извршила и која једина може све и свакога да обнови и врати му праву младост! То је из гроба васкрсли Исус Христ! Он – Божји Син – поставши човек, на своја је плећа добровољно положио сав отпад човечанства и својом нас смрћу ослободио свих терета греха. Својом проливеном крвљу очистио је свеколику лимфу и сва срца човечанства. Само Он је снагом неуништиве љубави највећу и најстрашнију срамоту смрти и понижења – дакле крста – преобразио у најлепши инструмент хармоније љубави и живота. Само Он је, снагом Божјег Сина и Снагом љубави до краја, испразнио гроб силе смрти и одвалио сваки камен који притиска, угњетава, затвара, заробљава и одузима смисао. Васкрсли Господ, који себе с правом именује „Ја сам ускрснуће и живот“ (Јован 11,25), својим светим тајнама преображава све оне који Му се у вери и поверењу приближе. Заједница верника, то јест Христова Црква, управо зато тако радосно слави Васкрс јер је свесна да од Њега добија младост духа, нову љубав срца и изворну снагу читавог ми-

стичног Тела Цркве. Штовише њу хоће да гази грех света, то јача она постаје! Наша надбискупија управо зато иде путем синодске обнове да би се у свему изнутра подмладила и освежила. Браћо и сестре, није нам потребно ни помињати да данашње човечанство уздише за ово ми оваквом младошћу! Наш Стари континент – Европа управо ових дана признаје да без Христовог васкрса нема ни њене младости, ни њеног јединства. Наш континент превише се предао духу времена, па зато доживљава старост, егоистичко напуштање древне лађе спаса и нарцисоидно утапање у води самодовољности. Зато још није способан да донесе заједнички и јединствени став око миграната. Васкрс је, браћо и сестре, једина снага која појединца може да обнови, заједницу сједини, народе помири, човечанство усмери, свима дâ смисао, радост и наду. Али управо зато сваки појединац треба лично да Му се приближи, свака заједница да слави СветеТајне, народи прихвате Његово Јеванђеље и човечанство се суочи с Његовом истином. Исус Христ остаје увек први и последњи; почетак и завршетак; средиште света, историје и свемира! Данас је пак толико опасности и тако много невидљивих замки смрти, да тога треба да постанемо још свеснији: или с Христом у младост, или без Христа у нихилизам! Ево зашто, предрага браћо и сестре, тако жарко желим свима срећан и благословен Васкрс! Нека по Њему у вама никне нова духовна младост, па тако и жар, нада, спремност да волимо до краја; спремност да налик Њему живимо за заједницу! Ваистину! Мир Божји са свима вама! Христос васкрсе – ваистину васкрсе! У Његово име радо вам дајем благослов, браћо и сестре: Благословио вас Свемогући Бог, Отаци Син и СветиДух.

Поштовани суграђани, честитам Вам највећи хришћански празник и желим да сви у љубави и заједништву, разумевању и толеранцији допринесемо бољем животу у нашем Краљеву.

МАГАЗИН

16.4.2017.

Председник Скупштине града Краљева Ненад Марковић

Двадесет прва седница Градског већа

МАГАЗИН

16.4.2017.

МАЊЕ БУКЕ У ПОН

- На основу намене простора и граничних вредности индикатора буке у животној средини подручје Краљева је подељено на шест зона. - Унутар угоститељских објеката, оних који се налазе у стамбеним зградама и другим објектима, музика се може изводити само ако имају затворен предпростор на уласку, систем за вентилацију и одговарајућу звучну заштиту, само при затвореним вратима и прозорима, а у времену прописаном посебном одлуком којом је регулисано радно време у одређеним делатностима и пословима. - Музика у летњим баштама угоститељских објеката, шалтерима објеката брзе хране, јавним површинама и другим отвореним просторима може се емитовати само до поноћи без обзира на прописано радно време

ако је на дневном реду двадесет прве седнице било само осам тачака чланови Градског већа су сразматрали значајна питања од интереса за квалитетнији живот грађана. По устаљеном редоследу једном месечно и овога пута је прво разматран извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења за фебруар ове године. Од краја фебруара је прошло пуних 29 дана док потписе на извештај о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода нису ставили шеф одељења за хигијену др Милка Васовић и начелник Центра за хигијену и

хуману екологију др Драгана Негојевић и тако отклонили сумњу у њену исправност. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току фебруара из мреже градског водовода узео 126 узорака воде на основни преглед и још осам узорака сирових вода са црпних станица. Након исцрпне анализе потврђено је како су сви узорци били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом пердиоду једном недељно су узимани узорци воде из реке Ибар у циљу испитивања садржаја фенолних материја а после четири пута поновљених анализа спектро-фотометријском методом потврђено је да њихове

вредности нису прелазиле МДК вредности прописане правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Извршена мерења и анализе и стручно разматрање повод су за потврду констатације да је вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара била хигијенски исправна. Анализа стања ваздуха, ако је судити по заводном печату на извештају, трајала је два дана дуже кад је потврђено да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида испод граничних и толерантних вредности на мерном ме-

Фото: М. Радовановић

НОЋНИМ САТИМА

16.4.2017.

МАГАЗИН

сту Пљакин шанац. Средње двадесетчетворчасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на мерним местима Завода за јавно здравље и Скупштина града, изнад максимално дозвољених на мерним местима Пљакин шанац током три, а на мерном месту Рибница два мартовска дана. Месечни извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла биле испод граничних вредности, а суспендованих честица ПМ10 изнад граничних вредности 22 дана на мерном месту Полицијска управа. Одељење за инспекцијске послове и заштиту животне средине припремило је предлог Одлуке о мерама за заштиту од буке којом се утврђују услови и прописују мере заштите од буке, мерење буке у животној средини, акустичко зонирање градског подручја

града Краљева, инспекцијски надзор и друга питања од значаја за заштиту од буке у животној средини. Одредбе ове одлуке не односе се на заштиту од буке на радном месту и радној околини, буку која настаје од активности у домаћинству или буку из суседног домаћинства, као и на буку којој су изложени они који је стварају. На основу намене простора и граничних вредности индикатора буке у животној средини подручје Краљева је подељено на шест зона, а музика унутар угоститељских објеката, оних који се налазе у стамбеним зградама и другим објектима може се изводити само ако имају затворен предпростор на уласку, систем за вентилацију и одговарајућу звучну заштиту, само при затвореним вратима и прозорима, а у времену прописаном посебном одлуком којом је регулисано радно време у одређеним делатностима и пословима. Музика у летњим баштама угоститељских објеката, шалтерима објеката

брзе хране, јавним површинама и другим отвореним просторима може се емитовати само до поноћи без обзира на прописано радно време. На просторима за јавно окупљање грађана могу се организовати концерти и јавне манифестације тако да се музика може користити искључиво на основу мера и услова заштите од буке, које одређује надлежни Одсек за заштиту животне средине, а на захтев организатора јавних скупова и активности. Организатор јавних скупова и активности је дужан да поднесе захтев надлежном Одсеку за заштиту животне средине најкасније 5 дана пре дана предвиђеног за одржавање скупа. Чланови Градског већа су утврдили текст јавног позива за учешће на конкурсу за суфинансирање проjеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања у 2017. години, а донето је и решење о образовању Радног тела за израду предлога такси тарифе. Повод је сазнање о прећутном договору представника различитих

Градског већа Милан Милошевић, а чланови руководилац Одељења за заједничке послове Зоран Станишић, руководилац Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности Звонко Ковачевић, саветник у овом одељењу Божидар Студовић и представник такси превозника Саша Шушић. Противградна одбрана је, и поред довољне количине ракета, угрожена ниским надокнадама за рад стрелаца од четири хиљаде динара месечно током само половине године. На почетку априла градоначелник Краљева је најавио могућност да правичнија надокнада буде тема прве следеће седнице Градског већа како би се обезбедила додатна материјална средства за финансирање лица ангажованих на пословима противградне заштите у овој години. - Решење је да република чија је ово надлежност повећа износ средстава, а с обзиром да не повећава и да даје само четири хиљаде динара, ми као

и градови у окружењу проналазимо начине да помогнемо овим људима. То не можемо кроз привремене и повремене послове, с обзиром да неко може бити ангажован 120 радних дана, а не можемо запослити више од десет одсто људи у односу на број запослених у оквиру Градске управе, па смо се одлучили да кроз награде и признања обезбедимо износ од 24 хиљаде динара за шест месеци, чиме би износ средстава које обезбеђују република и град Краљево био подједнак – каже др Терзић. Чланови већа су усвојили решење о давању сагласности Основној школи „Браћа Вилотијевић“ за реконструкцију и доградњу објекта број 3, означеног као зграда за спорт и физичку културу, Месној заједници Берановац је дозвољено да изда у закуп пословни простор у приземљу објекта „Норвешке куће“, а Драговану Луковићу из Краљева одобрена парцелација и препарцелација катастарске парцеле ради формирања грађевинске.

Т. Радовановић

такси удружења о најнижој цени поласка и најнижој цени вожње по километру. - С обзиром да су представници неких такси удружења договорили цене које су испод договореног минимума ми смо одлучили да формирамо радно тело у које ће ући представник Градског већа, дипломирани економиста који ради у Градској управи града Краљева, начелник Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности, саобраћајни инжењер који ради у том одељењу, али и представник такси удружења. Они ће на својој седници, на основу јасних критеријума, утврдити најнижу цену поласка и најнижу цену вожње по километру. Ми желимо да спречимо нелојалну конкуренцију, односно да људи који би радили испод минимума трошкова не буду нелојална конкуренција онима који реално постављају цене својих услуга – објаснио је градоначелник др Предраг Терзић. Председник Радног тела је члан

МАГАЗИН 16.4.2017.

Ново из Регионалне агенције за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа

МАГАЗИН

16.4.2017.

ПОМОЋ ПРОИЗВОЂАЧИ

МА И ПРЕРАЂИВАЧИМА

- Почетницима који се баве производњом и прерадом намењена су бесповратна средства у износу до 70 одсто од вредности инвестиције. - Највећи износ је милион динара. - Они који се баве услугама могу да очекују средства у износу који не премашује половину вредности за коју конкуришу уз обавезу да у наредних годину дана запосле бар још два радника. - Привредна друштва која послују у дужем периоду могу да конкуришу за средства потребна за увођење одговарајућих стандарда у производњи, побољшање постојећег производног програма, унапређење производа, побољшање маркетинга, нову амбалажу, разна истраживања, сајмове у иностранству...

МАГАЗИН 16.4.2017.

егионална агенција за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа основана је 2008. године са циљем обједињавања потребе ова два округа у процесу планирања и спровођења развојних активности, уз подршку Програма за развој општина у југозападној Србији који финансирају Европска унија и Швајцарска влада. Оснивачи су градови Краљево и Чачак, општине Горњи Милановац, Ивањица, Лучани, Врњачка Бања и Рашка, Асоцијација за развој Ибарске долине и Регионална привредна комора Краљево. Агенција је у новембру 2011. акредитована на период од две године, а након тог рока у новембру 2013. на још пет. У циљу подршке равномерном регионалном развоју агенција пружа услуге намењене сектору малих и средњих предузећа и предузетника, задругама и кластерима, јединицама локалних самоуправа, институцијама, невладиним организацијама које укључују информације, обуке, саветодавне услуге, менторинг и промоције. Информације које пружа односе се на започињање пословања и тестирање пословне идеје, националне и међународне програме за подршку предузетништву, доступне изворе финансирања, правне прописе и обавезе, порезе и таксе, подршку коју могу добити кроз пројекат Европска мрежа предузетништва, услове за извоз на инострано тржиште, техничка правила и техничке стандарде, трансфер технологија и знања, пословно повезивање, удруживање предузећа, формирање и рад кластера, удружења и задруга, иновације, заштиту интелектуалне својине, стандарде квалитета, могућности стварања пословних партнерстава, информације о специјализованим услугама, пословним и иновативним инкубаторима и друге. Агенција пружа подршку у припреми докуметације за различите позиве подршке и програме који се нуде сектору малих и средњих предузећа и предузетника, а све услуге су бесплатне. Последња у низу активности је промоција актуелних јавних позива орга-

низован у партнерству са локалном самоуправом и Националном службом за запошљавање, два која се односе на почетнике у пословању и неколико за које могу да конкуришу привредна друштва и предузетници који послују више од две године под условом да су измирили све порезе и доприносе и да су пословали позитивно. Саветник за економски развој у Регионалној агенцији за просторни економски развој Рашког и Моравичког округа Славица Ћосовић потврђује да је највеће интересовање изазвао јавни позив за почетнике у пословању намењен незапосленим особама, али и онима који имају регистровано привредно друштво или предузетничку радњу под условом да у моменту подношења нису радили дуже од две године. Почетницима који се баве производњом и прерадом намењена су бесповратна средства у износу до 70 одсто од вредности иневстиције, а највећи износ је милион динара, док они који се баве услугама могу да очекују највише половину вредности за коју конкуришу уз обавезу да у наредних годину дана запосле бар још два радника. Посебне повољности пружају се извозницима, како онима који први пут извозе тако и онима који су то чинили у дужем периоду. Привредна друштва која послују у дужем периоду могу да конкуришу за средства потребна за увођење одговарајућих стандарда у производњи, побољшање постојећег производног програма, унапређење производа, побољшање маркетинга, нову амбалажу, разна истраживања, сајмове у иностранству и тако даље. С обзиром да држава пласира средства преко Министартсва привреде, са партнерима Развојном агенцијом Србије и Фондом за развој, највише је намењено производњи и преради, а само мањи број конкурса укључује пружање услуга. Податак да је прошла година била проглашена годином предузетништва добар је повод за низ јавних позива намењених овој категорији запослених. Добра исксутва су повод да ускоро буде објављен још један који је у проте-

кле две године изазвао велико интересовање, а односи се на набавку нове опреме. Тим поводом Министарство привреде је већ изабрало пет банака и једну лизинг компанију преко којих ће се вршити пријављивање, а привредници за набавку опреме могу да добију 25 посто бесповратних средстава уз 75 одсто личног учешћа или кредита код неке од ових банака. - Циљ данашњег сусрета је да се нашим привредницима, предузетницима, власницима микро, малих и средњих предузећа, као и почетницима у бизнису, представе различити модели подршке државе њиховом раду и функционисању. Град спроводи различите мере активне политике запошљавања које се односе на привредна друштва, јавне установе и јавна предузећа чији је оснивач, али и на привредна друштва чији су оснивачи приватна лица као и различите радње. Ми им кроз програм стручног оспособљавања и јавних радова омогућавамо да на терет буџета града запосле одређени број лица која обављају послове како код тих предузећа тако и удружења грађана које имају обављају јавну делатност од општег интереса – потврдио је градоначелник. Онима који се слабо сналазе са припремом потребних докумената Регионална агенција пружа помоћ у изради пословног плана при пријави за старт-ап кредите за почетнике код Фонда за развој, као и за субвенције за самозапошљавање код Националне службе за запошљавање, затим помоћ при изради пословног плана при пријави за остале кредите код Фонда за развој, и за расположиве кредитне линије Гаранцијског фонда Војводине, Уз то пружа и подршку у припреми документације и пријаве за програме подршке предузетништву које спроводе Министарство привреде и Развојна агенција, при регистрацији и оснивању привредног субјекта или задруге, у изради стратешких докумената, планова а подржава јединице локалне самоуправе, невладине организације у свим фазама пројектног циклуса. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.4.2017.

Оснаживања ромске заједнице кроз социо-економски развој

МАГАЗИН

16.4.2017.

И ЗНАЊЕ И

СРЕДСТВА

- Поред великог броја пројеката намењених побошљању положаја избеглица и интерно расељених лица Дански савет за избеглице подржава и угрожену ромску популацију. - Нагласак на еколошку заштиту, пружање подршке запошљавању и самозапослењу корисника, подизање свести и унапређивање процеса одлучивања кроз дефинисање и промовисање Локалног акционог плана за Роме. - Све активности пројекта „Оснаживања ромске заједнице кроз социо-економски развој и заштиту животне средине у граду Краљеву“ спроводе се у координацији са релевантним структурама међу којима су Центар за социјални рад и краљевачка филијала Националне службе за запошљавање

ански савет за избеглице је хуманитарна, невладина и непрофитна организација основана 1956. године, која ради у више од 30 земаља широм света, а у Србији од 1993. године активна у спровођењу бројних активности везаних за интеграцију и побољшање животних услова избеглица, интерно расељених лица и социјално угрожене домицилне популације. Са поверењем Делегације Европске уније, Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација и других донатора Дански савет за избеглице у Србији спроводи пројекте везане за подршку избеглицама, мигрантима и тражиоцима азила, побољшање услова за повратак и реинтеграцију интерно расељених лица на Косову, стамбене пројекте за подршку избеглицама, интерно расељеним лицима и повратницима, побољшање животних услова и затварање колективних центара. Уз то пружа подршку Влади Србије у обнављању домаћинстава и локалних економија погођених поплавама, техничку помоћ регионалном стамбеном програму на Западном Балкану и доприноси спровођењу антидискриминационих политика. Више од две деценије рада на овом простору изоштриле су стручност и вештине да

МАГАЗИН

16.4.2017.

обезбеди одговарајућа решења за кориснике, локалне власти и друге заинтересоване стране, препозна тренутне и будуће социјалне и економске потребе и промене у региону, и пружи комплетан низ услуга онда када је то потребно. Дански савет за избеглице је у Србији присутан преко канцеларија у Београду, Крагујевцу и Краљеву, као и на неколико локација близу прихватно-транзитних центара за избеглице широм Србије. Поред великог броја пројеката намењних побошљању положаја избеглица и интерно расељених лица Дански савет за избеглице подржава и угрожену ромску популацију. Крају се приводи реализација пројекта „Оснаживања ромске заједнице кроз социо-економски развој и заштиту животне средине у граду Краљеву“ фокусираног на јачање радне снаге ромске популације кроз предузетничко саветовање, усавршавање и менторство од стране потенцијалних послодаваца за до 55 корисника. Нагласак је стављен на еколошку заштиту, пружање подршке запошљавању и самозапослању корисника, подизање свести и унапређивање процеса одлучивања кроз дефинисање и промовисање Локалног акционог плана за Роме. Као циљ пројекта дефинисано је пружа-

ње подршке маргинализованим и угроженим групама и локалним заједницама за активно учествовање у социјално-економском развоју и еколошком очувању града Краљева, док специфични укључују побољшање могућност запошљавања и стицања дохотка за најугороженије групе кроз економску разноликост и заштиту животне средине. У овом периоду локална самоуправа и приватни сектор ће промовисати процес доношења одлука и социоекономске иницијативе за социјалну инклузију Рома са посебним нагласком на ромску омладину која је без подршке родитељског старања, а излази из институционалне подршке. Предложена циљна група су најугорженији припадници ромске популације који имају пословну идеју и показују предузимљивост и спремност да је остваре. Међу њима су 55 најугроженијих особа, три ромска насеља, четири јавне институције и сервиса, две локалне невладине организације, 4 микро и мале пилот кооперативе, два фацилитатора ромске припадности и доносиоци одлука заинтересовани за запошљавање припадника Рома. Активности првог циклуса усмерене су на селекцију потенцијалних корисника за по-

словну обуку, менторство, стручно оспособљавање и праксу, организовање пословних саветовања, менторства, практичних и стручних обука и студијских посета. Други укључује селекције корисника за појединачне пројекте и четири микро и мале задруге, припрема пословних промоција догађаја и информативних материјала и организовање догађаја. У Данском савету за избеглице уверени су да ће се резултати пројекта манифестовати кроз оснажену радну снагу из редова ромске популације, пословна саветовања, стручну обуку и менторство за циљне кориснике са посебним освртом на економију заштите животне средине. Очекује се и повећано запошљавање, већи степен свести и побољшан процес доношења одлука кроз дерфинисање и унапређење Локалног акционог плана за Роме у периоду 2015-2020 са већим акцентом на политику запошавања. Локални акциони план за Роме на територији града Краљево истекао је прошле године, а пројекат који реализује Дански савет за избеглице подразумева ажурирање и унапређење уз планирање нових активности за будући период. Акценат је стављен на процес одлучива-

ња који се сматра посебно важним за припаднике ромске популације, јер укључује директне активности као што су иницијативе, удруживања Рома у пројекте запошљавања и различите токове јавног живота, сарадњу са јавним комуналним предузећима, Националном службом за запошљавање и другим. - Јако нам је важно да је сарадња са градом до сада била успешна и да се, пре свега, бави специфичним циљевима који се тичу ромске популације. Једно од најбитнијих је питање запошљавања, ангажовања, социјалне инклузије, односно активног учешће ромске популације у социјални живот града Краљева. Питање није лако за решавање и захтева пуно планирања локалне заједнице, али и међународних актера који се баве овим питањима. Овде се ради о 55 појединаца, али и Рома који ће се удруживати у одређене групе. До њих смо дошли захваљујући сарадњи са ромским координаторима и познавању њихових проблема, почев од оних личне природе, социо-економског положаја, проблема инфраструктуре, запошљавања, образовања и других –потврђује менаџер пројекта Верица Речевић уз подсећање да се у остварене активности сврставају пословно планирање и

помоћ у схватању чиме би корисници могли да се баве у будућности. Свих 55 укључених у пројекат научило је на који начин да испита тржиште и оно чиме би се бавили, а то може да буде управљање отпадом, производња органске хране, цвећарство, и разне занатске активности. Током пројекта су научили како да испитају тржиште, да се удружују, пласирају средства којима располажу и на који начин најбоље да употреба алате који су им на располагању. Од укпног броја 25 је искористило могућност подршке стручном усавршавањуу савладавању потребних вештина неопходних за бављење цвећарством, органском пољопривредом, компостирањем и слично. Следећи корак у реализацији је додела средстава за куповину алата и опреме потребне за бављење занимањем које су изабрали. Пројекат је финансиран средствима Делегације Европске уније у Републици Србији из ИПА фондова, партнер Данском савету у реализацији је локална самоуправа, а све активности се спроводе у координацији са релевантним структурама међу којима су Центар за социјални рад и краљевачка филијала Националне службе за запошљавање. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.4.2017.

Вишеструки јубилеј „Марић центра“

МАГАЗИН

16.4.2017.

НАЈБОЉИ ПО ЗАДОВ

- Породица Марић ове године прославља 45 година искуства у сервисирању возила, 15 година од оснивања компаније „Марић центар“ и десет година од дана кад је у Прогорелици отворен продајно сервисни центар за „хјундаи“ возила. – Пословање „Марић центра“ заснива се на сталном усавршавању постојећих кадрова применом нових знања, праћењем најсавременијих светских трендова и поштовањем законске регулативе. - У „Марић центру“ сваког клијента дочекује љубазно и стручно особље увек спремно да пружи добронамеран савет и помоћ при избору. - Давне 1972. године у „Марић центру“ је био само један човек, а данас има јак снажан и стручан тим за будућност који прати визију развоја и пословања

Фото: М. Радовановић

ВОЉСТВУ КЛИЈЕНАТА

16.4.2017.

МАГАЗИН

„Хјундаи мотор компани“ је јужнокорејски мултинационални произвођач аутомобила са седиштем у Сеулу. Део је „Хјундаи мотор групе“ која је први по величини произвођача аутомобила у Јужној Кореји, други у Азији, а четврти у свету. „Хјундаи“ годишње, у 35 фабрика широм света и тринаест развојних центара, произведе преко осам милиона возила која се, посредством преко шест хиљада дилерства од којих је један и „Марић центар“, продају у више од две стотине земаља. Породица Марић ове године прославља 45 година искуства у сервисирању возила, 15 година од оснивања компаније „Марић центар“ и десет година од дана кад је у Прогорелици отворен продајно сервисни центар за „хјундаи“ возила. Тим поводом је у Мултимедијалном центру „Кварт“ уприличена пригодна свечаност као

прилика за подсећање да се пословање заснива на сталном усавршавању постојећих кадрова применом нових знања, праћењем најсавременијих светских трендова и поштовањем законске регулативе. Као такав „Марић центар“ је постао једна од најзначајнијих фирми у Краљеву и околини у области продаје и сервисирања возила са значајним утицајем на тржиште и друштво у целини. Дугогодишње искуство прилика је за подсећање да у „Марић центру“ сваког клијента дочекује љубазно и стручно особље увек спремно да пружи добронамеран савет и помоћ при избору. На важан датум за породичну фирму, уз захвалност родитељима Снежани и Драгану што су синове научили правим вредностима и обезбедили потпору за будућност, подсетио је директор Мирко Марић.

- Оно што „Марић центар“ дефинише, и што нас разликује, јесте енергија коју поседујемо и начин на који доносимо одлуке, а наше одлуке су засноване на чврстим моралним принципима. Иза нас стоји рад, снага и вера у себе. Овакав принцип доноси успех и зато остављамо траг, зато трајемо толико дуго, а корисник наших услуга, као задовољан клијент, непрестано нам се враћа. У скоријој будућности нас очекује много изазова и улагања од којих бих неке издвојио. Изградња хале са новом комором која ће доста уштедети енергију, повећати квалитет услуга и делотворно очување животне средине. Израда новог сервисног пријемног одељења, које ће клијентима пружити угодни боравак код нас, као и проширење и уређење изложбеног салона. Имамо жељу да у наредним годи-

ничког прегледа у Прогорелици. Као друштвено одговорна компанија „Марић центар“ настоји да допринесе напретку шире друштвене заједнице, а друштвена одговорност је део корпоративне културе која се развија у систему свих вредности, циљева и активности компаније. Присутна је у бројним активностима, пре свега кроз донаторства и средства за пружање помоћи различим групама и догађајима, при чему се издвајају спортска дешавања, музички догађаји, едукативни програми, промотивне активности и слично. Да се труд исплати показују признања и награде које је „Марић центар“ добио у години која претходи години јубилеја. Славко Марић је 2016. године, као најбољи продавац дилерске мреже у Србији, био део српског тима продаје у Сеулу а, на основу истраживања које спроводи „Хјундаи“, „Марић центар“ је

годинама уназад најбољи „хјундаи“ дилер по задовољству клијената. У јануару 2017. године на дилерској конференцији у Птују у Словенији „Марић центар“ је проглашен за најбољег „хјундаи“ дилера у Србији за 2016. годину. Податак да је за десет година продато 686 возила сведочи да су Краљевчани задовољни са њима, а „Хјундаи Србија“ потврђује да седамстотог купца очекује специјални поклон. „Хјундаи“ се спрема да на простору Србије представи нови модел „И30“. За следећу годину се планира тест вожња намењена новинарима, а пре лета овај модел аутомобила у свим продајним салонима у земљи. Пре десет година „Хјундаи“ је био шеснаести по броју аутомобила у свету током једне године, а податак да је данас четврти води ка жељи да се у наредним годинама попне бар једну степеницу више.

Т. Радовановић

нама наша фирма буде место које ће се, као и до сада, развијати, где ће људи радити заједно имајући поштовање један према другоме, где ће бити срећни и задовољни и да ће неговати здрав однос према клијентима. Знам да ће бити тешко, али све је могуће. Знам да је давне 1972. године, на почетку нашег пута, у „Марић центру“ био само један човек и знам да „Марић центар“ данас има јак снажан и стручан тим, тим за будућност који прати визију развоја и пословања уз који очекујемо успех и константан развој у годинама испред нас – истакао је Марић. Да „Марић центар“ стреми константном развоју и усавршавању сведочи, у години јубилеја пуштен у рад, нови сервисно пословни центар са линијом технчког прегледа у улици Јована Дерока којим жели да пословање приближи клијентима и смањи гужве на линији тех-

МАГАЗИН 16.4.2017.

16.4.2017.

МАГАЗИН

Српски парламентарци у америчком Конгресу и Сенату

ПЛОДОТВОРНА И КОРИСН - Посета парламентарне делегације Србије Конгресу Сједињених Америчких Држава са циљем да се ,током десетодневног боравка, упознају са политичким системом ове земље, изборним системом и начином функционисања законодавне и извршне власти. – Међу парламентарцима Краљевчанка Марија Јевђић. - Српско и америчко пријатељство има традицију дужу од сто година. – Ни после промене на челу Сједињених Америчких Држава политика ове земље на Балкану неће се мењати. - Једнодушна подршка Србији на путу према Европској унији

НА РАЗМЕНА МИШЉЕЊА мбасада Сједињених Америчких Држава сваке године реализује програм професионалне размене „Отворени свет“ у који је ове године било укључено десет посланика Народне скупштине. Они су на позив Конгреса Сједињених Америчких Држава почетком године боравили у овој земљи са циљем да се током десетодневног боравка упознају са политичким системом ове земље, изборним системом и начином функционисања законодавне и извршне власти. Реализација пројекта је отпоче-

ла 1995. године кад су гости Конгреса били чланови руске Думе, а у посети Сједињеним Америчким Државама били су и представници парламената бројних других европских земаља међу којима Украјине, Казахстана, чак и Косова. Са списка од 250 посланика домаћини су изабрали десет из различитих политичких партија, са равноправним учешћем позиције и опозиције, и од сваког понаособ тражили сагласност за пут преко океана. Међу изабранима је била и Краљевчанка Марија Јевђић,

чланица Посланичког клуба Јединствене Србије у Народној скупштини. Колико је посета припремана озбиљно сведочи податак да је у место боравка сваког члана српске делегације дошао аутомобил америчке амбасаде да би путника превезао до аеродрома на коме се, после одустајања једне посланице, нашло свега њих девет које је преко Франкфурта пут водио до Вашингтона. Након четири дана у главном граду, смештени у Хотелу Капитол хил у центру града, планирано је да половина делегације отпутује у Чикаго а

16.4.2017.

МАГАЗИН

друга у Охајо како би се упознали са функционисањем локалних система управе. - Следећег дана по доласку од 9 до 17 смо имали састанке у Конгресу и Сенату који су били одлично испланирани, па смо са једног директно одлазили на други састанак. Били смо уважени као народни посаници, теме разговора биле су различите, а домаћини су нам постављали бројна питања о свему интересантном за односе две земље. Прва реченица увек је била тврдња да смо дошли у најнезгодније време за америчку администрацију због смене на врху државе после избора Доналда Трампа за председника – каже Јевђић. Свакоме од 101 сенатора на располагању је део простора у једној од четири зграде уз могућност формирања посебне осмочлане службе састављене од становника државе коју представљају. Конгрес је по концепцији сличан Народној скупштини, а 425 чланова имају на располагању две зграде у којима свака странка, Републиканска и Демократска, има одговарајућу екипу сарадника. Смену две администрације почетком ове године обележио је разговор са конгресменом из Филаделфије који је само дан раније заузео место у новој канцеларији, а ни остали нису били посебно причљиви што се везује за промену на челу државе и попуњавање значајних места у државној аминистрацији припадницима Републиканске странке. Најјачи утисак на чланове српске делегације оставио је конгресмен из Тексаса који је боравио у Београду пре распада земље што се показало као добра основа за приснију комуникацију. Она показује да је у свести овог представника америчке администрације и даље присутна слика земље из времена владавине Јосипа Броза. Можда због тога и не подржава признање Косова иако му је познат податак да је то учинила америчка администрација. - Свим конгресменима са којима сам се сретала поклонила сам по нешто што се везује за Краљево, публикације на енглеском језику о граду и манастирима, уз повољности које град

може да понуди евентуалним инвеститорима. Поклонила сам им по фигуру Шумадинца, магнете и шоље са ознакама Краљева и значке српско-америчког пријатељства. Иако се као посланици у скупштини не слажемо по многим питањима током посете Америци деловали смо јединствено, а свако је приликом представљања посебно истицао да смо представници владе чији је најважнији циљ Косово у Србији. Наглашавали смо да нам је познато како је претходна америчка администрација признала Косово, а изразили наду да ће нека будућа преиспитати ту одлуку јер српско и америчко пријатељство има традицију дужу од сто година. Нагласак је стално стављан на чињеницу да смо у два светска рата били савезници, да српски народ припада европској породици народа, а да је у току Другог светског рата у околини Чачка спасено 500 америчких пилота због којих су српски сељаци преоравали њиве како би могли да слете авиони који су их евакуисали. Били су фасцинирани и признали да их је, иако су отворен народ, срамота да не поштују историју народа изван Америке. То је било повод да упитам зашто се онда мешају свуда и добила одговор да је то свуда тамо где имају интерес – потврђује Јевђић. Посета српских парламентараца поклопила се са временом молитвеног доручка, коме су присуствовали министар иностраних послова Ивица Дачић, престолонаследник Александар Карађорђевић са принцезом Катарином и председник Српског покрета обнове Вук Драшковић са супругом Даницом, што је било прилика да се сви сретну у амбасади. Четвртог дана боравка у Америци половина српске делегације, у којој је била и Марија Јевђић, упутила се према Коламбусу, главном граду америчке савезне државе Охајо. Гости су смештени у домовима америчких породица, а домаћини су се постарали да то буду они који добро познају српски језик. Посета једном од најбољих универзитета у Америци, на коме студира 65 хиљада студената, прилика је за

разговор са деканом Факултета политичких наука чија је интересна сфера Балкан, због чега добро познаје ситуацију у Србији. И директор Канцеларије за Југоисточну Европу у Стејт департменту Метју Палмер перфектно говори српски језик, а посета српских парламентараца Америци прилика је за сусрет са чињеницом да му је супруга из Рибнице. Јединствен став свих америчких званичника је да се политика ове земље на Балкану неће мењати, али да једнодушно подржавају пут према Европској унији. Први дани нове америчке администрације обележени су сменама на веома одговорним функцијама, али и бројним протестима након одлуке председника Трампа да забрани улазак у Америку становницима седам арапских земаља. - У Охају смо имали четири радна дана током којих сам стекла слику о државном уређењу у коме се велики значај придаје Врховном суду и утисак да је његов председник у рангу нашег заменика премијера, а уважаван је толико да се не мења док је жив. Објаснио нам је како функционише правосудни систем и скренуо пажњу на занимљив случај кад је 90 хиљада људи тужило компанију која прави тефлон, а изливала отпадну воду у реку. Због тога је нагло порастао број оболелих од рака, а на суђењу које ће потрајати неколико година треба да се појави 90 хиљада сведока. Имали смо састанак са главним инспектором за сузбијање организованог криминала који нам је причао о случајевима којима се бави. Поменуо је случај човека који је злоупотребио лутрију и проневерио сто хиљада долара, а ми указали на напоре владе у сузбијању корупције која у Србији представља велику препреку доласку инвеститора који желе да се заштите и буду сигурни да ће бити испоштовано све што се договоре. Човек је био шокиран кад сам га питала да ли му је познат било који случај да је неки судија узео новац да би задржао предмет у фиоци, доктора који

16.4.2017.

МАГАЗИН

тражи новац за операцију или функционера да би некоме обезбедио бољу позицију или плац – каже Јевђић уз подсећање на судије које имају високе плате и не желе да злоупотребе положај и дођу у опасност да изгубе бројне бенефиције које имају. Ма колико су се Амерканцима чинили непојмљивим примери корупције у Србији и гостима је било тешко да схвате анонимне пријаве против колега који у току радног времена користе интернет више од дозвољеног времена. Састанак са замеником градоначелника главног града прилика је за подсећање на сарадњу Србије са националном гардом Охаја и боравку њених припадника у Краљеву кад су били ангажовани на сређивању дворишта и фискултурне сале Основне коле „Светозар Марковић“. Информације које су дошле до највишег нивао власти потврђују задовољство гостопримством током боравка у Србији и велику поду-

дарност ставова на чију искривљеност у највећем броју случајева утиче политика. Управо због тога су посете као ова српских парламентараца Америци добра прилика за потврду заједничких ставова али и елиминисање бројних стереотипа и предрасуда који су још присутни, више у редовима представ-

ника власти него народа. Чланови српске делегације били су у прилици да разговарају са бившим конгресменом из редова демократа који није крио разочараност Трамповим избором за председника Сједињених Америчких Држава. - Покушала сам да му објасним за-

што у Србији подржавају Трампа. Србија је бомбардована у време владавине администрације Била Клинтона, а у акцији под називом „Милосрдни анђео“ од НАТО бомби погинуло је три хиљаде људи, од којих сто деце, у главном граду и девојчица на ноши. Ми за то не кривимо амерички народ, али смо љути на америчку администрацију. Слушао је а иако, као бивши новинар, није упознат са свим детаљима подсетила сам га да нису гађани војни циљеви него градови и мостови, убијани су људи који су прелазили мостове. Због тога је разумљиво зашто је у Србији омражен Бил Клинтон коме је подигнут споменик у Приштини, улица носи име Мадлен Олбрајт а један булевар по генералу Вокеру чиме се доказује како Албанци не крију да су имали подршку Американаца. Ништа није рекао кад сам подсетила на узимање органа и сведочење припадниак ОВК на суду да се онесвестио док је гледао како су вађени на живо. Представник амбасаде

из Београда, који је све време био са нама, замерио ми је због тога а ја нисам имала разлога да се било кога плашим јер не причам оно што није истина – каже Јевђић. Састанак са градоначелницом града у непосредној близини Коламбуса био је прилика за упознавање са функционисањем локалне управе која нема скупштину, већ све одлуке од значаја за функционисање града доноси градско веће. Чланови већа бирају се на две године као и конгресмени, а чланови Сената на четири као и председник државе. За многе неочекивана победа Доналда Трампа повод је за потврду о застарелости изборног система, а чињеница да су до финала изборне трке стигла по многима два најлошија кандидата у Америци се тумачи малим бројем квалитетних политичара. Две половине српске делегације су се на повратку кући среле тек у Франкфурту, а заједнички пут до Београда

био је добра прилика за размену стечених искустава и потврду става да је посета била успешна, плодотворна и корисна за обе стране, понајвише због бројних нових пријатељстава. На пут који су прошли српски парламентарци два месеца касније кренула је делегација косовског парламента. Ово сазнање било је довољно да се у свим сусретима са америчким званичницима подсети да је Косово део Србије на коме је још од шестог века почела историја земље чији су представници. Тако је било и у Коламбусу кад је америчким домаћинима замерено што је на мапи Србије одштампаној на фасциклама територија Косова обележена другачијом бојом. Уз захвалност на добродошлици домаћинима је предочено да представници Владе Србије заступају јединствен став о територијалном интегритету земље у којој све почиње и завршава се баш на овом делу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.4.2017.

16.4.2017.

МАГАЗИН

Проглас учесника „Протеста против диктатуре“

ПОДУГАЧКА ЛИ - Више од тридесет година на простору Србије не постоји масовнији покрет који заступа интересе обесправљених друштвених слојева. - Главне политичке опције које су се у том периоду смењивале, и које и данас фигуришу као најважнији актери друштвене сцене, служиле су партикуларном интересу, било појединих привилегованих бирократских слојева било страним инвеститорима или криминално-тајкунским структурама. Шачица олигарха контролише највећи део друштвених добара док је апсолутна већина обичних људи осуђена на пуко преживљавање, а Србија као земља на пропадање

амо дан након проглашења резултата председничких избора почетком априла отпочела су прва окупљања оних који су сматрали да изборни процес није спроведен на фер и коректан начин. Незадовољни студенти, међу њима и добар део оних који то још нису, али и старијих Краљевчана придружили су се истомишљеницима из других градова и отпочели свакодневне шетње улицама града како би, уз звуке пиштаљки и бубњева, скренули пажњу јавности на тренутно стање у земљи. Првих седам

дана присутни су и подршка и осуде, као и лицитирање о броју учесника који би требало да докаже репрезентативност оних који потврђују да ће на улицма остати до испуњења захтева истакнутих након седам дана од првог окупљања. У прогласу упућеном јавности потврђено је да незадовољни шетају улицама уједињени самовољом власти која је кулминирала „фарсом од избора за председника Србије“. Узроци кризе на коју указују далеко су дубљи а везују се за недостатак перспективе и

сталну пониженост коју осећају у односу према власти, њима блиским групацијама и институцијама и потпуно занемаривање тешких живота које многи живе, а не морају. Студенти указују на лажне дипломе које моћници сами себи додељују, али и бројна лажна обећања, информације и изборе. - Више од две деценије чекамо да се испуне сва та обећања док нас замајавају политичко-мешетарским сапуницама од којих подједнако имају корист сви осим народа. За неке од нас то је већ цео живот. Данас поручујемо да не

Фото: М. Радовановић

ИСТА ЗАХТЕВА 57

16.4.2017.

МАГАЗИН

пристајемо на једноумље и самовољу тако што смо окупљени заједно упркос томе што не размишљамо сви баш исто, нити смо истих година. Ко је оганизатор протеста могло се видети сваког дана међу нама који смо на сопствени начин исказали незадовољство плакатом, паролом, поруком, добошем, трубом, шерпом, лајв укључе њем или шером на интернету. Ми, студенти и студенткиње, заједно са радницима, ђацима, сељацима и свим осталим незадовољним људима Србије који већ данима протестују на улици овим путем желимо да истакнемо наше захтеве и позовемо све који се са њима слажу да заједно уђемо у борбу за њихово остварење. Већ више од тридесет година на простору Србије не постоји масовнији покрет који заступа интересе обесправљених друштвених слојева. Све главне политичке опције које су се у том периоду смењивале, и које и данас фигуришу као најважнији актери наше друштвене сцене, служиле су партику-

ларном интересу, било појединих привилегованих бирократских слојева било страним инвеститорима или криминално-тајкунским структурама. Јасно свима стављамо до знања да исто, негативно, мишљење имамо о свим постојећим актерима наше политичке сцене и, као студенти, не подржавамо ни власт нити оне који јој се представљају као опозиција, јер у њима видимо праву алтернативу тренутној власти. Систем представничке демократије какав постоји у Србији осуђујемо као и систем који је направљен и деценијама прилагођаван постојећем стању, где шачица олигарха контролише највећи део друштвених добара док је апсолутна већина обичних људи осуђена на пуко преживљавање, а Србија као земља на пропадање – стоји у прогласу уз посебан нагласак да у борби за остварење захтева нису потребне вође. Уз констатацију да студенти нису једина друштвена група на улицама Србије, да им се сваког дана прикључује

све више људи, на разговоре о даљем току борбе позвани су синдикати и понижени појединци, а једино место за размену идеја је улица на којој незадовољни не траже ништа више од онога што је небројано пута обећано. Страх од покушаја да се злоупотреби незадовољство које се данима испољава на улицама повод је за ограду од оног дела грађанства које, као једини, истиче захтев за новим изборима, свих који покушавају да изманипулишу незадовољство народа инструментализујући га у сврхе остваривања сопствених циљева, па и оних који покушавају да одговорност за катастрофално стање у земљи сведу само на једну личност. Од ограда нису поштеђени ни сви који због елитистичких ставова осуђују бираче који су гласали за Алекснадра Вучића а који се оцењују уцењеним, гладним или заслепљеним медијским мраком и цензуром. Студенти одбијају сваку помисао о поделама на оне који су гласали и друге који нису, на оне који подржавају

власт и друге којима је ближа опозиција, јер се тиме ствара нетрпељивост и непријатељство међу грађанима, а немају много симпатија ни према званичним студентским организацијама јер верују да у овим тренуцима, по ко зна који пут, показују право лице сврставајући се уз власт. Иако се од почетка спекулисало са захтевима у прогласу упућеном медијима и јавности потврђено је да се основни односи на укидање диктатуре и комплетну смену политичке елите. Уверење да досадашњи избори на свим нивоима нису били ни фер ни слободни повод су за захтев да се обезбеде баш такви као основни услов за спречавање увођења апсолутистичке власти у земљи. Основни услов за то је уређивање бирачког списка, смена чланова Републичке изборне комисије и Регулаторног тела за електронске медије, обезбеђивање једнаког приступа медијима свим кандидатима, строго санкционисање куповине гласова и уцењивање гласача, увођење оба-

везног телевизијског дуела кандидата и јавности финансирања политичких кампања. Уверење да тога није било на управо завршеним председничким изборима повод је за захтев да се изврши независна провера њихове регуларности и за покретање кривичне одговорности због нерегуларне кампање, нерегуларног тока гласања и бројања гласова. Списак захтева употпуњује додатни за слободом медија сменом одговорних уредника Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине и оштро санкционисање уредника свих медија који крше медијске законе и Кодекс новинара Србије. Уз департизацију и тренутно разрешење свих страначких и корумпираних функционера у јавним предузећима студенти верују да би децентрализација, оличена у премештање политичке моћи на локални ниво и већем учешћу обичних људи у доношењу важних одлука за друштво уз директно бирање локалне власти, довела до већег степена демо-

кратизације друштва. Студенти траже промену приоритета у сфери економске и социјалне политике, измене Закона о раду у циљу хитног побољшања положаја радника, осигуравање њихових права, као и хитно повећавање минималне цене рада. Активна борба за заштиту радника на црно, сезонских, привремено и повремено ангажованих и других радника погођених тежим облицима експлоатације само су један од начина за заштиту животног стандарда становништва коме би требало да допринесу укидање незаконитог смањења пензија и плата, реформа и побољшање система социјалних давања, аграрна реформа и повећање субвенција сеоским домаћинствима, ревизија споразума са Међународним монетарним фондом и спречавање даље приватизације јавних прдузећа. Листа је завршена захтевом за потпуно јавно финансирано и свима доступно образовање и здравство. Т. Радовановић

Богат програм обележавања имендана Краљева

МАГАЗИН

16.4.2017.

ИМЕНДАН, АЛ

- Имендан Краљева обележава се свакод 19. априла, а у недељи која му претходи организациони одбор за обележавање празника припремио је низ пригодних активности. - Прва је била изложба фотографија „У сусрет руском цару - Романови царско служење“ у Галерији Народног музеја, а последња 43. Дечји мајски ликовни салон који ће, на истом месту, бити отворен у подне 27. априла а дан 19. априла пре 135 година Краљево је, указом краља Милана Обреновића, добило данашње име. Од тада поносно носи и љубоморно чува име које је деценијама обавезивало његове житеље, нарочито оне који су их предводили, да развијају, улепшавају и унапређују варош. Чинили су то са мање или више успеха, али су увек у аманет будућим покољењима остављали да брину и доприносе граду највише што могу. Имендан Краљева обележава се свакод 19. априла, а у недељи која му

претходи организациони одбор за обележавање празника припремио је низ пригодних активности. Прва је била изложба фотографија „У сусрет руском цару - Романови царско служење“ коју су организовали Сретењски манастир из Москве, Храм Свете Марине из Атенице, Храм Вазнесења Господњег из Чачка и Народни музеј Краљево, а потом изложба фотографија „Фотографије као сведочанства присуства – друг Тито и друг Марко у Ранковићеву и Краљеву“ коју је припремила музејски саветник

Народног музеја Силвије Крејаковић. У истом простору, Галерији Народног музеја, концерт је одржао студент хармонике Данило Митић, а у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ традиционална манифестација „Васкршња чаролија“ уз учешће ученика основних школа и Хора Дечјег села „Звездице“. На дан када Православна црква обележава Велики четвртак у библиотеци је промовисана књига „Губици у оружаним снагама СФРЈ до 01.06.1992. године“ о којој је говорио аутор, гене-

Л’ КРАЉЕВСКИ рал Милисав Секулић. Након кратког затишја због Ускрса за дан уочи имендана планирано је више различитих програма од којих први у Народној библиотеци почиње у преподневним часовима, а у квизу под називом „Моје Краљево“ учествују ученици основних школа „Јово Курсула“ и „Вук Караџић“. Програм употпуњавају три концерта ученика дувачког оркестра и одсека соло певања Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Народном музеју и концерт народне музике „Завичајци завичају“ у великој сали Пословног центра Мелос. Квиз „Краљево бира знање“, у коме учествују ученици основних и средњих школа, почиње дан касније тачно у подне у Народној библиотеци која ће у вечерњим часовима бити домаћин серијала „Краљевчани“ у коме са ученицима Музичке школе учествују Миломир Краговић, Милош Милишић и Милоје Радовић,

Истог дана, али сат касније, Француска кућа је место на коме се љубитељима седме уметности пружа прилика да, у оквиру филмског фестивала „Слободна зона, виде филм Ђанфранка Росија „Пожар на мору“. Свечано ће бити и 20. априла кад се у склопу обележавања имендана у Дому војске организује програм „Васкршњи сабор“ у коме учествују ученици основних и средњих школа и писци за децу. Истог дана од 19 сати у Народном музеју почиње концерт назван „Пут ка Белканту“ у коме учествују професор Никола Китановски, пијаниста Миливоје Вељић, сопрани Ана Станковић, Мирјана Матић, Марија Чупоска, Ана Марчетић и Невена Ђоковић, мецосопран Мартина Кољеншић и тенор Вања Бисерчић. Онима који више од ове врсте музике воле писану реч намењен је програм под називома „Стефан Првовенчани у делима

Доментијана и Теодосија“ у библиотеци уз учешће историчара др Драгољуба Даниловића и ученика краљевачке Гимназије. У програм обележавања јубилеја укључено је и Краљевачко позориште у коме ће истог дана, али од 20 сати, бити изведена представа „Play Андрић или људи о којима се не може много казати“, у режији Мие Кнежевић. Француска кућа ће у петак 21. априла бити место промоције збирке поезије „Из ровова душе“ Леле Крљар Лисинац, а сцена Краљевачког позоришта следећег дана угостити све који још нису имали прилику да виде представу М. Камелотија „Пиџама за шесторо“ у режији Ненада Гвозденовића. Последња манифестација почиње тачно у подне у четвртак 27. априла кад ће у Галерији народног музеја бити отворен 43. Дечји мајски ликовни салон. Т. Радовановић

Четврти Васкршњи дечји сабор

МАГАЗИН

16.4.2017.

КРАЉЕВИНА СРБИЈА У

УЗ ДАМЕ НЕКАД И САД

дружење Краљевинa Србијa 2008. године је, под именом Краљева омладина, основала група студената београдског Универзитета каo нестраначко, невладино, непрофитно удружење и једино монархистичко, под директним покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића, са примарним циљем обнове монархије у Србији. Ова група младих људи, уверена да успостављање монархије може помоћи Србији, успела је да, активностима и позитивним деловањем, подједнако подстакне и млађу и старију популацију грађана да јој се придружи. Због жеље великог броја старијих од 26 година да се укључе у рад за обнову монархије, Краљева омладина од јануара 2010. наставља да делује као подмладак веће организације, Удружења Краљевина Србија. Од оснивања до данас, Удружење је постало највеће монархистичко са сталним растом броја чланова којих има преко осамнаест, махом млађих од 35 година, који су организовани у преко 80 одбора и повереништава широм земље. Градски одбор Краљево Удружења Краљевина Србија ове године четврти пут организује хуманитарни Васкршњи дечији сабор с благословом епископа жичког Јустина, а по угледу на предратне васкршење дечје саборе које је организовао владика Николај Велимировић ка-

да је окупљао децу која су била запостављена. Једна од акативности је фарбање ускршњих јаја као начина да се продајом обезбеде средства за различите хуманитарне активности, посебно за лечење или терапију неког од оболеле деце. Ове године се у велику акцију укључио и Биоскоп „Кварт“ који је омогућио да пројекцију првог аматерског играног филма за децу. Уз симболичну цену од сто динара у скоро пуној сали прикупљена су средства која ће ових дана бити бити упућена на адресу једног од оболеле деце. Акцији за прикупљање помоћи прикључила се и краљевачка сликарка, и модна креаторка, Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић која је у породичној Вили Магдала примила председника Градског одбора Срђана Ћосића и уручила му финансијску донацију. Хаџи Милена потиче из породице директних потомака Карађорђевог војводе Лазара Мутапа, а дугогодишњи хуманитарни рад је повод за познанство са породицом престолонаследника Александра Карађорђевића коме је прошле године за рођендан поклонила једну од својих слика. Једна од ранијих акција Удружења Краљевина Србија била је прилика за први контакт од када почиње сарадња у бројним хуманитарним акцијама. Хаџи Милена је председница Удружења „Да-

ме некад и сад“ и организатор неколиких манифестација којима се обогаћује културни живот града. Сем новчаног прилога за лечење болесне деце Хаџи Милена припрема ново изненађење, продајну изложбу слика са жељом да укупан приход буде уплаћен у хуманитарне сврхе. Честа путовања у иностранство, где је провела највећи део радног века, прилика је за промоцију хуманитарних активности и прикупљање средстава за помоћ онима којима је најпотребнија. - Имам свој циљ, имам разлог зашто то радим и остајем при томе да једнога дана, када нестанемо са овог подручја и посетимо вишу силу, остане један центар и евентуално члан наше породице да настави ово што смо започели, а волела бих да „Даме некад и сад“ остану при краљевству наше Србије. Круна је постојала некада, многи су гинули за ту круну, а моја мама је имала и круну и петокраку. И данас чувам њену радничку књижицу из времена кад је била ударник, поносим се са тим и хоћу да повежем и једно и друго да се ништа не заборави – поручила је Хаџи Милена. Краљевина Србије је нестраначко удружење које се бави промоцијом монархије кроз различите хуманитарне активности какве подржавају и Ковачевићи. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Градски одбор Краљево Удружења Краљевина Србија ове године четврти пут организује хуманитарни Васкршњи дечији сабор с благословом епископа жичког Јустина, а по угледу на предратне васкршње дечје саборе које је организовао владика Николај Велимировић када је окупљао децу која су била запостављена. - Донација краљевачке сликарке Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић

МАГАЗИН 16.4.2017.

Краљевачка позоришна сцена: Нада Станков (1)

МАГАЗИН

16.4.2017.

МАГИЈА ШАПУТАЊА

- После пуних пет деценија иза завесе Нада Станков ужива у послу који многи сматрају монотоним и не превише креативним. - Разлог је превелика љубав према позоришту која није ни у једном тренутку слабила. – Да јој је позориште потребно колико и ваздух знала је још као дете, а није умела да објасни зашто. - Ружица Степановић је одлучујуће утицала на формирање позоришне публике способне да на прави начин сагледава представу пре него се неко из ње одлучи за глумачки позив. - Да позориште може одлучујуће да делује на животни пут појединца потврђује пример Наде Станков која је баш ту упознала будућег супруга. – Обоје деце проходало на сцени. – Једина главна улога Дулчинеје у „Човеку од Ла Манче“. – У представи „Да ли је то била шева“ суфлер први пут на сцени равноправно са осталим глумцима. – Само редитељ који много воли позориште може да направи добру представу. - Особа која не припада својим годинама

Нада Станков

Фото: М. Радовановић

16.4.2017.

МАГАЗИН

озориште се дефинише као сценска уметничка манифестација у којој се одвија комуникација између глумаца и публике. За разлику од других уметности, као што су сликарство, филм или скулптура, које поседују материјалну форму независно од времена и простора, позориште је уско везано за простор и време у којем се изводи одређени комад. Због тога се идентификује са простором, или зградом, у којој се изводе представе, али и са групом људи који чине позоришну трупу. Позоришна уметност је драмска уметност која се обично изводи по сценарију и у којој је акција детаљно планирана у циљу стварања кохерентног драмског доживљаја. Основни елеменат у позоришном делу је глума коју чине гест, покрет и говор, а говор је оно што по

који пут може да створи велике проблеме. Због тога у позоришту постоји суфлер, посебно обучено стручно лице које, не ометајући представу, скривено иза кулиса или поред сцене, тихим гласом дошаптава текст извођачима, ако се током представе за то укаже потреба. Суфлер је укључен у цео процес стварања позоришне представе, још током проба помаже глумцима да савладају текст, а у раду користи посебну суфлерску књигу у коју уписује све важне назнаке везане за њега. Сјај позоришне сцене је, откад постоји позориште, као магнет деловао на велики број оних који су имали потребу да на њој искажу таленат, или бар буду виђени, а иза ње је бар још толико других које публика готово никада не угледа. Међу такве се убраја и суфлер, а Нада

Станков је, откад постоји позориште у Краљеву, најдуже обављала ову одговорну дужност. Неправедно би било тврдити да је још као дете позориште заволела због тога, али је истина да, због превелике љубави према позоришту, овај посао обавља већ деценијама. Можда то не би било тако да изузетно срећно детињство, под заштитом седам година старијег брата Слободана, није провела у строгом центру града у непосредној близини позоришта, а посебно значајним чини се податак да је рођена на дан кад је он полазио у школу. Можда не би било тако ни да је и сама пошла у неку другу, а не Основну школу „Светозар Марковић“ која је тих година неколико пута мењала седиште. Нико се у њеној породици није бавио

позориштем, нити ишао у њега, па се чини да је одлучујући утицај имала учитељица која је већ од првог разреда свима у разреду уливала љубав према књигама и позоришту. Изгледа да је то наишло на најплодније тло код Наде која је, признаје, још од малена волела да облачи мајчине хаљине и да се шминка. - Имала сам склоност према маскирању, волела да пишем кратке прозне текстове и идем у позориште у које нас је водила учитељица. Гледала сам многе представе које можда нису ни биле за мој узраст, па због тога много тога нисам ни разумела. Једна у којој је играо Сретен Степић толико ме је потресла, па верујем да је баш она одлучила да се посветим позоришту. Кад смо о томе причали у школи сви су имали јединствен став према представи сем мене, па

сам отишла да поново погледам представу „Дрвени тањир“, али се став о њој није променио. Кад сам отишла трећи пут управник позоришта ме је упитао зашто долазим кад то није представа за децу. Кад сам му објаснила разлог рекао је да могу увек да дођем у позориште, и не морам да купујем улазницу, тако да верујем како је Васа Туцаковић крив што сам почела да долазим још чешће. Кад сам била у дугом разреду хемијског одсека Техничке школе изненада се разболео суфлер ангажован на представи коју су припремали, а кад ме је управник упитао да ли бих прихватила ову обавезу била сам срећнија него да ми је понудио главну улогу. Током неколико проба показало се да то није баш лако, јер да јесте не би ђаци добијали слабе оцене кад их на часу

ухвате да шапућу. Треба шапнути тако да те чује онај ко треба и нико више. Било ми је посебно драго након што је Јелена Бартуловић схватила колико волим позориште и потврдила да суфлерски посао није посебно омиљен међу његовим члановима. Кад смо завршили „Прљаве руке“ Жан Пол Сартра на премијери сам била срећнија од свих – прича Нада. У време кад је почетком седамдесетих година прошлог века, са жељом да се на неки начин одужи граду из кога је потекао, дошао у позориште редитељ и позоришни педагог Радослав Веснић покренуо је први драмски студио у кога су укључени млади и талентовани средњошколци. Међу њима је била и Нада која се групи придружила без провере глумачког талента којој су били подвргнути сви остали чланови групе.

МАГАЗИН 16.4.2017.

Добро савладане основе сценских кретњи и говора учврстиле су став о могућности да би, равноправно са другима, могла да постане глумица. Потврдио је то и Веснић чији се рад заснивао на тези да таленат представља само половину онога што је потребно да би се остварио значајнији успех. За остало треба захвалити раду, а Нада никад није бежала од њега. Потврдило се то у дипломској представи на завршетку драмског студија кад је у, ни мало за почетника лакој, улози Феме потврдила велики потенцијал. И после пуних пет деценија иза завесе Нада Станков ужива у послу који многи сматрају монотоним и не превише креативним. Разлог томе је, каже, превелика љубав према позоришту која није ни у једном тренутку слабила. Свих тих година током којих су много атрактивнији били глумци, и на сцени у различитим костимима и под различитим шминком тумачили бројне ликове, многи су посустајали у раду иза сцене. Нада није, а потврда да је више од 90 одсто свих текстова који су се изводиле знала напамет, баш као и кретње на сцени, било је добра основа да по потреби замени по коју од глумица кад је, из ко зна којих разлога, била приморана да одсуствује извесно време. - Прва званична улога на сцени, кад нисам мењала никога, била је у водвиљу Жоржа Фејдоа „Идем у лов“ популарним колико и „Буба у уху“. Играла сам слушкињу Бабету са већ познатим глумцима Сретеном Степићем, Душаном Тодоровићем и Јеленом Бартуловић који су ме прихватили као себи равну, јер су знали колико волим позориште. Иако нисам имала много текста то што сам урадила било је перфектно, а сви су желели да баш ја то одиграм, јер су знали колико се жртвујем тиме што сам стално иза сцене. После тога сам добила улогу у представи „Туђе дете“ у којој је играо Саво Анђелковић који је сада професор на Сорбони. Кад су ме питали да ли желим и даље да суфлирам потврдила сам жељу да будем члан позоришта сваки дан, а не само једном у две године у некој улози. Толико волим позориште да ми је малтене потребно као ваздух, то сам знала још као дете а нисам умела да објасним зашто – каже Нада.

После Веснића са будућим глумцима је, кроз пионирско позориште, у дугом периоду радила Ружица Степановић која је, и поред поодмаклих година, сваки пут уливала нову снагу, енергију и вољу за рад. Иако је водила прилично тежак живот до краја је остала оптимиста колико као глумица толико и као добар и племенит човек која је љубав према позоришту уградила у генерације младих. На Наду је деловала мотивацијом на читање које отвара нове видике толико потребне онима који су окренути према позоришту. И баш као што је некада учитељица у

основној школи анимирала ученике да се окрену позоришту тако је и Ружица Степановић одлучујуће утицала на формирање позоришне публике способне да на прави начин сагледава представу пре него се неко из ње одлучи за глумачки позив. Колико позориште може да утиче на живот појединца на најбољи начин потврђује пример једног од чланова техничке екипе коме је, стицајем околности, пружена прилика да се појави на сцени. Иако се током дугог радног века појавио само у једној представи, можда две, тек рођеном сину дао је име лика који је ту-

16.4.2017.

МАГАЗИН

мачио. Да позориште може одлучујуће да делује на животни пут појединца потврђује пример Наде Станком која је баш ту упознала будућег супруга. И док је једно од њих увек било ангажовано на припреми неке представе друго је чувало децу која су од малена добар део времена проводили у мраку позоришне дворане а, каже Нада, и проходали су на сцени. А баш због обавеза око деце Нада и Жељко су само два пута наступали у истој представи, први пут је то било „Туђе дете“, а други пут толико пута помињани „Турнир духовитости“, манифестација у којој је краљевачка екипа достигла врхунске домете - Била је то дивна и лепо замишљена сатирично хумористична прича и једна од најлепших ствари у позоришту које се најрадије сећам. Кад је у позориште дошао млади и амбициозни редитељ Синиша Ракић са идејом да спрема представу „Човек од Ла Манче“, позвао ме је да прочитам део текста иако сем задатка

ствена на посебан начин. Прилику да их сагледа из посебног угла пружа позиција суфлера која омогућава да се види и оно што други не виде, по некад чак ни редитељи. А за ових педесет година променило их се скоро колико и различитих представа које потврђују да рад на припреми, каже Нада, није ни мало једноставан. Разлог су најчешће високи захтеви које пред све учеснике у припреми постављју редитељи. Ма колико то глумцима у појединим ситуацијама падало теже него осталима, што је повод да се по који и побуни, много пута је потврђено да се само тако долази до врхунских резултата, а таквих је у историји позоришног живота у Краљеву било више него у другим. Сарадња са бројним редитељима, како из доба аматерског позоришта тако и последњих година кад има професионални статус, основа је става да само онај који много воли позориште може да направи добру представу. Позориште сада има нову димензију, представе су захтевније и реди-

тељ аматер то не би могао да ради. Мењали су се у позоришту редитељи, али и директори међу којима има и оних о којима не желим чак ни да причам, јер ми се није допало како су радили. Остала сам одана позоришту без обзира на то иако је било периода кад сам долазила само да не бих изгубила контакт са позориштем. То је период кад се политика превише уплела у ову причу, а уметност и политка не могу заједно, период о коме не волим ни да причам ни да га се сећам јер је један управник у позоришту желео само младе људе. Нисам против младих људи, чак садашњи млади кажу да се са мном много лепо слажу, и могу да нађу заједнички језик јер сам особа која не припада својим годинама – каже Нада. Оно што као глумица није остварила на сцени формалног позоришта остварила је у алтернативном Театру „Сунце“ које је са групом заљубљеника пре двадесет година основао Зоран Савковић Џери. Т. Радовановић

Фото: М: Радовановић

суфлера нисам видела себе у другој улози. На прву пробу нисам ни дошла, па су морали да ме позову да бих тумачила лик крчмарице Дулчинеје у коју је заљубљен дон Кихот. То је моја једина главна улога, а на фестивалу драмских аматера у Врању је потврђено како сам једина убедила све присутне да је представа добра. Осећала сам се као права глумица и била посебно срећна, а касније тумачила неколико мањих све до последње у представи „Да ли је то била шева“ у којој је редитељ још у време припреме био одушевљен мојим упадицама. Рекао је да сам толико креативна и занимљива особа, а кад је чуо да сам толико дуго у позоришту одлучио је да седим на сцени, иако до тада то нико није радио. Хтео је да ме награди за приврженост и љубав према позоришту, а сматрао и да је занимљиво да се види да постоји и суфлер као део представе, због чега сам му неизмерно захвална – каже Нада. Пет деценија присуства у позоришту потврђује да је свака представа једин-

„Дете у срцу“ још једном пријатно изненадило Краљевчане

МАГАЗИН

16.4.2017.

ВЕЧЕ МОДЕ, СТИ

- „Вече моде, стила и гламура“ у ексклузивном простору Хотела „Турист“ прилика да се посетиоцима, модним ревијама колекција за 2017. годину, представе препознатљиви брендови. – Посетиоцима пружена прилика да испрате make-up радионице, добију бесплатне савете о здрављу и обрадују драгу особу куповином производа по промотивним ценама. - Програм су употпунили балетски студио Арт Денис Касаткин и учесник „Пинкових звезда“ Игор Павловић који је дамама поклонио песме Кемала Монтена риближавање краја школске године време је кад матуранти навелико размишљају о дану када ће свечано прославити крај школовања. У жељи да изгледа што лапше највећи број њих неколико месеци пре тог дана размишља како да се обуче а, као и ранијих, прилику да лакше дођу до решења и ове године пружа Удружење „Дете у срцу“ уз подршку Интер-

нет бутика „Qupimo“. Вече моде, стила и гламура у ексклузивном простору Хотела „Турист“ било је прилика да се посетиоцима, модним ревијама колекција за 2017. годину, представе препознатљиви брендови Shooter и Пироћанац, Салона вечаница „Јасмин“ као један од најстаријих у Краљеву и коначно сликарка Слађана Миљковић која је представи-

ла уникатне, ручно осликаване мајице које су тренутно изузетно популарне у свету моде. Моделе је носило 25 девојака које су дефилеом изазивале неподељено одушевљење публике и при сваком појављивању биле испраћене топлим аплаузом. Сам догађај пратио је изложбено продајни салон накита, козметике и галантерије као прилика посетиоцима

да испрате make-up радионице, добију бесплатне савете о здрављу и обрадују драгу особу куповином производа по промотивним ценама. Салон за масажу „Мићко“ представио је програм масажа у свом салону, А&А природна козметика производе на бази биља и природних арома, кожна галантерија „Фенси“ накит бренда „Две шмизле“, Студија „Марушка“ и другу галантерију у својој понуди. „Oriﬂame“ je приказао палету навелико познатих производа, а представљен је и нови бренд дрвених наочара и лептир машни „Брик“ из Краљева. Програм вечери наступима су употпунили балетски студио Арт Денис Касаткин и учесник „Пинкових звезда“ Игор Павловић који је присутним дамама поклонио песме Кемала Монтена. Међу званицама је био велики број краљевачких привредника, као и гостију из Француске одакле долази је-

дан од организатора догађаја Раде Цветковић, власник интернет бутика „Qupimo“. Према оцени највећег броја оних који су присуствовали овом јединственом догађају организатори су премашили очекивања, и назив догађаја, због чега су се сви осећали изузетно пријатно. Посебно импонује понашање организатора Дејана Пантића који се овим пројектом још једном показао као организатор веома различитих манифестација које, по правилу, окупљају много више посетилаца него било које друге у Краљеву. - Било ми је задовољство организовати једно овако вече, посебно из разлога што ми 25. априла предстоји организација четвртог по реду „Оскара популарности“ за успешне жене из јавног живота под називом „Дама године“ који ће, као и до сада, бити одржан у Београду. Идеја за један овакав дога-

ђај датира годинама уназад, али је пресудно било што се у причу око организације укључио драги пријатељ Раде Цветковић, па смо уз помоћ дугогодишњих пријатеља Удружења „Дете у срцу“ обезбедили средства за организацију. Пријају ми и похвале посетилаца и излагача са којима сам имао прилику да попричам по завршетку догађаја уз коктел који смо обезбедили за све присутне – каже Пантић уз потврду да на овој, као ни другим манифестацијама које организује, није било представника локалне самоуправе и политичког живота у граду. Разлог је врло једноставан. Све манифестације у организацији Удружења „Дете у срцу“ финансирају се искључиво личним или средствима донатора што је један од разлога због чега их не отварају локални политичари који су на свакој од њих добродоши, али само као посматрачи. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ИЛА И ГЛАМУРА

МАГАЗИН 16.4.2017.

16.4.2017.

МАГАЗИН

Тематски дан у школи „Браћа Вилотијевић“

ШЕТЊА КРОЗ СРЕДЊИ ВЕК

- Средњовековни начин живота у Србији приказан кроз занате и малу пијацу. - Док су чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ у аутентичним костимима дочарали живот витезова тог времена, и приказали ученицима начела витештва и опрему која се користила, наставници су у костимима личности са двора показали другу страну живота на српским дворовима. – Следећег месеца „Дан ћирилице“ посвећен браћи Ћирилу и Методију који су у Србију донели хришћанство и прво словенско писмо глагољицу

16.4.2017.

МАГАЗИН

нтегративна настава представља један од иновативних модела којим се врши међусобно повезивање наставних садржаја из више наставних предмета због чега пружа већу динамичност и интердисциплинарни приступ одређеној проблематици. Ако се примењује умерено у току наставне године доноси квалитетне помаке у наставном процесу, а искуство показује да интегративни приступ учењу наглашава интелектуални, друштвени, емоционални и естетски развој и подржава целовит развој ученика. Оваквим приступом школа се чини интересантнијом и животнијом, јер настава развија нове начине учења и усвајања знања а, на менталном нивоу, успоставља међусобне везе које ученике подстичу на тражење нових решења. Уверење да је већина садржаја који се реализују у школи сведена на рад у учионици, а да се у оквиру наставе поједине теме могу обрадити међу-

собним прожимањем садржаја, заједнички обрадити нека тематска област уз примену другачијих метода и амбијента, повод је да се у Основној школи „Браћа Вилотијевић“ приреди посебан тематски дан посвећен Средњем веку и епохи Немањића. Сарадњом наставника историје, географије, ликовне културе и вероучитеља реконструисано је неколико сегмената из овог периода чиме је ученицима пружена јединствена прилика да на специфичан начин сагледају средњовековно градитељство и живот кроз занате и упознавање културе живљења. И док су чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ у аутентичним костимима дочарали живот витезова тог времена, и приказали ученицима начела витештва и опрему која се користила, наставници су у костимима личности са двора показали другу страну живота на српским дворовима. Професор историје Душица Мило-

шевић потврђује жељу да се обрадом теме „Браћа шетају кроз Средњи век“ на делу прикаже шта се, и како, радило у овом периоду српске историје, којим занимањима се бавило становништво и како су изгледали витезови. - Кроз пример интегративне наставе, где се више предмета прожима у заједничкој теми са одређеним аспектом, поред тога што ће витезови показати средњовековни арсенал наоружања, опреме и борбе, хтели смо да представимо српског одбрамбеног пса из средњег века који је највероватније родоначелник многим овчарским псима тог генотипа на подручју Балкана, претеча шарпланинца, вучјака... Хтели смо да деци барем мало дочарамо начин живота па смо одлучили да то буде кроз занате и малу средњовековну пијацу да би имали увид у начин живота и део културне баштине Средњег века. Тада су се јавили занати

као што је производња племенитих метала, месинга и калаја, поред већ утврђене производња гвожђа а, поред јечма који је постојао, појавиле су се прве култивисане житарице као што су раж и овас. Из Средње Азије је стигао просо а негде из Медитерана наут, као и многе друге данас познате намирнице, кромпир, пасуљ, паприка, парадајз, које су стигли из Америке и нису постојале у Средњем веку – сведочи вероучитељ Милан Милошевић. Ученицима је приближена за овај период карактеристична производње бакра, средњовековни занат меданџија и класичан ковачки занат, на врелој пећи са мехом, потом грнчарски и обрада на спором витлу, производња црепуље и посуда за воду, а били су у прилици да се упознају и са обрадом крзна неких животиња са ових простора, лисице, јелена, вука, јазавца, дивље мачке. Иако се овај период српске историје изучава у шестом разреду основне

школе тематски дан је намењен свим ученицима од петог до осмог разреда, али и другима. На овај дан је редовна настава прилагођена дешавањима на простору поред школе, а сем ученика ове били су присутни и ученици Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“. Посебно атрактивни били су средњовековни витезови и демонстрација средњовековних борилачких вештина, као и прилика да се ученици у посебном шатору упознају са оружјем и деловима витешке опреме а од чланова Свебор дружине добију одговоре на бројна питања. Већ следећег месеца планирано је да се интегрисањем историје, српског језика и верске наставе организује тематски дан под називом „Дан ћирилице“ посвећен браћи Ћирилу и Методију који су у Србију донели хришћанство и прво словенско писмо глагољицу. - У част њима организујемо обраду

пергамента, средњовековну калиграфију и средњословенско писмо. Ђаци ће имати прилику да се, у оквиру радионице, упознају са словним вредностима средњовековног писма и писањем гушчјим пером на пергаменту како би моглид да стекну слику о овом делу културне баштине нашег народа – каже Милошевић. У школи потврђују да ће тематски дани наредне године бити још разноврснији, а биће позвани и ученици других школа. За ову годину је било планирано да буду приказане аутохтоне животиње, поморавска и новопазарска гуска, каракачевска овца, рашка витирога праменка, балканска коза и друге за које се верује да ће бити представљене наредне године. Реакција ученика, и других присутних на овом јединственом догађају, добра су потврда успешности организације као додатном мотиву да се са овом праксом настави и убудуће. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.4.2017.

Сто година од краја последње руске династије

МАГАЗИН

16.4.2017.

У СУСРЕТ РУСКОМ ЦАРУ

- Изложба „У сусрет руском цару“ приређена поводом сто година од убиства чланова царске породице Романов прва је манифестација којом Народни музеј обележава имендан Краљева. - Николај II Романов као пасионирани фотограф. - Изложене фотографије су подељене у три целине, портрете чланова царске породице, фотографије војне тематике и снимке које су направили чланови породице бележивши заједничке моменте у шетњи, разговору, дечијим играма... - Николај II Романов се памти као савезник Србије због које је ушао у рат, а потом одлучујуће утицао на Енглезе и Французе да послуже као одступница српској војсци која се повлачила преко Албаније

16.4.2017.

МАГАЗИН

зложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“ у краљевачком Народном музеју посвећена је последњем руском императору Николају II и његовој породици, а део је пројекта насталог са жељом да се српској публици приближе лик и дело чланова последње царске династије. Полазећи од жеље да прикажу лепоту царске породице, њен свакодневни живот и служење за добробит отаџбине и народа организатори су се потрудили да одаберу фотографије које буде сећање на породицу Романов, упознају са животом и жртвеним служењем породице последњег руског цара.

Свечано отварање у Галерији Народног музеја Краљево отпочело је наступом мешовитог хора „Св. Архиђакон Стефан“ при храму Свете Тројице у Краљеву под руководством Александра Јаковљевића. Пре него што је изложбу отвореном прогласила директорка чачанског Народног музеја Делфина Рајић присутнима су се обратили виши кустос краљевачког музеја Олег Романов и свештеник Храма Свете Марине из Атенице Владо Капларевић који је подсетио на жртву руског народа и цара Николаја II Романова којом је исписан један део историје српског народа. Експонате ове изложбе чине 52 црно беле фотографије из историјских ар-

хива и личних албума породице Романов формата 60 пут 40 сантиметара из фонда московског Сретењског манастира који је организатор заједно са Храмом Свете Марине из Атенице, Храмом Вазнесења господњег из Чачка и Народног музеја Краљево. Изложене фотографије су подељене у три целине. Једну чине портрети чланова царске породице, другу фотографије војне тематике, а трећу снимци које су направили чланови породице бележивши заједничке моменте у шетњи, разговору, дечијим играма... Почевши од кијевских кнежева све до 1918. године Русија је била монархија, а Романови су друга династија након успостављања царевине која је

наследила кнежевину. Прва династија су били Рјурици из старе породице чије се порекло везује за викиншке кнежеве које су завађена руска племена позвала да успоставе мир. Са прекидима су владали до 1613. године и доласка Михаила Романова који започиње више од три стотине година дугу владавину династије чији су најистакнутији чланови били Петар Велики, Јекатерина Велика, Јелисавета I, Александар I, Александар II, Николај I, Николај II, Александар III. Олег Романов подсећа да је од успостављања династије царевина јачала упркос чињеници да је била подједнако угрожена од стране унутрашњих и спољашњих непријатеља,

понајвише монголских и пољских освајача који су у једном периоду успели да заузму један део Русије. Током 17. века приметно је јачање националног корпуса, а од доласка Романових континуитет јачања и ширења државе. Први период владавине је у великој мери обележио аутократски режим да би временом тензија попуштала све до Николаја II и успостављања парламентарне монархије. Иако је првенствено била у Москви престоница Русије је у време Петра Великог пребачена у Санкт Петербург који је изградио у 18. веку. Ту је била све до пада династије Романових у време Октобарске револуције 1917. кад је враћена у Москву.

- У 19. веку долази до великих политичких промена у свету кад се, на уштрб старих, као нова сила појављују Сједињене Америчке Државе. Одбацивањем британског колонијализма почеле су нагло да јачају, а јачање се битно одразило и на односе у троуглу између Русије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава. Руси су у великој мери помогли Американцима да у пацифичком региону ојачају у односу на Британију и да се наметну, поготово кад им је Александар II пре нешто више од век и по продао Аљаску. Руси су већ почели са експанзијом на Далеки исток што је узроковало стварањем океанске флоте, и изградњом града Владивостока, али и сукоба

16.4.2017.

МАГАЗИН

великих сила. Почетком 20. века долази до руско-јапанског рата, а најновија сазнања историчара откривају да су на страни Јапана у великој мери биле Сједињене Америчке Државе и Велика Британија. Био је то почетак краја Николаја II – каже Олег. Унутрашњи фактори су утицали на попуштање ауторитаризма и јачање демократског корпуса унутар Русије, посебно у време Александра II који је, штитећи грађанска права, укинуо кметство. Преплитање унутрашњих и спољних фактора се временом у значајној мери одразило на слабљење Русије, а у честим атентатима погинули бројни руски владари све до Николаја II. Он је убијен у Ипатијевој кући у Јекатеринбургу која је срушена у време Јељцина, а на њеном месту изграђена црква посвећена царској породици. Док су западне земље напредовале у економском смислу Русија је назадовала, а кад је у време премијера Стољпина отпочео нагли успон, који је некоме сметао, и он је убијен у атентату. Економски знатно ослабљена у рату против Немачке и Аустроугарске у Првом светском рату Русија је плодно тло за немире. Након фебруарске ре-

волуције 1917. власт преузима Александар Керенски, али за кратко све док блиндираним возом из Финске у земљу није стигао реакционарни Владимир Иљич Лењин. И док су Николај Романов и његова породица у већ неколико месеци заробљеништву не јењавају борбе између Црвене и Беле армије, а преломни моменат настаје у тренутку кад белогардејци почињу да преузимају контролу над неким деловима земље, посебно у азијском делу Русије, што је непосредан повод да бољшевици убију све чланове породице и тако ставе тачку на владавину династије Романов. Интересантним се чини податак да је у тренутку пада царевине у Русији Америка објавила рат Немачкој, а банкари са Вол стрита успели да извуку троструку корист. У рат са Србијом су индиректно увукли Аустроугарску која је била у кризи, а има историчара који потврђују улогу Велике Британије и Сједињених Америчких Држава у избијању Првог светског рата чији се ефекти мере, након руског, нестанком аустроугарског и немачког царства чиме се отвара пут америчкој хегемонији која траје пуних сто година. Део изложених фотографија направио је сам цар који је био познат као

Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ-народу. Али, дуг којим је Русија обавезала српски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом, и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив, и са разних

пасионирани фотограф, док су остале дела њихових личних фотографа. Изложба је приређена поводом сто година од убиства Романових и прва је манифестација којом Народни музеј обележава имендан Краљева 19. априла. У наставку је отворена изложбе фотографија о посетама Јосипа Броза Тита и Александра Ранковића Ранковићеву и Краљеву, 20. се наставља концертом „Пут ка белканту“ који предводи Никола Китановски, а дан након затварања изложбе посвећене Романовима биће отворен 42. по реду традиционални Дечји мајски ликовни салон. Николај II Романов се памти као савезник Србије због које је ушао у рат, а потом одлучујуће утицао на Енглезе и Французе да послуже као одступница српској војсци која се повлачила преко Албаније. Због тога он и његова породица уживају посебну љубав српског народа. Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у години кад се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018. и стогодишњица мученичког краја последњег руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља и славе се на дан 17. јула.

страна оспораван, испољава се руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном? Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилепио к царсгву земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јеванђељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Нова Косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свету способан и дужан то разуме, то Срби могу, и обавезни су да разумеју. Беседу изговорио Свети Владика Николај Велимировић на Светог Равноапостолног Кнеза Владимира Руског.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Ускршњи Зека

Мали шеф

долазак нове бебе, која носи одело, актн ташну и понаша се као шеф, утиче на породицу. Испричана је из угла непоузданог наратора, маштовитог седмогодишњег Тима који је био центар универзума својих родитеља све до тренутка док се није појавио нови члан њихове породице. Љубоморан на новог брата креће у мисију да поврати пажњу родитеља и сазнаје да он и није баш обичан дечак. Аутори оригиналног сценарија су Мајкл МекКалерс и Марла Фрези, а у главним улогама наступају Алек Болдвин, Стив Бушеми, Лиза Кудроу и Џими Кимел.

МАГАЗИН

16.4.2017.

У великом стилу

Мудри градски зец Макс је заробљен у школи за зечеве, скривеном месту на којем крзнени малишани од породице лукавих лисица крију најважнију од свих драгоцености – Ускршње јаје. Уз помоћ љупке Еми и захваљујући лекцијама мадам Хермионе, стручњаку борилачких и животних вештина, Макс овладава моћима магије како би уз помоћ пријатеља спасио Ускрс и схватио значај љубави, породице и тог радосног празника. Анимирани породични филм „Ускршњи Зека“ снимљен је по роману „Школа за зечеве“ из 1924, са циљем да малишанима новог миленијума, на занимљив и модеран начин, пренесе поруку стару скоро читав век, да под овим Сунцем има места за све. Сценаристи су Катја Грибел и Дагмар Рехбиндер, режију потписује Уте фон Минчоу Пол, а главне улоге тумаче Сента Бергер, Фридрих фон Тун и Ноа Леви. Филм се приказује до 19. априла, а пројекције почињу у 17 сати.

DreamWorks Anima[on и редитељ филма „Мадагаскар“ Том МекГрат позивају гледаоце да, у деведесетосмоминутној анимираној авантури у 2Д и 3Д формату, упознају најнеобичнију бебу. Мали шеф је урнебесна, универзална прича о томе како

Тројица пензионера, Вили, Џое и Ал, који живе заједно и полако труну у бескрајно једноличним данима, очајнички траже начин како да плате заостале рачуне и проведу више времена са својим најмилијима. Кад у једном тренутку одлуче да опљачкају банку како би се домогли свог новца, од замршеног планирања до савршеног спровођења, ова ће пљачка тројцу које је друштво отписало, удахнути новом енергијом. Ако им пође за руком, новац ће им сигурно добро доћи, а ако их ухвате, што је најгоре што се може догодити тројици стараца? Можда ће отићи у затвор, можда у гроб. У сваком случају, отићи ће у великом стилу За освету никад није касно а тројица холивудских великана, и добитници награде Оскар, као пљачкаши банке изазивају смех до суза. „У великом стилу“ је римејк истоименог филма снимљеног 1979. године. По сценарију Теодора Мелфија и Еварда Кенона филм је режирао Зек Браф а поред тројице великана, Моргана Фримена, Мајкл Кејна и Алана Аркина, значајније улоге тумаче Џој Кинг и Мет Дилон. Филм је на репертоару биоскопа до следеће среде, а пројекције почињу у 21 сат.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 16. И 22. АПРИЛА

МАГАЗИН

16.4.2017.

16. април

73. — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат). 1346. — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем. 1520. — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства. 1521. — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу. 1582. — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу). 1746. — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо. 1780. — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка. 1818. — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом. 1854. — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду. 1856. — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата. 1910. — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена.

1912. — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша. 1917. — Владимир Лењин се вратио у Петроград после изгнанства у Швајцарској. 1922. — Немачка и Русија су потписали Рапалски уговор којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи. 1944. — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату. 1945. — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг. 1945. — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе. 1947. — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија. 1948. — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој. 1964. — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“. 1970. — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима

погинуле 72 особе. 1982. — Британска краљица Елизабета прокламовала нови канадски устав на основу којег су прекинуте последње колонијалне везе Канаде с Британијом. 1992. — Кошаркашки клуб Партизан освојио Куп европских шампиона. 1996. — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис. 2001. — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске. 2002. — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана. 2003. — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића. 2012. — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја. 2012. — Добитници Пулицерове награде су објављени и то је први пут да од 1977 године ниједна књига није освојила награду за Фикцију. 2013. — Земљотрес јачине 7,8 је погодио покрајину Систан и Белуџистан у Ирану, најјачи земљотрес у последњих 40 година у Ирану који је убио најмање 35 особа.

17. април 1492. — Кристифор Колумбо добио сагласност и новац од шпанског краља Фернандо II од Арагона и краљице

Изабеле, за свој пут до Азије. 1860. — Црна Гора и Турска, после турског пораза на Грахову, потписале протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила. 1895. — Споразумом у Шимоносекију завршен је Први кинеско-јапански рат, по ком је Кина признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану. 1941. — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач Загреб и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици након капитулације Југославије. Југословенска ратна флота припала је Италији, изузев једне подморнице и две моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача Загреб. 1957. — Кипарски архиепископ Макариос III вратио се у Атину након 13 месеци проведених у егзилу на Сејшелима. Исте године Макариос је са британском владом почео преговоре о независности Кипра, а у децембру 1959. изабран је за председника Републике Кипар. 1961. — Уз подршку САД, кубански десничари у егзилу искрцали су се у „Заливу свиња“ у намери да оборе режим Фидела Кастра. У тродневним борбама убијено је око 100, а заробљено више од хиљаду нападача. 1969. — Лидер Комунистичке партије Чехословачке Александер Дупчек поднео је оставку, после краха реформског курса названог Прашко пролеће. 1975. — Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и прогласили успостављање Демократске Кампућије, чиме је окончан грађански рат у Камбоџи. 1977. — У Лихтенштајну први пут су гласале жене. 1983. — Индија лансирала први вештачки сателит. 1993. — У УН усвојена резолуција која предвиђа пооштравање санкција против СР Југославије, уколико босан-

ски Срби не потпишу Венс-Овенов мировни план за Босну до 26. априла. 1996. — САД и Јапан потписали декларацију о безбедносној сарадњи према којој САД задржавају ниво војних снага у Јапану и осталим деловима Азије. 2001. — Израелске снаге напале су са копна, из ваздуха и са мора палестинске територије у појасу Газе, након минобацачког напада на израелско насеље Сдерот. 2002. — Југословенска влада позвала је 23 особе које је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, од којих су 10 југословенски држављани, да се добровољно предају том суду. Позиву југословенских власти одазвали су се: Драгољуб Ојданић, Милан Мартић, Миле Мркшић, Никола Шаиновић, Владимир Ковачевић и Момчило Грубан.

МАГАЗИН

16.4.2017.

18. април

1867. — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1906. — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа. 1909. — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д’Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920. 1938. — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут појавио у стрипу Ac[on Comics #1. 1939. — Францски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота. 1942. — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју. 1946. — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације. 1946. — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита. 1951. — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уго-

вор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније. 1954. — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта. 1955. — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима НАТО-у и Варшавском уговору. 1956. — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти. 1980. — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре. 1983. — Бомбаш самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту. У експлозији су погинуле најмање 63 особе, а више од сто је рањено. 1994. — Почео је грађански рат у Руанди. 1996. — У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус. 1999. — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО-а на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Косову.

19. април 531. — Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца у бици код Калиника на Еуфрату. 797. — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине. 1587. — Енглески адмирал Френсис Дрејк је упловио у луку Кадиз и потопио шпанску флоту. 1713. — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију.

1775. — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије. 1783. — Конгрес САД је објавио завршетак рата. 1809. — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то вече повукли са бојишта. 1839. — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије. 1867. — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве. 1911. — У Португалији одвојена црква од државе. 1920. — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства. 1921. — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије. 1932. — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима. 1943. — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг. 1951. — У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске. 1960. — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара. 1975. — Индија лансирала први сателит. 1984. — Лансиран први кинески те-

лекомуникациони сателит. 1993. — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице. 1993. — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко. 1994. — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије. 1995. — Од експлозије камионабомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001. извршена смртна казна. 2003. — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.

20. април 491. — Источноримски (византијски) цар Анастасије I, иначе присталица монофизитске јереси, крунисан у Цариграду пошто је потписао изјаву о оданости православљу. 1526. — У бици код Панипата могулски вођа Бабер с 2.000 бораца поразио 10.000 војника султана Ибрахима од Делхија, чиме је почела двоиповековна владавина Могула над Индијом. 1653. — Вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел је распустио Крњи парламент. 1657. — У Енглеско-шпанском рату енглеска флота, под командом адмирала Роберта Блејка, напала и потопила свих 16 шпанских ратних бродова у луци Санта Круз на Тенерифима, а потом разорила град. 1775. — Почела је опсада Бостона након битака код Лексингтона и Конкорда у Америчком рату за независност. 1792. — Француска објавила рат Аустрији, Пруској и Сардинској краљеви-

МАГАЗИН

16.4.2017.

ни.

1841. — У филаделфијском листу „Грахамс магазин“ објављена приповетка Едгара Алана Поа „Убиства у Улици Морг“, која се сматра првом детективском причом. 1919. — У Београду почео Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару, променила име у Комунистичка партија Југославије. 1936. — Италијанске трупе окупирале Етиопију. 1945. — Заточеници Концентрационог логора Јасеновац одлучили су се на пробој из логора. 1972. — Амерички свемирски брод „Аполо 16“ се спустио на Месец. 1978. — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор. 1984. — Уједињено Краљевство објавила да ће њена администрација у Хонгконгу престати с радом 1997. 1986. — Пијаниста Владимир Хоровиц, који је напустио Русију 1925, после 61 године одржао концерт у СССР. 1992. — Снаге Војске Републике Српске блокирале Сарајево захтевајући поделу града. Блокада и гранатирање града трајали током целог рата, завршеног потписивањем Дејтонског споразума у новембру 1995. 1999. — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе. 1999. — Током ваздушних напада НАТО на Југославију у Храму светог Саве у Београду литургију служили руски и српски патријарх Алексеј II и Павле, после које су се „Молитвом за мир“ обратили десетинама хиљада људи окупљених на платоу испред цркве. 2003. — Министарство здравља Кине саопштило да је од атипичне упале плућа у Пекингу оболело 339 особа, од којих је 18 умрло, чиме су кинеске власти први пут званично признале размере епидемије САРС-а. САРС те године погодио 20 земаља, а највише заражених регистровано у Кини и Хонгконгу. 2010. — Након експлозије на нафт-

ној платформи Дипвотер хорајзон у Мексичком заливу почело је истицање нафте у море, што је највећа еколошка катастрофа у историји САД.

21. април 753. п. н. е. — Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим. 1836. — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД. 1856. — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време. 1882. — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета „Врачара“ Даворина Јенка, аутора српске химне „Боже правде“. 1924. — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. 1941. — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје. 1945. — Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији. Црвена армија је ушла у предграђе Берлина. 1960. — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију. 1967. — Војним пучем у Атини успостављен режим „грчких пуковника“ који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој. 1993. — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава. 1996. — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата. 1997. — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда „Ушће“ у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Са-

ду. 2000. — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2. 2003. — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином. 2004. — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу „Сандеј тајмс“ открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.

22. април 1500. — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил. 1529. — У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португал одредиле границе интересних зона у Тихом океану. 1836. — Амерички Конгрес одобрио је ковање два цента, прве америчке кованице која је носила речи „In God We Trust“. 1838. — Британски брод „Сиријус“ први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало 19 дана. 1913. — Након дугих борби здружене снаге краљевина Црне Горе и Србије освојиле Скадар, чиме су окончане борбе у Првом балканском рату. 1913. — Бољшевичке новине Правда први су пут објављене у Санкт Петербургу у Русији. 1915. — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит. 1930. — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ра-

товање и ограничила градња ратних бродова. 1934. — У Београду основано Астрономско друштво „Руђер Бошковић“. 1944. — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ. Ескадрилу чинило 16 борбених авиона „спитфајер“. 1945. — Партизанске јединице су ослободиле Бањалуку. 1969. — Британац Робин Нокс Џонстон упловио у луку Фалмут и тиме окончао прво путовање око света једрилицом. Путовање трајало 312 дана. 1970. — Први пут прослављен Дан планете Земље. 1975. — У Хондурасу војним пучем смењен председник, генерал Освалд Лопез Арелано. 1990. — На првим вишестраначким изборима у Хрватској победила Хрватска демократска заједница, а њен лидер Фрањо Туђман изабран за председника Председништва Хрватске. По проглашења независности Хрватске од СФРЈ 25. јуна 1991. Туђман постао председник Хрватске. 1992. — У серији експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи. 1995. — Војне снаге племена Тутси у Руанди напале избеглички камп „Кибехо“, у којем су били смештени припадници племена Хуту, и побиле око 2.000 људи. 1996. — Нападима ОВК на југословенске снаге безбедности, тихо отпочео Косовски рат. 1997. — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета „Тупак Амару“. У акцији погинули један талац, три војника и свих 14 герилаца. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођена резиденција председника Слободана Милошевића, претходно испражњена. 2003. — КФОР ухапсио вођу расформиране илегалне Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе Шефћета Мусљиуа.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs