MagazIN 274 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 274 * 2. април 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2.4.2017.

У овом броју: Саборни дани Симона монаха Значај Закона о становању Пред зору је мрак најгушћи Да живимо као људи Приоритет здравље и образовање Нови мостови и водовод Од новембранови малопродајни центар Родно засновано насиље и безбедност Поглед упрт ка Олимпијади

8 12 18 26 34 38 42 46 50

Симбол српске авијатике Пола века верности Дијалог и одсуство мржње Милосрдни анђео у 12 слика Теме о којима се ћути Краљ тргова из кловновске академије На репертоару Биоскопа „Кварт“ Динамик БГ - Слога Времеплов

56 60 68 72 78 84 90 92 94

МАГАЗИН 2.4.2017.

МАГАЗИН

2.4.2017.

Од ове године још једна значајна манифестација

САБОРНИ ДАНИ С - Пре осам стотина година постављени темељи озбиљне и респектабилне државе коју су подједнако признавали и исток и запад. - Празник Стефана Првовенчаног, потоњег Симона монаха, заслужује да буде национални и државни. - Краљево је посебно привилеговано јер је један од ретких градова у Европи који има светиње као што су манастири Жича и Студеница у којима се налазе мошти светога краља. – Стефан Првовенчани је био човек меког срца, кротке нарави и богопросвећене душе, истински побожан хришћанин, смирени покајник и човекољубиви дародавац, а мудар и мирољубив владалац

години кад се навршава осам векова од крунисања првог српског краља јавила се идеја о организовању манифестације „Саборни дани краља Стефана Првовенчаног – Светог Симона монаха“ како би се у широј јавности учврстило сећање на црквено државни сабор који је он 1220. и 1221. године организовао са братом Светим Савом. Овај период сматра се посебно значајним у историји српског народа и државе јер су синергијом два брата постављени темељи озбиљне и респектабилне државе коју су подједнако

признавали и исток и запад. Како се значајни догађаји из овог периода српске историје везују за манастире Жичу и Студеницу логичним се чини настојање да се оживи средњовековна традиција како би што већи број становника овог простора, а и шире, схватио колико су дубоки корени државности и колико су та два догађаја значајна. Уверење да празник Стефана Првовенчаног, потоњег Симона монаха, заслужује да буде национални, и државни, одлучујуће је утицало на др

Драгољуба Даниловића, Зорана Димитријевића и Срђана Ћосића да покрену идеју о организацији значајне манифестације а први корак у том правцу је формирање Организационог одбора пред крај марта са задатком да манифестацију подигне на највиши ниво како ово не би био само празник Краљева већ национални државни празник највећег значаја. Ова година се сматра годином јубилеја који се везује за осам векова српске државности и време када је међународно признање Стефану Прво-

Фото: М: Радовановић

СИМОНА МОНАХА 9

МАГАЗИН

2.4.2017.

венчаном потврдио римокатолички папа Хонорије III, a само две године касније његов брат Сава постао први српски архиепископ. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић је препознао значај иницијативе три грађанина и прихватио да стане на чело Организационог одбора у који су укључени представници свих релевантних институција града, јавних установа, Српске православне цркве, Војске Србије, Полиције, Жандармерије, школа, различитих друштава и удружења грађана. Задатак одбора је да сачини програм протоколарних, културних, информативних и осталих активности и обезбеди техничке услове за реализацију програма ради прославе Дана преподобног Симона који град обележава 7. октобра као Дан града Краљевдан. - Као земља и ми као Срби морамо да будемо поносни на то што наша др-

жавност сеже осам стотина година уназад и то треба да истичемо. Данашња држава у модерном смислу речи јесте зачета почетком Првог српског устанка 1804. године, ми као град имамо право да баштинимо традицију која је дуга осам векова и то треба да кажемо и другим градовима у Србији, али и свету, а Дани Симона монаха су догађај и прилика да то учинимо – каже др Терзић уз потврду да ће град подржавати ову манифестацију док неко са вишег нивоа организовања државе не схвати значај и омогући да буде подигнута на национални ниво. Задатак заменика председника Организационог одбора Сретена Јовановић и Зорана Димитријевића је да до следећег састанка 7. априла са осталим члановима дефинишу конкретна задужења, а потом и све активности како би у првој недељи октобра манифестација била организована на начин

који приличи значају овог догађаја. - Људи који живе овде заслужују празник који ће да подигне самопоштовање код нашег народа али поштовање других, оних који нам често умањују историјску улогу и сматрају нас недостојним. Хоћемо да подигнемо ниво самопоштовања да сами себе поштујемо како би нас поштовали други. Ми ћемо направити манифестацију која се неће одржавати само ове године ,већ ће имати континуитет и наредних – потврдио је др Даниловић. Краљево је посебно привилеговано јер је један од ретких градова у Европи који има светиње као што су манастири Жича и Студеница у којима се налазе мошти светога краља. Свети Сава је на Спасовдан 1221. године са Стефаном сазвао велики црквенонародни сабор у Жичи на коме је обавио помазање брата на краљевство, и на православни начин га венчао

за краља и самодршца српске земље и државе. Од тада је Стефан назван Првовенчани краљ свих Српских земаља и тако стекао преношење права на краљевство његовим и другим наследницима Немањића. На сабору у Жичи Свети Сава је поручио брату и свом српском народу да буду чврсти у православној вери, да се клоне богомрских јереси и раскола и да се вером и покајањем одвраћају од својих заблуда, а првовенчани краљ Стефан је на светој литургији у храму Спасовом са целим народом три пута прочитао православни симбол вере. Др Даниловић подсећа да је Теодосије у Житију Светог Саве детаљно описао догађај коме су присуствовали племићи и црквени великодостојници, а да је Стефан све који нису могли да присуствују миропомазању позвао да учествују у сверадосној прослави. Забележено је да је Стефан био човек

меког срца, кротке нарави и богопросвећене душе, истински побожан хришћанин, смирени покајник и човекољубиви дародавац, а мудар и мирољубив владалац. - Ми покушавамо да оживљавањем историјских извора покажемо да је свет Средњег века био сличан нашем времену, да је био век у коме су озбиљни људи стварали темеље државе коју ће поштовати сви. Да би се неко озбиљно бавио историјом Средњег века потребно је да добро зна старе језике како би у оригиналу могао да их чита, јер преводи често нису били прецизни и тачни, нити показивали оно што је битно у историјском извору. Треба да има и особину да упоређује историјске изворе, и не верује слепо једном а друге да елиминише, тако да је проучавање средњовековне историје веома тежак посао кога многи потцењују.

Историја је нешто што нема тачку. Она је непресушни извор информација које се појављују током времена, па морате да их сложите да би ономе ко слуша то било јасно. Нама је као историчарима тешко да све дешифрујемо, а кад то учинимо имамо задатак да на једноставан начин саопштимо онима које то интересује – објашњава др Даниловић Планирано је да цела година буде испуњена важним активностима везаним за Стефана Првовенчаног и догађај који се у то време десио недалеко од Краљева. Иако првославна црква поседује значајна документа о овом периоду српске историје верује се да се најважнија налазе у Манастиру Хиландару, а Дани Симона монаха су посебан повод за интензивирање истаживања како би се створила што јаснија слика о овом периоду српске историје. Т. Радовановић

Краљевчани у Народној скупштини: Марија Јевђић (2)

МАГАЗИН

2.4.2017.

ЗНАЧАЈ ЗАКОНА О СТАНОВАЊУ

- У земљотресу који је погодио Краљево 2010. године оштећено је око 24.000 објеката, изграђено је око 500 нових кућа, а на десетине стамбених објеката је потпуно реконструисано. - Краљево је у једном тренутку примило око 30.000 интерно расељених лица, од којих је 20.000 остало, што је био значајан удар на постојећу инфраструктуру града који је у том моменту имао око 80.000 становника. - У Краљеву има око 550 регистрованих улаза, од тога 115 потписаних уговора са локалном стамбеном агенцијом, а свега њих 15 је активно. - Законом о становању се после 70 година решава питање заштићених станара који су остали да живе у становима и након што су они денационализацијом враћени власницима, а таквих власника ја у Србији тренутно око 1.500. - У случају да Аеродром „Никола Тесла“ буде приватизован концесијом на 25 до 30 година, буџет Србије би по том основу имао приход од 550 до 600 милиона евра

Марија Јевђић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.4.2017.

Трећа седница Другог редовног заседања 26.10.2016. Поштовани председавајући, поштовани министри са сарадницима, колегинице и колеге народни посланици, на данашњем дневном реду имамо шест Предлога закона. Ја ћу о сваком рећи по нешто, али ћу акценат ставити на Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије, односно о његовој важности за град из којег ја долазим, а то је Град Краљево. Овај зајам се односи на пројекат урбане генерације Доситејеве улице у Краљеву, а спроводи се у циљу отклањања последица земљотреса који је 2010. године погодио Краљево и централне делове Србије и стање и структура објеката који се налазе у том насељу. Највећи део тих објеката је прављен за становање радника који су радили у „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“, а предвиђени су за самце, али су се касније ту стварале породице које и дан данас ту живе. Иначе, у земљотресу који је погодио Краљево 2010. године, поред нажалост људских живота оштећено је око 24.000 објеката, изграђено је око 500 нових кућа, а на десетине стамбених објеката је потпуно реконструисано. Прва замисао је била да се пројекат реализује са нешто мање од 30 милиона евра, односно 650 станова, међутим касније се дошло до садашњег пројекта који је конципиран на око 13,5 милиона евра, односно 366 станова смештених у четири нове осмоспратне зграде у стамбеном насељу Пиц мала у Доситејевој улици. Наиме, износ од 13,5 милиона евра био би подељен 60% и учешћа државе, односно држава би узела зајам од осам милиона евра, а град Краљево би кроз израду инфраструктуре уложио око пет милиона евра, односно 40%. Држава се задужује, реализује пројекат преко Министарства за грађевину и инфраструктуру и преко града Краљева који је именовао пројектну јединицу за управљање пројектом и пројектну коми-

сију. Град Краљево извршио је експропријацију комплетног земљишта, урадио планске акте, урађен је пројекат за цело насеље, извршено испитивање земљишта, добијена је дозвола за градњу инфраструктуре на земљишту будућег насеља и тиме су створени услови за градњу прве фазе. Мислим да је од краја 2013. године када је урађена студија изводљивости, па до данашњег дана када о овом споразуму и расправљамо у овом високом дому, најзахтевнији процес био прикупити потребну сагласност свих власника станова, односно сагласност 366 породица које су требале да се договоре и сагласе око овог пројекта, односно сагласити жеље станара и могућности овог пројекта. Потписан је највећи број предуговора, а све на основу ванредне документације, с обзиром да је било станова који нису имали документацију коју треба да поседују власници, а и чињеница је да су закони, стандарди мењани више пута од момента изградње. Град је ту изашао у сусрет власницима и помогао им да прикупе сву потребну документацију. Станови се мењају квадрат за квадрат, с тим да сам већ напоменула да су станови били нефункционални и да су већином били величине 12 метара квадратних, а с обзиром да по новом закону стамбене јединице не могу бити мање од 27 метара квадратних, многим породицама ће ово бити могућност да прошире животне просторе. Разлику квадрата ће моћи да закупе или откупе по повољним ценама. Опет је добро што средства добијена тим путем Град Краљево ће употребити за изградњу нових стамбених јединица за социјално становање. Могу констатовати да је Град Краљево у највећем проценту у сарадњи са ресорним министарствима, посебно са Министарством за грађевину и инфраструктуру одолео изазовима и створио услове да се споразум данас нађе на дневном реду и да се надам се ратификује, што је свакако прека потреба грађана Доситејеве улице. Реализацију овог пројекта грађани Краљева виде и као шансу за активира-

ње грађевинске оперативе која је била једна од најбољих у бившој Југославији, али и приватних фирми које су направиле имиџ у овој области, у последње време. Изаћи ћу из теме, морам поменути да је Краљево у једном тренутку примило око 30.000 интерно расељених лица, од којих је 20.000 остало у Краљеву. Разлог њиховог доласка је свакако страшан, јер су прогнани са својих огњишта, у Краљеву су добро дошли, али можете замислити који је то био удар на постојећу инфраструктуру у Краљеву, које је у том моменту имало око 80.000 становника. Мислим да због тога Краљево заслужује подршку, као и грађани Доситејеве улице и верујем у подршку свих колега, јер би ратификацијом споразума омогућили грађанима Доситејеве боље стандарде у смислу становања, али и шансу граду да створи нове вредности реализацијом овог пројекта. Захвалност свакако Влади Републике Србије и ресорним министарствима, јер су препознали потребе Краљева и становника Доситејеве улице. Желим да искористим ову прилику и да подсетим да је неопходно да што пре ставимо у функцију аеродром Морава, што би био велики потенцијал за Краљево, а и градове у окружењу. Тиме би привукли нове инвеститоре и створили повољне услове за отварање нових радних места, која су неопходна у том делу Србије. Што се тиче Предлога закона о потврђивању уговора о зајму између Владе Републике Србије и Фонда за развој Абу Дабија, за буџетску подршку, од министра Вујовића смо чули да овај кредит неће утицати на раст јавног дуга, да ће бити намењен за буџетску подршку, односно да ћемо њиме финансирати или постојеће обавезе по доспелим кредитима или само плаћати камате или комбиновати. Кредит је на 10 година, са пет година грејс периодом и петогодишњим роком отплате по каматној стопи од 2,25%. У случају да, а надам се да ћемо ратификовати овај споразум, кредит ће нам бити на располагању у децембру 2016. године или у јануару 2017. године. Када је реч о Предлогу закона о по-

2.4.2017.

МАГАЗИН

тврђивању уговора „Апекс“, зајма за мала и средња предузећа, треба рећи да је то један од најбољих видова кредитирања. На тај начин се стварају услови за раст кредитне понуде малих и средњих предузећа и обезбеђују повољни извори за финансирање њихових пројеката. Веома је важно напоменути да је новина ове кредитне линије иницијатива под називом „Послови за младе западног Балкана“ којом Европска инвестициона банка жели да подржи мала и средња предузећа која промовишу запошљавање младих. На крају свој излагања желим да нагласим да ће посланичка група ЈС подржати предлоге закона о којима данас расправљамо, као и остале предлоге закона који су на дневном реду ове седнице. Хвала.

Шеста седница Другог редовног заседања 14.12.2016.

Поштовани председавајући, поштована министарко са сарадницима, колегинице и колеге народни посланици, на самом почетку желим да истакнем да ће посланичка група Јединствене Србије у дану за гласање подржати предложене законе о којима данас расправљамо, као и остале предлоге закона који су на дневном реду ове седнице. Предложени закон о становању и одржавању зграда је привукао велику пажњу јавности, што и заслужује, јер ће се њиме коначно увести ред у зградама, дефинисати обавезе станара, а такође ће се и утврдити и одрживи начин становања, а све у циљу да се грађанима омогући квалитетнији живот у стамбеним јединицама. Законом се не предвиђају додатни трошкови, а једна од главних новина је увођење обавеза да свака зграда формира скупштину станара која бира управника зграде, с тим да је остављена могућност станарима да се договоре и да тог управника изаберу између себе. У случају да се не договоре, могу да анга-

жују професионалног управника ван зграде, што видим и као шансу за локалне стамбене агенције да на тај начин прошире своју делатност и понуде зградама услуге професионалних управника. Често је немогуће направити договор међу станарима и као епилог тога имамо руиниране зграде које нико не одржава, оштећене фасаде, а и ви сте, поштована министарко, у свом излагању напоменули да постоје случајеви где су такве зграде биле опасност по треће лице. Управо овим законом имаћемо одговорно лице које ће бринути да таквих случајева више не буде, а са друге стране институције ће знати са ким треба да разговарају уколико се нешто тако и догоди. На пример, у Краљеву има око 550 регистрованих улаза, од тога 115 потписаних уговора са локалном стамбеном агенцијом, а свега њих 15 је активно. То је управо реална слика односа станара према зградама у којима живе. Мислим да живот у стану подразумева исте обавезе, у смислу одржавања, као и живот у породичној кући. Замисли-

те да породица која живи у кући дозволи да јој кров прокишњава, да јој фасада оронула, да је двориште запуштено и да сачека да неко из комшилука дође и да сав тај посао обави уместо њих. Тако не иде. Станари би требало да постану свесни својих обавеза према зграда у којима живе. Уколико нису у стању да се договоре да заједно брину о функционалности зграде, овим законом имају могућност да ангажују стручно лице, у овом случају лиценцираног управника који ће се бринути о томе. Мора да постоји спона између грађана, локалне самоуправе и локалне стамбене агенције. Грађани треба да буду иницијатори, а локална самоуправа треба да нађе начин да преко стамбених агенција унапреди живот у стамбеним јединицама. Идеја која постоји у неким градовима је да локалне самоуправе предвиде својим буџетом фонд којим би се грађани субвенционисали или кредитирали ради одржавања фасаде, или улагали у енергетску ефикасност својих зграда. Наравно да би свакако биле бо-

ље субвенције, јер би се на тај начин грађани подстакли да воде бригу о својим зградама које нису, у крајњем случају, ни само њихов проблем и брига, већ и брига локалне самоуправе. Такође се коначно овим законом, после 70 година, решава питање заштићених станара који су остали да живе у становима и након што су денационализацијом они враћени власницима, а таквих је власника у Србији тренутно око 1.500. Овим законом би станови били враћени правим власницима, а заштићени станари би били пресељени у станове у јавној својини и имали би могућност откупа тих станова. Стављам акценат на то да овај закон има општи интерес коначно увођење реда и као такав свакако ће имати подршку посланичке групе ЈС у дану за гласање. Што се тиче Предлога закона о управљању аеродромима, предвиђено је да управљање аеродромима постане делатност од општег интереса и могућност давања аеродрома у концесију како би се обезбедио новац за њихов развој и

ефикасније комерцијално коришћење. За нас из посланичке групе ЈС сваки аеродром је битан, тако да је оснивање Привредног друштва „Аеродроми Србије“ свакако добро, из разлога што би се утицало на безбедност летења, али би се и омогућило да се неки аеродроми који нису у функцији коначно оспособе. То је случај и са Аеродромом „Морава“ у Краљеву. Ја као Краљевчанка верујем да ће ускоро Аеродром „Морава“ бити у функцији за цивилне летове. Знам да је Влада Републике Србије, а и ваше Министарство препознало потенцијал овог аеродрома и колико је његово функционисање битно за економски и привредни развој целог Рашког округа. Треба истаћи податак да у случају да Аеродром „Никола Тесла“ буде приватизован концесијом на 25 до 30 година, буџет Србије би по том основу имао приход од 550 до 600 милиона евра, што свакако није занемарљива сума. И овај Предлог закона ће имати пуну подршку посланичке групе ЈС у дану за гласање. Хвала.

2.4.2017.

МАГАЗИН

Драган Весовић

Други мандат Покрета Двери у Скупштини града (2)

- Краљево није ништа но прћија неспособне власти која руководи градом ради намиривања захтева мањих или већих коалиционих партнера. - За опозицију су многе ствари затворене, јер су градске установе подељене по партијском систему. - Тачно се зна која коме припада и ко кога треба да намири, а по партијском принципу је подељено и Градско веће. - Основни предуслов слободног мишљења, и изражавања слободне воље, је да неко буде економски независан, јер само економски независан човек може да буде слободан човек. - У деловању људи који се баве јавним послом који се зове политика, лични интерес се увек ставља пре општег друштвеног, а све док је тако не може да буде добро. - Живот не треба да буде војска већ нешто што је достојно човека и што ће заједничким функционисањем свих фактора у граду обезбедити бољитак за све. - Ни један странац неће да покрене туђу земљу

Фото: М. Радовановић

ПРЕД ЗОРУ ЈЕ МРАК НАЈГУШЋИ

еста тема у Скупштини града су јавна предузећа, више као места за партијско запошљавање него као сервиси грађана. И док из редова владајуће партије стижу похвале које сведоче о својеврсном благостању у овој области, оно није видљиво из редова опозиције. На њихов рад нема много замерки ни шеф одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић који се током скоро пуних пет година показао као жесток критичар бројних нелогичности у раду јавних предузећа у какве се сврстава и недавна оставка првог човека краљевачке „Чистоће“. То не би било чудно да на ово место није изабран на конкурсу што значи да није било начина да са тог места буде смењен, поготово не након потврде о добром вршењу одговорне дужности. Ма колико као повод за оставку били наведени лични разлози много је више оних који верују да је, као добар војник партије којој припада, морао да одступи кад је ово предузеће у подели плена припало већем коалиционом партнеру. - Он је поднео оставку да би се задовољили уско партијски интереси и то је оно што ми смета у функционисању „Чистоће“ која ради у неким капацитетима са људима који су пренапумпани, а стално запошљавани из различитих политичких опција, и ових садашњих и оних пре њих. Ако кажемо да је „Чистоћа“ радила добро нека кажу у којој варијанти се мења директор предузећа који ради добро. Сменили су га у варијанти поделе плена јер морају да запосле још једног свог. Дошли смо у парадоксалну ситуацију у вези „Чистоће“, па сам јавно поставио питање Социјалистичкој партији Србије зашто не брани свог партијског друга. Они су ћутали, а иначе најмање и говоре у скупштини али имају чврсто бирачко тело и увек ће да буду у власти, и са жутим и са напредњацима јер би могли са свима – каже Весовић. Сличну судбину ускоро може да очекује и директор Јавног комуналног предузећа „Путеви“ које је, према извештајима о раду из последње две године, пословало са добитком. Разлог

МАГАЗИН

2.4.2017.

се види у ставу да није члан Српске напредне странке или, каже Весовић најављујући отварање ове теме на некој од наредних седница Скупштине града, „не дува у тикву у коју би требало да дува“. Тема бурне расправе на једној од претходних седница био је, а кажу биће и даље, избор директора „Топлане“ чије услуге, и поред тврдњи из овог предузећа да ради добро, користи све мањи број власника локала и стамбеног простора. Добар повод за ову тврдњу је, први пут од када постоји испорука топлотне енергије у граду, захтев упућен корисницима да, потписивањем уговора са овим предузећем, потврде жељу за коришћење услуга. Поред уверења да је отказивање коришћења услуга резултат све теже економске ситуације није занемарљив податак о неадекватном понашању пословодства предузећа на које је у више наврата указивао извештај државног ревизора који је утврдио неовлашћено коришћење службене мастер карте и мањак око хиљаду литара бензина. И поред свега опозициони одборници не гаје илузије поводом поновног избора на исто место, а добар повод би могла да буде још једна промена партијских боја. Иако је слична ситуација и у другим јавним предузећима крај сваке календарске године је, у време кад се разговара о буџету за наредну, прилика за једнодушну оцену владајуће већине како град добро функционише.- Волим да кажем да Краљево није ништа но прћија неспособне власти која руководи градом ради намиривања захтева мањих или већих коалиционих партнера. Кључна ствар је отварање нечега реалног у овом граду чега очито нема, а да ли због политичких или других земљотерса не бих могао да знам. Има установа које су неоспорно квалитетне и то су углавном установе из домена културе, али од њих не зависи ништа у животу. Имамо помака у раду позоришта, мада је тај рад много лошији него рад позоришта у неким другим градовима, а кад немамо шта доброг ми кажемо добро нам је позориште и да нам је добра библиотека.

Шта је са осталим установама? Оне ће, на жалост, остати место запошљавања партијских кадрова. За нас из опозиције многе ствари су затворене, јер су градске установе подељене по партијском систему. Тачно се зна која коме припада и ко кога треба да намири, а по партијском принципу је подељено и Градско веће – тврди Весовић. Једина прилика да се детаљније проанализира рад јавних предузећа и установа су седнице Скупштине града у време када се разматрају извештаји за претходну и планови рада за наредну годину. Обиље замерки а ограничено време често не дају довољно простора да се укаже на све недостатке чијом би се елиминацијом знатно побољшао њихов рад. Проблеми ове природе били су присутни све до усвајања последње верзије Пословника о раду Скупштине града који оставља много више времена за расправу, посебно шефовима одборничких група. Обиље материјала и озбиљност тема велики су изазов за све опозиционе одборнике, поготово оне са мањим бројем чланова, а седам дана за анализу предложеног добар повод да сваки појединачно буде задужен за посебан део. Шеф Одборничке групе Српског покрета Двери је посебно киван на некадашњу Општинску стамбену агенцију, а сада Јавно стамбено, понајвише због чињенице да у извештајима приказује минорну добит а бави се наплатом закупа од станова и пословних простора у власништву града. Разлог више за укидање овог предузећа види се и у ставу да су послови који су му поверени већ покривени радом појединих органа градске управе што води ка закључку да постоји само због партијског запошљавања. Како нема званичних података о радњама које се сматрају сумњивим једини начин да се дође до информација су запослени у јавним предузећима и установама који су спремни да отворе душу. На запошљавања брачних другова, рођака, пријатеља и заслужних чланова партија које чине владајућу коалицију није била имуна ни Предшколска

2.4.2017.

МАГАЗИН

установа „Олга Јовичић Рита“, посебно пре отварања вртића Ратарска капија. Предизборни митинг Александра Вучића у Краљеву био је затворен за припаднике опозиционих странака сем можда за по неког који је тајним каналима успео да обезбеди неку од улазница дељеним по јасно утврђеним квотама провереним члановима и симпатизерима сваке од чланица коалиције која га подржава. Актуелни премијер се убраја у ретке чије је име у овој средини толико пута помињано у негативном контексту, а везано за одсуство сваке жеље да се појави пред грађанима у овој средини, а мартовски долазак у Краљево први је после предизборног митинга пред ванредне парламентарне изборе у априлу прошле године - Ја сам убеђен да ће премијер и идуће године доћи, јер ће тада вероватно да буду нови републички избори. Можда ће нешто да обећа, а можда ћемо да добијемо неку другачију изјаву у односу на ону од прошле године да имамо неспособно руководство. Можда је садашње способније мада ефекти рада нису видљиви јер још није прошла ни година дана од локалних избора. Њима увек треба сто дана, двеста дана, триста дана, хиљаду дана, и кад видимо да није ништа урађено добијемо објашњење да би они урадили али нису могли због ових пре њих, а никако да се сете да су већ пет година на власти а и пре њих су били што је феномен политичке ситуације. За то време град функционише тако како функционише док се народ не освести, а тешко је очекивати да се освести и ту се враћамо на причу да нема мислећег човека који је на ма који начин независтан. Основни предуслов слободног мишљења, и изражавања слободне воље, је да буде економски независан, јер само економски независан човек може да буде слободан човек. Он ничим није условљен, ничим није опредељен да, ради нечега што може да буде горе, гласа за постојеће што је лоше.

Политика је озбиљна ствар, али није компликована. Ако би се човек понашао нормално, ако би функционисао на нормалан домаћински начин онда би то за све у граду и окружењу било добро. У деловању људи који се баве јавним послом који се зове политика, лични интерес се увек ставља пре општег друштвеног, а све док је тако не може да буде добро. Лични интерес прво, па онда уско партијски интерес, па интерес неког коалиционог окружења и док на крају дође интерес народа не остаде ништа, па и не може да буде добро. Док је тако не могу да будем оптимиста и мислим да нам предстоји нешто добро, јер не видим да се ишта ради – каже Весовић. Да је тако сведочи једна од одлука Народне скупштине којом се потврђује потреба почетка радова на урбаној регенерацији дела насеља у Доситејевој улици које је у земљотресу 2010. године оштећено до мере да не омогућава безбедно становање. Податак да нико од званичника није спреман да бар наговести почетак радова, а владајућа већина у локалном парламенту није показала спремност да се бар разговара о досадашњим активностима, опозицији отвара довољно простора за став да је ова тема присутна само у предизборним кампањама. Да је све даље од реализације, а то није само став Покрета Двери, сведочи и податак да о томе није било речи ни у време кад је кандидат за председника, као и пре нешто мање од годину дана, наговестио једну нову инвестицију. Разлога за огорчење опозиционих одборника има много, а повод су најчешће неиспуњена обећања која су и у време настајања оцењивана нереалним. И баш због тога се не бирају речи којима се објашњава такво понашање. Посебно иритирајућим сматра се став по коме се припадници владајућих партија сматрају дисциплинованом војском. Они други верују да живот не треба да буде војска већ нешто што је до-

стојно човека и што ће заједничким функционисањем свих фактора у граду обезбедити бољитак за све а то се, из визуре опозиционих првака, ни не назире. - Када би се консултовали они који припадају другим политичким опцијама, па би се порадило на заједничким стварима, можда би и било неког помака. Овако, ја га не видим као што не видим шта је са карго центром и отварањем аеродрома што ће тек бити тема наших разговора. На седници скупштине смо имали причу да је градоначелник обавио разговоре са преко десет потенцијалних страних инвеститора, а ефекта нема. Ми нисмо присталице приче, јер знамо да ни један странац неће да покрене туђу земљу, сем можда да уложи да би остварио корист већу него у својој. Хајде да се манемо ћорава посла и страних инвеститора које ћемо да заштитимо као беле медведе, да им овде дамо џабе земљу, воду, ваздух, све живо и још да нам прикривају резултате а наше раднике третирају као полу робље. Уз све то да будемо срећни како каже премијер јер ћемо да дамо долар више него други. Ми нисмо велики оптимисти. Пред зору је мрак најгушћи, па ћемо можда морати да одемо још дубље да би народ схватио да може нешто и да промени – каже Весовић као заговорник идеје о промени односа према домаћим привредницима и пољопривредницима. Потреба веће подршке домаћим привредницима везује се и за проблеме краљевачких који су, у немогућности да наплате значајна потраживања, били принуђени да отпусте стотине радника. Бројни проблеми којима је оптерећена ова средина дају довољно повода опозицији за жестоке критике. Упућивали су их и напредњаци док су били у опозицији што упућује на став да би се и садашњи опозиционари другачије понашали кад би били на власти. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.4.2017.

2.4.2017.

МАГАЗИН

Бошко Обрадовић

Председички кандидат Српског покрета Двери

- Двериликс, или Српски Викиликс, директан обрачун са политичком мафијом која пљачка последњих 27 година. - Корумпирани полицајци, судије, тужиоци и политичари рак рана друштва и државе. - Антикорупцијски тим пред Саветом за националну безбедност за кривично гоњење свих који су опљачкали земљу у претходних 27 година. – Бошко Обрадовић једини политичар у новијој политичкој историји Србије који је био спреман да пре избора потпише оставку уколико за шест месеци не испуни своја предизборна обећања. - Краљево је жртва партијско тајкунских шема и комбинација. – Неопходно смањити притисак на порезе и доприносе на зараде запослених. - Ослободити од плаћања пореза сваку новоотворену фирму најмање две године

Фото: М. Радовановић

ДА ЖИВИМО КАО ЉУДИ

МАГАЗИН 2.4.2017.

а се кампања за овогодишње председничке изборе разликује од претходних показује много шта, поред броја кандидата и начин на који су се представили бирачима, а пре почетка последње недеље пред изборе у Краљеву је боравила тек половина оних који претендују да заузму председничку фотељу. Први је био Саша Јанковић, који је у Краљеву и отпочео кампању, а потом Вук Јеремић, Војислав Шешељ, Александар Вучић, Бошко Обрадовић и Љубиша Прелетачевић Бели који је само протрчао кроз град. Недеља пред изборе у круговима оних који прате кампању претендената на место председника Србије прошла је у знаку посете Бошка Обрадовића, кандидата Српског покрета Двери кога је испред пригодног штанда на Тргу српских ратника чекала тек мала група оних који су знали за његов долазак. Пре него се обратио новинарима Обрадовић је у Свечаној сали Градске управе био гост Сабора жена Покрета Двери и одговарао на питања петнаестак окупљених, а само који дан раније боравио у Краљеву као једини који је у овој средини у оквиру предизборне кампање снимио телевизијски спот.

Тачно седам дана пре наступајућих председничких избора из Краљева је свим грађанима Србије поручио да има неколико кључних разлога због чега дубоко верује да улази у други круг председничких избора у коме може да победи Александра Вучића. - Под број један, својим скупштинским наступима доказао сам да сам права опозиција овој власти и да могу да победим напредњаке у директним скупштинским дуелима. Под број два, отворио сам највећу политичко-криминалну аферу у новијој политичкој историји Србије под именом Двериликс, или Српски Викиликс, и ушао у директан обрачун са политичком мафијом која нас пљачка у последњих 27 година. Корумпирани полицајци, корумпиране судије, корумпирани тужиоци, корумпирани политичари јесу рак рана овога друштва и државе. Зато сам предложио Антикорупцијски тим пред Саветом за националну безбедност и кривично гоњење свих оних који су нас опљачкали у претходних 27. година. Доношење Закона о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна, доношење строжије казнене политике за оне који учине кривично дело на државној и јавној функцији. И под број три, ја сам једини политичар у новијој политичкој историји Србије који је био спреман да пре избора потпише оставку уколико за шест месеци не испуни своја предизборна обећања. Пре неколико дана оверио сам, и ковертирао, своју оставку код јавног бележника у Београду и сваки грађанин Србије може да дође до моје оставке и да након шест месеци мог председничког мандата, ако није испуњено једно једино од мојих десет предизборних обећања, активира моју оставку. Ни један политичар у Србији до сада није био спреман да учини тако нешто. Позивам све друге председничке кандидате да ураде исто, или да се повуку из ових избора. Доста нам је неодговорних политичара који једно причају пре избора, а друго раде после избора. Ако сте прави председнички кандидати обећајте десет ствари које

ћете урадити у првих шест месеци председничког мандата и оверите оставку код нотара да будете смењени ако не испуните једно од тих обећања. Ако ни један други председнички кандидат није спреман ово да учини то је разлог за што грађани Србије 2. априла треба да гласају за мене, јер сам једини спреман да носим одговорност ако у првих шест месеци не урадим оно што сам обећао. Рекао бих да је то револуционарна промена на српској политичкој сцени и да је то оно што су српски грађани тражили од српских политичара. И оно на крају што желим да подсетим све грађане Србије. Не желим да будем ни НАТО, ни бриселски, ни ММФ-ов председник Србије. Желим да будем српски председник, онај који ће бити председник свих грађана Србије, али и свих Срба у окружењу и свих Срба у дијаспори, председник који ће обновити улогу Србије као матичне државе за све Србе који живе ван граница Србије. И то је моје важно предизборно обећање. Србија ће поново бити матична држава и Србија ће обезбедити својим грађанима који живе ван Србије и држављанство, и српски пасош, и олакшано бирачко право, и привилегије за оне који желе да се врате и уложе свој капитал и знање у своју отаџбину. Уместо страним инвеститорима ми ћемо овде омогућити подстицаје за улагање Србима из дијаспоре и то је важна порука коју данас шаљем овде из Краљева свим грађаника Србије, свим држављанима Србије, свим Србима света. У мени ћете имати српског председника, а Београд ће изнова бити престоница свих Срба света. Драго ми је да сам данас, у Краљеву. Краљево је велики и важан град. Краљево је жртва партијско тајкунских шема и комбинација годинама уназад. Краљево пропада, а у овако лепом окружењу се налази. Краљево мора да крене даље и напред, да се извуче из ових напредњачких канџи у којима се данас налази и моја порука Краљевчанима је само једна, заједничким снагама можемо да победимо Српску напредну странку и можемо да обез-

МАГАЗИН 2.4.2017.

2.4.2017.

МАГАЗИН

бедимо оно што каже мој председнички слоган, да живимо као људи – поручио је Обрадовић широј јавности. Локалним медијима је намењено подсећање да Краљево у близини има предивне реке, бање и планинске венце који представљају огроман потенцијал за туризам. И поред тога је мртав индустријски град који су актуелна и претходна власт заборавили баш као и цео Рашки округ, Шумадију и Западну Србију. Добар доказ је чињеница да ни једна једина инвестиција није дошла у Краљево, нити шири регион, па нема доказа да држава брине о овом делу Србије. Потврда да га пљачка налази се у Закону о финансирању локалне самоуправе којим се према вишим нивоима организовања државе одливају знатна средства из све сиромашнијег локалног буџета што, по Обрадовићу, потврђује карактер власти која упропашћује Краљево, и не само овај град. - Имамо чак и огромне облике корупције овде у Краљеву. Знамо да један бизнисмен, који је у добрим односима са сада већ одлазећим председником Србије Томиславом Николићем, може да купује и ради шта хоће у Краљеву. Да ли је то Краљево какво желимо, да ли је то Србија какву желимо? Корупција у срцу система, корупција на највишем државном нивоу. То што је неко пријатељ председника државе да ли он може да ради шта хоће у граду Карљеву? И то је слика напредњачке власти. Шта можемо учинити? Можемо видети где смо то ми конкурентни овде у краљевачкој привреди. Какав увоз можемо да заменимо домаћом производњом? Шта можемо да урадимо у сфери пољопривреде, како можемо да обновимо пољопривредно индустријске комбинате, како домаћу индустрију пољопривредне механизације,

како задругарство, како да подржимо удруживање пољопривредника овде у Краљеву? Најважнији задатак на коме ја радим јесте подршка домаћој привреди, подршка приватним предузетницима. Моје мере су веома конкретне и прецизне. Морамо смањити притисак на порезе и доприносе на зараде запослених. Морамо ослободити од плаћања пореза сваку новоотворену фирму најмање две године. Морамо ослободити од плаћања пореза када приватни предузетник из свог годишњег профита инвестира у нова радна места, у нове технологије, у нове машине. Дакле, морамо учинити да све ово што држава сада ради према страним инвеститорима усмеримо у подршку домаћем привреднику и пољопривреднику. Све снаге државе, државне субвенције, пореске олакшице, извозне гаранције, дугорочне кредитне линије једне државне развојне инвестиционе банке, све преусмерити од страних инвеститора ка домаћем привреднику и пољопривреднику. Царинским мерама заштите стати насупрот увозничком лобију који овде увози све што ми можемо да производимо и практично помоћи домаћем произвођачу. То је кључна економска политика у свему супротна актуелној политици владе Србије и Александру Вучићу. Александар Вучић ради за ММФ, за Светску банку, ради за Брисел, ради за НАТО, ради за страног инвеститора, а сви ми се претварамо у јефтину радну снагу код страног газде. То ја желим да променим својим председничким избором и зато сам сигуран да грађани Србије, да Краљевчани, у мени препознају јединог председничког кандидата који је обећао конкретна решења и оставку након шест месеци ако нема испуњених десет тачака предизборног обећа-

ња. То је разлог да ми Краљевчани поверују, не само што смо земљаци, не само што у Краљеву увек имамо велику подршку за Двери, него зато што имамо конкретна решења за спас Краљева и за спас Србије. Александар Вучић је једна велика политичка кукавица која већ пет година не сме да изађе на директан телевизијски дуел. Јуче сам га изнова позвао на директан политички дуел зато што је урадио нешто што се не ради. Утицао је на председника општине Пећинци да буде отпуштена са свог радног места Драгана Милићевић, жена која ме је примила у свој породични дом и своје пољопривредно газдинство. Драгана Милићевић је геронто домаћица која брине о шездесет пет најстаријих грађана општине Пећинци, и о исто тако великом броју пензионера у пензионерском дому у Пећинцима. Александар Вучић ју је директно отпустио и прекинуо њен радни однос у општини Пећинци као геронто домаћице само зато што је подржала моју председничку кандидатуру и што је указала на пропаст српског села и пољопривреде. То је слика Александра Вучића. Храбар је само када се обрачунава са женама. Није прави мушкарац који сме да изађе на директан телевизијски дуел да ту расправимо ако шта има са мном или Дверима. То је један политички кукавичлук који личи на Српску напредну странку и Александра Вучића. Видећете да до краја ове председничке кампање неће смети да изађе ни на један директан телевизијски дуел, али ће зато изгубити изборе. Побеђујемо Александра Вучића на овим изборима. Грађани треба да се ослободе страха да изађу на изборе 2. априла и да гласају против ове власти – поручио је Краљевчанима Бошко Обрадовић. Т. Радовановић

Завршени значајни инфраструктурни објекти

МАГАЗИН

2.4.2017.

ПРИОРИТЕТ ЗДРАВЉЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

Фото: М. Радовановић

- Канцеларија за управљање јавним улагањима је последњих неколико година у различите инфраструктурне објекте на територији Краљева уложила око три стотине милиона динара, или два и по милиона евра. – Ускоро завршетак радова на згради Завода за јавно здравље и нове за школу „Свети Сава“. - Вредност радова који се тренутно реализују на различитим објектима широм Србије премашује четири милијарде динара, а укупна вредност целог програма преко десет милијарди динара које су обезбеђени у буџету. – Након димензионисања градња нове зграде Музичке школе „Стеван Мокрањац“

2.4.2017.

МАГАЗИН

анцеларија за управљање јавним улагањима при Влади Републике Србије врши стручне послове за потребе Владе и надлежних министарстава, а у делокругу рада јој је управљање пројектима обнове и пружања помоћи након елементарних и других непогода, пре свега пројектима обнове више хиљада предшколских, школских, здравствених, као и установа социјалне заштите. Основана је Уредбом Владе Републике Србије, којом је утврђено да обавља стручне, административне и оперативне послове који се односе на координацију реализације пројеката обнове и унапређења објеката јавне намене у надлежности Републике, аутономне покрајине или јединице ло-

калне самоуправе. Они укључују прикупљање података о постојећим и планираним пројектима и потребама обнове јавних објеката, процене потреба и оправданости предложених пројеката, утврђивање приоритета, координацију поступака јавних набавки, извршења уговорних обавеза и плаћања и друге послове одређене законом или одлуком Владе. Канцеларија врши стручну оцену реализације пројеката обнове и унапређења објеката јавне намене у надлежности у смислу прикупљања података о постојећим и планираним пројектима и потребама обнове јавних објеката, процене потреба и оправданости предложених пројеката, утврђивање приоритета, координацију поступака јавних набавки, извршења

уговорних обавеза и плаћања. Оно што је током последње године урађено на територији града Краљева било је повод да директор Канцеларије посети неколико новоизграђених мостова у гледићком крају, водовод у Сирчи, Основну школу „Драган Маринковић“ у Адранима, заштитни бедем у Грдици, радове на обалоутврди леве стране Ибра и изградњи зграде Завода за јавно здравље. Канцеларија за управљање јавним улагањима је последњих неколико година у различите инфраструктурне објекте у овом крају уложила око три стотине милиона динара или два и по милиона евра. Средствима Европске уније изграђена су два моста, у Лопатници и Мусиној реци, а рехабилитова

на су и клизишта која су претила да угрозе становништво и путну инфраструктуру. У реконструкцију превентивне инфратруктуре уложено је сто милиона динара, а за водовод између Адрана и Шеовца 300 хиљада евра. Вредност радова који се тренутно реализују на различитим објектима широм Србије премашује четири милијарде динара, а укупна вредност целог програма преко десет милијарди динара које су обезбеђени у буџету. - То је велики посао, али још већи је пред нама а односи се на завршетак зграде Завода за јавно здравље, а очекујем да ће град конкурисати за средства. Прикупљамо податке за објекте које ћемо радити у другој фази, пре свега потпуно новог објекта Основне

школе „Свети Сава“ у Рибници да буде образовни дом за преко седам стотина деце у делу града који се очекује да ће и даље да расте. Део школе у Адранима је био у катастрофалном стању а оваквих објеката који се раде у Србији има преко 300. Радићемо све док последња школа, последња сеоска амбуланта, и последњи дом здравља и вртић у Србији не буду обновљени. То је посао за који ће бити потребне године и стотине милона евра, али смо потпуно посвећени томе и са министарствима здравља, просвете, рада и запошљавања радимо по приоритетима које дефинишу са локалним самоуправама. У овом тренутку радимо најскупље објекте, а брзо ћемо прећи и на следећу фазу која

би требало да почне у другој половини године – каже Благојевић. Посета Основној школи „Драган Маринковић“ прилика је да министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић укаже на статистику која потврђује како деца у новим објектима постижу знатно боље резултате због чега је неопходно адекватно одржавати темељно реконструисане и функционалне објекте. Уочено је да школама на територији Србије недостају фискултурне сале. Ситуација се у Краљеву побољшава привођењем крају модерне и функционалне при Дому ученика средњих школа, а очекује се и свођење у реалне оквире пројекта за изградњу зграде Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Т. Радовановић

Бољи услови за живот на селу

МАГАЗИН

2.4.2017.

НОВИ МОСТОВ

- Сто милиона динара уложено у изградњу осам мостава у гледићком крају, пет у Годачици и три у Чукојевцу. – У рекордном року од деведесет дана мостове градила предузећа из Краљева и Чачка. - Решено питање безбедног одласка у школу за 170 ученика. – После три деценије решен проблем снабдевања здравом пијаћом водом 140 домаћинстава из Сирче. – Реализација пројекта вредног милион и 600 хиљада динара трајала 25 дана. – Подбушивање у дужини од 75 метара извршено два метра испод нивоа реке

Фото: М. Радовановић

ВИ И ВОДОВОД

оком неколико последњих година комплетирана је пројектна документација за четрнаест значајних инфраструктурних објеката на територији града Краљева од којих је највећи број завршен последњих неколико месеци, а износ средстава од 187 милиона динара је, преко Канцеларије за управљање јавним улагањима, обезбеђен из фондова Европске уније. Након поплава 2014. године бујични потоци су трајно уништили осам мостова у гледићком крају, па је добар део становника са овог подручја данима био одсечен од остатка света све док уз помоћ припадника Друге бригаде Војске Србије нису, као привремено решење, постављени лансирни мостови. Да у локалној самоуправи нису се-

МАГАЗИН

2.4.2017.

дели скрштених руку сведочи Вукосав Коњикушић који је са места помоћника градоначелника координирао са Канцеларијом за управљање јавним улагањима и будно пратио реализацију пројеката од почетка радова до предаје нових објеката на кришћење. Резултат оваквог начина рада су пет мостова у Годачици и три у Чукојевцу које су предузећа из Чачка и Краљева изградила за само деведесет дана И поред чињенице да су временски услови погодовали радовима често су их знатно отежавали ћудљиви потоци, посебно приликом почетних радова за постављање главних носача кад је било неопходно у континуитету испумпавати воду са припремљених локација. Председник месне заједнице Года-

чица Радојковић Живота потврђује да је градњом мостова решено питање безбедног доласка у школу за 170 ученика овог краја којима је то након поплаве 2014. године било онемогућено. Мост у овом месту повезује два регионална пута и тако скраћује пут од Крагујевца до Врњачке Бање, а олакшава и прилаз оближњем манастиру који у последње време посећује све већи број туриста. Градњом три нова моста задовољни су и мештани Чукојевца од којих су се многи у дугом периоду на различите начине сналазили да дођу до продавнице, својих имања или за одлазак на посао. Значајнијим се чини и податак да више неће бити страха да би после сваке јаче бијице могли да се

појаве проблеми какви су постојали годинама. У изградњу осам мостова уложено је сто милиона динара, а изграђен је и потпорни зид висине осам и по и ширине 45 метара. Више од три деценије су проблеми са снабдевањем здравом пијаћом водом имали становници доњег дела Сирче јер је главни вод био постављен уз конструкцију висећег моста што је, посебно у зимским условима кад се цеви замрзну, у дугом периоду онемогућавало снабдевање великог броја домаћинстава. Проблем је додатно искомпликован након прошлогодишњих поплава кад је вода покидала примарни вод за напајање 140 домаћинстава чији су се чланови током скоро три месеца водом за пиће снабдевали из ци-

стерни. Ангажовањем Јавног комуналног предузећа „Водовод“, и применом новог технолошког решења које подразумева постављање водоводних цеви испод корита реке, проблем је трајно решен, а реализација пројекта вредног милион и 600 хиљада динара трајала је 25 дана. Толико је било довољно да се на дубини од два метра испод корита реке у дужини од 75 метара изврши поступак подбушивања и провлачења цеви примарног вода. Након опсежне акције да се трајно реши управљање свим водоводима на територији града, па и оних које су градили мештани појединих делова најчешће без одговарајуће документације, очекује се да и овај, након решавања имовинско правних односа, постане део

јединственог система под контролом краљевачког „Водовода“. Након последњих поплава трајно је онемогућен саобраћај преко висећег моста у Сирчи па су становници овог дела села принуђени да до њива и других локација са друге стране реке превале и неколико километара више. У Јавном предузећу за управљање грађевинским земљиштем потврђују жељу мештана да делом учествују у финансирању поправке моста, па се очекује да он ускоро буде оспособљен бар за пешачки саобраћај. У локалној самоуправи потврђују да се у наредном периоду очекује реализација још пет значајних пројеката који би требало да +буду завршени до краја ове године. T. Радовановић

Почели радови на градњи малопродајног центра

МАГАЗИН

2.4.2017.

ОД НОВЕМБРА НОВИ М

АЛОПРОДАЈНИ ЦЕНТАР - Градња малопродајног објекта у Краљеву у склопу пилот пројекта који се реализује у Србији. – У објекту површине пет хиљада квадратних метара посао за стотинак Краљевчана. – Под истим кровом значајан малопродајни објекат трговинског ланца Макси и бројни други ритејлери какви се срећу у сличним парковима. - Испод крова објекта вредног 3,5 милиона евра биће смештено једанаест продајних јединица робе широке потрошње, гардеробе, различитих хемијских производа и других, а неће мањкати ни простори са забавним садржајима. - Пуштањем у рад оваквог објекта Краљево постаје атрактивна дестинација и за купце из других средина оловином октобра прошле године најављена је жеља предузећа RC Reinvest RSB да на простору између спортске дворане и ОМВ бензинске пумпе у Рибници изгради објекат малопродајног центра површине пет хиљада квадрата у коме би, у просторима различите намене, било упослено стотинак Краљевчана. Први корак ка реализацији значајног инвестиционог подухвата било је повезивање ове локације са Улицом Николе Поповића и реконструкција саобраћајнице у коју је ово предузеће, изградњом укрсног места, уложило 60 хиљада евра. Завршетком радова створени су улови за лакши приступ паркингу испред спортске дворане, али и локацији на којој је за почетак грађевинске сезоне у марту ове године најављен почетак изградње. Компанија RC Reinvest послује у земљама Европске уније, Чешкој, Румунији и Бугарској, а градњу малопродајног објекта у Краљеву започиње у склопу пилот пројекта који се реализује у Србији. Почетак радова отпочео је последњег дана марта кад су тешке грађевинске машине приступиле рашчишћавању терена за градњу на коме током наредних месеци

треба да никне објекат сличан онима какви постоје у околним градовима. Из компаније потврђују да ће под истим кровом бити значајан малопродајни објекат трговинског ланца Макси али и бројни други ритејлери какви се срећу у сличним парковима. Због честих промена законске регулативе током претходне године дуго се чекало на добијање свих дозвола за градњу што је код инвеститора изазвало одређену дозу страха који је отклоњен ангажовањем представника локалне самоуправе. Крајем јануара ове године заокружене су све административне процедуре и добијене грађевинске дозволе за објекат и приступне саобраћајнице. У компанији потврђују задовољство локалне самоуправе која је препознала важност инвестиције и на адекватан начин пропратила све активности инвеститора од куповине земљишта до почетка градње. Испод крова објекта вредног 3,5 милиона евра биће смештено једанаест продајних јединица робе широке потрошње, гардеробе, различитих хемијских производа и других, а неће мањкати ни простори са забавним садржајима. Значајним се

чини довољно велики паркинг испред спортске дворане који ће свим посетиоцима малопродајног центра омогућити једноставан и сигуран приступ овој дестинацији. Из локалне администрације стиже порука да Краљево пуштањем у рад једног оваквог објекта постаје атрактивна дестинација и за купце из других средина, а однос власти према инвеститору на најбољи начин потврђује спремност да се и другима докаже одговорним и спремним за пружање адекватних услова за рад. - Пре неколико месеци смо започели овај пројекат за који мислимо да је јако значајан и за град Краљево и за све грађане. Када крајем године будемо отварали први ритеил центар у Краљеву омогућићемо свим нашим грађанима да на једном савременом месту купе све оне ствари које су им неопходне, па због тога више неће морати да одлазе у друге градове. Краљево постаје значајан град на мапи Србије, а сви заједно морамо да се потрудимо да наставимо путем којим смо започели – поручио је на дан почетка радова градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.4.2017.

Локална безбедност и улога народних посланика

МАГАЗИН

2.4.2017.

РОДНО ЗАСНОВАНО НА

- У случајевима насиља у породици у Краљеву, мушкарци су скоро 17 пута чешће учиниоци кривичног дела него жене, док су оне 3 пута чешће оштећена лица. - Жртве насиља најчешће пријављују само тешке облике физичког насиља, док психолошко насиље и сексуално узнемиравање пролазе нерегистровани јер се препознају као друштвено прихваћено понашање. - Мултисекторски приступ родно заснованом насиљу је од изузетног значаја јер узима у обзир сложеност овог типа насиља. - Заједнички рад институција и цивилног друштва требало би да доведе до боље превенције насиља у породици и родно заснованог насиља. - За лаке телесне повреде родно заснованог насиља жртва може добити око педесет хиљада динара, док се за ујед пса без суђења додељује око тридесет хиљада

Фото: М. Радовановић

АСИЉЕ И БЕЗБЕДНОСТ

еоградски Центар за истраживање јавних политика је, у оквиру панел дискусије ,,Родно-засновано насиље: Импликације по локалну безбедност у Краљеву“ коју организује у сарадњи са Удружењем Феномена, представио резултате теренског истраживања о родно-заснованом насиљу спроведеног у оквиру пројекта ,,Локална безбедност и улога народних посланика“. Поред народне посланице са пребивалиштем у Краљеву на панел дискусију су позвани представници Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији, локалне самоуправе, полиције, Одбора за локалну безбедност, Центра за социјални рад, полиције, као и представници институција и организација цивилног друштва који се баве питањима безбедности и родно-заснованог насиља. Према подацима Центра за истраживање јавних политика у Краљеву је, у последњих пет година, убијено пет жена. У исто време подаци Министарства унутрашњих послова Републике Србије показују да су, у случајевима насиља у породици у Краљеву, мушкарци скоро 17 пута чешће учиниоци кривичног дела него жене, док су оне 3 пута чешће оштећена лица. Истраживач Центра Филип Стојановић је, представљајући резултате истраживања, указао на налаз Удружења Феномена да је у просеку свака трећа жена у Краљеву изложена неком виду родно-заснованог насиља без обзира на економски статус. Искуство показује да жртве најчешће пријављују само тешке облике физичког насиља, док психолошко и сексуално узнемиравање углавном пролазе нерегистровани, а шамари, омаловажавање и увреде се не препознају као насиље, па се сматрају делом традиције и друштвено прихваћеног понашања. Недостатак подршке заједнице, економске зависности и застрашивања ватреним оружјем у кући у највећем броју случајева обесхрабрује жене да пријаве насилника услед, а видљивост родно-заснованог насиља и насиља у породици отежава системско кршење анонимности приликом пријаве насиља. Безбедношћу становништва у Краљеву се баве локални савети за безбедност и родну равноправност и мултисекторски тим за спречавање насиља у породици који се, због приступа родно-заснованом на-

МАГАЗИН

2.4.2017.

сиљу, сматра посебно значајним јер узима у обзир сложеност овог типа насиља. Од заједничког рада институција и цивилног друштва у оквиру њега очекује се интензивирање превентивних активности којима би се актери даље сензибилисали, а жене оснажиле. Учесници истраживања су размену искустава, значај локалних механизама и бригу о заједници уочили као главна поља развоја даље сарадње са народним посланицима. Теренско истраживање спроведено је у оквиру пројекта које Центар за истраживање јавних политика спроводи уз подршку Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији са циљем да пружи допринос јачању сарадње између државних институција и организација цивилног друштва у идентификовању главних проблема људске безбедности у локалним заједницама. Кроз активности, које укључују директну комуникацију локалних институција, народних посланика и цивилног сектора, пројекат промовише јачање међусекторске комуникације и сарадње у решавању проблема људске безбедности, а додатно подстиче размену искустава између локалних заједница о начинима решавања проблема људске безбедности. Народна посланица Маја Мачужић значајном оцењује превенцију родног заснованог насиља због чега се очекује интензивнији рад на повећању свести становништва и образовању деце у најранијем узрасту. Због тога се посебно значајном сматра потреба да нова национална стратегија образовања укључи образовање и васпитавање деце и о овим темама. Ма колико да дискусије сличне овој доприносе јачању дијалога о родно-заснованом насиљу, што је до недавно била табу тема, помоћ у оснаживању жртава очекује се од медија и организација цивилног друштва. О сарадњи народних посланика и локалних актера као пример добре праксе сведочи она која је успостављена између Женске парламентарне мреже, као форума за разматрање родно-заснованих тема, и женске одборничке групе у Краљеву. Из Градске управе стиже потврда да ће урадити све што је у њеној надлежности да се спречи насиље у породици, а да проблеми са пријавом насиља нису једини указали су други саговорници у панел дискусији.

О томе сведочи податак да процеси у случају родно-заснованог насиља предуго трају, а казне које се досуђују у случају лаких телесних повреда изузетно ниске. Тако за лаке телесне повреде родно-заснованог насиља жртва може добити око педесет хиљада динара док се за ујед пса без суђења додељује око тридесет хиљада, а многа оптужења ни немају епилог због лоше описаних повреда. Искуство Мултисекторског тима показује да у Служби хитне помоћи нису свесни да постоји посебан образац који треба да се попуни у случају родно-заснованог насиља, а судија Основног суда у Краљеву Виолета Мишковић указује на појаву случајева да жртве имају много више повреда него што је то у лекарском извештају наведено. Примена новог Закона о спречавању насиља у породици предвиђа већу улогу здравствених установа на локалном нивоу не само у препознавању повреда већ и у дугорочном праћењу жртава насиља и деце која су сведоци тог насиља, јер касније оболевају од психосоматских и других болести. Забрињавајуће чињенице износи председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић која потврђује да је вршњачко насиље и сексуално насиље над девојчицама од 5 до 8 разреда у порасту, али и да су припадници полиције жандармерије и војске често међу насилницима у области родно-заснованог насиља. Центар за истраживање јавних политика спроводи пројекат од јануара ове године, а приступ безбедности заснива се на концептима људске безбедности, реформе сектора безбедности и демократске контроле сектора безбедности. Као посебно значајна питања у вези са људском безбедношћу у локалним заједницама издвојене су теме безбедност младих у Новом Пазару, родно засновано насиље у Краљеву и интензивни миграцијски токови у Суботици где се посебан тим бавио темом њиховог великог утицаја на локалну безбедност. Резултати истраживања у три града део су предлога практичне политике који ће бити представљен половином године, а пројекат представља наставак истраживања Центра за истраживање јавних политика ,,Млади и демократска контрола сектора безбедности“ спроведеног 2015. Т. Радовановић

2.4.2017.

МАГАЗИН

Ученици ШОСО „Иво Лола Рибар“ на такмичењу у Словенији

ПОГЛЕДИ УПРТИ К - Клуб „Световид“ поред ученика Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ окупља и другу децу ометену у развоју која, у оквиру инклузивног образовања, похађају редовне школе. – Стонотенисери клуба „Световид“ на међународном турниру у Словенији. – Ускоро школа пливања за децу ометену у развоју. – Краљевчани остварују најбоље резултате у стоном тенису. – Медаље и пехари у појединачној конкуренцији, изостала екипна такмичења. - Локална самоуправа посвећује све више пажње потребама особа са инвалидитетом без обзира о којој врсти се ради

сихомоторни недостаци деце ометене у развоју испољавају се углавном у немогућности или несигурности кретања, координације покрета, равнотеже и оријентације у простору. Због тога се посебно значајним чини физичко вежбање као начин за одржавање и унапређење телесног здравља, боље држање тела, развијање координације покрета, смањење тензија и равнотежи тела. Оно помаже успешнијем прилагођавању детета захтевима друштвеног живота као и хармоничном и складнијем изгледу, па је њихово физичко васпитање усмере-

но на отклањање и ублажавање недостатака у области психомоторног развоја. У Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ отишли су корак даље стварањем могућности да се кроз клуб „Световид“ спортске активности подигну на виши ниво. Иако је формиран пре три године активности су интензивиране ове кад је у оквиру пројеката удружења грађана, у чијем суфинансирању учествује локална самоуправа, планирана организација првих такмичења, а велика жеља је да се деца ометена у развоју укључе

у рад посебне школе пливања. Специјална олимпијада која постоји већ дванаест година посебна је прилика за дружење и надметање деце ометене у развоју у различитим спортовима, а на најбољи начин су је искористили слични клубови из Чачка и Крушевца чији су чланови учествовали на бројним такмичењима у иностранству. Краљевчанима је та могућност била ускраћена само зато што нису били укључени у регистрован клуб. Иако се значајнијим од путовања сматра одржавање и унапређење телесног здравља није безначајно ни дружење

Фото: М. Радовановић

КА ОЛИМПИЈАДИ 51

2.4.2017.

МАГАЗИН

са вршњацима из других средина, а прилика за то створена је финансијским учешћем града за одлазак на међународни турнир у стоном тенису који ће бити одржан у Словенији. То је и повод што је градоначелник Краљева др Предраг Терзић са сарадницима посетио школу „Иво Лола Рибар“и сазнао да је, поред спортских терена, ученицима на располагању и фискултурна сала површине 32 квадратна метра. Иако су у програм Специјалне олимпијаде у почетку била укључена само четири спорта, атлетика, стони тенис, мали фудбал и кошарка, лепеза је знатно проширена па су последњих година укључени и зимски спортови. На такмичењу у Пироту Краљевчани су учествовали као представници града, јер нису били регистровани као клуб, а одлазак на слична у иностранству изостало је из истих разлога. Олимпијаде су конципиране на начин да се кроз систем прелиминарних такмичења формирају посебне дивизије у оквиру којих се надмећу деца приближних способности. У школи потврђују да се суштина учешћа своди на укључивање што већег броја деце како са сметњама у менталном тако и физичком смислу. Искуство из рада у оквиру наставе физичког васпитања у школи потврђује да деца на најбољи начин препознају све који желе да им помогну и то узвраћају на најбољи могући начин. Поред ученика школе „Иво Лола Риба“ клуб окупља и децу ометену у развоју која, у оквиру инклузивног образовања, похађају редовне школе. Идеја о школи пливања у овој средини постоји годинама уназад али није реализована због низа ограничавајућих околности. Једна је и презаузетост градског базена током летњег периода због рада секција локалног пливачког ватерполо клуба, па се све више размишља о одласку у Матарушку Бању где базен Спортског центра „Оканик“ дубином ствара идеалне услове за ову категорију деце. Покушаји да се ранијих година реализује идеја о одласку спречени су недовољном заинтересованошћу родитеља да пар-

тиципирају у подмирењу трошкова превоза до Матарушке Бање. Краљевчани остварују најбоље резултате у стоном тенису, а два стола су добра прилика за тренинге током зимског периода године. Потврда квалитета су бројни пехари и медаље са различитих такмичења, чак и оних на републичком нивоу на којима је показно врхунско владање стонотениским рекетима. Победници на школским такмичењима квалификују се за виши ранг на нивоу региона Централне Србије које укључује надметање ученика четири школе, из Чачка, Крушевца, Крагујевца и Краљева. Регионална такмичења су у последње време потиснута у други план због специјалних олимпијада које пружају могућност одласка у иностранство што се показало атрактивним за оне који у овој области раде са децом ометеном у развоју. На нивоу земље највиши ранг представљају републичка такмичења на које су ученици ове школе одлазили кад је било довољно пара да се покрију трошкови, а по правилу се враћали са пехарима и медаљама. Освајани су углавном у појединачној конкуренцији, јер искуство показује да није било довољног броја оних који би учествовали у колективним спортовима. У последње време је изостала и раније интензивна сарадња са школом из Чачка у којој је присутнији интерес за одлазак на олимпијаде него на школска такмичења. Чињеница да се кроз бављење различитим спортовима активирају одређене групе мишића, пливањем готово сви, основа је става да се, организацијом и учешћем на различитим такмичењима у земљи и иностранству, промовише васпитна и образовна функцију спорта који се показао посебно значајним за комплетан психофизички развој деце ометене у развоју. Трогодишње смањење активности клуба резултат је помањкања финансијских средстава за организацију и учешће на такмичењима. Разумевањем локалне самоуправе отклоњена је и ова препрека и тако створена мо-

гућност за одлазак стонотениске екипе на међународни турнир у Словенији. У клубу не крију жељу да активирају ученике за учешће на такмичењима у кошарци, малом фудбалу и бадминтону у коме су и до сада остваривали значајне резултате. Најбољи пример је треће место на турниру у Словенији које је освојила ученица Нина Маринов. Ученици Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ су укључени у различите спортске активности и такмичења за која их припремају стручњаци оспособљени за рад са овом категоријом деце. У клубу се могућност за додатну рехабилитацију и бављење спортом уз стручну подршку пружа и деци из редовних школа, која нису у могућности да буду на прави начин подржана кроз редовну наставу, и тако помаже да остваре максималне потенцијале и физичке способности. Градоначелник Краљева др Терзић подсећа да је са сарадницима већ долазио у ову школу како би се упознао са начином функционисања и условима за рад. - Још тада смо разговарали о могућностима да помогнемо овој деци, а један од начина је помоћ клубу јер и ова деца треба да имају могућност да се баве спортом и да, кроз те активности, могу да оду у друге градове и државе, да се упознају са људима који имају сличне проблеме, да разговарају са њима и да се друже. Мислим да је град направио одличан потез што је помогао клубу „Световид“ и надам се да ће оваквих иницијатива за помоћ бити и даље и да ћемо као град увек излазити у сусрет – истакао је он уз потврду да је Програмом уређивања грађевинског земљишта за ову годину предвиђена и реконструкција Улице војводе Путника и градња посебне стазе која ће особама са оштећеним видом омогућити да се крећу и на лакши и бољи начин упознају путању којом треба да оду до одредишта. Из локалне самоуправе стиже и потврда потребе да се у будућности више пажње посвети особама са инвалидитетом без обзира о којој врсти се ради. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.4.2017.

Девет деценија аероклуба у Краљеву

МАГАЗИН

2.4.2017.

СИМБОЛ СРПС

- Краљево, као мали број градова у Србији, представља врхунски симбол и најсјајнију карику у ланцу успеха српског авијатичарства. - Светла традиција српских авијатичара и ваздухопловаца може да се мери светским вредностима. – У обележавању јубилеја поред летачког програма и различити културно забавни програми намењени младима. - После паузе дуже од тридесет година аеродром поново отворен за обуку на различитим врстама летилица. - Планирано је да обележавање деведесет година постојања и успешног рада траје целе године. - Спортски аеродром опремљен потребном ваздухопловно-техничком опремом за обављање летачких активности која поред авиона, једрилица и падобрана укључује системе за одржавање везе и метеоролошке уређаје

СКЕ АВИЈАТИКЕ

2.4.2017.

МАГАЗИН

ало је организација у земљи које могу да се похвале успешним трајањем које се приближава једном веку. У такве се убраја краљевачки Аеро клуб „Михајло Петровић“ који се припрема да обележи 90 година постојања и успешног рада чији се резултат мери великим бројем оних који су, након првих знања стечених у овој средини, наставили успешну професионалну каријеру у војном и цивилном ваздухопловству. У сусрет значајном јубилеју председник клуба Дејан Славковић указује на основни циљ вишедеценијског постојања усмерен ка младима којима се предочавају основе ваздухопловно техничког и општег ваздухопловног знања као предуслов за стицање ваздухопловних вештина. Обележавање значајног јубилеја повод је за пријем код градначелника Краљева др Предрага Терзића коме су, поред представника клуба, присуство-

вали председник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић, секретар Жељко Овука и члан Управног одбора Никола Боровац. У Ваздухопловном савезу Србије потврђују да Краљево, као мали број градова у Србији, представља врхунски симбол и најсјајнију карику у ланцу успеха српског авијатичарства због чега обележавање деведесет година постојања и успешног рада завређује респект и уважавање. Због тога ће се укључити у обележавање јубилеја у мери у којој то буде могуће и тако допринети да се настави светла традиција српских авијатичара и ваздухопловаца која може да се мери светским вредностима. Основ је подршка Управног одбора који се већ сагласио са учешћем у обележавању значајног датума у историји клуба који, поред летачког програма, треба да укључи и различите културно забавне програме који би укључили велики

број младих. Иако их има у клубу потврђују да нису најзадовољнији старосном структуром, а једним од разлога за такво стање сматра се чињеница да је бављење овим спортом изузетно скупо. И поред тога у клубу је свих ових година приметан труд да се обезбеди могућност опстанка задржавањем инфраструктурних и кадровских потенцијала. Озбиљну инфраструктуру представља спортски аеродром са свом потребном ваздухопловно-техничком опремом за обављање летачких активности која поред авиона, једрилица и падобрана укључује системе за одржавање везе и метеоролошке уређаје. Као и слични у земљи и краљевачки аеро клуб је непрофитна организација у чијој управи су на волонтерској основи окупљени људи који мају великог искуства из области војне и цивилне авијације и цивилног ваздухопловства. Њиховим залагањем

је, после паузе дуже од тридесет година, аеродром поново отворен за обуку на различитим врстама летилица. У таквим условима посебно значајним се чини податак да за овакав аеродром на само два километра од центра града важе исти безбедности услови као и за аеродром у Лађевцима. Да се обезбеђују на адекватан начин најбоље показује летачки дан организован прошле године који је протекао без икаквих проблема. - Ми морамо да се пружимо онолико смо дугачки, па немамо намеру да планирамо нешто што сутра може да нас ували у велики проблем и доведе у питање постојање клуба, или нанесе било какву штету граду. Делимо судбину града и овог народа и постојимо због ових људи, а колико је функција аеродрома значајна потврђује ситуација из 1999. године кад је овде током шест месеци било смештено 19 хеликоптера. После земљотреса у Краљеву

2010. године целу инфраструктуру смо дали на коришћење граду и прихватили више од четрдесет породица од којих су две биле у нашим просторијама више од годину – каже Славковић. Планирано је да обележавање деведесет година постојања и успешног рада траје целе године, да поред летачког дана буде организована и свечана седница на којој ће бити додељена пригодна признања организацијама и појединцима који су помагали у раду, а детаљан програм свих активности би могао да буде познат пре краја овог месеца. Податак да спортски аеродром носи име фрнацуског градитеља авиона Луја Брегеја повод је да интерес за укључивање у обележавање јубилеја покаже и Француски културни центар, а разматра се могућност да Музеј ваздухопловства у сарадњи са краљевачким Народним музејом у време одржавања централне прославе у Кра-

љеву изложи део сталне поставке која се везује за српско ваздухопловство у време Првог светског рата. Локална самоуправа настоји да, у оквиру могућности и годишњих планова, помогне свим спортским клубовима и удружењима, посебно онима који обележавају овако значајне датуме из своје историје. Иницијални састанак са представницима аеро клуба и националног ваздухопловног савеза само је први корак ка циљу да се на достојан начин прикажу достигнућа остварена од оснивања до данас. Податак да у складу са прописима може да буде само суфинансијер, а не и генерални покровитељ, пред организациони одбор ставља озбиљан задатак да што пре достави трошковник свих активности како би на време могло да се зна у ком обиму, и на који начин, локална самоуправа може да помогне. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

2.4.2017.

МАГАЗИН

Славољуб Ђорђевић

Краљевачка позоришна сцена: Славољуб Ђорђевић (2)

- Премијерно извођење представе „Покојник“ Бранислава Нушића показало да су комедије домаћих аутора најбољи начин за привлачење публике. - Краљевачко позориште у овом тренутку остварује врхунске домете, посебно са представама намењеним деци. - Све је видљивији изостанак присности који је обележио период аматерског рада као чврсте основе данашњем. – Најпосећеније представе „Турнира духовитости“ у препуној хали спортова. – За две године пола века од првог појављивања на сцени. – Две године одсуства из позоришта због обавеза на послу. – Свима који се нису појављивали на сцени повераване друге важне обавезе у припреми представа

Фото: М. Радовановић

ПОЛА ВЕКА ВЕРНОСТИ

ад је након извесне паузе у раду позоришта дошло до оживљавања позоришне сцене једна за другом почеле су да се ређају представе са различитом тематиком. После негативног искуства са „Хамлетом из села Мрдуша Доња“, када је Идеолошка комисија Општинског комитета Савеза комуниста ставила вето на даље извођење, смиривању страсти је требало да допринесе „Јелена Ћетковић“, а на истој линији су биле и „Делије на Бихаћу“ по тексту Бранка Ћопића коју је у сезони 1976/77 на сцену аматерског позоришта поставио гост из Крагујевца Петар Говедаровић. Поред већ афирмисаних глумаца старије и средње генерације, међу којима су били непревазиђени Сретен Степић, потом Животије Савић и вечити епизодиста Радивоје Кандић, стасавала је екипа млађих у које се убрајају Дивна Павловић, Драган Јоловић, Драган Лешкиновић, Миле Цвијовић, Бранка Закић, Славољуб Ђорђевић, Јовица Нетковић, Верољуб Андријанић, Жељко Станков, Љубодраг Крунић. Као и многи саговорници у истраживању о стању на краљевачкој позоришној сцени и Славољуб Ђорђевић потврђује како је затегнута атмосфера током припреме представа попуштала тек након премијере, а онда постајала до те мере опуштена да је у појединим ситуацијама

МАГАЗИН

2.4.2017.

стварала „хаос“ на позорници. Другу половину седамдесетих година обележила је представа „Покојник“ по тексту Бранислава Нушића, а у режији Александра Ковачевића. Премијерно је приказана у сезони 1977/78 и по ко зна који пут показала да су комедије домаћих аутора, посебно Нушића, најбољи начин за привлачење публике. Разлог више да до позоришта сваки пут кад је на репертоару наврате и они који више од уметности цене добру капљицу било је послужење испред улаза у велику салу. Баш ту је, поред мртвачког сандука чијим уношењем у дворану уз запаљене свеће и почиње представа, као и у реалном животу у сличним ситуацијама, свако од присутних могао да се послужи панаијом и попије по чашицу или две за покој душе. Поред Славољуба Ђорђе-

вића у улози публицисте Младена Ђаковића, и већ познатих имена краљевачког глумишта, у представи се појављују Драга Лазаревић и Бојана Пантић, а дебитантску улогу остварио је Радослав Пајић. Иако се „Покојник“ сматра једном од најпосећенијих представа тога времена у Краљеву не разликује се много од осталих по броју извођења које се најчешће сводило на једну сезону. По броју извођења нису много одмакле ни представе „Турнира духовитости“, али ће у позоришном животу бити упамћене као најпосећеније у вишедеценијској историји позоришта. Иако је краљевачка хала спортова пред крај седамдесетих имала знатно више седишта него данас по правилу за овакве наступе није могло да се нађе ни једно слободно. Слично је било на гостова-

њима у Јагодини, Великој Плани, Параћину и коначно два наступа под куполама Београдског сајма. Најзаслужнији за велику посету су актуелни текстови на локалне теме које су писали Рајко и Гале Блажић, Драгиша Аџић, Јелена Петровић, Марко Славковић други, а све у јединствену целину уобличио редитељ Александар Ковачевић. Иако је „Турнир“ замишљен као такмичење у надсмејавању на сопствени рачун теме су најчешће били локални политичари и личности из јавног живота због чега је у једном тренутку запретила опасност да и ово дешавање доживи судбину „Хамлета у Мрдуши Доњој“. - Забране нама да наступамо, а ми одлучимо да идемо па шта буде и одиграмо представу, али је било чврсто. Побеђивали смо све противнике који

су нам се нашли на путу до финала где смо, иако бољи, изгубили од екипе из Власотинца. После победе у полуфиналу вратимо се еуфорични у хотел уз препоруку да за финални меч нешто променимо. У току ноћи мењају се текстови, и бирају други, али не можеш тек тако да у моменту промениш половину представе. Све прође, изгубимо у финалу, а као награду смо добили портабл телевизор који смо поклонили школи у Брезни у којој до тада нису видели нешто тако – сећа се Ђорђевић. Иако је још од средње школе заражен позориштем и, као други, у потпуности му се посветио по који пут је предност требало дати другим обавезама проистеклим из захтева породице. Један од начина за то увек је било радно место на коме је било могуће остварити већу зараду, а прилику за то

је пружала Апотекарска установа. Прва препрека појавила се и пре пријема у ново предузеће након што је у овој средини наговештено да глумцу радне обавезе на послу не представљају приоритет. Запослење у новом колективу је због сменског рада одвојило Ђорђевића од позоришта пуне две године, бар кад је у питању глумачки део посла, након чега је стигао позив из старог предузећа да попуни упражњено радно место. Повратак се поклопио са почетком припрема представе „Јулије Цезар“ чија је режија у сезони 1982/83 поверена Јовану Булајићу, а почетак обимних радова на реконструкцији позоришне зграде за извесно време је све активности на припреми преместио на другу локацију. Отежани услови рада на припреми нису знатније утицали на ентузијазам са којим се приступило захтевном задатку, а резултат се огледа у бројним наградама које су уследиле. Исте године у позоришту је припреман рецитал под називом „Био је то човек“ која се сматра најтежим у скоро пет деценија дугој глумачкој каријери. Делове текста „Капитала“ Карла Маркса, током укупно седам појављивања пред публиком, интерпретирали су Вера Аксентијевић, Миломир Недељковић, Душан Тодоровић, Радован Ђукић и Славољуб

МАГАЗИН 2.4.2017.

2.4.2017.

МАГАЗИН

Ђорђевић. - Иако сам имао лепих година није било лако јер „Капитал“ мора озбиљно да се проучава да би се разумео, а проблем се јавља кад ти неко донесе текст и тражи да научиш а не разумеш га ако ниси прочитао целу књигу. Зато се десило да на неким такмичењима рецитујемо оно што смо научили, а публика слуша и не зна зашто је дошла. Квалификовали смо се за репубичко такмичење у Књажевцу у време кад није било горива, па смо се у децембру, у дому културе грађеном од бетона, онако елегантно обучени прописно смрзли. Најбоља потврда услова у којима смо наступали је то да је све време била видљива пара која излази из уста глумаца – каже Ђорђевић. Првобитни успех представе „Хајдуци“ био је повод да се ова представа поново стави на репертоар, али са другом глумачком поделом, а значајним за то време сматрају се „Балкански шпијун“ и „Родна година“ са темом из живота села са периферије Београда. „Коштана“ Боре Станковића била је често извођена представа на различитим сценама, и у различитим периодима, а она у којој је редитељ Јован Булајић најбољима оценио Јелену Бартуловић у насловној улози, Мишу Марића као Миткета и Душана Тодоровића у улози Хаџи Томе, постала је разлог сукоба који је претио да угрози даљи рад позоришта. До њега је дошло након различитих уверења о квалитету пред одлазак на једно од такмичења драмских аматера. Иако је добар део ансамбла био уверен у квалитет успротивили су се тумачи главних улога, а оно што се у тим тренуцима чинило недовољно разумљивим разлогом накнадно се показало исправним за одлуку о одсуству са такмичења. Редовни годишњи Сусрети другарства радника индустрије и рударства увек су били нова прилика за одмеравање квалитета драмских достигнућа свих учесника смотре међу којима су високо место заузимале секције „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“. Ова предузећа финансирала су све трошкове припреме представа које су након

смотри завршавале на редовном репертоару позоришта. Једна таква био је „Непријатељ народа“ Хенриха Ибзена коју је на сцену поставио гост из Горњег Милановца Михајло Костадиновић. Једну од проба непосредно пред премијерно извођење умало је угрозило три тоне угља које су пред кућу Славољуба Ђорђевића истоварене само пола сата пре почетка. Како је у узаној уличици било готово онемогућено одвијање саобраћаја угаљ је што пре требало склонити, па је из позоришта стигло појачање које су чинили Живодраг Гајовић, Жика Драгојловић и Радослав Пајић. Сезона 1986/87 године остаће упамћена по представи „Капетан Џон Пиплфокс“ у којој је насловна улога поверена Ђорђевићу коме су друштво на сцени правили Данка Трнавац, Зоран Борисављевић, Славко Зечевић, Звездан Андрић, Зоран Станојевић, Војислав Пантелић, Миле Цвијовић, Петар и Славица Петровић. Свим пробама је редовно присуствовао и њихов син Милош, касније један од најпознатијих српских виолиниста, који је, иако само неколико година стар, до најситнијих детаља познавао текст па је могао да исправља и глумце који погреше. Начин на који су краљевачки глумци изнели на сцену „Џона Пиплфокса“ био је повод да исти редитељ приступи припреми представе „Човек од Ла Манче“ у којој је улогу Дон Кихота наменио Славољубу Ђорђевићу. Случај је хтео да се, из разлога који никада нису били потпуно јасни, не снађе добро у првим данима припреме па је улога поверена Зорану Дамјановића који је на сцену донео лик памћен дуго након скидања представе са репертоара. Непуних десет година након великог успеха на „Турниру духовитости“ манифестација је обновљена, а програм под називом „Ватрогасна бригада“ у режији Владимира Путника није успео да достигне домете првобитне. После Јована Булајића диригентску палицу је преузео Драган Јаковљевић који на сцену поставља „Клаустрофобичну комедију“ у којој Ђорђевић игра епизодну улогу полицајца чији се глас чује из публике. „Полицијске анегдоте“

у режији Ненада Бајића прилика су за сусрет са до тада непознатим начином рада који је многим учесницима у представи стварао проблеме. - То је најлуђа представа у којој сам играо, а док нисмо схватили његов систем рада готово да смо полудели. Редитељ је био мало на таблетама а мало на вину и кад је давао упутство шта треба да се ради било је великих проблема, чак и опасност од физичког обрачуна са њим, а представа је изведена свега два или три пута јер је била мало дегутантна за време из 1989. године. Почињу деведесет године које су најпродуктивнје у мојој каријери. Једна за другом ређају се „Нове авантуре капетана Џона Пиплфокса“, „Црвенкапа“, „Школа за жене“ и „Љубинко и Десанка“ као једна од мојих јачих представа. Уследили су „Камен за под главу“, „Бајка о цару и пастиру“, „Гнев Божји“, па „Сумњиво лице“, „Чудо у Шаргану“, „Ништа без Трифолија“, „Девојка модре косе“ у режији Милоша Јагодића и „Варалица“ коју, иако је била добра представа, из политичких разлога нисмо дуго ни играли. Деведесетих сам највише радио са Сашом Ковачевић, играо у представи „Перпетум мобиле“ и другим и доживео много лепих тренутака због којих помислим да бих у животу тешко памтио нешто лепо да није било позоришта – каже Ђорђевић „Фамилија“ је последња представа у периоду којим се за две године навршава пола века од првог појављивања на сцени, не рачунајући она из средњошколског периода. Искуство нагомилавано у том периоду довољно је за став да Краљевачко позориште у овом тренутку остварује врхунске домете, посебно са представама намењеним деци. И поред тога све је видљивији изостанак присности који је обележио период аматерског рада као чврсте основе данашњем. Период глумачког рада обележиле су и две филмске улоге, илегалца Паганинија у „Црвеној земљи“ и епизода риболовца у „Кући поред реке“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Порука на Светски дан позоришта 2017. године

МАГАЗИН

2.4.2017.

ДИЈАЛОГ И ОДС

На иницијативу Међународног позоришног института већ више од 50 година од 1961. године, широм света 27. марта обележава се Светски дан позоришта. Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима, штампа и емитује у стотинама новина, часописа, радио и тв станица на свим континентима. Аутор овогодишње поруке је позната француска глумица Изабел Ипер која је поруку прочитала у Паризу. Њена порука гласи: - Ево, дакле, већ 55 година да се сваке године у пролеће одржава Светски дан позоришта. Један дан, односно 24 часа који почињу тамо негде у позоришту НО и Бунраку, затим пролазе кроз Пекиншку оперу и Катхакали, задржавају се између Грчке и Скандинавије, од Есхила до Ибзена, од Софокла до Стриндберга, између Енглеске и Италије, од Саре Кејн до Пирандела, и Француске, између осталих, у којој се налазимо и у којој је Париз ипак светски град који прима највише страних ансамбала. Потом нас наших 24 часа воде од Француске у Русију, од Расина и Молијера до Чехова, онда прелазе Атлантик да би завршили у неком калифорнијском кампусу где млади људи можда поново измишљају позориште. Јер позориште се увек поново рађа из свог пепела. Оно је само конвенција коју неуморно треба рушити. Тако оно остаје живо. Позориште има бујан живот који изазива простор и време, најсавременији комади хране се прошлим вековима, најкласичнији репертоари постају модерни сваки пут кад се поново поставе. Светски дан позоришта свакако није дан у обичном смислу наших свакодневних живота. Он поново оживљава један огроман простор-време, а да би се говорило о простор-времену, хтела бих да призовем једног француског драматурга, толико генијалног колико дискретног, Жана Тардјеа. Што се тиче простора, он пита „који је најдужи пут од једне тачке до друге…“ Што се тиче времена, он сугерише „да се у

десетинкама измери време које је потребно да се изговори реч ’вечност’“. За просторвреме он каже и ово: „Одредите у свом духу, пре него што заспите, било које две тачке у простору и израчунајте време које је потребно, у сну, да одете од једне до друге.“ Задржаћу реч „у сну“. Рекло би се да су се Жан Тардје и Боб Вилсон срели. Наш Светски дан позоришта можемо такође да резимирамо сећајући се Семјуела Бекета чија Вини у свом жустром стилу каже: „Ох, какав би ово леп дан био.“ Размишљајући о поруци коју имам част да изговорим, сетила сам се свих тих снова из свих тих сцена. Стога, ја не долазим сама у ову салу УНЕСКО, сви ликови које сам глумила на сцени прате ме, улоге за које се чини да их напуштамо кад се заврши представа али које воде у вама неки подземни живот, спремне да помогну или униште улоге које долазе за њима: Федра, Араминта, Орландо, Хеда Габлер, Медеја, Мертеј, Бланш Дибоа… Прате ме и сви ликови које сам волела и којима сам аплаудирала као гледатељка. И ту припадам целом свету. Ја сам Гркиња, Африканка, Сиријка, Венецијанка, Рускиња, Бразилка, Персијка, Румунка, Јапанка, Марсељка, Њујорчанка, Филипинка, Аргентинка, Норвежанка, Кореанка, Немица, Аустријанка, Енглескиња, заиста цео свет. Права мондијализација је у томе. Године 1964. поводом овог Дана позоришта, Лоренс Оливије најавио је да је, после више од једног века борбе, у Енглеској коначно створено национално позориште за које је он желео да буде и међународно позориште, бар по свом репертоару. Врло добро је знао да Шекспир припада свима на свету. Било ми је драго кад сам сазнала да је прва порука за Светски дан позоришта 1962. године била поверена Жану Коктоу, с пуним правом, будући да је он, зар не, аутор једног „путовања око света за 80 дана“. Ја сам свет обишла другачије, учинила сам то кроз 80 представа или 80 филмова. Кажем и филмова, јер не правим никакву разлику између играња у позоришту и играња

на филму, што изненади сваки пут кад то кажем, али тачно је, тако је. Никаква разлика. Говорећи овде, ја нисам ја, ја нисам глумица, ја сам само једна од бројних личности захваљујући којима позориште наставља да постоји. То је помало наша дужност. И наша потреба. Како да кажем: Не постоји позориште због нас, пре ће бити да ми постојимо захваљујући њему. Позориште је врло снажно, отпорно, оно преживљава све, ратове, цензуре, мањак новца. Довољно је рећи „декор је празна сцена неке неодређене епохе“ и пустити глумца да уђе. Или глумицу. Шта ће он учинити? Шта ће она рећи? Хоће ли они разговарати? Публика чека, сазнаће, публика без које нема позоришта, немојмо то никада заборавити. Једна особа у публици је публика. Али ипак не превише празних седишта! Осим код Јонеска… На крају Старица каже: „Да, да, умримо у пуној слави… Умримо да бисмо ушли у легенду… Бар ћемо имати улицу која ће носити наше име…“ Светски дан позоришта постоји 55 година. За 55 година ја сам осма жена коју су замолили да изговори поруку, коначно, не знам да ли је реч „порука“ одговарајућа. Моји претходници (мушки род се намеће!) говоре о позоришту маште, слободе, порекла, говорили су о мултикултурном, лепоти, питањима без одговора… Године 2013, дакле само пре четири године, Дарио Фо каже: „Једино решење за кризу јесте нада да ће се против нас, а пре свега против младих који желе да пригрле уметност позоришта, организовати велика хајка: и да ће један нови нараштај глумаца, из овако наметнутих околности, извући незамисливу добробит за једно ново позориште.“ Незамислива добробит је лепа формулација достојна да се нађе у неком политичком програму, не? …будући да сам у Паризу, и то пред скорашње председничке изборе, предлажем онима који изгледа желе да нама владају да пазе на незамисливе добробити које доноси позориште. Само без хајке! Позориште је за мене други, оно је дијалог, одсуство мржње. Пријатељство међу народима, не знам тачно шта то значи али

верујем у заједницу, у пријатељство гледалаца и глумаца, у заједништво свих оних које позориште окупља, оних који га пишу, оних који га преводе, оних који га осветљавају, облаче, декоришу, оних који га тумаче, оних који се њиме баве, оних који у њега иду. Позориште нас штити, пружа нам заклон… Верујем да нас воли… онолико колико ми волимо њега… Сећам се једног редитеља старог кова који је пре подизања завесе, иза кулиса, свако вече говорио чврстим гласом: „Места за позориште!“ Биће то реч за крај. Хвала.

Фото: М. Радовановић

СУСТВО МРЖЊЕ

МАГАЗИН 2.4.2017.

2.4.2017.

МАГАЗИН

Мирослав Симеуновић Симеун

Изложба Мирослава Симеуновића Симеуна

- На дванаест слика формата 70 пута 100 сантиметара специфично виђење трагичних догађаја у пролеће 1999. године. – Слике су настале као плод маште и резултат су специфичних осећања изазваних агресијом. - Жеља да изложба буде доступна већем броју Краљевчана до сада је осујећена у два наврата, први пут кад је непосредно пред отварање из Галерије Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ стигла потврда да је гостопримство ускраћено, а други пут кад из краљевачког музеја није стигао никакав одговор на молбу да се, уколико постоји било који слободан термин, уврсти у годишњи програм ове установе. - Сликарски опус Мирослава Симеуновића Симеуна мери се бројем од неколико стотина слика различитог формата, а педантна евиденција сведочи да је 360 до новог власника стигло у виду поклона

Фото: М: Радовановић

МИЛОСРДНИ АНЂЕО У 12 СЛИКА

ан уочи осамнаесте годишњице НАТО напада на територију Савезне Републике Југославије у краљевачком Дому војске отворена је самостална изложба београдског архитекте Мирослава Симеуновића Симеуна која доноси специфично виђење трагичних догађаја у пролеће 1999. године. И док неке од дванаест слика формата 100 пута 70 представљају стварне догађаје има и оних који се нису догодили али су могли. Настале су као плод маште и резултат су специфичних осећања изазваних агресијом, а она су у појединим ситуацијама наводила на размишљање о освети. Док је током 78 ноћи, за време бомбардовања земље, највећи број становника тражио сигурну заштиту по подрумима Симеун је настојао да што више асоцијација изазваних стањем посебног расположења пренесе на сликарско платно. Најпогоднијом за то показала се техника акваграфије која се од класичног акварела, у коме слика настаје за петнаестак минута, разликује по прецизном цртежу бојеног воденим бојама због чега је рад на свакој од слика трајао и по месец дана. Оно што је настало као резултат интензивног рада током небројано дана и ноћи јавности је приказано већ 15. септембра 1999. године у Галерији Арт у Београду. На првој слици под називом „Бомбардовање Београда“ пренета је ситуација из маште која представља бомбардовање „Београђанке“, као симбола главног града, а представа грађевине у пламену око које су окупљени људи приказана је у кубистичком стилу Друга слика је настала као резултат неверице да било која светска сила може да се одлучи на неразуман корак бомбардовања суверене земље без сагласности Уједињених нација. Сликом доминира панорама Њујорка на којој видљиво место заузима зграда Уједињених нација у пламену. Аутор наглашава пророчки карактер слике настале 1999. само две године пре него што су у терористичком нападу на овај град срушене две куле близнакиње Светског трговинског центра. Иако по природи веома мирољубив аутор потврђује да би то могла да буде

МАГАЗИН

2.4.2017.

нека врста казне за све оно што се у пролеће 1999. дешавало на простору Србије. Трећа у низу представља некадашњег професора београдског Архитектонског фалултета Николу Добровића који је, као чешки ђак и брат чувеног сликара Петра Добровића, пројектовао велики број значајних објеката на простору читаве Југославије. Резултат његовог рада је и једина у Београду, зграда Генералштаба Војске Југославије, која је у бомбардовању 1999. године оштећена до мере да није за употребу, а иако је од тог времена прошло пуних 18 година и даље су присутне недоумице по питању њене даље судбине. - На слици је представљена рушевина а испред ње, по старом српском обичају, споменик крајпуташ са ликом професора Добровића који, као војник, у руци држи лењир и шестар. Имао сам неке фотографије које су приказивале оштећења зграде, али и визију како би слика коначно требало да изгледа. Слика је била и повод за петицију да се овај објекат сачува што неће бити ни мало једноставно, јер је једна од две зграде толико оштећена да ће морати да се сруши – каже Симеун. Из визуре стручњака за архитектуру штета изазвана бомбардовањем објекта који на најбољи начин репрезентује савремену српску архитектуру је ненадокнадива. Симеун се придружује онима који тврде да лепши и функционалнији објекат у Србији нико није направио, а може да се мери једино са Сава центром Стојана Максимовића. Иако има оних који верују како би могао да му се поврати стари изглед све је извесније да зграда тог капацитета, пројектована за војску која се мерила бројем од 150 хиљада војника, у данашње време није ни потребна. Због тога је вероватније да ће само један део уз знатне поправке бити стављен у употребу, а други порушен. Следећа слика се бави, на различите начине и често обрађиваном, темом бомбардовањем моста преко Западне Мораве у Варварину где је направљен стравичан злочин. Његове размере се сматрају још погубнијим кад се зна да ово мало место није имало никакав стратешки значај, нити се у њему налазио било који од иоле значајнијих објеката.

Бомбардован је у време пијачног дана у Варварину кад је и на мосту знатно више људи него обично. О свирепости пилота, чије је име познато, сведочи податак да се након првог поготка вратио и поново гађао људе који су пружали помоћ рањенима. На слици названој „Варвари(н)“ поред разрушеног моста су тела страдалих, међу њима и студенткиње Сање Миленковић у лику анђела са крилима као заштитнице овог унесрећеног града. Упркос чињеници да свака од изложених слика има посебну причу ова се аутору чини најбољом. И поред очекивања да слика овог формата буде завршена за петнаестак дана за поједине је, и поред јасне представе о томе како треба да изгледа, било потребно дупло више времена, у неким случајевима и више месеци. Показало се да оно што се врзма у глави аутора није увек могуће на прави начин пренети на сликарско платно због чега у серијалу слика под називом „Милосрдни“ анђео недостаје она са мотивом бомбардованог моста у Грделичкој клисури. Слика „Немањина 11“ названа је по згради Владе Србије у овој улици која је на исти начин погођена у савезничком бомбардовању 1944. године и нападу НАТО авијације 55 година касније, па се стиче утисак да је пилот америчког авиона добро познавао ту позицију. На слици су приказана оба бомбардовања посматрана из различитих углова. Прву половину серијала затвара слика „Бомбардовање Италије“ настала на основу сазнања да авиони са смртоносним наоружањем на Србију крећу из базе смештене у малом месту Авиано у подножју Алпа. - Пошто сам био у тој бази увек сам размишљао како да се осветимо кад смо овако технолошки заостали за њима и не можемо ништа. Игром случаја помогао ми је пријатељ Драган Покрајац који је у Лађевцима био командант ескадриле и противио се да наши авиони уопште полећу кад нису имали никакве шансе против НАТО авијације. Ја сам на тој слици направио нешто друго. Насликао сам како изгледа Авиано као град, а одавде лети ескадрила српских авиона, који никад нису полетели, То су они авиони какве је замишљао Леонардо, они који личе на

2.4.2017.

МАГАЗИН

птице које лете ка Италији што је само моја машта. Следећа слика спада међу боље, а зове се „Авио отпад“. У отпад сам сместио њихов невидљиви 117 А кога сем нас више нико није оборио. Ја сам нацртао авио отпад са швапским авионима из Другог светског рата, а заједно са њима тај стелт у распаднутом стању – објашњава Симеун. Током седамдесет осам дана и ноћи неизвесности најчешћа тема међу становницима Србије било је разматрање могућности о успостављању мира што је мотив са једне од слика на којој је представљена рушевина на брду Стражевици у околини Београда са безброј крајпуташа никлих поред пута што би требало да покаже да би бомбардовање могло да престане тек кад буде уништено сво становништво. Архитектама је посебно тешко пало рушење телевизијског торња на Авали који је, као својеврстан симбол Београда,

био видљив са велике даљине без обзира из ког се правца стиже према главном граду. На слици „Рушење авалског торња“ приказан је позајмљен мотив са Кораксове карикатуре који приказује тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића обмотаног завојима, и ослоњеног на штаке, док раширеним прстима једне руке у облику латиничног слова „В“ показује да је извојевана победа. Београд је у готово свим ратовима у прошлости доживљавао знатна разарања, али је увек успевао да буде обновљен. То је и тема слике „Београд град феникс“ на којој је приказана панорама посматрана из смера Калемегдана а изнад ње фигура бога оца, са четири „С“ на грудима, који вечно бди и увек доприноси да град буде обновљен. - Имао сам дванаест слика али сам једну, која се односила на Црну Гору, поклонио човеку који то није заслужио па сам морао да направим нову како бих

употпунио серијал. Тако је последња настала много касније, 2009. на десетогодишњицу бомбардовања, а зове се „Опомена“. На њој су представљена два мотива, једно је рушење кула близнакиње у Њујорку, друга половина је рушење Триполија а између њих је разапет Христ. Иако се чини да та два догађаја један са другим немају никакве везе мени се чини да је зло универзално и да једно рађа друго. На слици је исписана чувена латинска изрека „Не можете чинити зло из кога ће да произађе добро“ што је јасна опомена свима да је зло универзално. Сличан сценарио је поновљен и у арапским земљама и свуда где су били у питању интереси великих сила. Никад нисам хтео да политизујем ту тему, јер ме је интересовало универзално зло у човеку и зашто уопште дође до такве деструкције да неко у 20. веку може да направи такве злочине. Срамота ме је што припадам цивилизацији која није успела да нађе решење неким дого-

вором, него је морало да дође до стравичних злочина да би се постигао некакав мир – каже Симеун. Изложба у Дому војске ће, након отварања 23. марта, бити доступна посетиоцима пуне три недеље. Иста поставка је пред Краљевчанима била пре две године кад је постављена у скученом простору Галерије Спасојевић. Жеља да буде доступна већем броју Краљевчана осујећена је у два наврата, први пут кад је непосредно пред отварање из Галерије Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ стигла потврда да је гостопримство ускраћено, а други пут кад из краљевачког музеја није стигао никакав одговор на молбу да се, уколико постоји било који слободан термин, уврсти у годишњи програм ове установе. После првог појављивања у јавности у септембру 1999. изложба је десет година касније постављена у Прес центру у Кнез Михајловој улици а, након по-

следње овог марта и априла у Краљеву кад буду промениле власнике, аутор очекује да стави тачку на овај циклус. Поред ове Мирослав Симеуновић је на седам самосталних изложби излагао радове на различите теме. Највећи број њих настао је у златном периоду између 1980. и 1990. године у кући за одмор у Цавтату. Сликарски опус овог уметника мери се бројем од неколико стотина слика различитог формата, а педантна евиденција сведочи да је 360 до новог власника стигло у виду поклона. Добар део радова налази се у Енглеској а има их, каже Симеун, у разним земљама широм света. - Сликање је ствар тренутка и расположења и увек кад имам леп мотив и лепо време, поготово кад сам на мору, урадим по неку нову слику. После Цавтата имао сам кућу у Прчњу, али сам релативно мало сликао јер сам се више бавио грађевином. Та је кућа продата па више тамо не идем, али у Грчкој често

радим аквареле који остају моја прва љубав. Где год идем на летовање носим аквареле и блок и имам доста лепих слика са Крфа – каже Симеун који је у стручној јавности познат као један од највећих стручњака и аутор четири књиге и више од сто радова на тему топлотне изолације грађевинских објеката. Основни елементи сликарства савладани су у време студија архитектуре када су цртање и сликање, током пуне две године, били веома важни предмети, а да то касније постане превасходна окупација у знатној мери су допринели изванредни професори. Као рођени Краљевчанин Симеун се посебно трудио да циклус „Милосрдни анђео у 12“ слика заврши у граду у коме је све мање оних са којима је провео дане детињства и младости. На крају, не крије жељу да направи ретроспективну изложбу својих радова, можда и по коју заједничку са пријатељима међу краљевачким сликарима. Т. Радовановић

„Индиго“ девети роман Тамаре Кучан

МАГАЗИН

2.4.2017.

ТЕМЕ О КОЈИ

ИМА СЕ ЋУТИ

- Тамара Кучан се сврстава у ред најмлађих чланова Удружења књижевника Србије, а важи за једну од најмлађих особа у свету издаваштва. - Свака књига захтева оспежно истраживање од неколико месеци. – За десет година десет романа. - „Урбан арт“ је издавач који тржишту нуди квалитетне приче са темама о којима се ћути, или их је рискантно обрађивати у ситуацији кад аутор није у потпуности сигуран како ће реаговати читаоци, а ипак жели да исприча. - Ситуација у издаваштву је подједнако тешка колико и у култури, а посебно је погоршава сазнање да је четвртина становника неписмена. – У припреми треће издање романа „Индиго“

риближавање било ког од датума који се по било чему сматрају значајним повод је да Удружење грађана „Дете у срцу“ богатој лепези најразличитијих активности дода још по коју. У сусрет Међународном празнику жена била је то прилика за сусрет са најмлађом књижевницом у Србији Тамаром Кучан која је први од девет романа објавила кад је имала само седамнаест година. Интересовање које су Краљевчани показали за ово књижевно вече потврђује да је направљен добар и квалитетан избор кад је књижевници која описује стварне догађаје из живота пружена јединствена прилика да представи последњи роман „Индиго“. Тамара Кучан се сврстава у ред најмлађих чланова Удружења књижевника Србије, а важи за једну од најмлађих особа у свету издаваштва. Себе сматра креативном девојком која је до 27. године живота успела да објави девет романа, а увелико приводи крају писање десетог. Потребу да оно што се дешава око ње записује осетила је врло рано, још док је била у основној школи и схватила да се тешко уклапа у окружење вршњака. Било је то деведесетих година прошлог века које највећем броју становника Србије нису нудиле ништа добро, па је појава неког из богатијег окружења, који уз то посебну пажњу посвећује читању и слуша неку другачију музику, деловало прилично одбојно што је у појединим ситуацијама појачавало осећање да трпи вршњачко насиље. Добар начин да се одбрани био је дневник у коме су се појавиле прве приче које су осликавале измишљен тинејџерски живот. Из њега је настала прва књига у којој је главна јунакиња Јана, храбра, одважна, самоуверена особа спремна да ризикује и довољно сигурна у себе да пружи прави одговор на утицај околине. Иако је роман „Београђанка“ издала кућа која нема довољно профилисану млађу читалачку публику појава нове књиге је одјекнула довољно снажно, првенствено због сазнања да је тако млада особа успела да на довољно сликовит начин опише ноћни живот тинејџера у Београду што се показало атрактивним и онима који таквим нису посвећивали посебну пажњу. И поред значајног успеха Тамари је још у време гимназијских дана било довољно јасно да таква књига ни на том узрасту не

МАГАЗИН

2.4.2017.

представља максимум, па се убрзо појавио и други роман настао на основу записа из дневника, да би тек следећа издања почела да добијају обрисе онога чиме стварно жели да се бави. Роман „Made in Belgrade“ настао је пред крај гимназијског школовања најављујући плодног писца мада Тамара више воли да каже како је особа са много идеја које једва чека да реализује. То је и повод за потврду да на ствараоце у овој области гледа као на надахнуте и ненадахнуте. Други роман је најављен као наставак првог, иако је прича о истој јунакињи тематски потпуно другачија, што показује да се, сваки пут кад се то деси, у делу читалачке публике јавља страх да би морали да прочитају и први. - Трећи роман „Коцка“ представља дефинитивни преокрет јер коначно радим оно што сам увек желела а то је да љубав, као нешто што сви разумемо, представим људима кроз низ блиских асоцијација, да им представим свет који је другачији, чудан, кога се можда плаше или осуђују. Тако ме је овај роман профилисао као аутора који кроз љубавну причу прича о неком друштвеном феномену, проблему и нечему за шта људи ни не знају. Четири јунака романа који говори о хомофобији су Миња, Јелена, Небојша и Ана. Небојша је геј који доста пати због тога, Миња је бисексуална, Јелена наклоњена женама, а Ана хетеросексуална жена која трпи насиље. Књигом сам хтела да проговорим о томе, паралелом да истакнем да када ћутимо о неком проблему он доживљава експанзију, а одређене мањине и жене које трпе насиље имају једну додирну тачку, да се о томе не прича. Прилично сам се плашила због рискантног потеза да о томе пишем у Србији кад знамо да само мали број људи ово разуме и прихвата, а не осуђује. Волим да профилишем себе као истраживачког писца, па свака моја књига захтева оспежно истраживање, јер се не трудим да препишем чланке из новина и идем на сензацију већ да донесем реалну причу а то није могуће без истраживања – објашњава Тамара. Колико су теме интригантне, по који пут и контроверзне, потврђује роман „Пешчани сат“ који обрађује проблем елитне проституције због чега је и привукао изузетну пажњу читалачке публике.

Тамара Кучан

Фото: М: Радовановић

МАГАЗИН 2.4.2017.

Завршетак студија медија и комуникације, и дипломски рад са темом феминизма, нису могли да омету амбициозну ауторку да још 2009. године почне да се бави издаваштвом у оквиру сопствене издавачке куће „Урбан арт“, а првих неколико година рада прилика је за потврду о малом броју квалитетних аутора. У таквим околностима „Урбан арт“ се профилисао као издавач који тржишту нуди квалитетне приче са темама о којима се ћути, или их је рискантно обрађивати у ситуацији кад аутор није у потпуности сигуран како ће реаговати читаоци, а ипак жели да исприча. Међу онима којима је указано поверење има аутора, углавном домаћих, различите старости, а у мају се очекује штампање првог превода. То је запис жене излечене од рака која на духовит начин у форми дневника, уместо било каквих савета, представља љубав према животу. На скученом тржишту са великим бројем издавача амбициозној особи са превеликом жељом да успе, кад ради оно што воли, препрека не може да буде нико, ни велика издавачка кућа ни било који број издавача. Искуство показује да треба имати довољно емоција према ономе што се ради, јер је то једини начин да се читаоци увере у истинитост. - Наше прво издање „Реквијем за Адама“ је психолошки трилер који говори о младом човеку из мале средине који, уместо да послуша своје снове, слуша савете околине па, уместо да се бави музиком за коју је изузетно надарен, постаје лекар и тако упропасти свој живот. С таквим се могу многи поистоветити баш као и са причом о несталим бебама у српским породилиштима као теми која подједнако интересује читаоце – каже Тамара. Ситуација у издаваштву је подједнако тешка колико и у култури, а посебно је погоршава сазнање да је четвртина становника неписмена. Ни у таквим околностима нема места жалопојкама и поред уверења да, ма колико на тржишту тренутно постизани

успеси, неће увек бити тако. Издања „Урбан арта“ присутна су у већим ланцима књижара, Вулкан и Лагуна, а могу се набавити по приступачним ценама, нижим од хиљаду динара, чак и за лимитиране едиције које се припремају специјално за сајам. Најпродаванији роман је „Индиго“, првих хиљаду комада је нашло пут до купца за мање од месец дана, а у припреми је већ трећи тираж. Иако „Индиго“ представља наставак романа „Пешчани сат“ може се читати као да није, што је повод за препоруку да се увек прво прочита последње издање, а потом оно на које се наслања. Ма колико наизлед љубавна „Индиго“ је тешка прича о брачном пару у кризи и покушају да се из ње изађе - Тема „Индига“ су сатанистичке секте, и жртве сатанистичких секти због чега јој је претходило поприлично тешко истраживање. Што сам више о томе причала у јавности све више су ми долазили људи који имају директних или индиректних искустава везаних за ову појаву. У истраживању ми је, да дођем до саговорника, много помогао сектолог као аутор неколико књига са том тематиком. Показало се како можете да прочитате и хиљаду књига о томе, а да нема ништа вредније од исповести и сведочанства људи са таквим искуствима. Далеко од тога да сам написала туђе приче, али су сви јунаци у „Индигу“ инспирисани људима из Србије који су се извукли из сатанистичких секти. Када се догоде два или три самоубиства посумњамо на секту, али је посебно питање колико је заправо „самоубистава“ кад знамо да се и навођење на самоубиство сматра убиством. Моного сам се плашила и мислила да ће роман бити или потпуни дебакл или ће људи тек нешто да сазнају. Испоставило се да сам урадила добру ствар, и да су људи опрезнији. Нисам желела да направим масовну параноју, већ да укажем да, у тренуцима кад смо усамљени и кад нам се чини да нас нико не разуме, можемо од осме-

ха једног странца помислити да је наша сродна душа, а не сам ђаво. Акценат је стављен на начин на који секта врбује нове присталице, па је читав роман писан истом методом манипулације. Кад започнете да читате „Индиго“ запитате се где је овде секта, а онда постепено наивно улазите у причу и не слутите да ће на крају све да се преокрене па нећете знати шта је истина, шта реалност, а шта се уствари догодило у вашој глави – каже Тамара уз потврду да је „Индиго“ баш због тога био најзахтевнији за писање. Девет романа за исто толико година сматра се великим успехом каквим може да се похвали мали број писаца. Ако се томе дода чињеница да сваком претходи бар шест месеци истраживања онда је јасно са каквим жаром Тамара Кучан прилази сваком послу. Већ након неколико првих романа публика је навикнута да сваке године очекује нов. И поред упозорења да би након обраде теме у „Индигу“ могла бити уморна и исцрпљена, због потресености приче коју је написала, Тамара не одустаје од намере да настави истим темпом и у очекиваном року понуди читаоцима десети роман који се бави интернет криминалом и опасностима које пружа глобална мрежа. Циљ је, каже она, да укаже најмлађима како интернет није увек само забава. „Урбан арт“ за наредни Сајам књига припрема нова издања, а Тамари до тада предстоји низ промоција, како сопствених тако и књига других аутора. Са тим циљем је први пут стигла у Краљево и признала да долазак у нову средину увек представља нови изазов што је повод за тежњу за што више таквих. Председник Удружења „Дете у срцу“ Небојша Пантић подсећа да је свима који нису били на представљању у краљевачком Народном музеју књига доступна у Књижари „Лагуна“, а да је прво следеће у низу овогодишњих дешавања додела Оскара популарности под називом „Дама 2017“ који се традиционално организује у Београду у априлу сваке године. Т. Радовановић

Предраг Вуковић Пеђолино четири деценије са децом

МАГАЗИН

2.4.2017.

КРАЉ ТРГОВА ИЗ КЛОВНОВСКЕ АКАДЕМИЈЕ

- Половином седамдесетих година прошлог века београдски Студентски културни центар је био место значајних дешавања, не само у Југославији већ и шире, што је као магнет деловало на оне који су једном ногом закорачили у академски свет. – Смех је интернационални језик. – У више од десет хиљада емисија на програму Телевизије „Студио Б“ Предраг Вуковић Пеђолино угостио преко 250 хиљада деце. - Свој деци Србије је омогућено да учествују у телевизијској емисији и бар пет минута у животу буду праве звезде. – Не постоји ружно и глупо дете. - Велики део времена пред компјутерима код деце умртвљује сваку активност, креативност и самосвојност

МАГАЗИН 2.4.2017.

аднички крај горњег Земуна, и последњих деценија злогласна Шилерова улица у њему, никад није давао много могућности за перспективну будућност оних који су од рођења били везани за овај део града. Баш у тој улици је рођен, и провео највећи део детињства, Предраг Вуковић Пеђолино чије су професионалне активности током више деценија везане за рад са децом. Карактер својеврсног музичког генија, који је још у првом разреду основне школе показивао изузетне склоности према музици, спутавале су финансијске могућности сиромашних родитеља који нису могли да купе хармонику како би Пеђолино пошао у музичку школу. На месту на коме је изграђена Хала Пинки налазила се зграда некадашњег Дома краља Александра у којој је, поред музичке школе, била смештена биоскопска дворана. Генерације Земунаца памте је по филмовима Чарли Чаплина и Бастера Китона, а баш они су одлучујуће деловали на опредељење да Пеђолино релативно рано донесе одлуку да постане забављач. Није неуобичајено да се интересовања на том узрасту мењају, а није мимоишло ни јунака ове приче код кога је врло брзо ишчилело оно везано за музику ма колико у доба пубертета рокенрол био нешто што је привлачило више пажње од осталих жанрова. Као и код већине вршњака превагнуло је интересовање за спорт, посебно фудбал, што је било повод да врло рано буде уврштен у пионирски тим београдске Црвене звезде. Спортски таленат није остао непримећен, па је почетне дане у земунској гимназији заменила једанаеста београдска коју су похађали сви Звездини играчи. Процена еминентног стручњака, и тренера, Боре Костића да би као чувар мреже могао највише да допринесе успеху тима показала се исправном, а сврставање међу најбоље фудбалере младе репрезентације Југославије наговештавало је успешну спортску каријеру. Тако би највероватније и било да Црвену звезду није напустио прослављени тренер Миљан Миљанић што је означило почетак распада омладинског тима чији су се чланови распрштали на све стране света.

Половином седамдесетих година београдски Студентски културни центар је био место значајних дешавања, не само у Југославији већ и шире, што је као магнет деловало на оне који су једном ногом закорачили у академски свет. Међу њима је био и Пеђолино на чију је даљу оријентацију одлучујуће утицао долазак Александра Поповића који му је поверио улогу у једној од представа. - Хтео сам да будем новинар па сам уписао Факултет политичких наука на коме су прве две биле опште, а новинарство се изучавало тек од треће. Политичке науке су биле партијски факултет који је штанцовао кадрове за дипломатију, а како сам још раније био задојен ројализмом, јер ми је баба била дворска дама, нисам хтео да уђем у Савез комуниста. Дружење у Студентском културном центру поклопило се са ширењем рокенрола, и касније појавом панк музике, а различите музичке групе које су ту наступале утицале су на мене да почнем да пишем текстове за музику коју сам прихватио као своју. Неколико прича и песама за Књижевну реч наводило је на помисао да ћу бити новинар, али сам се ипак определио да упишем књижевност. На трећој години смо мој друг Драган Салдијевић, касније чувени светски фриленс новинар, и ја одлучили да кренемо у свет који је у то време био отворен свима са ових простора. Он оде у Јужну Америку и постане дописник из Никарагве, а ја у Рим где нађем чувеног кловна Џанга Едвардса и питам га да ли могу код њега на академију. Он ме прими тако да одем у Холандију где завршим кловновску академију – прича Пеђолино. Европа је у то време живела на улицама, игра и песма су биле присутне на сваком кораку и посебно привлачиле младог човека, а Битеф је израстао у значајну фестивалску манифестацију која је укључивала велики број квалитетних уличних представа у извођењу значајних светских позоришта. Такав начин живота био је довољно примамљив за Пеђолина да пуне четири године стрпљиво савладава кловновске вештине као саставни део прилично строгог и захтевног програма академије која је, са нагласком на песму и игру, школовала кадрове за

кабаретске наступе. Кад се показало да међу студентима из целог света има много бољих, и спремнијих да се укључе у међународне турнеје, створена је добра прилика за повратак кући и, после одслуженог војног рока, почетак рада у једном од алтернативних дечјих забавишта. Од те године почиње рад са децом који траје пуних тридесет пет година. Осамдесете године су у сећању савременика остале забележене као време кад је формирана група Партибрејкерс, а Борка Павићевић у Скадарлији формирала позориште „Нова осећајност“ у коме су могли да се сретну Дарко Рундек и Џони Штулић. Сведок свих тих догађаја био је и Пеђолино који потврђује да је Југославија била мала за све што се у њој дешавало. - Најбољи пријатељ ми је био Словенац у Љубљани, добре пријатеље сам имао у Загребу и Мостару, алтернативном студентском позоришту у Титограду, а сви смо били чланови великог друштва музичара и глумаца због чега ми никада није било тешко да седнем на авион или воз и одем на три четири дана у неко од ових места. Био је то један од најлепших периода живота кад сам почео да правим дечје представе у Скадарлији и врло озбиљне у „Новој осећајности“ са којима сам ишао и ван Србије и свуда био добро примљен, јер је смех интернационални језик. Љуба Тадић је направио позориштанце „Магаза“ где сам за годину дана са њим проводио дан и ноћ и ту научио глумачки занат. У међувремену сам у Југословенском институту за новинарство учио да будем фоторепортер, а онда отишао у Суботицу код Љубише Ристића који је правио први „Шекспир фест“. Након годину дана вратио сам се у Београд где је почела са радом Телевизија Студио Б и од 1990. до данашњег дана сам тамо – каже Пеђолино и потврђује да је у више од десет хиљада емисија угостио преко 250 хиљада деце. Као и за емисије из дечјег програма међународном наградом је у Минхену овенчан документарни филм о деци у склоништима за време НАТО бомбардовања 1999. године. Након деветнаест година уследила је четворогодишња пауза због инсистира-

МАГАЗИН

2.4.2017.

ња да се промени концепција емисије у којој је свој деци Србије омогућено да учествују и бар пет минута у животу буду праве звезде. Они којима се то није свидело нису схватали став аутора по коме не постоји ружно и глупо дете. Сва су, каже он, лепа и паметна и треба им дозволити да покажу оно што знају а прилика за то пружила се прошле године кад је емисија обновљена. На програму Телевизије „Студио Б“ емитује се суботом пет минута иза поднева кад кроз њу прође и по седамдесеторо деце, а посебну чар чине два најраспеванија одељења једног вртића која путују Србијом што представља оригиналан и занимљив концепт рада са децом предшколског узраста. Иако се по који пут учини напорним рад са најмлађима који показују врхунску креативност никад није представљао посебан проблем. Мини турнеја по градовима западног дела Србије, Бајиној Башти, Ужицу, Ариљу, Пожеги и Ивањици,

потврдила је изузетан пријем у овим срединама и поред чињенице да Пеђолино најчешће наступа сам, што није одлика других забављача. Мало њих је спремно да се отисне на пут удаљен од великих центара и док највећи део њих предуго чека било какву улогу у телевизијској серији, како би осетио погодности популарности, Пеђолино воли да завири у свако село па су ретка она у која није свратио бар по који пут. Путовања по различити крајевима земље прилика су за боље упознавање са приликама у њима које најдиректније утичу на најмлађе становнике. Искуство са тих путовања потврђује да је разлика између београдске и деце из унутрашњости све уочљивија. - Деца из унутрашњости су много отворенија, непосреднија и наивнија, али радоснија од деце у Београду која су мало убијена, па се бојим да ће изгубити сваку функционалност, физичку, емотивну и било какву другу. Задовољна су ако

могу да им дам неку игрицу на великом екрану, а иначе су потпуно изгубила непосредност што све више забрињава. Много су суровија од деце у унутрашњости што је резултат окружења у коме живе, јер су родитељи у сталној борби за опстанак. Немају своје село, а и они који имају више не иду тамо. Деца која дођу у Београд и ту формирају породице више не посећују ни родитеље по селима, а у унутрашњости је друкчије због чега волим да одем и у неки засеок – сведочи Пеђолино уз посебан нагласак да се, због захтева посла, стално прилагођава времену у коме живи па је приморан да савладава и најновија техничка достигнућа како би био што ближи онима којима су саставни део свакодневног живота. У глави овог интересантног човека врзмају се различите идеје. Једна од њих која није реализована је телевизијски филм намењен тинејџерском узрасту по

угледу на емисију из деведесетих година кроз коју су се профилисале особе као што су позната телевизијска и новинарска имена Наташа Миљковић, Зоран Кесић, Машан Лекић, па новинарка политике Зора Масниковић која је са 15 година писала озбиљне текстове. Покушај је пропао након сазнања да припадници исте генерације у данашње време нису сасвим сигурни шта хоће. Због изостанка посвећености која је красила неке раније очекују да им неко други осмисли све што би требало да ураде како би преко ноћи остварили жељени успех. Искуство из рада са децом потврђује да се и публика знатно променила, а да је велики утицај у том процесу имао интернет. Велики део времена пред компјутерима умртвљује сваку активност, креативност и самосвојност због које, док одрастају, знају шта хоће. Функција помоћника директора Спортског културног центра „Шумице“

повод је за размишљање о формирању позоришта у коме би дочекао пензију. Податак да се највећи број деце различитог узраста среће по трговима чини да Пеђолина сматрају краљем ових простора, баш као и оних у великим спортским дворанама. Толико година међу децом добар је повод за закључак да се најбоље осећа међу оном у вртићима пред којима најбоље може да покаже потенцијале којима располаже. Професионални однос према послу грађен током студија на акдемији добра је основа за исти став према сваком детету, без обзира да ли их има троје у неком засеоку или хиљаде у препуној сали Сава центра. - Прошло је много времена од првог наступа пред децом, променио се читав свет и сада је све инстант. Доста тога сам научио о деци што примењујем у сусретима са њима, а радићу све док будем могао да ходам. Са телевизијом је друга ситуација, па ћу врло брзо да завршим

јер она има своје законе а ја не могу са седамдесет година да се батргам као кад сам био млад. Има у овом послу много млађих аниматора и кловнова, али ипак на аматерском нивоу, који само гледају паре. Ово је занат, а не само продаја уличних фазона и фора, који млађи нису спремни да уче. Има много аниматора који током представе причају петнаест минута, онда дувају у балоне, а дување балона није представа већ анимација која може да прође још једино на рођенданима – каже Пеђолино. До врхунских резултата, који гарантују дуг и успешан забављачки век, мора да прође много времена током кога мора вредно да се ради и учи како би се по изласку на сцену оправдао сваки секунд наступа. Ма колико са друге стране седели и они који још нису пошли у школу показало се да адекватно могу да казне сваки покушај да им се прода рог за свећу. Т. Радовановић Фото: М. Еадовановић

МАГАЗИН 2.4.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Штрумпфови: Скривено село У деведесетоминутној породичној авантури у 2Д и 3Д формату штрумпфови се враћају – бољи него икад пре! За разлику од претходника, „Штрумпфови: Скривено село“ је у целости анимиран што комплетном филму даје потпуно нови изглед. У трећем наставку овог популарног серијала Штрумпфета ће се уз помоћ тајанствене карте, и у пратњи најбољих пријатеља Трапа, Кефала и Грубера, упустити у узбудљиву авантуру кроз Забрањену шуму испуњену магичним створењима како би пронашла мистериозно скривено село пре него што то учини злочести чаробњак Гаргамел. Упустивши се на ово невероватно путовање испуњено узбуђењима и опасностима, јунаци

филма ће ускоро открити најштрумпфастичнију тајну у својој историји! По сценарију Стејси Хармана у Памело Рибон филм је режирао Кели Есбјури, а анимираним јунацима гласове су позајмили Тамара Алексић, Слободан Бода Нинковић, Драган Вујић Вујке, Ђорђе Стојковић, Бојан Перић, Срђан Тимаров, Паулина Манов, Ива Стефановић, Анђелка Прпић, Анђела Јовановић, Слободан Тешић, Милан Тубић, Милан Инић. Филм се приказује до 5. априла у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Дух у оклопу „Дух у оклопу“ је базиран на међународно признатом научно фантастичном јапанском анимираном филму из

1995. године ког је режирао Мамору Оши према истоименој манги из 1991. године. Радња је смештена у 2029. годину када су многи људи постали киборзи заменивши неке делове тела уграђеним имплантатима. Али, мозак не може да се замени јер представља „духа“, људски идентитет који се налази у оклопу механичког тела. Радња филма прати Мејор која води елитну јединицу под називом „Сектор 9“ задужену за најопасније криминалце. Њихов задатак је да их зауставе, па ће морати да се суоче са непријатељем чијиј је једини циљ да уништи напредак технологије Хенк Роботикса. Сценариста стошестоминутне научно-фантастичне акционе авантуре је Вуле Зурић, филм је режирао Руперт Сандерс, а главне улоге тумаче Скарлет Јохансон, Мајкл Пит, Џулијет Бинош и други. Филм се приказује до 5. априла а пројекције почињу у 20 сати.

Америчка драга Тинејџерка која нема ништа да изгуби придружује се екипи путујућих продаваца новина, одједном се затичући у вихору журки, изврдавања пред законом и младалачке љубави, док са бандом бунтовника путује америчким средњим западом. По сопстевном сценарију филм је режирала Андреа Арнолд, а главне улоге тумаче Саша Лејн, Шиа ЛаБуф, Ариел Холмс, Исаија Стоун и други.

МАГАЗИН

2.4.2017.

Динамик БГ - Слога 81:82

Фото: М: Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 2. И 8. АПРИЛА

МАГАЗИН

2.4.2017.

2. април

1453. — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја. 1513. — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду. 1792. — Према Закону о ковању, основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД. 1801. — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена. 1860. — У Торину се састао први италијански парламент. 1861. — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. 1865. — Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну. 1900. — Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу. 1905. — Отворен је железнички тунел испод Алпа „Симплон“ којим је Швајцарска повезана са Италијом. 1917. — Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој. Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра. 1930. — Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту.

1944. — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију. 1958. — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија. 1960. — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине. 1974. — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе. 1979. — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву. 1979. — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непозnат број стоке. 1981. — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом „Косово-република“. 1982. — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца. 1992. — Српске паравојне јединице су убиле 42 особе у Бијељини. 1999. — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92. 2003. — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода „Орао“ из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и „шпијунске афере у Републици Српској“. 2004. — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице

хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

3. април 1043. – Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс. 1512. — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I. 1559. — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови. 1807. — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан. 1865. — Снаге Уније су заузеле Рич-

монд, главни град Конфедеративних Америчких Држава. 1922. — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика). 1930. — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија). 1936. — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна. 1941. — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948. — Премијером драме Ивана Цанкара „Краљ Бетајнове“ у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица. 1948. — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи. 1975. — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу. 1976. — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године. 1979. — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године. 1991. — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1992. — Комунистички лидер и

председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине. 1995. — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија. 1996. — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест). 1999. — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву. 2000. — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2003. — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације. Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку. 2007. — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.

4. април 1581. — Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет. 1660. — Чарлс II Стјуарт је објавио декларацију из Бреде, своје услове за обнову монархије у Енглеској. 1721. — Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I. 1812. — Амерички председник Џејмс Медисон је увео деведесотдневни ембарго на трговину са Уједињеним Краљевством.

2.4.2017.

МАГАЗИН

1841. — Вилијам Хенри Харисон је умро од упале плућа и посао је први председник САД који је преминуо током мандата и председник са најкраћим мандатом. 1905. — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи. 1912. — У Тибету проглашена Кинеска република. 1932. — K. K. Кинг изоловао је витамин Ц на универзитету у Питсбургу. 1936. — Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарка Мариновића (1911—1936). У знак сећања на тај догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског универзитета. 1939. — На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I. 1945. — Америчка 3. армија је заузела немачки град Касел после тродневних борби. 1945. — Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској слави као Дан ослобођења. 1949. — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски споразум о формирању НАТО пакта. 1960. — Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност. 1962. — Основана Федерација Јужне Арабије. 1968. — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису. 1969. — У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана. 1975. — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске

деце, ратне сирочади. 1976. — Нородом Сиханук је абдицирао са места вође Камбоџе и ухапшен је од стране Црвених Кмера. 1984. — Амерички председник, Роналд Реган позива на међународну забрану хемијског оружја 1992. — Основана је Полиција Републике Српске. 1998. — У експлозији метана у украјинском руднику угља „Скачинско“, у Доњецкој области, погинула 63 рудара. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Београду погинуо чувар топлане. 2001. — Министра одбране Судана и 14 војних функционера погинули у авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи. 2002. — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португала. 2003. — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад интернешенел“.

5. април 1242. — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије. 1566. — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722. — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818. — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа.

1841. — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као „Милојева и Срндакова буна“, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили. 1881. — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал. 1887. — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јо-

сиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1879. — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат. 1902. — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске. 1944. — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш. [1] 1945. — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној

сарадњи Совјетског Савеза и Југославије. 1951. — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954. — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That’s All Right 1955. — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка XX века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн. 1964. — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача 1971. — Прорадио вулкан Етна у Италији 1974. — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989. — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовнаидруштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. 1992. — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила. 2002. — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку.

6. април 1652. — Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих досељеника у Јужној Африци, које је постало данашњи Кејптаун. 1667. — Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хи-

љада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година. 1690. — Аустријски цар Леополд I Хабзбуршки балканским хришаћанима упутио проглас у којем их је позвао да и даље помажу његову војску у борбама против Турака, обећавајући им разне повластице. 1782. — Рама I је наследио тајландског краља Таксина, започевши Чакри династију. 1830. — Џозеф Смит је службено основао Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. 1867. — Кнез Михаило Обреновић преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1895. — Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због „дела велике покварености“. 1886. — Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града. 1896. — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био Француз Пјер де Кубертен. 1909. — Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km. 1917. — Објавом рата Немачкој, САД ушле у Први светски рат. 1941. — Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи. 1941. — Етиопске и британске трупе ослободиле Адис Абебу, коју су у рату са Етиопијом почетком 1935. окупирале италијанске снаге. 1945. — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево. 1973. — У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела у пожару 6.

2.4.2017.

МАГАЗИН

априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд. 1985. — Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб. 1992. — Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ. 1994. — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира. У масакрима који су уследили екстремни Хути побили око 800.000 мањинских Тутсија, углавном цивила. 1995. — У Кигалију је основан први суд за суђење оптуженима за геноцид. 2001. — Представници Хашког трибунала предали савезном министру правде Момчилу Грубачу оптужницу за ратне злочине и налог за хапшење Слободана Милошевића. 2003. — Министарство правде САД саопштило да се број затвореника у затворима у 2002. повећао, да је први пут прешао цифру од два милиона и да је у јуну те године у затворима регистровано 2.019.234 људи. 2006. — Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године, на граничном прелазу Холмец према Аустрији, иако је објављен снимак у којем словеначки војници убијају војнике ЈНА који су се предали. даље... 2009. — Средишњу Италију погодила је серија снажних земљотреса. 2014. — Проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на истоку Украјине, што је означило почетак побуне против прозападне владе у Кијеву која је прерасла у рат.

7. април 451. — Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији. 1141. — Матилда од Енглеске је по-

стала први женски владар Енглеске. 1348. — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи. 1788. — Амерички пионири су основали град Маријету (у данашњем Охају), прво стално америчко насеље изван Тринаест колонија. 1862. — Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа, најкрававијој бици у дотадашњој америчкој историји. 1866. — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни, недељник „Босански вјесник“. Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису. 1929. — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић. 1939. — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу. 1941. — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији. 1943. — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД. 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод „Јамато“. 1948. — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља. 1956. — Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку. 1961. — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита. 1963. — Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља са-

моуправљања“ јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота. 1966. — Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због квара. 1980. — САД су прекинуле дипломатске везе са Ираном. 1989. — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара. 1990. — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа. 1992. — Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке. 1994. — Почео је геноцид у Руанди,

неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане. 1994. — У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана. 2001. — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској. Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе. 2004. — Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду званично саопштено да је у тој земљи погинуло више од 720 војника коалиционих снага, под вођством САД, већина после проглашења краја главних војних операција, 1. маја 2003. 2014. — Проглашена Доњецка Народна Република на подручју Доњецке области Украјине од стране активиста

који су заузели зграду регионалне администрације у Доњецку, након свргавања бившег про-руског председника Виктора Јануковича и повратка Крима Русији.

8. април 217. — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога. 876. — Абасидска војска је поразила у бици код Дајр ал-Акула војску сафаридског емира Јакуба ибн Лајса, приморавши га да прекине свој продор у Ирак. 1271. — Мамелучки султан Бајбарс је освојио од крсташа тврђаву Крак де Шевалије у Сирији. 1513. — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД. 1820. —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос. 1861. — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање. 1864. — Конфедерацијска војска је однела победу у бици код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније. 1904. — У Лондону потписан англофранцуски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку. 1911. — Холандски физичар Хајке Камерлин Оне је открио суперпроводност. 1913. — У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента.

1924. — Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи. 1939. — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански кра Зог избегао у Грчку. 1944. — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније. 1946. — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама. 1953. — Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осудиле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министрар иностраних послова, а потом председник Кеније. 1971. — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома. 1990. — Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година. 1992. — После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за екперименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979. 1993. — Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН. 1996. — Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа. 2002. — Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији. 2004. — Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs