MagazIN 273 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 273 * 26. март 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

26.3.2017.

У овом броју: Бржа, јача и боља Србија Нормална, пристојна и модерна Србија Сећање траје и трајаће Краљево жртва различитих сукоба Основно право на образовање Почетак привредне сарадње Корак ближе студентском центру Погледа ка новим хоризонтима

8 18 24 32 46 38 50 56

Ноово лице педијатрије Значајни ефекти већ у првом кварталу Сат за нашу планету Глума унесто песме и игре Краљево један српски топос На репертоару Биоскопа „Кварт“ Ковачевићу дупла круна Тамиш - Слога Времеплов

60 64 68 72 80 84 86 90 94 94

МАГАЗИН 26.3.2017.

Подршка Александру Вучићу за председника Србије

МАГАЗИН

26.3.2017.

БРЖА, ЈАЧА И Б

- У Краљеву као привредном и трговинском центру Рашког округа природне лепоте и културна баштина сваког остављају без даха и представљају право туристичко благо Србије. - Краљево будућност види у стварању привредног амбијента који ће привући нове инвеститоре из земље и иностранства, а до ње се стиже победом Александра Вучића на председничким изборима 2. априла. – Резултати се постижу само уз борбеност, истрајност и огромну жељу да се савладају препреке и достигне немогуће. - Изостао најављени перформанс вагонџија

БОЉА СРБИЈА

МАГАЗИН

26.3.2017.

д раних поподневних сати реке људи, што појединачно а што организовано са истакнутим страначким обележјима, хитале су према спортској дворани у Рибници где је у 18 сати требало да почне предизборни митинг Александра Вучића, кандидата коалиције окупљене око Српске напредне странке. Онима који су међу првима ушли на један од два улаза за посетиоце, и прошли ригоризну контролу, следило је више од два сата паузе током које је атмосферу подгревала прегласна музика и предизборни спотови који су наговештавали да после избора кандидата кога су

дошли да подрже Србија треба да буде бржа, јача и боља. Краљевчани који су испратили предизборне митинге других кандидата за председника нису имали дилему да ће овај бити знатно помпезнији што је било видљиво и пре уласка, јер су скоро целом дужином велике спортске дворане доминирала два, са велике даљине уочљива, транспарента који су јасно одређивали карактер онога што се дешава. Претпоставка да спортска дворана неће бити довољна да прими све оне који би желели да присуствују овом несвакидашњем догађају утицала је на одлуку организатора да на за-

падној страни поставе велики екран на коме би могли да прате дешавања у унутрашњости. Сви који помније прате збивања на краљевачкој политичкој сцени, и око ње, са нестрпљењем су очекивали долазак бивших радника „Фабрике вагона“ који су само неколико дана раније најавили да ће дочекати премијера са шерпама, лонцима и тигањима. Оно што се дешавало претходне ноћи, кад су у Полицијску станицу приведени припадници Локалног фронта који су цепали плакате са ликом Александра Вучића, на вагонџије је деловало дестимулишуће, па су одлучили да овом

приликом одустану од планираног перформанса. Велики број телевизијских камера, међу њима оне намењене директном преносу намењеног свима који су били спремни да га прихвате, читавој атмосфери су давале посебан тон баш као и посебно украшена бина и велики број столица испред ње намењен значајнијим посетиоцима. Међу њима овом приликом није било истакнутих представника локалне самоуправе, директора јавних предузећа и установа који су морали да се задовоље местима за стајање најближим бини. Као и пре скоро годину дана кад је

почетак сличне манифестације каснио двадесетак минута, колико је председник владе Александар Вучић разговарао са члановима Удружења „Иницијатива за права радника“ као заступника интереса Краљевчана који од државе потражују исплату заосталих примања и повезивање радног стажа, присутни су очекивали почетак предизборног митинга и долазак Александра Вучића који је у Врњачкој Бањи отворио реновирану летњу позорницу. Овом приликом је од заказаног почетка прошло тек петнаестак минута док официјелни водитељи нису захвалили свима који су дошли да подрже

политику стабилности и напретка Србије чији је гарант кандидат владајуће коалиције Александар Вучић. Онима који то још нису знали упућена је порука да у Краљеву, као привредном и трговинском центру Рашког округа, природне лепоте и културна баштина сваког остављају без даха и представљају право туристичко благо Србије. Чуло се и да Краљево будућност види у стварању привредног амбијента који ће привући нове инвеститоре из земље и иностранства, а до ње се стиже победом Александра Вучића на председничким изборима 2. априла. Они представљју прилику да се сачува оно

МАГАЗИН 26.3.2017.

председника Србије. У овој новој хали нисам никад играо утакмицу али, ево сада, заједно са вама, играм утакмицу у којој победа мора бити убедљива. Сада смо овде да дамо јаку подршку Александру Вучићу и његовом сјајном тиму који има свој циљ и који снажним корацима иде напред. Ја нисам политичар, па ћу своје мишљење исказати спортским кошаркашким речником. На челу сваког успешног тима стоји капитен који увек даје свој максимум не штедећи себе, који се бори до последњег даха и последње секунде, капитен који је храбар и који увек верује у победу. Капитен који зна да одигра прави потез када је најтеже и да одигра најпаметније кад је резултат неизвестан, капитен који зна да покрене тим, да одигра пресинг у одбрани и када води са 10 разлике да победа буде још већа и убедљивија, да буде победа за памћење као што ће бити ова сада. Тај капитен је Александар Вучић, наш будући председник – поручио је Јованов. Снага Србије налази се у истрајним и снажним људима који верују и знају да постоји само један пут који води у бољу будућност. Таквим је на предизборном митингу представљен познати телевизијски водитељ, и заштитно лице Радио-телевизије Србије, Жика Николић који четрдесет година доказује да се само вредним и озбиљним радом могу постићи резултати. Остаће запамћено да у Краљеву одавно није било толико значајних личности из политичког врха међу којима су председница Народне скупштине Маја Гојковић, министарка грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар иностраних послова Ивица Дачић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар здравља Златибор Лончар, министар без портфеља задужен за развој и рад јавних предузећа Милан Кркобабић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма, државни секретари, народни посланици и многи други. Највећем броју присутних остало је нејасно зашто се скупу није обратио нико од представника локалне самоуправе и Рашког управног округа што је главна тема бројних разговора у граду дан касније када су се слегли утисци са скупа који је у различитим срединама оцењиван на различите начине, од похвала до жестоке критике.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

што је створено током последње три године и настави брже, јаче и боље. Сила је скраћеница за српску индустрију лаких авиона, прву и једину фабрику у историји српског ваздухопловства, а Милорад Матић је оснивач фабрике Aero East Europe која већ десет година производи преко 140. Сем мотора они представљају комплетан српски производ који се извози на тржишта Италије, Немачке, Бугарске, Француске, Румуније и Босне и Херцеговине. То је повод да се скупу обрати оснивач и подсети да авионе продаје на тржиштима међу којима су и европске земље са високим стандардима. - За бизнис којим се бавим, а то је авио индустрија, сви сматрају да је ризичан, тежак и склон паду. То је тачно. Али тамо где други виде тешкоће, губитке и поразе, ја сам видео шансу. И искористио сам је. Председника Вучића доживљавам као себи блиског борца. Србија је под његовим премијерским мандатом освојила поштовање међународне заједнице. Када имаш поштовање, имаш и шансу да унапредиш економију. Подршка Вучићу је пре свега подршка човеку којем су економија, прогрес и раст у центру пажње. Подршка Вучићу није подршка само једном човеку и лидеру, него пре свега резултатима које смо постигли и које ћемо тек постићи. Шансу не смемо пропустити, а са Александром Вучићем на челу Србије је имамо – истакао је Матић. Резултати се постижу само уз борбеност, истрајност и огромну жељу да се савладају препреке и достигне немогуће, а то својим примером најбоље показују спортисти. Краљевчанин Данило Јованов је са 19 година био један од десеторице најбољих младих кошаркаша бивше Југославије а онда је, после саобраћајног удеса и повреде шестог вратног пршљена, остао везан за инвалидска колица. Упркос негативним прогнозама Данило је освојио бронзану медаљу на државном првенству у пливању на педесет метара за инвалиде параплегичаре, а као једини квадриплегичар у конкуренцији возила до 2.500 кубика учествовао је на четири рели трке и освајао медаље. На атлетском првенству је освајио две медаље, по једну у трци колица на сто метара и бацању кугле, а 2003. године је постао једини ронилац на свету са овако тешком повредом. - Чврсто верујем да ће положај особа са инвалидитетом бити још бољи и квалитетнији уколико изаберемо Александра Вучића за

МАГАЗИН 26.3.2017.

Председнички кандидат Александар Вучић на митингу у Краљеву

МАГАЗИН

26.3.2017.

НОРМАЛНА, ПРИСТОЈН

- Пред нама су важни и тешки избори зато што десеторица кандидата желе да се дочепају власти. - Многи од њих су учествовали у уништавању наше земље, у пљачкашким приватизацијама. - Највише вере у државу показују они који живе тешко. - Пре само три године Србија је била на ивици банкрота . - Време обрачуна на српским улицама давно је прошло, имамо мир и сачуваћемо мир зарад будућих генерација наше деце. - Ако сви изађемо на изборе победиће нормална, пристојна и модерна Србија. - Србија будућности победиће ове из прошлости који би да нас врате у пљачкашке, у лоповске приватизације, у крадуцкања и све друго што им не дамо више, који би да врате све ове који су вам уништили од „Фабрике вагона“, „Магнохрома“ и сваког предузећа у Краљеву

Фоото: М. Радовановић

НА И МОДЕРНА СРБИЈА

МАГАЗИН

26.3.2017.

ред нама су важни избори и, као што сте видели, тешки избори. Тешки избори зато што десеторица кандидата, а за неке од њих могу да кажем и по сваку цену, желе да се дочепају власти. Многи од оних који су учествовали у уништавању наше земље, у пљачкашким приватизацијама. Многи од њих којима нисам допустио да крадуцкају и краду, па су љути због тога јер им неко то не да. Многи од оних који су научили на комесарско доба, што сте и данас могли да видите, користе сваку прилику да дочекају и да, неистинама и најгорим лажима, покушају да се врате на власт. А ја сам веома срећан и поносан због свега што смо чинили у претходном периоду. И знам ја, добро ја знам и вас из Трстеника и вас из Краљева, из Рашке и сваког другог места, и из Бање. Знам, драги пријатељи, да не живите сјајно, знам колико тешко живите, али интересантно је да највише вере у државу показују они који живе тешко, који знају какве снове сањају и који знају зашто смо тешким мерама морали да одбранимо нашу земљу и да положимо темеље модерне и успешне зграде. Не заборавите драги пријатељи, пре само три године Србија је била на ивици банкрота. Једна Грчка је четрнаест пута смањивала плате и пензије, а ми смо наставницима, учитељима, медицинским сестрама, лекарима, војницима и полицајцима већ вратили оно што смо узели и сад ће да имају све веће плате, све већа примања већ ове 2017. године. А горе су нам уништили него што су неки уништавали Грчку. Уништили су све фабрике. Ја данас и овде највеће критике примам од оних који су разорили све фабрике у Краљеву, оних који су опљачкали све фабрике у Краљеву, од оних који су на улици оставили раднике. Борио сам се за два инвеститора за Краљево. Одустали су. И сад вам кажем, наставићу да се борим. Не будемо ли их ускоро довели, довешћемо ми фабрику наменске индустрије у државном власништву у Краљево да запослимо људе. И још једну ствар хоћу да вам кажем. Ви знате колико је обећаван Мо-

равски коридор. Знате колико је обећеван био коридор 10, па га никад нису завршили. Ево, ове године га завршавамо и према Македонији и према Бугарској. Коридором 11 сад први пут можете да идете бар од Љига до Прељине. Ускоро завршавамо и ЉигЛајковац, Лајковац-Уб смо већ завршили. Остаје нам Уб-Обреновац и Обреновац-Сурчин. До Београда ћете много брже стизати, али вам ја сада кажем није то моја идеја. Већ смо увелико у преговорима око све документације, идејног пројекта, свега другог, и преговорима са потенцијалним извођачима за Моравски коридор, што значи од Прељине до Појата, да спојимо Краљево са Чачком, Трстеником, Крушевцом, Ћићевцом и даље ка Нишу. То ће значити лакше довођење инвеститора. То ће значити да људи могу да планирају кад, и како, и на који начин да уложе свој новац у Краљево, и у Трстеник, и у свако друго место овде у околини, у цео Рашки округ и у део Расинског округа, све оно што на различите начине, чак и Моравичког округа, гравитира овде према Краљеву. И вама хоћу да се захвалим на стрпљењу јер знам да није лако када чујете Кронберг Шуберт отишао у Крушевац, Континентал отишао у Нови Сад и у нека друга места. Краљево и Лесковац су на реду и нико вас није заборавио, и свакога дана мислим на Краљево. А пре четири или пет година да ли сте могли, драги пријатељи, да замислите да у свету говоре онако похвално о нашој земљи, да онако лепо говори и немачка канцеларка која је већ три мандата канцелар, да о нашој Србији онако добро говори. Па није ваљда да они не знају шта раде? Није ваљда да не зна шта ради ни Владимир Путин који ће да ме прими за три четири дана у Москви? И није то, одмах да вам кажем, није то мој успех. То је ваш успех, јер ништа од тога не бих могао да направим да ви нисте били стрпљиви, снажни и јаки да издржите тешке реформе које свет поштује и цени. Од тада су кренули да поштују Србију. Од тада нисмо

припадали више народима који траже лака и јефтина решења, већ народима који траже права, дугорочна, озбиљна и одговорна решења, решења за своју децу. Зато нас поштују, вас поштују, а ја сам био само тај који вас представља. Говорили су нам на почетку, нећете моћи да издржите том политиком, мораћете да се окренете против Руса, или ћете морати да окренете леђа Европској унији. Ја сам говорио, наш пут је пут према Европској унији, али морамо да спашавамо традиционална пријатељства. Не можете пријатељима да забијете нож у леђа. И показало се да смо водили исправну политику. И данас вам кажем, нећемо да уводимо санкције Руској Федерацији. Наша је политика политика мира и стабилности. Јесте видели данас Македонију. Своје госте, европске представнике, дочекују а пола земље се дигло на ноге. Неко би желео, и неки би хтели, да од Србије направе Македонију, нестабилну земљу у политичком смислу.То је дивна земља, нама пријатељски народ. Хтели би да направе да то буде нестабилна земља да могу, као у луткарском позоришту, странци да одлучују о томе ко ће, где, и шта ће, и на који начин. Зато хоће слабијег председника, зато хоће слабију владу, а наш им је одговор, овде у Србији ми грађани Србије одлучујемо о својој судбини. Нико са стране. Ми имамо право да одлучујемо и само наши грађани то могу. И зато, драги пријатељи, хоћу да вам кажем велико хвала за разумевање те политике. И хоћу да кажем онима који позивају на то да се у Србији пуца као у Македонији, онима који би да вешају о бандере, онима који би да вас линчују на улицама, само да им кажем једну ствар. Никада вам то нећемо дозволити. Време обрачуна на српским улицама давно је прошло, имамо мир и сачуваћемо мир зарад будућих генерација наше деце. И не дамо вам да уништите Србију. Доста је што сте је опљачкали, доста је што сте је разглавили толике деценије. Сваки пут када им поставите огледало, и када им покажете шта је то

МАГАЗИН

26.3.2017.

што су радили, шта је то што су чинили, они се наљуте. Али, ми не смемо да будемо исти као они. И овде када цепају наше билборде, немојте да се љутите. Ја знам да овде има људи који ме воле, не само да поштују већ и они који ме искрено воле. Немојте да се љутите на њих и немојте да се свађате са њима. Пустите их нека цепају. Они се хвале тиме како уништавају нечију имовину. Да смо, не дај боже, то чинили ми њима онда би било, јесте ли видели какви су напредњаци, социјалисти и сви остали зликовци. А овако, то је богоугодно дело. Када нам нападају породице подразумева се, јер ми и не треба да имамо породице и децу. А све њихово је увек свето. Наше је губаво и кужно. По нама ударајте како хоћете. И у овој кампањи, да вам кажем драги пријатељи, поносан сам што сам издржао кофе ђубрета које су по мени бацали сва-

кога дана не само њих десеторица, и не сви од њих да будем фер, већ и сви политички коментари из света који су им у томе помагали. И поносан сам на чињеницу што им ни једном нисам одговорио на тај начин што, и кад неко од наших људи погреши па их увреди, ја умем да кажем извините јер мени извини није страна реч. Њима јесте, јер они умеју само да вређају и да говоре најружније ствари о свакоме од нас, о свакоме од вас зато што за њих ми смо нижа класа. Они су бољи од нас зато што имају скупља одела и имају лепе ципеле. Па нисмо ми ништа посебно криви зато што су вас они осиромашили и зато што су све отели. И на нашој страни је храбра, интелектуална Србија, не она која мора да говори то о себи, већ она која истински и суштински вреди. Уз нас је радничка Србија, она која жуљевитим рукама прави економски

раст ове земље. Уз нас су сељаци и нико од њих није нижа класа. Они су једнаки са свим осталима, а ми не тражимо да будемо ни бољи ни вишљи од њих. И нека не брину. Моја порука њима је, наставите да ударате, наставите да ударате, нисам вас се уплашио, преширока су моја леђа за ваше слабе ударце како год тукли и како год ударали. А ја ћу да штитим вас, и ја ћу да штитим ваше породице на сваком месту. Ја ћу да штитим све грађане Србије. Драги Краљевчани, тешка је борба. Њих десеторица у овом тренутку. За неке неважеће листиће имају неки глас више, а то зависи од вас. Имају зато што још нисмо сигурни хоћемо ли да изађемо на изборе. Ако сви изађемо на изборе нормална и пристојна и модерна Србија, Србија будућности, победиће ове из прошлости који би да нас врате у пљачкашке, у лоповске

приватизације, у крадуцкања и у све друго што им не дамо више, који би да врате све ове који су вам уништили од „Фабрике вагона“, „Магнохрома“ и сваког предузећа овде у Краљеву. Па ви људи слушате, па и овде у Краљеву, људи с правом траже. Имају право да траже, али они траже плате које су заостале од пре петнаест, од пре десет и од пре шест година. Све оно што им ови нису исплатили зато што су исплаћивали у своје џепове, а о народним џеповима нису бринули. Наш је посао да вратимо понос и достојанство обичном човеку, обичном раднику, да ти људи виде да се боримо. И на крају, да ли сам грешио као председник владе? Јесам сигурно, много пута. И као председник владе био сам најпоноснији човек у овој земљи, најсрећнији што сам могао за своју земљу да урадим нешто и ми-

слим да смо добре ствари направили. Мислим да ће нас памтити као што данас памте Герхарда Шредера, иако није дочекао на власти да види резултате своје успешне владавине. Неки други то су баштинили после њега. Али то није важно, важно је само куда Србија иде и шта је то што ми за нашу Србију можемо да направимо. Зато сам срећан и зато сам поносан. И зато вас молим да изађете на изборе, јер ја знам да ми имамо предност, да смо ми јачи само ако не будемо лењи и ако тог дана изађемо на изборе. Они само умеју да мрзе и више и боље од нас, а ја сам срећан што ви не умете да мрзите. Наше је да волимо Србију, да гледамо унапред, да волимо и њих што нас мрзе само зато што смо бољи и успешнији. Хоћу да кажем велико хвала свим нашим коалиционим партнерима, да се захвалим апсолутно свима, да им

кажем велико хвала на томе што сте разумели да ово нема везе више. Хвала Палма што си на сваком митингу. Хвала Драгане, хвала Александре, хвала Иштвану, хвала свима, али пре свега народе хвала вама. Хвала вам на огромној храбрости, хвала вам на великој снази коју преносите на све нас, хвала вам на томе што не верујете у њихове лажи и измишљотине, јер ви знате праву истину и знате и ко се бори, и ко је марљив, и ко је вредан, и ко Србији жели све најбоље. Зато ја у Краљеву, у јуначком српском Краљеву, очекујем велику победу за Србију. Хвала пријатељи на огромној подршци, хвала вам на љубави. Волим вас и бескрајно ми значи оваква и оволика подршка. Другог априла до победе, до победе за нашу једину и успешну Србију. Живела Србија!

МАГАЗИН 26.3.2017.

Осамнаеста годишњица НАТО агресије

Фото: М. Радовановић

СЕЋАЊЕ ТРАЈЕ И ТРАЈАЋЕ

- На годишњицу почетка агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију положени венци и цвеће на спомен-обележје страдалим у ратовима између 1991. и 1999. године, и касарнама „Јово Курсула“ у Јарчујку и „Рибница“. - Венце су положили представници града, Рашког управног округа, Војске Србије, полиције, породица погинулих, разних удружења и организација... – За време НАТО агресије Краљево је било на мети авијације 19 војно најјачих земаља 54 дана током којих је повређено 37 цивила а уништено, или оштећено, 1750 цивилних и војних објеката

МАГАЗИН 26.3.2017.

МАГАЗИН

26.3.2017.

петак 24. марта навршило се 18 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Тај период је више него трајно забележен у сећању оних који су остали без чланова породице, оне који су учествовали у рату а из ратних збивања изашли као инвалиди који још увек доживљавају трауме. У сарадњи са удружењима породица палих бораца, ратних ветерана и ратних војних инвалида овај дан се традиционално обележава уз обећање да неће престати док год живи сећање на жртве. Краљево је и овог 24. марта, на дан кад су у околину града пале прве крстареће ракете НАТО снага, одало пошту суграђанима страдалим у ратним сукобима током последње деценије двадесетог века. Потврда да су постали жрве сулудог времена сукоба који је оставио пустош у овом делу Балкана заслужили су да буду помињани и као хероји који су положили животе на бранику отаџбине оставивши потоњим генерацијама обавезу да их не

забораве и помињу док је света и века. Полагању венаца и свећа на спомен обележју на Тргу Јована Сарића, и парастосу поводом обележавања Дана сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима деведесетих година прошлог века, претходио је скуп на коме је градоначелник Краљева др Предраг Терзић, обраћајући се прецима и потомцима страдалих чије је животе пресекао вихор рата а у душама оставио ненадокнадиву празнину и болно сећање, потврдио трагичност догађаја због којих се, уместо радости рађања и по којег породичног весеља, дели туга због жртава ратних сукоба. - После сваког рата и после сваког војног сукоба понављамо наду да се ни један сукоб у историји човечанства више неће поновити, али опет, поново, поново и поново догађају се ратни сукоби у којима многи људи остану без својих очева, многи очеви и мајке остану без деце. Данас је дан када се сећамо почетка НАТО бомбардовања од

пре осамнаест година и дан када треба да се сетимо свих живота који су изгубљени. И као град и као држава треба да водимо рачуна о потомцима палих бораца и треба да им одамо пошту коју, без сваке сумње, заслужују. Надам се да ће у будућности бити мање сукоба и да ће ово бити последњи рат кога ћемо се сећати – казао је он. Навршило се 26 година од када је у ратним сукобима на простору некадашње Југославије пала прва жртва са подручја Краљева. Био је то Слободан Стојковић из Матарушке Бање који је смртно страдао у Словенији и уписан на прво место листе од 107 имена иза којих је остало исто толико младости, непроцењивих и непојмљивих могућности за Краљево и Србију. У ратним сукобима заувек су нестали синови, очеви, мужеви, добре комшије, кумови, пријатељи чији се губитак ничим не може надокнадити, јер је сваки људски живот јединствен и непоновљив. Двадесет четврти дан марта је и ове године био повод за окупљање

како би се одала пошта и подсетило на жртве херојског дела уграђеног у темеље данашње Србије. Подсећању да је пустош у душама несагледив, а понос стамен и громадан, уследило је минутом ћутања одавање поште херојима за којима и после толико година плачу мајке и очеви, супруге и потомци. У краћем уметничком програму под називом „Жао ми је човека“ глумац Драган Пешић је говорио стихове из истоимене песме Десанке Максимовић и одломак из песме „Мећава на Балканском вису“, а наступили су и ученици шестог разреда Музичке школе „Стеван Мокрањац“, виолинисти Александар Илијовски и Огњен Вујанац. Након пригодног програма у Свечаној сали зграде Градске управе, а пре парастоса који је са свештеницима Епархије жичке служио владика Јустин, на спомен-обележје страдалим у ратовима између последње деценије двадесетог века венце и цвеће положили су представници локалне самоуправе,

војске, полиције, породица страдалих, удружења која окупљају ратне ветеране и други. Тачно у подне у Касарни „Јован Курсула“ у Јарчујку положени су венци на споменик припадницима 252. оклопне бригаде погинулим у НАТО бомбардоавњу, а у Касарни „Рибница“ уприличен обилазак богослужбеног простора и Спомен собе чији је део чувар сећања на све припаднике ове бригаде у ратовима од 1990. до 1999. године и пано са сликама и подацима 106 палих бораца из Краљева у овим ратовима. Град Краљево је препун датума који говори о страдалној судбини његових житеља као што су октобар 1941. мај 1944. и 24. март 1999. када се одаје помен онима који су страдали у крвавим ратовима на просторима бивше Југославије. Последице су се манифестовале и након престакна ратних дејстава, јер су многи учесници преминули од последица бомбардовања експлозивним средствима са осиромашеним уранијумом. И овај 24. март је прилика за

подсећање на имена погинулих која су урезана у спомен плочу, од којих је 77 страдало у борбама на Косову и Метохији. Током НАТО агресије Краљево је на мети авијације 19 војно најјачих земаља било 54 дана током којих је повређено 37 цивила а уништено, или оштећено, 1750 цивилних и војних објеката. Сваки 24. март је прилика за подсећање како нема већег зла од рата и да се, тек кад замукну топови, виде размере ратне пустоши. У време мира је све, осим људских живота, надокнадиво, па се последице рата и мере по броју страдалих. Као и много пута раније Краљево није заобиђено ни у НАТО бомбардовању 1999. године кад се потврдило да му је историја још једном наменила улогу страдалника. Животи који су уграђени у темеље државе и града стварају обавезу за појачану бригу о њиховим живим сродницима, а уверење да много тога још није урађено води ка уверењу да ће неправда бити исправљена, а обавезе државе и града испуњене. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.3.2017.

Драган Весовић

МАГАЗИН 26.3.2017.

Други мандат Покрета Двери у Скупштини града

- Мудрошћу водеће политичке снаге у Скупштини града опозицији која је сведена на мање од трећине одборника онемогућено да тражи заказивање ванредне седнице. – Сукоб интереса између две струје унутар најјаче политичке снаге. - Једна је желела да градоначелник продужи мандат, друга да буде садашњи заменик градоначелника. - У том мега вртлогу испливава трећи који прави низ погрешних корака, први у избору Градског већа. – Иако Одборничка група Демократске странке има само четири члана у актуелном сазиву локалног парламента је осамнаест одборника који су били у редовима ове политичке опције. - Одборничку групу напредњака чине млади људи који ни једном речју не учествују у раду скупштине. – Нови одборници припадници ешалона првобораца, заслужних анкетара у кампањи од врата до врата и оних који су лепили плакате а нису могли да се збрину неким радним местом

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО ЖРТВА РАЗЛИЧИТИХ СУКОБА

МАГАЗИН

26.3.2017.

а истеку прве године другог мандата у Скупштини града из Српског покрета Двери стиже потврда да су се избори у Србији на свим нивоима по правилу одвијали у поприлично нерегуларним условима. И поред прокламованог става како сви учесници изборне трке треба да имају подједнаке услове то најчешће није тако, јер партије владајуће већине поседују огромне ресурсе од којих многе користе на непримерен тачин. Шеф одборничке групе Двери у Скупштини града, и народни посланик, Драган Весовић логичним сматра укључивање у изборни процес великог броја чланова владајућих странака што им на самом старту обезбеђује извесну предност, али не и низ других мера које примењују, а не би смели. У такве се убраја учешће у кампањи директора јавних предузећа и установа упркос прокламованом ставу Владе Србије и њеног председника да то треба да буду нестраначке личности, професионалци и најспособнији међу стручњацима различитог профила. Искуство претходних локалних избора потврђује да су у кампањи владајуће Српске напредне странке активно учествовали директори јавних предузећа којима се не оспорава право да буду чланови било које политичке странке, али им се замера што место на коме се налазе користе у интересу само једне политичке опције. Ако би се онима који чврсто држе власт у рукама, а на сваким наредним изборима настоје да је продуже на наредни мандатни период, због овога и могло прогледати кроз прсте има тешко доказивих оптужби о много озбиљнијим злоупотребама. - Немамо материјалне доказе али имамо исказе људи запослених у јавним предузећима који су добијали јасне налоге да скупе одређен број сигурних гласова како би сачували радно место ако су запослени на неодређено време, а обезбедили или продужили ако су под уговором. Имамо и следећи феномен. Маса људи блиских политичким опцијама прима се на привремене и повремене послове и јавне радове. Тим људима се дају директиве да скупљају одређен број

сигурних гласова, а они као пример служе свима који чекају у реду, па се то шири у концентричним круговима као кад се баци камен у воду, и на тај начин се стварају потпуно нерегуларни услови. Значајном се чини и присуство у медијима. На Телевизији Краљево сам у предизборној кампањи био само једном искључиво са представницима тадашње опозиције, а без представника власти. То је прилика да се испровоцира свађа између представника опозиције а, са друге стране, онемогући прави политички дијалог са политичким неистомишљеницима који су на руководећим местима у Краљеву – каже Весовић. И поред сумњи у регуларност избора поделом мандата је и прошле године отпочео нови циклус у раду локалног парламента у коме довољну већину има стара коалиција коју, по мишљењу опозиционих одборника, подржава и пет чланова Српске радикалне странке. То не би било чудно да на републичком нивоу ова странка није опозиција владајућим напредњацима ма колико и једни и други потекли из истог гнезда. Са становишта дверјана поступак напредњака сматра се веома промишљеним и плодотворним потезом јер су, убацујући у владајућу коалицију Српску радикалну странку, једним ударцем убили две муве. У Народној скупштини су се српски радикали показали као најповољнија опозиција, јер никада нису рекли ништа против актуелног премијера, а на локалном нивоу нису имали никаквих посебних захтева сем што су, местимично на мање значајним функцијама, смањили потенцијале социјалистима као партнеру напредњака. Након локалних избора водећи напредњаци су имали проблем да задовоље прохтеве коалиционих партнера који, да су излазили самостално, не би могли да пређу цензус. Најбољи доказ је Српски покрет обнове који у Скупштини града има само једног одборника, али и одборничку групу формирану уз помоћ четири из редова напредњака. Слична је ситуација и са Покретом

социјалиста који се показао као мудар преговарач и у подели плена добио добар део колача а са осталима опозицији, чије се присуство свело на мање од укупног броја одборника, избио из руке адут којим може да тражи ванредну седницу локалног парламента. - Добили су ситуацију да им скупштински рад са те стране буде миран, али нису били мудри када су формирали ове групе јер је то изазвало незадовољство у њиховим редовима тако да у њима имају две струје. Мислим да то знају сви врапци који лете дуж Ибра и дуж Мораве, и по ужем градском језгру, а они то никада неће признати. Једна струја је желела да градоначелник буде бивши градоначелник, а друга да буде садашњи заменик градоначелника, па у том мега вртлогу испливава трећи који прави низ погрешних корака. У Градско веће се по коалиционом споразуму, који је направљен не знам кад и не знам где и не знам како, убацују одређени људи а испред СНС његови другари који немају иза себе никакву каријеру, никакав радни ангажман на никаквом радном месту, а одлучују о судбини града Краљева. С друге стране, велика подела између њих је наступила у моменту када је требало да изаберу заменика председника скупштине. Због почетног дила много су смањени апетити социјалиста, они су погубили многе полуге које је требало да имају, тако да је место и председника и заменика председника скупштине остало напредњацима који нису били у стању да се договоре из које ће струје да дође који кандидат. Онда се дешавају разна проклизавања у смислу сада већ чувене афере семафор. Погрешна функционисања и деловања су нешто што мора да остане у нашој кући, па није требало прљави веш износити напоље. Као републичком посланику бар петнаест колега је у поспрдном тону питало шта то радимо – каже Весовић. Интересантним за прошлогодишње локалне изборе оцењује се учешће једанаест изборних листа, међу њима и неких политичких опција које

26.3.2017.

МАГАЗИН

су обележиле парламентарни живот у претходном мандату. Демократска странка је заједно са коалиционим партнерима успела да освоји само четири места у парламенту, а шеф њихове одборничке гупе на једној од седница потврдио да је чак осамнаест одборника актуелног сазива било у њеним редовима. Значајан број некадашњих чланова Г17 плус приступио је напредњацима који су за шефа одборничке групе изабрали некадашњег истакнутог функционера ове странке. Изазову нису успели да се одупру ни одборници из редова Партије уједињених пензионера Србије, па су се и они приклонили напредњацима. Најпоразнијим резултатом локалних избора сматра се састав одборничке групе напредњака у којој већину чине млади људи који ни једном речју не учествују у раду скупштине. Због тога се из редова опозиције на њих гледа као на припаднике ешалона првобораца, заслужних анкетара у кампањи од врата до врата и оних који су лепили плакате а нису могли да се збрину неким радним местом. И док у актуелном сазиву парламента нема припадника политичких опција које су у дужем периоду значајно утицали на њихов рад појавиле су се нове. Најзначајнијом се чине Сатроседеоци Краљева и околине окупљени око идеје локалпатриотизма која је врло блиска Покрету Двери. - Имамо и такозвани Локални фронт састављен на једној од најразличитијих варијаната „жутог редузећа“, како волим да кажем за Демократску странку, па је један био у Демократској странци, једна у ЛДП, један био у Отпору, а онда се то продаје граду као нешто ново. Просечни становник Србије има политичку незрелост зато што нема времена да се озбиљније бави промишљањем политике, јер је опхрвен гомилом егзистенцијалних проблема. Он је јако интелигентан, али се не бави тиме јер нема времена кад мора да обезбеди шта ће да једе, како ће да плати струју, како ће да функционише, да ли ће да обезбеди за бензин, како ће да школује дете и погледа ста-

рог родитеља, како ће да заради плату кад овде више ништа не ради. Омладина је са медија бомбардована најразличитијим стварима, а о Српском покрету Двери, који је на изборима 2012. добио много више гласова него Локални фронт, за пет година колико учествује у скупштинском раду ни један писани медиј на националном нивоу није објавио ништа. Онда добијамо да о њима извештавају Б92, Н1, Блиц, Курир... Како је то могуће ако нису спрега са властима и капиталом, на овај или онај начин. То је групација која је Краљево непотребно изнела на лош глас. Радикали се враћају на крилима повратка хашког оптуженика Војислава Шешеља, политичка сцена се мења и данас у скупштини имамо три опозиционе одборничке групе и све остале које су у власти. То је оно што је различито у односу на прошли сазив скупштине, а исто је да и данас нико неће да чује опозицију ни у чему. Истина је и да су неке ствари које је предлагала опозиција у претходном мандату сада уврштене у дневни ред као идеја власти – објашњава Весовић. У локалним условима логичном последицом сваких избора сматра се ново партијско запошљавање и поред честих упозорења са врха државе да се томе мора стати на пут. Подаци које су одборници Двери у више наврата поновили за скупштинском говорницом, а да их никада нико није демантовао, потврђују запошљавање у органима управе и јавним предузећима чланова породица и блиских рођака руководећих људи партија на власти. У поштовању прописа није се далеко отишло ни при избору директора јавних предузећа, па сваки вршилац дужности кога постави политика по правилу и на конкурсу бива изабран за директора. Постављења се врше по истом принципу, а мења само састав комисије на чији су избор дверјани уложили бројне промедбе у Скупштини града. - Кад сам у републичком парламенту имам утисак да не живим у истој држави са премијером, а када сам у градском почињем да не живим у истом граду као градоначелник, јер не

видим шта су они запослили и које је реално новоотворено радно место које нешто производи. Као шлаг на торти доживели смо изјаву премијера да страни улагачи неће да улажу у Краљево јер је био земљотрес, што је по мени играње са интелигенцијом. Не желим да Краљево буде талац ни једног земљотреса, ни унутарстраначког, међустраначког, владајуће коалиције, нити земљотреса као елементарне непогоде и катастрофе која може да погоди. Опозиција постоји да критикује рад оних који су на власти, а критика може да буде добронамерна и злонамерна. Уколико је добронамерна то можемо да подвучемо кроз квалификацију конструктивна и у том контексту Двери су можда конструктивна опозиција. Али, ако некоме кажеш нешто што му се не свиђа, а при томе си изнео низ озбиљних аргумената који се не дају ни на један начин демантовати, онда је то затварање очију пред истином, а она је једино што се да поновити. Онај ко говори неистину не може два пута да понови исту тврдњу, јер заборави шта је рекао, а ако говори истину, пошто истина једна и непатворена, онда стално прича исту причу а то сада некоме смета. Да је среће, а то иде у неку врсту политичког утопизма, у власт би требало да уђу сви који су прешли изборни цензус. Српски покрет Двери представља неки број грађана који су дискриминисани самим тим што се ни једна идеја коју предложимо неће усвојити. Хајде да будемо сви у власти, али не у власти ради власти него ради бољитка града. То је политички утопизам зато што се Српски покрет Двери неће свидети њиховом братско, кумовско, рођачком поделом власти системом ја теби ти мени – каже Весовић и потврђује спремност за сарадњу са било којом влашћу коју сматра поштеном. Први покушај владајуће већине да разговара о томе везује се за изборе из 2012. године. После тога није било никаквих наговештаја и поред чињенице да Двери према поверењу грађана на изборима представљају по снази трећу политичку опцију у граду. Разлог та-

квом односу види се у ставу да дверјани нису спремни ни за какав разговор који има карактеристике трулог компромиса. Весовић потврђује да за комадић власти нико од њих није спреман да зажмури на било шта у деловању актуелне власти што сматра супротним интересима грађана Краљева. Т. Радовановић

МАГАЗИН 26.3.2017.

Марија Јевђић

МАГАЗИН 26.3.2017.

Краљевчани у Народној скупштини: Марија Јевђић (1)

ОСНОВНО ПРАВО НА ОБРАЗОВАЊЕ

Од почетка рада актуелног састава Народне скупштине подржала је Закон о изменама и допунама закона о пољопривреди и руралном развоју, Закон о потврђивању Уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за Пројекат изградње аутопута Е-763 (деоница Сурчин-Обреновац) између Владе Републике Србије, коју представља Министарство финансија, као Зајмопримца и кинеске Експорт-Импорт банке, Закон о потврђивању Споразума о зајму (Додатно финансирање за Пројекат аутопут Коридор 10) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, Закон о потврђивању Споразума о зајму (Други програмски зајам за развој и реструктурирање државних предузећа) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, Закон о изменама и допунама Закона о комуналним делатностима, Закон о изменама и допунама Закона о водама, Закон о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, Закон о

изменама и допунама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о међусобном укидању виза за носиоце обичних пасоша, Закон о управљању аеродромима, Закон о допуни Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, Закон о буџету Републике Србије за 2017. годину, Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему, Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Уједињених нација о Централној канцеларији Пројекта Трансевропске железнице, Закон о становању и одржавању зграда, Закон о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, Закон о изменама и допунама Кривичног законика, Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, Закон о потврђивању Мултилатералног споразума о комер-

Фото: М. Радовановић

- Након избора 2014. Марија Јевђић је први пут изабрана за народну посланицу, а на то место је реизабрана и на ванредним изборима 2016. године. Члан је одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво, права детета, привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва као и посланичких група пријатељства Белгије, Данске, Финске, Француске, Италије, Немачке и Сједињених Америчких Држава.

МАГАЗИН 26.3.2017.

цијалним правима у ванредном ваздушном авио-превозу у Европи, Закон о транспорту опасне робе, Закон о потврђивању Споразума о оснивању Фонда за западни Балкан, са Статутом Фонда за западни Балкан, Закон о потврђивању Уговора о зајму између Владе Републике Србије и Фонда за развој Абу Дабија за буџетску подршку, Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, Закон о потврђивању Оквирног споразума о зајму ЛД 1830 (2014) између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије, Закон о потврђивању Финансијског уговора „Апекс зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете III/Б“ између Републике Србије и Европске инвестиционе банке и Народне банке Србије, Закон о потврђивању Споразума о зајму (Програм модернизације и оптимизације јавне управе) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, Закон о потврђивању Споразума о изменама и допунама Споразума о зајму између Владе Републике Србије као зајмопримца и Владе Републике Азербејџан као зајмодавца за финансирање изградње деоница Љиг - Бољковци, Бољковци - Таково и Таково - Прељина аутопут, Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању, Закон о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Републике Кореје, Закон о потврђивању Оквирног споразума о зајму ЛД 1768 (2012) између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије, и Закон о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе, а није присуствовала кад се гласало о још седамнаест закона. У расправи је учествовала три пута, први пут 18. 10. 2016. на Другој седници Другог редовног заседања Поштовани председавајући, министре са сарадницима, колегинице и колеге народни посланици, право на образовање је једно од основних људских права и представља покретачку снагу на оснаживању деце, али и одраслих, да сами обликују своју будућност, стога ће Посланичка група ЈС свакако подржати предложене измене Закона о високом образовању. Предложене измене се односе на велики број младих људи, по неким проценама

око 12 хиљада, пошто тачних података нема, односно на студенте који су уписали студије пре увођења Болоње 2005. године, а који до сада нису положили све испите. Пред болоњцима је продужетак студија већ два пута продужаван. Први пут је то било академске 2011-2012. године, па је продужен на 2013-2014. годину, а потом на садашњи рок, септембар 2016. године. Усвајањем предложене измене Закона студенти би добили још једну шансу, односно још две године времена да диполомирају. Јако је битно нагласити да је скупштински одбор разговарао, разматрао, дискутовао и да постоји иницијатива да се упути амандман којим би се продужио рок и студентима магистарских и докторских студија за две године, а данас смо могли чути од многих посланичких група да ће упутити истоветни амандман, што је свакако добро, јер закон мора имати исти однос према свим студентима. Из вашег данашњег излагања, господине министре, чули смо да је више од 65% факултета подржало Предлог закона, као и Студентско удружење. Сматрам да је неопходно продужити рок студентима који су студије започели по старом систему, јер при упису нису имали законско ограничење, ограничено време за које треба да дипломирају, а држава свакако не би била на губитку, јер сви студенти плаћају полагање испита, школарину и све друге обавезе. Једину додатну обавезу има администрација, односно професори, који испите за њих спремају по старом, а не по болоњском програму. Обзиром да је у Србији мали проценат високообразованих и да је стратегија државе да се повећа број грађана са факултетском дипломом, то иде у прилог да треба омогућити старим студентима да своје студије привреду крају и омогуће један од важних ослонаца у животу. Многи су склони да, жаргонски речено, вечите студенте проглашавају за лење. Међу њима има различитих судбина. Многи од њих су паралелно студирали и радили, па им је преостало мало времена да се спреме за захтевне испите, неки су основали породице, многе животе су обележиле породичне трагедије, неки су стали на тричетири испита до краја, обично на предметима на којима ретки студенти прођу и код најзахтевнијих професора, а из данашње

дискусије колеге Војислава Вујића могли смо чути за пример Географског факултета, где се због једног професора читава генерација студената кочи. Мислим да овај факултет није усамљен и да оваквом проблему треба системски прићи и решити га, да не бисмо стварали тзв. уска грла на факултетима. Ови студенти никоме не сметају. Код њих видим само упорност и жељу да одрже везу са факултетима и знањем. Та упорност друштво не кошта, већ само апсорбује одређену енергију која би се могла усмерити у друге друштвене непожељне активности. Припремајући се за данашњу дискусију, дошла сам до податка да је просечна дужина студирања у Србији око осам година. Верујем да млади треба да имају подршку у друштву и боље услове за развој својих потенцијала, пре свега на плану формалног и неформалног образовања. Можда ћу на тренутак изаћи из теме, али желим да наведем добре примере бриге о младима и студентима који су своје студије започели у Јагодини и који сваке године о трошку локалне самоуправе имају могућност да посете Универзитет у Бечу и размене своја искуства са колегама. Неколико хиљада студената је до сада имало прилике да посети Беч, што је свакако за похвалу. Град из којег ја долазим, Краљево, има факултет за грађевину и машинство, а пре две године је отворена и висока Пословна школа која сваке године упише 100 нових студената, од којих је 50 на буџету и то је могућност да млади људи који немају финансијске могућности да студирају у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, остану у Краљеву да се школују и усавршавају. Иначе, од 100 студената који из Краљева оду за Београд, само се троје врати. Друга измена Закона се односи на услов за упис у наредну школску годину о трошку буџета, да остане 48 бодова, што је и исправно, с обзиром на податак да свега 10% студената успе да испуни законски услов и прикупи свих 60 бодова. Безрезервна подршка свима који желе да уче и студирају, јер, човек се учи док је жив, а у Дану за гласање Посланичка група Јединствене Србије ће свакако подржати предложене измене Закона о високом образовању. Хвала.

МАГАЗИН 26.3.2017.

Делегација руског града науке у Краљеву

МАГАЗИН

26.3.2017.

ПОЧЕТАК ПРИВР

- Посета градоначелника Мичуринска уприличена у циљу остваривања сарадње два града у области културе, пољопривреде, науке, прерађивачке индустрије и трговине. - Мичуринск се сврстава међу само 14 у Руској Федерацији који имају статус градова науке. - Заједничка предузећа као пут ка повећању пољопривредних фондова две земље. - Директни контакти са председником Владимиром Путином прилика да се упозна са међународном сарадњом коју Кузњецов успоставља у овом региону. - Потврда да Русија као велика земља пружа бројне могућности за развој заједничких послова значајна је колико и могућност отварања нових радних места без обзира где би било седиште заједничког предузећа

Фото: М. Радовановић

РЕДНЕ САРАДЊЕ

26.3.2017.

МАГАЗИН

Александар Кузњецов

ичуринск је руски град у Тамбовској области смештен на око 400 километара југозападно од Москве. Град представља значајно железничко чвориште у плодној долини Оке и Дона, а према попису из 2010. горине у њему је живело скоро сто хиљада становника. Основан је давне 1636. године као утврда звана Козлов, а градска права је стекао 1779. Данашње име је добио по руском ботаничару Ивану Владимировичу Мичурину који је проналаском бројних врста, посебно јабука, дао значајан допринос светској науци. Након што је делегација Краљева са групом пољопривредних произвођача овог краја, са председником Скупштине града Ненадом Марковићем, прошле године боравила у овом граду у узвратну посету је стигао градоначелник Мичуринска Александар Кузњецов са сарадницима међу којима су били његов први заменик, директор федералног научно истраживачког центра за производњу хране и члан градске думе. Посета је уприличена у циљу остваривања сарадње два града у области културе, пољопривреде, науке, прерађивачке индустрије и трговине, као и других видова, а отпочела пре неколико година након што су ученици краљевачке Основне школе „Димитрије Туцовић“ допринели међународном карактеру фестивалу у Варову који се одржава у мају сваке године. Координатор овогодишњег фестивала у овом граду је опуномоћени изасланик председника Руске Федерације Владимира Путина, а веза са Краљевом је успостављена у време док је истакнуту функцију обављао Кузњецов. Повод за његов одлазак у три пута већи Мичуринск је податак да се овај град сврстава међу само 14 у Руској Федерацији који имају статус градова науке, првенствено због значајног доприноса развоју пољопривредне индустрије и прераде воћа и поврћа. За овај град је везан комплетан генетски развој нових врста поврћа и воћа, посебно јагодичастог, а научно истраживачки центар је водећа установа у области генетике и селекције нових пољопривредних култура. До појаве Ивана Мичурина у свету је било познато само девет врста јабука. То-

ком рада на проналажењу нових он је произвео више од три стотине врста што после 1930. године није успело ни једној дрругој државу у свету. Добро познавање прилика на Балкану, и успеха у производњи поврћа и воћа, посебно јагодичастог, повод је за жељу о сједињавању генетских могућности са условима овог поднебља како би се произвела што већа количина различитих пољопривредних производа за пласман на руском тржишту. Федерални научни центар у Мичуринску је прошле године формиран указом председника Руске Федерације, а колико је овај регион значајан у производњи здраве хране најречитије потврђује податак да се искључиво она произведена на овом простору користи за исхрану космонаута укључених у различите свемирске програме. Од 2010. године од када датира његова везаност за Србију Кузњецов истиче потребу за формирањем заједничких предузећа која би омогућила да се повећа пољопривредни фонд обе земље. Први долазак у Србију везује се за посету градовима који су после Октобарске револуције примили више од три стотине хиљада људи са простора целе Русије и обнову неколико гробаља на којима су касније сахрањивани. Тако су први партнерски односи успостаљени са Белом Црквом, Врњачком Бањом, Бајином Баштом и Косјерићем, а проширују се и посетом делегације Мичуринска Краљеву. Александар Кузњецов и губернатор Тандовске области Александар Никитин припадају малој групи од око 150 људи, посебних кадрова којом управља лично председник Руске Федерације Владимир Путин, а директни контакти са њим су посебна прилика да се упозна са међународном сарадњом коју успостављају у овом региону. Управо због тога контакти за представницима краљевачке привреде и локалне самуправе у циљу успостављања сарадње од заједничког интереса добијају већи значај. - Србија је за мене душа и срце, а моја велика жеља је да притајељство са вама претворим у економске односе. Чекамо вас на мичуринској земљи ако не раније онда у јесен када се у склопу бројних активности, као централна манифе-

стација, одржавају Дани воћарства Русије у крају који представља центар развоја воћарства за целу земљу. Читава област се бави производњом јабука, јагодичастог и другог воћа, а ова манифестација је прилика да се представе достигнућа и склопе велики послови – каже Кузњецов истичући значај посете Краљеву у чију се лепоту уверио током првог лета авионом изнад града у друштву Хранислава Милошевића. Значајним за почетак сарадње сматра се искуство готово сваког пољопривредног газдинства у краљевачком крају које се бави гајењем различитог воћа, али и потреба о бољем упознавању становника два региона. Потврда става да Русија као велика земља пружа бројне могућности за развој заједничких послова значајна је колико и могућност отварања нових радних места без обзира где би било седиште заједничког предузећа. - Блиске историјски и традиционално развијане односе две словенске и православне земље у културној сфери треба да проширимо и на сферу привреде, а Мичуринск је један од научних центара у Руској Федерацији веома значајан по институтима који се баве пољопривредом. Од особитог значаја је повезати се са руским привредницима и науком како би приноси били бољи и квалитетнији, а како бисмо обезбедили пласман за наше производе на руском тржишту. Мислим да смо започели веома добру сарадњу, да ће ове године делегација наших пољопривредних произвођача поново посетити Мичуринск, и да ћемо имати прве уговоре између пољопривредника и људи који се баве овом облашћу привреде у Русији – рекао је градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Поред низа састанака са локалним званичницима гости из Русије су обишли Основну школу „Димитрије Туцовић“, Факултет за машинство и грађевинарство и хладњачу Предрага Перишића, а присуствовали су обележавања Дана сећања и парастосу Краљевчанима погинулим у ратовима последње деценије двадесетог века. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Богатија лепеза високошколских установа

МАГАЗИН

26.3.2017.

КОРАК БЛИЖЕ СТУД

ДЕНТСКОМ ЦЕНТРУ - Од почетка нове школске године у Краљеву Пословни и правни факултет Универзитета „Унион – Никола Тесла“ из Београда. – На сваки од студијских програма уписује се по педесет студената, а школарина за једну школску годину износи 1.200 евра са могућношћу уплате у дванаест месечних рата. – У школарину укључени трошкови уџбеника, овере семестара, пријаве испита и остали. - Студенти без родитеља и они са инвалидитом ослобођени плаћања школарине која пада на терет буџета факултета

26.3.2017.

МАГАЗИН

предељење ка развоју високог школства, и жеља да Краљево постане студентски центар, повод је да поред Факултета за машинство и грађевинарство, Високе економске школе из Пећи и Консултативног центра Правног факултета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици породица високошколских установа буде богатија за још једног члана. Меморандумом о сарадњи и разумевању на који су потписе ставили градоначелник Краљева др Предраг Терзић и декан др Милија Богавац, то је постао Пословни и правни факултет Универзитета „Унион – Никола Тесла“ из Београда. Пословни и правни факултет ове јесени уписује 15. генерацију студената на основне и осму на мастер академске студије, а акредитован је и за докторске студије у овим областима.

Факултет је један од оснивача Универзитета „Унион“ у Београду, а делатност обавља у оквиру Универзитета „Унион – Никола Тесла“ са концептом који се уклапа у модеран европски систем високог образовања у складу са Болоњском декларацијом. Факултет је од стране Националног савета за високо образовање акредитован за извођење наставе за основне, мастер и докторске академске студије, а од Министарства за науку и технолошки развој и за научно истраживачку деланост. Добитник је бројних признања и награда какве су, поред стипендија у земљи и иностранству, добијали и студенти чији су најбољи појединци представљали Србију на Првом међународном конгресу младих талената и проналазача у Москви. Право уписа на прву годину основних академских студија имају кандида-

ти који су завршили средњу школу свих образовних профила у четворогодишњем трајању, а поред сведочанства из свих разреда и дипломе о завршеној средњој школи право на полагање пријемног испита, који укључује тест општег знања и информисаности, стичу сви који приложе извод из матичне књиге рођених и потврду о уплати за полагање. Основне академске студије трају четири године, а обухватају пословни менаџмент и право, а једногодишње мастер студије информатички и индустријско економски менаџмент, пословно право и пословни менаџмент. Докторске студије трају три године и акредитоване су за пословни менаџмент. - Ми ћемо у будућности излазити у сусрет свим високошколским институцијама које имају акредитацију за рад

присутна сматра се мање значајном од могућности која будућим студентима омогућава да студирају у Краљеву. Посебно значајном сматра се велика могућност избора а будућим судентима и њиховим родитељима оставља да, у складу са могућностима и сопственом проценом, одлуче који од њих задовољава више захтева. Пословни и правни факултет је првобитно образовао кадрове из ове области у саставу Универзитета „Унион“ у чијем је формирању учествовао са два факултета, Факултетом за грађевински менаџмент и Факултетом за еколошки и економски туризам, да би после раздвајања универзитети „Унион“ и „Унион Никола Тесла“ наставили да образују кадрове независно један од другог. На сваки од студијских програма уписује се по педесет студената, а шко-

ларина за једну школску годину износи 1.200 евра са могућношћу уплате у дванаест месечних рата. Декан факултета подсећа да су у овај износ укључени трошкови уџбеника, овере семестара, пријаве испита и остали. Посебна повољност пружа се студентима без родитеља и онима са инвалидитетом, јер су ослобођени плаћања школарине која пада на терет буџета факултета. Меморандумом о сарадњи града Краљева и Пословног и правног факултета успоставља се сарадња у циљу образовања будућих кадрова из ове области, а менаџменту остаје да до истека прве половине године објави податке о месту одржавања наставе. Све потребне информације доступне су преко званичног веб сајта факултета, а за детаљније ће бити задужени координатори и други сарадници у Краљеву. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

и желе да организују наставу у нашем граду. Мислим да је то јако важно јер будући студенти добијају могућност да студирају у свом граду, да не одлазе у веће студентске центре где то много кошта, а питање је колико у данашњој материјалној ситуацији родитељи могу да издвајају средстава како би школовали децу. Надам се да ће у будућности факулетета који долазе у Краљево бити све више и да ћемо коначно успети да постанемо прави студентски центар – рекао је након потписивања меморандума др Терзић. Иако је тешко претпоставити какво ће бити интересовање за упис најава отварања два правна факултета у мање од седам дана неизоставно намеће опасност хиперпродукције кадрова у овој области који ће повећати породицу незапослених правника и економиста. Уверење да је таква опасност

Знаменити Краљевчани: Др Драган Хамовић (2)

МАГАЗИН

26.3.2017.

ПОГЛЕД КА НОВИМ ХОРИЗОНТИМА

- Једна епоха је 2000. године исцрпела све кредите и све живо је хтело да се обрне. – Иза краткотрајног осећаја слободе која је изборена крило се много шта другог што се убрзо показало као реалност. - Политичке промене у Краљеву 1996. године наишле су на позитиван пријем у интелектуалној јавности и због уверења да је град почео да заснива индентитет на националним темељима. - Књижевни опус Драгана Хамовића мери се са 18 издања поезије, есејистике, критике и књижевно историјских монографија. - Неке ствари човек ради због ширих потреба и интереса, друге због материјалног обезбеђења, а оно што му је вокација ради без остатка. - Краљево је на укрштају миграционих струја, па недостаје она врста узајамности које имају други градови

Др Драган Хамовић

МАГАЗИН

26.3.2017.

родуктиван културни живот деведесетих година прошлог века памти се као историјски одоговор на метеж који је био веома присутан у свим сферама. Позориште је било веома активан и продоран чинилац, библиотека се развијала у свим сегментима, а музеј се усељавао у ново зграду за шта је било потребно доста напора и у шта је доста здравља уложио тадашњи директор Милорад Михајловић. Деведесете године су биле пуне књижевних активности и комуникација, стасавала је нова књижевна генерација, објављујући збирке у издању Повеље полако се афирмисао Живорад Недељковић, а надолазио је Дејан Алексић. Интересовања Драгана Хамовића су у то време ишла у смеру тумачења поезије, критике и есејистике, и све већем посвећивању поезији поготово кад се, после две збирке песама, нашао на ауторском раскршћу у тражењу одговора на питање како даље. Паузу између почетних и зрелијих стихова испуњавао је писањем о поезији, уредничким радом и појачаним активизмом на том пољу. Атмосфера узајамности и прожимања оних који су на различите начине били укључени у рад на културном пољу били су врло драгоцени и до данас носе дубоки печат онога што на културној мапи, и институционално и појединачно, има итекако јаку репрезентацију. - Тад сам први пут осетио да не могу из своје коже. За наивне, и мене међу њима, било је велико изненађење да исход буде такав, али смо и тада покушавали да функционишемо нормално. Мучан период нас је упутио на то да смо ипак заједница и, без обзира што знамо какви смо, као што обично бива непријатељи те подуче ко си, шта си и коме припадаш, а баш тако је било и у том периоду. У политичким променама 2000. године нисам учествовао у активнијој мери, јер нисам осећао себе као политички валидног учесника. Те 2000. године једна епоха је исцрпела све кредите и све живо је хтело да се обрне и да друга постане судија. Веома ми је важан тај краткотрајни осећај слобо-

де која је изборена, јер се иза тог доживљаја крило много шта друго што ће се убрзо показати као реалност. На протестима 1996. и 97. појављивао сам се као грађанин пошто нисам доживљавао себе значајним да било коме било шта говорим. Било је и ситуација којих се са смешком сећам, као кад су протестанти из „Магнохрома“ стигли пред зграду Службе друштвеног књиговодства и очекивали да им се неко обрати. Нико није би писменији да им се обрати, а пошто нисам имао микрофон викао сам да би сви могли да ме чују. Општа политичка атмосфера тиха дана све нас је пунила адреналином који је врло брзо спласнуо – сећа се Хамовић. Политичке промене у Краљеву 1996. године наишле су на позитиван пријем у интелектуално јавности и због уверења да је град почео да заснива индентитет на националним темељима у чему је значајну улогу одиграо историчар Драган Драшковић. Краљево је добило грб и свој дан Краљевдан па је, после много година, 7. октобар повезан са 14. у седмици која епоху заснивања ове средине, али и укупне Србије, повезује са једним од најтрагичнијих периода у историји. На крилима промена Хамовићу је пружена прилика да са места члана Извршног одбора општине задуженог за културу утиче на збивања у овој области и тежиште улагања и интересовања власти прелије на поље које је на најбољи начин репрезентовало град. У време кад се приступило значајнијем улагању у Народни музеј и Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ Хамовић је током две динамичне године на челу ове установе. Значајнијим од чињенице да је „Повеља“ знатно разгранала издавачку делатност сматра се наставак истог тренда наредних петнаестак година све до данашњих дана. Стицај срећних околности допринео је да се Хамовић већ на почетку 2003. године нађе у Заводу за издавање уџбеника, а десет година у највећој издавачкој кући прилика је да, без обзира на богато искуство у овој области, стекне много новог. Резултат великих и значајних подухвата у издаваштву

половином прве деценије овог века огледа се у монографијама Дрина и Морава које су окупиле десетине аутора, а хиљаде фотографија са земље и ваздуха читаоцима приближиле једну нову слику Србије. Различите одговорне дужности у овом предузећу нису могле да олабаве везу са књижевним Краљевом и пословима везаним за Жички духовни сабор. Основна тема интересовања све време је и даље српска поезија двадесетог века као област истраживања у оквиру магистарског рада и докторске дисертације да би се, након стицања највишег академског звања, указала могућност рада у Институту за књижевност и уметност. Књижевни опус Драгана Хамовића мери се са 18 издања поезије, есејистике, критике и књижевно историјских монографија. Само прошле године из штампе су изашле две књиге, студија „Пут ка усправној земљи“ с поднасловом „Модерна српска поезија и њена културна самосвест“, настала као плод вишегодишњег рада у Институту, и песничка књига „Меко језгро“ у издању Српске књижевне задруге као важне у низу наког повратка писању поезије 2007. године. - Прва вокација и интересовање везани су за српску поезију двадесетог века и оно што она може да изрази о човеку и времену, не као некаква вербална декорација, занимљиво брбљање или ћакулање, већ као облик сазнања, а тој вокацији су подређене све моје друге активности. Неке ствари човек ради због ширих потреба и интереса, друге због материјалног обезбеђења, а оно што му је вокација ради без остатка. То је област поезије мога језика, не поезије уопште, јер сазнајемо поезију кроз наше поимање света. Границе нашег језика су границе нашег света, најсажетије у том схватању се исказује кроз праву поезију, а ја покушавам да донекле дођем ка том исказу и све ми је од делатних напора подређено томе – каже Хамовић. Ангажовање у оквиру Жичког духовног сабора је последица потребе да се симболичко значење Жиче пренесе

26.3.2017.

МАГАЗИН

у садашње време и област поезије као једног од еминентнијих облика националног стваралаштва. Повод је уверење да Жича не подразумева само идеју о храму и богослужењу него идеју о видљивом и невидљивом трајању у нама и око нас. Посао везан за Преображењски сабор и Жичку хрисовуљу постао је саставни део конитнуираног бављења током кога је изражено настојање да се у избору добитника репрезентује продуктивни спој између наслеђа и духа садашњег времена. Основа за то је уверење да се ствараоци сувише кладе на савремени тренутак не обазирући се на претходницу и тако накратко олакшавају останак на сцени, али га отежавају на дужи рок јер се потпуност ставралаштва остварује у садејству онога што је било са оним што је сада. У том сучељавању, често сукобном и продуктивном, добијају се стваралачке вредности, а настојање да се као такве предоче широј јавности кроз континуирано бављење делима добитника омогућава да се допринесе

мисли о књижевности као једном од најважнијих начина испољавање културе овога народа. Више од 20 година како се додељује Жичка хрисовуља учинило је да се осећа извесно исцрпљење што води ка потреби да се мења како би се обезбедио дужи и изнутра подложенији живот и манифестације и награде. Иако је један од заговорника такве идеје још пре десетак година био Драган Хамовић окружење није било спремно за интервенције тог типа, па је предлог за преиспитивање концепта и динамике доделе Жичке хрисовуље, и преображењске маниестације, остављено за нека будућа времена уз чврсто уверење да ће и то врло брзо доћи на ред. Због свега сваки долазак у Краљево изазива осећање радости што се сматра нормалним за враћање у средину која се доживљава као своја. - По много чему Краљево ме испуњавало поносом. Оно што испуњава осећањем жаљења је што, шире гледано, међу свим овим батргањима да се опште стање кризе промени ка бољем

не видим довољно импулса те врсте. Као да је превладао дух оних који ову средину не доживљавају као место коме су дужни да нешто уложе и ради сопственог потомства и ради ширег инетереса. Видимо да, поред неких померања, не постоје она која би омогућила дубље импулсе рада и реалног напретка. Очигледно је да се негде по нешто изгради, и промени ту средину, а такви примери Краљеву недостају. Краљево је на укрштају миграционих струја, па недостаје она врста узајамности које имају други градови, а заједно са њом недостаје и та врста заједничког напора усмереног ка бољитку завичаја. Мени су за реаговање на одређене појаве битнија осећање да помажем вредностима које потичу из моје средине, него да учествујем или помажем некоме ко само потиче из моје средине, а не доживљавам га као вредност. У тој племенској компоненти се не налазим, и не доживљавам то као своју тачку гледишта, нити очекујем да се било шта узврати на основу тога што

потичемо из исте средине, али су ми вредности које ова средина експонира утолико милије, јер потичу из средине у којој сам се формирао – каже Хамовић. У време кад су било каква померања везана за политику, и довољно јаких људи да битније утичу на одлучивање, Краљево није имало превише среће у подели утицаја. Драган Хамовић се сврстава у ред оних који настоје да помогне бар у области којом се баве, а одазвао се и на позив министра културе Владана Вукосављевића да на вишем нивоу допринесе развоју бар једног њеног дела. У тешкој ситуацији каквом се оцењује више од две последње деценије живота у овој средини небројано пута је доказано да културна дешавања далеко одскачу од свакодневног сивила. То је још једна потврда става да уместо превеликог очекивања значајнијег утицаја са стране треба настојати да се све што је могуће разреши, или бар покрене, у самој средини. Последња књига поезије „Меко је-

згро“, ових дана представљена и у Краљеву, допринела је да жири Матице српске у Новом Саду аутору додели Змајеву награду. Она, каже Хамовић, потврђује осећање дубоке припадности средини из које је потекао и из које, изнутра, није ни одлазио. Да је тако може да се увери свако ко прочита књигу у којој је тема Краљева стожерна у најинтимнијем и најдубљем значају. Како је књижевност специфичан начин да се изговоре и неке дубље ствари и аутору ове књиге је омогућено да кроз текстове искрено изрази ту врсту припадности. - Надам се да ће се то препознати као што је уважено и овим признањем које доживљавам посебним без обзира што знам да признања не могу да буду мета и смисао него само тачка које се радо сећам. Живот је сложена појава и, за разлику од спортских игара, нема једнаких правила која важе за све. Зато је битно ослушкивати своје прохтеве, добро их процењивати и не изневеравати дубоку тачку у себи која вас држи на

окупу. Ми смо принуђени да правимо различите уступке у животу, радије себи и својим слабостима, али треба знати границу докле идете са тим уступцима. Како у ослушкивању себе ту границу оцртате онда се и у тешким околностима, а некад треба имати и среће, боље снађете и боље одржите на окупу. Тај проблем свако решава у датим околностима и личном размерама тако да неки ближи савети здравог разума више не помажу – потрвђује Хамовић. Добро познавање ситуације у Краљеву потврђује да је много тога довољно дуго ишло како не треба. Уверење да се некада смерови обрну по сили коју није могуће разумети, која не може да се прати нити утиче на њу, води ка ставу да је померање могуће према хоризонтима и начинима који се до скора нису указивали, па отварају могућност кретања бољим путем. Драган Хамовић верује да такви постоје и за Краљево и за целу земљу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

26.3.2017.

МАГАЗИН

- После пуних двадесет година Дечје одељење Опште болнице „Студеница“ добило потпуно нов изглед. - Износ од два милиона динара обезбедило Министарство здравља. - Улагањем додатних 3,2 милиона отпочиње реконструкција простора на дугом спрату хируршког блока на коме је смештена Служба гинекологије и акушерства. - Дечје одељење се сматра најфреквентнијим у Општој болници, јер поред око 1.700 пацијената у просеку прима и око 1.300 мајки пратиља оних најмлађих. - Паралелно са грађевинским радовима набављена је и недостајућа опрема чиме је заокружен процес опремања педијатријске службе и створени врхунски услови за рад и лечење најмлађих пацијената.

Завршена реконструкција Дечјег одељења

НОВО ЛИЦЕ ПЕДИЈАТРИЈЕ

26.3.2017.

МАГАЗИН

безбеђење адекватних услова за пријем и смештај пацијената, посебно оних најмлађих, једно је од основних опредељења менаџмента Опште болнице „Студеница“, а добра потврда су управо завршени радови на реконструкцији Дечјег одељења које после пуних двадесет година има потпуно нов изглед. Да се не би реметило лечење најмлађих пацијената радови на реконструкцији су завршавани парцијално, а нов изглед су у планираном року добиле лекарске собе, тоалети, купатила и друге просторије на овом одељењу у које није значајније улагано од усељења у зграду хируршког блока. Износ од два милиона динара, колико је утрошено у реконструкцију, обезбедило је Министарство здравља које омогућава да улагањем додатних 3,2 милиона, кад буде окончан поступак избора најповољнијег понуђача, отпочне реконструкција простора на дугом спра-

ту хируршког блока на коме је смештена Служба гинекологије и акушерства. Одлука да се изврши комплетна реконструкција резултат је чињенице да су током претходне две деценије, с времена на време и по потреби, у боље стање довођени само поједини делови, а након завршетка обимних радова првих месеци ове године коначно заокружена функционална целина у овом делу зграде. Дечје одељење се сматра најфреквентнијим у Општој болници, јер поред око 1.700 пацијената у просеку прима и око 1.300 мајки пратиља оних најмлађих. - Комплетном реконструкцијом добили смо сасвим другачији изглед одељења. Сређени су зидови, инсталације и сви мокри чворови што ће нам омогућити значајно боље услове рада, а мајкама и деци која се лече на нашем одељењу дати значајно већи комфор.

Задовољни смо што је велики посао завршен за кратко време, поготово ако имамо у виду да нисмо могли да иселимо цело одељење него су радови извођени са пацијентима које смо морали сукцесивно да померамо. Имали смо велико разумевање мајки и деце која су у том периоду лечена и изузетно велику пожртвованост комплетног особља Дечјег одељења које је уложило огроман напор да не дође ни до каквих инцидената, епидемије или сличнх ствари – каже вршилац дужности директора болнице др Зоран Мрвић. Паралелно са грађевинским радовима набављена је и недостајућа опрема, па је током последње године за кардиолога и гастроентеролога у оквиру дечје службе издвојен посебан ултразвучни апарат. Уз њега, спирометар, оксидометар и инфузионе пумпе заокружен је процес опремања педијатријске службе чиме су створени врхунски услови за

рад и лечење најмлађих пацијената. Из краљевачке болнице је на конкурс Министарства здравља упућено још пет различитих пројеката од којих се најзначајнијим сматра онај којим се планира наткровљавање зграде у делу у коме су смештене операционе сале као и дела изнад породилишта. Иако је проблем цурења са плафона саниран током претходне године после јаких мразева у јануару ове поново се појавила вода, а у болници верују да ће ресорно министарство имати довољно разумевања за ову врсту проблема и, улагањем седам до осам милиона динара, омогућити да проблем буде трајно решен. Додатних пет до шест милиона очекује се од Министарства правде које је и током прошле године уложило значајна средства у ову здравствену установу, а неколико пројеката упућених на адресу Агенције за управљање јавним улагањима требало би да

омогуће извођење замашних радова на котловским постројењима и вентилацији. Реконструкцији простора за смештај најмлађих пацијената, санитарног чвора у мушком и женском делу хируршког блока додата је и једна новина којом је приступ тоалетима омогућен и хендикепираним особама. Преостали износ стедстава биће искоришћен за реконструкцију дела трећег спрата и стварање бољих услова за рад Одељења васкуларне хирургије, а озбиљне радове, иако је током претходне године кречено чак четири пута, очекује и пријемно одељење у приземљу хируршког блока. Амбициозни планови укључују знатна улагања у очно и ушно одељење, потом дечју хирургију и хирургију. Просторије у којима је смештено Одељење ортопедије обновљене су парцијално, а следи детаљна рекон-

струкција појединих мокрих чворова. Завршени су радови на простору дијагностичког центра, први спрат хируршког блока потпуно завршен, а кад буде и други може се закључити да целих 95 одсто простора има другачији изглед. У току неколико наредних дана очекује се да пристигне нова опрема за очно одељење чиме ће бити створени услови за почетак рада још једне амбуланте како би се смањио притисак на постојеће. Квалитет онога што је учињено с времена на време потврђују све чешће ненајављене контроле стручњака, а оне извршене током три последња месеца потврђују висок степен задовољства, посебно на пријемном одељењу. У оквиру њега ускоро треба да профункционише нова соба за опсервацију као и једна на интерном пријемном, потврђује др Мрвић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Рекордна подршка грађана сузбијању сиве економије

МАГАЗИН

26.3.2017.

ЗНАЧАЈНИ ЕФЕКТИ ВЕЋ

- Подршка грађана сузбијању сиве економије од рекордних 94 процента највећа је у последње три године. - Шездесет одсто испитаних сматра да је држава одлучна да се избори са сивом економијом. - Две трећине анкетираних оцењује да држава не кажњава адекватно пословање у сивој зони. - Број новорегистрованих фирми повећан за 15 одсто, а оних које су се одјавиле и прешле у сиве токове смањен за девет. - Са 50 на 29%, смањен број грађана који никад не траже рачун. - Петина анкетираних бар понекад купује акцизну робу, кафу, резани дуван, алкохолна пића, цигарете и бензин на нелегалним местима продаје. - Из акциза се финансира готово 30% државног буџета. - У наградној игри „Узми рачун и победи“ до средине недеље послато 66 милиона фискалних рачуна и слипова. - У републички буџет се слило најмање 7,1 милиона евра

Фото: НАЛЕД

Ћ У ПРВОМ КВАРТАЛУ

МАГАЗИН

26.3.2017.

страживање ставова грађана о сивој економији, које је за Националну алијансу за локални економски развој у фебруару спровео Ипсос стратеџик маркетинг, показује да је подршка грађана сузбијању сиве економије од рекордних 94 процента највећа у последње три године, а 60 одсто испитаних сматра да је држава одлучна да се избори са тим проблемом. Готово половина испитаника верује да је у последњих годину дана обим сиве зоне смањен и врло добро препознају да су Пореска управа и друге инспекције одговорне за њено сузбијање. И поред тога приметно је неповерење у систем откривања и санкционисања рада мимо прописа, па чак две трећине анкетираних оцењује да држава не кажњава адекватно пословање у сивој зони. Министарка државне управе и ло-

калне самоуправе Ана Брнабић је на представљању резултата истраживања потврдила да активности покренуте у децембру 2014. године, кад је отпочела израда Националног програма за сузбијање сиве економије, тек у данашње време дају позитивне ефекте и показују зашто је важно радити системски и у партнерству с привредом и грађанима. Да Закон о инспекцијском надзору бележи одличне резултате потврђује податак о за 15 одсто већем броју новорегистрованих фирми, као и о смањењу од девет одсто броја оних које су се одјавиле и прешле у сиве токове. И даље је приметно да грађани недовољно препознају своју улогу у сузбијању сиве економије, јер две трећине њих потврђује како, из страха за радно место, није спремно да пријави послодавца који запошљава на црно.

Четири петине испитаника признаје да не би пријавило радњу, или кафић, где не добију фискални рачун јер им није потребан, не желе да улазе у расправу или сматрају да држава о томе треба да води рачуна. Значајним се чини податак о смањеном, са 50 на 29%, броју грађана који никад не траже рачун, док изазов остаје куповина на црно с обзиром на то да чак петина бар понекад купује акцизну робу, кафу, резани дуван, алкохолна пића, цигарете и бензин, на нелегалним местима продаје. Од унапређења инспекцијског надзора и боље координације инспекција, привреда очекује решавање проблема парафискалних намета, али и ефикаснији рад тужилаштва као битног фактора у сузбијању сиве економије. Менаџер за сарадњу с Владом компаније БАТ, чланице НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију, Драган

Пенезић посебно важном оцењује борбу против нелегалне трговине и шверца акцизних производа, јер се из акциза финансира готово 30% државног буџета. Почетак године је прилика за подсећање да се значајним сматра податак о 40 одсто грађана који знају да је 2017. проглашена годином борбе против сиве економије, па се очекује да ће готово сваки други грађанин Србије учествовати у наградној игри „Узми рачун и победи“. Анализа Пореске управе према којој је промет евидентиран преко фискалних каса у јануару 2017. у односу на исти период прошле године код малих обвезника повећан готово 30%, што је веома значајно имајући у виду да су купци код малих привредних субјеката претежно грађани и да је ту сива економија најзаступљенија, потврђује да кампања и наградна игра

дају одличне резултате. Најзначајнији помак забележен је у трговини на мало и поправци моторних возила где је промет већи 837,5 милиона динара или 41 одсто. Значајно више промета евидентирано је и у секторима некретнина за 59, информисања и комуникација 41, административним делатностима 28, грађевинарству 21,5, услугама смештаја и исхране 12 одсто.. Резултати указују на велики утицај смањења сиве економије и пораста дисциплине у евидентирању промета и издавања фискалних рачуна што Пореска управа сматра директним ефектом кампање и наградне игре, а подједнако важним индиректним ефектом сматра се стварање амбијента који погодује спровођењу реформи из Националног програма за сузбијање сиве економије. Директорка Пореске управе Драгана Марковић је уверена да резултат

који показује раст евидентирања промета преко фискалних каса не би био постигнут да грађани нису инсистирали на добијању рачуна, а ширење свести о значају добровољног поштовања прописа и едукација пореских обвезника, као и мотивација коју пружају активности попут наградне игре, кључни су алати подизање општег нивоа пореског морала. У наградној игри „Узми рачун и победи“ до средине ове недеље послато је 66 милиона фискалних рачуна и слипова минималне вредности 5,2 милијарде динара. Према проценама организатора, које у виду имају различите пореске стопе, учешће слипова и за основу узимају износ на рачунима од 100 динара, досад се на име пореза на додату вредност у републички буџет слило најмање 7,1 милиона евра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљево у глобалној акцији

МАГАЗИН

26.3.2017.

САТ ЗА НАШУ ПЛАНЕТУ

- Акција „Сат за нашу планету“, коју организује Светски фонд за природу, и ове године гашењем светла на један сат обележена широм света. - Циљ кампање је порука да је, укључивањем појединаца, организација, институција и компанија, могуће нешто предузети по питању ублажавања последица климатских промена и да је могуће променити свакодневне навике за добробит планете. - Због чињенице да биодиверзитет и природна станишта широм света нестају брже него икад одлуке, активност или неактивност људске врсте током следеће деценије одредиће судбину целокупног живог света планете Земље. – Србија осми пут у акцији „Сат за нашу планету“

МАГАЗИН

26.3.2017.

ветска организација за природу је једна од највећих, широм света признатих, независних организација која се бави заштитом природе и има скоро пет милиона присталица и активну глобалну мрежу у више од 100 земаља. Мисија ове организације усмерена је на заустављање уништавања животне средине и стварање будућности у којој људи живе у складу са природом путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса, смањења загађења и претеране потрошње. Она укључује заустављање деградацију животне средине на планети и изградњу будућности у којој ће људи живети у хармонији са природом. Да би то постигла са бројним партнерима ради на очувању биолошке разноврсности и смањењу људског утицаја на природна станишта. Пажња организације стратешки се усмерава на очување кључних предела и врста од изузетне важности за њихова стани-

шта или људе, а бројне активности усмерене су ка томе да се смањи еколошки отисак човечанства мерен количином земљишта и природних ресурса који су неопходни за снабдевање храном, водом, влакнима и дрвном грађом, као и апсорпцију угљен диоксида који се испушта у атмосферу због многобројних људских активности. Мисија Светске организације за природу потврђује да није реч о удаљавању људи од природе, нити о враћању у прошлост или спречавању развоја држава или заједница, већ у проналажењу практичних решења за здраву планету која ће садашњим и будућим генерацијама омогућити напредак у складу са природом у стабилној животној средини. Због чињенице да биодиверзитет и природна станишта широм света нестају брже него икад одлуке, активност или неактивност људске врсте током следеће деценије одредиће судбину целокупног живог света планете Зе-

мље. Главним разлогом за то оцењује се људски фактор, његово нерационално коришћење природних ресурса брже него што се они могу обновити, као и загађивање и мењање природних станишта и мењање климе читаве планете. Такво понашање уништава екосистеме који целокупан живи свет снабдевају пијаћом водом, храном, чистим ваздухом, и другим потрепштинама, па милиони људи, како у богатим тако и у сиромашним земљама, већ осећају последице. Оне се манифестују као несигурност по питању безбедности хране и воде, чешћу појаву природних катастрофа и болести. У круговима оних који брину о будућности све је присутније уверење да би, ако се овако настави, ствари могле постати још лошије, јер је планета Земља већ достигла критичну тачку. Светска организација за природу је ове године десети пут организовала „Сат за нашу планету“ као акцију којој

се Србија придружила осми пут. У суботу 25. марта у 20.30 часова у домовима, школама и пословним зградама, на знаменитим грађевинама и споменицима широм планете на један сат су искључена светла. Од настанка 2007. године у Сиднеју ова иницијатива је постала глобални покрет у који се прошле године укључило преко две милијарде људи из 178 земаља. Сат за нашу планету је глобална кампања у коју се укључују појединци, организације, институције и компаније са циљем да пошаљу снажну поруку да је могуће нешто предузети по питању ублажавања последица климатских промена и променити свакодневне навике за добробит планете и свих који на њој живе. У Србији се светској акцији прошле године придружило 85 градова и општина, а у читавом свету акцију је подржало преко седам хиљада градова из 178 земаља. Акцију је ове године подржало Министарство пољопривре-

де и заштите животне средине, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, градске управе многих градова, бројне организације, компаније и појединци. Град Краљево се глобалној акцији придружио искључивањем светла од 20.30 до 21.30 на Тргу српских ратника и на Тргу Светог Саве. Захваљујући Светској организација за природу у Аустралији град Сиднеј је 2006. године био инспирисан да подршку у борби против климатских промена покаже у првој акцији „Сат за нашу планету“. Неочекивано велики одзив свих који су изненада схватили да имају моћ да утичу на промене у свету у коме живе утицао је да већ следеће године 2,2 милиона људи и преко две хиљаде предузећа у овом граду угаси светло на сат времена у знак подршке борби против климатских промена. Планирано је да се акција „Сат за нашу планету“ 2008. организује и у другим градовима Аустралије, а кад јој се при-

дружио канадски Торонто за кратко време је прихваћена у више од 35 земаља и скоро 400 градова. Порука свету је била веома јасна, климатски изазови са којима се суочава планета су толико велики да се промена мора десити на глобалном нивоу. Од тада до данас, „Сат за нашу планету“ је постао глобални годишњи догађај, који је 2012. године доживео и ванпланетарну димензију када је астронаут Андре Куиперс посматрао гашење светала са Међународне свемирске станице. Акција се организује крајем марта, што се приближно поклапа са равнодневницом, јер је тада већина градова у мраку. Организатори верују да ће уз помоћ снаге и могућности друштвених мрежа сваки пут успети да привуку све више учесника и тако изградити истински глобалну заједницу посвећену одрживом живљењу на планети. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

26.3.2017.

МАГАЗИН

Славољуб Ђорђевић

Краљевачка позоришна сцена: Славољуб Ђорђевић (1)

- Свршени средњошколци су највећи део слободног времена проводили у позоришту које је постало својеврсно састајалиште заљубљеника у уметност чије су тајне откривали са великим задовољством. - Клуб пријатеља уметности у оквиру позоришта био је место на коме су одржаване књижевне вечери, а много деценија касније још није избледело сећање на оно током кога је, уз гитару, стихове говорио Марко Николић. - „Прљаве руке“ нису живеле више него већина других представа, а десетак извођења било је довољно да је погледају сви који су у Краљеву тога времена имали потребу да долазе у позориште. - Славољубу Ђорђевићу понуђено место првог секретара у историји позоришта

Фото: М. Радовановић

ГЛУМА УМЕСТО ПЕСМЕ И ИГРЕ

МАГАЗИН

26.3.2017.

раљевачком позоришном сценом су, од половине прошлог века до данашњих дана, протутњала бројна мање или више значајна имена и остaвљала на њој траг сразмеран времену проведеном на даскама које живот значе. Међу ретке који је у позоришном животу града провео више деценија сврстава се Славољуб Ђорђевић, један од оних који је са непуне четири године присилно доведен у Крaљево, a разлог је премештај који је, због потребе посла на железници, добио његов отац. Педесете године двадесетог века онима који су тек улазили у живот нису пружале превише, а осим толико пута помињане крпењаче дечацима који нису могли да дођу до ораха прилику да се забаве пружали су кликери. Генерације Краљевчана које су до пред крај педесетих полазиле у школу још се сећају старе школске зграде која је заувек нестала кад је одлучено да на том месту буде изграђена нова у коју треба сместити општинску администрацију. Баш у то време отпочело је сељакање од једног до другог објекта које и данас живи у сећању Ђорђевића на половини седме деценије живота. Иако је уписан у Основну школу „Светозар Марковић“ после само једног полугодишта у згради на месту на коме се и данас налази реновирана зграда Градске управе до завршетка нове требало је причекати месец или два. Светозарцима је у том периоду уточиште пружила суседна школа „4. краљевачки батаљон“, а Ђорђевићу само до краја трећег разреда. Повећан прилив становника у град који се развијао, и добијао обрисе значајног индустријског центра, неминовно је везан за све већим бројем деце којој је требало обезбедити довољно школског прoстора. Кад је такав створен у тек завршеној згради Основне школе „Чибуковачки партизани“ уследила је нова сеоба и чврсто уверење да је последња до краја школовања. Тако би и било да Ђорђевић није одлучио да се упише у Економску школу не знајући да ће већ првог дана нове школске године са осталим ученицима бити приморан да носи тешке школске клупе све до Ра-

тарског имањa. Теже ствари су превожене камионима, а све што није превише оптерећивало неколико генерација тинејџера на бригу препуштано баш њима. Ма колико по нешто било теже од очекиваног није представљало велики проблем у поређењу са седењем на часу пред строгим професорима у новој средини. Економска школа се, сем стицања знања које ће определити даље професионално ангажовање сваког појединца који је успео да је заврши, сматра значајном и због тога што баш ту почиње прво интересовање за позоришни живот. Друга половина седме деценије прошлог века у сећању највећег броја ученика остала је по такмичењима средњих школа на којима је свaка од њих настојала да се докаже што бољом у некој од дисциплина. Једна је била везана за дрaмско стваралаштво што је било повод да се и у Економској школи формира драмска секција. - Пошто нисам знао ни да играм ни да певам пријавим се у драмску секцију како бих, у време припрема за такмичење, мало врднуо са часова и дружио се са осталим ученицима међу којима су били Миодраг Николић Џвиндо, Бранко Бркић, Миодраг Дуканац, Милка Недељковић, Мирјана Лазаревић и још неки. Мирко Папакоча је био једини редитељ у позоришту па се управа школе договoри са њим, а он прихвати да припреми представу „Краљевић Марко по други пут међу Србима“ у којој сам играо неког сељака. У позоришту тог времена владало је некакво мртвило што je било прилика да тамо припремамо представу два до три месеца пре премијере у препуној сали Дома друштвених организација. Био је то мој први излазак пред публику која је до последњег места испунила салу, а ни данас не знам да ли сам више имао трему због тога или у шчекивању резултата – прича Ђорђевић. Завршетак једног циклуса такмичења увек је прилика за анализу остварених резултата и, на основу искустава, почетак припрема за следећи. За њега је у драмској секцији изабран ни мање ни више него филозофски текст ученика

Драгана Максимовића који се бавио односима у породици и школи. Режија је још једном поверена Папакочи, а једна од водећих улога Ђорђевићу који није био превише задовољан текстом, поготово што је његова дужина претила да премаши пропозицијама за такмичење одређено време. То је било повод да приликом извођења самоиницијативно скрати монолог за читавих пет минута и тим поступком изазове бес младог аутора. Рад са омладинцима током две године припрема за такмичење, и податак да у позоришту није било значајнијих дешавања, утицало је на одлуку Мирка Папакоче да са групом средњошколаца, појачаном неколицином старијих глумаца међу којима су били Михајло Баљозовић, Димитрије Глушац и Миодраг Пиљојчић, за извођење на великој сцени припреми представу „Дугоња, Митоња и Трбоња“, а убрзо затим и „Лисица и грожђе“ по истоименом Езоповом тексту. Припреме су почеле првих дана школске 1968/69. године, а премијера заказана тек који дан пре краја првог полугодишта. - Тумачио сам улогу Етиопљанина без и једне речи текста, али је схватио озбиљно као и сваку другу, и играо са великим одушевљењем. Да бих више личио на Етиопљанина намазали су ми ималином лице и врат све до дела који је прекривала црна ролка. Била је то прва званична позоришна представа коју је публика примила врло лепо, али је изведена само осам пута. Одмах после ње почнемо да радимо „Лажу и пралажу“. Процес стварања је трајао дуже него данас, јер нисмо имали довољно искуства, а улогу сам добио зато што редитељ Папакоча није имао никога другог. Врло брзо су у позориште дошли и ученици других школа, међу њима Александар Марјановић Бонасера, и Зоран Јованов познатији као Стакленац. Припрема представе је већ била у завршној фази кад је из Приштине дошао Александар Ковачевић и окупио око себе екипу старијих глумаца међу којима су били Миша Марић, Јелена Бартуловић, Михајло Баљозовоћ, Мио-

МАГАЗИН 26.3.2017.

драг Костић, Димитрије Глушац, Наташа Ковачевић, Миодраг Дуканац... Папакочи више не дају да ради, ми после неколико месеци рада прекидамо са припремама, али остајемо у позоришту – каже Ђорђевић. Као редитељ са професионалним искуством Ковачевић је изабрао да краљевачким аматерима стави у руке крупан залогај, представу „Прљаве руке“ Жан Пол Сартра у којој, због захтевног текста, није било места за младе глумце. Да би се задржали у позоришту свакоме од њих је поверен по који задатак на припреми, а Славољубу Ђорђевићу указано поверење да буде инспицијент. До октобра 1969. године кад су припреме приведене крају Ђорђевић је већ завршио средњу школу и највећи део слободног времена проводио у позоришту које је постало својеврсно састајалиште заљубљеника у уметност чије су тајне откривали са великим задовољством. Клуб пријатеља уметности у оквиру позоришта био је место на коме су одржаване књижевне вечери, а много деценија касније још није избледело сећање на оно током кога је, уз гитару, стихове говорио Марко Николић. Током читавог преподнева позорница је била слободна, па се у појединим тренуцима чинила добрим местом за различите играрије, импровизованог хокеја или жмурке у затамњеној позоришној сали идеалној за скривање између редова све док се коленом добро не удари у неко од случајно спуштених седишта. Ни „Прљаве руке“ нису живеле више него већина других представа, а десетак извођења било је довољно је да је погледају сви који су у Краљеву тога времена имали потребу да долазе у позориште. Та година остаће забележена као прва у историји позоришта кад је доласком Радослава Веснића као својеврсна школа глуме отворен Драмски студио. Међу двадесетак полазника било је и нових лица, али и новопечених глумаца са извесним искуством који су први пут почели да савладавају дикцију, начин дисања и остале вештине од којих зависи успех у реализацији једне представе. Веснић се показао као изузетан

педагог, а колико је стечено знање било квалитетно најбоље потврђује податак да је Миодраг Дуканац после Драмског студија добио професионали ангажман у Пиротском позоришту. Колико је дугогодишњи управник позоришта Василије Туцаковић водио рачуна о сваком новом члану на најбољи начин потврђује податак о настојању да сваком ко пожели, помогне у заснивању радног односа у неком од краљевачких предузећа. За разлику од осталих Ђорђевићу је понуђено место првог секретара у историји ове установе. Ма колико понуда била прихватљива супроставио јој се отац коме се није допадала варијанта да син по завршетку школе буде упослен само половину радног времена од четири сата дневно, а у позоришту проводи читавих двадесет. Зато је Славољуб после само два месеца напустио ово место на коме га је заменио Михајло Баљозовић са пуним радним временом. Некако у то време стигао је и позив за одлазак на одслужење војног рока и нова прилика за укључење у рад драмске секције у касарни. Повремени доласци на одсуство прилика су за упознавање са стањем у позоришту у коме се пуном паром ради на представи „Ђидо“ у режији Милутина Јаснића. Међу четрдесетак оних који се у једном тренутку појављују на сцени били су Димитрије Глушац, Миодраг Бишевац, Миљан Каличанин, Миодраг Дуканац, Сретен Степић, Дана Крљар, Миодраг Пиљојчић, Зоран Златановић, Миле Недељковић, Зоран Стошић, Зоран Савковић Џери, Бранко Бркић и други. - У јуну долазим из војске баш у време припреме представе „Ревизор“ у режији Добривоја Говедарице који ми је поверио да будем шаптач. Онда долази следећа сезона и припрема представе „Хамлет у селу Мрдуша доња“ по тексту Иве Брешана у режији Душана Добрића који нас је прописно намучио. Дуго смо радили представу јер смо се мучили с далматинским нагласком, а мени је поверена мала улога неког сељака. Кад неко пријави Општинском комитету Савеза комуниста да представа

није на линији партије стигне њихова комисија да провери у којој мери. Одиграмо представу, они кажу да не ваља и мора да се скине са репертоара што нам је посебно тешко пало јер смо уложили доста труда, а не може да се види резултат – каже Ђорђевић. Да би се смириле узбуркане страсти, и на неки начин додворило партијском руководству, избор је пао на представу „Јелена Ћетковић“ са темом везаном за рад илегалаца током окупације у Другом светском рату. Режија је поверена Петру Говедаревићу, насловна улога Јелени Бартуловић а остале Жанки Кочовић, Дани Крљар, Рацу Кочовићу, Миодрагу Пиљојчићу, Душану Тодоровићу, Нади Орлић, Димитрију Глушцу, Првославу Рачићу, Животију Савићу... Кад је у сезони 1973/74. Петар Говедаревић прихватио режију представе „Браните љубав“ прилика да се појави на сцени пружена је данашњој првакињи Краљевачког позоришта Биљани Костантиновић. Љубав су бранили она, Жанка Кочовић, Дана Крљар, Бојана Пантић, Антоније Кочовић, Михајло Баљозовић и Саво Анђелковић, а нападали Миле Недељковић, Зоран Јовановић, Славољуб Ђорђевић и Родољуб Словић. После једне сезоне у којој није било улоге по мери Славољуба Ђорђевића на ред су дошли „Хајдуци“ у режији Велимира Митровића који се у Краљеву налазио на одслужењу војног рока. - Улога хајдучког вође Чеде Брбе била је прва главна која ми је поверена у позоришту, а редитељ нам је допустио слободу да се играмо. Зоран Јованов је био Симо Глуваћ, Јовица Нетковић Брана, Жељко Станков Мита Трта, Миле Недељковић Врабац, Верољуб Андријанић Јешо је играо Стамболића, а глумачку екипу су допуњавали Сретен Степић, Дивна Павловић, Бранка Закић и Првослав Рачић. Коју годину раније сам почео да радим у „Керамици“, поподне одлазио на пробе, а по потреби и на гостовања. Гостовали смо у великом броју места широм земље, а да није било позоришта не знам да ли бих икада видео онолико колико сам видео у том периоду – прича са сетом Ђорђевић. Т. Радовановић

Капитално издање Завода за заштиту споменика културе

МАГАЗИН

26.3.2017.

КРАЉЕВО ЈЕДАН

- Монографија „Краљево један српски топос“ Гордане Гаврић посвећена културном наслеђу са овог простора, а објављена са намером да се широј културној јавности предочи културна историја града који поседује изванредно и богато споменичко наслеђе. - Културно наслеђе као ресурс достојан поштовања који отвара широке потенцијале за развој туризма. - Краљево кључна тачка на културној мапи целе Србије. – За потребе штампања монографије монаштво Манастира Студенице и Народни музеј Краљево уступили су фотографије из богатих фототека. - Књига се темељи на резултатима научних и стручних истраживања и није стереотипно подељена на поглавља, већ се на живот града гледа кроз опис сваког споменика

Фото: М. Радовановић

Н СРПСКИ ТОПОС

МАГАЗИН 26.3.2017.

и богато сакрално наслеђе преко описа кућа и појединаца који су уткали животе у историју овога града све до меморијалних споменика. Тако концепт ове значајне публикације омогућава да се кроз призму споменичког наслеђа прикаже богата културна историја града. - Осим тога намера ми је била да покажем да културна баштина не треба да буде камен спотицања у развоју локалне средине, или државе као целине, већ да се културно наслеђе покаже као ресурс достојан поштовања који нам отвара широке потенцијале за развој туризма, а све због чињенице да Краљево треба да постане кључна тачка на културној мапи целе Србије. Интензиван рад на овој публикацији трајао је годину дана, а подразумевао и наталожено знање стручњака који се бави одређеним периодом. Иако сам археолог по образовању ова књига поседује само један сегмент који се односи на археолошко наслеђе нашег краја од праисторије до позног Средњег века. Остали део посвећен је архитектури, историји, уметности и уопште културној историји овог краја. Трудила сам се да кроз споменичко наслеђе покажем целовиту причу нашег трајања, јер културно је наслеђе, када су публикације у питању, до сада било занемарено у презентацији за ширу јавност. Краљево има значајне институције културе које су до сада изнедриле низ веома важних публикација, али монографског типа и уско стручног карактера – каже Гаврић.

Књига је богато илустрована бројним фотографијама што је чини атрактивнијом широкој читалачкој публици, а значајан допринос таквом утиску дали су монаштво Манастира Студенице и Народни музеј Краљево који су уступили фотографије из богатих фототека. Први утисак потврђује како се онима који се упусте у читање текстова отвара могућност да сазнају много нових и непознатих детаља из историји Краљева од периода праисторије, из кога потичу најстарија насеља на територији града, све до савременог доба. Колико је књига значајна са историјског аспекта потврђује историчар Историјског института др Владета Петровић уз подсећање да је конципирана у четири целине. Читаоца у кутурно наслеђе града уводи кроз поглавље посвећено археолошкој баштини од праисторије до Средњег века, да би се преко споменика сакралне и профане архитектуре стигло до савремених спомен обележја. Књига се темељи на резултатима научних и стручних истраживања и није стереотипно подељена на поглавља, већ се на живот града гледа кроз опис сваког споменика. Монографско издање од пре шест деценија се културним наслеђем бавило на спореднији начин јер је поред њега обрађивало привреду, индустрију и друге сфере живота овог краја, а „Краљево један српски топос“ је прво која ову средину представља са аспекта богате културне баштине. Значај афирмације културне баштине препознало је Министарство културе и информисања и финансијски подржало реализацију значајног пројекта износом од два и по милиона динара. Представљање књиге је прилика за подсећање да је Министарство културе и информисања у прошлој години определило озбиљна средства Заводу за заштиту споменика културе које се бави заштитом непокретног културног наслеђа на територији 25 општина Србије. Монографско издање Гордане Гаврић је само један од пројеката доступан најширој јавности који, како рече директор Завода Иван Милуновић, може ће да се користи и у туристичкој промоцији града и околине.

Т. Радовановић

ише од пола века краљевачки Завод за заштиту споменика културе бори се са разним проблемима у заштити непокретног културног наслеђа што је основна делатност ове установе. Поред правне и техничке заштите, а са циљем да културно наслеђе приближи како стручној јавности тако и широким народним масама, Завод је почео да се бави и његовом промоцијом. Иако се идеја о покретању издавачке делатности јавила још приликом оснивања Завода за заштиту споменика културе прво издање, зборник радова „Наша баштина“, појавило се пред читаоцима тек 1975. године. Након овог из штампе су изашла још два броја „Наше баштине“, а потом низ публикација намењених искључиво стручној јавности. Били су то зборници радова о манастирима Жича и Студеница и публикација о старој чаршији у Новом Пазару. Када је почетком прошле године навршена педесета годишњица постојања у Краљеву Завод за заштиту споменика културе је значајан јубилеј обележио публикацијом „Поглед у наслеђе 1965 до 2015. године“. Последња у низу значајних публикација је монографија „Краљево један српски топос“ посвећена културном наслеђу са овог простора, а објављена је са намером да се широј културној јавности предочи културна историја града који поседује изванредно и богато споменичко наслеђе. Оно се разликује по времену настанка, али и по врстама, а сви споменици заједно чине јединствен рам за културну историју града. Тема интересовања ауторке Гордане Гаврић били су споменици различитог значаја, како за локалну заједницу и регион тако и други, који су већ уписани у листу светске баштине као меморија читавог човечанства, у коју се сврстава Манастир Студеница. Избегавајући стручни и по који пут сувопаран административни језик ауторка је књигу учинила доступном и лако разумљивом свакоме ко је прочита, како туристи тако и другима који пожеле да сазнају нешто више о културном наслеђу овог краја од најранијег праистроријског периода до позног Средњег века, потом кроз националну историју

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

26.3.2017.

Лепотица и звер

Дизнијева синхронизована авантура у 3Д формату „Лепотица и звер“ је играна адаптација анимираног класика која ликове из ове бајке преобликује за модерну публику, али остаје верна оригиналној музици и допуњује је с неколико нових песама. „Лепотица и звер“ је бајковита прича о путовању Беле, паметне, лепе и независне младе жене коју је у замку заробила звер. Упркос страху, она ће се спријатељити са зачараном послугом замка, научити да превазиђе одвратну спољашњост звери и схвати да се унутра налази добродушни прави принц. По сценарију који потписују Стефен Чобски и Еван Спилиотопоулос филм је режирао Бил Кондин, у улози Беле појављује се Ема Вотсон, а Звери Ден Стивенс. Лук Еванс тумачи згодног, али површног, сељака Гастона који заводи Белу, а оскаровац Кевин Клајн Белиног ексцентричног оца Мориса. Јуан Мекгрегор је Лимијер, кандидат за Оскара Стенли Тучи је Каденца, а шестострука добитница награде Тони Одра Мекдоналд у улози мадам

Де Гардероб. Још један кандидат за Оскара је Иан Макелен као Когсворт, а двострука добитница Оскара Ема Томсон се појављује у улози чајника госпође Потс. Филм се приказује до 29. марта у пројекцијама које почињу у 17 сати

Викинг Из тешких времена мачева и тамних закона крви, када је притисак великог хаоса давао повод за хероје, из Средњег века долази прича која је заувек променила Русију. Сурови предели фјордова и бескрајна снага Леденог океана развијала је у староседеоцима осећај самопоштовања и жеље да буду достојни овог света. Та страст их је одржавала у овим крајевима Земље, па су тако постали Викинзи. Радња филма смештена је у Кијевску Русију крајем 10. века... Након, смрти оца, владара Кијевске Русије, млади кнез је принуђен на изгнанство где окупља војску надајући се да ће поново освојити Новгород, али се на том путу суочава са моћним Византијским снагама. По сценарију који је написао са Андрејом Рубановим филм је режи-

рао Андреј Кравчук, а у главним улогама наступају Данила Козловски, Светлана Коченкова Максим Сукханов, Александра Бортич, Игор Петренко, Владимир Јепифантсев, Андреј Смолијаков, Кирил Плетнев... Филм се приказује до 29. новембра у пројекцијама које почињу у 19,30.

Траг живота Прича научно-фантастичног трилера „Траг живота“ врти се око шесточлане посаде на међународној свемирској станици која се налази на ивици једног од најважнијих открића у историји цивилизације, првог доказа живота на Марсу. Како посада полагано започиње своје истраживање, њихове методе доводе до нежељених последица, нови облик живота показује се пуно интелигентнијим него што је то ико могао очекивати… Научно фантастични хорор трилер је по, сценарију Рет Риса и Пола Верника, режирао Даниел Еспиноза, а водеће улоге тумаче Рајан Рејнполдс, Џејк Гиленхоле, Ребека Фергусон, Хиројуки Санада, Олга Диховичнаја, Наоко Мори и други.

МАГАЗИН

26.3.2017.

Краљево успешан организатор државног првенства у стрељаштву

КОВАЧЕВИЋУ Д - Три злата европским микс шампионима. - Првенство Србије у гађању стандардним ваздушним оружјем у А програму обележио је Јуниор Лазар Ковачевић који је првог дана такмичења освојио златну медаљу у гађању ваздушном пушком у омладинској конкуренцији, уз јуниорски државни рекорд током квалификација, а другог победио и у апсолутној, сениорској конкуренцији. - У осталим дисциплинама сениорског програма најуспешнији су били Зорана Аруновић и Дамир Микец у гађању пиштољем и Андреа Арсовић ваздушном пушком. - „Полицајац“ седамнаести пут заредом освојио екипну титулу националног првака. - За такмичење је пријављен 201 стрелац из 33 клуба, а за првенство у јуниорској и сениорској конкуренцији пласирало се нешто мање од трећине

рвенство Србије стандардним ваздушним оружјем почело је такмичењима јуниора, а првог дана је најјачи утисак у појединачној конкуренцији оставио Лазар Ковачевић из Јагодине 92, док су екипно најбољи били клубови „Полицајац“ и „Алекса Дејовић“ који су освојили по две златне медаље. У гађању ваздушном пушком јуниори „Чика Мате“ и јуниорке Новог Сада 1790 успели су да одбране прошлогодишње титуле. Европски јуниорски вицешампион у гађању ваздушном пушком Лазар Ковачевић је још у квалификацијама погодио 629,3 круга и тако за 4,2 надмашио досадашњи државни рекорд Андрије Миловановића постигнут 2014. године, а није био далеко ни

од одличног сениорског рекорда Србије Милутина Стефановића од 630,9. Већ на почетку финалног дела такмичења Ковачевић је заузео водећу позицију и није је испуштао до краја. Сребрна медаља је припала његовом колеги из репрезентације Стевану Јовановићу, најзаслужнијем што је крагујевачки „Чика Мата“ тријумфовао у екипном пласману као и прошле године у Крагујевцу, док је прошлогодишњи победник у појединачном пласману Вељко Илић као четвртопласирани остао без медаље. У женској конкуренцији тријумфовала је Марија Завишић чланица „Полицајца“ испред новосађанке Сање Вукашиновић, четвртопласиране јуниорке на Евопском првенству у Марибо-

ру. Прошлогодишња победница Милица Бабић није бранила титулу, јер је у Америци где је прошле недеље освојила титулу студентског првака САД, а међу неколико фавориткиња које нису дошле до финала је победница Купа Татјана Бањац која се пласирала на девето место. Титулу првака државе у екипној конкуренцији одбранила је екипи Новог Сада 1790. Београдски „Полицајац“ је освојио две титуле, након што је клупски друг Марије Завишић, Бранко Машановић оправдао улогу фаворита у такмичењу јуниора у гађању пиштољем. Био је најбољи и у квалификацијама и у финалу, а екипно је тријумфовао тим лазаревачке „Колубаре“. У гађању пиштољем међу девојка-

Фото: М. Радовановић

ДУПЛА КРУНА

26.3.2017.

МАГАЗИН

ма доминирале су такмичарке „Алексе Дејовића“ које су у појединачном финалу освојиле све три медаље. Најнеискуснија Милица Словић победила је испред Марије Шуњеварић и Јелене Тодоровић, а без медаља су остале најуспешнија у квалификацијама Катарина Марицки, којој је припало шесто место, и бранилац титуле Теодора Симић која је морала да се задовољи осмим. Првенство Србије у гађању стандардним ваздушним оружјем у А програму обележио је Јуниор Лазар Ковачевић који је првог дана такмичења освојио златну медаљу у гађању ваздушном пушком у омладинској конкуренцији, уз јуниорски државни рекорд током квалификација, а другог победио и у апсолутној, сениорској конкуренцији. У осталим дисциплинама сениорског програма најуспешнији су били Зорана Аруновић и Дамир Микец у гађању пиштољем и Андреа Арсовић ваздушном пушком, троје стрелаца који су недавно на Европском првенству у

Марибору одбранили титуле шампиона Старог континента у микс паровима. Партнер Арсовићеве у миксу пушком Милутин Стефановић је морао да се задовољи другим местом и сребрном медаљом, док су највише титула освојили стрелци „Полицајца“. Међу дамама у гађању пиштољем према очекивању је доминирала трострука актуелна европска шампионка Зорана Аруновић. Чланица „Црвене звезде“, која је на Европском првенству у Марибору освојила златну медаљу у појединачној, екипној конкуренцији и у миксу, била најпрецизнија и у квалификацијама и у финалу кад је иза себе оставила прошлогодишњу победницу Бранкицу Зарић из клуба Нови Сад 1790. Бронзана медаља је припала Јелени Тодоровић из „Алексе Дејовића“ која је медаљу истог сјаја освојила и дан раније у такмичењу јуниорки. У екипној конкуренцији најбоље су биле такмичарке „Полицајца“, јер прошлогодишњи шампион „Црвена звезда“ није имао комплетан тим.

Вицешампион Европе у гађању ваздушним пиштољем у појединачној конкуренцији Дамир Микец, члан „Полицајца“, је освајањем националне титуле оправдао улогу фаворита, а на победничком постољу друштво су му правиле колеге из репрезентације, која је на последњем Европском првенству освојила бронзу у званичном и злато у ревијалном екипном надметању. Друго место припало је прошлогодишњем прваку Димитрију Гргићу, члану „Академца“, а треће Душку Петрову из „Алексе Дејовића“. Као и обично Микец је и овога пута највише допринео да „Полицајац“ седамнаести пут заредом освоји екипну титулу националног првака, а први пут после две године у финале националног такмичења у гађању ваздушним пиштољем пласирао се освајач бронзане медаље у гађању овим оружјем у Лондону 2012 Андрија Златић који је заузео осмо место. Најзанимљивији део дводневног програма било је финално такмичење у гађању ваздушном пушком за му-

шкарце током кога су жестоку борбу водили Лазар Ковачевић и Милутин Стефановић члан „Чика Мате“. Иако је Јагодинац чешће био у вођству, у завршници је због три деветке умало изгубио челну позицију, јер је на крају другопласирани Стефановић за њим заостајао свега 0,4 круга. Бронзана медаља је припала Дејану Пешићу из „Панчева 1813“, а бранилац титуле Миленко Себић је завршио такмичење на четвртом месту. У екипној конкуренцији је, као и прошле године, тријумфовао „Чика Мата“ из Крагујевца. Чланица београдског Партизана Андреа Арсовић је од прве серије финала ваздушном пушком изборила челну позицију, на којој је остала до краја такмичења, док је сребрна медаља припала вицешампионки у јуниорској конкуренцији Сањи Вукашиновић из „Новог Сада 1790“, а бронзана прошлогодишњој првакињи Србије Драгани Тодоровић. Најбољим резултатом у квалификацијама изненадила је млада Катарина Трајковић, која је и најзаслужнија што је „Ниш 1881“ освојио

златну медаљу у екипној конкуренцији. На државном првенству учествују стрелци који на регионалним првенствима надмаше задате резултатске критеријуме, а репрезентативци немају обавезу учешћа на овом рангу уколико се календардски поклапа са неким међународним такмичењем. Већина чланова националног тима се у време регионалних такмичења припремала за Европско првенство у Марибору, одржано недељу дана пре државног првенства, па су на њега дошли без квалификација. За такмичење је пријављен 201 стрелац из 33 клуба, а за првенство у јуниорској и сениорској конкуренцији пласирало се нешто мање од трећине. Краљево је први пут домаћин једног такмичења овако високог ранга у овом спорту, а председник локалног стрељачког савеза Душко Маричић потврђује да је то резултат поверења у ову организацију која окупља три клуба, стрељачко стреличарске клубове Центар, Шумарска школа и Рибница.

Како трошкови организације достижу скоро милион динара такмичење је одржано уз подршку локалне самоуправе која је, уз трошкове изнајмљивања дворане од 80 хиљада динара дневно, издвојила и 200 хиљада динара за подмиривање трошкова што се приближава половини укупне суме. У спортској дворани у Рибници се на једну од 42 електронске мете пуцало са раздаљине од десет метара, јуниори четири серије по десет метака, а сениори по шест како у мушкој тако и у женској конкуренцији. Податак да се за такмичење квалификовао само један такмичар из Краљева, и то у конкуренцији јуниора у категорији ваздушни пиштољ, води ка ставу о потреби интензивнијег омасовљења овог атрактивног спорта и формирању још којег клуба. Најпогоднијим за то сматра се школска омладина, а добар повод за уверење о интензивнијем развоју је простор у спортској дворани у Рибници за који се очекује да буде уступљен стрелцима. Т. Радовановић

МАГАЗИН

26.3.2017.

Тамиш - Слога 76:55

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 26.3.2017.

Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 26. МАРТА И 1. АПРИЛА

МАГАЗИН

26.3.2017.

26. март

1199. — Саладин је крунисан за емира Египта. 1351. — По тридесет витезова из Француске и Енглеске су се током Рата за бретонско наслеђе борили да се одлучи ко ће владати Војводством Бретања. 1830. — Први пут је штампана Књига Мормона, свети текст покрета Светаца последњих дана. 1881. — Румунија постала краљевина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља. 1913. — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене. 1917. — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за Газу. 1939. — Националистичке снаге су започеле своју последњу офанзиву у Шпанском грађанском рату, на чијем крају су контролисали скоро целу Шшанију. 1945. — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима. 1953. — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе. 1971. — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш. 1979. — Председник Египта Анвар ел Садат и премијер Израела Менахем Бегин у Вашингтону потписали мировни уговор, први мировни споразум јеврејске државе и неке арапске земље. 1984. — Југословенски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и нај-

популарнијих писаца у периоду после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду. 1992. — Бивши боксерски шампион у тешкој категорији Мајк Тајсон осуђен на шест година затвора због силовања. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање 30.000 мировних трупа у Сомалију, у дотад највећој и најскупљој мировној операцији УН. 1995. — Ступио је на снагу Шенгенски споразум. 1997. — У Калифорнији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство. 2001. — У пожару у спаваоници једне школе у Кенији живот изгубило 58 ученика, а тридесетак задобило лакше и теже опекотине. 2002. — Трибунал у Хагу подигао оптужницу против бившег начелника безбедности у Главном штабу Војске Републике Српске Љубише Беаре, за геноцид и друге злочине у Сребреници, у јулу 1995. Беара се предао српским властима 9. октобра 2004. и потом изручен том суду. 2003. — Светска трговинска организација саопстила да су америчке челичане повећањем цена производа кршиле правила те организације. Повећање цена америчка тешка индустрија правдала заштитом од стране конкуренције.

27. март 1713. — По завршетку рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку.

1802. — Потписан је Амијенски мир којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске републике. Британија је задржала Тринидад, преузет од Шпаније, и Цејлон, који је преузела од Холандије. 1847. — Америчке трупе у Америчко-мексичком рату, почеле опсаду утврђења Вера Круз, у којем је било 5.000 Мексиканаца. Утврђење је пало након шестодневних борби. 1860. — М. Л. Бајрн из Њујорка патентирао спирални вадичеп. 1933. — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије. 1941. — После приступања Југосла-

вије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу. 1945. — Немци, у Другом светском рату, лансирали последњу ракету „V-2“ на Велику Британију. Пројектил испаљен из холандског града Хаг пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. У експлозијама тих ракета током рата погинуло је 8.958 Британаца. 1958. — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина. 1968. — У авионској несрећи, у тренажном лету у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Гагарин, први човек који је у априлу 1961. васионским бродом „Восток“ облетео Земљу. 1970. — У земљотресу у западној Турској, погинуло је више од 1.000 људи, а 90.000 је остало без домова. 1972. — Споразумом у Адис Абеби окончан је Први судански грађански рат.

1977. — У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два „боинга 747“, холандске компаније КЛМ и америчке „Пан-Ам“, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима. 1980. — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи. 1983. — У Југославији почело да се примењује летње рачунање времена. 1992. — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију. 1996. — Израелски суд осудио је Јигала Амира на доживотни затвор због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995. 1997. — У Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомесечне антивладине побуне. 1999. — Југословенска противваздушна одбрана оборила је, током напада НАТО-а на Југославију, амерички бомбардер „Ф-117 Ноћни соко“. Авион „ноћни јастреб“ је пао у атар села Буђановци у Србији. 2000. — Владимир Путин је победио на председничким изборима у Русији са више од 52 процента гласова бирача. 2002. — Тужилаштво у Сплиту подигло оптужницу против осморице бивших војних полицајаца за ратне злочине против цивилног становиништва у сплитској луци Лора 1992. године. 2003. — У покушају хапшења у близини Београда убијене вође „Земунског клана“ Душан Спасојевић и Миле Луковић, осумњичени за учешће у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића.

28. март 193. — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану. 364. — Римски цар Валентинијан I је именовао свог брата Валенса за свог

источног савладара. 1776. — У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе. 1800. — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом. 1802. — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид. 1814. — Британска краљевска морнарица је поразила Америчку морнарицу у бици код Валпараиса. 1881. — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Б е о г р а д - Н и ш . Пруга дуга 243,5 km изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе. 1923. — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе: Истанбул и Анкара. 1939. — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка. 1941. — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан. 1942. — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови. 1945. — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије. 1970. — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи. 1973. — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими „Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца. 1979. — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног

МАГАЗИН

26.3.2017.

криптона. 1979. — Британски премијер Џејмс Калахан је изгубио на гласању у Дому комуна о поверењу његовој влади за један глас након што је његова влада није успела да се избори са раширеним штрајковима у зими незадовољства. 1989. — У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције. 1992. — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању КарингтонКуртиљеровог плана. 2001. — У Демократску Републику Конго стигао први контингент „плавих шлемова“ са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског рата. 2003. — На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство.

29. март 1461. — Османско царство је заузело Солун од Византинаца. 1461. — У најкрвавијој бици Рата две руже војска династије Јорк је поразила војску династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV. 1638. — Шведски насељеници основали су близу залива Делавер прву шведску колонију у Северној Америци, коју су назвали Нова Шведска. 1809. — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском. 1831. — Почео је Велики босански устанак Хусеина Градашчевића. 1848. — Америчка војска под заповедништвом генерала Винфилда Скота је у Америчко-мексичком рату заузела Веракруз.

1848. — Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јиланд. 1849. — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији. 1864. — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије. 1867. — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда. 1901. — У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија. 1945. — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Уједињено Краљевство и САД. 1946. — Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година. 1947. — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару. 1956. — У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре, „Стеријино позорје“, поводом 150 година од рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Поповића Стерије. 1967. — Поринута прва француска нуклеарна подморница. 1972. — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике. 1973. — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијет-

нам. 1974. — Амерички вештачки сателит „Маринер 10“ снимио прве фотографије Меркура. 1974. — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга. 1990. — Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе. 1994. — Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграничењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 km дугом фронту. 1997. — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале. 1999. — Бомбардована зграда МУП-а у Приштини. 2002. — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата. 2003. — Светска здравствена организација саопштила да је Карло Урбани, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром, САРС, умро од те болести. 2004. — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта. 2006. — Десило се делимично помрачење Сунца у Србији. У деловима Азије и Африке - потпуно. 2010. — Најмање је 37 људи убијено, а 62 озлеђено у Москви у две одвојене експлозије у подземној железници.

30. март 1282. — Сицилијанци су почели да се буне против владавине краља Карла I Анжујског и тиме почели Рат Сицилијанске вечерње. 1814. — Британци и њихови саве-

зници у рату против Наполеона Бонапарте тријумфално ушли у Париз. 1842. — Амерички лекар Крафорд Лонг први пут употребио етар као анестетик приликом хируршке интервенције у болници у Џеферсону у Вирџинији. 1856. — У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат, вођен од 1853. између Русије и Османског царства. 1863. — Принц Вилијам, млађи син данског краља Кристијана IX, постао краљ Грчке као Ђорђе I. 1867. — Државни секретар САД Вилијам Сјуард је уговорио куповину Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара, односно 4,19 долара по квадратном километру. 1912. — Султан Абделхафид потписао је са Француском споразум из Феза, чиме је Мароко као протекторат прикључен француским колонијалним поседима. 1941. — Адолф Хитлер у Берлину одржао Генералску конференцију ~ „Генерал-Ферзамлунг” (нем. GeneralVersammlung) о нападау на СССР. 1945. — Јапан је поставио Ванга Ђингвеја за председника марионетске владе у Кини. 1945. — Совјетска армија у Другом светском рату заузела пољску балтичку луку Данциг, данас Гдањск. 1967. — НАТО је затворио војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог савеза. 1972. — Велика Британија је ставила Северну Ирску под директну британску управу. Суспендован северноирски парламент и влада Унионистичке странке Брајана Фокнера. 1973. — Повлачењем последњих америчких трупа и ослобађањем заробљеника формално завршено војно ангажовање САД у Вијетнамском рату. 1979. — Иранци на референдуму убедљивом већином изгласали успостављање Исламске републике. 1981. — Џон Хинкли је у Вашингтону извршио атентат на председника САД Роналда Регана, који је прошао с лакшим повредама. 1987. — Слика Ван Гога „Сунцокре-

ти“ продата на аукцији у Лондону за 39,7 милиона долара. 1997. — У бомбашком нападу током политичког скупа у главном граду Камбоџе Пном Пену убијено 10 и повређено више од 100 људи, међу њима и водећи камбоџански опозициони политичари. 2003. — У америчкој држави Њујорк забрањено пушење у ресторанима и баровима. 2003. Умро амерички пијанист Еуген Истомин, последњи живи члан чувеног камерног триа, у којем су још били Исак Штерн и Леонард Роуз. 2005. — У егзилу у Јужној Африци умро Милтон Оботе, први лидер Уганде након стицања независности. 2008. — Бивши председник и дугогодишњи мировни посредник Марти Ахтисари добио Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник UN-a у преговорима о статусу Косова.

МАГАЗИН

26.3.2017.

31. март

1146. — Француски опет Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је пристуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом. 1282. — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву. 1492. — Фернандо V и Изабела I су објавили декрет из Алхамбре наложивши муслиманима и Јеврејима да пређу у католичанство или напусте Шпанију. 1496. — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака. 1854. — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију. 1889. — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свет, у оквиру Светске изложбе. 1892. — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена

законом из 1883. 1917. — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916. 1942. — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора. 1948. — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе. 1959. — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил. 1971. — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора. 1979. — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте. 1983. — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 осало без домова. 1986. — Мексички авион „боинг 727“, на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика. Погинуло свих 166 путника и чланова посаде. 1991. — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара. 1992. — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца

у зони забрањених летова над Босном. 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на оку-

пираним територијама откад их је заузео у рату 1967. 2001. — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада. 2002. — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбашсамоубица усмртио више од 15 особа, 44 ранио. 2003. — Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Марти-

новића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993. 2004. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 мусли-

манских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.

1. април 286. — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства. 457. — Римска војска је изабрала

Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара. 527. — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника. 1572. — Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату. 1605. — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI. 1625. — Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату. 1814. — У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења. 1826. — Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем. 1873. — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада. 1918. — У Уједњином Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе. 1924. — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча. 1933. — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја. 1937. — Аден је постао британска крунска колонија. 1939. — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага. 1945. — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника. 1946. — Првом омладинском рад-

ном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије. 1947. — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке. 1948. — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина. 1970. — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“. 1975. — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен. 1976. — Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл. 1979. — Ајатолах Рухолах Хомеини је прогласио Исламску Републику Иран. 1983. — У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено. 1996. — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду. 2001. — У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2002. — У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Сребреници 1995. 2003. — Британски суд осудио два Алжирца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs