MagazIN 272 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 272 * 19. март 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

19.3.2017.

У овом броју: Камечић у ципели који жуља Брже, јаче, боље Равномернија расподела средстава за спорт Мало користи од нових закона Шанса у индустријским зонама Са шерпама предпремијера Чврст темељ културне политике Песник традицијских темеља

4 14 22 26 32 38 46 54

Нова прилика за запошљавање Зелена енергија и здрав живот Лакше до факултетске дипломе Бољи дани за театар На репертоару Биоскопа „Кварт“ „Рокенрола“ на путу ка врху Рибница - Јединстви Слога - Вршац Времеплов

60 66 70 76 82 86 90 92 94

Председнички кандидат др Војислав Шешељ са Краљевчанима

МАГАЗИН

19.3.2017.

КАМЕНЧИЋ У ЦИП

- У завршној фази кампање само четири велика митинга председничког кандидата Српске радикалне странке др Војислава Шешеља. – Пред Краљевчанима само пола сата. - Блиц посета прилика да се, у разговору са члановима и симпатизерима, осети пулс народа и из њега добије ново надахнуће за даљу политичку борбу. – Победа на председничким изборима значајна да сва власт не би била у рукама Александра Вучића. - Русија је све јача и моћнија, Европска унија пропада, а од споразума на линији Путин-Трамп, очекује се подела интересних сфера по којој ће Русија у својој интересној имати све православне државе Балкана. - Александар Вучић неће моћи да обезбеди више од половине гласова оних који изађу на биралишта, посебно не ако одзив буде већи од уобичајеног

Фото: М. Радовановић

ПЕЛИ КОЈИ ЖУЉА

МАГАЗИН 19.3.2017.

а се предизорна кампања кандидата за председника Србије разликује од свих досадашњх потврђује и случај др Војислава Шешеља који се са најближим сарадницима, уместо организације митинга по већим центрима, упутио у обилазак скоро свих општина у Србији. На заказани скуп са члановима и симпатизерима Српске радикалне странке, који су на Тргу српских ратника стрпљиво чекали од поднева, закаснио је више од једног сата да би у кратком обраћању окупљеним грађанима изнео основне мотиве због којих се упустио у изборну трку. Све то време су се са два звучника ориле за српске радикале препознатљиве песме а малобројни, углавном старији, Краљевчани на први поглед незаинтересовано чекали долазак војводе. Из правца Рашке председник српских радикала пристигао је у друштву проф. др Милорада Бојића, Зорана Красића и генералног секретара Српске радикалне странке Наташе Јовановић и потврдио да ће пре избора 2. априла ове године, у завршној фази кампање, радикали организовати само четири велика митинга. Блиц посете као што је краљевачка прилика је за посету општинским и окружним одборима да би се, у разговору са члановима и симпатизерима, осетио пулс народа и из њега добило ново надахнуће за даљу политичку борбу. Приближавање председничких избора прилика је за подсећање да је, иако по Уставу Србије председник нема велика овлашћења, важно победити да сва власт не би била у рукама Александра Вучића јер то није добро ни за њега ни за земљу. - Пре више од 200 година демократска политичка теорија је усвојила принцип поделе власти да би једна власт другу контролисала. У нашој земљи Вучић и његова странка држе владу, држе у потпуности Народну скупштину, јер имају више од две трећине посланика, и у великој мери судство. Једини начин до следећих парламентарних избора да се те три гране власти држе под контролом је наша победа на председничким изборима. Кад погледате ко су моји конкурен-

ти видите да ту нема богзна каквог истакнутог политичара од реномеа, интелектуалца од неког капацитета, научног угледа или политичког искуства. Неки од њих су врло компромитовани, бар ови главни Вук Јеремић и Саша Јанковић, и једноставно их је немогуће замислити да се нађу на тој високој функцији. Ви знате за њихову компромитацију, за то убиство или самоубиство које ће до краја живота да прати Сашу Јанковића, за те силне пљачке државних пара које је проводио Вук Јеремић, а сад је узео милионе од Катара од неких западних земаља. Кад оде у џамију тамо се клања, кад оде у православну цркву крсти се. Мене не интересује која је његова вера, него вам показујем о каквом је преваранту реч. Није он искрен ни у џамији ни у цркви, него само гледа како народ да превари. Народу сад даје седамдесет обећања, али од тих обећања нема ништа јер она нису скопчана с председничком функцијом. Председник може да критикује владу, да враћа законе на поновно гласање у Народној скупштини, врховни је командант војске и даје одликовања, помиловања, прима акредитиве страних амбасадора и шаље наше амбасадоре у стране земље. Углавном је то скоро све. А кад је реч о контроли Вучића, ко је њега у стању да контролише? Сад овако како се размахао све држи у својим рукама, и телевизије и штампу и све институције власти. Може ли њега контролисати Вук Јеремић или Саша Јанковић? Не могу. Кад би обојица били председници ни онда не могу. Нису му ни до колена. То је објективно. Нећу ја да хвалим Вучића, али он је интелектуалац, има знање, има образовање, има страшан таленат за медијску манипулацију. А ко је онда у стању да контролише Вучића? Само онај ко је образованији од њега, политички искуснији, поткованији, чвршћи. Има ли такав? Браћо и сестре, на овим изборима гласајте по својој савести. Лепо размислите шта је боље за вас, шта је боље за Србију и тако гласајте. Ако за мене гласате ја сам сигуран да се нећете покајати. А чиме ја вама гарантујем да ћу успешно обављати ову дужност, да ћу критиква-

ти власт за све њене лоше потезе, да ћу враћати све лоше законе на ново гласање, да ћу се супроставити предаји Косова и Метохије? Кад би влада донела одлуку да призна Косово и Метохију ја бих похапсио владу, ванредно стање завео. То не долази у обзир. Док влада из Београда званично не призна независнот Косова, Косово не може бити примљено у Уједињене нације. Они и даље врше приитисак у том правцу и нема нам уласка у Европску унију док се не призна Косово. Зато морамо да се одрекнемо Европске уније и интегришемо максимално са Русијом. Мајка Русија једина може да нас брани, да нам помогне да повратимо Косово и Републику Српску да присајединимо, да вратимо Црну Гору српству и да у догледно време дипломатским путем ослободимо Републику Српску Крајину. Русија је све јача и моћнија, Европска унија пропада, а ми очекујемо споразумевање на линији Путин-Трамп, поделу нових интересних сфера по којој ће Русија у својој интересној имати све православне државе Балкана. Чиме ја могу гарантовати да ћу заиста то све да остварујем да будем до краја достојно у служби народа? Па ваљда по томе што сам већ више пута доказао да сам спреман да се жртвујем за своје идеале, за Србију и за српство. Онај ко је спреман да се жртвује за своје идеале он је неподмитив, непоткупљив. Какве год лажима и клеветама ме обасипали не могу мој морални кредибилитет да униште. Да видимо како би се они понашали у сличној ситуацији. Ја сам већ 40 година у политичкој борби прошао кроз сва искушења и своју политичку каријеру ћу завршити верним служењем Србији и српству – поручио је окупљеним Краљевчанима др Шешељ. Полусатно задржавање међу две до три стотине окупљених у центру града прилика је за намеру да као председник државе промени све законе који нису у складу са уставом, све законе којима се негирају интереси грађана, акте о смањивању плата и пензија, као и законе које намеће Европска унија у какве сматра онај који дозвољава склапање једнополних бракова. Новинарска опаска да би укључива-

МАГАЗИН

19.3.2017.

њем у изборну трку Љубиша Прелетачевић Бели могао да помрси рачуне многим кандидатима др Шешеља брине много мање него начин на који је потврђена његова кандидатура, јер радикали сматрају да за то не испуњава услове. - Скоро ни један његов документ није валидан, а да је код мене утврђено десет посто недостатака попут његових моју би кандидатуру глат одбили. Неко је извршио притисак на напредњаке, па је један део чланова напустио седницу комисије, а други гласао за као и сви други партијски представници сем наших који су принципијелно били против и изнели аргументе за то. Ми смо рекли своје и спасили своју душу, а мени он не смета као кандидат. Ја бих радо са њим после избора отишао у неку емисију забавног карактера, али је депласирано водити озбиљан политички разговор. Он је духовит човек, али није политичар неког калибра – каже др Шешељ. Много је времена потрошено у тражењу јединственог става о томе да ли

највећи фаворит за председника Србије може да победи у првом изборном кругу, или ће за то морати да се сачека до следећег. Др Шешељ је убеђен да Александар Вучић неће моћи да обезбеди више од половине гласова оних који изађу на биралишта, посебно не ако одзив буде већи од уобичајеног. Добра прилика да би њих двојица могли да буду кандидати за председника у одлучујућем делу изборне трке прилика је за подсећање на речи некадашњег партијског колеге који је, свестан реалности, потврдио Шешељеву победу. Други круг избора за председника Србије би могао бити интересантан и због подршке коју су припадници опозиције спремни да пруже противнику Александра Вучића. - Мени је потребна подршка народа, Срба и осталих грађана Србије, а не опозиције јер опозиција никад није нека вредност. За политичара је вредност да успе да освоји власт. Зашто бих ја тражио неку институционалну подршку, подршку политичких партија. Ја очекујем

да ће за мене гласати сви они који су против Вучића, сви они који су за Вучића али сматрају да му не треба дати сву власт у руке, да мора имати макар каменчић у ципели који ће га непрекидно жуљати, па највеће наде поклањам предстојећем телевизијском дуелу са Вучићем у другом кругу. Убеђен сам да ћу победити. Двадесет седам година сам непрекидно побеђивао. Откад сам се вратио са оног дугог службеног пута из Холандије ја га стално позивам на телевизијски дуел и никад није прихватио сем једном кад је тражио да му питања упутим писмено, па да он одговори у емисији – каже др Шешељ. Радикали сматрају да су билатерални уговори са Црном Гором и Босном и Херцеговином о ослобађању царина довољни за слободан проток робе, па не подржавају стварање посебне царинске уније са овим земљама као ни градњу аутопута од Ниша до Приштине, јер Србије има и других приоритета. Не спорећи значај добрих комуникација и пута

кроз топлички крај противе се издвајању значајних средстава за градњу пута који има стратешки значај само за Американце. Уколико би они у виду донације издвојили паре за градњу радикали не би имали ништа против да подрже такав корак без обзира на заинтересованост Американаца да њиме буду повезани са великом луком Драч која је, каже Шешељ, одувек била српска а сад у оквиру Албаније. Радикали подржавају идеју да се понуди концесија на коришћење аеродрома за које има довољно интересовања, а након реализације оне везане за београдски доносити одлуку о другим. Недавна изјава председника Владе Србије да страни инвеститори обилазе Краљево због тога што ово подручје сматрају трусним нема утемељења у ставовима радикала који верују да треба улагати у град који је до пре неколико деценија био познат као индустријски центар. - Све је упропашћено, а Краљево до-

датно упропашћује функционер напредњака Микић који још има утицај на власт, па га треба развластити. Мислим да би требало обновити „Фабрику вагона“, јер постоје могућности да опет буде велика и снажна фабрика. У Краљево треба улагати јер је од стратешког значаја, а и на трусном подручју модерни грађевински стандарди решавају то питање. Све решавају осим космичке катаклизме. Кад би се појавило нешто много велико, па ударило свом снагом, онда ни планете не би било. Зато нема никаквог интереса да се запоставља развој Краљева – каже др Шешељ. Иако није планирано да одговара на питање грађана др Шешељ је саслушао једног од многих који су некад радили у „Фабрици вагона“ а годинама уназад нису у ситуацији да наплате заостала потраживања и остваре друга права из

радног односа. Добар основ да све обавезе државе дођу на наплату лежи у више пута поновљеним тврдњама актуелног премијера о значајном суфициту буџета. По радикалима то није добро, јер суфицит мора да се инвестира у финансирање обавеза државе. Све док постоји и једна нема суфицита, иако највиши представници државе занемарују огроман број обавеза и стварају лажну слику о постојању реалног суфицита. Различити подаци о томе, супростављена мишљења премијера који говори у суфициту и министра финансија који тврди да пара нема, добар су повод за став да би председник државе лако могао да утврди истину. Испраћен громогласном музиком, са неколико партијских и државних застава, председник српских радикала се упутио даље како би сличне ставове, пре истека предизборне кампање, пренео и становницима других делова земље. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.3.2017.

Предизборна трибина владајуће коалиције у Ратини

МАГАЗИН

19.3.2017.

БРЖЕ, ЈАЧЕ, БОЉЕ

- Победом било којег кандидата опозиције била би злоупотребљена функција председника како би се ометао рад владе, зауставио процес реформи и све за шта се влада борила у претходне три године. - Услов свих услова је победа у првом кругу. – На председничким изборима кандидати који су разарали економске темеље земље и довели је до ивице банкрота, који су уживали уништавајући будућност не зато што имају политику већ зато што би поново пљачкали и вратили Србију на ивицу провалије. – Александар Вучић кандидат вредне и борбене Србије која се бори против неправде а, за разлику од других председничких кандидата, у кампањи се не бави политиком већ државом, бори се за Србију и води земљу док се други играју политике, врло често на приземан начин. - Време подела треба оставити далеко иза како би се сви окупили око једног човека

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

19.3.2017.

ајбољи показатељ да се ближи дан када ће грађани Србије на биралиштима дати глас једном од кандидата за председника је захуктавање кампање која ове године има нешто другачији карактер од претходних. Уверење да избори председника имају карактер референдума за и против кандидата владајуће већине у значајној мери утиче на њен ток и док су се Краљевчанима представила само три кандидата опозиције, Саша Јанковић, Вук Јеремић и др Војислав Шешељ, напредњаци у већим месним заједницама на територији града подижу атмосферу пред долазак Александра Вучића. Скуп подршке председничком кандидату владајуће већине у Ратини није се разликовао од сличних у другим

месним заједницама, а први утисак показује да је подигнут ниво у односу на сличне догађаје ранијих година. Свечана атмосфера, страначаке заставе и обележја одају утисак добро организованог и достојанственог скупа са кога је бирачима упућена порука да напредњаци са коалиционим партнерима воде Србију напред брже, јаче и боље. На истом месту пред мештанима овог поморавског села окупили су се представници коалиционих партнера Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Партије уједињених пензионера Србије, Покрета социјалиста, Јединствене Србије, Социјалдемократске партије Србије, Српског покрета обнове и Демохришћанске странке Србије како

би мотивисали мештане да на изборима 2. априла подрже Александра Вучића. Основ за то је страх да би победом било којег кандидата опозиције била злоупотребљена функција председника како би се ометао рад владе, зауставио процес реформи и све за шта се влада борила у претходне три године. У њене најзначајније успехе сврстава се спас Железаре Смедерево, чиме је сачувано пет хиљада радних места, а заслугом Александра Вучића подигнут је међународни углед државе, повраћена дипломатска и војна снага а у регион донета стабилност. То је основни мотив за глас кандидату напредњака од кога се очекује да као председник поведе Србију напред брже, јаче и боље.

Подршку је од присутних први затражио њихов мештанин, одборник у Скупштини града Драгиша Радевић, подсећајући да је Александар Вучић најбољи премијер од кад постоји Република Србија. И поред тога што ужива подједнако поштовање у земљи и иностранству удружени противници улажу максималне напоре да га сруше како би бацили Србију на колена. Највећом опасношћу оцењена је она која долази из табора Вука Јеремића и Саше Јанковића који су оцењени као белосветски путник хохштаплер. - Кад је митинг у Краљеву да ли видите ко седи у првом реду код овог белосветског путника. Седе сви они, као што каже наш народ, од зла оца и од горе мајке, сви они што су уништили „Магнохром“, уништили „Фабрику ва-

гона“ бацили Краљево на колена. После земљотреса запалили су Скупштину општине града Краљева. Запалила се канцеларија где стоји материјал од земљотреса. Онај материјал где они треба да иду у затвор. Зар такви треба да нам воде државу? Што се тиче овог другог белосветског хохштаплера он се дружи са досманлијама. Али, дружи се и са неким одборницима овде из Краљева. Ти су одборници прелетали из једне странке у другу, па неки покрет Отпора, Г17, жути и сада су се савили у гнездо овог веселог Јанковића да би нешто ушићарили и да би нешто профитирали. Ми им то нећемо дозволити. Ми можемо овог белосветског путника и белосветског хохштаплера да бацимо у политичко сметлиште. Да би то урадили мора да испунимо три

услова. Први је да 21. у 19 сати одемо у халу спортова, дочекамо нашег председника и да му будемо добри домаћини. Други услов је нема другог круга. Услов свих услова је победа у првом кругу. Шта нам ваља чинити. 2. априла? Сви заједно, породично када је празник, позовимо кумове, пријатеље, родбину, комшије, кренимо на гласање, гласајмо за Краљево, за Србију, за Александра Вучића – поручио је Радевић. Добра основа за поверење је податак да је Србија независна, суверена држава која реагује зрело и одговорно и достојанствено заступа интересе грађана. Захваљујући спроведеним реформама подигнут је углед земље у целом свету, ни један значајан скуп не може да прође без Србије, а српски

19.3.2017.

МАГАЗИН

државни врх позиван на многе билатералне посете на највишем нивоу. Значајним се чини податак да су у посету Србији долазили председници и премијери бројних земаља као и представници најјачих светских компанија и различитих институција. Напредњаци са коалиционим партнерима једино у Александру Вучићу виде председника државе који ће такву политику наставити и у наредним годинама. Насупрот њему у противничким кандидатима виде оне који су разарали економске темеље земље и довели је до ивице банкрота, који су уживали уништавајући будућност не зато што имају политику већ зато што би поново пљачкали и вратили Србију на ивицу провалије. Уверење да је Србија после много година коначно на правом путу, и да сваког дана бележи нове успехе, основ је става да би је свако скретање са тог пута бацило у провалију. Та опа-

сност је основ борбе за наставак економских реформи, мир и стабилност у региону, дијалог и сарадњу са свима, за будућност деце и сваког житеља Србије. Кандидатуру Александра Вучића подржава Покрет социјалиста који у њему види кандидата вредне и борбене Србије која се бори против неправде а, за разлику од других председничких кандидата, у кампањи се не бави политиком већ државом, бори се за Србију и води земљу док се други играју политике, врло често на приземан начин. - Сакрили су се иза великих речи и скупих реклама заборављајући да су од 2000. до данас разорили српску привреду и разградили све државне институције. Знамо да се и данас тешко живи. Ми нисмо власт која не осећа и не види свој народ, али знамо да живимо у праведнијој и поштенијој земљи у којој страни амбасадори и тајку-

ни не могу више у мрачним кабинетима да кроје владу и да нам говоре шта ћемо радити. Знамо и да смо у последње четири године веома поносни, јер је Србија данас достојанствена земља. Влада по први пут не савија главу пред увредама из комшилука, него им одговара онако како би сви ми и ви одговорили – порука је која, уз поздрав „До победе“, стиже из редова Покрета социјалиста са позивом бирачима да гласају за кандидата који једини улива поверење да ће кормило државе држати сигурним рукама. Сличне поруке стижу из редова Јединствене Србије међу чијим члановима преовладава уверење да је заједнички циљ свих становника јача, боља и успешнија Србија. Снагу и одлучност да сачува мир и целовитост Србије, чији значајни део чини Косово и Метохија, да сачува економску и социјалну стабилност и не дозволи да се земља врати у прошлост, у Александру

Т. Радовановић

Вучићу је препознао и председник ове странке Драган Марковић Палма. - Желимо да направимо модерну и бољу Србију. Александар Вучић је једини политичар који је успео да у свој тим окупи све најважније политичке странке у Србији. Појединац не може много да уради, али са тимом много тога постаје извесно и сигурно. У вођењу државе нема места за неозбиљност и сукобе. Да ли сте то чули од и једног другог кандидата? Нисте! Осим жестоких напада и тога да се ако дође до другог круга, а ми знамо да неће, уједине против Вучића. Позивају на референдум за и против Вучића. Други април јесте референдум, али за Вучића, за Србију коју волимо и поштујемо – порука је коју у име Јединствене Србије преноси посланица у Народној скупштини Марија Јевђић. Значајна предност кандидата владајуће коалиције је привредни раст ве-

ћи него у многим државама чланицама Европске уније. То је основа на којој Европска комисија прдвиђа да ће раст привреде у овој години бити раван просечном у Европској унији што води ка ставу да се Србија по стандарду великом брзином приближава развијеном свету. Доказ је двоструко више од планираног смањење дефицита, повећана фискална дисциплина као резултат боље наплате пореза, и први пут смањен јавни дуг без назнака за његов раст. - Заједно са премијером Алекандром Вучићем Влада Републике Србије донела је прегршт нових закона, међу њима и Закон о раду који олакшава пословање и мења привредни амбијент. Стопа незапослености пала је са 25,9 одсто на скоро тринаест, а циљ је да се спусти на ниво европског просека. За девет одсто повећане су плате у привредном сектору који је генератор привредног раста, а два пута

повећаване плате у јавном сектору, осим јавних предузећа. Србија је данас међу десет земаља са најбржим напретком и једна од пет најпривлачнијих дестинација у Европи за улагање – порука је коју напредњаци шаљу бирачим пред председничке изборе 2. априла. На значајне домете на локалном нивоу подестио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Они се огледају у асфалтираним улицама и сеоским путевима, градњи канализационе мреже и довођењу здраве пијаће воде и у најудаљеније делове територије града, потпорним зидовима као заштити од клизишта, здравственој амбуланти на Берановцу и много чему другом. Значајније од тога је, подсетио је др Терзић, схватити да је прошло време подела које треба оставити далеко иза како би се сви окупили око једног човека, а напредњаци таквог виде у Александру Вучићу.

МАГАЗИН 19.3.2017.

Деветнаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

19.3.2017.

РАВНОМЕРНИЈА РАСПОДЕ

- За реконструкцију дела крова на згради Основне школе „Димитрије Туцовић“, који је неколико дана раније подигао олујни ветар, обезбеђено три и по милиона динара. – Поравнање са Јавним комуналним предузећем „Водовод“ у вези изведених радова на реконструкцији водоводне мреже у делу насеља Готовац и Матарушка Бања у вредности која се ближи износу од десет милиона динара. – Тридесет три милиона динара намењено спортским активностима. - Окончана додела помоћи за санацију последица земљотреса. - Кошаркашима и одбојкашима по пет милиона, зонашима десет пута мање

ЕЛА СРЕДСТАВА ЗА СПОРТ

МАГАЗИН

19.3.2017.

еветнаеста седница Градског већа је, за разлику од свих претходних у овом сазиву, имала неуобичајен ток, а отпочела минутом ћутања у част изенада преминулог др Небојше Димитријевића чији је последњи извештај о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења за јануар ове године године, као и обично, био тема прве тачке дневног реда. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Краљево је у току јануара на основни преглед узео 145 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 13 узорака сирових вода са црпних станица. И док су сви анализирани узорци из мреже водовода у физичко-хемијском погледу били исправни од укупног броја узорака само је један, што чини 1,45%, био неисправан у бактериолошком погледу, али је после предузетих мера и на том мерном месту констатована биолошка исправност. У истом периоду једном недељно је, у потрази за фенолним материјама, контролисана и вода реке Ибар, а после пет пута провера спектро-фотометријском методом потврђено да вредности за фенолне материје нису прелазиле вредности прописане правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јануара била хигијенски исправна, јер је према подацима Светске здравствене федерације на годишњем нивоу дозвољено

5% неисправних вода у бактериолошком погледу. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређиавње концентрације сумпор и азот диоксида, индекса црног дима, суспендованих честива ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала. Подручје на коме се спроводи мониторинг је централна урбана зона и насеље Рибница на мерним местима Завод за јавно здравље, Пљакин шанац, Скупштина града, Полицијска управа и Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида испод граничних и толерантних на мерном месту Пљакин шанац. Измерене вредности индекса црног дима, или чађи, су биле изнад максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље један дан, Пљакин шанац 12, Скупштина града шест и Рибница два дана. Средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10 олова, кадмијума и арсена биле су испод граничних вредности, а никла изнад граничних вредности током једног дана, док су вредности суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа изнад граничних вредности пуних 29 дана. Након разматрања нацрта одлуке о давању сагласности на Анекс број 1 Трилатералног уговора о коришћењу средстава намењених Програму „Реха-

билитација система даљинског грејања у Србији – Фаза IV“, и програма мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у 2017. години на територији града Краљева на ред је дошао предлог да се из буџетске резерве издвоји нешто више од 3,5 милиона динара како би била санирана штета и реконструисан део крова на згради Основне школе „Димитрије Туцовић“ који је пре само неколико дана подигао олујни ветар. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић потврђује да су средства обезбеђена у рекордном року након што су стручна лица Јавног предузећа „Градско стамбено“ извршила предмер и предрачун потребних радова. Кров је реконструисан пре непуне четири године, а школа је расписла јавну набавку и изабрала извођача радова са понудом која је оцењена као најповољнија. Чланови Градског већа су се сагла-

сили са предлогом за поравнање који је сачинило Јавно комунално предузеће „Водовод“ у вези изведених радова на реконструкцији водоводне мреже у делу насеља Готовац и Матарушка Бања у вредности која се ближи износу од десет милиона динара. Усвојено је и решење којим ће ове године на програме у области спорта бити расподељено 33 милиона динара. Потреба да средства буду расподељена на начин који је знатно праведнији у односу на досадашњи, а да се повлашћенима износи умање ка-

ко би били распоређени другима, допринела је да зонашима „Раднички“ из Ковача или „Карађорђе“ из Рибнице, који су у прошлој расподели добили само по 50 хиљада динара, тај износ буде више него удесетостручен. Више пара него ранијих година добио је Женски кошаркашки клуб „Слога“, а највећи износи од по пет милиона динара припали су одбојкашима Рибнице и кошаркашима Слоге. У Градском већу је превагнуло уверење о потреби да се испоштују и клубови који захтевају мања материјална средства, пр-

венствено шахисти и они који се баве борилачким спортовима. Уз сагласнот на по једно решење о отуђењу и препарцелацији ради формирања грађевинских парцела коначно је стављена тачка и на санирање последица земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године. Тако је двема породицама, по једној из Краљева и Матарушке Бање, укупно припало нешто више од два милиона динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевчани у Народној скупштини: Весна Николић Вукајловић (2)

МАГАЗИН

19.3.2017.

МАЛО КОРИСТИ ОД НОВИХ ЗАКОНА

Пољопривреда је најуноснији бизнис и најуноснији посао у овој земљи. - Министарство мора да направи сељаку и могућност производње, али оно што је најбитније, могућност пласмана. - Србија може бити једна башта, јединствена башта у Европи од које, не само да ми можемо да се хранимо, него можемо да извозимо где нам је воља. - Људи из руралног подручја апсолутно немају никакве могућности да дођу до било каквих субвенција. - Свако ко је нешто производио, радио, живео од свога рада, зна да од Европске уније нема ништа. - У руралном подручју су врло мала пољопривредна газдинства, парцеле по 20 ари, 10 ари, 15 ари, а то је врло тешко укрупнити. - Када су у питању Закон о изменама и допунама Закона о пољоприведи и руралном развоју и Закон о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди у руралном развоју ствара се пометња у јавности

Фото: М. Радовановић

Весна Николић Вукајловић

МАГАЗИН 19.3.2017.

23.11. 2016. Четврта седница Другог редовног заседања Ово је Предлог закона о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Ми смо поднели амандман на члан 4. где се, између осталог, каже да се формира и специјална комисија која уређује надлежност Јединице за финансијску истрагу, као канцеларија за повраћај имовине. Ми се лепо питамо – коју смо ми то имовину и коме одузели, односно ви коме сте одузели имовину да би доносили овакав закон да треба да вратимо имовину? Све до оног тренутка док не донесете закон о пореклу имовине и док не поднесете извештај буџета од 2012. године па надаље, нарочито овај од 2015. године, што је др Шешељ тражио пре неки дан, ми не можемо знати ко у овој држави троши новац како не треба, где га износи и где је у ствари та имовина грађана. Оно што смо приметили за све ово време, док сте ви полемисали, и позиција и опозиција, једни су окретали леђа позицији, а позиција је у ствари окренула леђа народу. Како? Тако што је дошла на власт 2012. године, управо говорећи да ће све што је урадила ДС овој држави и овим грађанима до 2012. године да врати у буџет и да врати грађанима, није вратила, а сада иде неки закон где уопште не знамо шта коме треба да одузмемо. Значи, прво морамо да донесемо закон о пореклу имовине, да видимо шта су покрали ови пре вас до 2012. године, а онда шта морамо да урадимо? Да ви положите рачуне од 2012. године до сада и да видимо где је тај новац грађана, да бисмо могли један овакав закон да донесемо. Хвала.

13.12.2016. Шеста седница Другог редовног заседања Прво, морамо да знамо, да ли смо ми још увек на путу ка Европској унији или нисмо? С обзиром да смо имали јуче то што смо имали у Бриселу, и да је наш премијер дошао како је дошао,

односно напустио састанак, тако да све ово данас што причамо може бити узалудно. Да ли је тако? Јесте. Када су у питању ова два закона, Закон о изменама и допунама Закона о пољоприведи и руралном развоју и Закон о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди у руралном развоју, мало се ствара једна пометња у јавности, зато што када се о овоме говори, сад сви пољопривредници из Централне Србије, одакле ја, као народни посланик долазим, углавном је тамо неко рурално подручје, очекују шта ће се то догодити и шта ћемо ми то добити од Европске уније. Оно што морамо да кажемо, ми српски радикали, а то је оно што нас издваја од свих других посланичких група, јесте истина коју смо увек говорили. Мали пољоприведни произвођач у руралном подручју, апсолутно, у овом тренутку неће имати ништа, ни од једног ни од другог закона. Што се тиче ИПАД фондова, и то ИПАД фонда за који кажете да имате 175 милиона, ми ћемо вам рећи да сте ви тих 175 милиона, толико сте се закачили за тих 175 милиона, јел тако? А нисте рекли да сте у буџету прошле године дали 400 милиона, и то Влада сама, без одлуке Скупштине, по свом неком дискреционом праву које је сама себи дала, дала је 400 милиона евра за пропала предузећа, односно за њихове губитке. То је оно што СРС увек жели да подвуче јавности, вероватно је сад свима све јасно, јел, да од те ЕУ нема ништа, а да добром анализом буџета и овог Закона о буџету који смо овде донели, можемо да погледамо да у ствари ми из буџета много више можемо имати новца него што јуримо ових 175 милиона, а питање је ко ће добити. Када су у питању ови ИПАРД фондови, ви и сами видите који су услови за добијање ових средстава. Наравно, морате да кажете да нисте рекли, а од вас се очекује да се каже, да овде нема малог пољопривредног произвођача, а циљ пољопривреде, као замајца привреде ове државе, јесте да се подигну мала пољопривредна домаћинства. Зашто сада не кажете малим пољо-

привредним произвођачима и овим регистрованим пољопривредним газдинствима, да они не могу да аплицирају за оваква средства. Зашто? Зато што је овде негде око 50 хиљада евра до два милиона евра. Сад ми реците, које пољопривредно газдинство то може себи да приушти и ко може да аплицира за ова средства? Значи, не може нико. Устав, тамо сте тачно предвидели колико литара млека треба да има у прошлој години да је неко произвео или колико јединица или број, да ли је у питању стока крупна, итд, да ли је у питању живина, итд. Значи, морамо да знамо да што се тиче пољопривреде овде нигде нема малог пољопривредног произвођача, нити има обичног пољопривредног газдинства. Е, сад, што се тиче СРС и наше политике, управо све доказује да ми имамо могућност да на сопственим ресурсима развијамо нашу пољопривреду и да живимо од сопственог рада. Свако ко је нешто производио, радио, живео од свога рада, он зна да од ЕУ и од свега овога о чему ви говорите, нема ништа. Значи, имамо ту препуцавање између позиције и опозиције и видите у сваком тренутку да сама та нека дискусија не води ничему. Значи, док ми јуримо тих 170 милиона, ми дајемо 400 милиона евра тамо где не треба и дајемо пропалим државним предузећима која нећете да реформишете, а ваше је да договорите грађанима зашто нећете да их реформишете. Још нешто. Док јурите овај пут ка ЕУ, ви сте занемарили једну битну ствар. Трговински рат који се догодио између Брисела и Москве, који нисте дозволили да наши пољопривредни произвођачи искористе, а шта сад у ствари радите? Министре, ја вас молим, стварно не знам коме причам. Молим, зауставите време. Ето видите, ово је леп пример како се поштује демократије и како се поштује мишљење народног посланика који се не зове џаба народни. Ја желим само да му пренесем шта то људи из руралног подручја, који су проблеми

19.3.2017.

МАГАЗИН

људи у руралном подручју. Ви добро знате да су у руралном подручју врло мала пољопривредна газдинства, да су парцеле врло мале, по 20 ари, 10 ари, 15 ари, итд, да је то врло тешко укрупнити, да се парцеле не воде на пољопривредна газдинства, односно да су појединци држаоци, значи имају право својине на основу државине. Али, да не могу да дођу до права својине. Да ли схватате, уколико не утуже неког, кога ће они да утуже? А да би имали право, да би могли за нека средства да аплицирају и да добију неку субвенцију, та земља мора да се води на њих, јел тако? Значи, по том основу људи из руралног подручја апсолутно немају никакве могућности да дођу до било каквих субвенција. Ако имамо 500 и 600 хиљада регистрованих пољопривредних газдинстава, да ли схватате колика је то производња? Да ли схватате шта је могуће направи-

ти и произвести у овој земљи? Да ли знате да цела Србија може бити једна башта, јединствена башта у Европи од које, не само да ми можемо да се хранимо, него можемо да извозимо где нам је воља. То што ви јурите ка ЕУ, е сад ми реците како ћете ви сутра да изједначите нашег пољопривредног произвођача са пољопривредним произвођачем у ЕУ, кад он има субвенције од своје државе која је привредно јака, а ми нисмо привредно јаки и ми не можемо имати те субвенције, не можемо субвенционисати наше мале пољопривредне произвођаче. Кад би ушли, а да уђемо нећемо никада, ово је само бесмислени пут и кад би ушли ми не би били конкурентни са њима. Од 2017. године почиње продаја пољопривредног земљишта странцима. Зато сте и дали налог да се попише сва државна имовина, односно земљиште у својини државе, је ли тако?

Шта ће да се догоди са том земљом? Ако дате на продају странцима, странци ће то добити по врло ниским ценама, а онда наши пољопривредни произвођачи, шта ће бити? Само слуге управо тим странцима, на својој рођеној земљи.

15.12.2016. Шеста седница Другог редовног заседања Овде се ради о изменама и допунама овог Закона о пољопривреди и руралном развоју, и у члану 10. се подразумева систем за идентификацију земљишних парцела. Значи, увођење система за идентификацију земљишних парцела. То је нешто што морају да знају грађани, зато што мора да се припреме за овако нешто. Ово сада није битно само за Министарство привреде, ово је битно и за грађане Србије и све оне који желе да се баве

пољопривредом. Морам да напоменем да ми из СРС стално говоримо да је пољопривреда најуноснији бизнис и најуноснији посао у овој земљи. Може бити, али није. То, да пољопривреду ставимо у први план као најуноснији посао, бизнис, ја сам неко ко се бави сада пољопривредом, и ако сам, можда није умесно да се каже, правник сам по струци, али се бавим пољопривредом, и желим да се бавим пољопривредом, и ја бих и друге људе едуковала на вашем месту. Али, не могу ја едуковати, Министарство мора едуковати људе да је пољопривреда најуноснији бизнис у овој држави, и зато га тако требате формулисати и представити народу. Шта је у питању? У питању су ове парцеле које сада треба да се идентификују, да видимо колико ми, којих парцела имамо итд. Сада, увек имамо разлику између Војводине и централне Србије. Шта сте урадили са Војводи-

но? Заорали, преорали, дали тајкунима, узели да би могли сутра по праву прече куповине да купују они итд. Шта ће бити са Војводином, ви то најбоље знате. Добро се не пише, свакако. Али, шта ће бити са централном Србијом, тамо где смо ми са малим парцелама, 20 ари, 30 ари, где су парцеле неправедне. Прекјуче смо говорили о овом закону, па сте ви мени рекли да за коришћење субвенција није чак ни потребно да будете ни власник, већ је потребно да будете у закупу. Али, нисам стигла да вам одговорим, односно да вам кажем ситуацију са терена, да ми не можемо ни у закуп узети од некога парцелу од 20 и 50 ари, јер се не води ни на кога, разумете. То су мале парцеле. Сада, оно што смо ми хтели, тј. да овај систем снимања буде што бржи, значи што ефикасније да то спроведете. Ви сте ставили као систем снимања, али нисте ограничили роком. Ту СРС

види могућност злоупотребе и припреме да ове парцеле, сутра, једног дана, буду увећане, али оног тренутка када то буде интерес неким странцима или пак, да ми дођемо у ситуацију да ћемо остати без тих парцела, а да ћемо бити само, да кажем, слуге тим страним инвеститорима, које ћете ви довести и дати им 11 милијарди да би они нешто знали да ураде. Кажем вам, ми то знамо, ми то умемо, ми знамо и да оремо, и да копамо, и да произведемо, и да поставимо, али треба Министарство да нам да инпуте за то, и Министарство мора да направи сељаку и могућност производње, али оно што је најбитније, могућност пласмана. Зато вас молим да као Министарство пољопривреде управо о томе водите рачуна, јер најбитнија је ствар то што ће сељак произвести где ће да прода. Када то будете направили онда ћемо ми кренути са пољопривредом у правом смислу те речи, као једном уносном граном привреде. Хвала.

19.3.2017.

МАГАЗИН

Вукомир Митровић

Вукомир Митровић, шеф Одборничке групе Демократске странке (2)

- Од десет милиона динара колико је ове године обезбеђено различитим видовима подстицаја запошљавања трећина намењена јавним радовима. – Чланови Градског већа не испољавају никакву иницијативу. - Помоћници градоначелника се нигде не појављују и никада нису изашли пред грађане да кажу шта раде, чиме се баве и да ли је то корисно. - Они који су преузели обавезу да обогаћују културну понуду често занемарују интересе грађана због чега код манифестација са вишедеценијском традицијом нема ничег новог. – И поред проблема у јавним предузећима Краљево, за разлику од других градова, има најздравија она која се баве комуналним делатностима. - Планирано је да од раскрснице код „Магнохрома“ обилазница обезбеди приступ индустријској зони „Стари аеродром“ и да се, паралелно са трасом будућег аутопута, продужи до Адрана

Фото: М. Радованович

ШАНСА У ИНДУСТРИЈСКИМ ЗОНАМА

МАГАЗИН

19.3.2017.

еђу краљевачким демократама се са великим огорчењем примају поједине изјаве највиших представника власти које негативно утичу на одлуку потенцијалних инвеститора да улажу у ову средину. Без намере да тражи узроке проблема, а није мали број оних који верују да су политичке природе, шеф одборничке групе у Скупштини града, и председник Градског одбора Демократске странке у Краљеву, Вукомир Митровић верује да би у први план требало ставити интересе грађана, посебно оних којима највише муке задаје отежана могућност за запошљавање. Конкретних решења нема, а мегаломанска обећања о градњи грандиозних туристичких комплекса, каквим демократе оцењују толико пута помињан Краљевград, мала су утеха за оне који годинама вапе за било каквим послом. О односу локалне самоуправе према проблему који се сматра највећим последњих деценија сведочи податак о десет милиона динара колико је ове године обезбеђено за подстицај запошљавања. У ситуацији кад је за исту сврху у Крушевцу обезбеђено шездесет, а у Чачку тридесет, милиона динара краљевачких десет се сматра симболичним посебно ако се зна да је трећина намењена финансирању јавних радова. Погледи оних који се суочавају са овим проблемом упрти су у сваку нову промену власти од које се очекује да испуни бар део обећања датих пре избора на неку важну функцију. Сличан став су имали и према, пре нешто мање од годину дана изабраном, градоначелнику Краљева, а демократе период од тада до данас сматрају исувише кратким за оцену да ли је дао максимум у решавању овог проблема. То што значајнијих резултата још нема тумачи се неком врстом бојкота у редовима водеће међу партијама владајуће коалиције, али и несналажењем у редовима Градског већа чији чланови не испољавају никакву иницијативу. - Ако сте члан Градског већа задужен за неку област морате нон-стоп да дајете предлоге, да тражите, лобирате, форсирате и спроводите своју идеју у дело без обзира о којој се области ра-

ди. Да ли сте чули неког од њих да је изашао за скупштинску говорницу и рекао ја и мој тим радимо на том и том пројекту, стигли смо дотле и завршимо тада, тај пројекат ће бити важан у том смислу, сегменту и обиму. С обзиром на неискуство проблем градоначелника је што има и чланове већа који немају искуство, па је то проблем на квадрат условљен коалиционим споразумом који везује руке. Коалиционе споразуме по систему овај наш овај њихов, овај мора овај не мора, овај мора ту да буде без обзира да ли вреди или не вреди, да ли зна или не зна, да ли уме или не уме, да ли има искуства или нема искуства, морају они сами да реше. Имамо и помоћнике градоначелника који се нигде не појављују и никада нису изашли пред грађане да кажу шта раде, чиме се баве и да ли је то корисно. Градоначелник доста времена троши на своје људе и проблеме, и нешто што не функционише, па је питање да ли има снаге да нешто промени кад је цео тим проблематичан – каже Митровић. У тесној вези са развојем града је високошколско образовање које се сматра посебном покретачком снагом. Добар доказ је тврдња да је у најтежим тренуцима Крагујевац значајан број проблема пребродио захваљујући чињеници да је универзитетски центар. Годинама уназад у Краљеву је присутно уверење да би, због географских и политичких предности, град био идеално место за нови универзитетски, или бар високообразовни, центар. Све што се дешавало последњих година потврђује да су, деловањем различитих лобија, отварани факултети и у мање значајним срединама без шанси да и једна озбиљнија високошколска установа буде присутна у Краљеву. Историјска шанса је пропуштена у периоду који је далеко иза нас кад је могло да се реши ово питање и доведе добар број нових студената који представљају значајан део потрошачког друштва. Скупштина града је место на коме се често критикује рад бројних институција, често и установа културе које, ма колико добро радиле, не стварају приход и сваке године троше више средстава из све сиромашније градске касе.

Она је сиромашна понајвише због чињенице да су готово усахли привредни токови, па нема оних који би је значајније пунили. Бројне манифестације у области културе често су повод за критику понајвише из разлога што привлаче све мањи број оних којима су намењене. Неке од оних, по којима је Краљево било препознатљиво и на много ширем простору од граница сужене државе, одавно су заборављене па примат у овој области преузимају средине у којима су доносиоци одлука успели да их сталним обогаћивањем садржаја одржавају на истом нивоу, или унапређују. Међу демократама влада уверење да они који су преузели обавезу да обогаћују културну понуду често занемарују интересе грађана због чега код манифестација са вишедеценијском традицијом нема ничег новог. Да није све лоше потврђује рад неких које раде добро, прате кретања у области којом се баве, знају шта се дешава, шта је актуелно и на шта треба да се фокусирају - Имамо и неке које су замрле. Ако сте некада имали 15 радника а сада, за исти ниво производа културе, четрдесет који троше 40 милиона динара из буџета а немате производ онда је то стварно проблем без обзира што имате неке људе који имају квалитет. Иако је највише проблема у јавним предузећима Краљево, за разлику од других градова, има најздравија она која се баве комуналним делатностима. У „Водовод“ смо уложили доста пара, али имамо воду свих 365 дана у години и на највишим спратовима без обзира на температуру и, што је најважније, контролу током свих 24 сата. У сваком тренутку знамо колика се количина производи, какво је стање у водосистему и какав је квалитет воде, а то има ретко који водовод у Србији. „Топлана“ спада у технички најсавременије на територији Србије, губици су сведени на минимум, а промењени су цевоводи, урађене подстанице и нови котлови на гас и мазут. Што се тиче „Путева“ мислим да треба више да изађу на тржиште и да не би смели да се базирају само на финансирање из буџета радећи сеоске пу-

МАГАЗИН 19.3.2017.

теве и друго по политичкој линији. Технички су опремљени одлично, и једини опстали у односу на друга у окружењу, али мислим да је њихова будућност тржиште и ширење делатности ван Краљева јер је то једина шанса за опстанак – каже Митровић. Један од значајних инфраструктурних објеката који је последњих година у жижи интересовања актуелне власти је нова спортска дворана у Рибници. У редовима демократа сматрају да нема превише разлога за хвалисање, јер је у време мандата ове власти завршено тек десетак одсто потребних радова. Све остало је, каже Митровић, пре промене на политичкој сцени већ завршено у време када су демократе чиниле већину у Скупштини града. Значајнијим од тога сматрају се радови на припреми менаџмента који би управљао овим објектом на економским принципима. У време док је економска ситуација у граду била на знатно вишем нивоу него данас онима који су реалније посматрали сутуацију било је јасно колико је тешко само одржавати овако велики и високо софистицирани објекат како не би био на терету градског буџета, још теже у њему остварити било какву зараду. Из визуре опозиционе партије чини се да актуелна власт није много учинила да се стање у овој области доведе на здраву основу о чему најбоље сведочи податак да исказани приход од 300 хиљада динара у прошлој години није довољан ни да се покрију трошкови струје за неколико дана. Демократе имају и много замерки на однос према пољопривреди чији се развој базирао на фонду формираном у време њихове власти. Од оснивања се тежило да количина средстава у њему буде што већа како би ефекти улагања у пољопривреду били значајнији. Податак да је прошле године ранијих 90 милиона смањено на 70, а у овој фонд укинут, добра је основа за жестоке критике које стижу из редова опозиције. - Пета је година како не користимо 175 милиона евра европских пара које су одређене искључиво за потребе пољопривреде Србије. Те паре нико дру-

ги не може да узме, а много би значиле и за пољопривреднике Краљева. Држава није обезбедила стручни тим који ће руководити таквим фондом, а искључиви кривац је влада јер, док се тај тим не верификује, Европска комисија не даје новац. Кад докажете да имате људе који у сваком тренутку знају како се те паре троше, где се троше, шта се дешава и који су ефекти, тада имате могућност да добијете новац, а Србија пету годину нема такав тим. Имамо две највеће фабрике меса у Србији, „Котленик“ и „Сан“, и неколико мањих што чини преко 20 посто укупне производње меса у земљи, а колико град размишља о њима то је друго питање. Остала производња свела се на неке воћњаке и мале засаде, па имамо само две озбиљне хладњаче. Последњих неколико година отпочела је масовна производња малина, али треба бити опрезан јер још стоје непродате залихе, па је дискутабилно шта ће бити са том производњом – каже Митровић. Једним од ограничавајућих фактора за било каква улагања све чешће се помиње проблем неадекватних саобраћајница. Уверење да представља проблем капиталног значаја одлучујуће је утицало на одлуку демократа да подрже план о градњи обилазног пута око Краљева, а добар повод за то су бројна неиспуњена обећања надлежних о градњи Моравског коридора између Појата и Прељине. Ако се по који пут и помене могућност почетка радова у то је тешко поверовати кад се зна да још нема потребне документације, а није се много одмакло ни на експропријацији земљишта на траси аутопута. Планирано је да од раскрснице код „Магнохрома“ обилазница обезбеди приступ индустријској зони Стари аеродром и да се паралелно са трасом будућег аутопута продужи до Адрана. Почетак радова би требало очекивати ове године како би се транзитни саобраћај што пре изместио из центра града, а значај ове саобраћајнице води ка ставу да би свих 400 милиона динара намењених инвестиционом улагању требало усмерити на реализацију овог пројекта и нову индустријску зону. Она

је важна колико и приступна саобраћајница, а уступање инвеститорима, након што се обезбеде сви инфраструктурни услови, сматра се једином шансом за излазак Краљева из дугогодишње кризе. Шанса за промену економске слике града види се и у активирању друге индустријске зоне у близини Аеродрома „Морава“ а обе, верује Митровић, могу да се активирају релативно брзо. Приближавање председничких избора појачава уверење да избор праве личности може на адекватан начин да допринесе и просперитету овог дела земље. - Ако је председник државе председник свих грађана треба да га поштују све институције, а ако га поштују онда ће бити непристрасан када су у питању сви грађани па и Краљево као град који има приоритет, јер овде мора нешто да се догоди у смислу развоја. Својим ауторитетом председник може много да утиче ако је објективан, а ми желимо да изаберемо објективног који неће да ради као до сада него ће инвестирати тамо где је најнужније и где стварно има потенцијала. Завршено је 90 посто Аеродрома „Морава“, а седам година чекамо да буде завршено преосталих десет. Да смо га завршили пре седам година сада би тамо радило неколико хиљада радника, па би била другачија и привредна слика града. Зато смарам да је избор председника врло важан, а то мора да буде образован човек који ће на прави начин да представља земљу. Вучића већ имамо толико година, и не знам шта Краљево још може од њега да очекује, а ако дође неки други сигуран сам да може – каже Митровић. Погледи на актуелну ситуацију битно се разликују од угла посматрања, а различити политички фактори увек бирају онај из којег ће снажније утицати на расположење бирача од којих очекују подршку. МагазИН ће и у наредном периоду настојати да допре до што више различитих мишљења како би слика о будућности Краљева била што јаснија. Т. Радовановић

Необично окупљање биших радника пред капијама некадашње фабрике

МАГАЗИН

19.3.2017.

СА ШЕРПАМА ПР

- Цвећем и свећама, уз по коју ракију како по српском обичају доликује оваквим приликама, бивши радници „Фабрике вагона“ одали последњу почаст покојнику каквим сматрају предузеће у коме су провели највећи део радног века. - Имовина „Фабрике вагона“ која је пре годину и по дана процењена на 12,5 милиона евра могла би, по ликвидационој цени, бити продата за шест пута мањи износ. - Разлика између процењене и претпостављене цене продаје била би довољна да се намире потраживања радника и других поверилаца, а део остане у буџету. – Пред најављени предизборни митинг Александра Вучића 21. марта бивши радници најављују дочек са шерпама, лонцима и тигањима у рукама, - Вагонџије најављују нове видове борбе за наплату потраживања и остваривање других права која су им ускраћена. – Помоћ међународних институција

РЕД ПРЕМИЈЕРА?

МАГАЗИН

19.3.2017.

апори бивших радника „Фабрике вагона“, и других краљевачких предузећа која више не постоји или над којима још није завршен стечајни поступак, да изврше притисак на власт и реализују све ставке споразума склопљеног са послодавцем и даље не дају конкретне резултате. После четрнаест неуспешних рунди преговора са овлашћеним представницима Министарства привреде, укључујући и министра Горана Кнежевића, уследила су протестна окупљања у згради Градске управе, неколико краткотрајних покушаја да се у њу спречи улазак, и коначно шетње градским улицама током којих је све уочљивије присуство пиштаљки. Било их је и током ове недеље кад су, након окупљања испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића, полазили на још једну шетњу очекујући да пред априлске председничке изборе донекле узбуркају јавност и још једном укажу на тежину проблема који их тишти. Кад ни то није помогло одлучили су

да се окупе испред капија предузећа у коме су, ко мање а ко више, провели највећи део радног века да би цвећем и свећама, уз по коју ракију по српском обичају, одали почаст покојнику каквим сматрају „Фабрику вагона“. Председник Удружења „Иницијатива за права радника“, које заступа интересе незадовољних вагонџија, Драган Митровић подсећа да је фабрика, као чврст ослонац краљевачке привреде током низа деценија, без престанка и успешно радила и у време немачке окупације током Другог светског рата. После неуспеле приватизације над овим колективом је покренут стечајни поступак у тренутку кад је процењено да, као нека друга, више нема стратешки значај за земљу. У таквој ситуацији код бивших радника „Фабрике вагона“ је све присутније уверење да ће вагоне српских железница ремонтовати радници фабрике „Ђуро Ђаковић“ у Славонском Броду, или некој другој земљи. То је повод за подсећање на један од основних зах-

тева који се, поред исплате заосталих зарада и повезивања радног стажа, односе и на покретање производње са ограниченим бројем од пар стотина радника. И поред могућности којима је по Закону о стечају омогућено издвајање здравих целина то у случају „Фабрике вагона“ није учињено, па су и организационе јединице као „Вагоноградња“ и „Процесна опрема“, и поред уверења да би могле да послују позитивно, укључене у реализацију стечајног поступка. Услов је да се са мањим бројем радника од оног који потврђује неповољан однос између ангажованих у производњи и режијским пословима, доведе у стање да настави дугогодишњу традицију ако не градње нових оно бар ремонта старих вагона, а потреба за тим постоји. Додатни мотив је тежња ка увођењу дуалног образовања у краљевачке школе које губи смисао у условима кад они који се школују за занимања машинске струке немају где да, као у

овом предузећу, обављају практични део наставе. Слични ставови везују се и за судбину Факултета за машинство и грађевинарство који је настао у кругу „Фабрике вагона“ и деценијама уназад школовао стручњаке за ово предузеће. - Део „Фабрике вагона“ је дат у закуп супротно Закону о стечају који дословце каже да производни погон било ког предузећа може да узме само неко из исте делатности. Део „Фабрике вагона“ не може да узме у закуп „Србијапут“, односно „Бора Кечић“, и покуша да ради тридесетдвоосовински вагон, јер нема ни знање ни са чим, као ни нека белгијска фирма која је узела у закуп део „Термопластике“, а баве се производњом столица. То морају да буду они који раде клима уређаје, а у делу „Процесне опреме“ и „Вагоноградње“ људи који се баве

процесном опремом или вагоноградњом. „Ливница“ је закупљена од стране предузећа које се бави прерадом челика и ту нема ништа спорно. Код њега је то чисто, можда је дискутабилна цена по којој је узео у закуп, али је боље да ради и са педесет људи. Зашто по том моделу нисмо узели да радимо у „Фабрици вагона“ где су „Процесна опрема“ и „Вагоноградња“. Недовршена производња ће се продати некој Ружици из Смедерева или Славици из Ћуприје, које имају приватне фирме, вероватно уз добру провизију, па стављамо примедбе на понашање стечајних повереника и Стечајни центар са апелом на Привредни суд да обрати пажњу како се то ради – каже Митровић. Податак да је пре нешто више од годину дана имовина „Фабрике вагона“ процењена на 12,5 милиона евра а да би, по ликвидационој цени, могла бити продата за шест пута мањи износ води ка ставу о губицима које трпи државни буџет. Само разлика између

процењене и претпостављене цене продаје била би довољна да се намире потраживања радника и других поверилаца, а део остане у буџету. Све мање шансе да се нешто тако догоди непосредан је повод за организовање уметничко-социјалног перформанса, а републичким и органима локалне власти већ је наговештена серија потеза какви још нису забележени на простору Европе. Организатори перформанса уверени су да представљају прве који ће на овакав начин, и са великом дозом носталгије, одати почаст покојнику каквим сматрају фабрику у којој су провели толики део радног века. Позивајући се на чињеницу да је Србија потписала све међународне конвенције које се везују за рад, и обавезе које из њега проистичу, бивши радници краљевачких предузећа траже остварење права које је загарантовано свим људима у свету, да раде и живе од свог рада. Захтев да се исплате заостала по-

МАГАЗИН 19.3.2017.

МАГАЗИН

19.3.2017.

траживања и за нека долазећа времена сачува „Фабрика вагона“ није на очекивани начин утицао на меродавне структуре у земљи. Посебно поражавајућим сматра се уверење да о привреди, и судбини бројних других предузећа сличних „Фабрици вагона“, како каже Митровић, одлучују они који нису закуцали ни један ексер у зид. Покушаји да се протестним шетњама скрене пажња на тежину проблема нису изазвали никакву реакцију оних од којих се то очекивало, а разумевање и подршка пролазника су мала утеха за све што је ова категорија радника доживела последњих година. - Нама се и радни стаж повезује на минималне зараде тако да смо два пута покрадени, прво док смо радили а бићемо и кад одемо у пензију, па не знам која то држава кажњава своје грађане без пресуде, без суда, без суђења и без оптужнице. Након скоро годину дана безуспешних покушаја да разговарамо са премијером Александром Вучићем више и немамо намеру да се сретнемо са њим ако је то само

начин за потврду како смо се састали. Имамо је једино у случају ако изрази жељу да после тога ставимо тачку на наше захтеве, да кренемо са неком понудом а не да изјави да ће то бити после избора. Ако донесе решење да ће дуговања бити исплаћена радницима „Фабрике вагона“, „Папирпромета“ и „Гибњаре“ макар у августу ми ћемо то размотрити и највероватније прихватити. Ипак, мислимо да ће они из безебедносних структура покушати да то одложе за два дана, док седну у аутомобиле и оду у Београд или друге градове. Ми то нећемо. Имамо идеју да изведемо социјално-уметнички перформанс, да поведемо што млађе чланове породица и да неко понесе лонац, неко шерпу, неко тигањ и станемо у ред пошто нам неће бити дозвољено да уђемо у халу. На јавној површини нам нико не може забранити да се поређамо и испружимо празне шерпе, лонце и тигање да тражимо хлеба. Хоћемо да радимо оно што нико у Европи није радио и да будемо јединствени, јер нам

је и проблем јединствен – каже Митровић. Бројне критике упућују се на адреу градских челника првенствено због тога што годинама уназад у Краљеву није било ни једне нове инвестиције која би упослила и ограничен број радника. Због тога се све више помињу евентуални грехови из неких ранијих периода које треба окајавати дуги низ наредних година. У оваквој ситуацији се са великом дозом горчине примају информације о значајним инвестицијама у другим градовима, па није тешко разумети разочарење оних који користе веома тешке квалификације како би описали стање у коме се налазе. Повремене најаве о доласку страних инвеститора у овим круговима сматрају се нереалним поготово оних из Немачке за које се тврди да неће доћи због опасности од земљотреса. Међу онима који не деле овакво мишљење влада уверење засновано на тврдњама људи из струке, историчара и социолога, да немачки инвеститори

заобилазе градове као што су Краљево и Крагујевац. Разлог је постојање одређене дозе мржње у овим крајевима због масовних стрељања прве године окупације 1941. године и уверења да још није прошло довољно времена да се заборави све оно што је немачка војска радила на овим просторима. Онима који су остали без посла, а прилику за запошљавање виде у страним инвеститорима, мало је важно одакле долазе. - Нек дође било ко само да деца почну да нам раде. У граду у коме има 20 хиљада незапослених упорно причају о смањењу њиховог броја, а ја не знам где је то јер сви ими имамо још по неког ко не ради. Иако се породици особа које траже посао кроз социјални програм прикључио велики број радника „Фабрике вагона“, али и радници „Аутотранспорта“ и „Магнохрома“, по званичној статистици, која може да пружи лажну слику, број незапослених се смањује. Премијер је у једном наступу изјавио да неће под присилом да даје но-

вац. Па ни ми нећемо под присилом да нам се сече струја и пописује имовина за неплаћене комуналије и порезе. Осамдесет посто радника је добило решења о рушењу нелегално направљених објеката, а са друге стране немају новац да се то уради и поред лажне приче о трошковима од пет хиљада динара. Пет хиљада динара је само такса која се плаћа, а томе треба додати трошкове пројекта, урбанизам, прикључке на воду, струју и остало. У таквој ситуацији морамо да се трудимо да причамо само истину без обзира каква је – каже Митровић. Значајним датумом у процесу остваривања права на потраживања радници сматрају 11. април прошле године кад се делегација њихових представника срела са председником Владе Србије. Како обећање да ће већи део потраживања бити исплаћен још није реализовано радници се сматрају превареним што у знатној мери слаби преговарачке капацитете. Време их је, каже Митровић, научило да, поред скромности, изражавају велику

дозу скепсе у односу на све што представници послодавца, а у време потписивања споразума на који се позивају то је била држава, чине како би испунили свој део преузетих обавеза. Из „Иницијативе за права радника“ потврђују одлучност у ставу да не одустану од борбе за остваривање права. Она ће се наставити и после председничких избора, овога пута кроз међународне институције а први корак се најављује већ за средину наредне недеље. Како нису у ситуацији да плате високе трошкове тужбе и судског поступка одлучни су у намери да од Међународног суда правде у Стразбуру затраже да прими њихову делегацију. До покретања редовног поступка пред међународним судовима неопходно је да се заврши поступак у свим домаћим, од најнижих до Уставног суда, а то може да траје годинама. Вагонџије за то немају времена па најављују нове видове борбе за наплату потраживања и остваривање других права која су им ускраћена. Т. Радовановић

Краљево на културној мапи Србије

МАГАЗИН

19.3.2017.

ЧВРСТИ ТЕМЕЉИ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ

- Од 150 милиона динара колико ће локалним самоуправама у Србији бити подељено на конкурсу „Градови у фокусу“ Краљево потражује 90 за реализацију пројекта „Трг у оку“. – Концепт децентрализација културе је стара прича и евергрин мелодија наше културне политике. - Култура је у темељу сваког друштва и сваке државе. – Ускоро јавна расправа о нацрту стратегије развоја културе за период од наредних десет година. - Држава више није у могућности да финансира све што се дешава у области културе. - Стратешким решењима се охрабрује приватни сектор за веће укључивање у ову област. - Област културе пуна је отворених тема због чега се министарство труди да у решавање проблема укључи што већи број заинтересованих појединаца, установа и локалних заједница. - Акција „Негујмо српски језик“ покушај да се реафирмише култура говора и читања

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

19.3.2017.

осета министра Владана Вукосављевића Краљеву најављена је као прилика за промоцију акције „Негујмо српски језик“, коју је покренуло Министарство културе и информисања Републике Србије, али и за сусрет са директорима свих установа чији је оснивач локална самоуправа који је показао да највећи број њих остварује значајне резултате у области којом се бави. Уз подсећање на врхунске домете Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ и „Народног музеја“ министар је био у прилици да се упозна са чињеницом да делатност Историјског архива, сем града Краљева, обухвата прикупљање и чување архивске грађе са територије општина Врњачка Бања и Рашка, а да Завод за заштиту споменика културе покрива територију 26 локалних самоуправа са простора Србије. Обимна историјска грађа која је поверена на чување овом архиву већ је угрожена недостатком адекватног простора, а ситуацију додатно компликује податак да је у процесу реституције до сада коришћена зграда враћена Манастиру Жичи, па су и архивари и део вредне документације у њој подстанари. Проблем усложњава и податак да је овој установи

поверена на чување обимна и веома значајна историјска грађа приштинског архива, за коју је посебно заинтересована Канцеларија за Косово и Метохију, па се разматра могућност градње посебне зграде за коју се на територији Краљева тражи погодна локација. Податак да се ове године навршава осам векова од кад је у Србију стигла круна Стефана Првовенчаног повод је за одржавање научног скупа који организују филозофски факултети из Београда, Новог Сада и Ниша. У години која претходи обележавању осам стоте годишњице аутокефалности Српске православне цркве манифестација је из Београда дислоцирана у Краљево што пред домаћине ставља обавезу да на достојан начин организује овај значајан скуп. Да проблема у области културе има и више него што локална самоуправа може сама да реши потврђују проблеми који се везују за рад Краљевачког позоришта. Од последње озбиљније реконструкције прошло је више од тридесет година, а позориште у знатној мери узнапредовало па се као велики проблем намеће питање довољног и адекватног простора за рад. Податак да је сада лоцирано у де-

лу зграде које су власници вољни да продају води ка жељи да се средства обезбеде уз помоћ Министарства културе и информисања. Повод је податак да је зграда грађена почетком двадесетог века проглашена као културно добро што је прилика да се, ако прописи то дозвољавају, као такво откупи и уступи на коришћење локалној самоуправи. Све ово би могло да буде реализовано у склопу обимног пројекта „Трг у оку“ којим Краљево учествује на конкурсу „Градови у фокусу“. Основне црте пројекта указују на жељу да се на уском простору око централног градског трга обједине све установе културе чији је оснивач локална самоуправа и тако створи једна нова слика целокупне културне понуде. Податак да од укупно 150 милиона динара обезбеђених за ову годину Краљево потражује 90 води ка ставу да би реализација пројекта са мањим износима могла да се одвија фазно током неколико наредних година. Рок за подношење предлога пројеката је истекао, а колико је интересовање потврђује податак да је стигло педесет пријава. Министар Вукосављевић потврђује први утисак који показу-

је да су локалне самоуправе врло озбиљно приступиле изради пројеката што води ка ставу да ће пред комисијом која одлучује о расподели средстава бити веома тежак задатак. Податак да су још тридесетих година деветнаестог века постављени обриси јединственог урбанистичког препознатљивог у светским размерама, да једна за другом улица носе имена значајних личности средњовековног периода, води ка жељи да се ова два периода историје и кроз овај пројекат повежу са Манастиром Жича у коме је крунисано седам српских Краљева. - Кроз овај пројекат желимо да покажемо да Краљево заслужује значајно место на културној мапи Србије. Прошле године смо се нашли у најужем избору градова на конкурсу „Градови у фокусу“ али нисмо добили средства, па се надам да ћемо ове године добити иако износ од 90 милиона динара делује мало преамбициозно. Планирали смо да обновимо централни трг на коме се током године одржава велики број културних манифестација и направимо такав распоред да се у летњем периоду бар сваког другог викенда одржи по

једна значајнија – каже градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Посета Краљеву се показала као добра прилика за најаву јавне расправе о стратегији културног развоја Србије за наредних десет година. Први пут у историји земље направљен је нацрт таквог документа, а до уласка у скупштинску процедуру следи низ дебата по већим културним центрима у земљи у какве се убраја и Краљево. Податак да се у различитим земљама за културу издваја између 0,4 и 2 одсто средстава националних буџета потврђује да скоро 0,7 у Србији током наредних десет година треба повећати на бар 1,7. - Охрабрујући су наговештаји из Међународног монетарног фонда да је Србија на путу привредне стабилности, и јачања економских показатеља, и уколико Министарство финансија и Скупштина буду имала слуха ми ћемо се наћи на разумном путу повећања буџета који би у највећој мери одлазио на инвестиције. Волели би да Стратегију културног развоја представимо и у Краљеву, да то буде дебата, да људи прочитају и виде шта је добро а шта може да се побољша, јер смо можда пропустили да у документ ставимо не-

ки детаљ. Део концепта је и децентрализација култуе, стара прича и евергрин мелодија наше културне политике, а конкурс „Градови у фокусу“ је једна од тих ствари. Десет година ће брзо да прође, а ми се надамо да ће стратегија да допринесе да знамо шта улажемо, за шта улажемо, шта желимо и да за то постоји подршка јавности. Политика има своје закономерности, а има и култура. Нама је врло стало да стратегија буде усвојена и, без обзира ко буде министар и која коалиција буде владала после десет година, да се држимо тог документа јер је култура у темељу сваког друштва и сваке државе каже министар Вукосављевић.

Медији Захтеви о повлачењу државе из медија које пред Србију ставља Европска унија стварају проблеме за које се тражи адекватно решење. И поред прихваћене обавезе да се испоштују сви који се на путу ка пуноправном чланству стављају пред Србију разматра се могућност изузимања појединих као што су они који се односе на статус „Тајнуга“ и „Политике“. Због тога ће

19.3.2017.

МАГАЗИН

Сектор и информисање овог министарства ускоро предложити два решења којим би био регулисан статус државне новинске агенције. Потреба за тим лежи у ставу да свака држава треба да има новинску агенцију како се не би суочавала са било каквим ризицима у области информисања. Колико ово питање интересује Европску унију потврђују амбасадори готово свих земаља чланица који су, у разговору са ресорним министром, покушавали да добију одговор на питање како ће бити решен статус „Танјуга“. Иако још нема јединственог става по том питању највероватнијим се чини модел примењен у Француској, Хрватској, Словенији, Бугарској и Словачкој. - Ми тврдо прихватамо принцип повлачења државе из медија, али један изузетак мора да постоји, јер ако агенције тог типа препустимо потпуно законима тржишта можемо се наћи у ситуацији да за годину или две банкротирају, или да их купе Албанци, Хрвати, Кинези, Марсовци, ко већ има паре. Због духа времена, развоја и политике Србија има обавезу, и потребу, да своју, регионалну, европску и светску јавност тачно и прецизно информише не само о стварима које медији иначе морају да чине пошто су изложени законима тржишта, јер мора да се пише и о темама као што су привреда и пољопривреда, просвета, образовање, одбрана и правосуђе, а то било ко од комерцијалних медија неће да ради уколико није директно финансијски мотивисан – потврђује министар. Слична је ситуација са „Политиком“ која се сматра посебном институцијом народа државе, историјско огледало које не би смело да буде препуштено законима тржишта како се једног дана не би појавила штампана латиницом. Стратегија културне политике истекла је почетком прошле године, а формирање радне групе за израду нове очекује се до краја априла ове да би документ добио заокружену форму пре истека прве половине године. Министар Вукосављевић потврђује да су пред Министарством културе и информисања значајни задаци, а од

јавности и медија очекује се да укажу на евентуалне недостатке како би коначна верзија била што боља. Уверење да је Краљево град са богатом културном традицијом из кога су потекли многе особе значајне за српску културу и историју један су од повода за долазак министра са циљем да утврди у ком обиму ресорно министарство може да помогне. Чврст став о томе како држава више није у могућности да финансира све што се дешава у области културе води ка стратешким решењима којима се охрабрује приватни сектор за веће укључивање у ову област. Показало се да систем какав је тренутно на снази није идеалан, чак ни приближно добар да би могао да реши сва питања у овој области, посебно заштиту споменика културе. Баш због тога се чини значајним формирање мреже завода за заштиту и дефинисање начина на који ће бити финансирани и да ли ће то бити обавеза државе или локалних самоуправа. Област културе пуна је отворених тема због чега се министарство труди да у решавање проблема укључи што већи број заинтересованих појединаца, установа и локалних заједница. - Сви смо на истом задатку и требало би да будемо заокупљени идејом јачања културне атмосфере у земљи. У стратегији је читав низ промена закона и доношење нових прописа који су праћени акционим планом и роковима. Поред Закона о културном наслеђу, Закона о аудио визуелној делатности планирамо и израду Закона о позоришту којим морамо да дефинишемо шта је позориште, ко су запослени и тако даље. Отворили смо све прозоре и позвали на дијалог и рад, а очекујем да министарство буде отворено за комуникацију и помоћ. Ми не можемо да вадимо зечеве из шешира, нити имамо чаробни штапић или неку мистериозну и дискрециону касу да неко отвори неку шифру, па онда даје новац људима који су му симпатични и пројектима за које мисли да су добри. Ми имамо конкурс, имамо пара колико имамо а то није увек довољно, али је

довољно за разумне, тачне, добре и одрживе пројекте. Имамо и акцију „Негујмо српски језик“ којом покушавамо да реафирмишемо културу говора и читања – поручује министар Вукосављевић. Боравак у Краљеву поклопио се са последњим даном конкурса за доделу средстава којим ресорно министарство субвенционише информисање од јавног интереса. Иако су слични конкурси на нивоу многих локалних самоуправа завршени на истеку прве половине марта у Краљеву још нема назнака о томе кад би могао бити расписан. - Ми охрабрујемо локалне самоуправе да расписују конкурсе и одвајају одговарајућа средства за њих, али су наше надлежности ту лимитиране. Што се тиче стратешког приступа после повлачења државе из медија и у случају локалних самоуправа конкурси су, осим тржишног, једини начин за финансирање медија. Верујем да ћемо у наредном периоду, поготово после доношења нове медијске стратегије коју планирамо да представимо јавности до краја јуна ове године, наћи механизме да локалне самоуправе буду додатно обавезане да се у роковима, и са максимално колико могу средстава, појављују на конкурсима за суфинансирање медија. Ми ћемо у новој медијској стратегији предложити решења која ће ићи у прилог отклањања свих ствари за које је пракса показала да могу да се побољшају – истакао је Вукосављевић. Оцењујући медијску сцену пред априлске председничке изборе министар је потврдио да она нагло живне у сличним ситуацијама, али да се током изборних и предизборних процеса појаве различити тонови. У истом периоду запажена је појава колико виског професионализма толико и тонова који нису за похвалу. У таквој ситуацији Министарство културе и информисања непрекидно охрабрује квалитетне медијске садржаје и културу говора у медијима, а снажно обесхрабрује сваки вид говора мржње, скарадног изражавања и злоупотребе политике у медијске сврхе. Т. Радовановић

Владан Вукосављевић

МАГАЗИН 19.3.2017.

Знаменити Краљевчани: Др Драган Хамовић (1)

МАГАЗИН

19.3.2017.

ПЕСНИК ТРАДИЦИЈСКИХ ТЕМЕЉА

- Новинарски смер у оквиру усмереног образовања је посебна прилика за стицање потребних искустава, као добре основе за студије журналистике, а док су „Ибарске новости“ биле недостижне шансу је пружало појављивање у програмима Радио Краљева. - Будућим новинарима нису биле најјасније границе дозвољеног све до тренутка кад је, након политичког скандала везаног за појаву фенола у Ибру, високу цену платио дотадашњи уредник радија. - Средином осамдесетих позориште је било сређено као кутија шећера. - Младим људима мало треба да се направе важни, а позоришно ангажовање је готова ствар за већ тражено осећање способности. - Прва збирка поезије у едицији савремених краљевачких писаца привукла је пажњу стручне јавности и ушла у ужи избор конкурса на којима се награде додељују дебитантима

Др Драган Хамовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

19.3.2017.

амо неколико месеци пре него је објављено да је жири Матице српске доделио Змајеву награду Драгану Хамовићу, као једном од малог броја српских песника који нескривено и побуњенички држи до српских традицијских темеља оспорених с многих страна, Скупштина града Краљева доделила му је Октобарску награду за врхунска научна постигнућа у области српског језика и књижевности. Након што је дипломирао, магистрирао и докторирао на групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду Хамовић је обављао дужност члана Извршног одбора Скупштине општине Краљево задуженог за културу, управника Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, па главног и одговорног уредника часописа „Повеља“ и издавачке делатности Библиотеке. Председник је жирија за доделу Жичке хрисовуље и уредник научног скупа о поезији лауреата, а радио је као уредник и заменик директора у Заводу за уџбенике и научни сарадник на Институту за књижевност и уметност. Аутор је бројних књига и песама, студија, есеја, књижевних критика, као и приређивач већег броја различитих књига. Као критичар и књижевни историчар истражује српску књижевност 12. века, а учесник је научних скупова у организацији Српске академије наука и уметности, члан жирија више књижевних награда, актуелни програмски уредник међународног београдског Сајма књига. Био је члан Удружења књижевника Србије и међу оснивачима Српског књижевног друштва, а на његову иницијативу краљевачка библиотека је понела име ктитора Жиче „Стефана Првовенчаног“. Све то је довољан повод за осврт на неколико деценија уназад кад су прве слике које памти биле везане за двориште поред реке Рибнице, непосредно пре ушћа у Ибар, кад још није постојао бетонски зид који штити куће и дворишта од изливања ове по који пут веома плаховите реке која је крајем седамдесетих година поплавила добар део овог насеља. Полазак у школу је увек везан за

ону најближу месту становања а у случају Драгана Хамовића колико повољна толико и отежавајућа околност, која је изазивала нелагоду, то што је отац Лазар тамо био директор. - Покушавао сам да се понашам као сва друга деца, али је једно покушавати а друго остварити то што намераваш. Тај период памтим као благо и заштићено време пуно светлих слика и једноставних лица захваљујући којима сам спознао шта је Србија у најнепосреднијем лику. То су махом деца са периферије која су са различитих страна долазила у Рибницу око које се стварао широк круг нових насеља. Са поштовањем и благонаклоношћу памтим учитеља Радишу Столаковића, тихог и одмереног човека са стилом и брчићима а ла Кларк Гебл. Тад сам први пут имао прилике да се драмски изражавам што је обележило период ране младости у Краљевачком позоришту. О стогодишњици Петра Кочића прва улога ми је била у представи „Јазавац пред судом“ у којој сам тумачио лик превејаног босанског крајишког човека Давида Штрпца који наступа пред судом велике и неправедне државе. То је мој први драмски наступ пред публиком, а по својој деци видим колико је излазак пред друге значајан за одрастање и савладавање стида. Са друге стране је, као важни судија, био мој друг а касније сликар и професор у Уметничкој школи Бобан Босић – сећа се др Хамовић. Новинарски смер у оквиру усмереног образовања је посебна прилика за стицање потребних искустава, као добре основе за студије журналистике, а док су „Ибарске новости“ биле недостижне шансу је пружало појављивање у програмима Радио Краљева, првенствено емисијама посвећених младима. Ученике је у нови свет уводила по много чему необична, али озбиљна, професорка Ружица Лазаревић која је предавала низ стручних предмета. Знање из других преносили су млађи, али афирмисани, краљевачки новинари Предраг Марковић, Јелена Петровић и Миланко Даниловић.

Никад сувише елоквентан, нити брбљив, у време кад није било прилике да пише за новине, Хамовић је, као и остали вршњаци, био принуђен да се прихвати портабл магнетофона марке „ухер“ и упути на терен са циљем да пронађе довољно атрактивног саговорника, а слушаоцима понуди нешто ново. „Ухер“ је у то време представљао део првокласне опреме која је гарантовала статусну позицију, понекад се чини више о личном ставу према себи, а поноћни разговор са интересантним саговорником из треће смене локалног предузећа „Чистоћа“ прилика да се направи успешна репортажа. Рад у медијима је ограничен захтевима практичне наставе у школи, а мало активније језгро новинарског смера, сарадника Омладинског студија Радио Краљева емитованог суботом, били су још Срђан Сталетовић, Горан Весић и Ана Чеперковић. Будућим новинарима нису биле најјасније границе дозвољеног све до тренутка кад је, након политичког скандала везаног за појаву фенола у Ибру, високу цену платио дотадашњи уредник радија Предраг Марковић. У време кад се, крајем осамдесетих година прошлог века, назирала прекретница из стабилног титоистичког периода у други, који је претио ратом и распадом државе, Хамовић је схватио да нема довољно нерава да би се бавио новинарством па га је пут одвео на другу страну, према књижевности. - Нисам био типичан представник генерације а томе је, можда, погодовало што сам одрастао на периферији. Врло рано су ме интересовале неке конкретне ствари, па сам дошао у драмски студио Наташе Ковачевић и почео да се занимам за књижевност, поготово за поезију због чега сам се разликовао од главног генерацијског тока. По књижевним темама сам био веома близак са Миливојем Пајовићем, тадашњим другом а сада високим официром српске војске који је објавио више књига поезије. Музика коју сам пратио, јер нисам могао да се искључим из ње, није битно одређивала мој сензибилитет. Више је то чинила поезија и позориште.

МАГАЗИН 19.3.2017.

Срећна је околност када постоје подухвати као што је био Драмски студио, и када постоје довољно широки људи спремни да се уложе у читаве генерације. Средином осамдесетих позориште је било сређено као кутија шећера, а ми смо у њега ушли кроз Драмски студио и сеансе са Наташом Ковачевић, женом високог сензибилитета за књижевност, позориште и психологију. Волела је да комуницира и изазива стваралачке потенцијале код млађих људи и то је успевала у довољној мери макар толико да се све време држи пажња и анимира свет који је жељан фасцинација посебног реда. Ту је почео и Небојша Дугалић који је још тада показивао изузетну радозналост и најдубљу мотивацију да крене овим путем. Изврсно је свирао, бавио се ликовним радом, све га је занимало и многе ствари су му ишле заиста добро. Један од другова из школе и Драмског студија Александар Дачовић имао је динамичну каријеру а још тада, као и сада, био човек и са хуморним и лирским сензибилитетом – каже Хамовић. Краљевачко позориште је у то време улазило у значајан период, а неке важне представе, колико за позориште толико и за себе, режирао је Небојша Брадић. И док су се чланови Драмског студија одушевљавали „Шовинистичком фарсом“, коју је по тексту Душана Ковачевића режирао Брадић, и „Клаустрофобичном комедијом“ у режији Драгана Јаковљевића у којој је Миломир Недељковић по многима остварио једну од најбољих улога, Небојша Дугалић се, иако се то због телесне конституције не би могло очекивати, изузетно сналазио у улози балетана. Од више једночинки Ежена Јонеска Наташа Ковачевић је направила представу „Ћелаве столице“, а Хамовићу доделила улогу у делу „Жак или покорност“ у којој је, признаје, играо себе али са наполеоновском капом што је шашавој причи давало додатни шашави призвук. - Било је веома занимљивих доживљаја и људи јер је позоришни свет замењивао део екстерног који можда нисам стизао, или нисам желео, да упознам. Та кутија шећера је изгледала заиста веома лепо. Младим људима мало треба да се направе важни, а таква врста ангажовања је готова ствар за већ тражено осећање способности које младост подразумева. У школи сам био велики луфтер, јер сам врло мало радио што сам касније с муком морао да надокнађујем. Сензибилитет је веома важан, али без те подлоге нема сигурног и доброг напредовања тако да нешто што је требало да заснујем тада морао сам накнадно, а то је захтевало више рада. Жеља да будем новинар ископнела је за годину дана, па се опредељујем за студије књижевности и почињем да пишем стихове. Писао сам и неке радио коментаре који нису објављени, а требало је, због че-

га ми је било веома жао. Тада су „Ибарске новости“ имале некаква мерила, па је неко проценио да текстове такве ангажованости не треба да пише младунац и то је тачно. Прва ствар која се учи у новинарству је да почетник пише вести, извештаје и репортаже, а за коментаре мораш да сазриш. Сада те поступности у много чему нема, а нема ни других типова реалне хијерархије. Мени је тада било жао мада је могуће да је било и политичког обзира, јер сам захватао теме које су могле да буду осетљивије – каже Хамовић. Ни за време студија није прекинута веза са позориштем у коме настају представе чију основу чини поезија Драгана Хамовића и Миливоја Пајовића у извођењу Александра Срећковића и музичку пратњу Небојше Дугалића. Све дубље урањање у књижевност повод је за приступање Књижевном клубу значајном за покретање бројних иницијатива које су обележиле културни живот града. Резултат је прва збирка поезије у едицији савремених краљевачких писаца која је привукла пажњу стручне јавности и ушла у ужи избор конкурса на којима се награде додељују дебитантима. Тада се много пажљивије пратила појава нових имена на књижевној сцени, а младим писцима посебно пријало све чешће помињање њихових имена. То време се поклопило са првим данима преображењске манифестације Жички духовни сабор током кога будућем добитнику Октобарске награде града Краљева није било тешко да барата магнетофоном и другим техничким справама за снимање програма како би, за нека долазећа времена, били забележени почеци манифестације која је наговештавала нови период у културном животу града у коме, сем октобарске комеморативне манифестације, није било нечега што би у културном смислу легитимисало ову средину и омогућило комуникацију са људима од квалитета у књижевности и другим гранама уметничког стваралаштва. - То је време када се разбуктава рат, а код нас је мир. Вести су пуне рата преко Дрине, а Србија се буди у идентитетском погледу. До тих година све је било запуштено из идеолошких разлога и док траје та крвава деценија покушава се наћи стваралачки одговор на метеж на који нисмо могли да утичемо, а који је утицао на наше животе. Све време студија, без обзира што је Београд интересантан и пун изазова, нисам намеравао да напуштам Краљево. Ту сам видео себе и у делатном погледу, а имао сам среће да се након завршетка запослим у Библиотеци где сам релативно брзо почео да се обучавам као библиотекар и радим различите програме укључујући и „Повељу“ која је током неколико година везала доста моје пажње, снаге и активности – каже Хамовић Т. Радовановић

Позитивни ефекти Сајма запошљавања

МАГАЗИН

19.3.2017.

НОВА ПРИЛИКА ЗА

А ЗАПОШЉАВАЊЕ

- Сајам запошљавања посетило више од хиљаду оних који трагају за послом. – Посредством шездесет сајмова запошљавања претходне године запослено више од дванаест хиљада особа. – Четрдесет девет послодаваца са подручја Краљева, Врњачке Бање и Копаоника понудило 170 радних места. - До посла најтеже долазе неквалификовани и полуквалификовани радници и они који су завршили средње школе а немају конкретна знања и вештине. - Незапослени често не прихватају услове које нуде послодавци, па одбијају послове. - На нивоу Србије најтражнији су стручњаци из области информационих технонологија и финансија као и бравари, кувари, керамичари и вариоци. - За различите програме подстицаја запошљавања Национална служба за запошљавање је ове године определила 3,3 милијарде динара, а први подаци потврђују да је интересовање послодаваца за ове мере велико

МАГАЗИН 19.3.2017.

раљевачка филијала Националне службе за запошљавање већ 15 година организује сајмове запошљавања као меру активне политике која омогућава директан контакт послодаваца и незапослених. Према подацима ове службе последњи одржан 15. марта у просторијама Дома војске посетило је више од хиљаду људи који краће или дуже трагају за било каквим послом. Отварајаћи сајам директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић је потврдио да је прошле године организовано шездесет сличних, а да је посредством њих запослено више од 12 хиљада особа што представља значајан резултат у решавању проблема незапослености. Сајмове овог типа посетило је више од 60 хиљада особа што се сматра посебним видом активације у трагању за послом. На сајму је учествовало 49 послодаваца из Краљева, Врњачке Бање и са Копаоника, који су понудили око 170 слободних радних места за раднике свих профила. Највећи број из области трговине понудили су Гала маркет, Кулен, 7. јули и Интерпак 2015, из области текстилне индустрије О!Филип, Елипса и Цветекс, а дрвне индустрије МТИ, Ђуђа, Нобле енвајеронментал и Дас Хандел. Међу предузећима металско- машинске струке највећу потребу за радницима исказали су Амига, Феропромет, Техноград инжењеринг, Каровић продукт и Технодент, у области угоститељско-туристичке струке MK Mountain resorts, Хотел „Соларис“, Dolly Bell, Интеркомерц петито, Кнежеви конаци и Бели багрем, а траже се и возачи и административни радници. Зоран Мартиновић потврђује да до посла најтеже долазе неквалификовани и полуквалификовани радници и они који су завршили средње школе а немају конкретна знања и вештине. Проблем представља и податак да незапослени често не при-

хватају услове које послодавци нуде и одбијају послове.- Морамо радити на томе да сви млади људи који желе посао у првом моменту прихвате понуде послодаваца, а да се касније боре за свој статус и за повишице у плати. Најгоре је бити незапослен и најтеже тражити неке друге изворе у сивој зони који нису добри ни за лице, ни за државу, ни за било кога. На нивоу Србије најтражнији су стручњаци из области информационих технонологија и финансија као и бравари, кувари, керамичари и вариоци. За различите програме подстицаја запошљавања Национална служба за запошљавање је ове године определила 3,3 милијарде динара, а први подаци потврђују да је интересовање послодаваца за ове мере велико. У оквиру сајма уручене су одлуке о спровођењу програма стручне праксе за 49 послодаваца, а одржан је и округли сто на тему „Стручна пракса - резултати спровођења и могућа унапређења“. Представници Националне службе за запошљавање представили су програм стручне праксе и остале актуелне мере и програме додатног образовања и обука за 2017. годину, а Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије истраживање о укључивању младих на тржиште рада које показује да се 35% младих запосли после обављене праксе. Марија Стојадиновић, из Развојног бизнис центра Крагујевац, представила је иновативне моделе запошљавања младих, након чега је дискутовано о начинима на које незапослене треба укључити у свет рада. Послодавци су повољно оценили програм стручне праксе Националне службе за запошљавање, а међу фирмама које су користиле ову меру су Електромонтажа, Баним рекламе, Rapp Marine и Основна школа „Вук Караџић“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.3.2017.

Београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“

МАГАЗИН

19.3.2017.

ЗЕЛЕНА ЕНЕРГИЈА

- Пројекат „ Зелена енергија и здрав живот“предвиђа да се направи прототип „бајкфона“ чијим би се коришћењем створили услови за производњу електричне енергије довољне за допуну батерија мобилних телефона ученика и наставника. - Кад кроз експлоатацију буду уочени евентуални недостаци након њихових отклањања ствара се простор за производњу овог уређаја у школској радионици и његов пласман на тржиште. – Реализацију пројекта финансијски подржава земунско предузеће „Нипек Гостол ТСТ“. – По један уређај у свакој од краљевачких школа. - Машинска техничка школа „14 октобар“ је добитник престижног еко признања „Зелена застава“, коју у Србији додељују „ Амбасадори одрживог развоја и животне средине“

Фото: М. Радовановић

А И ЗДРАВ ЖИВОТ

МАГАЗИН

19.3.2017.

а позив за помоћ граду из кога су потекли први су се јавили чланови београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ чији је председник Милан Новаковић са директором Машинске техничке школе „14. октобар“ Зораном Андријанићем потписао уговор о реализацији пројекта „ Зелена енергија и здрав живот“ који финансијски подржава земунско предузеће „Нипек Гостол ТСТ“. Као некадашњи ученик ове школе Новаковић је иницијатор идеје да се садашњој и будућим генерацијама, кроз развијање правилног односа према заштити животне средине и већој доступности обновљивих извора енергије, омогући доказивање у иноваторском стваралаштву, а њихова пажња усмери на упознавање са најновијим технологијама примењеним у пројекту. Прилика за то су активности у оквиру практичне наставе у школи које, сем упознавање са могућностима производње енергије на начин који им је доступан, омогућавају и посебан вид рекреације. Пројекат предвиђа да се направи

прототип „бајкфона“ чијим би се коришћењем створили услови за производњу електричне енергије довољне за допуну батерија мобилних телефона ученика и наставника, а кад кроз експлоатацију буду уочени евентуални недостаци након њихових отклањања ствара се простор за производњу овог уређаја у школској радионици и његов пласман на тржиште. - Нашој деци је својствено развијање здравог такмичарског духа, а на овом „еко бајку“ они се, сем тога, такмиче да постигну најбољи резултат у стварању електричне енергије, а уједно кроз игру упознају са начином на који се она ствара. Како Завичајно друштво оскудева у финансијама читав пројекат финансира „Нипек Гостол“, а верујем да ће, кад прототип буде добио коначан изглед, град кроз пројекат покренути ширу акцију да свака школа добије по једна овакав уређај – каже Новаковић уз подсећање да је, поред спомен плоче Мири Траиловић, ово други значајан пројекат који београдски завичајци поклањају свом граду. Значајним се чини податак да се

ученицима Техничке школе уступа ауторско и патентно право са уверењем да ће, заједно са професорима, успети да пронађу пут до бројних других корисника и тако остваре значајан комерцијални ефекат. Професорка Данијела Јанковић се међу краљевачким просветним радницима сматра лидером у активностима везаним за заштиту животне средине. Захваљујући њој школа је већ добила признање за досадашње активности што је и био повод да завичајци реализацију иновативног пројекта повере баш овој школи. - Машинска техничка школа је 2013. године ступила у међународни програм „Еко школе и еко факултети“ и од тада обавља читав низ активности које представљају обавезни део учешћа у том међународном пројекту. Поред тога она је своје активности надоградила уз тимски рад свих професора и сарадњу Одсека за заштиту животне средине града Краљева. Прво смо спровели велику акцију „Спасимо врапце“, онда смо вишемесечно информисали основце и пролазнике о

свим међународним еко данима, а као логичан след активности част нам је да будемо ангажовани у изградњи првог „бајкфона“ у оквиру школе. То представља пројекат у коме ће наши ученици и професори имати прилике да сазнају много о обновљивим изворима енергије, ђаци ће имати могућност да се баве ликатроником и упознају машинство у свим својим аспектима, а резултат ће бити „бајкфон“ који ће им омогућити да се ангажују на великом одмору и схвате да су обновљиви извори енергије наша будућност – подсећа она. Дилему да ће пројекат бити успешно реализован као и сви претходни нема ни директор школе Зоран Андријанић. Добра основа за овакав став је пре само неколико дана завршена реализација пројекта вредног 500 хиљада евра који је финнасирало Министарство просвете науке и тенолошког развоја са Немачком развојном банком у циљу повећања енергетске ефикасност у јавном зградама. Први ефекти су били видљиви већ током ове грејне сезоне, а енергетски пасош који је додељен школи довољна је гаранција да ће тако бити и наредних година. Машинска техничка школа „14 октобар“ је добитник престижног еко признања „Зелена застава“, коју у Србији додељују „ Амбасадори одрживог развоја и животне средине“ као једине организације за спровођење програма фондације за едукацију у овој области. Т. Радовановић

Од јесени у Краљеву Правни факултет

МАГАЗИН

19.3.2017.

ЛАКШЕ ДО ФАКУЛТ

- Споразумом о међусобном регулисању права и обавеза Центра за консултативну наставу од 1. октобра у Краљеву Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици организује наставни процес и свеукупне наставне активности које обезбеђују успешну реализацију наставног плана и програма, као и едукацију студената у савлађивању градива. - Правни факултет је акредитована високошколска установа за основне, мастер и докторске академске студије која ове године уписује 57. генерацију студената. - Школарина за једну годину студија износи 60 хиљада динара, а будућим бруцошима је пружена могућност уплате на више рата

Фото: М. радовановић

ТЕТСКЕ ДИПЛОМЕ

МАГАЗИН

19.3.2017.

едан од најважнијих делова програма који је актуелни градоначелник Краљева др Предраг Терзић изнео приликом преузимања функције било је развијање града као студентског центра. У том смислу Краљево је потврдило отвореност према свим факултетима и другим високошколским институцијама које осећају потребу да у овој средини отворе посебна одељења, или да Краљево буде њихово седиште. После разговора који су у кратком року потврдили подударност ставова и интереса потписан је уговор о отварању консултативног центра Правног факултета из Приштине са привременим седиштем у Косовској Митровици. Споразум о међусобном регулисању права и обавеза поводом отварања Центра за консултативну наставу потписали су градоначелник Краљева и декан Правног факултета проф. др Владан Михајловић. Споразумом је регулисано да Правни факултет од 1. октобра у Краљеву организује наставни процес и свеукупне наставне активности, које обезбеђују успешну реализацију настав-

ног плана и програма, као и едукацију студената у савлађивању градива. Правни факултет универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици је акредитована високошколска установа која ове године уписује 57. генерацију студената. Као самостална високошколска установа функционише од 1971. године, а акредитована је за сва три нивоа студија, основне, мастер и докторске академске студије права. Програм студија се оцењује као веома атрактиван и модеран, а укључује предмете чија је већина стручно апликативног карактера. Већ од првих дана нове школске године прилику за студије без излагања великим трошковима одласком у велике универзитетске центре имаће и млади Краљевчани који у мају буду завршили средњу школу. Школарина за једну годи-

ну студија износи 60 хиљада динара, а будућим бруцошима је пружена могућност уплате на више рата. Квалитетан простор за пријем нове генерације студената обезбедила је Основна школа „Јово Курсула“, а добре услове за смештај и исхрану оних који буду долазили из других средина обезбеђује Студентски центар у близини Факултета за машинство и грађевинарство. Није тајна да највећи број студената који годинама уназад одлазе из Краљева по завршетку студија тамо и остају, али остају и у другим мањим универзитетским центрима и доприносе њиховом развоју. Отварање Центра за консултативну наставу прилика је да се обогати лепеза шанси за усавршавање, али и

шанса да по завршетку студија, уз знатно мање трошкове него у другим срединама, стекну квалитетно образовање као услов за почетак професионалне каријере у овој области. До подизања центра на виши ниво предстоји позитивна оцена акредитационе комисије Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а декан Правног факултета потврђује да ова установа поседује за то потребну документацију за све студијске програме, али и да је у целом процесу значајно учешће локалне самоуправе и довољно времена да читав процес буде заокружен. - Краљево је отворило срце и показало да је град који прима све који траже место под сунцем. То за нас има посебну симболику, јер је овде добар део људи

са Косова и Метохије. То су људи на које рачунамо и желимо да будемо отворени према њима, али рачунамо и на младе Краљевчане који не би напуштали град. Ако ово заживи имаће још један разлог да воле овај град, јер ће ту моћи да студирају, а колико је отварање добро за децу добро је и за родитеље који су под великим притиском. Студије су захтевне и сви знамо колико је скуп тај спорт. Време је такво да ће само богати моћи да се школују, и плаћају скупе школарине, и зато је добар овај потез градских руководилаца који су имали слуха да омогуће младим људима да ту студирају. За нас је ово изазов да се, са плејадом младих професора и доцената од којих је и потекла ова идеја, докажемо и у новиј средини. Краљевчани могу да буду мирни и комотно очекују да ће имати квалитетан факултет где ће деца моћи квалитетно да

студирају, а све оно што мисле да ће добити на другим факултетима добиће и овде – каже др Михајловић. Одељење истог факултета је после неколико година у Краљеву напрасно престало са радом, а нови почетак с јесени ове године доводи нову генерацију образованих, младих и амбициозних људи спремних да стечена знања из ове области пренесу млађима. Сви заједно шаљу поруку Краљевчанима заинтересованим за студије права да остану у свом граду у коме ће добити квалитетно знање по економски знатно повољнијим условима него у било којој другој средини. Инсистирање на квалитетном простору за целодневну наставу какав пружа школа „Јово Курсула“ само је корак до акредитације до које, и кад се испуне сви услови, треба причекати извесно време. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.3.2017.

Министар културе у Краљевачком позоришту

МАГАЗИН

19.3.2017.

БОЉИ ДАНИ

- Брзом реакцијом локалне самоуправе и улагањем 600 хиљада динара обновљено вентилационо грејање и санација плафона у сали Краљевачког позоришта. – У скромним условима најмање позориште у земљи послује пуних 68 година. - Културни живот у земљи се заснива на великом броју ентузијаста, паметних, квалитетних, посвећених и одлучних људи. - Краљевачко позориште спада у ред оних са најмањим бројем запослених. – Неопходна реконструкција и проширење простора. – На Светски дан позоришта премијера представе „Плеј Андрић“

Фото: М. Радовановић

И ЗА ТЕАТАР?

МАГАЗИН 19.3.2017.

лумци и техничко особље Краљевачког позоришта ужурбано се припремају за Светски дан позоришта чије обележавање сваког 27. марта почиње међународном поруком коју упућује један од драмских стваралаца. За Краљевачко позориште тај дан је значајан и због чињенице да ће, после паузе због радова на санацији оштећења коју је изазвала хаварија на систему за грејање, тога дана за публику бити отворена и велика сала на којој ће премијерно бити изведена представа „Плеј Андрић“. Кратак боравак у Краљеву министар културе и информисања Владан Вукосављевић искористио је за посету Краљевачком позоришту и на великој сцени затекао неуобичајену атмосферу, велики број младих људи са различитим алаткама у рукама и гомиле песка што би код сваког неупућеног изазвало дилему да ли се ради о проби, или отклањању последица хаварије. А управо она била је повод да локална самоуправа брзо реагује и финансијском инјекцијом од 600 хиљада динара помогне обнову вентилационог грејања и санацију плафона као

услову да публика поново уђе у дворану. У међувремену позориште је иза спуштене завесе извело низ гостујућих и представа из сопственог репертоара, а вредно се радило и на припреми нове. На Светски дан позоришта биће изведена представа „Плеј Андрић“ због које је ансамбл Краљевачког позоришта појачан групом сарадника који нису запослени у овој установи. Краљевачко позориште спада у ред оних са најмањим бројем запослених, а за рад користи четвртину зграде у приватном власништву која је проглашена за културно добро. Посета позоришту прилика је да се министар Вукосављевић упозна са намером власника да прода зграду и жељом локалне самоуправе да је преузме на коришћење ако ресорно министарство пронађе начина, и средстава, за откуп. Честе хаварије чије су се последице на најнегативнији начин одражавале на рад позоришта резултат су смањене бриге власника за објекат који не доноси профит, а у овој установи верују да би променом титулара могли бити створени услови да се она трајно заштити од даљег пропадања. У позоришту са великом пажњом очекују најављено доношење Закона о позоришту који ће дефинисати количину корисног простора и број запослених што ће свима олакшати борбу за боље услове рада. Тренутно су такви какве је оснивач могао да обезбеди, а позориште и у њима успешно послује пуних 68 година. Као и приликом сусрета са градоначелником Краљева др Предрагом Терзићем министар Вукосављевић је подсетио на стратешки план који се односи на јавну расправу о стратегији културног развоја за период до 2027. године која се очекује у априлу. Након ње треба очекивати нове предлоге закона и свих легислативних активности које је држава обавезна да учини, а уколико буду испоштовани постављени рокови већина закона везаних за културу могла би да буде усвојена то-

ком наредне године. Закон о позоришту није постојао највише због чињенице да се ова област чини посебно деликатном, јер пракса показује да они који су за њега везани нису задовољни стањем у позоришту, као ни у многим другим областима, па су присутни бројни отпори у моментима кад неке ствари треба уредити. - Читав културни живот у нашој земљи се у свом темељу заснива на великом броју ентузијаста, на великом броју паметних, квалитетних, посвећених и одлучних људи. Сви заједно ћемо у свом делокругу најбољим моћима и намерама успети да за неколико година значајно подигнемо ниво културног живота у Србији, не само у престоници него у свим деловима наше земље. Нама је сваки град битан, свако насељено место битно, свака установа културе битна. Наравно, постоји велики број наслеђених проблема који се не могу решавати преко ноћи, али то не значи одлагање. Ми ћемо се са сваком конкретном ситуацијом суочити брзо, одлучно и ефикасно и настојаћемо да целу атмосферу учинимо и бољом и квалитетнијом. Културни живот у једној земљи зависи од великог броја чинилаца а ми, обилазећи Србију, имамо прилику и задовољство да се уверимо да у целој земљи постоји велики број посвећеника у области културе којима треба пружити сваку могућу помоћ, због чега ће Министарство културе наставити то да чини колико год може и како год може – поручује министар Вукосављевић оцењујучи зграду Краљевачког позоришта значајном јер су се у њој дешавале велике и важне ствари. Након значајне реконструкције на истеку прве половине осамдесетих година прошлог века следи нова у коју треба уложити значајна средства, а део средстава могао би да буде обезбеђен кроз пројекат „Трг у оку“ на конкурсу Министарства културе и информисања „Градови у фокусу“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.3.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

19.3.2017.

Лепотица и звер

Дизнијева синхронизована авантура у 3Д формату „Лепотица и звер“ је играна адаптација анимираног класика која ликове из ове бајке преобликује за модерну публику, али остаје верна оригиналној музици и допуњује је с неколико нових песама. „Лепотица и звер“ је бајковита прича о путовању Беле, паметне, лепе и независне младе жене коју је у замку заробила звер. Упркос страху, она ће се спријатељити са зачараном послугом замка, научити да превазиђе одвратну спољашњост звери и схвати да се унутра налази добродушни прави принц. По сценарију који потписују Стефен Чобски и Еван Спилиотопоулос филм је режирао Бил Кондин, у улози Беле појављује се Ема Вотсон, а Звери Ден Стивенс. Лук Еванс тумачи згодног, али површног, сељака Гастона који заводи Белу, а оскаровац Кевин Клајн Белиног ексцентричног оца Мориса. Јуан Мекгрегор је Лимијер, кандидат за Оскара Стенли Тучи је Каденца, а шестострука добитница награде Тони Одра Мекдоналд у улози мадам Де Гардероб. Још један кандидат за Оскара је Иан Макелен као Когсворт, а двострука добитница Оскара Ема Томсон се појављује у улози чајника госпође Потс. Филм се приказује до 22. марта у пројекцијама које почињу у 17,30.

Реквијем за госпођу Ј „Реквијем за госпођу Ј.“ говори о скромној средовечној жени и бившој административној службеници која на годишњицу смрти мужа планира да се убије. Иако је то за пет дана, Госпођа Ј. је одлучила да заврши све своје приватне и административне послове да би се

убила онако како жели и оставила своју породицу обезбеђену. Да би све то започела потребна јој је само једна оверена потврда – уверење о радном стажу за последњих двадесет година, а у земљи која пролази кроз транзицију и свеобухватну реформу администрације, то ће бити јако компликовано. У транзицији је компликовано живети, а умрети још компликованије. По сопственом сценарију филм је режирао Бојан Вулетић, а главне улоге тумаче Мирјана Карановић, Јована Гавриловић, Даница Недељковић. Филме се приказује до среде, апројекције почињу у 20 сати.

Бај Бај Мен Три пријатеља наилазе на ужасавајуће корене Бај Бај Мена, мистериозну фигуру која је извор свог зла који лежи у човеку и тера га на неописива дела, а једини начин да се избегне његово проклетство је једноставно, ни помислити да се изговори његово име. Филм почиње мистичном сценом масовног убиства из касних шездесетих година, да би се радња пребацила у садашње време и веома познат сценарио по коме су три студента, Елиот, његова девојка Саша и најбољи пријатељ Џон изнајмили пространу кућу изван кампуса. Њихова „осетљива“ пријатељица, слична особи са спиритуалистичким моћима, осећа да то место има неке проблеме. Врата се отварају сама од себе, ормари и полице такође, а једна сеанса открива име лика из наслова које се никада не сме изговорити. Ускоро Елиот види момка у дугом огртачу са капуљачом, који није члан рок групе „Сан О“, а нуди да им бесплатно свира на кућној журци...Пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 19.3.2017.

МАГАЗИН

19.3.2017.

Одржано првенство Србије у пикаду

„РОКЕНРОЛА“ НА ПУТУ КА ВРХУ

Фото: М. Радовановић

- Републичко такмичење у пикаду око тридесет две мете окупило око две стотине такмичара. – Организатор такмичења краљевачки Пикадо клуб „Рокенрола“ основан у септембру прошле године. – Од дванаест активних чланова боље резултате постиже петочлани део женске екипе. - Пикадо не познаје старосне границе потврђује да међу активним такмичарима има и шездесетогодишњака. - У овој такмичарској сезони „Рокенрола“ се налази на десетом месту јединствене табеле друге лиге што се сматра задовољавајућим ако се има у виду да од септембра прошле године први пут учествује у овом такмичењу

МАГАЗИН

19.3.2017.

ирока лепеза најразличитијих спортова у Краљеву од јесени прошле године богатија је за јоше један кад је екипа ентузијаста основала Пикадо клуб „Рокенрола“. Само неколико месеци рада и учешћа на различитим такмичења прилика је за значајно позиционирање међу сличним у земљи због чега је овом клубу поверена организација петог кола републичког такмичења у овом спорту. Од једанаест пре подне до касних поподневних сати фискултурна сала Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“ била је место надметања око две стотине такмичара који су до једне од 32 мете пристигли из свих крајева земље. Право учешћа на републичком такмичењу имају сви лиценцирани играчи, а одвија се појединачно и екипно у мушкој и женској конкуренцији. Екипе су сачињене од по четири такмичара уз могућност да један током такмичења буде замењен, а победник је онај ко покаже боље резултате у девет партија. У зависности од резултата у над-

метању са другима свака екипа заузима место на табели, а такмичење у појединачној конкуренцији се разликује и одвија по куп систему. Интересантним за пикада сматра се податак да збрајање резултата у појединачној конкуренцији у улози судије врши противнички играч, а искуство показује да ни у таквим условима никад није било неспоразума. Да ни овом приликом ништа није препуштено случају доказује постојање антидопинг службе, а обезбеђено је присуство лекара. У овој такмичарској сезони „Рокенрола“ се налази на десетом месту јединствене табеле друге лиге што се сматра задовољавајућим ако се има у виду да од септембра прошле године први пут учествује у овом такмичењу. Ове резултате освојило је дванаест лиценцираних чланова од који седам који се такмиче у мушкој и пет у женској конкуренцији. Женска екипа је већ изборила право учешћа у највишем рангу такмичења, док су погледи мушке пласиране око педесетог места упрти

према групи од прва 32. Пикадо је игра која је потекла из енглеских пабова, а мета у краљевачком кафићу „Рокенрола“ у Улици Топлице Милана била је повод за окупљање првих симпатизера нове игре, касније и оснивања клуба чији такмичари редовно тренирају на овом месту. Специфична опрема за тренинге и такмичења није у довољној мери присутна на домаћем тржишту, а оснивачи клуба Душан Станковић и Жељко Нешовић потврђују да се најбољим начином за набавку оне осредњег квалитета показао интернет. Набавка је препуштена члановима клуба којима значајну помоћ пружају различити спонзори, а скромна помоћ локалне самоуправе намењена је организацији овог и одласка на лигашка такмичења која се одржавају једном месечно. Највећи број њих је на простору Војводине у којој је овај спорт знатно развијенији, па пикадо савез организацијом и у другим деловима земље настоји да допринесе популаризацији овог спор-

та и укључењу што већег броја такмичара. Да пикадо не познаје старосне границе потврђује и податак да међу активним такмичарима има и шездесетогодишњака. Прву лигу чине 32 најбоље пласирана појединца, а другу сви остали из које на крају сезоне такмичења два најбоље пласирана прелазе у виши ранг. Краљевчани су се показали као солидна екипа, а пласман на средини табеле сматра се добрим успехом. Иако су резултати у појединачној конуренцији знатно слабији у клубу верују да би већи број оних који се заинтересују за пикадо, и интензивније тренирање, могло да допринесе пробијању појединаца међу најбоље у земљи. Наредно коло републичког такмичења одржава се у Чачку, потом у Свилајинцу и другим местима све до завршном, за коју се верује да ће бити у Апатину или Новом Саду, на коме ће најбоља екипа и појединци стећи право учешћа на међународним такмичењима.

Пикадо мете и врсте игара Пикадо мета за класични стил, или софт који се игра на електронским апаратима, поставља се на исти начин. У Србији је у употреби европски тип мете који се поставља тако да центар буде на висини од 173, а препознаје се по томе што ширина дела у коме се бодују резултати износи 34 сантиметра. Удаљеност мете од линије бацања је 2,37 метара, а најбољи начин да се провери колико је добро постављена је провера да од центра до линије бацања нема више од 2,93. Других правила у пикаду нема, па се закључује да свако врло једноставно може сам правилно да постави мету.

Врсте пикадо игара Иако се најчешће игра Х01 такмичарска дисциплина је 501 ДО. Мета се састоји из двадесет делова кружног поља од којих сваком играчу доноси одређен број поена. Центар је означен

црвеном бојом, на већини табли које су у употреби носи 50 поена а зелени, играчу који га погоди, доноси 25 поена. Сваки од 20 исечака круга подељен је на четири дела по два црвене и црне боје. Ако погоди црни део играч добија 20 поена, а ако погоди црвени ближе ивици мете признаће му се 40 или два пута више од ознаке на пољу. Правила потврђују да уколико играч погоди мањи црвени исечак, ближе центру мете, биће му признат чак троструки износ ознаке поља, што је и највећи износ поена који може остварити једном стрелицом. Већа рубна поља, наизменично означена црвеном и зеленом бојом, ближе крају мете доносе дуплиране поене, а мања троструке. У игри 501 циљ је доћи до нуле, а исто правило важи и за 301, 701, 1001 и слично. Играч који почиње са тачно 501 мора доћи до 0 поена са најмањим бројем бацања стрелица. Резултат коме тежи је нула, што значи да нема негативних поена ако пред крај игре погоди поље које носи већи број поена од потребног. Т. Р.

МАГАЗИН

19.3.2017.

Рибница - Јединство 2:3

МАГАЗИН 19.3.2017.

Слога - Вршац 61:82

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 19. И 25. МАРТА

МАГАЗИН

19.3.2017.

19. март

1279. — Монголском победом у бици код Јамена окончана је владавина династије Сонг у Кини. 1563. — Потписивањем мира у Амбоазу завршен је први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести. 1628. — Енглези у Америци основали колонију Масачусетс. 1796. — Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури. 1812. — Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама. После повратка на престо 1813. краљ Фернандо VII је укинуо устав и обновио феудално-апсолутистички поредак, али је после избијања устанка 1820. био присиљен да га врати на снагу. 1861. — Енглези су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва. 1920. — САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва. 1945. — Уједињено Краљевство је признало владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта). 1948. — Амерички председник Ха-

ри Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена, који одговара чину Главног команданта. 1962. — Завршен је Алжирски рат за независност од Француске. 1970. — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949. 1978. — Израелска војска је окупирала већи део југа Либана. 1982. — Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством. 1991. — Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова. 1994. — Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета „Црвених Кмера“. 1994. — У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у главном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи. 1996. — Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба. 1996. — У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи.

1999. — Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је „праг прекорачен“ и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово. 2001. — Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова

левице. 2002. — Зимбабве је на годину дана суспендован из Комонвелта. 2006. — Александар Лукашенко поново победио на председничким изборима у Белорусији. опширније

20. март 1600. — Пет саветника пољскошведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској. 1602. — Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету. 1852. — Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу.

1854. — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка. 1913. — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима. 1916. — Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета. 1922. — УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона. 1933. — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора. 1945. — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобађање Југославије у Другом светском рату. 1956. — Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном. 1956. — Француска признала независност Туниса, с Хабибом Бургибом као првим председником. 1970. — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова „Империјал“ и „Отело“. 1972. — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста. 1991. — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971. 1994. — Тунис добио први вишепартијски парламент. 1995. — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника. 1995. — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено. 1995. — Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. 1996. — Британска влада први пут јавно потврдила да „болест лудих кра-

ва“ може бити пренета на људе. 1997. — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа. 1998. — Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана. 1999. — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво. 2002. — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено. 2003. — САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 километара јужно од Басре. 2006. — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006. 2016. — Барак Обама је постао први председник САД који је посетио Кубу од 1928.

21. март 1421. — Франко-шкотска војска је у бици код Божеа поразила надмоћнију енглеску војску Томаса од Ланкастера. 1556. — Кантерберијски надбискуп Томас Кранмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери I. 1804. — Ступио на снагу Наполео-

19.3.2017.

МАГАЗИН

нов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада „доживотни конзул“, реформисао правосуђе. 1829. — У земљотресу у који је погодио град Торевијеху у Шпанији погинуло је 389 људи. 1871. — Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства. 1884. — У Француској легализовани синдикати. 1918. — Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату. 1919. — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. Совјетска влада поднела оставку 1. августа, а власт преузели десно оријентисане социјалдемократе. 1921. — Декретом бољшевичке владе уведена је Нова економска политика у Совјетској Русији због привредних неуспеха ратног комунизма. 1945. — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица. 1952. — Кваме Нкрума постао премијер Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе. 1960. — У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима. 1963. — Трансфером 27 последњих заточеника затворен је „Алкатраз“, по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска. 1975. — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину. 1991. — На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од

шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту. 1991. — У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде. 1997. — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање нуклеарне арсенале. 1998. — Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије. 1999. — У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца. 2000. — Папа Јован Павле II стигао у прву званичну посету Израелу. 2001. — Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као друга земља у Европи у којој се појавила та сточна болест. 2002. — Папа Јован Павле II први пут јавно саопштио да постоји велики број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу. 2003. — Америчке снаге ракетирале палате ирачког председника Садама Хусеина и кључне државне институције у Багдаду. Осам британских и четири америчка војника погинула када се хеликоптер срушио на ирачкој граници, као прве жртве рата у Ираку.

22. март 238. — Гордијан I и његов син Гордијан II проглашени у Картагини за цареве против легитимног римског цара Максимина I Трачанина. 1312. — Папа Климент V укинуо француски монашки витешки ред Тем-

плара. 1622. — Индијанци су убили око 350 белих насељеника у Вирџинији. То се сматра првим индијанским масакром над европским колонистима у Северној Америци. 1794. — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о маркама, који је захтевао да многи штампани материјали у Тринаест колонија носе фискалне марке. 1794. — Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку. 1848. — Побуњена Венеција про-

гласила независност од Аустрије. 1895. — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку. 1904. — У лондонском листу „Дејли илустрејтид Мирор“ објављена, на насловној страници, прва новинска фотографија у боји. 1917. — САД прве признале привремену владу Александра Керенског, успостављену након Фебруарске револуције којом је свргнута монархија у Русији. 1919. — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успоста-

вљена је прва авионска међународна линија у свету. 1945. — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу. 1979. — Припадници ИРА убили су у Хагу британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса. 1980. — Највиша индијска награда „Драгуљ Индије“, уручена је мисионарки Мајци Терези. 1983. — Кандидат Лабуристичке партије Хаим Херцог изабран је за председника Израела. 1991. — Ирак је ослободио 1.150 Кувајћана заробљених током Заливског рата и затражио да се убрза пуштање на слободу 60.000 заробљених Ирачана. 1992. — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска странка, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника. 1995. — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир. 1996. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио тројицу босанских Муслимана и једног босанског Хрвата за убиства, тортуре и злостављање Срба 1992. у логору Челебићи код Коњица. То су биле прве оптужнице за злочине над Србима почињене током Босанског рата. 2001. — САД су донеле одлуку о протеривању око 50 руских дипломата под сумњом да су се бавили шпијунажом. Русија узвратила протеривањем четворице америчких дипломата. 2002. — Врховни суд Велике Британије уважио је молбу жене, квадраплегичара и дозволио да се апарати који је одржавају у животу искључе, чиме је по први пут у Енглеској нека особа добила право да умре. 2004. — У ракетном нападу израелске војске убијен је духовни вођа и оснивач радикалног палестинског покрета Хамас Шеик Ахмед Јасин, након што је изашао из џамије у Гази. У том нападу погинуло је још седам особа. 2006. — Југозападну Србију пого-

дио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале. опширније Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Србији. Најтежа је ситуација на подручју Богдања. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде. опширније 2016. — У терористичком нападу у Бриселу погинулo је 35 особа и најмање 250 рањено.

23. март 1765. — Парламент Велике Британије донео Закон о таксама, намећући дажбине и америчким колонијама. 1801. — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I. 1861. — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије. 1903. — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против, по њиховом мишљењу, апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали. 1912. — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн. 1918. — Гигантски немачки топ „Дебела Берта“ у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 километара раздаљине. 1919. — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију. 1923. — У Нишу потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе. 1945. — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом

19.3.2017.

МАГАЗИН

савезничких снага. 1950. — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски дан метеорологије. 1956. — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република. 1966. — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније. 1999. — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана. 2001. — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану. 2002. — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду. 2003. — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију. 2006. — Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније

24. март 1401. — У походу кроз Азију и Средоземље татарски војсковођа Тамерлан освојио Дамаск. 1603. — Краљ Џејмс VI од Шкотске је наследио престоле Енглеске и Ирске, постао Џејмс I од Енглеске и по први пут ујединио круне краљевстава. 1603. — Токугава Ијејасу је добио титулу шогуна од цара Го Јозеја, чиме је успостављен шогунат Токугава.

1707. — Потписани су Закони о унији из 1707. којим су краљевства Енглеска и Шкотска уједињени у Велику Британију. 1869. — Војске последњег маорског вође Титоковаруа су се предале влади Новог Зеланда, чиме је окончан његов устанак. 1882. — Немачки бактериолог Роберт Кох објавио да је изоловао бактерију која изазива туберкулозу. 1891. — Велика Британија и Италија постигле споразум о границама колонија у подручју Црвеног мора. 1934. - Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД. 1944. — Немачка окупациона војска је убила 335 особа у Риму као одмазда за партизански напад на СС полицијски пук претходног дана. 1945. — Америчке и британске трупе у Другом светском рату прешле реку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Немачке. 1945. — У Београду потписан споразум Владе Демократске Федеративне Југославије и Управе Уједињених нација за помоћ и обнову. Споразумом предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја. 1972. — Уједињено Краљевство је успоставило директну контролу у Северној Ирској да би спречила сукобе паравојних група римокатолика и протестаната. 1976. — У Аргентини власт преузела војна хунта генерала Хорхеа Виделе, а председница Изабела Перон ухапшена. 1989. — У водама Аљаске брод „Ексон Валдез“ испустио више од четири милиона тона нафте. 1990. — Шри Ланку напустило 2.000 индијских војника, последњих из контингента од 50.000, који су две и по године безуспешно покушавали да савладају оружану побуну тамилских герилаца против централних власти у Коломбу. 1993. — Езер Вајцман изабран за седмог председника Израела.

1999. — У пожару који је захватио око 30 возила у тунелу испод Монблан погинуло 39 људи. 1999. — НАТО је отпочео нападе на СРЈ без дозволе Савета безбедности, што је било прво војно ангажовање савеза у његовој историји. 2000. — Лидери Европске уније на састанку у Лисабону усагласли нову стратегију на Балкану, односно јачање веза са опозицијом и грађанским друштвом у Србији у циљу постизања демократског преображаја у Југославији. 2002. — Први пут у седамдесетечетворогодишњој историји „Оскара“,

бас А320 немачке авио-компаније Џерманвингс са 144 путника и 6 чланова посаде.

25. март

двоје црнаца добило награду за најбољу мушку и женску улогу. Дензел Вошингтон награђен за улогу у филму „Дан обуке“, а Хале Бери за филм „Бал монструма“. 2003. — Жупанијски суд у Ријеци осудио хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора за злочине над Србима у Госпићу 1991. 2008. — Партија мира и напретка Џигмеа Тинлија је освојила 45 од 47 места у Народних скупштини Бутана на првим икада општим изборима у држави. 2015. — У Француској се срушио Ер-

1196. — Велики жупан Рашке Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, којем је дао Рашку на управу. 1199. — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце је смртно рањен приликом опсаде замка Шализ у Француској. 1306. — Роберт Брус је постао краљ Шкотске. 1584. — Сер Волтер Рајли је добио патент да колонизује Вирџинију. 1655. — Кристијан Хајгенс је открио Титан, највећи сателит Сатурна. 1802. — Потписан је Амијенски мир између Француске и Уједињеног Краљевства. 1807. — У Уједињеном Краљевству је забрањена трговина робљем. 1821. — Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признавањем независности Грчке. 1844. — Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије. 1923. — Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем. 1924. — у Грчкој са престола збачен краљ Ђорђе II Грчки, а Грчка је проглашена републиком. 1937. — Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусобној мирољубивој политици, „Ускршњи пакт“. 1941. — Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић. 1957. — Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале Римски уговор по којем је 1. јануара 1958. основано

Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска унија. 1975. — У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз. 1991. — Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с предсдником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе. 1993. — Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе. 1994. — Неонацисти бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој. 1999. — Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије. 2002. — У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Пакистану живот изгубило око 1.800 људи, преко 2.000 повређено. 2003. — Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs