MagazIN 269

Краљевски

Година V * Број 269 * 26. фебруар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

26.2.2017.

У овом броју: О УРБАНОЈ РЕГЕНЕРАЦИЈИ ДОСИТЕЈЕВЕ У ПАРЛАМЕНТУ ЗЛА КОБ НРОЈА ТРИНАЕСТ БЕОГРАДСКА ТУРНЕЈА БЕЗ РЕЗУЛТАТА ЗНАЧАЈНА КАРИКА ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ ОМЛАДИНСКИ КЛУБ ПРЕ КРАЈА ГОДИНЕ БОЉИ ДАНИ ЗА КОШАРКУ ЕСТЕР ВИЛИЈАМС СА ИБРА

2

8 16 22 32 42 48 58

ДЕДА МРАЗ ПРЕРУШЕН У ЧОВЕКА МИЊА И ПЕЂОЛИНО ОДУШЕВИЛИ НАЈМЛАЂЕ На репертоару Биоскопа „Кварт“ ЖКК КРАЉЕВО - СТУДЕНТ СМЕДЕРЕВО - СЛОГА РИБНИЦА - СПАРТАК Времеплов

68 78 86 88 90 92 94

3

4

МАГАЗИН 26.2.2017.

5

6

МАГАЗИН 26.2.2017.

7

26.2.2017.

МАГАЗИН

8

Бранимир Јовановић

Краљевчани у Народној скупштини: Бранимир Јовановић (1)

О УРБАНОЈ РЕГЕНЕРАЦИЈИ ДОСИТЕЈЕВЕ У ПАРЛАМЕНТУ В

анредни парламентарни избори у априлу прошле године изменили су састав Народне скупштине у којој се, међу неколицином Краљевчана, нашао и Бранимир Јовановић са листе „Александар Вучић-Србија побеђује”. Неколико година уназад из редова представника краљевачке опозиције на адресу народних посланика из ове средине упућене су бројне критике од којих се већина односи на недовољну активност у раду парламента. На најбољи начин демантује их Јовановић као члан Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања, Одбора за дијаспору и Србе у региону и посланичких група пријатељства Алжира, Јапана, Канаде, Норвешке, Словеније, Турске,

Белорусије, Немачке и Русије. Од конституисања актуелног састава парламента четири пута се са скупштинске говорнице обратио посланицима и поднео четири амандмана од којих су три усвојени. Посебно је дугачка листа закона којима је пружио подршку, а укључују Закон о изменама и допунама Закона о систему плата запослених у јавном сектору. Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Закон о изменама и допунама закона о пољопривреди и руралном развоју, Закон о преузимању обавеза акционарског друштва за производњу петрохемијских про-

извода, сировина и хемикалија „ХИП-Петрохемија“ Панчево према привредном друштву „Нафтна индустрија Србије“ а.д. Нови Сад и претварању тих обавеза у јавни дуг Републике, Закон о измени Закона о јавним медијским сервисима, Закон о измени Закона о привременом уређивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис, Закон о потврђивању Уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за Пројекат изградње аутопута Е-763 (деоница СурчинОбреновац) између Владе Републике Србије, коју представља Министарство финансија, као Зајмопримца и кинеске Експорт-Импорт банке, Закон о потврђивању Споразума о зајму (Додатно финансирање за Пројекат аутопут Коридор 10) између Ре-

9

26.2.2017.

МАГАЗИН

10

публике Србије и Међународне банке за обнову и развој, Закон о изменама и допунама Закона о акцизама, Закон о потврђивању Споразума о зајму (Други програмски зајам за развој и реструктурирање државних предузећа) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, Закон о изменама и допунама Закона о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана, Закон о регулисању јавног дуга Републике Србије по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је седиште на територији Републике Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ, Закон о изменама и допунама Закона о комуналним делатностима, Закон о изменама и допунама Закона о тржишту капитала, Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о међусобном укидању виза за носиоце обичних пасоша, Закон о управљању аеродромима, Закон о изменама и допунама Царинског закона, Закон о изменама и допунама Закона о водама, Закон о измени закона о уређењу судова, За-

кон о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, Закон о изменама и допунама Закона о тржишту капитала, Закон о изменама и допунама Закона о преузимању акционарских друштава, Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему, Закон о допуни Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, Закон о буџету Републике Србије за 2017. годину, Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Уједињених нација о Централној канцеларији Пројекта Транс-европске железнице, Закон о становању и одржавању зграда, Закон о измени и допуни Закона о јавној својини, Закон о проценитељима вредности непокретности, Закон о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, Закон о изменама и допунама Кривичног законика, Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, Закон о потврђивању Мултилатералног споразума о комерцијалним правима у ванредном ваздушном авио-превозу у

Европи, Закон о спречавању насиља у породици, Закон о потврђивању Уговора о зајму између Владе Републике Србије и Фонда за развој Абу Дабија за буџетску подршку, Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, Закон о потврђивању Споразума о оснивању Фонда за западни Балкан, са Статутом Фонда за западни Балкан, Закон о потврђивању Споразума о изменама и допунама Споразума о зајму између Владе Републике Србије као зајмопримца и Владе Републике Азербејџан као зајмодавца за финансирање изградње деоница Љиг Бољковци, Бољковци - Таково и Таково Прељина аутопут, Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању, Закон о потврђивању Оквирног споразума о зајму ЛД 1830 (2014) између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије, Закон о потврђивању Финансијског уговора „Апекс зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете III/Б“ између Републике Србије и Европске инвестиционе банке и Народне банке Србије, Закон о потврђивању Споразума о зајму (Програм модернизације и оптимизације јавне управе) између Републике

Србије и Међународне банке за обнову и развој, Закон о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Републике Кореје, Закон о потврђивању Оквирног споразума о зајму ЛД 1768 (2012) између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије, Закон о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе, Одлука о разрешењу и именовању чланова и заменика чланова Републичке изборне комисије, а није гласао за Закон о транспорту опасне робе

18.10.2016. Друга седница Другог редовног заседања Поштовани председавајући, поштовани министре, колеге и колегинице народни посланици, податак да је око 10.000 студената заинтересовано, а да је неколико хиљада путем петиције затражило да се продужи рок за завршетак студија, указује да треба услишити њихов захтев. Предлог измена Закона, односно Закон о високом образовању тај рок пролонгира до краја 2017, 2018. године, заправо до краја школске 2017, 2018. године и треба га усвојити,

јер је у интересу студената и државе. На овај начин студенти ће избећи додатне трошкове, јер би вероватно у супротном морали да поново плаћају упис, да поново плаћају признавање испита и полагање диференцијалних испита. Сигуран сам да је један број студената оправдано био спречен да дипломира у једном разумном року, али мислим да им управо због тога треба дати другу шансу. Такође, мислим да продужење рока за завршетак основних студија иде највише на руку оним студентима који су процес студирања довели до пред сам крај. Оним студентима који нису одмакли даље од друге или треће године факултета овај продужетак рока неће ништа значити, односно они од њега неће имати никакав конкретан интерес.

1.11.2016. Трећа седница Другог редовног заседања Поштована председнице, поштовани министре, даме и господо народни посланици, иако је расправа обједињена, говорићу о Закону о потврђивању оквирног

споразума о зајму између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије. На овај начин биће обезбеђено осам милиона евра за реализацију пројекта урбане регенерације у Доситејевој улици у Краљеву, из града одакле долазим. На овај начин биће омогућено да почне изградња нових станова у које ће се преселити власници и корисници оних објеката који су оштећени у земљотресу 2010. године који је погодио Краљево. Земљотрес је тада проузроковао значајну штету на објектима у овом делу града. У питању је једно радничко насеље изграђено после Другог светског рата. У то време нису постојали антисеизмички грађевински прописи. Имајући у виду старост ових објеката и имајући у виду њихове конструктивне и функционалне карактеристике, процењено је да би санација ових објеката била неисплатива и веома сложена. Желим да истакнем да је Град Краљево у претходне три године учинио много напора да дођемо до реализације овог пројекта, иако је можда иницијатива могла бити покренута раније, ипак је град у овом периоду показао одређену озбиљност и

11

12

МАГАЗИН 26.2.2017.

учествоваће у реализацији пројекта са око пет милиона евра, од укупно 14 колика је вредност овог пројекта. Скупштина града је још 2013. године донела одлуку о приступању реализацији пројекта. Исте године НС РС је Законом о буџету одобрила пројектни зајам од Банке за развој Савета Европе за санирање последица земљотреса. Набројаћу само неке од корака које је предузео Град Краљево, односно локална самоуправа и које је ће предузети да би коришћење ових средстава на основу зајма било што ефикасније. Локална самоуправа је завршила размену земљишта са Фабриком вагона Краљево и на тај начин обезбедила локацију на којој ће бити изграђени нови објекти. Вредност тог земљишта је око милион и по евра. За сада је завршено идејно, архитектонско, урбанистичко решење за први објекат. Завршени су геотехнички и геофизички елаборати, издати су локацијски услови за изградњу првог стамбеног објекта. Такође град се обавезао да у случају ако буде неких непредвидивих трошкова учествује и у њима са око 500 хиљада евра. Град ће такође покрити и трошкове који се односе на управљање пројектом и требало би да износе око 400 хиљада евра, па је у ту сврху предвиђено да град оснује јединицу за управљање пројектом, односно да обезбеди адекватне кадрове, пословни простор и опрему. Локална самоуправа ће током реализације овог пројекта обезбеди око два и по милиона евра за изградњу инфраструктуре у овом делу града, односно за изградњу путева, водоводне мреже, канализације, одлагање отпада и прераде отпадних вода. Набројао сам само неке од корака које је град предузео да би овај пројекат био успешно реализован и да би указао на значај да се донесе овај закон. Самим тим, доношењем овог закона радови би могли да почну већ на пролеће наредне године, најкасније до лета 2017. године. Сам процес који се односи на упис станова у катастар непокретности, на упис постојећих станова иде добро. У припремној фази било је уписано око 112 станова, сада је тај број на 324 од укупно 366 станова, а знамо да је ово само један од услова да би садашњи станари могли да остваре право на нов стан. Станари ће добити нове станове по

принципу замене квадрат за квадрат, односно добиће исту површину стана. У неким случајевима станови ће бити и већи, јер су се у међувремену променили стандарди за изградњу и ту је локална самоуправа, односно по самом овом пројекту изашло се у сусрет корисницима и власницима станова и на располагању ће им бити две опције. Прва опција је да ће они моћи да докупе тај вишак, односно ту разлику у квадратима по повлашћеној цени и то ће моћи да учине и на рате, на неки период од 20 година. Друга опција је да ће моћи да изнајмљују додатну површину, такође по повлашћеној цени. Добра страна овог пројекта је и та што би након изградње нових зграда и након тога што би се срушиле старе зграде, остао један простор, једна локација коју би град могао да искористи веома корисно. Планирано је да се на том преосталом делу парцеле изграде, односно направе зграде за социјално становање и да се изгради дечији вртић. Нажалост, још увек нису потписани предуговори са власницима свих станова који су оштећени у земљотресу, у једном броју случајева није завршена оставинска расправа, негде није потпуна документација, али очекујем да се ти проблеми решавају у ходу и да се реше на време. Једино што може за сада да брине и на шта бих апеловао на неколико корисника и власника станова је да што пре нађу компромис са локалном самоуправом, јер им, како кажу, не одговара положај новог стана, да се не би ушло у процесе експропријације који би могао, али не би нужно значило да би успорио реализацију читавог пројекта. Реализацијом овога пројекта завршио би се и последњи велики проблем који је земљотрес нанео Краљеву 2010. године. Тада сам, као новинар обишао сва подручја које је погодио земљотрес и видео сам све објекте који су том приликом оштећени. То су могли да виде и грађани Србије, преко телевизије. Али, могу рећи да око камере никада заиста није могло да пренесе колико је заиста људско страдање и колика је несрећа било у том тренутку. Зато је веома битно да донесемо овај закон, да би ти људи након дуго година могли да добију један пристојан простор за живот. Напоменућу и да у овом делу насеља, које је оштећено у земљотресу, живе нека-

дашњи радници „Магнохрома”, фабрике вагона, као и неколико ромских породица. Они су претходних деценија имали тежак животни период, односно према њима су транзиција економског система и неуспеле приватизације биле веома сурове. Тако да, чак око 30 чланова породица које живе на овом подручју су корисници помоћи Центра за социјални рад. Канализациона и водоводна мрежа су доста дотрајале и старе су, а ни једна од ових садашњих зграда није прикључена на даљинско грејање. Надам се да ћемо усвојити овај закон, да ће радови кренути што пре и да ћемо на тај начин омогућити да се и пројекат заврши у планираном року од пет година. Захваљујем. Оправдан је и предлог измене Закона о високом образовању у делу којим би се омогућило да се студенти који студирају по болоњском моделу могу финансирати из буџета ако су у претходној школској години остварили најмање 48 бодова. Заиста је мали број студената који током једне школске године остваре 60 бодова. То је отприлике неких 10%. Ако то упоредимо са студирањем пре увођења Болоње, односно са старим програмом, видећемо да је и тада био мали број студената који су очистили годину, како то студенти популарно кажу, односно положили све из претходне године и уписали следећу да би се финансирали из буџета. То је један проблем који очигледно датира много година од раније. Треба га анализирати и треба наћи једно дугорочно решење. Верујем да је наше високо образовање квалитетно, али ово је проблем са којим ћемо морати да се суочимо у неком наредном периоду. Такође, сматрам да је можда пропуст направљен пре неколико година када су факултети једноставно усвојили болоњски модел студирања, а да притом нису имали ни један период адаптације, да се прилагоде таквом моделу. Поштоване колеге, инвестирање у људе, инвестирање у образовање је најбоља дугорочна инвестиција. Не смемо да заборавимо да су управо такви људи, образовани људи покретачка снага једног друштва. Ако већ можемо да утичемо на нечију будућност, предлажем да утичемо позитивно и да овим студентима омогућимо да лакше приведу своје школовање крају. Захваљујем.

13

14

15

Настављени протести бивших радника „Фабрике вагона“

МАГАЗИН

26.2.2017.

ЗЛА КОБ БРОЈА ТРИНАЕСТ

16

- Приближавање председничких избора је нова прилика за појачавање притиска. - Пред ванредне парламентарне и локалне изборе прошле године премијер Александар Вучић дао обећање да ће, у оквиру решавања проблема бивших предузећа у реструктурирању, бити решен и проблем радника „Фабрике вагона“.

– Бивши радници „Аутотранспорта“ решили део проблема, а Касациони суд потврдио ненаплативост потраживања запослених у Природном лечилишту и одмаралишту „Матарушка и Богутовачка Бања“. - Док представници власти размишљају само о изборима бивши радници краљевачких предузећа немају здравствене књижице, немају хлеба, искључује им се струја а извршиоци долазе да наплаћују комуналне обавезе. - У граду који умире радници на ивици стрпљења. - Према подацима из социјалног програма потраживања достижу 520 милиона динара. – Стечајни поступак у „Папирпромету“ покренут пре девет година, а радницима још није повезан радни стаж, нити исплаћене заостале зараде

17

К

МАГАЗИН

26.2.2017.

ако ни после тринаест састанака у Министарству привреде, од тога два са министром Гораном Кнежевићем, није било помака у решењу проблема бивших радника „Фабрике вагона“ у понедељак је уследило још једно у низу протестних окупљања у великој сали Градске управе као прилика за најаву блокаде ове зграде. Најављивали су је вагонџије и на претходним скуповима исте врсте, али су представници власти успевали да их одобровоље и бар за неко време стишају узбуркане страсти. Приближавање председничких избора је нова прилика за појачавање притиска, баш као и пред ванредне парламентарне и локалне у априлу претходне године кад су, након састанка са премијером Александром Вучићем, радници добили чврсто обећање да ће, у оквиру решавања проблема бивших предузећа у реструктурирању, бити решен и њихов. Захтеви радника односе се на поштовање споразума склопљеним са послодавцем приликом одласка из предузећа а укључују повезивање радног стажа, оверу здравствених књижица и исплату заосталих зарада из периода док је држава била већински власник предузећа.

18

У преговарачком тиму удружења „Иницијативе за права радника“, који осим вагонџија у овом процесу заступа и интересе других предузећа у реструктурирању, потврђују да је доношење било каквог решења у више наврата одлагано од уторка до четвртка, и тако у недоглед, а последњи пут су повод за одлагање састанка са премијером били разговори које је са представницима косовских власти водио у Бриселу. Инсистирање градоначелника Краљева др Предрага Терзића да шеф Кабинета председника Владе Србије организује састанак са премијером резултирало је поновним спуштањем на министарски ниво са прецизним инструкцијама шта може да понуди радницима „Фабрике вагона“ и „Папирпромета“, јер су у међувремену њихове колеге из „Аутотранспорта“ решиле део проблема а Касациони суд онима из Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка Бања“ потврдио да су потраживања ненаплатива.

- Састанак је већ требало да буде одржан, јер је тако дефинисано, а тринаест их није било ни током преговора у Рамбујеу. За Смедерево има пара,

има и за Бор а нема за Краљево које нестаје са мапе и да није временске прогнозе нико нас не би ни поменуо. Директор Рударско топионичарског басена Бор прима више од 400 хиљада динара плату, а послује са губитком, и то се покрива из буџета. Ми имамо намеру да овде доведемо и наше породице, да блокирамо све улазе и излазе а грађанима Краљева се извинимо на ометању да завшавају послове у згради Градске управе. Док представници власти размишљају само о изборима моје колеге немају здравствене књижице, немају хлеба, искључује им се струја а извршиоци долазе да наплаћују дугове за комуналне обавезе. Ми смо били цивилизовани и једини у Србији ко је оволико дуго и озбиљно преговарао. Ако је за вајду нек дођу овде, јер ја више немам намеру да идем тамо. Кад кажу да за велике паре треба да се пита премијер дајте ми премијера овде – поручује љутито председник удружења Драган Митровић поруком да су у граду који умире радници на ивици стрпљења. Последњи скуп сазван је како би се заједнички донела одлука о даљим активностима и евентуалном останку у

сведочи све боље стање буџета. Након не тако давног протеста сличне врсте уследила је контрола комисије ресорног министартсва са циљем да се, због различитих података о дуговањима, утврди тачно стање потраживања. Према подацима из социјалног програма дуг износи 520 милиона динара, а подаци Привредног суда се знатно разликују јер у њима фигурира и знатан део камате. Услов за коришћење социјалног програма, и средстава на која се њиме обезбеђују право, било је потписивање спорног споразуме и доказ да је сваки од радника одустао од тужбе. Последњем састанку незадовољних првог радног дана минуле недеље присуствовали су бивши радници „Фабрике вагона“ и „Папирпромета“. Неколико дана раније одржан је састанак са градоначелником Краљева и стечајним управником овог „Папирпромета“ над којим је стечајни поступак покренут пре девет година, а радницима ни до данас није повезан радни стаж нити исплаћене заостале зараде. Стечајни поступак у „Фабрици вагона“ покренут је три месеца након одласка последњег радника из предузећа, а како закон не може да се

примењује ретроактивно од државе ,која је у то време била већински власник, очекује се да испуни свој део преузетих обавеза. Наводе представника радника потврђује и градоначелник др Терзић који је за следећи дан заказао састанак у Министарству привреде и обећао да ће заједно са делегацијом око чијег се састава усагласе поћи како би допринео решавању проблема.

- Ми као град немамо надлежности нити можемо било шта да платимо. Све што можемо је да будете примљени, да разговарамо заједно са вама и видимо шта и како можемо да решимо, јер смо сви на истој страни и нисмо једни против других. Знам како је остати без парчета хлеба и знам да би сви опростили те паре да вам деца раде. Није лако остати без посла, поготово онима којима недостаје неколико година до пензије. Посла нема, осталих примања нема и мука је на све стране. Сутра ћемо да видимо шта можемо и то је све што могу да вам кажем – поручио је окупљеним радницима др Терзић на крају скупа који су обележиле појачане тензије и по која тежа реч упућена на адресу представника власт.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

згради до испуњења захтева. На скуп су позвани градоначелник Краљева и начелник Рашког управног округа који су и до сада, признаје Митровић, покушавали да помогну колико могу, а не могу много јер решавање ових проблема превазилази ингеренције локалне самоуправе и округа. Уверење да од ћутања нема велике користи превагнуло је при одлуци да се дигне глас како би се скренула пажња на проблеме становника Краљева који, и поред валидних докумената, нису у ситуацији да остваре загарантована права. Она су дефинисана у споразумима потписаним са послодавцем пре одласка из предузећа, и покретања стечајног поступка, којима је прецизно дефинисан начин на који ће им бити повезан радни стаж и исплаћена неизмирена потраживања. Потпис на споразуму био је услов за добијање отпремнине при одласку из предузећа, а Митровић подсећа да се у њима не лицитира да ли је премијер добре воље или није, нити да ли у ресорном министарству има пара или нема. Посебан повод за негодовање су информације које премијер пласира преко медија и потврђује изузетан напредак у стабилизацији стања о чему

19

20

МАГАЗИН 26.2.2017.

21

22

МАГАЗИН 26.2.2017.

И после четрнаестог круга тапкање у месту

- Ингеренције министра привреде у оквирима технике спровођења онога за шта добије сагласност премијера. - О великим парама, а 520 милиона динара које потражују бивши радници „Фабрике вагона“ се сматрају таквим, одлучује премијер. - Не постоји правни оквир који омогућава исплату, а могао би да буде дефинисан тек након консултација са представницима Међународног монетарног фонда и Европског суда за људска права у Стразбуру. – Отворена врата за почетак разговора о исплати социјалне помоћи у висини минималне зараде. – Понуда протумачена као куповина гласова пред председничке изборе. - Слична потраживања има 72 хиљаде радника у Србији. – Исплата дуговања према радницима „Фабрике вагона“ највећа инвестиција на територији града.

– Достојанствени и кад су гладни

Фото: М. Радовановић

БЕОГРАДСКА ТУРНЕЈА БЕЗ РЕЗУЛТАТА

23

Н

МАГАЗИН

26.2.2017.

агомилани проблеми биших радника „Фабрике вагона“ и других краљевачких предузећа, и више пропалих покушаја да ступе у контакт са председником Владе Србије Александром Вучићем, основни су узрок незадовољства које се приближава тачки кључања. Након сусрета са њим у априлу прошле године преговарачки тим Удружења „Иницијатива за права радника“, које заступа интересе некадашњих радника више краљевачких предузећа, ни после бројних покушаја није успео да пронађе правог саговорника у проналажењу начина за решавање проблема. Последњи контакт са шефом премијеровог кабинета Ивицом Којићем одшкринуо је врата за могућ сусрет у року који није прецизно дефинисан али, због обавеза Александра Вучића на разговорима са представницима косовских власти у Бриселу, само до кабинета министра

24

привреде Горана Кнежевића. Прошлонедељна претња радника окупљених у згради Градске управе да ће коначно блокирати рад свих служби локалне администрације деловала је довољно стимулативно на градоначелника Краљева др Предрага Терзића да учини још један покушај и споји две супростављене стране. Расположење оних чије се стрпљење приближава критичној тачки мало је спласнуло у тренуку кад је потврђено да ће министар Кнежевић примити чланове преговарачког тима већ следећег дана. И овога пута, као и много пута раније, изостао је одговор на питање због чега је потребно вршити оволики, и овакве врсте, притисак на представнике локалне самоуправе како би успоставили контакт са ресорним министарством кад је за то довољно окренути један телефонски број. Иако су на сваки састанак у Бео-

град, а ово је четрнаести, одлазили са све мање поверења у државне органе и даље је присутан трачак наде да би коначно могло да се крене са мртве тачке. Поред краљевачких вагонџија у Београд су се упутили представници радника „Магнохрома“ и бивше Војне поште, касније „Краљево градње“, а у заказано време у Мнистарству привреде чекали су их министар Горан Кнежевић, његов помоћник Милан Тривунац и државни секретар Драган Стевановић. Једно и по сатни разговор био је прилика за потврду да се ингеренције министра крећу у оквирима технике спровођења онога за шта добије сагласност премијера што је још један повод за потврду да није ни требало ићи у Београд. Мала је утеха што је министар био предусретљив, и исказао велико разумевање за проблеме

радника уз потврду да су им врата министарства увек отворена, па нема разлога да се подиже тензија, кад о великим парама, а 520 милиона динара које потражују бивши радници „Фабрике вагона“ се сматрају таквим, одлучује премијер. Потврда да у овом тренутку не могу да очекују ништа више од оног што им је понуђено две недеље раније повод је за разочарање доласком који се показао непотребним, а део кривице за то пребацује на градоначелника Краљева др Предрага Терзића од кога се очекивало да провери колико се ситуација променила од последњег сусрета. Иако је максимално уважио представнике „Иницијативе за права радника“, са њима отпутовао у Београд и био присутан све време преговора градоначелник се није укључивао у расправу. Београдски преговори су прилика

за потврду како и поред жеље да се испуне преузете обавезе и даље не постоји правни оквир који то омогућава, а могао би дабуде дефинисан тек након консултација са представницима Међународног монетарног фонда и Европског суда за људска права у Стразбуру којим су запретиле незадовољне вагонџије. Њихови погледи упрти су у преговоре које Србија води на путу ка пуноправном чланству у Европској унији и отварање преговарачког поглавља које се односи на владавину права. Сваки поступак пред међународним судом у том периоду значио би да још нису испуњени услови за отварање овог поглавља. Све што су чули од министра чланови преговарачког тима су знали и пре месец дана кад су се из Београда вратили незадовољни због чињенице да од обећања не може да се живи, а пожар незадовољства који се разбуктава

можда би могла да обузда исплата дуга макар у месечним ратама. Уместо тога предочена им је могућност исплате социјалне помоћи у износу од 21 хиљаду динара што није ни у каквој вези са дуговањима из периода док је држава била већински власник „Фабрике вагона“.

- Ја сам га чудно погледао, јер сам био сам забезекнут. Каже, знам да те је ово повредило јер је то смешна цифра о којој би тек могли да разговарамо, а у медијском наступу на телевизији градоначелник је рекао како смо ми одбили тај предлог. Неко треба да ми понуди нешто, да кажем нећу. Међутим, он то није то урадио јер је рекао да може да буде за седам дана, а можда за седамдесет седам, а то је нешто о чему би тек требало да се разговара. Тако су обећали и у Нишу па уместо пет хиљада радника дали само за 1.300, јер у фондовима солидарно-

25

МАГАЗИН

26.2.2017.

сти пара више нема. Понуду сам протумачио као куповину гласова за предстојеће изборе, после избора ћемо као правни оквир, па ћемо да видимо да од тога нема ништа, а од тога не можемо да живимо. Иако смо понављали оно што смо причали до сада, и вртели се у круг, и данас за министра могу да кажем све најпозитивније иако се нисмо договорили. Помоћ нам је као могућност наговестио и пре петнаест дана, али сам свесно прећутао радницима зато што би то изазвало њихов револт. Објаснио сам министру да је то исто као кад некоме коме дугујете десет хиљада евра а донели сте два као прву рату, па треба 320 година да вратим дуг, а то нас вређа – каже председник Удружења „Иницијатива за рава радника“ Драган Митровић. Четрнаест преговра са министрима,

26

секретарима и помоћницима за годину и по дана није дало резултате, а значајном кочницим сматра се податак да слична потраживања има 72 хиљаде радника у Србији. Како се ради о великом износу коначну потврду треба да да Међународни монетарни фонд чији посматрачи помно прате дешавања у овој области. Специфичност „Фабрике вагона“ огледа се у чињеници да је дуг настао пре покретања стечајног поступка, а закон није предвидео могућност да се примењује ретроактивно што је познато и преговарачком тиму Министарства привреде.

- Ми не доносимо одлуке сами, па смо се вратили знајући да ће због расположења радника у Краљеву бити крви до колена јер су људи гладни, искључују им струју и не интересује их шта ће бити за две или пет година.

Живот у односу на Међународни монетарни фонд пише нека друга правила и министар је то разумео, али су му везане руке. Видим да би по 21 хиљаду динара радо дали свим радницима у Србији да нам то буде слана рука док прођу избори а онда да кренемо из почетка. Ми то у Краљеву нећемо дозволити, јер смо већ доживели једно понижење – каже Митровић. Како се све уплате из буџета врше директно на текуће рачуне корисника средстава, а они су код већине оних који очекују исплату поприлично задужени дозвољеним и недозвољеним минусима, реално је очекивати да би, чак ако би прихватили понуду и поднели захтев за помоћ од 21 хиљаде динара, ретко ко могао да искористи било шта. Видно разочарани, покуњених глава преговарачи су се вратили у Краље-

во да би, према договору од претходног дана, обавестили колеге о исходу преговора али их је дочекало још једно изненађење. Разлог за забрану уласка у велику салу Градске управе пронађен је у податку да за то на време није поднет одговарајући захтев. Мало је помогло убеђивање како је споразум о томе претходног дана постигнут у присуству градоначелника, али је жеља да се испоштује процедура утицала до скуп буде одложен до наредног дана. Три захтева за скупове наредних дана, са истоветним текстома као и претходне недеље кад су позитивно решени, проглашени су неодговрајућим јер није наведено временски рок у коме се тражи коришћење сале. Негодовање радника и предлог да се по сваку цену уђе у зграду оцењени су као добар повод за инцидент и потврду о бахатости и разлог за забрану свих на-

редних окупљања, па је договорено да се за сваки следећи упути уредан захтев. Огорчење понашањем представника локалне самоураве појачано је након сазнања да њиховим колегама у Нишу подршку у остваривању права пружају чланови Градског већа, градоначелник и заменик. То што им се у Краљеву излази у сусрет и примају на разговор мала је утеха кад се ствар не помера са пртве тачке. Инертност власти сматра се још поразнијом у светлу сазнања да би 520 милиона динара дуга према радницима након исплате било потрошено у овој средини, а то би по вредности била највећа инвестиција на територији града. Да оправдано незадовољство радника нема политичку позадину, а да „Иницијатива за права радника“ није политичка организација, доказује по-

датак да се на протестним скуповима не помињу највиши државни функционери. Намера да се покаже достојанство у захтеву за поштовање споразума потписаних при одласку из предузећа огледа се у ставу да су Краљево стварали „Фабрика вагона“ и „Магнохром“. Одређени ставови челника локалне самоуправе указују на жељу да се незадовољство радника преусмери ка њиховим представницима и они окриве за неуспех преговора. Један од предлога који би већ у понедељак могао да буде предочен радницима у присуству чланова њихових породица састоји се у ставу да се ресорном министарству поднесе захтев за исплату социјалне помоћи, а да се потом одрекну у корист локалне самоуправе како би био направљен још један семафор који се сматра једином инвестицијом у Краљеву.

27

МАГАЗИН

26.2.2017.

- Понашање око сале је иживљавање јер мисле да нас изазову да разбијемо неко стакло, или да уђемо насилно, па да нас окриве или покушају да застраше како би одустали. Са нама може само финим и културним разговором да се дође до решења, јер и кад смо гладни ми смо достојанствени. Да се овако нешто десило у Јагодини или Врњачкој Бањи тврдим да би градоначелник потегао све могуће везе да дође до премијера. Тражио сам његов број да га зовем, јер кад нам је прошле године обећао да ће већи део потраживања бити измирен није помињао правни оквир. У ходницима министарства кажу да се он пита за све и зато хоћемо да дођемо до њега и испричам како су се понашали према нама, а мислим да неће проћи добро јер о Краљеву и онако има лоше мишљење зато што ми не знамо сами себи да помогнемо. Овде ништа више не може да ме изненади. Ја не знам зашто се они додворавају премијеру Вучићу, а тврдим да он не зна какво је стање у Краљеву.

28

Кнежевић је предложио да у његовом кабинету напишем писмо премијеру са захтевом да нас прими. Ја сам то већ урадио, а затражио да га само подсети на то. Мислим да ће у наредних неколико дана доћи до сусрета са њим, јер им не одговара овакво стање пред изборе. Ако нам ништа не да бар ће саслушати кад му испричамо да га руше његови зато што му дају лажне информације - каже Митровић. Посебно разочаравајуће делује са-

Ванредна седница Скупштине града? Удружење „Иницијатива за права радника“ председнику Скупштине града Ненаду Марковићу упутило захтев за сазивање ванредне седнице од које се очекује изјашњавање да ли стоји уз своје грађане у настојању да остваривање права своја права.

знање да се из буџета одливају знатна средства за финансирање губиташа као што је Рударско топионичарски басен Бор у коме запослени редовно примају плате, а директори и по више стотина хиљада динара. Пара има и за „Петрохемију“, „Галенику“, раднике у Кикинди и друге, али не и за краљевачке. О неравноправном положају сведочи податак да радници „Фабрике вагона“ којима је до пензије остало мање од годину дана нису имали право на коришћење средстава социјалног програма. На железници, каже Митровић, по десет просечних плата добили су и они којима је до пензије остало два месеца. Како ће се ствари развијати могло би да буде познато првих дана наредне недеље за кад је најављено масовније присуство радника са члановима породица, а да ситуација није ни мало безазлена сведочи одлука градоначелника да не отпутује са делегацијом Краљева у Румунију. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 26.2.2017.

31

26.2.2017.

МАГАЗИН

32

Александар Ерац

Покрет социјалиста препознатљива политичка опција

- И пре локалних избора Покрет социјалиста се потврдио као препознатљива политичка опција која је у значајној мери помогла радницима да се изборе за наплату заосталих потраживања из периода рада у државним предузећима. – Уз посредовање Покрета социјалиста обезбеђена средства за спровођење социјалног програма у краљевачким предузећима. – Значајан допринос успеху на изборима који се мери стабилном већином у Скупштини града.

- Подела одговорности за рад јавних предузећа и установа, и њихово боље функционисање, услов за постављање на руководећа места најкомпетентнијих људи способних да унапреде пословање.

- Локалним политичарима је тешко угодити, јер скупштинску говорницу користе са сопствену промоцију. – Подршка министарстава граду коме се дугује за избегле, расељене и 107 жртава у ратовима.

- Град који није пројектован за 50 хиљада новопридошлих људи прихватио их је широког срца, а нико му за то ничим није узвратио

Фото: М. Радовановић

ЗНАЧАЈНА КАРИКА ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ

33

МАГАЗИН

26.2.2017.

О

34

дборничка група Покрета социјалиста у Скупштини града сврстава се у ред најмлађих, а настала је као резултат коалиционог споразума странака које су чиниле изборну листу „Александар Вучић – Србија побеђује“. У време мандата претходне власти, када је Покрет социјалиста био део владајуће коалиције у Народној скупштини, неколико чланова ове странке је у локалном парламенту деловало независно, јер их није било довољно да формирају одборничку групу. Као такви запамћени су као оштри критичари бројних потеза власти што је било повод за бројне недоумице због става да такво понашање није у сагласности са политиком странке. У локалном одбору преовладава уверење да је у свим спорним ситуацијама превагнуо интерес грађана Карљева чему је прилагођавано и понашање одбпрника ове странке. Шеф актуелне Одборничке групе Покрета социјалсита у Скупштини града Александар Ерац подсећа да је и пре расписивања избора ова партија постала препознатљива политичка опција, јер је у значајној мери помогла радницима у настојању да се изборе за наплату заосталих потраживања из периода рада у државним предузећима. Посебно значајним чине се активности којима су, у сарадњи са министром за рад, запошљавање, борачка и социјал-

на питања Александром Вулиним и председником Владе Србије Александром Вучићем, обезбеђена средства за спровођење социјалног програма. По том основу у Краљево је дошло неколико милиона марака што је наишло на добар пријем међу бившим радницима „Фабрике вагона“, „Ливнице“, „Аутотранспорта“, „Гибњаре“, Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка Бања“. Оно што једни сматрају успехом други проглашавају за велико зло изазвано гашењем бројних предузећа која су запошљавала велики број радника. Уверење да су она и пре тога постојала само на папиру значајна средства исплаћена радницима сматрају се спасоносном инјекцијом која је највећи број њих спасила сигурног банкрота. Планови Покрета социјалиста укључивалу су реализацију друге фазе амбициозног пројекта и, уз укључивање министартстава финансија и привреде, оживљавање ових предузећа што се и даље чини реалном опцијом.

- Онда долазе локални избори а ми смо, са лепим резултатима које смо направили, кренули са жељом да се појавимо самостално како би измерили ефекте рада и проверили да ли грађани знају да цене оно што смо урадили. Били смо на добром путу да остваримо добар резултат, што су показала истраживања која су потврђивала снагу

упоришта у бирачком телу, али смо, ценећи добар однос председника Вучића и Вулин, после разговора са предстваницима Српске напредне странке донели одлуку о заједничком наступу. Иако је то тешко у оквиру коалиције измерити допринос сваке од чланица мислим да смо значајно допринели укупном успеху који се мери стабилном већином у Скупштини града. У свим разговорима око поделе одговорности након избора свако настоји да обезбеди што већи утицај у власти, па су жеље ученика по који пут и нереалне, а ми смо нашли заједнички језик и са пет мандата стекли право на одборнички клуб као што је то дефинисано коалиционим споразумом. Тако

смо показали нашу тежину као коалициони партнер и знатно допринели да наша коалиција победи и на републичким изборима. Иако нисам задовољан процентуалним резултатом, јер је слабији него на републичком нивоу, задовољни смо бројем одборника у локалном парламенту мада верујемо да смо залагањем и радом пре избора заслужили више – каже Ерац уверен да би укупан резултат победничке коалиције био већи да нису поновљени избори на једном бирачком месту у Жичи који су омогућили демократама да пређу цензус а потом, после промене Пословника о раду Скупштине града, формирају и одборничку групу. Кад су Српска напредна странка и

Покрет социјалиста са мањим коалиционим партнерима заокружили власт на локалном нивоу један од првих задатака била је подела одговорности за рад јавних предузећа и установа и њихово боље функционисање постављањем на руководећа места најкомпетентнијих људи способних да унапреде пословање. Покрет социјалиста није најбоље прошао у подели одговорности што је повод за незадовољство изазвано чињеницом да њиховим кадровима није пружена прилика да покажу колико су бољи од других. У политичкој терминологији присутан термин поделе плена из визуре социјалиста није адекватан, јер се његовим прихватањем губи смисао избора, па се реаговање опозиције на овим принципима сматра обесмишљавањем политике и свођење на учешће у власти без икакве одговорности.

- Ми нисмо добили велики део колача па смо мало незадовољни јер сматрамо да имамо довољно квалитетних кадрова који одређена радна места могу да покрију боље него други. Политика је таква, добијете како се договорите и зато апелујемо на бираче да нам дају више снаге како би преузели више одговорности и више урадили. Пред крај прошле године смо преузели одговорност за рад Туристичке организације Краљева и кренули да радимо са добрим програмом који је

доживео бројне критике у Скупштини града. Када немате план и програм кажу како је дошао још један који ће само са седи и преписује нешто из прошлог времена, а кад предложи шта би радио, и шта мисли да може да уради, кажу да то нема појма. Локалним политичарима је тешко угодити, јер скупштинску говорницу користе са сопствену промоцију, а ја стално настојим да спустим тензије и покажем да за добар предлог није важно да ли сте позиција или опозиција. Критикују нас због идеје да градимо гондолу у Магличу, а ја мислим да не постоји човек у Србији који то не би подржао. На Златибору се прави гондола на стази од 11 километара, да би туристи гледали ливаде и поља, а нама се замера због неколико стотина метара до средњовековног града Маглича. Живимо у временима са много особа са инвалидитетом и немам оправо да им бранимо да уђу међу зидине и уживају у чарима Маглича. Имате и оне који се продају као врхунски интелектуалци, а не схватају да је гондола успињача па критикују гондоле на Ибру јер је брза река – каже Ерац. Избор вршиоца дужности директора Туристичке организације Краљева изазвао је бурну расправу у Скупштини града, а повод је био управо пред-

35

36

МАГАЗИН 26.2.2017.

ложени програм рада за ову годину. Иако би требало очекивати да овај у локалној политичкој пракси неуобичајен чин, јер није познато да је било ко раније у сличним ситуацијама предложио план рада, доживи похвале дочекан је на нож пре свега због садржаја који се оцењује крајње нереалним. У Покрету социјалиста, под чијим је кровом настао, сматрају да има довољно чињеница које указују на оправданост, а једна од њих је уверење о поражавајућој чињеници да 99 одсто Краљевчана не зна да наброји имена седам српских краљева крунисаних у Жичи. У Покрету социјалиста верују да би Трг краљева био добра прилика да деца најмлађег узраста дођу до првих сазнања о значајним периодима српске историје што би, захваљујући достигнућима савремене технологије, испред бисте сваког од владара омогућио посебан интерактивни излог. Посебно значајним сматра се да оно што је у обичајена појава у свим развијеним земљама у овом делу Европе нема нико, а инвестиција не захтева посебна финансијска средства. Оштра критика сваке ставке програма води ка ставу да разлог за то није његов садржај, већ прилика да се сваки добар предлог било кога из владајуће коалиције прогласи тоталним промашајем. Да је тако потврђује најава постављања туристичког летњиковца на зеленој површини испред просторија Туристичке организације. Податак да се на њих наслањају оне у којима је смештена Музичка школа „Стеван Мокрањац“, која годинама уназад слови за једну од најбољих у Србији, довољан је за намеру да ово место у дане викенда буде позорница са које би своје умеће показивали ученици ове и других школа исте врсте из окружења. Највећу буру изазвао је предлог о организацији манифестације под називом „Ушћанско лето“ засноване на податку да је пре неколико година слична привукла четири и по хиљаде посетилаца. Након што је почетком друге половине осамдесетих година из овог места дислоцирано насеље Омал-

динске радне акције „Ибар“ културни живот је готово замро, па су се „Дани кромпира“ у оквиру ове манифестације учинили добром приликом за буђење читавог краја из својеврсног сна.

- Краљево је и у старој Југосавији било највећа општина, а ми смо предвидели да у оквиру „Ушћанског лета“ оранизујемо „Дане кромпира“, да би те људе окупили на једном месту и удахнули му мало живота. Предвидели смо да се одрже између 5. и 7. јула, јер је некада у то време одржаван највећи сабор у том крају, да организује-

мо такмичење у припремању јела од кромпира и доведемо професоре који ће упутити људе да унапреде производњу, а уједно кроз туристичку понуду промовишемо капацитете Ушћа, Студенице, Рудна и на тај начин оживимо читав крај. Нас хвале Американци и Аустралијанци, а ми и не знамо шта имамо. Дуго сам у Кајак клубу био ангажован у организацији „Веселог спуста“ и љут сам што ова манифестација није као раније, али ћемо се потрудити да му повратимо некадашњи углед. Једна

37

38

МАГАЗИН 26.2.2017.

од идеја које воде том циљу је „Студентски спуст“ заснован на податку да Краљево одржава партнерске односе са Маробором, Зеленом гором, Лионом и Трентом. Све су то универзитетски центри и ако сваки пошаље само један аутобус студената на „Студентски спуст“, а ја сам додао без граница, то би уз подршку Министартсва за рад, запошљавање, социјална и борачка питања требало да привуче и студенте инвалиде чиме би прича била заокружена. Да ли ја грешим кад имам жељу да искористим повољности које пружа ово министарство? То није коришћење за остваривање личних интереса, већ интереса града коме се дугује за избегле, расељене, за 107 жртава у ратовима. Град који није пројектован за 50 хиљада новопридошлих људи прихватио их је широког срца, а нико му за то ничим није узвратио. Замерка је што ће ту да се промовишу Ацо Ерац и Александар Вулин. Зар треба да не урадимо ништа да би следеће године то било аргумент за критику – каже Ерац. У Туристичкој организацији немају дилему да, ако не све, добрих 97 одсто делова амбициозног плана има реалну основу да буде реализовано. У то је,

подсећа Ерац, укључено и „Лето на рекама“ као посебна прилика за укључивање великог броја младих људи у друштвени живот. Прича о подели одговорности за организацију живота у граду још није добила коначни облик а у Покрету социјалиста верују да би, ако се испоштују све ставке коалиционог споразума, врло брзо могли значајније да утичу на културна збивања у граду. Супротно тенденцијама из неког ранијег периода, кад је долазак на власт нове коалиције по правилу значио својеврсну сечу директора свих јавних предузећа и установа, то се овогапута, бар кад је у питању одговорност Покрета социјалиста, није догодило. Довољан доказ је податак да се чекало на истек мандата директора Народног музеја да би на његово место био именована особа другачијег образовног профила, што би требало да за коју степеницу више подигне квалитет рада установе културе ма колико се сматрала једном од најбољих у локалној средини, а и шире. Уверење да Народни музеј има довољно стручњака различитих профила води ка ставу о потреби да се обогати новим менаџерског профила и тако онима који се баве професијом створили услове да прошире знање и представе активности на најбољи начин како би се изашло из досадашњег клишеа. Прилику за то нуди и легат Оливере Радојковић Чоловић у Карађорђевој улици са двориштем способним да пружи посебне повољности за организацију различитих програма који би музеју омогћили да буде носилац приче о оплемењавању културног живота. Услова за то има као и за приближавање трагичних догађаја из октобра 1941. године што већем броју грађана, посебно након скупштинске одлуке да се из Улице октобарских жртава до Спомен гробља обезбеди безбедан прелаз преко пруге.

- Мало смо заборавили и то место, а грешком једног од градоначелника из ранијег периода одустало се од директног телевизијског преноса комеморације на програму Јавног сервиса

Србије. То је резултат идеолошких подела на четнике и партизане које треба да оставимо за собом и испоштујемо препоруку патријарха Павла да се делимо на добре и лоше људе, оне који имају добре идеје и хоће да раде. У оваквој смо ситуацији зато што овде немате људе који знају шта хоће, већ само да критикују све што предложе други. Ово се везује за тврдњу једног одборника опозиције да у Жичи није крунисано седам краљева иако се у монографији коју су приредиле Српска православна црква и Српска академија наука и уметности помиње седмоврата Жича и седам крунисаних краљева. Тога се није сетио док је полагао заклетву у Скупштини града испод заставе са седам круна, па сад пар њих доказују да није било седам него пет. Свест грађана треба да иде у другом правцу, па ако неко има добру идеју треба га подржати да је реализује. Мање је битно из које је одборничке групе, а ако није из ваше не значи да нема појма – каже Ерац који се сматра најзаслужнијим што је у Краљеву својевремено отворено посебно одељење Канцеларије за Косово и Метохију настало као последица чињенице о присуству највише исељених са простора јужне српске покрајине. Још у време кад је отварано кабинету премијера Србије Александар Вучића из ове средине су упућивана писма критике која се односи на ангажовање Александра Ерца. Уверење да има и оних која се односе на друге актере политичког живота води ка ставу како је добар део Краљевчана усвојио праксу да пише писма и пљује по неистомишљеницима. Уверење да је премијер, у жељи да буде добо информисан, почитао добар део њих добра је прилика да се увери како имају типску садржину, а мењају се само име и презиме.

- Кад после сто таквих писама до премијера дође 101. са озбиљном намером он га и не чита, па каже опет Краљевчани. То је наш проблем због кога никако да се дозовемо памети – каже Ерац. Т. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 26.2.2017.

41

Услови за побољшање положаја младих

МАГАЗИН

26.2.2017.

ОМЛАДИНСКИ КЛУБ

42

- Министарство омладине и спорта најзначајнији, и најбољи, партнер града Краљева у спровођењу омладинске политике. - Након теретане на отвореном поред Атлетског стадиона, и сличне са трим стазом на Ратарском имању, ресорно министартво помаже реновирање и опремање простора који је, одлуком Скупштине града, намењен Омладинском клубу. - Материјална подршка програмима којима се оставрују волонтерски сервис, информациони сервис, сервис за саветовање са младима, каријерни инфо сервис или неки од других који су им доступни. – Од 43 милиона динара намењених јединицама локалне самоуправе 28 за опремање простора, а 15 милиона пројектима и програмима који се односе на запошљавање

Б ПРЕ КРАЈА ГОДИНЕ

43

С

МАГАЗИН

26.2.2017.

астанак регионалних координатора канцеларија за младе је једна од редовних активности у оквиру пројекта „Асоцијација гради“ који, у сарадњи са Министарством омладине и спорта и Сталном конференцијом градова и општина Србије, спроводи Национална асоцијација канцеларија за младе. Домаћин трећег по реду састанка била је краљевачка Канцеларија за младе којој је други пут током реализације пројекта пружена прилика да угости колеге које се баве положајем младих у Србији, информисањем младих и креирањем системских решења за побољшање њиховог положаја. Министарство омладине и спорта се потврдило као најзначајнији, и најбољи, партнер града Краљева у спровођењу омладинске политике, а у претходне три године финансирало више пројеката којима се она унапређује.

44

Зорица Лабудовић

Руководилац Групе са сарадњу са удружењима и канцеларијама за младе Министарства омладине и спорта Зорица Лабудовић подсећа на значај и квалитет рада Канцеларије за младе у Краљеву што је један од повода да јој се повери организација овако значајног скупа. Тема последњег састанка су повољности које Министарство омладине и спорта пружа удружењима младих, удружењима за младе и њиховим савезима као и локалним самоуправама да у својим срединама створе боље услове за различите активности. Њима су намењена значајна средства, а на колико би могло да рачуна Краљево знаће се након рока за достављање пројеката на један од четири конкурса Министарства омладине и спорта који истиче 27. фебруара. Након теретане на отвореном поред Атлетског и сличне на Ратарском

имању, са трим стазом у Борићима, жеља ресорног министарства је да у Краљеву помогне реновирање и опремање простора у Улици цара Душана који је, одлуком Скупштине града, намењен Омладинском клубу. Поред ових, а и других, пројеката који се реализују широм Србије, министарство ће финансирати и програме и пројекте који доприносе квалитетнијем животу младих. И док је локална самоуправа сервис грађана локалне заједнице канцеларије за младе су сервиси најмлађих категорија становништва што је повод за материјалну подршку програмима којима се оставрују волонтерски сервис, информациони сервис, сервис за саветовање са младима, каријерни инфо сервис или неки од других који су им доступни. Један од приоритета Стратегије за младе и Министарства омладине и

спорта је запошљавање, а посебна тема усмерена ка локалним самоуправама укључује стварање механизама којима се повећавају могућности за запошљавање младих. Остала три конкурса су намењена пројектима и програмима удружења младих, удружењима за младе и њиховим савезима. Јединицама локалне самоуправе је намењено 43 милиона динара од којих 28 за опремање на отвореном простору, као што су теретане и трим стазе, и затвореном које укључују омладински клубови, омладински центри и канцеларије за младе, док је 15 милиона намењено пројектима и програмима који се односе на запошљавање. Посебан јавни позив усмерен је ка удружењима младих, младима и њиховим савезима који 40 милиона динара треба да утроше како би се побољшало стање у овој области.

- Трећи конкурс се тиче спровођења циљева Националне стратегије за младе и програма „Млади су закон“ и за њих је издвојено 72 милиона динара. Четврти, али не и најмање важан, конкурс је за развојне програме намењен савезима и удружењима која се баве развојем омладинске политике у Србији којој су партнери Министарство омладине и спорта, а за те намене издвојено је 20 милиона динара – подсећа Лабудовић. У Канцеларији за младе потврђују да ће на време аплицирати за средства потребна за реконструкције просторија у које би требало да буде смештен Омладински клуб, а кад сви радови на овом објекту буду завршени Краљево ће коначно добити место на коме ће млади моћи на много квалитетнији начин да проводе слободно време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 26.2.2017.

47

26.2.2017.

МАГАЗИН

48

Милован Богојевић Кими

Знаменити Краљевчани: Милован Богојевић Кими (4)

БОЉИ ДАНИ ЗА КОШАРКУ - Краљево је један од ретких градова те величине у Европи који је изнедрио три НБА играча. – За стварање доброг кошаркаша треба више од просечне плате једног родитеља. - Мрежа скаутинга је толико раширена а опортунизам узео толико маха да ће, ако се нешто не предузме, још у породилишту почети да узимају податке о томе колико је дугачко дете. - Нико неће да спонзорише клуб чије утакмице посећује тек по стотинак гледалаца, а ни највернији навијачи нису спремни да гледају борбу за опстанак у лиги. - Руководство Слоге је седамдесетих година прошлог века препознало интерес других клубова и омогућило да се, покривањем отвореног игралишта у центру града, добије спортска хала. – На почетку сезоне не зна се да ли из лиге испадају два или три тима. - Кошарка је један од спортова који се највише мењају, не само по правилима него и другим елементима који укључују више атлетизма трчања, скокова и мајсторства

49

50

МАГАЗИН 26.2.2017.

Г

одинама уназад основна тема највећег броја разговора међу Краљевчанима је тешка ситуација у готово свим сферама друштвеног живота, посебно у спорту, а манифестује се на различите начине. Међу онима који се сећају срећнијих времена, а у њих се убраја спортски директор Кошаркашког клуба Слога Милован Богојевић, преовладава уверење да у таквим ситуацијама увек побеђује дух, а Краљевчани су га увек имали. Друго је питање колико се сви који живе у овом граду сматрају правим Краљевчанима кад нису урадили довољно да се сачува оно што је до не тако давно било добро. У таквим околностима сасвим нормалном сматра се ерозија као врста пропадања која може да се заустави како би Краљево, кад је у питању кошаркашки спорт, задржало углед из времена кад је изнедрило три НБА играча. Таквим успехом може да се похвали мали број градова у Европи сличне величине, а тренутни потенцијал којим ова средина располаже, по чврстом уверењу доказаног спортског стручњака, ствара реалне шансе да се настави истим путем. Он није ни мало лак, а главном препреком на њему и даље се сматра пословични недостатак финансија. Из визуре доброг познаваоца стања у кошаркашком спорту рачуница је прилично једноставна. Ако вршњак спортисте у успону поцепа два пара патика годишње овај ће пет, а то кошта. Ако се томе додају трошкови чланарине, одласка на такмичења, адекватне исхране и други долази се до поразног сазнања да за то није довољно месечно примање једног од родитеља. У таквим околностима највише профитирају разноразни скаути, каквих је све више, па млади и перспективни кошаркаши прерано одлазе и из Краљева у друге клубове не схватајући да улазе у кавез као за „ултимајт фајт“ у коме нема обзира једних према другима.

- То је борба у којој најјачи побеђује, а нико не води рачуна о деци која не оду даље. Моја је идеја је да се та деца врате у Краљево, а да се ради допунска селекција са оним профилом

играча којих нема, као што се некада радило. Не видим разлог да некоме смета што се залажем да играју Краљевчани. Као прво имаш дете које је овде порасло, ту има другове и пријатеље који га бодре на утакмицама, мањи су трошкови смештаја за ангажовање оних са стране, а не знам ни једног у било ком спорту да није добро прихваћен у Краљеву. И у таквим условима присутна је неправда према деци из Краљева кад овима плаћаш све, а домаћима не – објашњава Богојевић. Први професионални уговор потписује се тек након стицања пунолетства, а међу онима који су се и у овој средини одлучили на такав корак било је потенцијално врхунских играча. Препреке на том путу су различите, у највећем броју случајева личне природе у тренуцима кад је било потребно донети одлуку да ли се максимално посветити спорту или даљем школовању. У највећем броју случајева пресудан је утицај родитеља који се по правилу одлучују за ову другу опцију. Такви су познати и у Краљеву а ненадокнадива штета развоју кошарке, са тим и успесима локалног лигаша, причињена је у тренутку одлуке таквих да остану изван спорта. Пре две године из Слоге је отишао перспективни играч који је са седамнаест година способан да у оквиру такмичења у Првој лиги врло квалитетно одигра двадесетак минута по утакмици. Ма колико се из угла таквих одлазак у београдске клубове чини бољим решењем у локалном нису уверени да је увек тако.

- Одлазе у Београд, а да ли је боље не знам, а присутна је општа борба да се што више њих доведе. Тај што је довео децу ће да прода, и покриће све остале трошкове, а шта је са осталима који не потпишу уговоре јер према њима нема никакве обавезе. Обавеза нема ни кад се нешто потпише са клубом који нема новца да плати, па си у сваком тренутку слободан, јер уговор обавезује ако је обострано испуњен. Мрежа скаутинга је толико раширена а опортунизам узео толико маха да ће, ако се нешто не предузме, још у поро-

дилишту почети да узимају податке о томе колико је дугачко дете – каже Богојевић. Није тајна да је краљевачки спорт у дубокој кризи, а оправдање се увек тражи у недовољној количини пара каквих није било ни у много срећнијим временима, али се опстајавало. Нижи ранг такмичења и скромни резултати се значајно одражавају на посету утакмицама, а нико неће да спонзорише клуб чије утакмице посећује тек по стотинак гледалаца. На одлуку да одустану од спонзорства утиче и уверење да би пристанак подстакао и друге клубове да траже. Деценијама уназад сматрало се да би стварање повољнијх услова за припрему спортиста и такмичења могло да утиче на бољу посету утакмицама, са тим и повећање интереса за улагање оних који за то имају могућности. Иако се од завршетка нове спортске дворане у Рибници игра у битно квалитетнијим условима посета утакмицама краљевачких кошаркаша није онаква каква се очекивала. Такво стање се оправдава различитим аргументима, а није далеко од истине онај да ни највернији навијачи нису спремни да гледају борбу за опстанак у лиги. Прелазак у нову спортску дворану кошаркаше Слоге је коштао губитка два термина за тренирање што показује да је стављена у исту раван са другим клубовима који са овим по много чему не могу да се пореде. Заборавља се чињеница да је руководство клуба седамдесетих година прошлог века препознало интерес других и омогућило да се, покривањем отвореног игралишта у центру града, добије спортска хала. Ово је омогућило да добије највише термина што никоме није сметало као данас кад сваки новоформирани клуб тражи подједнак третман.

- То су неке нелогичности и исто као кад би тек формирана Црвена звезда из Малог мокрог луга на нивоу града тражила исти третман са Црвеном звездом. Термини за коришћење хале не одговарају ни временски, ни по трајању. Кошаркаши Србије су прваци Европе,

51

52

МАГАЗИН 26.2.2017.

53

МАГАЗИН

26.2.2017.

финалисти Олимпијских игара и то су успеси до којих нисмо дошли преко везе, него радом. До тога смо дошли тако што смо тренирали два пута по три, или по два и по сата дневно, а сад ће неко у Краљеву да ме убеди да може да се напредује са два пута по сат и по. Нека се љути ко треба и ко не треба, али не може Слога да се стави у исту раван са пионирском екипом рукометног женског клуба. И та деца треба да тренирају, али за мене мораш да обезбедиш минимум услова да бих могао да напредујем – каже Богојевић. Основним разлогом што пред последњу сезону такмичења Слога није појачана новим играчима, ма колико жеља стручног штаба била објективна, сматра се хронична беспарица и недовољна количина поверења у клуб, како оних од који се очекује да му приступе тако и навијача.

54

Тренутни пласман на табели, последњи резултати и распоред утакмица до краја првенствене сезоне наговештавају излазак Слоге из опасне зоне. Велике проблеме свим клубовима, посебно оним из доњег дела табеле, представља систем такмичења јер се на почетку сезоне не зна да ли из лиге испадају два или три тима. Све зависи од учешћа српских клубова у оквиру АБА лиге и ма колико тренутни резултати потврђују да испадају два треба бити опрезан и обезбедити се за случај да у такву ситуацију дође и трећи. Са позиције спортског директора Богојевић ауторитативно потврђује да први тим функционише одлично, има одличног тренера па треба бити оптимиста, ако не дође до наглог пада квалитета игре. Адут више је податак да је, пред пролећни део такмичења, вели-

ки број клубова суочен са измаком финансија што ствара реалне услове за успех онима који раде добро. Таквом се сматра Слога упркос скептицима који не деле оволики оптимизам. Неизоставно питање упућено на адресу онога које у спорту стекао услов за пензију је колико дуго још намерава да се бави овим послом. Иако верује да спортском ангажовању још није дошао крај Богојевић не може да потврди колико ће дуго остати у клубу у коме је започео спортску каријеру јер му је, каже, доста завезаних кучића.

- Тренерски посао је као сајџијски. Данашње сајџије само промене батерију и сат ради, а тренерски је као код старих сајџија који на око ставе лупицу па треба да промене шрафчиће и убаце опругу за навијање. Слога не може преко ноћи да изађе из ове проблематике, не само зато што је Слога и зато

што је у Краљеву. Генерално је тако а има потенцијала, јер дневно тренира 120 до 150 деце. Појавиће се тренери сајџије у правом смислу речи који ће то препознати, а бити довољно упорни и амбицозни. И неке организационе ствари ће се сигурно променити, јер је сада све сваљено на малу групу људи. Није тачно да они не желе да им се још неко прикључи. Тачно је једино да би се неки придружили ако други оду, а то није посао. Слога је и данас завезана, а велика је штета што су то куче везали Слогаши који желе добро клубу, али на начин који то не може да прође. Људи треба да седну и да се договоре, а гарнитура која сада води клуб спремна је за ту врсту расправе. Постоје нека правила игре и руковођења, ситуација је тешка, али није само председник крив. Сплет околности је такав да се то десило, а

кривити једног или два човека за све проблеме није у реду док гледаш да клуб пропада, а куче се још више везује. Једино што предузимаш је да смењујеш, а тиме чиниш још веће зло – каже Богојевић. Како постојећи систем такмичења не одговара клубовима очекује се промена система који треба да обезбеди све повољности каквих сада нема. Општа криза у земљи и тенденција државног руковдства да доследно спроведе штедњу у свим областима живота немоновно се одражавају и на спорт. Реакције на такав став су различите, од одршке до противљења а има о и оних, какав је Богојевић, који разумеју али не одобравају. Значајним се чини оптимистички став о већем улагању у средњошколски и универзитетски спорт, а мање у клубови који ће морати да буду прива-

тизовани и препуштени тржишту као начину за обезбеђење средстава. У таквим околностима свако ће бити у прилици да дефинише интерес и донесе одлуку о учешћу или одустајању од такмичења, јер ће моћи да опстани само они који играју најбољу кошарку, а кошарка је један од спортова који се највише мењају, не само по правилима него и другим елементима који укључују више атлетизма трчања, скокова и мајсторства. Пред перспективно добрим младим ирачима су бројни изазови. Колико ће моћи да им се одупру зависи само до њих. Спортски директор Слоге потврђује потребу да остану у Краљеву и укључење у реализацију заједничког задатка у оквиру вишегодишњег пројекта. Т. Радовановић FФото: М. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 26.2.2017.

57

Живот поред реке: Драгица Радујевић Сека

ЕСТЕР ВИЛИЈАМС

МАГАЗИН

26.2.2017.

- Од времена кад је изграђен градски базен готово да је заборављено купање у Ибру који је деценијама током читавог лета привлачио хиљаде претежно младих људи. – Краљ Петар на доручку у кући Швапчића. – Затвореницима цигарете кроз ограду од плетене жице.

– Након удаје у првом разреду средње школе отац је завршио на нервном дељењу краљевачке болнице, мајка седам дана није престајала да кука, а брат био очајан и први пут у животу се дебело напио. - Не смета толико што су се променили ток и брзина Ибра колико сплавови уз леву обалу реке и све више различитих отпадака свуда уоколо. – Ибар као ђакузи. - Обале Ибра чувају многе тајне од којих се тек по која открије током дугих летњих дана

58

С СА ИБРА

59

60

МАГАЗИН 26.2.2017.

Милети Михајловићу доделио кућу у истом дворишту. Милета је био лични кувар краља Петра још у време балканских ратова, а после битке на Кајмакчалану омогућио му да се скраси у Краљеву. По стицању пунолетства кућу је оставио сину Милану који је са Драгојлом Шошић из Кукића код Чачка засновао породицу и добио двоје деце, сина Драгана познатијег као Балачко и кћи Драгицу. Само ограда делила је Михајловиће од првих комшија Столића чија се кућа наслањала на општински затвор у дворишту са оградом од плетене жице кроз коју је Сека са другарицом по који пут затвореницима дотурила по коју цигарету. У то време су се још продавале на комад, али само старијима, дрвена мотка којом се подизала жица са вешом била је довољно добра за дотурање цигарета кроз отвор на огради, поготово ако се на врх причврсти штипаљка. И док су вршњаци из краја углавном зазирали од овог места нешто храбрија Сека није имала превише респекта поготово што деци нису бранили да који пут уђу дворишту. Било је то увек добра прилика да се почасте колачима, које би приликом посете добијали затвореници, као израз захвалности за сваку од цигарета које су им значиле много више. Случај је хтео да брат и сестра буду уписани у две различите школе, „Светозар Марковић“ и „4. краљевачки батаљон“, да би по завршетку свако кренуо на своју страну. Дуго су родитељи живели у убеђењу да им кћи иде у гимназију, а ко зна када би сазнали да се није удала још у првом разреду Пољопривредне у коју је пошла јер није била спремна да напусти друштво које је пошло у ову школу. Отац је завршио на нервном дељењу краљевачке болнице, мајка седам дана није престајала да кука, а брат био очајан и први пут у животу се дебело напио. Било је то након што је за три месеца у Културно-уметничком друштву „Магнохром“ савладала седам сплетова игара и као члан првог извођачког ансамбла пошла на незаборавну туренеју по Бугарској. У дворишту куће број 24 и данас је јабука која још увек рађа, али нема ружа које је са великом љубављу неговала Драгојла. Нема лигиштула ни љуљашки,

али ни великог ораха у чијем су хладу, све док се у кућу није уселио Завод за заштиту споменика културе, деца играла а старији уз кафу распредали аброве.

- У тој Швапчића кући је живела Зорица Димитријевић која се увек понашала као газдинска ћерка. Увек се бојала да неко не обере воћке које је мој отац садио у дворишту и увек негодовала због галаме кад се играмо. Имали смо дивну трешњу која касно у мају рађа крупне плодове, а да би их убрала морала сам да се провучем кроз прозор од шпајза. Димитријевићи су једини имали црно бели телевизор, и тачно у одређено време гледали дневник, што је било прилика да доведем цело велико друштво из улице и омлатимо трешњу. Потом седнемо испред капије на бетон, једемо трешње а пљуцкамо коштаце, па оставимо траг да се види ко је то радио. Сутрадан рано ме зове мајка да метлом почистим све да ме Швапчићи не би омлатили, а ја обећам како ћу поново да позовем друштво кад стигне прва воћка само зато што нам не дају да беремо. Коју десетину метара низ улицу била је општина испред које смо недељом проводили по цео дан, сачекивали сватове да изађу са венчања и викали „куме изгоре ти кеса“. Детињство је било много лепо, делили смо на једнаке делове комад хлеба намазан машћу, а кад мајка умеси пуну ванглу кекса напуним џепове па на улицу. Није било фирмиране гардеробе, а у школи само црне кецеље са уштирканим белим крагнама. Није се водило рачун ко су ти родитељи, и где раде, него да ли имаш нешто у глави, да ли си дисциплинован и добар. Сви смо били једнаки, увек весели и расположени, а не сећам се да је некада неко дете завриштало да би неко рекао како је неваспитано. Знао се ред и увек смо имали велико поштовање према старијима – прича Драгица. Много се тога променило од тада, а променио се и Ибар. Не смета толико што су се променили и ток и брзина колико сплавови уз леву обалу реке и све више различитих отпадака свуда уоколо. Зато и Драгица сваки пут кад пође на плажу понесе од куће пластичну кесу и скупља отпатке, а са још неколицином заљубљеника у реку у рано пролеће де-

Фото: М. Радовановић

Н

акон изузетно ниских температура током целог јануара, добар део месеца нижим од 20 степени испод нуле, највећи број Краљевчана је са великим нестрпљењем очекивао бар мало топлије време. Хладни зимски месеци по правилу су прилика за приче о лепшем времену, међу старијим Краљевчанима о незаборавним летима поред Ибра. Још од најранијег детињства река је као изузетно снажни магнет током лета привлачио генерације ученика краљевачких школа који су са сазревањем постајали све више зависни од њега. Од времена кад је изграђен градски базен готово да је заборављено купање у реци која је деценијама привлачила хиљаде претежно младих људи. Интензивнија посета бележила се крајем прве половине јуна, кад је почињао распуст у средњим школама, и трајала све до почетка нове школске године. Они мало храбрији излазили су на реку и раније, у мају па и раније, а реку напуштали са последњим лепим данима половином октобра. Ову навику је задржао мали број заљубљеника у реку а међу најверније се убраја Драгица Радујевић, познатија као Сека, којој срце снажније залупа сваки пут кад се са Хигијенског завода упути према нижем делу града, посебно према Ибру. Сека се сврстава међу оне који отварају сезону купања на Ибру сваког пролећа, а затварају је у јесен. Разлог је веома једноставан, сваки пут се баш ту дише пуним плућима и нема те силе која би је скренула са пута ако се упути према реци. Тешко је објаснити шта је то што толико везује за ову реку. Можда податак да је рођена тек коју стотину метара даље, а у близини Ибра провела период детињства и најраније младости. Све је почело педесетих година прошлог века у првој половини Улице цара Лазара у дворишту куће број 24, једине у Краљеву са каријатидама познате као Швапчића кућа. Швапчићи су били једна од најстариих, најбогатијих и најуважаванијих породица у граду из које је сваки од семоро браће био директор неког предузећа. Причало се да је још пре Првог светског рата на ручак код њих долазио краљ Петар Карађорђевић који је Секином деди

61

62

МАГАЗИН 26.2.2017.

63

64

МАГАЗИН 26.2.2017.

таљно очисти стотинак метара које одржавају уредном до краја сезоне. Не би шкодило, каже, да буде постављено и по које упозорење власницима паса да не шетају своје љубимце на простору који купачи користе за сунчање, али и да по који пут покупе оно што остане за њима. Неколицини најприврженијих реци по некад засмета кад неко други дође раније и заузме простор који редовно одржавају чистим. Могли би и представници власти да допринесу да овај део плаже поново добије некадашњи изглед, а да припадници Комуналне полиције чешће навраћају како се део уз реку не би претворио у сметлиште. Мала је корист од тога што радници „Чистоће“ покосе траву коју не покупе, па оставе највернијим купачима да очисте простор како би могла да ниче нова. Драгица подсећа да са друштвом редовно подшишује врбу у чијој се близини одомаћила једна белоушка која по који пут ушета и у нечију торбу. Током летњих дана поред Ибра се стиче утисак како време престаје да тече, а да није тако показује осветљеност три преостале тополе. Сунчеви зраци на врху највише од њих показује да је прошло 17 сати, кад дође на половину већ је 17,30. До 19,15 већ се спушта испод последње трећине што је знак за полазак кућама. Од надлежних се очекује да засаде још по које дрво, врбу или тополу које би у најтоплије доба године послужиле као природни сунцобран. Могло би и речно корито да се продуби, постави по који контејнер за одлагање отпада и забрани власницима сплавова да се са ових објеката било шта баца у воду. Посебну опасност стварају разбијене стаклене флашице чији се број нагло повећава у време кад нова генерација краљевачких матураната обележава крај једне фазе у животу. И поред свега по ко од случајних пролазника, који су први пут у Краљеву, потврђује сву лепоту амбијента који би могао да изгледа још лепше. До почетка маја остало је мање од два месеца, а то је време кад треба очекивати поновно окупљање. Ако временски услови не буду дозвољавали могло би се причекати још који дан или недеља.

- Овде сам кад почне лепо време, некад у мају некад у јуну, кад може да се купа. Не волимо топлу воду, него да рези баш као у време кад смо скакали у Ибар са оних врба на другој страни. Доле је био ситан песак, а десном обалом реке смо пешице ишли до „казана“ како би се спустили низ Ибар. Од како су направили сплавове ни једном нисам отишла, а више немам ни жељу јер не знам да ли ће нешто да ми се залепи на кожу. Са оне стране смо из жита скакали у брзак а сада више не може, јер од Дома технике до моста више нема дубине. Ибар више није опасан, утишан је и мирује па је овде као у ђакузију, а да жене знају да је пет пута лепше него на базену никад не би отишле тамо – каже Драгица. Ибарска плажа је деценијама била својеврсна модна писта на којој су сваке сезоне били присутни најновији модели купаћих костима. Драгица подсећа на оне са карнерићима из најранијег детњства које су, у недостатку куповних, шиле мајке или рођаке тинејџерки са жељом да што лепше изгледају. На моду тога доба у знатној мери је утицало приказивање филма „Бал на води“ са легендарном Естер Вилијамс који је до те мере привлачио пажњу женског дела популације чије су припаднице, а међу њима и Драгица, и по неколико пута долазиле поново у биоскоп. Време фенола је одавно прошло, а колико је вода чиста током последње сезоне купања потврдило је присуство ракова. Током година устаљене су и посебне навике у какве се убраја готово ритуално испијање кафе размућене у малим флашицама, а пред полазак кући каваљери донесу по коју лубеницу. Драгица подсећа да сезона траје док температура воде дозвољава улазак у реку, најчешће до краја септембра а понекад и касније.

- Има људи који питају зашто долазимо кад је река прљава. Ја уживам и никад ни једну флеку нисам имала од Ибра, а долазићу док ме служи здравље јер је ово за све нас прави рај. Ибар утиче на наш изглед, али и расположење јер однесе све негативне мисли па одлазимо кући растерећени, а по нешто смо и

уштедели. Иако понесемо по нешто да грицнемо нико се не оптерећује храном, јер нам је довољна ова прелепа вода, мало воћа, по која кафа и лубеница. У последње време све се више питам зашто људи одлазе на море. Тамо је сунце као и овде, и вода као овде, финансијски је све теже издрживо а Ибар пружа изобиље свега, чак и ђакузи. Ни вода на базену не може да буде чиста као речна која пређе преко десет камена, па годи сваком организму – каже Драгица. Поред реке причи нема краја, а извори тема су неисцрпни. Једна од њих се по правилу везује за Ибар који враћа у детињство и прве дане младости а Драгичини су се по много чему разликовали од оних које су проживљавале вршњакиње. Разлог томе је по многима прерана удаја након које је уследио брак какав се, каже, само пожелети може. Потрајао је пуних 26 година, док супруг није прерано напустио овоземаљски живот, испуњен бројним задовољствима каква нису превише присутна у другим срединама. Да је то знала Драгојла кад се Драгица ни после неколико дана није враћала кући можда не би одлазила у СУП да пријави њен нестанак. Можда се ни Драгица са мужем не би толико крила, њени родитељи долазили у Грдицу да је траже.

- Кад је свекрва испричала да је долазила полиција, и моја браћа из фамилије, ја сам дошла себи. Знам да сам погрешила, али нема повратка. После три месеца мајка смогне снаге па нас позове на помирење, а ми дођемо са тридесет људи. Прво ме је зграбила за косу, ишчупала велики прамен и рекла да сам јој скратила живот десет година. Иако је за целу породицу, наше друштво и све људе из улице био шок што сам из центра града отишла у село све се некако смирило, али се мајка никад није помирила са чињеницом која је изазвала толико узнемирење. Такво је било време одрастања и мог скраћеног детињства – каже Драгица. Обале Ибра чувају многе тајне од којих се тек по која открије током дугих летњих дана. Једна од њих је и ова коју нам је испричала Драгица Радујевић познатија као Сека. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 26.2.2017.

67

26.2.2017.

МАГАЗИН

68

Живодраг Гајовић

Краљевачка позоришна сцена: Живодраг Гајовић (2)

- Глумац и на фронту. – Деда Мраз у Титовој вили. - У време кад је почело бомбардовање Југославије на репертоару позоришта је била представа „Варалица“, а глумци по завршетку похитали да што пре стигну кућама. – Прва симболична накнада за учешће у представама добра прилика да се допуни породични буџет. - За успех представе мање или више заслужни су сви који учествују у њеном стварању.

- Све ловорике и заслуге за успех углавном покупе глумци, а он који се не виде на сцени као да и не постоје. - Односе међу људима највише је искварио новац, уклета ствар у причи која никад нема сретан завршетак. - Свако време има своју душу, све полако иде у круг и враћа се на оно што је било. - Улоге у филму „Оркестар једне младости“ и телевизијској серији „Село гори, а баба се чешља“.

- За тридесет година у наручју читав град са око сто хиљада деце

Фото: М. Радовановић

ДЕДА МРАЗ ПРЕРУШЕН У ЧОВЕКА

69

МАГАЗИН

26.2.2017.

О

70

д настанка па све до половине осамдесетих година прошлог века сала аматерског позоришта задовољавала је потребе града и увек је, тврде добри познаваоци прилика, била испуњена до последњег места. Како је град растао расле су потребе за задовољавањем потреба у области културе, али и понуда културних садржаја, а ако се има у виду да је од тада до данас број седишта у сали преполовљен није тешко закључити како се мењао однос према ономе што нуди позориште које је, по много чему, достигло до сада највиши ниво. Кад је зграда позоришта пред крај прве половине девете деценије прошлог века доживела детаљну реконструкцију шкрипава дрвена седишта у сали замењена су знатно удобнијим, а створени су и многи други услови за знатно комфорнији рад. Више од осталих повратак под стари кров прижељкивали су глумци који су у то време за припрему представе „Јулије Цезар“ користили просторије Дома друштвених организација и Дома ЈНА. Да се узбуђење при уласку у нове просторије није знатно разликовало од свих дотадашњих најбоље потврђује Живодраг Гајовић који је на даскама које живот значе провео скоро четири деценије. Сваки пут је, признаје поново, у овај храм културе улазио као у светилиште које буди посебно расположење какво се у данашње време све мање препознаје. Нови услови рада пробудили су донекле успавани ентузијазам, па су се једна за другом ређале нове представе које су наилазиле на повољан пријем у свим срединама широм Југославије у којима су наступали краљевачки аматери. Добра прилика за одмеравање снага са колегама из других средина били су фестивали, а поред смедеревског Гајовић посебно значајним сматра онај у Доњем Милановцу са кога се вратио са наградом за улогу у представи „Шта грицкаш друже“. Поред већ доказаних глумачких величина у позоришту тога времена стасавале су и млађе снаге, а међу онима који су правили прве кораке на сцени и Небојша Дугалић, данас један од најбољих српских глумаца. Тешко је претпоставити колико би позориште напредовало да у последњој деценији века земљу није захватио ратни вихор а глумци се, као и бројни други Краљевча-

ни, нашли на различитим фронтовима. Иако је као командир интендантског одељења са јединицом провео четири месеца на граници са Хрватском Гајовић се није одрекао позоришта, а прилика да покаже глумачко умеће пружила се и на фронту. Како је јединица којој је припадао била смештена на пољопривредној економији један од начина да се запосленима узврати гостопримство биле су ситне услуге ограничене скромним могућностима, а приближавање краја календарске године било је прилика да неко од припадника резервних снага ЈНА у улози Деда Мраза њиховој деци уручи новогодишње пакетиће.

- Командант је знао да сам из позоришта па ме позове, а ја се правдам како немам одговарајући костим. Он каже да је и то набављено тако да сам поделио деци пакетиће у Титовој вили у Моровићу, а да није било рата никад не бих био у њој. Како очеви не воле много да доводе децу на овакве догађаје и овај пут су то учиниле мајке, па је била јагма ко ће више да се фотографише са Деда Мразом, оне или деца – каже Гајовић док се присећа детаља из богате глумачке каријере. И док су глумци са мање или више ентузијазма водили прецизну евиденцију о учешћу у позоришном животу други су се, као и Гајовић, ослањали на посебну књигу у позоришту у коју су уписивани сви подаци о представама. У време кад су почеле да бледе слике са ратишта уследила је нова опасност. У време кад је почело бомбардовање Југославије на репертоару позоришта је била представа „Варалица“, а глумци по завршетку похитали да што пре стигну кућама. И поред ванредног стања уведеног због ратне опасности до краја позоришне сезоне радило се по нешто. Престанак ратних дејстава био је добар основ за стабилизацију прилика у земљи што се одразило и на рад позоришта у коме су приметни први знаци професионализације. До 2000. године Жикица Гајовић је био у сталном радном односу у Ливници „Фабрике вагона“, а онда међу првима засновао радни однос у Краљевачком позоришту на радном месту сценског мајстора. Некако у то време и глумци су почели да примају симболичну накнаду за учешће у представама што је добро дошло да се допуни породични буџет. Искуство из ранијег

периода кад су сви чланови позоришта равноправно учествовали у свима активностима везаним за стварање представе било је од велике помоћи на новом радном месту у стварању услова да се створи амбијент према замисли редитеља и сценографа. Много пута поновљен став да је позоришна представа илузија посебне врсте основ је за настојање да се створи атмосфера која ће довољно убедљиво деловати на гледаоца да је доживи као реалну. За успех представе мање или више заслужни су сви који учествују у њеном стварању, а искуство показује да је сразмеран познавању сваког детаља.

- Глумац мора да познаје све да би у тренутку када наступи проблем, ако до њега дође, помогао колеги, себи или неком у техници. Познато је да све ловорике и заслуге за успех углавном покупе глумци, а он који се не виде на сцени као да и не постоје. Ово повезујем са оним када смо, у време аматерског бављења глумом, сви били као једна душа. Сви смо радили све што је потребно и све је одлично функционисало, а кад смо се поделили и свако обављао само свој део посла почело је отуђење, па се чини да више нико није био добар као раније. Односе међу људима највише је искварио новац, уклета ствар у причи која никад нема сретан завршетак. Почео је да квари односе јер ти није свеједно кад видиш да твој другар прима три пута више, почињеш да реагујеш несвесно, па ти то полако улази у свест. Пре тога је било другачије, Миле Недељковић је био директор и глумац, ја декоратер и глумац, неко трећи домар или столар и глумац и све је функционисало. Ипак, не треба жалити ни за једним временом, јер свако време има своју душу, а оно што нико не примећује је да све полако иде у круг и враћа се на оно што је било. Период од сто или пет стотина година се човеку учини великим, а кад је позориште у питању то је као трунка песка у пустињи. Хиљаде година прођу, опет се деси оно што се већ дешавало, па не треба жалити или кудити ни једно време, јер свако има лепоте и мане – каже Гајовић. У животу сваког човека постоје тренуци, или периоди, који се памте више од осталих. За Гајовића то је октобар кога памти по запослењу у „Фабрици вагона“, почетку глумачке каријере и одласку у пензију. Проре-

71

72

МАГАЗИН 26.2.2017.

73

МАГАЗИН

26.2.2017.

дио се и долазак у позориште и свео само на обавезе учешћа у две представе, „Камен за под главу“ и „Ружно паче“. Стижу и године, већ је шездесет трећа, а на актуелном репертоару нема много улога примерених овом животном добу. Ретке прилике за сусрет оних који су оставили значајан траг у историји позоришта су премијерна извођења нових представа и увек повод да се, из гледалишта, подсети на стара времена и упореди са најновијим остварењима. Колико су се времена променила сведочи и све мањи број фестивала, као начина за проверу колико је ко напредовао од претходног, а то је последица општег стања у друштву и осиромашења које одлучујуће утиче и на избор репертоара.

- Ми смо били запослени и могли да дођемо у позориште и будемо аматери. Деца данас немају други посао, нити фирму у којој раде, па да дођу у позориште да би играли из задовољства. Позориште је

74

професионализовано, ради се за новац, а велики проблем је што у Краљеву ништа не ради па нема предузећа које би могло да помогне. Иако је позориште исто публика је, у односу на данашње време, некада долазила више, можда и због репертоара на коме би требало да буде више комедија и дела домаћих аутора. Позориште треба да гаји све жанрове, да има фестивалске али и комерцијалне представе на које би гледаоци дошли да се опусте, насмеју и отргну од свакодневних

проблема, а добра прилика за то су комедије – каже Гајовић. Од половине седамдесетих година кад је у Краљеву снимљен филм „Црвена земља“ краљевачки аматери су имали прилике да се докажу у још два. Након улоге у филму „Оркестар једне младости“ обавезе у позоришту биле су основни разлог за прекида договора за снимање следећег који је припремао Жика Павловић. Кратка улога у једној епизоди серијала „Село гори, а баба се чешља“ прилика је да се опроба у новом

жанру, али и потврду да је позоришно искуство довољна гаранција да се испуне сви захтеви редитеља. Много значајнијим у овом раду сматра се шо је био у екипи великана српског филма међу којима се издвајао Лазар Ристовски. Скоро четири деценије позоришног живота довољно је да се заокружи успешна каријера и размишља о повлачењу са сцене и поред уверења да глумац никада не одлази у пензију. Добра потврда тог става је потреба за тумачењем улога какве не би

могли да реализују млађи.

- Поред глуме моја велика љубав, нешто што ми је највише пунило батерије и због чега ће овај град да ме упамти, од 1981. године је што сам радио као Деда Мраз, доносио деци поклоне и изазивао им осмех, а пред сваку Нову годину кроз моје руке је прошло од три до пет хиљада деце. Тако сам за тридесет година у наручју држао читав један град са око сто хиљада деце, а верујем да у Краљеву нема стана који нема бар једну моју фотографију са дететом. Обишао сам различита предузећа, вртиће, болницу и најудаљенија места. Сваки сусрет са децом доживљааво сам изузетно емотивно, посебно са болесном што је било повод и да се добро исплачем поготово после сусрета са тешко оболелом, а једном приликом сам осетио кнедлу у грлу па нисам могао да дођем до кисеоника. Успео сам некако да им честитам Нову годину и, није ме срамота да кажем, добро се исплакао по изласку па ми је и сада тешко док

причам о томе. Годинама сам одлазио у посети деци на Одељењу хирургије и доживео да ме једна од медицинских сестара упита да ли сам заиста тако добар човек, или само глумим – прича Гајовић. Пред почетак ове године навршило се тачно 36 од како је први пут обукао препознатљиву црвену униформу Деда Мраза што је повод да подсети како му недостају још четири како би и овај лик испунио услов за одлазак у пензију. Деда Мраз ће постојати онолико колико буде деце која у то верују. Да постоје тренуци кад су на одређеном узрасту у дилеми сведочи сусрет са групом у којој се једном од њих учинило да у Гајовићу препознаје Деда Мраза. Дилему да ли је или није на најбољи начин је разрешио његов учитељ потврдом да се Деда Мраз прерушио у човека како му не би досађивали за пакетиће. Поновни сусрет у позоришту био је повод за тврдњу да је баш као такав и препознат, али да тајна неће бити откривена. Т. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 26.2.2017.

77

Нове активности Удружења „Дете у срцу“

МАГАЗИН

26.2.2017.

МИЊА И ПЕЂОЛИНО ОД

78

ДУШЕВИЛИ НАЈМЛАЂЕ

Фото: М. Радовановић

- Различите манифестације, које је за четири године на простору између Врања и Београда организовало краљевачко Удружење „Дете у срцу“, окупиле су више од од 150 хиљада гледалаца, углавном ученика нижих разреда основних школа. - Поруке представе намењене деци су јасне и на најдиректнији начин указују на потребу друштвене одговорности и пријатељства без дискриминације, вршњачког насиља и сличних негативних појава. - „Дете у срцу“ у овој години наставља реализацију амбициозног програма активности које укључују различите радионице и друга дешавања намењена деци и омладини

79

80

МАГАЗИН 26.2.2017.

81

26.2.2017.

МАГАЗИН

82

О

д оснивања пре више година све активности Удружења грађана „Дете у срцу“ усмерена су ка задовољавању различитих потреба припадника најмлађих генерација. Оне организоване за само четири године, између 2010. и 2014. на простору између Врања и Београда, окупиле су више од од 150 хиљада гледалаца, углавном ученика нижих разреда основних школа а присуство највећем броју њих било је сасвим бесплатно. Широку лепезу најразноврснијих активности у Краљеву „Дете у срцу“ је пред крај минуле недеље обогатило још једном представом као својеврсном приликом за сусрет са увек актуелним ликовима какви су Миња Субота и Пердраг Вуковић Пеђолино. Велика сала Пословног центра „Мелос“ два пута узастопно била је попу-

њена до последњег места, а о доброј процени и правом потезу организатора најбоље сведоче раздрагана и насмејана лица најмлађих основаца и деце предшколског узраста. Серију представа примерених овом узрасту 2009. године је отпочео Милорад Мандић Манда, који је био гост првог дечјег фестивала „Дете у срцу“, а наставили Бранко Милићевић Коцкица и Позориштанце „пуж“. И поред изузетног интересовања за сусрет са Мињом и Пеђолином обавезе извођача одлучујуће су утицале на чињеницу да би сви који су овом приликом ускраћени за посебан вид задовољства то надокнаде неком другом приликом. Реакција на све што је допирало са велике сцене, и интеракција са најхрабријима из редова посетилаца, на нај-

бољи начин сведоче колико недостају представе овог типа намењене деци најмлађег узраста. Поруке представе су јасне и на најдиректнији начин указују на потребу друштвене одговорности и пријатељства без дискриминације, вршњачког насиља и сличних негативних појава, а деци је пружена прилика да са Мињом отпевају неколико песама са којима су стасавале бројне генерације, па и њихови родитељи. Једна од две захвалнице отишла је у руке Сузане Ракоњац и њеном одељењу четврто два Основне школе „Свети Сава“ чији су ученици показали изузетну друштвену одговорност пружајући помоћ друговима и пријатељима оболелим од аутизма. Указивање на начине опхођења према њима и потребу равноправног укључивања у сре-

дину била је довољна препорука за доделу захвалнице. Прилика да уживају у представи пружена је ученицима Основне школе „Браћа Вилотијевић“, најмлађима из Предшколске установе „Снежана и патуљци“ као и малишанима из „Едука центра“. Иако је присуство представи понуђено свим краљевачким школама изненађујућом се оцењује реакција највећег броја оних који одлучују, јер су проценили да квалитетнији и деци примеренији програм пружа биоскопска представа.

- У складу са временом и економском ценом уз улазнице по цени од 200 динара многи су пропустили изузетну прилику да се друже са особама које су сигурно обележиле деценије иза нас, посебно Мињу Суботу уз чији је „Музички тобоган“ на програму Ра-

дио-телевизије Србије одрасла већина млађих родитеља – каже председник удружења Дејан Пантић. „Дете у срцу“ у овој години наставља реализацију амбициозног програма активности које укључују различите радионице и друга дешавања намењена деци и омладини. Као и до сада успех у реализацији планираног зависи од количине средстава која буду на располагању, а Пантић верује да ни ове године неће изостати разумевање спонзора и донатора који показују довољан степен друштвене одговорности. Они су помогли да у априлу прошле године на Тргу српских ратника буде организован бесплатни концерт уз учешће шеснаест најпопуларнијих младих извођача популарне музике. „Дете у срцу“ се сврстава у ред

оних организација цивилног друштва који реализују бројне активности не чекајући само да добије скромни део средстава којима локална самоуправа субвенционише пројекте удружења грађана. Податак да количина средстава која је за ову сврху обезбеђена из градске касе није довољна за финансирање свих предложених пројеката, а жеља да се удовољи свакоме, најчешће се манифестује доделом износа са којим се не може учинити много. То је био основни разлог што је „Дете у срцу“ претходне године одустало од коришћења 60 хиљада динара за организацију „Дечјег фестивала“ у септембру, па је одржан уз помоћ пријатеља, спонзора и донатора а без директног учешћа града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

84

85

86

МАГАЗИН 26.2.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Балерина и Виктор Једанаестогодишња Фелиси, девојчица без родитеља, има једну само страст, плесање а највећи сан јој је да постане балерина Опере Гарниер у Паризу. Да би остварила свој сан, Фелиси и њен најбољи пријатељ Виктор смишљају генијалан план како би побегли из сиротишта и отишли у Париз. Спремна да учини све да би постала балерина, Фелиси узима идентитет своје супарнице Камил како би је примили у балетску школу. Са ментором Одет и Виктором на својој страни, Фелиси се труди двоструко више како би остварила свој највећи сан. Ову породичну анимирану синхронизовану у 3Д формату режирали су Ерик Самеи Ерик Ворин, филм се

приказује до 2. марта, пројекције почињу у 18 сати а улазница кошта 300 динара.

Бисер Бојане Млади лекар из Београда Ђорђе Поповић добија анонимни позив да упозна оца, а иако верује да је мртав одлучује да се упусти у потрагу за сопственим идентитетом. На путовању према Црној Гори упознаје младу кћи полицијског инспектора која путује на Аду Бојану. Никола Поповић након вишегодишње робије излази из затвора у Трсту и одлази на кратко у Црну Гору, по сакривене дијаманте давно опљачкане у европским јувелирницама. Како га тамо очекују полиција и бивши партнери заинтересовани за дијаманте, спре-

ман је на све али не и на сусрет са сином након двадесет пет година. Са друге стране Ђорђе, који очекује сусрет са оцем, не очекује да ће му се на овом путовању догодити љубав. Никола се не сналази у улози оца и жели што пре да се врати у Трст старом начину живота али ће сплет догађаја, каламбур током јурњаве за дијамантима, а посебно љубав према сину, пресудно утицати да остане на Ади Бојани и започне нови живот. По сценарију Бојане Бабић и Владимира Ђурђевића филм је режирао Милан Караџић, а главне улоге тумаче Милутин Мима Караџић, Славен Дошло, Вања Ненадић, Андрија Милошевић и Мира Бањац. Филм се приказује до 1. марта у пројекцијама које почињу у 20 сати по цени улазнице од 300 динара.

87

МАГАЗИН

26.2.2017.

ЖКК Краљево - Студент 75:55

88

89

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

26.2.2017.

Смедерево - Слога 79:97

90

91

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

26.2.2017.

Рибница - Спартак 3:2

92

93

Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 25. ФЕБРУАРА И 4. МАРТА

МАГАЗИН

26.2.2017.

26. фебруар

94

1233. — Монголи су након вишемесечне опсаде заузели Кајфенг, престоницу династије Ђин.

1531. — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и неколико других градова.

1815. — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској. Његова друга владавина, названа „Сто дана“, окончана у јуну после војног пораза код Ватерлоа.

1852. — Британски војни транспортни брод „Биркенхед“ потонуо у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи.

1885. — Представници 15 земаља на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке.

1901. — Вође Боксерског устанка у Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе.

1909. — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине.

1915. — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена.

1916. — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод „Прованса II“. Погинуло 930 људи.

1935. — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира.

1935. — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.

1936. — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила“, „фолксваген“.

1952. — Премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији.

1960. — Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, члан свих словенских академија. Оснивач српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе.

1980. — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље.

1990. — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге.

1993. — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи.

1995. — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка „Беринг“, једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.

2001. — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада.

2002. — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна.

2004. — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ.

2006. — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затворене

20. Зимске олимпијске игре.

2007. — Међународни суд правде донео ослобађајућу пресуду за СЦГ у случају „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе“.

27. фебруар 380. — Император Теодосије I, заједно са својим савладарима Грацијаном и Валентинијаном II, је објавио своју жељу да се сви римски грађани преобрате на хришћанство.

1560. — Енглеска и Лордови конгрегације су потписали споразум из Бервика, којим ће се Французи истерати из

Шкотске.

1617. — У селу Столбово, склопљен мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата.

1801. — Вашингтон је потпао под надлежност америчког Конгреса по одредбама Органског закона.

1829. — Војска Велике Колумбије под командом Антонија Сукреа је поразила перуанску војску у бици код Таркија.

1844. — Доминиканска Република постала независна од Хаитија.

1876. — У Крагујевцу су избили радничке демонстрације Црвено барјаче након неуспеле смене радикалско-социјалистичке општинске управе.

1881. — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци.

1900. — Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле

су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга.

1900. — Основана британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром.

1905. — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.

1933. — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента.

1939. — Велика Британија и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији.

1951. — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два.

1952. — Одржана прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку.

1963. — Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву.

1976. — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио је прогласио Сахарску Арапску Демократску Републику.

1993. — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу.

1994. — У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени.

1996. — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994.

1999. — Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 одсто

цивили, међу којима је највећи број деце.

2002. — Више од 60 људи погинуло је, када су муслимански екстремисти напали воз са хиндуским националистима у Индији.

2003. — Трибунал у Хагу изрекао је бившој председници РС Биљани Плавшић казну од 11 година затвора и она је упућена на издржавање казне у шведски затвор Хинсеберј. Плавшићева је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ.

2006. — Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид.

2014. — Отворена је трећа продавница H&M у Србији, а прва у Новом Саду, у БИГ Шопинг центру.

28. фебруар 1525. — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока.

1825. — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.

1832. — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић.

1844. — Током приказивања нове фрегате „Принстон“, које је на реци Потомак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе.

1845. - Конгрес САД је одобио анексију Тексаса.

1862. — У Србији донет први закон о адвокатури.

1916. — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албани-

95

26.2.2017.

МАГАЗИН

96

је од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме.

1921. — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.

1933. — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Закон о одбрани народа и државе, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста.

1939. — Изашао први број часописа „Политикин забавник“.

1948. — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом.

1953. — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез.

1974. — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе.

1975. — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици „Мургејт“ у лондонском метроу.

1986. — У центру Стокхолма убијен 1991. — Српско национално веће и Извршно веће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији.

1993. — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела „Операција падобран“ у ратом захваћеној Босни и Херцеговини.

1994. — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска „јастреба“.

1997. — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи.

1998. — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских

Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова.

2002. — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине.

2003. — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама.

2006. — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.

1. март 86. п. н. е. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила.

293. — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара.

1498. — Васко да Гама као португалски морепловац је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији.

1562. — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове.

1565. — Естасио де Са је основао Рио де Жанеиро.

1633. — Самјуел де Шамплен је повратио свој положај заповедника Нове Француске у име кардинала Ришељеа.

1643. — После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред.

1803. — Охајо се, као 17. држава, прикључује Сједињеним Америчким Државама.

1815. — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен.

1872. — Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету.

1896. — Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату.

1919. — У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1941. — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту.

1942. — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 km бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.

1946. — Енглеска банка прелази у др-

жавно власништво, а њени дотадашњи акционери се обештећују.

1950. — У суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн.

1954. — САД су саопштиле да су на пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе.

1954. — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава.

1966. — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету.

1979. — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска.

1983. — у Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат.

1985. — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи.

1991. — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Алија изгубио у својој изборној јединици.

1992. — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић.

1. март — У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију.

1993. — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“.

1994. — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске, и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ.

1996. — Нико од 123 путника и члана посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу.

1997. — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

2. март 537. — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986. — Луј V је постао краљ Франака.

1458. — Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије.

1807. — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрану увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД.

1836. — Република Тексас је прогласила независност од Мексика.

1844. — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду.

1855. — Александар II је постао цар

Русије.

1867. — Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији.

1901. — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника.

1917. — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова.

1919. — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани СССРа, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију.

1921. — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике.

1941. — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту.

1943. — Почела битка у Бизмарковом мору у Другом светском рату у којој су савезнички авиони потопили 12 јапанских ратних бродова, спречивши их да допреме појачања на Нову Гвинеју. Током битке погинуло је око 4.000 Јапанаца.

1949. — Амерички капетан Џејмс Галагер спустио се у базу Форт Ворт у Тексасу, окончавши први лет око Земље без спуштања. Он је за 94 часа и један минут авионом „Б-50“ прелетео 37.742 km.

1955. — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита.

1956. — Француска признала независност Марока.

1962. — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином.

1965. — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу

97

26.2.2017.

МАГАЗИН

98

кампању бомбардовања Северног Вијентама.

1969. — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури.

1969. — У Тулузу је извршен први пробни лет конкорда.

1988. — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.

1994. — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона.

1996. — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестгодишња владавина лабуриста у Аустралији.

1998. — Филм „Титаник“ постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара.

2000. — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову ектрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле.

2003. — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата.

2006. — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност.

3. март 1799. — Окончана је руско-османска опсада Крфа предајом француског гарнизона.

1808. — Француске трупе под командом маршала Жоашен Мире заузеле Мадрид.

1820. — Амерички Конгрес је усвојио компромис из Мисурија.

1845. — Флорида је примљена у Унију као 27. америчка држава.

1861. — Царским манифестом и Законом о правном положају сељака цар Александар II укинуо кметство у Русији.

1875. — У Париској опери први пут изведена Бизеова опера „Кармен“.

1878. — Потписан Санстефански мировни уговор Русије и Турске којим је Русија покушала да „Источно питање“ реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске, која је обухватила и нека подручја источне Србије, обезбеди превласт на Балкану.

1886. — После српског пораза код Сливнице, Србија и Бугарска закључиле Букурештански мир.

1918. — У Брест-Литовску потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату.

1924. — Народна скупштина у Анкари укинула муслимански халифат и протерала из земље халифа Абдулмеџида II и његову породицу, као део реформи које је на модернизацији земље покренуо председник Кемал Ататурк.

1924. — Краљевина Италија је анектирала Слободну Државу Ријеку.

1932. — Јапан је прогласио независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџукуо).

1944. — Амерички ратни авиони су се први пут у Другом светском рату појавили изнад Берлина.

1974. — У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза.

1980. — Француски председник Валери Жискар Д’Естен је у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредељење.

1980. — Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу.

1991. — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.

1996. — У Шпанији је конзервативна

Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13 година владавине социјалистичког премијера Фелипеа Гонзалеса. У експлозији бомбе у аутобусу у центру Јерусалима погинуло 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица. Југословенске власти ухапсиле Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић, после истраге, пуштен у мају јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен на пет година затвора.

1997. — Најмање 125 људи погинуло, а више од 450 повређено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб

цијалистичке партије Србије, а чине је ДСС, Г17 плус и коалиција Српског покрета обнове и Нове Србије. Сенат Француске изгласао је огромном већином забрану ученицима у државним школама, истакнуто ношење верских обележја. Расправа је покренута због ученица које су носиле мараме на муслимански начин, и тиме нарушиле „лаицизам“ у школама.

4. март

у пуној брзини излетео из шина.

2000. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио ратног команданта снага босанских Хрвата, генерала Тихомира Блашкића, на 45 година затвора због злочина које су хрватске снаге починиле над муслиманима у средњој Босни, од 1992. до 1994. године.

2002. — Швајцарци су се на референдуму изјаснили за улазак своје земље у Уједињене нације.

2003. — Посланици Скупштине Србије и Црне Горе изабрали су Драгољуба Мићуновића за председника парламента новоформиране државне заједнице.

2004. — Србија, после ванредних парламентарних избора, добила мањинску владу на челу с Војиславом Коштуницом, лидером Демократске странке Србије. Влада изабрана уз подршку Со-

1152. — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III. Један од вођа у Трећем крсташком рату.

1678. — У Венецији рођен италијански барокни композитор Антонио Вивалди. Веома популаран и цењен у своје време, после смрти заборављен, а права вредност његовог обимног дела откривена тек 1930, када је нађено више од половине његових данас познатих дела. Написао више од 300 концерата за солистичке инструменте и оркестар, међу њима чувени „Четири годишња доба“, око 60 симфонија, опере и друге композиције.

1801. — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону.

1857. — Миром у Паризу завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.

1877. — У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Илича Чајковског у својој изворној верзији. Премијера коначне верзије балета, која се изводи и данас, била је 15. јануара 1895.

1933. — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе која је почела 1929.

1941. — Британска морнарица у Другом светском рату напала немачке снаге на окупираним норвешким острвима Лофотен и потопила 11 немачких бродова.

1945. — Основано Спортско друштво „Црвена звезда“.

1964. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру.

1965. — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД.

1970. — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.

1974. — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон.

1977. — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.

1996. — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана.

1998. — После сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице, у којима је погинуло више десетина људи, косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова. Илегална организација Ослободилачка војска Косова позвала сународнике да јој се придруже и најавила освету, а Савет НАТО оценио да Косово није само питање Југославије, већ и међународне заједнице.

2000. — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.

2002. — Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи. У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа.

2004. — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs