MagazIN 268 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 268 * 19. фебруар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

19.2.2017.

У овом броју: Темељ савремене европске државе Краљево уз Вучића Лепша слика града пре краја године Јединством до стабилности Центар православног света Корак ка лакшем опоравку Краљево на глобалној мапи света И ја се борим

8 14 16 22 26 30 38 44

Поклони живот, дај крв Више од спорта Све ближе крају значајног посла Позориште као светилиште Краљевски фестивал у Берлину На репертоару Биоскопа „Кварт“ Шах као наставни предмет Још једна победа атлетике Времеплов

50 54 60 68 70 82 86 90 94

МАГАЗИН 19.2.2017.

Обележен Дан државности Републике Србије

МАГАЗИН

19.2.2017.

ТЕМЕЉ САВРЕМЕНЕ

ЕВРОПСКЕ ДРЖАВЕ - На дан када је 15. фебруара 1804. године почео Први српски устанак 1835. је донет први Устав Кнежевине Србије. - Србија слави Дан државности на велики верски празник Сретење, када је почео устанак за коначно ослобођење од турског ропства. – На Дан државности, који се обележава од 2002. године, највиши представници града, војске, полиције и организација цивилног друштва полажу венце и цвеће на Споменик српском војнику у центру града. - Сретењски устав је веома значајан са становишта идеја, односно оних звезда водиља које су тадашње српске државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији. – Млади не познају добро националну историју, а у уџбеницима јој се не придаје довољно пажње у односу на светску

МАГАЗИН

19.2.2017.

раљево је још једном, у среду на Сретење, полагањем венаца на Споменик српском војнику у центру града обележило Дан државности Републике Србије. Након интонирања државне химне „Боже правде“ коју су извели чланови Оркестра „27. септембар“ венце су, као и свих ранијих година, положили представници града, војске и полиције, Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ као и оних која окупљају учеснике ратова из последње деценије прошлог века, делегација ратних војних инвалида, цивилних жртава рата, резервних војних старешина, породица погинулих у ратовима и других организација. На значај дана када је 1804. године Карађорђе Петровић у Марићевића јарузи у Орашцу подигао Први српски устанак а 1835. донет први српски устав у модерној историји Србије, као

најлибералнији и најдемократскији на Балкану тога доба којим су ударени темељи савремене државе, подсетио је након полагања венаца градоначелник Краљева др Предраг Терзић. - Њиме су предвиђене значајне слободе и грађанска права и у потпуности укинути феудални односи што је било напредно не само за Балканско полуострво тог доба већ и за целу Европу. Иако историчари неретко истичу да Сретењски устав није практично ни ступио на снагу он је веома значајан са становишта идеја, односно оних звезда водиља које су тадашње српске државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији. Жао ми је што млади људи не познају добро националну историју, што јој се у уџбеницима не придаје довољно пажње у односу на светску и што често можемо видети људе који не знају када је започео Први ни Дрги српски

устанак, нити имају довољно знања о Првом и Другом светском рату – каже др Терзић указујући на потребу да се у граду у средишту немањићке државе посвети више пажње добу династије колико и модерној српској историји. Прва прилика пружа се већ ове године кад се обележава осам стота годишњица од крунисања првог српског краља у Жичи. Тим поводом ће у Краљеву бити одржан значајан научни скуп а поред града организатори су одељења за историју филозофских факултета из Београда, Новог Сада и Ниша. Споменик на Тргу српских ратника место је где се од 2002. године, кад је и Србија почела да обележава овај дан као Дан дражавности, окупљају Краљевчани и подједнако присећају 1804. и 1835. године као важних у историји земље. - Дан када Србија обележава Дан

државности је значајан датум за земљу, јер је тада добила модеран и савремени устав. Тај датум је важан и због тога што је цела Источна Европа почела да излази из феудалног система, а све државе да заокружују своју државност. Правна наука је доказала да је тај датум био прекретница у државном, економском и културном развоју Србије која је од тог дана крупним корацима кренула у развој и напредак – истакао је др Милан Матијевић и подсетио да је председник Србије Томислав Николић поводом овог значајног празника одликовао композитора Новицу Неговановића и рок групу „Смак“ чији је један од оснивача носилац Дипломе заслужног грађанина Краљева за 2016. годину Слободан Стојановић Кепо. Први српски устанак подигнут је у Орашцу код Тополе 15. фебруара 1804.

године, а непосредан повод било је убиство четворице српских првака у јануару, познато као сеча кнезова, што је изазвала силно огорчење у народу. Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић, међу Турцима познат као Карађорђе. Иако је устанак у почетку имао карактер борбе против јаничарских силеџија, раја није хтела да положи оружје без гаранције једне стране силе ни након што је Портин изасланик из Босне Бећир-паша, у настојању да смири буну, у августу наредио убиство четворице главних дахија. Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у борбу против три и по века турске тираније и власти. У наредних неколико година уста-

ничка војска под вођством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука.

Србија на ветрометини светских сила Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други, а Србија је имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је, на основу султановог хатишерифа, постала вазална држава. Успеси постигнути између 1815. и 1833. године имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа. Због тога што се у

МАГАЗИН 19.2.2017.

Устав Србије опозван јер је превише либералан Сретењски устав је имао 142 члана и Србију дефинисао као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине, а успостављено је пет министарстава, правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела. Устав је регулисао положај кнеза, др-

жавног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље било је посвећено грађанским правима. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним, па је у деценијама које су уследиле „Стара Србија“ стално била подручје појачаног терора и различитих настојања тадашњих империја да спрече обнављање српске државе на Балкану. Зато је међународно призната тек на Берлинском конгресу 1878. године, после победе у руско-турском рату, али се сматра да је с Првим српским устанком почела духовна и државна обнова српског народа.

Садржај Устава У члану 1 проглашено је да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара, а у члану 5 начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску, што никада није доследно спроведено. Централни органи власти били су кнез, Државни совјет и Народна скупштина, док „власти српске“ чине само савет и кнез који је неприкосновена личност и шеф државе са овлашћењем да, послушавши Државни совјет, даје законе и уредбе. Његово достојанство је наследно, a наслеђују га мушки потомци. Aко их нема наслеђују га мушки потомци кнежевог брата, а ако нема ни њих мушки

Дан државности на Гуглу Дан државности Србије цртежом српског народног кола честитао је на својој страни глобални интернет претраживач Google који на сличан начин означава све важне датуме и годишњице широм света.

потомци кнежевих кћерки. Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали да ограниче кнежеву власт, а чланови својеврсног олигархијског органа су били председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи, односно министри. Према уставу право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет, а законодавни органи су кнез и Совјет чије чланове именује кнез који има право да два пута одбије законски предлог, а трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу“ народа, устава или државе. Извршну власт деле кнез и Државни совјет који у саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. За свој рад одговорни су кнезу који их може сменити, али и даље остају у Совјету као саветници одговорни за оно што чине и не чине. Нису политички одговорни, али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.

Државност Србије у Краљевини СХС, Краљевини Југославије и СФРЈ Тешко стечену државност у вековним бунама и ратовима Србија је после Првог светског рата уградила у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СФРЈ. Због противљења њеном насилном разбијању деведесетих година прошлог века, Србија је последња од шест бивших република поново стекла независност, али и због тога што су се власти у Београду пуне три године трудиле да очувају заједничку државу са Црном Гором. Национални празник Србија слави на Сретење од 2002. године, али тек након пуних 89 година, после одвајања Црне Горе 2006. године први пут као самостална држава. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

Првом српском устанку јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе, Сретење се слави и као дан Војске Србије, а тиме се показује континуитет војног организовања и повезаност српске државе и војске. Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као „српска револуција“, омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени темељи модерне српске нације и државе. Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на велики хришћански празник Сретење 1835. на заседању Народне скуштине одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине. Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних представника и око десет хиљада знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.

Градски одбор напредњака јединствен

МАГАЗИН

19.2.2017.

КРАЉЕВО У

УЗ ВУЧИЋА датуру Александра Вучића. Из Градског одбора Српске напредне странке у Краљеву стиже саопштење којим се потврђује како је још једном показао снагу јединства и унутарстраначку слогу. На последњој седници одбора сви чланови су потврдили пуну и недвосмислену подршку кандидату Српске напредне странке Александру Вучићу на предстојећим председничким изборима. - За нас није било двоумљења. Наш став је јединствен. Кандидовање Александра Вучића је у овом моменту најбоља одлука и једина којом се може одржати стабилност наше државе. Градски одбор СНС Краљево излази неподељеног става пред наше суграђане и целокупну јавност дајући пуну подршку првом човеку СНС и нашем премијеру, најбољем међу нама, Александру Вучићу – наводи се у саопштењу упућеном медијима. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

есецима уназад политички аналитичари настоје да, пред наступајуће председничке изборе, укажу на могуће кандидате који би могли да остваре значајније резултате. И док су бројни опозициони прваци и пре расписивања избора истакли своје кандидате са посебним интересовањем се чекала одлука Српске напредне странке чије је Председништво пре неколико дана потврдило да се најозбиљнијим за ту одговорну функцију сматра актуелни премијер Александар Вучић. Ситуацију је само дан касније закомпликовао актуелни председник Србије Томислав Николић чију су намеру да се кандидује врло брзо пренели сви домаћи медији. Иако информација није званично потврђена изазвала је узнемирење међу напредњацима због чега се тражило изјашење градских и општинских одбора пре него што Главни одбор Српске напредне странке потврди предлог за канди-

19.2.2017.

МАГАЗИН

Вукман Ракочевић

Напредњаци водећа снага у Скупштини града

- Историјски успех на последњим локалним изборима међу напредњацима се тумачи као израз огромног поверења које су бирачи препознали у четири претходне године. - Стабилност локалног парламента основни предуслов за доношење одлука којима се обезбеђује решавање проблема у привреди и економији. – Скори почетак радова на градњи северне саобраћајнице којом се обезбеђује прилаз будућој индустријској зони. - Половина од 110 милиона динара потребних за градњу обезбеђена је уз помоћ државе. – Недостатак саобраћајница највећа бољка локалне средине која се директно одражава на запошљавање. - У политици је исплативије са довољно аргумената бранити своје, него нападати туђе ставове. – Колико одборника толико одговорности. - Градска управа ради на задовољавајућем нивоу, а пример легализације потврђује да је једна од најспособнијих у Србији. - Српска напредна странка ужива највеће и недвосмислено поверење грађана

Фото: М. Радовановић

ЛЕПША СЛИКА ГРАДА ПРЕ КРАЈА ГОДИНЕ

МАГАЗИН

19.2.2017.

регруписавање на краљевачкој политичкој сцени после прошлогодишњих априлских избора резултирало је бројним изненађењима, а таквим се међу бољим познаваоцима прилика у овој области, посебно у редовима опозиције, сматра избор Вукмана Ракочевића за шефа Одборничке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“ у Скупштини града. У време кад је при састављању изборне листе кроз густо сито требало да прође сваки од седамдесет кандидата за одборнике његова жеља је била само да се нађе на њој. Познато је да успеху на изборима одлучујуће доприносе имена кандидата са врха листе, а колико су састављачи напредњачке били далековиди при састављању на најбољи начин потврђује податак да им је, након пребројавања гласова, припало највише одборничких мандата. Историјски успех једне коалиције на локалним изборима међу напредњацима се тумачи као израз огромног поверења које су бирачи препознали у четири претходне године и дали недвосмислену подршку Српској напредној странци

како би наставила реализацију амбициозних планова успешно спакованих у предизборни програм. Стабилна већина у локалном парламенту добра је основа за брзо конституисање највишег законодавног органа, а напредњаци су са социјалистима и другим коалиционим партнерима успели да је ставе у службу бољег функционисања града. Колико је то било успешно на најбољи начин сведочи стабилност локалног парламента као основни предуслов за доношење одлука којима се обезбеђује решавање проблема у привреди и економији који су у њима присутни више од две деценије. - У време кад сам уврштен на изборну листу Српске напредне странке нисам знао да ћу бити шеф одборничке групе, као ни у време конституисања скупштине кад је то постао Александар Протић, а ја његов заменик. Након његовог избора за заменика председника Скупштине града у присуству свих одборницика Српске напредне странке договорено је да будем шеф одборничке групе и на квалитетан, ваљан и одговоран начин

промовишем политику странке. Велика ми је част, и још већа обавеза, да предводим групацију од 25 одборника зато што квалитетан човек, после деценију или две, може у једној реченици да поквари све, а за скупштинском говорницом треба добро водити рачуна како се и шта се прича. Сведоци смо да по неки пут скупштина понесе људе, да се са говорнице чују и ружне ствари, па иако се не може очекивати да скупштинска расправа буде без варница треба водити рачуна о пристојности и томе шта ће се изговорити. На сву срећу у краљевачкој скупштини, осим пар изузетака, дискусије одборника власти, али и опозиције, још су на прихватљивом нивоу – каже Ракочевић. Значајним за такво понашање чини се нови Пословник о раду Скупштине града, о коме је постигнут консензус што се сматра значајним дометом у раду овог органа, којим су створени услови за квалитетно функционисање. Већ на почетку рада половином прошле године пред одборницима се нашао велики број нерешених проблема из претходног периода од којих се

најзначајнијим сматра решавање инфраструктурних у гледићком крају насталих након бујичних поплава током 2014. и прошле године. Амбициозне планове ограничавали су у то време важећи Програм Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ и буџет града усвојен неколико месеци раније. Задатак нове власти био је да заврши све што је планирано, а о успешности најбоље сведочи усвајање извештаја о реализацији буџета за прошлу годину. Ефекат полугодишњег рада на изради буџета за ову потврђен је последњих дана претходне године кад је добио више него потребну подршку одборника, а основа за рад је на последњој седници скупштине усвојен програм Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем. Најзначанијом ставком оцењује се почетак радова на северној саобраћајници, између „Магнохрома“ и Спортског аеродрома, којом се обезбеђује прилаз будућој индустријској зони. Половина од 110 милиона потребних за градњу обезбеђена је уз помоћ државе, а од саобраћајнице се очекује да

побољша услове за инвестирање што је деценијама уназад било највећа бољка локалне средине која се директно одразила на недовољно запошљавање. Планирано је да се реализација одвија фазно, а да се почетак радова поклопи са првим данима нове грађевинске сезоне. Значајним у раду локалног парламента оцењује се знатно мирнија атмосфера са већим степеном уважавања него у претходном сазиву. Како су бирачи реаговали на понашање одборника у том периоду потврдили су последњи избори на којима су најслабије резултате оствариле политичке опције чији су представници често злоупотребљавали скупштинску говорницу. Ракочевић заступа тезу да је у политици исплативије са довољно аргумената бранити своје, него нападати туђе, ставове што су на најбољи начин демонстрирали напредњачки одборници током скоро пет година присуства у Скупштини града. И поред чврстог уверења да одборник, ма ко то био, не може да се допадне свима мирнија атмосфера, са више уважава-

ња, знатно је утицала на промену слике о достојанству парламента. Најчешће дијаметрално супротни ставови владајуће коалиције и опозиције који се износе за говорницом нису разлог за такав однос међу њима изван скупштинске сале. - Заједничко свим опцијама и програму сваке странке треба да буде интерес Краљева што не смеју да забораве они који се баве политиком, а она је за мене само средство да се учини нешто за добробит града. Да ли су тако радили сви, како су се понашали пре уласка у политику или док су били на власти, шта су имали пре а шта имају после бављења јавним послом најбоље могу да оцене грађани. Ово је мали град и може тачно да се види ко је какав посао и у ком периоду радио, какву је могао да има плату и шта је са њом могао да има. Све преко тога би било дискутабилно, а дешавало се да су неки који су били на функцијама изненада продали неку имовину, па стицали нешто друго – каже Ракочевић и одбија сваку одговорност политичке опције којој припада за стање привредног и економског амбијента.

МАГАЗИН 19.2.2017.

Много тога се у Краљеву издешавало од деведесетих година прошлог века кад су нестали велики индустријски системи, а остале пусте фабрике. На рушевинама друштвених и државних на волшебан начин су ницала нова приватна предузећа, а бројне негативне појаве никад нису процесуиране. У таквим околностима међу напредњацима се непримереним сматра оптуживање странке којој припадају, поготово у време када руководство града са начелником Рашког округа и функционерима који су преузели оговорност, покушава да направи нешто од онога што је остало. Улажу се велики напори да се ствари на привредном амбијенту побољшају кроз улагања у инфраструктуру и формирањем индустријских зона обезбеде услови за долазак инвеститора. Тврдња опозиционих одборника да Српска напредна странка пуних пет година није урадила ништа слаб је аргумент у односу на податак да је у претходном мандату имала само 12 одборника, а исто толико власти и одговорности. И поред тога напредњаци не беже од одговорности иако су проблеми годинама нагомилани до мере да у кратком периоду нису могли бити решени. Српска напредна странка је већ на следећим изборима освојила дупло више мандата, јер су грађани препознали да је политичка стабилност један од кључних предуслова било каквог економског развоја, а шанса за побошање види се у могућности инвестирања у бање и податку да је руководство града већ разговарало са потенцијалним инвеститорима. Не треба заборавити ни толико пута помињан почетак рада Аеродрома „Морава“ који, према последњим информацијама, напредњаци очекују током ове године. Иако се оцењују значајним средства уложена у развој привреде преко одговарајућег фонда и даље се чине недовољним за значајнији напредак што је у уској повезаности и са прерађивачким капацитетима. Неспорни потенцијали у овој области недовољно су искоришћени што у значајној мери

утиче на континуитет производње. Са најистакнутијег места у напредњачкој одборничкој групи стиже потврда потребе о синхронизованом раду свих фактора како би град живнуо у економском смислу и коначно постао угодно место за живот. Споро напредовање ка том циљу главни је разлог за губитак стрпљења највећег броја оних који од половине прошле године очекују веће ефекте рада младог руководства. - Дајем пуну подршку младим људима који су преузели велику одговорност у време кад није никакво задовољство бити градоначелник, заменик или члан Градског већа. Градоначелник ће увек имати недвосмислену подршку свих наших одборника, а има и оних из опозиције који му итекако дају подршку. Ми смо више од деценије, можда и две, били превише себични, нисмо подржавали једни друге и сами себи били већи проблем него што нам је то био Београд, па треба да будемо јединствени и подржимо људе који ће разговарати у наше име. Ово руководство има јасну слику шта је Краљеву потребно а ја се надам да ће се, уз подршку привредном и економском сектору, нешто десити и слика променити током ове године. Ситуација у јавним предузећима је солидна у односу на окружење, а буџет их подржава знатно више него протеклих година. Градска управа као систем ради на солидном и задовољавајућем нивоу, може брже и ефикасније, а пример легализације потврђује да је једна од најспособнијих у Србији. И поред тога потребан је минимум политичке слоге да би град могао да се избори са привредним и економским недаћама – каже Ракочевић. У ишчекивању да се склопе све коцкице око неке инвестиције ова година се у редовима напредњака сматра једном до најзначајнијих. Снажну подршку амбициозним плановима пружа одлука о буџету града за ову годину који даје довољно наде за оптимизам да ће Краљево, ако се задржи континуитет власти, већ за неколико година изгледати сасвим другачије. Што шта од

тога везује се и за председничке изборе од којих напредњаци очекују убедљиву победу свог кандидата, а оптимизам заснивају на истраживањима која потврђују да Српска напредна странка ужива највеће и недвосмислено поверење грађана. Значајним за информисање грађана сматрају се медији, како са националном покривеношћу тако и локални, а оно што пружају не даје увек довољно оптимизма за став да је то добро. Посебно алармантним оцењује се поплава шунда и кича којим су преплављени програми бројних телевизисјких станица са националном покривеношћу, због чега се очекује значајнија улога ресорног министарства при процени онога што је потребно грађанима. Није много боља ни ситуација у локалном медијском простору у коме се највећи значај придаје програмима телевизијских станица. Добра потврда таквог става огледа се у чињеници да им је намењен највећи износ средстава из локалног буџета, а да су трошкови директних преноса седница Скупштине града у претходном сазиву достигли 120 хиљада евра. При томе је мали број оних који верују да вишесатни преноси могу да привуку пажњу значајнијег броја гледалаца, а не треба занемарити ни одређену врсту агресије која се испољава са скупштинске говорнице и изазива поприличну дозу одбојности код великог броја њих. У том смислу је потребно размишљати о уједначенијем ставу према свима који задовољавају утврђени јавни интерес у области информисања како се оно не би свело само на телевизијске програме. Шеф одборничке групе напредњака не крије жељу да у овом сазиву саопшти неке боље вести које се везују за развој привредне инфраструктуре, јер ће само у том случају њихов рад остати упамћен по нечем значајном. У свим другим ситуацијама прети опасност од пада у заборав као што је случај са свим претходним сазивима локалног парламента. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19.2.2017.

МАГАЗИН

Сретење Господње страначка слава Јединствене Србије

ЈЕДИНСТВОМ ДО СТАБИЛНОСТИ

Фото: М. Радовановић

- Јединство странака које чине владајућу коалицију створило политичку стабилност као услов за довођење инвеститора. - Основу програма Јединствене Србије чине социјална правда и помоћ онима који немају услова да живе од свог рада, а оптимистичко уверење да ће у коалицији са провереним партнером Социјалистичком партијом Србије он бити и реализован заснива се на резултатима досадашњег деловања. - У Јагодини премијер и чланови владе, у Краљеву без коалиционих партнера

19.2.2017.

МАГАЗИН

единствена Србије резањем славског колача традиционално отпочиње обележавање страначке славе Сретење Господње. Тако је било и ове године кад су прослави у централи странке у Јагодини, поред председника Драгана Марковића Палме и чланова најужег руководства, овом чину присуствовали премијер Србије Александар Вучић, свештеници Саборне цркве и званице из политичког и јавног живота. Свечано је било у свим одборима странке широм Србије, а слава је повод за подсећање да је Јединствена Србија као политичка партија препознатљива по делима и томе да реализује оно што обећа у изборним кампањама. Свечано је било и у просторијама Градског одбора Јединствене Србије у Краљеву где је председник Извршног одбора Миљан Васиљевић дочекивао госте којих је било мање него раније, јер је изостало присуство каолиционих партнера и представника других поли-

тичких странака. То није умањило утисак да је празник повод за подсећање на радост због сусрета човека са богом, али и да је баш тога дана отпочео устанак против Османлијског царства. Слава се у овом одбору у најужем кругу чланова и симпатизера на скроман начин обележава од оснивања пре осам година а ове је, након сечења славског колача, још једном била прилика да се упуте честитке свима који славе овај дан, као и онима који одлазе на славу. Потврђено је и уверење да ће досадашњи успеси бити надмашени, а основа за оптимизам је потврда квалитетног рада у претходном периоду. - Народ препознаје то што Драган Марковић Палма ради у Јагодини, а што ми покушавамо да реализујемо у Краљеву. За то нам је потребна подршка бирача који препознају наш рад током свих ових година колико постоји Градски одбор. Посебно нам је драго да се слава поклапа са Даном држав-

ности што је разлог више да у наредном периоду радимо и више и боље за добробит грађана Краљева – потврдио је Васиљевић. Сретење Господње је прилика за подсећање на догађај из Христовог живота кад је у јерусалимском храму Старац Симеон у наручје примио богомладенца и показао да људска мудрост увек добије испуњење у Богу. То је повод за уверење да се, с вером у Бога, свака ствар може остварити у корист појединца и државе. Основу програма Јединствене Србије чине социјална правда и помоћ онима који немају услова да живе од свог рада, а оптимистичко уверење да ће у коалицији са провереним партнером Социјалистичком партијим Србије он бити и реализован заснива се на резултатима досадашњег деловања. Страначка слава је повод за подсећање како је јединство странака које чине владајућу коалицију створило политичку стабилност као услов за до-

вођење инвеститора, а добра основа је политичко јединство засновано на убедљивој већини у локалном парламенту.

Сретење Господње Српска православна црква слави Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица новорођеног Христа први пут увела у храм како би га посветила Богу. Увек слави четрдесетог дана после Божића, као дан првог сусрета Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац. Сретење Господње је празник од суштинске важности за хришћанство, а његово значење указује на први сусрет Спаситеља Исуса Христа са људима. Сврстава се и у ред Господњих али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је,

како каже предање, отац Јована Крститеља првосвештеник Захарија, показујући њену девичанску чистоту, увео у јерусалимски храм и поставио Дјеву Марију на место одређено за девојке а не за жене. То је уједно и један од најсвечанијих догађаја и на литургији, једној од најлепших православних молитви у којој се изговарају речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју. Овај догађај из живота цркве описан је у Новом Завету и четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње Фануилова кћи Ана, која је живела у храму, постила и молила, присуствовала Сретењу Господњем и духовним очима видела долазак Спаситеља. Предање каже да су фарисеји, који су били у храму ,видели и чули шта се десило па обавестили цара Ирода о том догађају. Уверен да је то нови јудејски цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију ма-

лог Исуса али је, према упозорењу и упутству Анђела Божјег који им се јавио, божанска породица са Богородицом и малим Исусом већ била на путу за Мисир. Сретење Господње се званично и континуирано слави од 554. године у време цара Јустинијана кад је епидемија куге односила и до пет хиљада живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош, па је празник уприличен као молитва и молба да несреће престану. Слава Сретења Господњег веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје, а тај дан 1804. године сматра се пресудним за историју српског народа, јер је баш тада Карађође Петровић, на збору српских кнезова и првака у Орашцу, подигао Први српски устанак. Истог дана, на Сретење Господње године 1835. у Крагујевцу је проглашен и први Устав Кнежевине Србије. Т. Радовановић

Осам векова аутокефалности Српске православне цркве

МАГАЗИН

19.2.2017.

ЦЕНТАР ПРАВОСЛАВ

- Почеле припреме за обележавање осам стоте годишњице аутокефалности Српске православне цркве. - Краљево добар домаћин свеправославног света и свих православних цркава. - Ретке су генерације којима је једном у сто година омогућено да учествују у тако великом догађају. – Почела припрема за осликавање Храма Светог Саве у Краљеву

Фото: М. Радовановић

ВНОГ СВЕТА

МАГАЗИН 19.2.2017.

риближавање 2019. године кад Српска православна црква обележава осам стоту годишњицу аутокефалности само је један од повода за посету епископа жичког Јустина градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу. Уприличена је дан после великог црквеног и државног празника Сретења а узвратна посета је уследила након што је, по ступању на дужност, градоначелник у седишту Жичке епархије примио молитве и благослов цркве божије. Разговор о задацима и програмима које цркву и локалну самоуправу поводом прославе значајног јубилеја очекују у будућем периоду повод су за потврду да су нам преци поставили висок стандард културе и духовности, а и историјског значаја свих на овим просторима. То је разлог више да овај велики празник буде дочекан онако како приличи, јер су ретке генерације којима је једном у сто година омогућено да у тако великом догађају учествују. - Тај догађај биће значајан и за цркву и за државу, а највише за наш народ који ће се подсетити коме припада, да се подсетимо наших предака, Светога Саве, Симеона Мироточивог, Светог Симона монаха. Пошто су Жичка епархија и град Краљево средиште тих догађања ми смо почаствовани и радосни, али знамо да је та радост скопчана са великим трудом и ангажовањем. У том смислу Храм Светог Саве у Краљеву почео је припрему за осликавање и то ће бити оно што ћемо принети великом јубилеју, осликани и потпуно изграђени храм. То ће бити радост, похвала и оно чиме ће се наше генерације поносити – потврдио је епископ Јустин уз захвалност градоначелнику који је имао разумевања да у учествује у организацији значајног подухвата. Да је узвратна посета у градској кући протекла у међусобном разумевању и разговору о питањима значајним за цркву и за град потврђује и др Терзић уз подсећање да ће Краљево у данима обележавања јубилеја бити добар домаћин свеправославног света и свих православних цркава. - Ми ћемо се потрудити да помог-

немо обележавање таквог јубилеја и покажемо да смо и као град и као епископија спремни и способни да на достојан начин обележимо тако значајан догађај. Разговарали смо и о текућим питањима, и стварима које се дешавају свакодневно, а настојаћемо да у доброј вери сарађујемо у решавању свих проблема који настају – каже др Терзић. Иако су примили хришћанство у седмом веку Срби нису имали сопствену црквену организацију, па су потпадали под јурисдикцију Охридске архиепископије све док Растко Немањић 1219. године од стране цариградског патријарха Манојла I није рукоположен за „архиепископа српских и приморских земаља“. Српска црква је тако добила аутокефалност и достојанство архиепископија, а српски архиепископ се од тада бирао и посвећивао у српској земљи. Српска архиепископија постојала је све до 1346. године, а како је земља била без градских насеља, епархијска средишта су била у манастирима. Средиште архиепископије је било у манастиру Жича, а од 1253. године у Пећи. Стварањем Српског царства Српска архиепископија је, на црквеном сабору у Скопљу, 1346. године уздигнута на достојанство патријаршије, архиепископ Јоаникије II на ранг патријарха, а свечаном чину су присуствовали бугарски патријарх, охридски архиепископ, српски епископи и светогорско монаштво. Цариградска патријаршија је 1350. реаговала анатемом и одлучењем од Цркве српског цара, патријарха и народа, па је настао раскол који је трајао до 1975. године. У унутрашњем црквеном развитку није било значајнијих промена. Патријарх је, попут цара, носио титулу „патријарха Срба и Грка“, а патријаршија је добила положај и привилегије по узору на Цариградску патријаршију. Основано је неколико нових епископија, а неколико је уздигнуто на ранг митрополије. Са османским провалама настају тешка времена за Српску патријаршију, а многи средњовековни манастири су запустели или им се, због турских

разарања, губи сваки траг. Падом Србије под турску власт 1459. године Пећка патријаршија је укинута, а поново обновљена 1557. Нестанком српске државе црква уз верски постаје и национално-политички центар српског народа, а црквени поглавари народне вође чија се основна функција састојала у прикупљању пореза намењених султану и централним органима царевине. У време патријарха Макарија Соколовића јурисдикција патријаршије покрива широку територију од Охрида до Будима, а црквени поглавари су подизали или подржавали многе буне против османлијских власти што је 1776. године резултирало укидањем српске патријаршије од стране султана Мустафе III. Од тог периода српска црква потпада под јурисдикцију Цариградске патријаршије, а већину епископа чинили су Грци — Фанариоти. Кад је велики број Срба емигрирао на подручје Аустрије катедра пећког архиепископа је из Пећи премештена у Сремске Карловце да би 1848. године била уздигнута на ранг патријаршије. Након успоставе српске аутономије 1832. године, у Београду је проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, а 1879. је добила аутокефалност. У току балканских ратова у састав Београдске митрополије су ушле и епархије: Скопска, Велешко-дебарска и Призренска. Све до 1920. не постоји јединствена црквена организација код Срба и тај период у историографији се назива добом постојања покрајинских цркава, а најзначајнија од њих била је Карловачка митрополија са седиштем у Сремским Карловцима. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године створени су услови и за црквено уједињење и обнову Пећке патријаршије, а од 1920. у Београду је средиште српске цркве која има достојанство патријаршије, а уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије посебним томосом признала је и Цариградска патријаршија. Т. Радовановић

Потписан протокол о сарадњи локалних самоуправа са поплављених подручја

МАГАЗИН

19.2.2017.

КОРАК КА ЛАКШЕМ ОПОРАВКУ

- Опасност од све чешћих елементарних непогода са погубним последицама. - Превенција најбољи начин да се ублаже последице елементарних непогода, а процес обнове после њих учини бржим и ефикаснијим. - Циљеви протокола о сарадњи градова и општина из слива Западне Мораве и Колубаре представљају директну примену Националног програма управљања ризиком од елементарних непогода који је Влада Србије усвојила 2014. године. - Повезивање јединица локалне самоуправе на овој основи први пут се примењује у Србији, а јединствен је пример и на простору Балкана. Двадесет пет локалних самоуправа се сагласило са начинима сарадње на превенцији, заштити, управљању и реаговању у ванредним ситуацијама. - Потписивање протокола је само почетак комплексног процеса договора о томе на који начин, и на којим принципима, сарадња треба да буде успостављена. - Близу сто милиона евра вредни радови унапређења превентиве на новим објектима инфраструктуре на више десетина локација широм Србије

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

19.2.2017.

ише од појаве бројних елементарних непогода, чије су се последице на најгори начин у последњих неколико година манифестовале и у Краљеву, брине упозорење стручњака да би у будућности могле да буду све чешће, а последице све погубније. То је повод за бројне препоруке стручњака представницима локалних самоуправа на територијама које су се показале посебно ризичним да више пажње посвете превенцији како би се ублажиле последице елементарних непогода, а процес обнове после њих био што бржи и ефикаснији. Након катастрофалних поплава у Србији 2014. и 2016. године приметна је промена односа према овој врсти елементарних непогода, а један од начина да се њихов ефекат умањи је и сарадња локалних самоуправа из слива река Западне Мораве и Колубаре који је недавно добио формалну потврду потписивањем протокола којим су дефинисани принципи сарадње у области заштите од изливања река и штета које могу да изазову. Потписивању Протокола о сарадњи градова и општина из слива Западне Мораве и слива Колубаре у Краљеву су присуствовали представници Владе Србије, националних институција и пословних организација, локалних самоуправа са овог подручја и Сталне конференције градова и општина Србије. Они који су последњих неколико година имали прилике да се у најближем окружењу увере какве штетне последице могу да изазову набујале реке уверени су да таквих убудуће неће бити, или да ће бити много мање. Канцеларија за управљање јавним улагањима, проистекла из Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, иницирала је израду националног програма управљања ризиком од елементарних непогода који је Влада Србије усвојила само седам месеци након поплава, а циљеви протокола о сарадњи градова и општина слива Западне Мораве и Колубаре представљају директну примену стратешких докумената на локалном нивоу. Поред представника локалних са-

моуправа потписивању протокола присустовали су државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Велимир Станојевић, директор Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић, заменица сталног представника Програма за развој Уједињених нација у Србији Стелиана Недера, начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић и генерални секретар Сталне конференције градова и општина Србије Ђорђе Станичић. Представници општина и градова из слива Западне Мораве су договорили даљу сарадњу у области превенције и заштите овог подручја од поплава и њихових последица, а повезивања јединица локалне самоуправе на овој основи оцењује се значајним због чињенице да се први пут примењује у Ср-

бији, али и на простору Балкана. Иницијативу о неопходности бољег повезивања локалних самоуправа дуж сливова река, потеклу из Одсека за цивилну заштиту и Градске управе, препознало је Министарство пољопривреде и заштите животне средине које посредује у повезивању локалних самоуправа са другим државним органима, али и да овакав начин повезивања добије формалну потврду у новим законским решењима. Заједничка сарадња на питањима којима се ствара бољи пословни и животни амбијент у свим јединицама локалне сампуправе у сливовима ове две реке само је наставак раније започете сарадње, а протокол је начин да се она унапређује и убудуће. - Министарство пољопривреде и заштите животне средине подржава иницијативу градова и општина у сливу Западне Мораве и Колубаре. Поплаве су 2014. и 2016. године биле наук за

МАГАЗИН 19.2.2017.

19.2.2017.

МАГАЗИН

све нас, а да бисмо се бавили превенцијом, а не само лечењем последица, битно је да радимо заједно на свим нивоима, од јединица локалне самоуправе до националног. Министарство ће свим капацитетима подржати да нам стање на рекама буде боље него што је било и да смањимо ризике од поплава. Стојимо на располагању што се тиче Управе за шуме, Управе за воде, Јавног предузећа „Србијаводе“ и свих чинилаца који су под ингеренцијом овог министарства, а сматрам да само заједно можемо утицати на то да стање на нашим водотоцима буде боље. Знамо да су то крупни залогаји и капитални издаци од великог значаја, да у јединицама локалне самоуправе нема, или нема довољно, средстава као ни у националном буџету, али сматрам да израдом пројектне документације, што је раније био проблем, можемо конкурисати код међународних институција, код Светске банке, ИПА фондова и свих других да би стање у овој области довели на много бо-

љи ниво него што је сада – потврдио је Станојевић. Потписивање протокола сматрају значајним и у Канцеларији за управљање јавним улагањима, понајвише због уверења да се не смеју заборавити поплаве из 2014. године ,као ни ефекти штета које су изавале. Значај на најбољи начин потврђује 25 локалних самоуправа које су се потписивањем протокола сагласиле са начинима сарадње на превенцији, заштити, управљању и реаговању у ванредним ситуацијама сличним оној из 2014. године, али кад су у питању и елементарне непогоде друге врсте. Потврда да република може доста да уради, али не све, локалне самоуправе не ослобађа обавезе да у континуитету раде на превенцији, без обзира што самостално деловање не може да проузрокује значајнији ефекат. Искуство показује да координираним садејством у ванредним ситуацијама ефекти заједничког рада могу да буду значајно већи што и јесте

повод за потписивање оваквог документа. Директор Канцеларије за јавна улагања Марко Благојевић нема дилему да је потписивање само почетак комплексног процеса договора о томе на који начин, и на којим принципима, та сарадња треба да буде успостављена. - Ма колико да је посао дуго трајао, и без обзира што је дошао крај једном дугом процесу, то је почетак још већег посла који стоји пред нама кад је у питању реализација активности и принципа на којима се овај протокол темељи. Истоветна ствар је и са свим оним другим што смо урадили за претходне три године, а урађен је огроман посао захваљујући коме је наша земља данас безбеднија него што је била у мају 2014. године. Вредност реализованих инвестиција достиже десетине милиона евра, а близу стотина милиона евра су вредни радови унапређења превентиве на новим објектима инфраструктуре на више десетина локација широм Србије,

почев од Војводине преко Централне Србије па све до самог југа. Пуно је урађено и на имплементацији неструктурних мера, али је још већи посао пред нама – каже Благојевић. Претећа опасност од поплава у будућности довољан је разлог за озбиљан рад на превентиви као начину за спречавање ризика. Климатске промене су део свакодневице, а као њихова последица све чешће и обилније падавине са којима се повећава ризик од поплава. Прилагођавање понашања оваквом стању у природи обавеза је и републике и локалних самоуправа чији су највиши представници, стављањем потписа на споразум, доказали колико су свесни ризика којима су изложени као и обавеза и свега што морају да ураде да би се унапредила безбедност грађана, њихових живота и имовине. Међу потписницима протокола преовладава уверење да је заједнички рад, ма како био мали, добар пут ка бољем и одговорнијем односу према

ризицима. Сличне ставове дели и Ђорђе Станичић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина која на добровољној основи окупља све јединице локалних самоуправа у Србији. Из угла ове асоцијације потписивањем протокола локалних самоуправа из слива Западне Мораве и Колубаре са државним органима уз помоћ Програма за развој Уједињених нација створени су услови да иницијатива која долази из градова и општина наиђе на плодно тло. Изузетно значајним оцењује се достигнут степен сарадње између локалног и централног нивоа, посебно због чињенице да у прошлости није постојао. Очекује се да договорени принципи сарадње промене начин реаговања на елементарне непогоде које остављају тешке последице по живот грађана у Србији. Краљевачки скуп је био прилика за потврду, а то доказује и међународна пракса, да ће сарадња гра-

дова и општина резултирати са четири до седам пута мањим средстава утрошеним на обнову од оних које градови и општине у сливу Западне Мораве и Колубаре инвестирају у превенцију и заштиту од последица елементарних непогода. У Сектору за ванредне ситуације сматрају да је потписивање протокола наговештај нових времена у Србији и потврда да се о ванредним ситуацијама не размишља само када се догоде, него и у време кад се ништа не дешава. Управо то је годинама уназад био велики проблем због чега се превентива сматра још значајнијом. Начелник Сектора за ванредна ситуације Министарства унутрашњих послова Предраг Марић верује да ће нови начин размишљања бити прихваћен и у другим локалним самоуправама на територији Србије да се спрече знатније штете, а када до њих дође да буду са најмањим могућим последицама. Т. Радовановић

Милијарда устаје у борби против насиља

МАГАЗИН

19.2.2017.

КРАЉЕВО НА ГЛОБА

АЛНОЈ МАПИ СВЕТА

- Игром и плесом са Трга српских ратника послата недвосмислена потврда потребе за борбу против свих облика насиља. – У школама све присутније вршњачко насиље. – Пријављена три случаја сексуалног насиља на узрасту од петог до осмог разреда основних школа. - Медији и интернет стварају погрешну представу о томе да насилничко понашање представља нормалан стил живота. - Велики број жена које пријављују насиље припада групи незапослених, а посебно угроженим сматрају се жене на селу које тешко успевају да се изборе са тим проблемом

МАГАЗИН

19.2.2017.

авет за родну равноправност града Краљева је, у сарадњи са Женском одборничком мрежом, организатор акције у оквиру глобалне кампање која се у борби против свих врста насиља, а под слоганом „Милијарда устаје у борби против насиља“, 14. фебруара организује широм света. Акција се од 2013. године спроводи и у Београду, а учешће Краљева ове године је резултат жеље да се на глобалној мапи света појави као још једна средина у Србији која даје пуну подршку напорима да се насиље сведе на што мању меру. За разлику од бројних других борба против насиља спроводи се на специфичан начин, а суштина се своди на покушај да се приближи млађој популацији како би схватили значај те борбе. Колико је важно да што више њих учествује у оваквим активностима на најбољи начин потврђује податак да је насиље све учесталије и међу овом популацијом због чега се све значајнијим сматра превентивно деловање.

Председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић подсећа да је проблем насиља у школама све израженији, а посебно значајним сматрају се све учесталије појаве сексуалног насиља какво је забележено и у краљевачким основним школама. Због уверења да представља велики проблем неопходним се сматра упознавање што више потенцијално угрожених са овим проблемом како би на време могли да се едукују и схвате значај борбе против ове негативне појаве. У Савету за родну равноправност потврђују спремност да се ухвате у коштац са проблемом и заједно са различитим стручним службама још интензивније раде на едукацији младих. Потврђено је да значајан фактор при контакту са овим појавама чине медији и интернет који стварају погрешну представу о томе да насилничко понашање представља нормалан стил живота. Пријаве из три школе у којима је пријављено сексуално насиље на узрасту од петог до осмог разреда повод

су за реализацију посебног пројекта у партнерству са Центром за социјални рад са циљем да се ученици едукују и упознају са начинима како да препознају и овај проблем. У активности глобалне кампање у Краљеву су укључена културно-уметничка друштва, женске организације и спортски клубови, а један од разлога је уверење да је у њима сконцентрисан највећи број младих. - Акција је добро посећена, а дошли су бројни клубови и игром показали на који се начин боре против таквих ствари у друштву. Присутни су били чланови културно-уметничких друштава „Абрашевић“, „Карановац“, Краљевачка ризница“, Српског културног центра „Стефан Немања“, Клуба америчког фудбала „Краљевске круне“, Удружења „Евергрин“, Плесне групе „Спектар“, женски кошаркашки, фудбалски и одбојкашки клубови и сви су дали неки допринос. Имали су задатак да испред своје организације пошљу адекватну поруку, а свако се потрудио

да то учини на свој начин. Најинтересантнија је порука Женског кошаркашког клуба „Слога“ који је на посебном паноу указао на своју улогу у борби против насиља – каже Павловић. Савет за родну равноправност наставља да подсећа на ову значајну тему, али и улогу спорта у спречавању насиља, па ће са спортским клубовима спровести кампању о значају спорта у борби против насиља, али и стварања услова за бољи и здравији живот. Нова кампања коју од марта спроводи Савет за родну равноправност укључује промоцију женског предузетништва као посебног вида борбе против насиља заснованог на уверењу да ће, ако су економски независне, бити сигурније у себе и успети да превазиђу све што је везано за ову појаву. Бројни подаци показују да велики број жена које пријављују насиље припада групи незапослених, а посебно угроженим сматрају се жене на селу које тешко успевају да се изборе са тим проблемом.

- Зато смо и покренули акцију самозапошљавања и анимације жена да схвате колико је важно да уновче свој рад, посебно оне на селу чије је радно време много дуже него код запослених, а економски ефекат готово невидљив. Из тих разлога започињемо ову акцију, а у локални Акциони план за запошљавање, који смо усвојили за ову годину, унели ставку којом град финансира самозапошљавање жена млађих од 30 година. У сарадњи са Националном службом за запошљавање ми ћемо жене које буду желеле да покрену свој бизнис финансирати износом од 200 до 250 хиљада динара као делом износа од два милиона предвиђена за ову сврху. То је јако важно јер ћемо свима које имају идеју и жељу да раде пружити шансу да рад и уновче – каже Павловић. Уверење да година дана није увек довољна да се развије посао упућује на могућност пружања и других врста подршке. Почетак реализације се очекује у марту, а у цео процес је укључе-

на и Регионална привредна комора Краљево. Значајним се сматра податак да је Национална служба за запошљавање са Министарством за рад, запошљавање, социјална и борачка питања потписала протокол којим теже запошљивим категоријама становништва обезбеђује предност при запошљавању. У такве се сврставају жене које трпе насиље у породици, жртве трговине људима, самохрани родитељи, деца палих бораца и деца без родитељског старања до 30 година. У Савету за родну равноправност најављују могућност формирања удружења које би укључивало жене са села и помагало им да покрену сопствени бизнис, а информације о свим активностима доступне су преко званичног веб сајта града Краљева који се односи на рад Савета. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.2.2017.

Обележен Светски дан деце оболеле од рака

МАГАЗИН

19.2.2017.

И ЈА СЕ БОРИМ

- Ако се открије на време и правовремено лечи рак код деце је излечив у преко седамдесет посто случајева. – На Светски дан деце оболеле од рака и у Краљеву пружана подршка свима који се боре против најстрашније болести данашњице. - Смисао акције огледа се у настојању да се проблем деце оболеле од рака приближи што већем броју људи и буде видљивији и у унутрашњости земље далеко од великих центара. - Повољности које током лечења деце у Београду обезбеђује Национално удружење родитеља деце оболеле од рака користило је и двоје пацијената из Краљева

МАГАЗИН

19.2.2017.

вакога дана једно дете оболи од рака и започиње дугу и неизвесну борбу за излечење, а сваке недеље једно изгуби ту битку. И поред тога охрабрује чињеница да је рак код деце, ако се открије на време и правовремено лечи, излечив у преко седамдесет посто случајева. Одлучујућим за позитиван исход сматра се квалитет лечења и неге као и подршка свих који у том периоду у многоме повећавају шансе за успешно излечење и опоравак. Податак да то најбоље знају родитељи чија су деца лечена од ове тешке болести један је од основних мотива да са лекарима, психолозима, медицинским особљем и људима добре воље формирају Национално удружење родитеља деце оболеле од рака – НУРДОР. Од тада из дана у дан, из године у годину, удружење пружа подршку оболелим малишанима и њиховим породицама из свих крајева Србије. Како сваком детету оболелом од

рака мора бити доступно најбоље могуће лечење и нега, као и психо-социјална подршка целој породици да би што лакше пребродили дуготрајно, болно и исцрпљујуће лечење, НУРДОР се труди да, кроз бројне програме, информише и оснажи родитеље и децу, али да и другима пружи све информације о раку и начинима на које могу да помогну. На дубоком убеђењу да је унапређење квалитета лечења и живота деце оболеле од рака у Србији заједнички интерес заснива се мисија којој свако може допринети на свој начин преданим и континуираним залагањем за права деце и њихових породица, уважавајући различитости и поштујући посебност сваког појединца. Кроз бројне радионице и саветовалишта удружење пружа психо-социјалну подршку и помоћ у остваривању законских права, обезбеђује најсавременије услове на хемато-онколошким одељењима, едукује родитеље, децу,

медицинско особље, волонтере и ширу јавност. У том циљу сарађује са пет педијатријских клиника у земљи и педијатријском клиником из Болоње, са државним институцијама, сродним удружењима и бројним појединцима различитог профила у земљи, региону и иностранству на решавању проблема породица суочених с раком. НУРДОР је покренуо бројне пројекте од којих су многи први пут спроведени у нашој земљи. У такве спада организација рехабилитационих кампова за децу лечену од малигних болести, радионице психосоцијалне помоћи намењене деци и родитељима током лечења и отварање родитељ-

ских кућа за смештај малих пацијената из унутрашњости у Београду Нишу и Новом Саду. Пионирски подухват је и изградња новог хемато-онколошког одељења у Нишу о чему сведочи податак да је први пут једно родитељско удружење покренуло и води пројекат изградње читавог болничког крила. Захваљујући пријатељима и донаторима укљученим у кампању „И ја се борим“ у децембру прошле године завршена је прва фаза новог одељења, а објекат стављен под кров. Како би била обезбеђена средства за завршетак друге фазе, процењена на износ од 50 милиона динара, кампања је настављена и прикупљена половина ових

средстава, а држава је обећала помоћ у висини пореза на додату вредност. Упоредо се скупљају средства за опремање објекта за које је потребно обезбедити додатних 20 милиона динара, а добра потврда става да свако може да помогне огледа се у податку да више од 70 одсто до сада прикупљених средстава чине донације грађана Србије. Када буде завршено ново хематоонколошко одељење ће бити јединствено у Србији и имати довољно простора за све мале болеснике и њихове родитеље, али и за медицинске сестре, лекаре, психологе, наставнике и волонтере који им време проведено на лечењу чине лепшим и сличнијим дечјим данима ван болничких зидова, данима без браунила и лумбалних функција, без бола и страха. Да би одељење опремљено савременим медицинским апаратима, и свим што је потребно за успешно лечење, добило замишљени облик наста-

вља се акција прикупљања средстава, али и подршке свима који воде тешку борбу са опаком болешћу. Таква је на Светски дан деце оболеле од рака организована и у Краљеву, једном од четрдесетак градова у земљи у којима је на централним трговима и главним улицама пружана подршка свима који се боре против најстрашније болести данашњице, херојима и суперхеројима којима је потребна помоћ. Видови помоћи су различити, а део средстава потребних за завршетак и опремање хемато-онколошког одељења обезбеђује се од послатих СМС порука на хуманитарни телефон број 1150 који је јединствен за све мреже мобилне телефоније, а порука се тарифира са сто динара. Донација се може уплатити на текући рачун удружења, прилогом у донаторске кутије, као и учешћем у акцији „Старе ствари за нову наду“ коју заједно спроводе НУРДОР и Хало Огласи. Смисао акције реализоване на Тргу

МАГАЗИН

19.2.2017.

српских ратника огледа се у настојању да се проблем деце оболеле од рака приближи што већем броју људи и буде видљивији и у унутрашњости земље далеко од великих центара. Основа је уверење да највећи број особа у унутрашњости није довољно упознат са постојањем организације која успешно ради пуних четрнаест година, као ни повољностима које на свим нивоима пружа оболелима од рака и њиховим родитељима, почев од шока који доживе на прву потврду присуства болести, кад најчешће не знају којим путем да крену, па даље кроз процес лечења до коначног излечења. Оболелима из унутрашњости који долазе на лечење у Београд на услузи су три родитељске куће у којима је све време обезбеђен смештај и исхрана. Како се свака од њих налази у различитим деловима града, на пристојном растојању од онколошких центара, у сарадњи са такси удружењима организован је бесплатан превоз за оболеле и њихове родитеље, као и директан контакт са медицинским особљем и родитељима који деле исту судбину. Национално удружење родитеља

деце оболеле од рака је успоставило сарадњу и партнерске односе са удружењем родитеља из Болоње Ageop Ricerca, са којим у дугом низу година учествује у великом броју заједничких пројеката, као и са Међународним удружењем родитеља деце оболеле од рака - ICCCPO и Светским друштвом педијатријске онкологије – SIOP. НУРДОР у италијанској амбасади посредује у процесу добијање виза за родитеље, за период од три до шест месеци колико се деца лече, а иницијатор је закона који родитељима деце оболеле од рака треба да омогући да до навршене осамнаесте године примају плату зато што у том периоду, због потпуне посвећености лечењу деце, нису у могућности да се баве било каквим послом нити буду укључени у друштвени живот. Значајном се чини и подршка у случају негативног исхода лечења, а добрим начином да родитељи превазиђу бројне проблеме показале су се различите радионице и семинари који им омогућују да се укључе у друштвени живот. Оваква подршка се показала веома важном због податка да се, ако у таквим ситуација-

ма не ојача, половина бракова распадне. Повољности које током лечења деце у Београду обезбеђује Национално удружење родитеља деце оболеле од рака коористило је и двоје пацијената из Краљева. Излечење једног од њих је успешно приведено крају а код другог је у току. Један сат после поднева са Трга српских ратника увис су кренуле десетине зелених балона баш као и свим другим градовима у којима је на сличан начин обележен Светски дан деце оболеле од рака. Сем у Краљеву слични програми одржани су у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Чачку, Ужицу, Суботици, Параћину, Смедереву, Зрењанину, Шапцу, Смедеревској Паланци, Ивањици, Пожаревцу, Ваљеву, Убу, Лајковцу, Малом Зворнику, Рековцу, Пријепољу, Кладову, Трстенику, Врњачкој Бањи, Руми, Бачкој Паланци, Кикинди, Сомбору, Сремској Митровици, Лесковцу, Пироту, Алексинцу, Врању, Прокупљу, Новом Пазару, Лебану, Сурдулици, Бору, Жабљу и Лазаревцу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Зимска кампања добровољног давалаштва крви

МАГАЗИН

19.2.2017.

ПОКЛОНИ ЖИ

- Град Краљево подржава све акције Црвеног крста посвећене одржавању и унапређењу здравља суграђана као и лечењу оболелих на целој територији Републике Србије. - На најбољи могући начин негује се култура давалаштва крви, а истовремено изражава захвалност свим хуманим и друштвено одговорним људима чији племенити мотив чини ову акцију успешном. – Прикупљено шездесет јединица крви. - Краљевачка организација Црвеног крста је једна од првих на територији Србије која је оформила Клуб младих давалаца крви

нститут за трансфузију крви Србије у сарадњи са Црвеним крстом Краљево и Службом за трансфузију крви Опште болнице „Студеница“ традиционално организује зимску и летњу кампању добровољног давалаштва крви. Како залихе крви неопходне за несметан рад болнице варирају, колико и број спремних да се одазову на неку од акција које спроводе Црвени крст и друштва добровољних давалаца, да би увек било довољних количина за потребе паци-

јената где год се налазили на територији Србије кампање се организују у критичним периодима година, а таквим су се увек појављивали лето и зима. Домаћин акције добровољног давања крви у оквиру Зимске кампање у уторак 14. фебруара били су град Краљево и Црвени крст, а акција је реализована у периоду између 10 и 16 сати у Свечаној сали Градске управе. Чланица Градског већа прим. др Гордана Стојковић потврђује да град

Краљево подржава све акције Црвеног крста посвећене одржавању и унапређењу здравља суграђана као и лечењу оболелих на целој територији Републике Србије. - Са Црвеним крстом домаћини смо овог скупа са племенитим циљем, јер у оквиру система здравствене заштите деце и одраслог становништва нека обољења и тешке повреде као основни и прави лек захтевају трансфузију крви коју је потребно дати благовремено.

ИВОТ, ДАЈ КРВ Да бисмо увек имали довољне залихе ове драгоцене течности неопходно је да што већи број одраслих здравих особа редовно учествује у акцијама добровољног давања крви. Самим тим убрзава се ток лечења и опоравка људи којима је таква врста помоћи и подршке човека човеку веома потребна и битна у најтежим тренуцима за оболелог и његову породицу. Град Краљево на најбољи могући начин негује културу давалаштва крви, а истовремено изражава захвалност свим хуманим и друштвено одговорним људима чији племенити мотив чини ову акцију успешном – истакла је др Стојковић. Позив здравим пунолетним грађанима да се прикључе и дају крв резултирао је одзивом који се оцењује задовољавајућим, па се учинак девете по реду зимске кампање огледа у шездесет јединица крви прикупљених током акције у трајању од неколико сати. Активности Црвеног крста на локалном нивоу из године у годину до-

бијају на интензитету, развијају се и унапређују, а посебна пажња се посвећује анимирању, едукацији и окупљању добровољних давалаца крви као и сарадника волонтера за рад на мотивацији за добровољно давалаштво. Краљевачка организација је једна од првих на територији Србије која је оформила Клуб младих давалаца крви, који имају од 18 до 25 година, од којих се очекује да у будућности буду промотери и носиоци свих активности. Резултати остварени у промотивним активностима на добровољном давалаштву крви у оквиру летње и зимске кампање један су од основних разлога за одлуку Института за трансфузију крви Србије да прошле године краљевачком Црвеном крсту додели посебно признање. У периодима за које је карактеристичан недостатак крви сви којима је она потребна зависе од великодушности добровољних давалаца крви. Циљ организатора је да крви увек буде довољно за лечење оболелих од разли-

читих болести, а редовне планске акције, и кампање као зимска која се спроводи под слоганом „Поклони живот, дај крв“, увек су сигуран начин за потврду да крв чека пацијента. Зимска кампања је повод да се изрази захвалност свима који су до сада несебично давали крв, као и волонтерима Црвеног крста који су помагали у организацији акција у ранијем периоду. Свака од акција добровољног давања крви увек је прилика за подстицај грађанима да на овај начин помогну све којима је потребан овај вид лечења и терапије. Додатни мотив за сваког даваоца је податак да редовно давање крви омогућава систему здравствене заштите да има услове за правовремену терапију крвљу и крвним продуктима свима који се лече, а којима је трансфузија крви медицински индикована. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.2.2017.

Знаменити Краљевчани: Милован Богојевић Кими (3)

МАГАЗИН

19.2.2017.

ВИШЕ ОД СПОРТА

- Током последњих годину и по дана у Кошаркашком клубу „Слога“ остварен је известан помак, али ни приближно онолики колико се то очекивало. – Погрешан однос према спорту дестимулише и добронамерне који би да помогну. – Они који немају стрпљења не треба да се баве спортом, нити да се било шта питају у спорту. – „Слога“ личи на огромног завезаног пса. - Успеси су резултат примене формуле која се зове континуитет у раду. - „Слога“ је играла Суперлигу и била финалиста престижног такмичења какав је куп. – Бренду који постоји треба повратити сјај и квалитет, а за то треба времена, знања, стрпљење и новца. – Значајније од тренутних резултата је стварање квалитетног играча који би играо у првом тиму, можда репрезетацији Србије. - Краљеву је много важније што млади и школовани људи одлазе из града, него дали ће „Слога“ остати у првој лиги

Милован Богојевић Кими

МАГАЗИН

19.2.2017.

краљевачком спорту никада нису цветале руже, бар не у периоду кога се сећају и најстарији становници овог града. У историји сваког од клубова који су постизали мање или веће резултате преовладавају тренуци кризе кад се, најчешће због финансијских проблема, с муком састављао крај са крајем у ишчекивању неких бољих времена. Своју виталност спорт је доказивао способношћу да се подигне из пепела, а у том процесу значајном се увек чинила подршка свих који су осећали потребу да клубу врате бар део онога чиме их је у неком периоду задужио. Осећање да је Кошаркашки клуб „Слога“ увек доживљавао као другу кућу било је одлучујуће при опредељењу Милована Богојевића да, по завршетку радног века, са искуством стеченим у земљи и иностранству са положаја спортског директора и помогне у стварању услова из којих се лакше креће напред. Година и по је довољно дуг период да се сумирају резултати и потврди како је остварен известан помак, али ни приближно онолики колико се то очекивало. Разлози су бројни, и различити, а о њима би више требало да поведе рачуна руководство клуба. Покушај да се открије бар по који повод је за подсећање на догађаје из прошлости града о којима се мало прича, а индиректно су везани за премештање споменика српском војнику са Трга српских ратника. Можда би оно изостало да баш за овај

део града није везан период раног детињства и одрастања. - Због чега је склоњен знамо, а ћутимо. После неког времена тај споменик је враћен и сви знамо због чега, а ћутимо. Не могу да ћутим, а верујем да ће ми бити лакше кад кажем да су у његовом рушењу и у враћању учествовали углавном исти људи. Неко је од тога имао користи, какве и то знамо а ћутимо. У прелепом граду као што је овај таквих појава је у новијој историји било много, знамо зашто се дешавају а не знам зашто ћутимо. Сличне ствари се, нажалост, дешавају и у краљевачком спорту па би они који су учествовали у његовој ерозији требало да га врате на праве позиције. Знамо због чега то раде, а опет ћутимо. То је мало политика на градском нивоу, мало и клупска политика, а такво понашање дестимулише и добронамерне који би да помогну. Помаже онај који улаже своја средства, али и људи који присуством, деловањем и ауторитетом могу да окупе друге око пројекта који ће гарантовати просперитет клуба. То је процес у коме треба имати стрпљења, а они који га немају и то не схватају не треба да се баве спортом нити да се било шта питају у спорту. Народна изрека каже да само будалу може да уједе завезан пас. Неки су ми у старту рекли да сам будала што сам се прихватио овог посла, а мени то не смета. Смета ми што је

Слога један огроман завезан пас. Слога, и људи који су је чинили, увек су били пример пријатељства, оданости и верности. Мени Слога по мало личи на ту огромну племениту животињу која је завезана. Како ту велику енергију и све те лепе особине ослободити тог ланца и шта урадити да се настави, не враћати на стазе старе славе? Потребни су људи који то могу да препознају, да осмисле на прави начин и поврате на тај пут клуб који има снагу, потенцијал и традиције која се у Србији често занемарује – каже Богојевић. Онима који прате збивања у кошаркашком спорту нису могли да промакну резултати које последњих година на домаћој, а и међународној, сцени постиже екипа Црвене звезде. Довољно поштовања према њима има и Богојевић и указује да поред великог рада и добре селекције играча постоји још нешто. То је мирођија коју је велики број спортских радника заборавио, а зове се континуитет. На примеру Црвене звезде показало се да је руководство клуба имало довољно разумевања и за грешке које је правио тренер док је растао са клубом, стицао самопоуздање и израстао у респектабилну величину. Крајњи резултат је машинерија која меље и знатно познатије противнике, а успеси су резултат примене формуле која се зове континуитет у раду. У време великих резултата континуитет је постојао и у „Слоги“ са ко-

МАГАЗИН

19.2.2017.

јом је паралелно расла генерација играча са ових простора појачана неколицином других. Али, постојао је и континуитет руководства и људи који су годину дана унапред знали ко ће кога заменити на ком месту у клубу. Окупљали су се бар једном недељно у клупској просторији поред улаза у Хотел „Турист“ коју је неко, из ко зна којих разлога, продао. Разговарало се колико је било потребно, разматране бројне варијанте и биране најбоље у интересу клуба. И поред свега није било лако да се ради. Није спорно да је добрих резултата било и у другим периодима. „Слога“ је играла Суперлигу и била финалиста престижног такмичења какав је куп. - Новца је било и није било, што приватног а што од града. Не могу да користим накнадну памет и тврдим шта би било да је било другачије. Можда нису препознате неке ситуације, а можда су били погрешни људи на важном месту. Ма колико се чинило да причам против садашњег руководства то не могу јер сам свакодневно са тим људима, видим са каквим се проблемима сусрећу, а очигледно је да сами не могу да реше проблем. Видим да се

људи из градске управе максимално труде да помогну, али су могућности мање него могућнсти Суботице, Панчева и до скора Ниша. Пре неколико месеци сам можда био активнији инсистирајући на томе да бренд не треба да измишљамо. Имамо га, само треба да му повратимо сјај и квалитет, а за то треба времена, знања, стрпљење и новца. – каже Богојевић. Први задатак по повратку у клуб након дводеценијског одсуства био је прецизно дефинисање циља и приоритета у раду којима се стиже до њега. Основни циљ био је да „Слога“ постане добро организован клуб на свим нивоима, руководећем, стручном и играчком, а приоритет да се поврати поверење што би требало да резултира већом посетом кошаркашким утакмицама у новој спортској дворани у Рибници, а са тим и бољи маркетиншки приступ онима који су спремни да помогну финансијски. До повратка „Слоге“ на врх кошаркашке пирамиде у граду неопходан је рад на много вишем нивоу од тренутног, посебно са што већим бројем младих играча. Доказано је таквих има, а да би велики потенцијал био способан

да се бави врхунским спортом неопходно је обезбедити најбоље могуће услове како би остали у клубу. Ма колико да се добар број деце бави кошарком он осцилира, па не би шкодило ни да је два пута већи иако је у последњих годину и по број младих играча учетворостручен. Током последње две јуниори су се такмичили у оквиру Квалитетне лиге Србије, а ове у истом рангу такмичења наступају и старији пионири. Податак да су резултати променљиви не брину превише спортског директора по чијем се дубоком уверењу тренутни не сматрају превише значајним. Много значајније је стварање квалитетног играча који би играо у првом тиму, можда репрезетацији Србије. До тада се треба потрудити са се више побеђује, а мање губи јер губитници тешко могу да буду шампиони. У време кад публику која дође на утакмицу интересује само резултат мало се зна о проблемима са којима се свакодневно срећу руководство клуба и стручни штаб. Више се прича о томе како је некада давно Милован Богојевић пронашао Дивца, и радио са два НБА играча што није урадио нико пре

њега, а мање о томе како је „Слога“ тешком муком остајала у Првој Б лиги, изборила пласман и у највиши ранг такмичења и ту остајала. Можда је разлог и то што у Краљеву има много већих проблема од броја акција кадета на некој од првенствених утакмица, а јавност не интересује много ни како се обезбеђују средства за одлазак на гостовање било које од селекција, од најмлађих до првог тима. Искуство потврђује да је од повратка постављен циљ и утврђени приоритети, а велики задатак постављен пред руководство на чији састав спортски директор нема много утицаја. - И да сам могао да имам утицаја на састав руководства бежао сам од тога, јер се не бавим политиком, а то што знам стављам у функцију клуба јер сам још тренер, мада би неки волели да нисам, Нисам задовољан постигнутим јер сам очекивао више, прво од себе. Мишљења о начинима рада се разликују јер није ни добро да сви мисле исто, поготово ако мисле погрешно. Кад је Краљево у питању немам више мотива као некада, јер ме не интересује да будем тренер првог тима „Слоге“. У кошарци нисам био само

председник клуба и лекар, а све другог јесам, од магационера до физиотерапеута. Апсолутно чистог срца сам почео да радим то што знам и немам разлога да кријем било шта. Ако ме нешто питају кажем, јер је врло тешко да се намеће нешто у послу. Може да се наметне како деца треба да играју, да се испоштују њихови узрасти, али кад имаш талентовано дете које има 15 или 16 година треба да га припремиш за још 14 или 15 година колико ће најмање да игра кошарку. Ако га тренираш за сутра онда си га упропастио, а баш ту сам наилазио на отпор. Објаснио сам људима како радим, кога интересује може да пита, а никога нећу да вучем за рукав – каже Богојевић уз подсећање да је причу о споменику у центру града испричао свесно са намером да индиректно укаже како у Слоги има људи који су показали шта, и колико, могу да ураде чак и у ситуацији кад клуб једва саставља крај са крајем. Прилично депримирајуће делује став да Краљево никада није ни у нивоу државе, а камоли у светским размерама, било познато по политичарима. По спортистима јесте

колико и по уметницима, научницима, књижевницима, свим областима сем политике. У свакој од њих било је способних да препознају потенцијале и припреме их да буду величине од националног и међународног значаја. Они који у финансијском смислу најдиректније утичу на развој спорта у својим условима још нису успели, а нема ни наговештаја да би могли у скоријој будућности. Спортским речником изражено требало би размишљати о томе да се неколицини перспективних, као у спорту, посвети посебна пажња, зада рок од две три године а онда траже резултати. У тренутној ситуацији у Краљеву се много важнијим сматра то што млади и школовани људи одлазе из града, без жеље да се врате, него дали ће „Слога“ остати у првој лиги. Свесни су тога и у „Слоги“ баш као и чињенице да млађе генерације кошаркаша не знају за Дуција Симоновића и шта је за клуб учинио Томислав Џиги Андрић. Давно је заборављен Сретен Драгојловић, а сличну судбину ће доживети и Владе Дивац. Т. Радованови Фото: М. Радовановићћ

Национално благо у архиви Епархије жичке

МАГАЗИН

19.2.2017.

СВЕ БЛИЖЕ КРАЈУ З

- Квалитет папира у појединим ситуацијама од помоћи архиварима да на документима без датума са довољном дозом сигурности одреде период из кога потичу. - Кад буде сређена доступна грађа Епархија жичка ће моћи да се похвали једном од најстаријих и најбогатијих архива у оквиру Српске православне цркве. – Сачувана и документа која би највећи број архивара бацио. - Превагнула љубав према историјској грађи и информацијама које носи папир. - Архива Епархије жичке сведочи о периоду од 1837. године до данашњих дана. - Експедиционе књиге сведоче када је и коме послат одређени документ. - Архивски поступак замара, и утиче на слабљење вида, а додатне проблеме стварају наслаге прашине од којих нека потиче из периода од пре скоро два века

Фото: М. Радовановић

ЗНАЧАЈНОГ ПОСЛА

МАГАЗИН

19.2.2017.

ешко је описати задовољство истраживача у тренутку кад пронађу значајан документ каквим се сматра онај из прве половине деветнаестог века тим пре што се, према важећим законима, све што је старије од 1866. године сматра националним благом. Буран период кроз који је Србија прошла од настанка таквих докумената значајнијим чини допринос Српске православне цркве у очувању свега што се током времена могло наћи на удару разних освајача. Од периода турске окупације преко балканских и два светска рата, а и после тога, кочница остваривању различитих интереса по који пут су била и различита документа што се сматра главним разлогом за настојање да се затре сваки траг о њиховом постојању. На такве тежње упућује бомбардовање Народне библиотеке у Београду, и спаљивање ћириличних књига како у Хрватској тако и на територији Србије, па се по који пут чини правим чудом постојање оволике количине мање или више вредних докумената. Ако се

има у виду чињеница да ни држава нема богзна колико богату документацију из периода светских ратова онда се оно што су млади историчари Коста Дончић и Александар Пауновић открили у архивској грађи Епархије жичке

чини још значајнијим. Значајним за дуг век доброг дела архивске грађе сматра се квалитет хартије на којој су засновани чему у највећој мери доприноси садржај целулозе и чињеница да нису пролазили кроз

Александар Пауновић

Коста Дончић

поступке вишеструке рециклаже. Папир је по саставу био чистији и доста дебљи, али и погоднији за скупљање прашине која је на њему наилазила на плодно тло. Колико се квалитет папира чини значајним на најбољи начин потврђују документа настала половином двадесетог века, који је већ почео да губи готово сва својства, што води ка закључку да онај произведен у данашње време не би успео да дочека ни толику старост, понајвише због све мање количине целулозних влакана. На први поглед видљива структура папира потврђује став стручњака да би значајну улогу могла да има и технологија израде, али и састав који утиче на начин везивања састојака који се разликује на онај из каснијег периода, већ од двадесетих година прошлог века. Ма колико је проналазак писаће машине олакшао и убрзао рад верује се да је утицао и на пораст бирократије којој је требало све више папира који је постајао све тањи што се знатно одразило на његову постојаност, пого-

тово у неадекватним условима. Податак да се квалитет из године у годину мењао у појединим ситуацијама је био од помоћи архиварима да на документима без датума са довољном дозом сигурности одреде период из кога потичу. Ма колико би лаику могло да изгледа чудно на одређен број докумената негативно се одразила и појава спајалица које се користе од времена Другог светског рата. Корозија која се на њима јавља временом уништава папирну подлогу што је повод за мукотрпан и пипав посао скидања са свих преосталих докумената. Након озбиљног и стрпљивог рада започетог првих дана маја прошле године обимна архива добија препознатљиве обрисе, а после две комплетиране фазе сређивања следи трећа која води ка завршетку озбиљног посла. До тог тренутка предстоји још доста рада, па се са сигурношћу не може тврдити до ког би рока овај посао могао бити окончан. Кад буде Епархија жичка ће моћи да се похвали

једном од најстаријих и најбогатијих архива у оквиру Српске православне цркве. Ово се чини посебно значајним у време припрема за обележавање осам стотина година од аутокефалности која се очекује у овој средини. Посебне забелешке архивара које се односе на рукописе из 19. века требало би да послуже стручњацима другог профила да применом различитих облика и метода сређивања и конзервације, што није у домену рада историчара, продуже њихов век бар до времена кад буду створени услови за дигитализацију. - Кроз архивистику коју смо прошли током школовања знамо шта и како треба да се ради, али се на овом примеру показало колико се пракса разликује од теорије. И поред најбоље жеље да трајно заштитимо одређен број докумената, а за то немамо ни одговарајућу технологију, одлучили смо да сачувамо и оне које би највећи број архивара бацио. Издвојили смо их и означили као најкритичнију врсту докумената на којима се било шта и на-

МАГАЗИН

19.2.2017.

зире иако знам врхунске архивисте који би то бацили. Код нас је превагнула љубав према историјској грађи и информацијама које носи и такав папир, па смо их сачували – каже Пауновић. Искуство показује да се међу највеће непријатеље овакве грађе сврстава влага, а сем ненадокнадиве штете опасност представља и сазнање да утиче на стварање буђи која се шири па угрожава и очувана документа. Преданост послу и савремене технологије за приступ информацијама воде ка различитим форумима у којима се размењују искуства из праксе. Једно такво сведочи о постојању апарата способних да видљивим учине и оно што је ван опсега људског вида, а то је један од разлога за посебан однос према готово нечитљивим рукописима. - Мислим да се разликујемо од других архивиста и архивара по томе што смо настојали да сачувамо сваки документ. Свака епархија је држава у малом. Ми радимо за Жичку и знамо за ситуацију у којој се налази њена документација, али не и какав је случај са

другим. У сваком случају верујемо да је интерес сваке од њих да на једном месту прикупи сву грађу и што је боље заштити од даљег пропадања – каже Дончић. Архива Епархије жичке, на основу до сада прегледаних докумената, сведочи о периоду између 1837. и 2015. године. Многи од њих су различитим путевима стизали са једног места на друго док нису завршили сврстани у фондове и по тачно утврђеном реду смештени у посебне кутије. О путу који је од једне до друге локације понекад трајао и више дана на најбољи начин сведоче експедиционе књиге у којима је прецизно записано када је и коме послат одређени документ. Велики број њих није сачуван, а оне које су одолеле зубу времена представљају добар путоказ свима који се буду бавили истраживањима у овој области. Коме ће бити доступна вредна историјска грађа треба да одреди црква, а оно што су током нешто више од пола године видели Дончић и Пауновић води ка ставу да и при давању благослова за то треба бити довољно

обазрив. Стручњаци верују да овако обимна и богата архива захтева ангажовање једног или више архивара који би бринули о свему што је сачувано, али и обезбеђење посебне просторије за преглед докумената онима којима то буде допуштено. Ма колико се дигитализација чини добрим начином за чување, посебно преглед без физичког контакта са оригиналним документима, и даље је неизвесно да ли ће, и када, бити започет тај ни мало једноставан процес. Да је потребан сведочи уверење да су документа на папиру, ма колико добро била заштићена, ипак склона пропадању под дејством различитих временских услова. Ако се има у виду податак о постојању скоро три стотине хиљада различитих докумената, можда мање а можда и више, уз сва она која настану до почетка дигитализације постаје јасно како обиман посао очекује оне који за то буду ангажовани. Историчаре ангажоване на сређивању документације радује уверење да се црква показала ажурнијом од државе, а показала

је и доста енергије чији се резултати огледају у сређеној историјској грађи. Осам сати рада сваког дана почев од 6. маја прошле године знатно је више од времена које на сличним пословима проводе архивари на западу који за то користе два пута мање врмена. Основни разлог је податак да архивски поступак замара, и утиче на слабљење вида, а додатне проблеме стварају наслаге прашине од којих нека потиче из периода од пре скоро два века. Најбоља потврда тежине посла је понашање црквених лица која су првих дана показивала интересовање за рад на сређивању документације и податак да је мало ко при првом уласку у просторију могао да се уздржи од кашља. Покушаја да се среди обимна документација Епархије жичке било је и у ранијим периодима, али се због обимности и непостојања одговарајуће кадра, од тога по правилу одустајало. Количина накупљене архивске грађе и до сада је била највећа кочница почетку обимног посла. Да је тако сведоче искуства других епархија у којима је, због површине коју покривају,

количина докумената знатно мања. Познат је податак да су у београдској Цркви Светог Марка пронађена два сандука докумената из деветнаестог века, који раније нису били познати, па се приступило њиховом сређивању, као и један новије грађе у Цркви Светог Арханђела у Рашки. Наука потврђује да у адекватним условима и документа на папиру могу да трају доста дуго. Показало се и даје папир добар сведок протока времена јер његовим протоком мења боју све док не добије ону какву има бела кафа, а онда постаје све тамнији, па је и то један од разлога за посебну бригу о свакомлисту псоебно. У вид у стање архивске грађе потврђује да је одлука црквених власти да се приступи сређивању значајна, а мало ко се усуђује да прогнозира у каквом би стању била након наредних деценија стајања и сељења између тавана и подрума епархијског дома. Коста Дончић верује да је ово последњи тренутак за сређивање, а стање појединих докумената из новијег периода појачава страх да многа од

њих не би успела да се одрже довољно дуго. - Да је остало у подруму и тавану почело би само од себе да пропада. На тавану је спарно, а поред високих температура присутна је и влага па су створени услови да се вредна архивска грађа полако крчка и тако пропада. Доказ су бројни листови залепљени једни за друхе због којих смо морали да користимо различите методе како би их раздвојили – каже он. Ово потврђује и Пауновић подсећањем да је на поједине папире влага деловала до мере деструктивно да да је у рукама приликом раздвајања остајало само по које неупотребљиво парченце. Најбоља потврда успешности рада је став старијих архивиста након увида у стање доступне грађе који су потврдили способност двојице ентузијаста да после ове среде било коју другу архиву на планети. Посебно интерсантним чини се јединствен документ са оригиналним потписом владике Николаја Велимировића на документу из 1940. године којим обавештава црквене власти о одласку на седницу у Београду. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.2.2017.

Краљевачка позоришна сцена: Живодраг Гајовић (1)

МАГАЗИН

19.2.2017.

ПОЗОРИШТЕ КАО СВЕТИЛИШТЕ

- У свести великог броја радника „Ливнице“ позоришне представе изједначаване са циркуским. – Позоришне представе су представљале значајан догађај у Дому културе у Жичи. – Због неконтролисаног гестикулирања опасност да глумцу буду везане руке. - Друштво у позоришту је дисало једном душом, а таква атмосфера у данашње време није присутна ни у многим породицама. - Пун тањир ћевапа награда глумцима који су у једном дану десетак пута извели дечју представу

Живодраг Гајовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

19.2.2017.

ројни догађаји из најранијег детињства заувек остају у сећању, а други избију у први план само у посебним ситуацијама. Да је тако потврђује Живодраг Гајовић који се тек кад на то буде подстакнут сети да је још као члан драмске секције Основне школе „Живан Маричић“ у Жичи тумачио улогу кнеза Ваљушке у представи којој се ни имена не сећа. Тешко је са дистанце од неколико деценија говорити да ли је то било резултат жеље да се у будућности бави глумом, или сплета различитих околности. Тачно је једино да је прва улога заборављена све до тренутка кад се, после много година, поново указала шанса за појављивање на сцени. После запослења у „Фабрици вагона“ тек по који пут би се јавила жеља за присуством позоришним представама које су, у највећем броју случајева, припремали чланови драмске секције овог предузећа. Било је то време кад међу колегама у „Ливници“ није било превише интересовања за овај вид задовољавања културних потреба, можда и због констатације да су у свести великог броја радника позоришне представе изједначаване са циркуским па су одбијали да узме и бесплатне улазнице које су дељене преко синдикалне организације што је Гајовићу, као осведоченом заљубљенику у позориште, пружало прилику да их подели пријатељима ван колектива. Највећи број колега тешко је било убедити да промене мишшљење и поред мисионарске улоге Жикице Гајовића који се свим силама трудио да на што живописнији начин пренесе атмосферу са само дан раније одржане представе. Прва је била „Човек на четири ноге“, а прилика да са неким подели одушевљење пружила се већ после паузе за доручак у парку испред радничког ресторана. А први улазак у позоришну салу претходне вечери чинио се уласком у светилиште у коме треба бити озбиљан и са пажњом посматрати оно што се дешава на сцени. Из ове перспективе тешко је схватити напор да се задржи смех, јер није било довољно јасно

да ли је дозвољен. Театралност у настојању да се што верније пренесе атмосфера из позоришта и приближе дешавања на сцени нису могли остати незапажено, па су Гајовићу колеге врло брзо наденуле надимак Глумац. Крајем седамдесетих година прошлог века не тако бројни ентузијасти покушавали су да и у селима из летаргије покрену поприлично неактивну омладину. Међу такве се убраја жички сликар Бранко Јаблановић коме се учинило да би добар начин за то могла бити припрема једне позоришне представе, па је избор пао на комедију „Госпођу министарку“ Бранислава Нушића. Срећном околношћу сматрана је криза која је, због недовољног броја глумаца, завладала у позоришту па се некима од њих чинило да би помоћ омладинцима Жиче био добар начин да се превазиђе. - Почели смо да спремамо „Госпођу министарку“ у којој сам добио улогу кожарског трговца Ристе Тодоровића. Радили смо према осећају а, иако је Бане био редитељ, много му је помогао Миле Цвијовић Нецо који је већ имао довољно позоришног искуства. Због великих обавеза у то време и данас се често запитам како сам успевао да помогнем родитељима на пољопривреди, радим у „Ливници“ и идем на пробе, поготово касније кад су у позоришту трајале и по шест до осам сати. Премијера је у Дому културе протекла без проблема, јер су мештани већ навикли на гостовања краљевачких аматера. Било је то као у данашње време серије на телевизији. Знали смо да суботом долази позориште и једва чекали да гледамо представу као значајан догађај у селу – сећа се Гајовић. Скромне могућности у многоме су ограничавале замисли редитеља па су, уз скромну сценографију од онога што се нашло у дому културе, коришћени костими које је сваки од учесника успео да пронађе у сопственом дому. Да прво појављивање на сцени пред више од сто људи није једноставно уверио се и Гајовић, а свака помисао на могућу трему била повод за настојање

да се, колико је то могуће, задржи присебност. - Све време сам говорио у себи како не треба да имам трему, покушам да будем миран, уђем у лик и одиграм како треба. Нисам много знао како и на који начин, па сам се више ослањао на неку унутрашњу снагу. Када је требало да уђем, а радило се о секундама, почео сам да се тресем што се показало као добро јер тако и треба да се понаша кожарски трговац кад изгуби живце због пара. Нисам никоме ни причао да сам се тресао више због треме него због улоге, нити по завршетку чуо аплауз који је допирао из сале – каже Гајовић. Добар начин да се превазиђе криза у позоришту био је покушај да се 1980. године истовремено припреме две представе, „Лажа и паралажа“ и „Живот Езопов“, али се после поделе показало да недостаје двоје глумаца, тумач мушке улоге у првој и женске у другој представи. Неко се сетио да у Жичи има глумаца који би помогли да се попуне упражњена места, па се редитељ Александар Ковачевић упутио да то провери. Сусрет са професионалним редитељем изазива посебно расположење које добија на интензитету у тренутку наговештаја како од Гајовића може да направи доброг мајстора глуме. А он је, у тренутку кад би свако у најмању руку бурно реаговао у изражавању одушевљења, мирно и сталожен прихватио понуду уз потврду да, по природи скроман, није ни умео да се одушеви. Прилику да се појаве на великој сцени позоришта у Улици Топлице Милана добили су двоје омладинаца из Жиче, Жикица Гајовић у „Лажи и паралажи“, а Душанка Орловић у представи „Живот Езопов“. Припрема представе „Лажа и паралажа“ већ је била у поодмаклој фази кад се Гајовић, сав претрнуо, појавио на једној од њих. Много година касније признаје да су му највећи проблем биле руке што је редитеља натерало да потврди како у представи није потребна балерина. Недовољно познавања рада на припреми представе,

МАГАЗИН 19.2.2017.

19.2.2017.

МАГАЗИН

посебно градње сваког појединачног лика, било је основни разлог гестикулација па је запретила опасност да му руке буду везане док се не елиминише таква навика. Представу су припремали чланови драмске секције „Фабрике вагона“ међу којима су били Миломир Недељковић, Сретен Степић, Драган Лешкиновић, Гордана Закић, Љубисав Крунић и други, а рад се у многоме разликовао од онога у Жичи. Иако улога војвођанског сељачића није била посебно захтевна, а због блискости живота на селу ни много тешка, настојање да се што боље савлада водило је ка читању текста и током редовног радног времена у „Ливници“. - Премијера је била доживљај који не може да се опише речима, може се само доживети, а од тог тренутка знао сам да ћу наставити у позоришту и био упоран да то остварим. Цело друштво у позоришту је, да човек не поверује, дисало једном душом, као браћа, кумови, најближи пријатељи. Био бих срећан да данас видим тако сложне и срећне породице, а не само друштво у коме нисмо хтели једну конзерву да отворимо док се сви не окупимо. Одушевљавао ме је аматерски рад у коме ништа није било плаћено јер смо сви били запослени, а у позориште долазили из љубави. Имали смо нешто заједничко, а тек после 20 или 30 година схватио сам да је то била превелика љубав према позоришту – каже Гајовић. Глумачка каријера човека из своје средине била је повод за промену односа према позоришту и међу колега-

ма из „Ливнице“. Мало због тога, а можда и због тридесетак улазница које им је поделио Глумац, добар део њих се појавио на премијери представе „Обичан човек“ у којој је Гајовић тумачио улогу извесног Мицића из Јагодине. Некако у то време Краљевчанима се пружила прилика да присуствују јединственом догађају у историји, а позоришту да угости глумце из Велике Британије који су, уз симултани превод, извелу представу „Бура“ Вилијема Шекспира. А та „Бура“ била је повод за Гајовићев закључак да још већа бура следи на премијери „Обичног човека“. - Пре него што сам ушао на сцену редитељ ми је рекао како не морам много да се трудим, јер сам природно смешан човек, и да добро пазим да не прескочим рампу јер онда неће бити толико смешно. Почињем да играм, Звездан Андрић и Зоран Милић ме гурају на некој љуљашци, а ја се мало цимнем ногама због страха да не паднем. Тада сам први пут приметио да се лелуја сала, једни на леву, а други на десну страну. Цело позориште се тресе од смеха, сваки пут кад се појавим

све више, а ја храбрим сам себе да не прескочим рампу. У једној паузи од петнаест минута сачека ме Предо Павловић и каже да су ми пукле панталоне, а кад погледам видим да се од шлица до гајки све раздвојило. Мајстор Ђоле је за представу шио неколико одела и све сем мојих панталона завршио а ове само профирцао, па конац пуца кад год тргнем ногама. Деса Ћендић ми на брзину ушије тек да издрже до краја представе а директор „Фабрике вагона“ Стаменко Чолаковић, кад је дошао да честита, каже да је све разумео сем како смо наместили да ми онако пукну панталоне. Објаснио сам да је то био велики проблем и да смо променили три мајстора док један није направио да пуцају на сваки трзај – прича Гајовић.

Добар пријем код публике био је сигурна гаранција за дугу песрпективу па је представа гостовала у многим градовима бивше Југославије, почев од најближих Крагујевца, Крушевца и Чачка, преко Ниша, Лесковца, Врања и Димитровграда до Вршца, Кикинде, Зрењанина, Нове вароши, Бијелог поља, Цетиња, Херцег Новог, Марибора... Са сваком новом представом расла је и жеља да се што пре појави у следећој, а прилика се пружила у „Хајдуцима“ по тексту Бранислава Нушића у којој је тумачио лик Чеде харамбаше. Трајало је то пуних седам година током којих је и зграда позоришта трпела значајне промене, највеће половином осамдесетих година кад је извршена детаљна реконструкција. И поред знатно већег комфора, и бољих услова за рад, старијим глумцима, а Гајовић се убраја у такве, срце по правилу заигра при сећању на старо позориште не чи-

јем се челу годинама налазио, по строгости познат, Василије Туцаковић. Генерације глумаца памте га по изузетном ауторитету који је уживао у целом граду, али и штедљивости сваки пут кад је требало потрошити који динар више за било шта. Због тога се великим успехом сматра пун тањир ћевапа намењен глумцима у дану кад су једну дечју представу извели десетак пута. Мало мање респекта имао је редитељ Јован Булајић кад је тражио да се купе нове завесе, а задвољство глумаца мерило се оном врстом доживљаја кад купе нове капуте. И после толико година из плућа као да још није изветрео мирис дима из велике пробне сале, у тренуцима кад се није радило, претворене у клуб, који је допирао из велике каљеве пећи. За ложење пећи био је задужен Гиги Асановић, а кад заборави да затвори цугове дешавало се да дим досегне

прилично висок плафон па присутни, каже у шали Гајовић, бауљају по поду док се не разиђе. Прошло је кроз позориште тога вемена доста значајних личности од којих на многе подсећају само фотографије из приватних колекција. Међу њима су незаборавни Сретен Степић, Драган Лешкиновић, Бранка Закић, Душан Тодоровић, Радивоје Кандић и други. Сећање на њих чувају они који су као и Гајовић овом приликом, спремни да говоре о временима у којима је стваран чврст темељ за данашње Краљевачко позориште. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.2.2017.

КРАЉЕВСКИ ФЕСТ

ТИВАЛ У БЕРЛИНУ

Фото: В. Радовановић

Берлински међународни филмски фестивал, познат и као „Берлинале“, један је од највећих светских филмских фестивала. Основан је 1951, а од 1978. се редовно одржава сваке године у фебруару и сматра најпосјећенијим филмским фестивалом на свету са 274 хиљаде продатих улазница годишње. На фестивалу се сваке године прикаже до 400 филмова, а око 20 их се налази у такмичарском програму за златног и сребрног медведа као и друге фестивалске награде. Гости Берлинског фестивала ове године били су и организатори Међународног фестивала краткометражног филма „Краљевски филмски фестивал“ који ће ове године бити одржан у последњој недељи августа. Т.Р.

МАГАЗИН 19.2.2017.

МАГАЗИН

19.2.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Бисер Бојане

Педесет нијанси – Мрачније

Млади лекар из Београда Ђорђе Поповић добија анонимни позив да упозна оца, а иако верује да је мртав одлучује да се упусти у потрагу за сопственим идентитетом. На путовању према Црној Гори упознаје младу кћи полицијског инспектора која путује на Аду Бојану. Никола Поповић након вишегодишње робије излази из затвора у Трсту и одлази на кратко у Црну Гору, по сакривене дијаманте давно опљачкане у европским јувелирницама. Како га тамо очекују полиција и бивши партнери заинтересовани за дијаманте, спреман је на све али не и на сусрет са сином након двадесет пет година. Са друге стране Ђорђе, који очекује сусрет са оцем, не очекује да ће му се на овом путовању догодити љубав. Никола се не сналази у улози оца и жели што пре да се врати у Трст старом начину живота али ће сплет догађаја, каламбур током јурњаве за дијамантима, а посебно љубав према сину, пресудно утицати да остане на Ади Бојани и започне нови живот. По сценарију Бојане Бабић и Владимира Ђурђевића филм је режирао Милан Караџић, а главне улоге тумаче Милутин Мима Караџић, Славен Дошло, Вања Ненадић, Андрија Милошевић и Мира Бањац. Филм се приказује до 22. фебруара по цени улазнице од 300 динара.

Џејми Дорнан и Дакота Џонсон се као Кристијан Греј и Анастазија Стил враћају у „Педесет нијанси – Мрачније“, другом наставку светског бестселера и феномена „Педесет нијанси“. После великог хита из 2015. који је широм света зарадио више од 560 милиона долара, нови наставак стиже за Дан заљубљених и позива гледаоце да се препусте нечем за нијансу мрачнијем Кад повређени Кристијан Греј покуша да опрезну Ану Стил поново намами у свој живот, она ће захтевати нови договор пре него што му пружи другу шансу. Док њих двоје покушавају да изграде поверење и стабилност, мрачне фигуре из Кристијанове прошлости почињу да круже око овог пара, одлучне у томе да униште њихове планове за заједничку будућност. „Педесет нијанси – Мрачније“ је дуго ишчекиван наставак светског феномена „Педест нијанси сиве“ насталог према бестселеру Е.Л. Џејмс. Од када је објављена, трилогија је преведена на 52 језика и продата у више од 100 милиона примерака што је чини једним од најпродаванијих и најбрже продаваних серијала књига у историји. Филм се приказује до 22. фебруара у пројекцијама које почињу од 20 сати, а цена улазнице износи 300 динара.

МАГАЗИН 19.2.2017.

Из Шаховског савеза Централне Србије

МАГАЗИН

19.2.2017.

ШАХ КАО НАСТА

- Убрзани развој информатичке технологије омогућава најмлађима из развијених земаља да до велемајсторских звања стигну и пре четрнаесте године живота. - Да би неко постао врхунски играч мора да игра и до петнаест светских турнира годишње што изискује знатна материјална средства. - У шаху није увек циљ бити први и међу најбољима. - Шах код младих развија многе особине које им добро дођу у животу, пре свега способност да самостално доносе одлуке, а у многим земљама је признат као званично средство борбе против дроге, алкохолизма и других негативних појава, - Споразумом са Министарством просвете, науке и технолошког развоја шах је добио статус изборног предмета у основним школама

АВНИ ПРЕДМЕТ

МАГАЗИН

19.2.2017.

едавни Кадетски шаховски фестивал у организацији Шаховског савеза Централне Србије повод је за боље упознавање са овим спортом који је и у Краљеву, и поред дуге и успешне традиције, одувек био у сенци много атрактивнијих фудбала, кошарке, одбојке и других. Мало је познато да је Шах клуб „Слога“ само један од скоро две стотине других удружених у Шаховски савез Централне Србије, а председник савеза Зоран Бојовић потврђује да овај број и на годишњем нивоу варира, најчешће између 180 и 190, што је последица нестајања једних и формирања других клубова. Шаховски савез Централне Србије обухвата шеснаест округа, а у Шаховски савез Србије укључен је са савезима Београда, Војводине и Косова. На нивоу округа током године се организују различита такмичења међу којима значајно место заузимају квалификације за једну од седам лига у оквиру савеза, од којих две женске. Делокруг

његовог рада употпуњују турнири различитог ранга, међу њима и они на којима наступају пионири, кадети и омладинци у мушкој и женској конкуренцији. Двадесети кадетски фестивал је у Краљеву окупио 170 учесника подељених у седам узрастних група са разликом од по две године у мушкој и женској конкуренцији. Изузетак су такмичари стари између 18 и 20 година спојени у једну групу у оквиру које се надмећу за омладинског првака Централне Србије. Првих десетопласираних у овој групи у обе конкуренције стичу право наступа на државном првенству које, за исто толико најбољих из других средина, отвара пут према европским и светским такмичењима. Бојовић потврђује да српски шахисти на европским и светским ранг листама не заузимају значајна места каква су то чинили пре више деценија, а разлог се види у ограниченим финансијским условима који онемогућавају учешће на значајним такмичењима. У

шаховском свету је познато да убрзани развој информатичке технологије омогућава најмлађима из развијених земаља да до велемајсторких звања стигну и пре четрнаесте године живота. Чињеница да они који потичу из Србије нису у стању да финансијски испрате светске трендове сматра се основним узроком што нема оних који би се могли сматрати светским величинама. То што и у Србији има велемајстора са рејтингом већим од 2.600, који им обезбеђује значајно место у шаховској хијерархији, и даље није довољно да би се могли поредити са статусома какв су некада имали Светозар Глигорић, Александар Матановић и Бора Ивков. Податак да међу младим шахистима има доста перспективних играча мала је утеха у сукобу са чињеницом да нагли и брзи развој шаха захтева све више одрицања, а да би неко постао врхунски играч у тим годинама мора да игра и до петнаест светских турнира годишње што изискује знатна мате-

ријална средства. Како због економске ситуације клубови нису у ситуацију да помогну у финансирању ове категорије такмичара нема ни резултата какве су некада остваривали српски шахисти. И поред тога радује чињеница да међу младим шахистима преовладава сазнање како у шаху није увек циљ бити први и међу најбољима. Шах је препознат у свету као дисциплина која деци већ од осме године доноси много тога што други спортови не могу. Он је у многим земљама, признат као званично средство борбе против дроге, алкохолизма и других негативних појава, јер је доказано да не постоји ни пола процента шахиста који су склони тим стварима. - Шах код младих развија многе особине које им касније добро дођу у животу, пре свега способност да самостално доносе одлуке што се постиже још у току игре за столом. Млади такмичар зна да се обрадује или растужи таквим одлукама, некада се партија заврши и сузама, али у свакодневним

изазовима почиње брзо да доноси одлуке, очврсне и постаје лидер. У колективним спортовима нема такве одговорности. У фудбалу је увек неко други крив а овде сте сами, сами играте и одлучујете. Искуство показује да су у протеклих петнаест година најуспешнији кадети који су достизали високе циљеве у шаху, касније били одлични студенти па више од 95 одсто добрих шахиста завршава факултете. Иако не могу сви бити светски прваци шах много помаже у одрастању и образовању – каже Бојовић. У односу на светске шахисте српски су, сем изузетака кад по који од њих стигне и до медаље, пласирани у средини доње половине ранг листе. Иако је Милун Тајић пре неколико година освојио медаљу на светском првенству не може се говорити о некада препознатљивој српској школи шаха. У таквој ситуацији значајним се чини ширење круга најмлађих који тек почињу да играју шах. Томе у значајној мери доприноси споразум са Министарством

просвете, науке и технолошког развоја којим је шах у основним школама добио статус изборног предмета, а пре три године укључен у школска такмичења равнопрано са свим осталим предметима па је државно првенство у Нишу прошле године окупило скоро шест стотина учесника. Евидентно је да се база деце која показују интересовање за шах шири па у савезу верују да би, ако се тај тренд настави, могло доћи и до значајнијих резултата посебно ако се појаве појединци који би снагом талента могли да досегну сам светски врх. Шаховски клуб „Слога“ се посебно ангажовао у раду са најмлађима што је једна од основних предности при одлучивању да му се повери организација јубиларног Двадесетог кадетског фестивала Централне Србије. Није без значаја географски положај у средишту земље, као најкраћа удаљеност за највећи број учесника, а ни веома повољни услови које је за смештај такмичара понудио Хотел „Турист“. Т, Радовановић Фоото: М. Радовановић

МАГАЗИН

19.2.2017.

Шеста Сретењска атлетска трка у Ушћу

ЈОШ ЈЕДНА ПОБ - Месна заједница Ушће је шести пут прославила Дан државности Републике Србије организовањем Сретењске атлетске трке на којој су учествовали ученици основних школа из околине као и атлетски клубови са широког простора Србије и иностранства. – У двадесет шест категорија више од две стотине такмичара, од најмлађе деце предшколског узраста, ученика основних школа, јуниора, сениора, ветерана у мушкој и женском конкуренцији као и категорији рудара. - Сретењска трка у Ушћу спада у ред најмасовнијих у земљи по учешћу ученика основних школа. - Ушћански рудари су од прве године активно учествовали у организацији Сретењске трке, касније су им се придружиле колеге из других рудника а ове године из Рембаса, Ресавице, Лужнице и Штавља. – У женској конкуренцији најбоља Теодора Симовић, код мушкараца Никола Васић

ад је давне 1781. године непознати хроничар први пут записао да се на ушћу најбистрије реке Студенице у Ибар налази насељено место сигурно није знао да ће на Сретење седамнаесте године двадесет првог века, на Дан државности Србије, баш ту у рударском и спортском градићу бити одржана шеста по реду међународна атлетска трка са више од две стотине такмичара старих између пет и 65 година. Прве озбиљније грађевине у овом месту направљене су крајем 19. и почетком 20. а за препознатљиви урбани изглед, великим инвестиционим улагањима крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века кад је изграђен највећи број зграда, побринули су се „Ибарски рудници“. Ушће је годинама у назад било расадник младих спортиста почев од кајакаша преко фудбалера, одбојкаша и кошаркаша. Након прве три године, током којих је број учесника стално растао, међународном карактеру четврте по реду атлетске трке допринели су атлетичари клуба „Гас метан“ из румунског града Медијаша. Месна заједница Ушће је ове године шести пут прославила Дан дражвности Републике Србије организовањем Сретењске

атлетске трке на којој су учествовали ученици основних школа из околине као и атлетски клубови са широког простора Србије и иностранства. Петогодишње искуство показује да трка из године у годину добија на масовности о чему сведочи све већи број такмичара који се од прошлогодишњих 220 ове године приближио броју од 250. Настојање да се садржај сваке године обогаћује води ка новини која се ове огледа у учешћу деце предшколског узраста, а први пут се на трци појављују и основци из Баљевца, Јошаничке Бање и Биљановца. Од прошле године, кад је локална самоуправа обезбеђењем потребних финансијских средстава стала уз организаторе, ова спортска манифестација добија озбиљнији карактер са добрим изгледима да надмаши сличне манифестације које се првих месеци сваке године одржавају у околини. Свечано отварање шесте међународне Сретењске трке отпочело је пола сата пре него су се тачно у подне на старту појавили најмлађи Ушћани, предшколци на стази дугој око 200 метара, а на значај ове манифестације указали су председник Савета Месне заједнице Ушће Горан Николић и градоначелник Краљева др Предраг Терзић.

Фото: Г. Шљивић

БЕДА АТЛЕТИКЕ

19.2.2017.

МАГАЗИН

Од старта до циља на истом месту у дворишту испред спортске сале Основне школе „Милун Ивановић“ такмичари су се улицама 7. јула и Милуна Ивановића борили за најбољег у двадесет шест категорија: од најмлађе деце предшколског узраста, ученика основних школа, јуниора, сениора, ветерана у мушкој и женском конкуренцији као и категорији рудара. Директор овогодишње трке Вучић Ђоковић подсећа на тврдњу српске шампионке Амеле Терзић и њеног тренера Рифата Зилкића да Сретењска трка у Ушћу спада у ред најмасовнијих у земљи по учешћу ученика основних школа. Међународном карактеру и овом приликом доприноси учешће румунских атлетичара из спортске школе града Медијаша, који припада округу Сибиу, под вођством професора Хермана, а колико је конкуренција у категорији сениора ове године јача од претходних на најбољи начин потврђује присуство победника Новогодишње трке у Бечу Хермана Петера Даниела. Посебно атрактивна сваке го-

дине је трка рудара која сваке године поприма све масовнији карактер. Председник Синдиката Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља „Ресавица“ Небојша Миленковић подсећа да су ушћански рудари од прве године активно учествовали у организацији Сретењске трке, касније су им се придружиле колеге из других рудника а ове године из Рембаса, Ресавице, Лужнице и Штавља. Члан Организационог одбора Бобан Сувочесмаковић за неку до наредних година најављује долазак атлетичара из Ђенове и подсећа на значај учешћа атлетичара из Медијаша чији су представници прошле године потписали протокл о сарадњи са школом „Милун Ивановић“, а очекују да се побратиме са Ушћем кад постане градска општина. Колико је сарадња овог типа плодотворна најбоље сведочи долазак између хиљаду и три хиљаде Румуна на Копаоник у чему највећу улогу има Херман. Организатори овогодишње трке су Удружење грађана „Општина ушћанска“

и Месна заједница Ушће, генерални покровитељи град Краљево и Јавно предузеће Подземна експлоатација Ресавица, помоћ су пружили и приватни донатори, а посебан допринос у организацији такмичења дала су краљевачка јавна комунална предузећа. Пет минута иза поднева на старту су се појавиле ученице првог и другог разреда основних школа, а стазу дугу 600 метара прва је претрчала Исидора Ратковић из Краљева са само неколико секунди предности испред Елене Младеновић из Рашке и суграђанке Тамаре Савић. На стази исте дужине такмичиле су се ученице трећег и четвртог разреда међу којима је најбржа била Ива Зеленовић из Чачка. Одмах за њом циљну равнину прешле су Ленка Николић из Новог Пазара и атлетичарка чачанске Слободе Наталија Лазаревић. Десетак минута касније на стази исте дужине стартовали су ученици првог и другог разреда, а најспретнији је био Иван Здравковић. Чачанин Јовица Прелић је био други док се на треће место

пласирао ученик Основне школе „Милун Ивановић“ из Ушћа Никола Радосављевић. Међу старијим ученицима нижих разреда најбољи су били Василије Јовановић, Урош Машић и Новак Миросавић. Ученице петог и шестог разреда стартовале су двадесетак минута од почетка званичног дела такмичења, а три првопласиране на стази дугој 1200 метара су Вања Петровић, Кристина Кртењић и Ана Драгојевић. Иста дужина била је изазов и за најстарије основке међу којима је убедљиво најбоља била Саима Мурић из Новог Пазара, док су друго и треће место освојиле Сања Ђоковић из Чачка и Дејана Милосављевић из Рашке. Прва два места међу ученицима петих и шестих разреда, са само секундом разлике, заузели су Новопазарци Вахид Гицић и Џемал Хасановић, док је трећи био такмичар чачанске Слободе Алекса Јовић. Међу нешто старијима убедљиво најбољи је, као што се и очекивало, био Амел Џаковац. Други је био Милош Радоњић из Рашке, док је циљну равнину десет секунди иза њега прешао Огњен

Николић из Чачанског атлетског клуба. Јуниоркама је изазов представљала стаза дуга 1.800 метара, а убедљиву победу је извојевала Амра Терзић из Новог Пазара која је три круга прешла скоро пола минута брже од другопласиране Краљевчанке Невене Крсмановић. Треће место је припало румунској атлетичарки Андри Тодоран. У категорији сениорки наступеле су само четири такмичарке од којих су три првопласиране Теодора Симовић, Азра Нурковић и Лидија Петровић. Међу јуниорима је убедљиво најбољи био Никола Шмиговић из Лепосавића који је циљну равнину прешао испред Ђорђа Солдатовића и Илије Миленковића. Пред сениорима је било пет кругова укупне дужине 3.000 метара, а само секунд испред румунског такмичара Петера Даниела Хермана кроз циљ је прошао Чачанин Никола Васић. Скоро пола минута иза првопласираног трку је завршио Харис Ајдаревић из Новог Пазара. У трци ветерана старих између 40 и

50 година стартовала су три такмичара међу којима је најбољи био Драган Нешовић, а друго и треће место заузели су Слободан Леонтијевић и Живан Драговић. Три такмичара је стартовало и у трци ветерана из шесте деценије живота у којој је од Петра Милетића и Драгана Савковића бољи био Милан Остојић. Седма деценија живота није била препрека да се на старту појави два пута више такмичара. Најбољи је био Љуба Стевановић коме је од старта до циља требало око 13 минута. Скоро минут касније у циљ је ушао Перо Мијатовић док је треће место заузео Сафет Маљевац. Као и ранијих година највеће интересовање је изазвала трка рудара на 600 метара. Најбољи је био Дарко Пешић, запослен у „Ибарским рудницима“, који је кроз циљ прешао испред другопласираног колеге Слободана Ђорђевића кога је само секунда делила од трећепласираног Риста Живаљевића из рудника Штаваљ. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 19. И 25. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

19.2.2017.

19. фебруар

197. — Император Септимије Север је поразио узурпатора Клодија Албина у бици код Лунгдунума. 356. — Император Констанције II је издао декрет којим су затворени сви пагански храмови у Римском царству. 1674. — Потписан Вестминстерски мир којим је окончан Англо-холандски рат, а Нова Холандија, подручје данашњег Њујорка, припала Енглеској. 1797. — Папа Пије VI потписао Толентински уговор с Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској. 1807. — Британска флота прошла кроз Дарданеле да би се потом придружила руским снагама у рату против Турске. 1912. — Почео шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. 1918. — Совјетски Централни извршни комитет издао декрет о забрани приватног власништва над земљом, водама и природним ресурсима. 1922. — У Загребу изашао први број листа „Борба“, иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије. Лист забрањен 13. јанаура 1929. Поново излазио у Другом светском рату у Ужицу крајм 1941. и у Босанској крајини од октобра 1942. до фебруара 1943. После рата наставио је да излази у Београду као дневни лист. 1942. — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. У нападу погинула 243 Аустралијанца, потопљено осам бродова и уништена 23 авиона. 1943. — Силе Осовине напале су савезничке снаге у Тунису код Касеринског пролаза.

1945. — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима. У борбама које су трајале до 26. марта, када су се Јапанаци предали, погинуло више од 6.800 Американаца. 1959. — Велика Британија, Грчка и Турска потписале у Лондону споразум о независности Кипра, на којем је годинама трајао устанак против британске колонијалне власти. 1976. — Исланд прекинуо дипломатске односе с Великом Британијом после неуспешних преговора две земље о праву на рибарење у спорним водама и тиме отпочео тзв. „бакаларски рат“. 1977. — У Букурешту потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроелектране Ђердап II. 1978. — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици. 1991. — Борис Јељцин затражио оставку председника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт. 1992. — У Јужној и Северној Кореји ступили су на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву. 1993. — Од 1.500 путника и чланова посаде ферибота који је потопљен у олуји поред обала Хаитија спасено 285. 1999. — Убијен верски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, с два сина. 2002. — После убиства шест израелских војника, израелске снаге напале седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази и том приликом погину-

ло 15 Палестинаца.

20. фебруар 1631. — Немачки протестантски кнезови склопили су савез са шведским краљем Густавом II, чиме је и Шведска ушла у Тридесетогодишњи рат (1618—1648). 1798. — Луј Александр Бертје је збацио са трона папу Пија VI. 1809. — Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за кра-

ља Шпаније. 1813. – Мануел Белграно је поразио ројалистичку војску Пија де Тристана током битке код Салте. 1835. — Чилеански град Консепсион је уништен у земљотресу. 1846. — Пољски устаници су подигли устанак у Слободном граду Кракову који је Аустријско царство угушило девет дана касније. 1860. — У Новом Саду је изашао први број „Данице“, најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао Ђорђе Поповић. „Даница“ је окупила стотинак српских писаца, међу којима Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, Љубу Ненадовића и друге. 1938. — Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднео је оставку у знак протеста због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према немачком диктатору Адолфу Хитлеру.

1942. — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији. 1962. — После успешних подорбиталних летова с људском посадом, САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод „Меркјури-Атлас 6“, којим је први амерички астронаут Џон Глен три пута облетео око земље. Лет је трајао четири сата, 55 минута и 23 секунде. 1967. — Председник Индонезије Ахмет Сукарно предао је сву извршну власт генералу Сухарту, задржавши само „титулу“ председника. 1979. — У ерупцији индонежанског вулкана Синира живот је изгубило 175 људи. 1985. — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава. 1986. — СССР је ласнирао први део своје свемирске станице Мир. 1986. — Верски сукоби између Хиндуса, муслимана и Сика захватили су Индију, а у три индијске државе заведен је полицијски час. 1988. — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах. 1989. — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена. 1991. — Усвајањем амандмана 99. на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије; влада Хрватске поднела је Сабору допуну Устава по коме у Хрватској важе само закони те републике, чиме је суспендован Устав тадашње СФРЈ. 1996. — Зетови ирачког председника Садама Хусеина, генерал Хусеин Камел Хасан и његов брат Садам Камел, вратили су се с породицама у Ирак из шестомесечног избеглиштва у Јордану. Ирачки председник их је помиловао, али су три дана касније обојица убије-

ни. 1999. — На Косову, на подручјима Подујева, Ораховца и Суве Реке, појачани су оружани сукоби између српских снага безбедности и припадника организације косовских Албанаца Ослободилачке војске Косова (ОВК). 2002. — У највећој железничкој несрећи у Египту погинуло је 373 путника, а 66 је повређено, када је избио пожар у возу на линији Каиро-Луксор. 2003. — У пожару који је избио на рок концерту групе Грејт Вајт (Great White) у једном ноћном клубу у Вест Ворику, на острву Роуд (САД), погинуло је 100, а повређено око 200 особа. 2006. — У Бечу почели преговори српских и косовских власти о будућем статусу Косова. БиХ добија Председништво које чине председник и два потпредседника, с ротацијом на челу ове институције сваких 18 месеци.

21. фебруар 1613. — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов. 1848. — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса. 1911. — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД. 1916. — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника. 1921. — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара. 1941. — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом. 1943. — Британски краљ Џорџ VI

19.2.2017.

МАГАЗИН

доделио Русима одликовање „Мач части“ за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату. 1947. — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву „инстант-камеру“, полароид. 1958. — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије. 1972. — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчкокинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности. 1973. — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа. 1974. — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум. 1983. — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи. 1992. — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци. 1997. — Присталице и симпатизери српске коалиције „Заједно“, који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звездапетокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић. 2001. — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне

вешањем две жене оптужене за проституцију. 2002. — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година. 2003. — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.

22. фебруар 1784. — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, „Кинеска царица“. У Кину стигао 28. августа. 1819. — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис. 1828. — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван. 1848. — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III. 1862. — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке. 1882. — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством. 1913. — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадера и потпредседник Пино Суарес. 1966. — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и наредио хапшење пет министара. 1967. — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату.

1979. — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта. 1980. — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ. 1997. — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана. 1997. — У свом билтену „Члирими“, једна од оружаних групација косовских Албанаца „Национални покрет за ослобођење Косова“ позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором. 2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Ку-

довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај Врховна рада Украјине је једногласно сменила председника Виктора Јануковича, испунивши један од главних захтева Евромајдан протеста.

23. фебруар

нарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993. 2002. — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи. 2004. — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула. 2006. — У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти. 2014. — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је

1574. — У Француској избио пети верски рат католика и протестаната. 1821. — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао рат за незавиност Грчке од Османског царства. 1836. — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане почело опсаду тврђаве „Аламо“ у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци погинули. 1847. — Америчке трупе под командом генерала Захарија Тејлора су поразиле мексичку војску генерала Антонија Лопеза де Санта Ане у бици код Буена Висте. 1866. — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза, приморан да абдицира и напусти земљу. 1898. — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске, под насловом „Оптужујем“, у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса. 1903. — Финализован је Кубанскоамерички уговор, којима је САД дозвољено да од Кубе изнајме залив Гвантанамо. 1905. — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб „Ротари“. 1919. — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку „Борбени одреди“. 1927. — Немачки теоријски физи-

чар Вернер Хајзенберг је написао писмо колеги Волфгангу Паулију у коме је први пут описао свој принцип неодређености. 1938. — У Кувајту откривено прво налазиште нафте. 1942. — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији. 1944. — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату. 1945. — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе. 1945. — Удружене филипинске и америчке снаге су ослободиле Манилу. 1958. — Кубански устаници су киднаповали петоструког првака Формуле 1 Хуана Мануела Фанхиа. 1959. — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру. 1970. — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта. 1981. — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније. 1991. — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта. 1994. — Бошњаци и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине. 1999. — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова. 1999. — Лавина је уништила аустријско село Галтур, усмртивши 31

особу. 2001. — У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића. 2003. — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле. 2006. — Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров тржнице. Зграду тржнице пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. када је погинуло 28 особа. 2008. — Бомбардер B-2 Спирит Америчког ваздухопловства се грушио на Гваму, што представља први оперативни губитак овог авиона.

МАГАЗИН

19.2.2017.

24. фебруар

303. — Галерије је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства. 1389. — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили њиховог краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарета I постала владар Данске и Шведске. 1525. — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији, употребивши први пут у историји ратовања пушке аркебузе. Погинуло је око 14.000 војника, а француски краљ Франсоа I је заробљен. 1537. — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље. 1804. — У селу Дрлупа на Космају дошао Аганлија на преговоре са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са Турцима Бој у Дрлупи. Аганлија је претрпео пораз. 1848. — У Лондону, на немачком језику, објављен „Комунистички манифест“, који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења „Савеза комуниста“ одржаног у Лондону у новем-

бру 1847, написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс. 1868. — Конгрес САД покренуо, први пут у америчкој историји, поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона. Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се наредне године повуче са председничког положаја. 1917. — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама. 1938. — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона чекиње за четкицу за зубе. 1945. — Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана. 1946. — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе. 1966. — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума, под чијим је вођством Гана 1957. године стекла независност од Велике Британије. Пуч под вођством поручника Џерија Ролингса извршен је током Нкрумахове посете Кини. 1974. — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу. 1989. — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. „божанског порекла“, а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата. 1991. — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту. 1996. — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка

напада у Израелу 27 и ранили 77 људи. 1998. — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба. 2000. — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког

примирја у Демократској Републици Конго. 2001. — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора. 2002. — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља.

2003. — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа. Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и

Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993. 2006. — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

25. фебруар 139. — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником. 493. — Одоакар је предао Равену

после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим. 1570. — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви. 1784. — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“. 1797. — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије. 1815. — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму. 1885. — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар. 1921. — Црвена армија је ушлa у Тбилиси, главни град Демократске Републике Грузије и истог дана проглашена Грузијска Совјетска Социјалистичка Република. 1948. — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. Овај догађај назван је „фебруарски удар“. 1954. — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, његов близак сарадник приликом обарања краља Фарука I у јулу 1952. 1956. — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је тзв. Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности. 1964. — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. Титулу је потом девет пута узастопно успешно одбранио, а одузета му је

1967. судском пресудом због одбијања да буде мобилисан за рат у Вијетнаму. 1968. — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам. 1972. — Совјетски васионски брод „Луна 20“ вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла. 1974. — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије. 1986. — Филипински диктатор Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину. 1991. — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран. Погинуло је 28 војника, а већи број је рањен. 1993. — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године. 1994. — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти. 2000. — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца. 2000. — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодиорала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима. 2003. — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs