MagazIN 267 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 267 * 12. фебруар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

12.2.2017.

У овом броју: Упозорење директорима школа Под лупом јавне установе Застрашивање народа у медијима Ново препакивање Балкана У спомен на добротвора Најмлађи тренер у историји клуба

8 18 20 30 36 44

Одрасли пуше и мене гуше Алиса у земљи чуда Глумац на силу На репертоару Биоскопа „Кварт“ Зима, зима, е па шта је Црвена звезда - Рибница Времеплов

50 58 68 80 82 92 94

МАГАЗИН 12.2.2017.

Десета седница Скупштине града

МАГАЗИН

12.2.2017.

УСТАНОВЕ ПОЛ

- Након сат и по расправе о реализацији Локалног акционог плана за запошљавање у прошлој години потврђено да нико није говорио о тачки дневног реда. – Став опозиције да Локални акциони план за запошљавање није ништа више до план акционих лажи. - Кроз Локални акциони план за запошљавање планирана средства за финансирање војске која треба да обезбеди победу на изборима. - Политичко запошљавање као специфичан вид политичке проституције која се манифестује у пристанку појединаца да обављају одговорне функције. - Краљевачке установе тешко могу да спроведу планиране активности средствима која добијају из градске касе. - Политичка ускогрудост и безумље присутно у већем броју јавних предузећа и установа

Фото: М. Радовановић

ЛОЖИЛЕ ИСПИТ

МАГАЗИН

12.2.2017.

акон скоро месец и по дана паузе заказана је десета по реду седница Скупштине града са обимним дневним редом на коме се, по предлогу одговарајућих служби, нашло чак двадесет девет тачака. Да састављачи дневног реда нису мислили на све потврђују предлози за допуну који су дан раније прошли проверу Градског већа. Тако је у дневни ред укључен предлог Одборничке групе „Српски покрет обнове“ да се разматра предлог одлуке о расподели добити Јавног комуналног предузећа „Путеви“ по завршном рачуну за 2015. као и предлог Одборничке група „Александар Вучић – Србија побеђује“ за усвајање одлуке о утврђивању предлога цене боравка деце у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ у овој години. Одборници већине ни овога пута нису били спремни да подрже предлоге опозиционих партија, па је одбијен предлог Демократске странке која је преко свог председника Вукомира Митровића затражила да се јавност упозна са извештајем о реализацији

пројекта „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“. Није прихваћен ни предлог Одборничке групе „Локални фронт“ о разрешењу једног члана школског одбора у Економској школи. Повод за негодовање шефа Одборничке групе коалиције окупљене око Демократске странке Вукомира Митровића била је дан раније објављена информација на једној од локалних телевизије да је њихов предлог одбијен зато што није достављен на време, а у складу са за то предвиђеном процедуром. Деманти овакве информације повод је за потврду председника Скупштине града Ненада Марковића да ће овај извештај бити тема једне од наредних седница. Кворум од 57 присутних на почетку десете седнице Скупштине града довољан је за рад и одлучивање, а сагласност 43 одборника довољна да се двадесетак минута од почетка утврди дневни ред. Колико се разматрање извештаја о реализацији Локалног акционог плана за запошљавање у прошлој години сматра значајним потврђује податак

да су на то утрошена пуна два сата, а о плодотворности рада сведочи, након сат и по расправе, изнесен став шефа Одборничке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“ Вукмана Ракочевића, да нико није говорио о тачки дневног реда. Најжешћи критичари Извештаја о реализацији Локалног акционог плана за запошљавање и овога пута су били одборници опозиције, а велики део времена утрошен је на међусобне оптужбе о томе ко је у претходном периоду више утицао на уништење краљевачке привреде. Седница ни овога пута није могла да прође без реплика и одговора на њих, а непримерен вокабулар повод је за изрицање две опомене одборнику Локалног фронта Владану Славковићу. Опозиција заступа став да су знатна финансијска средства утрошена на партијско запошљавање кумова, рођака и лица са братским и осталим везама. Исти тонови преовладавали су и током разматрања предлога одлуке о усвајању локалног акционог плана, а

током скоро сат и по опозиција је покушавала да покаже да није ништа више до план акционих лажи. Замерка шефа Одборничке групе „Староседеоци Краљева и околине“ односи се на неодговорно понашање одборника владајуће коалиције о чему на најбољи начин сведочи податак о полупразној сали за седнице. Староседеоци верују да су кроз Локални акциони план за запошљавање планирана средства за финансирање сопствене војске која треба да обезбеди победу на изборима. Пре полусатне паузе одборницима је представљен предлог програма уређивања грађевинског земљишта, а полусатна расправа о предлогу одлуке о остваривању права на новчану помоћ породицама са више деце потврдила је једнодушну подршку владајућих и опозиционих одборника који су изнели велики број замерки чијим би уважавањем ефекти примене били знатно већи. Три узастопне тачке дневног реда о престанку важења одлуке о оснивању Фонда за развој пољопривреде и Ватрогасног фонда, као и радном вре-

мену „Апотеке Краљево“, нису изазвале посебно интересовање присутних док су са нестрпљењем очекивали обједињену расправу о следећих четрнаест које се односе на разматрање програма рада и финансијских планова јавних установа за ову годину. Пуних четрдесет минута су утрошили представници Народног музеја, Историјског архива, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Завода за заштиту споменика културе, Културног центра „Рибница“, Дома културе „Студеница“ из Ушћа, Дечјег одмаралишта „Гоч“, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Центра за социјални рад, Туристичке организације Краљева, Спортског центра „Ибар“, Дома здравља „Краљево“ и „Апотеке Краљево“ да предложене планове приближе одборницима и за њихову реализацију затраже одговарајућу подршку. Двадесетак минута пре истека времена за редован рад седнице већином од 45 уз 12 уздржаних одборника прихваћен је предлог председавајућег да се рад настави док не буде исцрпљен

усвојени дневни ред. Скоро четири сата трајала је обједињена расправа о плановима рада јавних установа за ову годину током које није било посебних замерки на рад Народног музеја, Библиотеке, Историјског архива и Краљевачког позоришта па је, након смиривања узбурканих страсти из дотадашњег рада, седница попримила мирнији тон. Да тако не буде до краја потрудио се шеф одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић освртом на оно што у овој години планира Туристичка организација Краљева. Повод жустре расправе био је уговор који је директорка ове установе, у време док је ту дужност у кратком периоду вршила и пре неколико година, склопила са садашњим шефом одборничке групе Покрета социјалиста Александром Ерцом а чију је ваљаност оспорио и професор Правног факултета др Зоран Чворовић. Уследио је низ реплика и одговора на њих оштријим тоном личних обраћања одборника што је у супротности са Пословником о раду Скупштине града. Узавреле страсти није ни покушавао да

МАГАЗИН 12.2.2017.

МАГАЗИН

12.2.2017.

смири председавајући Александар Протић, бар на начин да укаже на непримереност таквог начина обраћања како је то чинио у неким другим ситуацијама. Већи број опозиционих одборника сматра да план рада Туристичке организације за ову годину представља само списак лепих жеља, а др Чворовић је искористио прилику да подсети на политичко запошљавање као специфичан вид политичке проституције која се манифестује у пристанку појединаца да обављају одговорне функције. Носиоцима власти се замера што нису реаговали на тако штетан уговор, па су исту особу пред крај минуле године поново именовали за вршиоца дужности директора ове установе. Ставове владајуће већине и овога пута су бранили заменик шефа одборничке групе напредњака Милош Милишић и председник Скупштине града Ненад Марковић који је потврдио да краљевачке установе тешко могу да спроведу планиране активности средствима која добијају из градске касе.

О атмосфери која влада томом седнице Скупштине града говори и примедба шефа Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Ивана Матовића упућена на адресу градоначелника Краљева коме се замера што добацује, шета по сали и забавља одборнике своје странке. Културном центру „Рибница“ замера се што, и поред више од двадесет запослених, нема људе способне да заврше одређене послове па за то мора да ангажује особе изван ове установе што је нова прилика за подсећање на политичко запошљавање и удомљавање пропалих кадрова. После петнаестоминутне паузе, која се после 19,30 продужила за изевсно време, расправа је настављена у готово празној сали за седнице. Тврдње опозиционих одборника о партијском запошљавању потврђује и одборник Српске Радикалне странке Слободан Буђевац чињеницом да су још демократе доку су биле на власти у стални радни однос у Дечјем одмаралишту „Гоч“ примиле петнаестак радника од

којих нема посебне користи. Податак да је после тога запослено само три мала је утеха за тврдњу да нису распоређени на одговрарајућа радна места, па се дипломирани правник примљен да ради као секретар установе бави маркетингом, а његове послове и даље обавља особа са неодговарајућом квалификацијом. Излагање Ивана Матовића у настојању да докаже исправност изнетих ставова овом приликом је било повод председавајућем за упозорење да директно обраћање није у складу са пословником. Иако се чинило да предлог решења о образовању комисије за спровођење конкурса за избор директора јавних предузећа чији је оснивач град неће изазвати посебно интересовање присутних атмосферу је још једном подгрејао Драган Весовић. Уз осврт на компетентност предложених чланова указано је да комисија не може битно да одлучује кад се кадровска питања решавају на основу коалиционих споразума и на местима ван Скупштине града. Др Чворовић указује на чињени-

цу да су у биографијама кандидата изнети штури подаци, што наводи на сумњу да се нешто крије, а то опет потврђује више пута изнете ставове опозиције да неће имати никакав утицај на доношење одлука. Одлука о спровођењу конкурса за избор директора Јавног комуналног предузећа за управљање грађевинским земљиштем и Јавног енергетског предузећа „Топлана“ нису изазвале било какво интересовање одборника, баш као ни предлог решења о давању сагласности на одлуку Скупштине Регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ д.о.о. о избору председника скупштине. Мало више пажње посвећено је разрешењу директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ за кога се тврди да је добро радио. И док су представници владајуће већине покушавали да докажу да је оставку поднео на лични захтев опозициони одборници тврде да тако нешто није наведено у тексту који им је достављен

уз материјал за седницу. На основу тога Драган Весовић закључује да се ради о политичкој ускогрудости и безумљу какво је присутно у већем броју јавних предузећа и установа. Кадровска питања везана за чланство у Управном и Надзорном одбору Спортског центра „Ибар“, као и школских одбора у Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ и Основној школи „Јован Дучић“ у Роћевићима, одузела су тек неколико минута времена, док директор Јавног комуналног предузећа „Путеви“ Иван Гољић није потврдио како је 2015. године остварена рекордна добит што је повод да се оснивачу врати десет одсто, или скоро 4,6 милиона динара, колико је намењено и радницима. Директорка Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ Габријела Чмерић детаљно је образложила захтев за потврду нових цена услуга за које од око 20 хиљада динара по детету родитељи плаћају само петину што за целодневни боравак незнатно премашује четири хиљаде. Износ боравка у мешовитим групама је за две хиљаде мањи, док обавезе родитеља предшколаца

достижу 3.668 динара. Особеност последње седнице Скупштине града огледа се и у чињеници да пре преласка на гласање није било уобичајене паузе што потврђује дисциплинованост одборника владајуће већине. Кворум од 53 присутна био је довољан да се за само петнаестак минута заврши гласање и, подршком која се кретала између 43 и 52, потврде сви предлози докумената. У гласању је најбоље прошао предлог одлуке о остваривању права на новчану помоћ породицама са више деце коју су подржали сви присутни. Од јавних установа најбоље су прошли Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљевачко позориште и Дом културе „Студеница“ из Ушћа, чије је планове подржало по 52 одборника, а најслабије Историјски архив и Завод за заштиту споменика културе за које је гласало 43 присутних. Одборница Локалног фронта Зорица Шћепановић поднела је оставку на ову функцију, а седница је после скоро 12 сати рада завршена десетак минута пре 22 сата. Т. Радовановић

12.2.2017.

МАГАЗИН

Где смо били, шта смо радили у јануару

НИ ДУЖЕГ МЕСЕЦА, НИ - Посете породилишту и Новогодишња трка у Мрсаћу. – Честитка верницима који славе Божић по Јулијанском календару. – Апел за помоћ од Краљевчана који не живе у Краљеву. - Локалнои оквирни водич за обнову након елементарних непогода. – Подршка акцији добровољног давања крви. – Пред школску славу књиге најбољим ученицима краљевачких основних и средњих школа

И МАЊЕ АКТИВНОСТИ Н

акон усвајања буџета за ову последњих дана минуле године у политичком животу града, посебно оном на највишем нивоу, долази до својеврсног зимског сна у коме нема превише активности градских челника, а најбоља потврда се огледа у чињеници да током јануара нису заседали ни Градско веће ни Скупштина града. Да није било појединих прото-

коларних активности могло би се закључити да се градски челници и нису претргли од посла. Ово није карактеристика само актуелне власти, и само овог јануара, већ појава која је годинама уназад присутна у политичком животу града. Прве активности градоначелника Краљева у години везују се за посету породилишту. Тако је било и ове дру-

гог дана јануара кад је др Педраг Терзић посетио Породилиште Опште болнице „Студеница“ и уручио пригодне поклоне прворођеним бебама и њиховим мајкама са територије града Краљева. Три поклон ваучера за куповину беби опреме и по букет цвећа намењени су мамама троје малишана који су на свет дошли с почетка ове године, а најпотребнију опрему у првим дани-

МАГАЗИН 12.2.2017.

ма по рођењу и овом приликом су уручили представници Црвеног крста. Само сат касније у Мрсаћу је почела четрдесет шеста по реду манифестација под називом „Новогодишње атлетске трке Мрсаћ 2017“, а свечаном отварању су присуствовали градоначелник Краљева и председник Скупштине града Ненад Марковић са сарадницима. Новогодишње атлетске трке у Мрсаћу се одржавају од 1971. године, оснивач је прослављени маратонац Коста Коларевић, а само неки од досадашњих учесника су велика имена српског спорта Дане Корица, Фрањо Михалић, Драган Здравковић, Рифат Зилкић и други. Приближавање дана Христовог рођења повод је да градоначелник др Терзић упути честитку суграђанима који Бадњи дан и Божић славе по Јулијанском календару. - Поштовани суграђани, Вама, који рођење господа Исуса Христа славите по Јулијанском календару, упућујем најсрдачније честитке поводом Бадњег дана и Божића. Желим вам да дан који најављује највећи хришћански празник и дан Рођења Богомладенца Христа, са својим ближњима, проведете у миру, здрављу, љубави и духовном благостању. Честитам Вам најрадоснији празник међу свим празницима са жељом да се сви боримо да љубав, међусобно поштовање, разумевање, уважавање и солидарност красе живот у нашем граду Краљеву. Мир Божји – Христос се роди! – поручио је градоначелник. На Бадњи дан, 6. јануара Великом повечерју са литијом у Храму Светог Саве у Краљеву, које је служио епископ жички Јустин са свештенством, присуствовала је заменица градоначелника Краљева Марица Мијаиловић. Само три дана касније је, поводом најрадоснијег хришћанског празника, посетила Породилиште у Општој болници „Студеница“ и уручила поклоне прворођеним бебама на Божић са територије града Краљева и њиховим мајкама. Једанаестог дана јануара организована је конференција за новинаре поводом покретања портала „Краљево те зове“. О овој иницијативи говорили су градоначелник Краљева др Предраг Терзић, један од иницијатора Марко Костић, као и светски прослављени кошаркаш Ненад Крстић. Према речима иницијатора, идеја је да се направи база Краљевчана различитих струка и интересовања, који не живе у Краљеву, а желе да направе контакте са родним местом како би, подршком и саветима, помогли приликом покретања будућих пројеката или довођења

стратешких партнера. У уторак, 17. јануара Друштво добровољних давалаца крви „92“ Полицијске управе Краљево је, са Црвеним крстом и Трансфузијом крви Опште болнице „Студеница“, организовало акцију добровољног давања крви. Давањем крви акцију су подржали и представници града Краљева, градоначелник др Предраг Терзић и чланови Градског већа. Светска банка, у сарадњи са Канцеларијом за управљање јавним улагањима, спроводи студију случаја и прикупљање материјала за израду „Локалног оквирног водича за обнову након елементарних непогода“, који ће пружити препоруке и искуства за актере на локалу како да што ефикасније планирају и спроведу процес обнове. С обзиром на успех који је Република Србија остварила у процесу обнове након поплава 2014. године, изабрана је за једну од земаља у којој ће студија бити спроведена. Циљ ове студије није евалуација процеса, већ прикупљање искустава, првенствено актера на локалу, на који начин су централне власти подржале активности, како је планиран и спроведен процес обнове. Састанку су присуствовали експерт кога је ангажовала Светска банка да спроведе студију у Србији Андре Стиле, заменица директора Канцеларије за јавна улагања Сандра Недељковић са Виолетом Сретеновић, а испред Светске банке Дарко Милутин и Дубравка Станић, ангажовани на Програму у Србији, и менаџер Саветодавног центра Сталне конференције општина и градова Дарко Дрндић. Госте је, у име града, дочекала заменица градоначелника Марица Мијајловић, а присутни су били и помоћници градоначелника, чланови Градског већа, представници Градске управе и Одељење за послове цивилне заштите. У фискултурној сали Основне школе „Светозар Марковић“ након састанка је организован јавни час „Мала цивилна заштита“, у организацији Одељења за послове цивилне заштите, а део обухвата скеч из позоришне представе „Шта ако се деси?“. Дан пре 27. јанура, кад се обележава школска слава Свети Сава организована је свечаност на којој су представници града уручили пригодне поклоне - књиге најбољим ученицима основних и средњих школа, као и онима који су током протекле школске године освојили награде на републичким такмичењима из различитих области. Свечаност је организована у свечаној сали Градске управе, а у краћем музичком програму су наступили ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.2.2017.

Годину дана нове снаге на политичкој сцени

МАГАЗИН

12.2.2017.

ПРЕДНОСТ ЉУДИ БЕЗ РЕПОВА

- Многи беже из политике јер су после тридесет година лагања и превара изгубили вољу за тим. – У ужем градском језгру подршка „Староседоцима Краљева и околине“ двоструко већа од потребне за улазак у парламент. - На челним позицијама у граду су људи који имају сумњиве дипломе, или који уопште немају дипломе, док се права елита склања у страну. - Краљево више од двадесет година из сенке воде досељени тајкуни које за овај град не везује ништа, па је само пролазна станица у којој ће да се овајде. - Седнице Скупштине града су достојанственије, а понашање одборника културније него у ранијем периоду, па би могле да послуже као добар пример и републичком парламенту. - - Напредњаци за пет година нису урадили ништа што би у скупштини могао да брани и много бољи политичар. - Обавеза према члановима и бирачима основа за одбијање примамљивих понуда владајуће коалиције у замену за подршку у парламенту

Иван Матовић

МАГАЗИН

12.2.2017.

ре тачно годину дана на краљевачкој политичкој сцени се појавила нова снага која је, само два месеца касније, у исправност својих ставова успела да убеди више од пет одсто бирача, обезбеди пет места у локалном парламенту и битно утиче на његов рад током наредних десет седница. Корак према позицији на којој се налази направљен је мало пре тога кад је, без намере да се бави политиком, група на Фејсбуку названа „Староседеоци Краљева и околине“ у кратком периоду окупила око четири хиљаде чланова. Председник удружења, формираног почетком фебруара прошле године под истим именом, Иван Матовић подсећа да су први чланови били људи који су емотивно везани за Краљево и којима оно није само пролазна станица према неком од већих центара. У тренутку кад је нагомилана енергија запретила да прекипи осетила се потреба за формирањем удружења какво до тада није постојало у овој средини, а мотив за учешће у политичком животу подстакло незадовољство учинком локалних политичких субјеката. Све оно што су чланови групе исказивали

у коментарима било је довољно за закључак како је овој средини потребно нешто ново, снага која нема централу у Београду и која једино као таква може да буде њихов глас у Скупштини града. Искуство из периода обновљеног вишестраначја дугог четврт века показало је да такве снаге нема међу постојећим субјектима на локалној политичкој сцени чији се најистакнутији представници само смењују на важним функцијама у хијерархији власти. Једини легални начин борбе за промене у животу заједнице спроводи се кроз институције система, а приближавање локалних избора прошле године показало се као добар за покушај за пробој у прве редове. Од формирања удружења почетком јануара, и оснивачке скупштине 6. фебруара, до избора је остало нешто мање од два и по месеца, па људима са идејом, али без довољне количине финансијских средстава, није било ни мало једноставно да се упуте у кампању и парирају онима који већ имају разгранату страначку инфраструктуру и месне одборе на територији свих 68 месних заједница са територије града. - Имали смо програм, али не и средства,

па смо сами скупили новац за кампању која није јефтина, јер је само за оверу потписа требало 80 хиљада динара. Окупили смо људе који се никада нису бавили политиком и који немају никакве политичке, ни животне репове. Наши чланови су тражили да не примамо пропале кадрове из других странака и направимо нешто потпуно ново око здраве и исправне идеје са поштеним људима који улазе у причу потпуно чисти. Кампања нам је била посебно тешка, јер нисмо имали никога ко је раније био укључен у такве активности, чак ни да попуни образац за прикупљање потписа кад постоји опасност да листа не буде прихваћена ако нешто погрешите. Листу смо направили од људи које смо имали на располагању водећи рачуна да буду честити. Нисмо се трудили да по сваку цену имамо кандидата у свим месним заједницама, јер нисмо хтели да ризикујемо и имамо лоше. Веома је тешко за кратко време наћи најмање 47 квалитетних људи који желе да се укључе, а показало се да многи беже из политике јер су после тридесет година лагања и превара изгубили вољу за тим. Да се људи плаше потврђују

примери оних који су пристали а после неколико дана јаве да не смеју јер им је неко из неке друге странке обећао посао за дете, љутиће се директор фирме у којој раде и слично – објашњава Матовић. Након пребројавања гласова показало се да је бољи резулат остварен у срединама до којих је глас о постојању нове политичке снаге могао да допре, па је у ужем градском језгру подршка била двоструко већа од потребне за улазак у парламент. Насупрот томе у ушћанском крају до кога не допиру сигнали локалних телевизија бирачи нису ни могли да знају за постојање нове снаге којој би ваљало поклонити поверење. Интерсантним се чини податак да су Староседеоцима подршку пружили бирачи свих генерација и професија без идеје да би од групације која нема знатнијег утицаја на власт од тога могли имати личне користи. Уверење да су староседеоци запостављени, и да не постоји други начин да се њихов глас чује у Скупштини града, основа је подршке која је допринела да се стање полако мења. - Мислим да смо сами криви што смо се померили, не мислим само на староседео-

це већ и на елиту овога града и људе који се временом померају и уступају места горима од себе. И сада су нам на челним позицијама у граду људи који имају сумњиве дипломе, или који уопште немају дипломе, док нам се права елита склања у страну. Таквима се не треба склањати, јер им се тако отвара простор да владају нама а они то и желе. Тако се десило да овај град уназад двадесет и нешто година из сенке воде разноразни досељени тајкуни које за овај град не везује ништа, па је он само пролазна станица у којој ће да се овајде. Највећи проблем је што имамо локалне људе који су њихови послушници и не схватају да тиме упропашћују рођени град. Наш циљ је био да уђемо у скупштину, а нереално је било да се надамо бољем резултату јер ни један локални покрет пре нас није могао да освоји више од 7 посто гласова. Као тотално анонимни, и непрепознатљиви, у политици 5,5 посто је огроман успех кад се зна да смо иза себе оставили политичаре и странке који су владали годинама. Ушли смо у скупштину са пет одборника и трудили се да међу њима имамо људе различитог профила по годинама и

образовању, па имамо учитеља, васпитачицу, професора, комерцијалисту и предузетника. Шести на листи је био пољопривредник, а седми лекар, јер смо хтели да сваки становник овог града има свог представника – каже Матовић. На резултате избора је утицао велики број листа што је довело до знатног расипања гласова, процењује се чак петина од укупног броја изашлих на биралишта, а то води ка ставу да је погодовало напредњацима и социјалистима којима је омогућено да имају још по неколико одборника. Десет месеци после избора и даље је присутна доза изненађења резултатима локалних напредњака за које се верује како су, као и други у земљи, искористили прилику да се сакрију иза председника странке Александра Вучића. Несумњива популарност лидера, и помањкање поверења у чланство на локалном нивоу, по многима је основни разлог што се локални избори организују истовремено кад и парламентарни. Политичко неискуство основни је разлог због кога нова лица у локалном парламенту верују да су их политички

МАГАЗИН 12.2.2017.

противници потценили. Добра потврда таквог става је понашање током првих неколико месеци новог сазива скупштине које доказује како представницима власти додатни терет ствара чињеница да наспрам себе имају људе који немају политичку позадину. Добили су противника који никада није био на власти и није спреман ни на какав вид трговине и компромиса са било којом странком владајуће коалиције. Власт и опозиција су сложни у ставу да су седнице скупштине достојанственије, а понашање одборника културније него у ранијем периоду, па би могле да послуже као добар пример и републичком парламенту. Чини се да је опозиција коначно схватила да јој је основни задатак да критикује и указује на неправилности у раду владајуће коалиције, а избегне међусобне сукобе што је приметно и у раду парламента у коме староседеоци, и поред програмских и идеолошких разлика, најбоље сарађују са дверјанима. Сем што власт од конституисања парламента није на прави начин схватила да наспрам себе има озбиљног противника чини се да ни у својим редовима нема квалитетне људе који би могли да бране оно што ради, или не ради. Потврда овог става лежи у чињеници да месецима није било сагласности око избора заменика председника скупштине, а ни особе способне да одговори на бројна питања опозиционих одборника. - Првенствено мислим на СНС, а не коалиционе партнере. Из СПС нико се ни не јавља за реч, нити учествује у дискусији, а не постоји начин да их извучете за говорницу да нешто кажу. Њихова је тактика да седе по страни, да ћуте и гласају како им се каже и чекају наредне изборе. За ових осам месеци нисам приметио да неко од њих изађе и укључи се у рад сем у случајевима кад су известиоци по некој тачки дневног реда. Госпођа која је шеф одборничке групе радикала не долази на седнице готово никад, а шеф одборничке групе напредњака је бивши истакнути функционер Г17. Према саставу њихове одборничке групе не бих могао да кажем да је Г17 прешао у Српску напредну странку, зато што чини већину, па је правилније рећи да је СНС прешла у Г17. Заменик шефа одборничке групе је Милош Милишић за кога смо имали обећање градског одбора ове странке да више неће уче-

ствовати у скупштинском раду. Они немају аргументе, и то је толико очигледно, јер за пет година нису урадили ништа што би могао да брани и много бољи политичар од њих. Заменик шефа одборничке групе СПО је члан Српске напредне странке и сваки пут кад изађе за говорницу то заборави па увек прича у име своје странке, а никад није поменуо своју одборничку групу –објашњава Матовић. Искуство стечено током неколико претходних месеци сматра се значајним и због права и обавеза одборника опозиције, али и начина на који се долази до информација међу којима нема довољно оних из ранијег периода које би, верује Матовић, знатно побољшале квалитет рада. Нова енергија и нагомилана снага добар су основ за озбиљне припреме пред сваку наредну седницу на шта се по који пут утроши и неколико дана. Основни задатак је да се провери свака нова информација, и избегне могућност грешке брзоплетим изношењем онога за шта не постоји потврда истинитости, што је по правилу повод да се у форми питања затражи појашњење, а све како би се оправдало очекивања бирача. Председник Удружења „Староседеоци Краљева и околине“ нема дилеме по питању испуњења свих обећања из предизборне кампање, а обавеза према члановима и бирачима основа је за одбијање примамљивих понуда владајуће коалиције у замену за подршку у парламенту. Једино мерило снаге политичке опције је број чланова у парламенту, а на краљевачком примеру се показало да није много важно да ли је то само један преко половичног броја одборника или знатно више. У локалним политичким круговима је одавно присутно уверење да добре идеје долазе само из редова власти, а занемарује чињеница да квалитетних људи и идеја има и на другој страни, чему би мало више пажње требало да поклони нека будућа власт и чује глас опозиције која се сматра добронамерном. Недовољан степен поверења је, верују у опозицији, један од значајних разлога што се велики број грађана налази у изузетно тешком положају. - Ово је тужна долина глади, а полако постајемо и долина пензионера, јер људи масовно беже из града у коме ништа не ради, а нема ни изгледа да се нешто деси у наредном периоду. Не постоји ни један добар

разлог да се актуелна власт позива на неки претходни период. Пре пет година сте добили поверење да радите боље од претходника, а за то време сте направили два семафора, један на продужни кабл а један без њега, и педесет афера. Посебно смета кад кажу да град функционише добро и да су сва јавна предузећа примила плате на време. У неко срећније време, док смо били индустријски гигант, никога није занимало шта се ради у јавним предузећима. Није ни сада циљ запослити се у јавном сектору, већ да имамо реални сектор од кога ће да живи јавни сектор, а ми то данас немамо нити има изгледа да ће га бити. Министарка Михајловић је 2015. године обећала да ће аеродром бити отворен до краја године, а онда да ће сигурно бити до краја 2016. Сигуран сам да ће пре нових изборе неко од њих доћи и поново обећати исту ствар. Не верујем им више ништа јер стално обећавају да ће се живети боље следеће године, а та следећа година никако да дође. Има низ примера где су нас слагали, почев од Краљевграда који обећавају пету годину, преко базена од којег стоји само рупа, потом аеродрома и фабрике која је обећана Краљеву, а отишла у Крушевац. Најжалосније је што локални фунционери, са директорима јавних предузећа, редовно глуме случајне пролазнике по околним градовима и селима када се отварају фабрике уместо да буду наш глас који ће да тражи, моли и куми да се отвори нешто у овом граду. Испада да смо мање битни од неких варошица и села, а како кроз Краљево ни не пролазе функционери владе поставља се питање шта раде наши. Да ли је њихов посао да иду и тапшу премијеру по околним градовима, или да се овде отвара по која фабрика и да они буду заслужни за то – каже Матовић. „Староседеоци Краљева и околине“ прослављају први рођендан задовољни постигнутим резултатима чврсто уверени да ће наступ на следећим изборима бити успешнији. До тада поручују бирачима да добро отворе очи и размисле ко их представља у Скупштини града, ко су људи које београдске централе постављају да управљају Краљевом и шта су урадили током последњих пет година. И што је најважније, да искључе телевизоре, а укључе мозак. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.2.2017.

Градски одбор Демократске странке Краљево

ШЕСТ ГОДИНА ТА

МАГАЗИН

12.2.2017.

- Након јануарских избора нови петнаесточлани Градски одбор Демократске странке у Краљеву. – Председник Градског одбора Вукомир Митровић. – Краљевачке демократе подржавају кандидатуру бившег заштитника грађана Сашу Јанковића за председника Србије. – Саша Јанковић је као заштитник грађана показао знање, вештину и умеће да ангажовање уздигне изнад личне функције и да изграђује институцију неопходну сваком грађанском и цивилизованом друштву. – Шест година после земљотреса нема наговештаја о почетку радова на урбаној регенерацији насеља у Доситејевој улици. - Сумња да неко намерно опструише реализацију за становнике овог краја посебно значајног пројекта

Фото: М. Радовановић

АПКАЊА У МЕСТУ

МАГАЗИН 12.2.2017.

ромене које су се после ђурђевданских избора 2012. године догодиле у Србији на најдиректнији начин су се одразиле на политички живот у Краљеву, а најтеже последице су претрпеле странке претходне владајуће коалиције. И док су једне нестале са политичке сцене друге још покушавају да преброде дубоку кризу и одрже се до неких бољих времена. У такве се сврстава Демократска странка која је на претходним локалним изборима за длаку премашила цензус и, тек након промене Пословника о раду Скупштине града, поново стекла право на одборничку групу. Свих ових година приметна је промена структуре чланства и покушаји Градског одбора да консолидује стање у странци, а један од начина су и пред крај јануара одржани страначки избори. Право гласа на непосредним страначким изборима имали су сви чланови странке који су платили чланарину, а у новом петнаесточланом Градском одбору, чији је председник Вукомир Митровић, потврђују да су протекли фер и достојанствено. Приближавање председничких избора прилика је за прегруписавање снага на политичкој сцени и сврставање уз неког од потенцијалних кандидата. Демократе су стале иза доскорашњег заштитника грађана Саше Јанковића, а подршку је почетком недеље потврдио и краљевачки одбор демократа. Основ за то је уверење да је Србији потребан председник коме је живот на првом месту и који не одустаје, а такав је препознат у Јанковићу који је остао кад је то требало и није се предавао кад се требало борити. Једногласна подршка Град-

ског већа заснована је на ставу да је као заштитник грађана показао знање, вештину и умеће да ангажовање уздигне изнад личне функције и да изграђује институцију неопходну сваком грађанском и цивилизованом друштву. - Пуних десет година посао заштитника грађана је обављао у складу са Уставом и законима и ниједном није устукнуо пред онима који су сила у држави, а показао је да има храбрости да се супростави безобзирној и бахатој власти која покушава да медијском мраку уруши и обезвреди скоро све институције система. Саша Јанковић је бранио и бринуо о грађанима, враћао наду да можемо до промена на боље и охрабривао нас да подигнемо главу без страха. Сигурни смо да на месту председника државе треба да буде човек који поштује силу права, а не право силе. Сада заштитник грађана, после победе на председничким изборима заштитник Србије – поручује Митровић Дан пре одржавања десете седнице Скупштине града у Демократској странци подсећају на предлог шефа њихове одборничке групе да се у дневни ред уврсти тачка Извештај о реализацији пројекта „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“. Повод за то одборница Демократске странке у Скупштини града Зорица Стаменковић види у забрињавајућем податку да од маја прошле године из локалне самоуправе нема никакве информације упућене крајњим корисницима којима се потврђује у којој је фази реализација пројекта, да ли се нешто ради, а ако се не ради зашто се стало.

Чланови Градског одбора Чланови новог Градског одбора Демократске странке су професор разредне наставе Здравко Глишовић, дипломирани грађевински инжењер Зоран Ђуровић, дипломирани агроном Зорица Здравковић, професор Властимир Јованчевић, струковни менаџер Сања Коматина, дипломирани правник Зоран Кошанин, машински техничар Горан Пантелић, дипломирани инжењер електротехнике Љубинко Пешовић, грађевински техничар Невенка Савић, предузетница Зорица Стаменковић, машински инжењер Горан Стојановић, трговац Зоран Тимотијевић, приватник Миладин Тодорић, дипломирани правник Александра Чеперковић и дипломирани електроинжењер Миланко Чомагић. Председник Клуба Демократске омладине Краљево је студент Павле Шкорић.

Демократе подсећају да су током предизборне кампање прошле године обећали грађанима Доситејеве улице да ће будно мотрити на тај пројекат што је повод да, се кроз допуну дневног реда, од парламента затражи извештај о реализацији и разлозима за одсуство комуникације са републичким властима. Први човек краљевачких демократа Вукомир Митровић подсећа да је Демократска странка само неколико месеци после земљотреса, који је погодио Краљево у новембру 2010. године, у сарадњи са Европском банком за развој и Европском инвестиционом банком обезбедила 18 милиона евра за урбану регенерацију насеља у Доситејевој улици. Уз напомену да је то пуних десет милиона више од цифре са којом се сада барата значајним се чини и податак да је у ово укључено и измештање ромског насеља које се налази у близини Опште болнице „Студеница“. Осим тога Фонд за Западни Балкан је определио 880 хиљада евра бесповратних средстава, а Европска банка за развој то прихватила као субвенцију. - Кад смо отишли са власти престала је брига о том пројекту, а под притиском наших посланика и грађана који живе у Доситејевој улици дошло је до поновног активирања овог пројекта, али само са осам милиона и то је највећи капитални пројекат који ће се у Краљеву, надам се, реализовати у догледном времену. Од 2012. године до данашњег дана прошло је шест година, а још ништа практично није урађено на терену. Грађани те улице још увек спавају са страхом и још увек се не зна докле се стигло са свим радњама које претходе почетку радова. Забринут сам да овде нема политичке воље ни на локалном ни на републичком нивоу да се овај пројекат приведе крају, јер да има искрене политичке воље од стране власти, на локалу и од републике, до сада би сигурно биле урађене макар прва и друга фаза, а разлози који се наводе уопште нису оправдање што није дошло до реализације пројекта – каже Митровић. Великом кочницом за корак напред са мртве тачке сматра се потреба о сагласности свих власника станова по питању спратности и површине стамбених

МАГАЗИН

12.2.2017.

јединица. И док је према једним изворима ово захтев банкара, који су у овај део Доситејеве улице долазили више пута него представници локалне самоуправе, демократе потврђују да га је дефинисало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Да није могуће обезбедити сто посто потписаних уговора потврђује податак да један број власника није задовољан понуђеном спратношћу, али да је добар део станова и даље у власништву „Фабрике вагона“ над којом је покренут стечајни поступак. Потврђено је и да годину и по дана трају покушаји да се ступи у контакт са стечајним управником коме на путу до закључењу уговора о откупу станова са потенцијалним станарима стоји Агенција за приватизацију. Да постављени задатак није једноставно испунити сведочи и податак да постоји известан број власника који не живе у Краљеву, неки су чак у Аустралији. Додатни проблем везан је за власнике станова који су у међувремену преминули, а оставински поступци нису завршени, па се не

зна ни које законити наследник. Податак да је за градњу прве зграде обезбеђена грађевинска дозвола, а да нема ни власника који нису потписали предуговоре о замени станова, води ка закључку да ни до сада није било никаквих сметњи да отпочну бар припремни радови тим пре што је постало извршно судско решење за уклањање једног бесправно постављеног објекта. - Нама као крајњим корисницима и даље се намеће питање зашто се те информације крију од нас. Када питамо ко је крив добијамо одговор да није нико, а пројекат не миче. Оно што имам као информацију, и што се назирало кроз све ове године наше борбе, то је да пројекат све време опструише министарство. Да ли је то из незнања, немарности, нестручности или недостатка политичке воље не знам, али на људима из града, и на градоначелнику као одговорном лицу, је задатак да дођу до неког из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре да се то покрене – каже Стаменковић и подсећа да је после пр-

вих расподела остало тек 11 одсто непотписаних предуговора, али и да је власницима остављено доста обавеза, од формирања стамбених заједница до укњижавања непокретности. А баш укњижавање је донело бројне друге проблеме посебно због различитих захтева које су пред подносиоце захтева стављали запослени у овој служби. Све то је утицало на пролонгирање постављених рокова, а додатна нервоза посебно је утицала на свађу око расподеле станова. На становнике овог дела насеља у Доситејевој улици посебно депримирајуће делује примедба државног секретара у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре који за евентуални неуспех у реализацији пројекта окривљује баш њих. - Пуних шест година живимо у страху у насељу које изгледа јако депримирајуће. Шест година живите у окружењу као да сте негде у Бејруту и чекате да се сруши. Ту вам расту деца и немогуће је да се то не тиче и осталих грађана који овде имају рођаке, родитеље, познанике или

пријатеље. Зашто у граду нема воље да се то погура, јер кад се десио земљотрес у року од месец дана је покренута иницијатива и поднет захтев банци. Ако је могло тад, и ако су два месеца после земљотреса представници банке могли да се појаве у Краљеву, да прођу насељем, да виде, да причају са станарима, да одраде прво анкетирање станара, зашто сад треба шест година да се крене даље – каже Стаменковић. Према раније утврђеном плану предвиђено је да након заврештка прве зграде у њу буду усељени становници околних како би могло да се приступи рушењу и рашчишћавању терена за реализацију друге фазе. Како извођач треба да буде изабран на тендеру ограничавајућом околношћу сматра се укидање Републичке агенције за становање у чијој је надлежности био овај део посла. Захтев банке за расписивање међународног тендера упућује на обавезу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на страх да посао неће бити обављен у догледно

време огледа се у ставу да је државни секретар, у чијој је надлежности била урбана регенерација дела насеља у Доситејевој улици, ангажован на другим пословима. Уверење да министарка Зорана Михајловић одуговлачи са постављањем друге особе води ка закључку да решавање проблема становника Доситејеве улице више није приоритет овог министарства. У таквој ситуацији посебно значајном чини се улога локалне самоуправе чији би првенствени задатак требало да буде успостављање бољих контаката са одговарајућим републичким органима у чијој је надлежности реализација Пројекта „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“. У време кад је, непосредно након земљотреса, обелодањена идеја о урбаној регенерацији дела насеља у Доситејевој улици реализација замашног пројекта је најављена као велика развојна шанса Краљева која се огледа у ангажовању комплетне локалне грађевинске оперативе са чиме су се сложили и представ-

ници кредитора. У измењеним околностима расписивања међународног тендера та се идеја чини неостваривом чак и ако се занемари чињеница да је након бројних хапшења, без очекиваног позитивног исхода, краљевачка грађевинска оператива скоро уништена. - Због земљотреса и великих оштећења у Краљеву дозволили су да све радове на извођењу пројекта изводе локалне фирме и да не мора да се расписује међународни тендер. Да је тада било памети да се одмах крене у реализацију пројекта по сваку цену посао би био завршен, а 18 милиона евра би остало у Краљеву – каже Митровић уверен да би тадашња грађевинска оператива овај посао завршила за три месеца. Након што су одборници владајуће већине одбили предлог Демократске странке да се на седници Скупштине града уопште разматра овај проблем појачавају се сумње да неко намерно опструише реализацију за становнике овог краја посебно значајног пројекта. Т. Радовановић

Отклоњене недоумице око урбане регенерације

РАДОВИ У КАСНУ ЈЕСЕН? - За сва питања везана за пројекат „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“ надлежна Јединица за управљање пројектима. - Грађевинска дозвола је издата 25. маја, а пројекат за извођење објекта прве фазе завршен у децембру прошле године. - Расписивање међународне јавне набавке могуће је очекивати у марту или априлу ове године, а избор извођача радова након шест месеци

МАГАЗИН

12.2.2017.

одатак да је прошло скоро годину дана од последњег извештаја о реализацији пројекта „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“, а да је почетак градње одлаган већ неколико пута, води ка ставу да становници овог дела града заслужују да се овај проблем нађе на дневном реду седнице Скупштине града како би од локалне самоуправе добили званичне информације о томе докле се стигло и када ће отпочети изградња

прве стамбене зграде. То је повод предлога за допуну дневног реда последње седнице који је, преко Одељења за послове органа града, прослеђен градоначелнику са захтевом да најкасније до 12 сати 6. фебруара о томе достави изјашњење, а у одговарајућем облику и директору Јавног предузећа „Градско стамбено“ из кога је истог дана у 12,30 стигао одговор да је за сва питања везана за пројекат „Урбана регенерација насеља у

Доситејевој улици“ надлежна Јединица за управљање пројектима, односно пројект менаџер Александар Чоловић. Пре почетка седнице Градског већа из Јединице за управљање пројектима стигао је извештај којим се потврђује да је још у јануару 2016. године завршено идејно архитектонско решење за нови стамбени објекат прве фазе а у марту, на основу претходно реализованих теренских истраживања завршен геомеханички и геофизички

елаборат терена, па је Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности издало локацијску дозволу за изградњу објекта. Пројекат за добијање грађевинске дозволе, као предуслов за почетак радова, урађен је на основу претходно израђеног Урбанистичког пројекта који је завршен у мају 2016. године. Грађевинска дозвола је издата 25. маја, а пројекат за извођење објекта прве фазе завршен у децембру прошле године. Изменама Плана генералне регулације Сијаће поље, које је у децембру 2016. усвојила Скупштина града, обухваћена су и усаглашавања са идејним урбанистичко архитектонским решењем изабраним на претходно спроведеном конкурсу. Оквирни споразум о зајму су, крајем априла прошле године, потписали вицегувернер Развојне банке Савета

Европе и министар финансија Владе Републике, а Народна скупштина га потврдила 10. новембра. У сарадњи са представницима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Републичке агенције за становање и Тима техничке подршке, закључно са децембром 2016. припремљени су и, на завршну оцену и сагласност министарства, упућени нацрти уговора о финансирању и управљању реализацијом пројекта и тендерска документација за међународну јавну набавку за избор извођача радова на изградњи стамбеног објекта прве фазе. Расписивање међународне јавне набавке могуће је очекивати у марту или априлу ове године, а по прибављању претходе сагласности од Развојне банке Савета Европе. Тек након тога треба очекивати избор извођача радова након протека око шест месеци од датума објаве позива што је очекивано време потребно за спровођење по-

ступка. У сарадњи са представницима ресорног министарства, и Канцеларије за европске интеграције, у фебруару прошле године је комплетирана документација апликације за бесповратну помоћ намењену финансирању стручног надзора на изградњи нових и рушењу постојећих објеката. Управни одбор Инвестиционог оквира за Западни Балкан је у јуну одобрио бесповратну помоћ од 300 хиљада евра намењену за ове услуге, што представља учешће Краљева у реализацији пројекта. Развојна банка Савета Европе је у новембру спровела техничку контролу реализације пројекта, а у повратном писму са закључцима констатована је пуна оперативност имплементације пројектних активности на нивоу града. У прошлој години је закључено 335 предуговора за размену постојећих за нове станове, а за потписивање је остало још 29. У катастар непокретности је уписано 325 постојећих станова. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

Награда „Реформатор године“ за реформу деценије

МАГАЗИН

12.2.2017.

РЕВОЛУЦИОН

- Национална алијанса за локални економски развој доделила награду „Реформатор године“ министарки грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорани Михајловић и представила девето издање Сиве књиге са сто препорука за смањење бирократије. - У првој години примене електронским путем примљено је више од 53 хиљаде захтева за градњу и решено чак 95%, од чега 80% позитивно, док је број издатих дозвола у првих 11 месеци прошле године за петину већи у односу на исти период 2015. - Ова реформа највише је допринела да Србија уђе међу педесет најуспешнијих земаља по лакоћи пословања на Doing business листи Светске банке

ационална алијанса за локални економски развој изабрала је потпредседницу Владе Србије, и министарку грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорану Михајловић за реформатора године, а признање је, за успешно увођење система за издавање електронских грађевинских дозвола у прошлој години, доде-

љено на десетој годишњој конференцији „Резултати и правац реформи 2016/2017“ одржаној у Скупштини Града Београда. У првој години примене електронским путем примљено је више од 53 хиљаде захтева за градњу и решено чак 95%, од чега 80% позитивно, док је број издатих дозвола у првих 11 месеци прошле године за пети-

ну већи у односу на исти период 2015. Ова реформа највише је допринела да Србија уђе међу педесет најуспешнијих земаља по лакоћи пословања на Doing business листи Светске банке. Да су електронске дозволе направиле праву револуцију у поступању администрације, увеле пуну транспарентност у рад над-

лежних органа, укинуле простор за корупцију и вишеструко скратиле процедуру издавања грађевинских дозвола, за које је данас у просеку потребно мање од десет дана, потврђује и председник Управног одбора Националне алијансе Горан Ковачевић и подсећа да је Светска банка препознала ову реформу као једну од десет највећих у свету. Награда „Реформатор године“ припала је министарки за спровођење реформе деценије изјавио је Ковачевић и потврдио понос што је Национална алијанса имала важну улогу у целом процесу. Важност увођења електронских дозвола у Србији препознала је шира међународна заједница, па је Национална алијанса обезбедила финансијску подршку влада Швајцарске и Немачке за израду одговарајућег софтвера. У процес су укључене и владе Сједињених Америчких Држава и Велике Британије које су преко Ју-Ес-Еид-а и Фонда за добро управљање помогле у из-

ради система, обуци службеника и припреми акционих планова, а у реформу се, преко ЕУ Прогрес програма, укључила и Европска унија и допринела да корак са најуспешнијим самоуправама у издавању ових дозвола одрже и неразвијене општине са југа Србије. Специјално признање за допринос унапређењу пословног амбијента и позиције Србије на Doing business листи добио је директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић. Суботица је награђена као најуспешнији град у издавању електронских дозвола, а Мало Црниће као најуспешнија општина, док је општина Брус забележила највећи напредак у ефикасности издавања дозвола. За допринос квалитетном извештавању о економским реформама признања су заслужили уредница Телевизије Пинк Татјана Спалевић, новинарка Радио-телевизије Србије Тамара Танкосић и новинар Радио-телевизије Војводине Борислав Деспотовић.

На скупу је представљено девето издање Сиве књиге прописа у којој Национална алијанса даје 100 препорука и решења за отклањање бирократских препрека пословању, међу којима су 22 нова предлога и 63 процедуре које још чекају на решавање. Највише препорука је у надлежности министарстава финансија и здравља, док привреда све чешће указује и на процедуре чије решавање захтева сарадњу више министарстава. Међу кључним препорукама новог издања Сиве књиге издвајају се предлози за смањење пореза и доприноса на најниже зараде и увођење прогресивности опорезивања, реформу парафискала, увођење електронских сервиса за пријаву сезонских радника, уједначавање критеријума за опорезивање паушалаца, чување пословне документације у електронском облику и поједностављивање остваривања права на породиљску накнаду. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

АРНИ ПОМАК

МАГАЗИН

12.2.2017.

Период повећаних потреба крви у болницама

КРАЉЕВО ДОМАЋИН - Подаци Института за трансфузију крви потврђују потребу од четрдесет давалаца на хиљаду становника, што чини четири одсто од укупног броја, али и да је он у Србији нешто мањи и креће се око три процента. - Позив свим здравим пунолетним грађанима да се прикључе акцији и дају крв. - Редовно давање крви омогућава да систем здравствене заштите има услове за правовремену терапију крвљу и крвним продуктима свима који се лече

онтинуирано, благовремено и ефикасно снабдевање здравствених установа и болесника безбедном крвљу и крвним продуктима

представља веома важан предуслов за функционисање здравственог система сваке земље. То значи да број давалаца крви представља друштвени значај

од општег интереса, а обезбеђење довољне количине крви и лекова добијених из крви за сваку земљу представ љају њено национално богатсво.

Н ЗИМСКЕ КАМПАЊЕ Потребе за крвљу и крвним продуктима једне земље зависе од броја становника, броја болничких кревета и врста медицинских услуга које се примењују у тој средини, a pеална потреба се утврђује на основу увида у годишњу потрошњу крви у протеклом периоду. Подаци Института за трансфузију крви потврђују потребу од четрдесет давалаца на хиљаду становника, што чини четири одсто од укупног броја, али и да је тај број нешто мањи и креће се око три процента. Залихе крве неопходне за несметан рад Опште болнице „Студеница“ вари-

рају колико и број спремних да се одазову на неку од акција које спроводе Црвени крст и друштва добровољних давалаца крви. Домаћин акције добровољног давања крви у оквиру Зимске кампање у уторак 14. фебруара биће град Краљево и Црвени крст Краљево. Акција ће бити реализована у периоду између 10 и 16 сати у Свечаној сали Градске управе што је повод за позив свим здравим пунолетним грађанима да се прикључе и дају крв. Ово је и повод да Црвени крст изрази захвалност свима који су до сада несебично давали крв, као и

свим волонтерима ове организације који су помагали у организацији акција прошле године. Наредна акција је и подстицај грађанима да редовно дају крв и помогну све којима је потребан овај вид лечења и терапије. Редовно давање крви омогућава да систем здравствене заштите има услове за правовремену терапију крвљу и крвним продуктима свима који се лече, а којима је трансфузија крви медицински индикована. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Милован Богојевић Кими (2)

МАГАЗИН

12.2.2017.

ДО ТРОНА ДОМАЋИМ СНАГАМА

- И поред размимоилажења неистомошљеника на старту прве прволигашке сезоне Слога је била складна породица у којој је постојао систем какав су успоставили паметни људи из управе. - Да је Краљево тада имало халу од десет хиљада места она би била пуна. - Нико се није потрудио да задржи у Краљеву талентоване кошаркаше, па је Слога испала из Прве лиге. – Година дана у тиму београдског Партизана. – Дугогодишњи директор омладинског погона Партизана. – Из Партизана у пензију. - Из Београда потиче до 70 посто кошаркашког потенцијала у Србији. - Колико је Партизан представљао озбиљан клуб на најбољи начин потврђује податак да је са различитим категоријама играча радило између двадесет и двадесет пет тренера

Милован Богојевић Кими

време кад је Милован Богојевић преузео кормило кошаркаша Слоге ситуација у клубу није била сјајна на шта је у знатној мери утицала чињеница да су двојица значајних играча, Томислав Андрић Џиги и Драган Марковић, отишли на одслужење војног рока. Да нису ситуација би била значајно боља, па се претпоставља да би руководство ангажовало неког другог тренера. Основни задатак на почетку нове сезоне такмичења у Првој Б лиги био је сачувати статус што у отежаним условима није било ни мало једноставно. Иако се од почетка знало да ће по завршетку првенства у виши ранг такмичења прећи четири екипе руководство клуба је плашила чињеница да ће исто толико морати да се пресели у нижи. Иако у тешким условима у првој години је остварен план, у другој је екипа консолидована да би у трећој пласманом у највиши ранг такмичења био постигнут највећи успех од осниивања клуба. Још значајнијим сматра се што Слога те године није била само пуки посматрач дешавања у југословен-

ској кошарци, већ је задржала место у лиги и право да се и следеће године надмеће са најбољим екипама. - У екипи је владао велики ентузијазам, а уз фантастичну организацију имали смо и играчки квалитет који би и данас могао да игра у првој лиги. Уз то све су били Краљевчани. Деспотовић се вратио из Партизана, важан шраф је био Петко Поповић, а екипу су појачали Жарко Кривокапић и Дашић. Иако је било сукоба и размимоилажења неистомошљеника била је то складна породица у којој је постојао систем какав су успоставили паметни људи из управе, Славко Петровић, Слободан Адамовић, Циле Трипковић. Назирао се и континуитет после смене на руководећим местима, а у припреми су били Раша Мачужић, Василије Коловић и други и све је доприносило да Слога остварује много добре резултате. Појављује се и једна страховита генерација предвођена Дивцем, Бабићем и Мијаиловићем. У време док смо се борили за улазак у Прву лигу Владе Дивац као најмлађи није био у плану, а

кад сам се изборио за два места у тиму на које могу да поставим кога хоћу изабрао сам Бабића и Мијаиловића. Кад смо ушли у прву лигу изборио сам се и за трећег, а то је био Дивац о коме је већ почело да се прича, па је унутар клуба, и у окружењу, већа фрка била да ли ће отићи у Звезду или Партизан, него да ли ће остати у Краљеву. Зато сам друге године направио грешку, покупио сам се и отишао јер више није могло да се ради. Да је Краљево тада имало халу од десет хиљада места она би била пуна, али се нико није трудио да ту децу задржи, а и са таквим потенцијалом Слога је испала из лиге – потврђује Богојевић. И поред тога што су кошаркаши изборили пласман у највиши ранг такмичења доминантним спортом се и даље сматрао фудбал, то никоме није сметало. Кошаркаши су одлазили на фудбалске утакмице, фудбалери на кошаркашке, а онда је све значајније место почела да заузима одбојка. Здрав ривалитет одувек се сматрао добрим мотивом за квалитетнији рад, а

МАГАЗИН 12.2.2017.

МАГАЗИН

12.2.2017.

квалитетна политика клуба заснована на циљу који је требало остварити. Политика клуба је била основни задатак управе клуба, а тренера да је спроводи до реализације постављених задатака. Многи од оних који добро познају кошарку потврђују да у овом спорту никад није било превише пара, поготово не у Слоги, али је било бројних других погодности. Лакше се долазило до посла, а није безначајан податак да није било играча који није решио стамбено питање што је у то време било посебно значајно. Колико је друштво водило рачуна о спортистима потврђује податак да се акценат стављао на обавезе у клубу, а свакоме остављало да слободно време користи на начин који сматра најадекватнијим. Ни одлазак на припреме није организован на уштрб годишњих одмора па, иако се време по који пут поклапало, нико то није злоупотребљавао Почетак деведесетих година добро су запамтили сви пунолетни грађани, чак и они који нису били мобилисани,

јер су због ратне опасности која је претила добар део времена проводили на све чешћим војним вежбама. Иако је зашао у пету деценију живота није их био поштеђен ни Богојевић, а како нико у клубу није прстом мрднуо да промени овакво стање, а могао је, уверење да је већ досадио било је довољно за одлуку да после три године напусти Слогу, па пауза до следећег ангажмана представља једину у подужем радном стажу. - Из Краљева сам отишао у Ниш и тамо провео пуне три године. Почетком деведесетих сам још у Краљеву покушавао нешто да радим, онда се појави „Винер брокер“. Договоримо се па пређем у Ниш који, иако огроман град, нема квалитетну кошарку. Клуб се такмичио у другој српској лиги, онда почињу квалификације за Српску лигу, а кад сам отишао из Ниша клуб је био прволигаш – каже Богојевић. Сан сваког младог играча из провинције, али и њихових родитеља, је да заигра у великом клубу, а Богојевићев се остварио у тренутку кад је по-

стао интересантан за београдски Партизан у коме је провео једну сезону. Случај је хтео да екипа баш те године испадне из Прве лиге, а Богојевић схвати да у жестокој конкуренцији није ни довољно брз ни довољно скочан што је било довољно за одлазак из клуба. Неколико година касније, кад се почетком деведесетих легендарни тренер Партизана Вебо Ђорковић спремао за пензију, неко се сетио да би адекватна замена за рад са најмлађим кошаркашима могао да буде Милован Богојевић. Повољност је била чињеница да је саветник у Партизану био еминентни кошаркашки стручњак професор Александар Николић од кога је могло још по нешто да се научи. Четворогодишњи уговор директора омадинског погона Партизана продужио се на много дужи период па је Богојевић, иако до краја није имао посебних обавеза, из Партизана отишао у пензију. - Партизан је систем и толико велики клуб у коме су људи спремни да без

МАГАЗИН 12.2.2017.

икаквих проблема прихвате оно што је ново и што користи, па сам и ја кроз рад наметнуо неке своје идеје, поготово по питању селекције играча. После годину дана у Партизану смењују Ранка Жеравицу, а долази Мута Николић коме за асистента треба сталожен човек па ангажују мене и то траје годину и по дана током којих је Партизан био првак државе. Требало је да будем прелазно решење док се не ангажује Вујошевић, или неко са неке друге стране, а после сам годину дана био асистент Лучићу и наставио да радим као директор омладинског погона упркос свим понудама других клубова. Основно ми је било да радим са младима, и то сам радио скоро осам година, а акценат комплетног погона је бачен на рад са децом из Београда одакле потиче до 70 посто кошаркашког потенцијала у Србији. Иако су у време великих миграција са простора бивше Југосдлавије постигнути одређени резултати било је и промашаја, колико због недостатка стручних људи толико и сплета различитих околности. Кроз омладински погон је прошло много играча, а једно време чак 70 одсто играча прве лиге кренуло одатле – каже Богојевић. Колико је Партизан представљао озбиљан клуб на најбољи начин потврђује податак да је са различитим категоријама играча радило између двадесет и двадесет пет тренера. Свима њима је најмање једном недељно, по потреби и два пута, било омогућено да присуствују различитим предавањима, осим кошарке, и из области социологије, психологије, физичке припреме на начин прилагођен потребама овог спорта због чега је у стручни штаб кооптиран Влада Копривица, који је пет пута узастопно биран за професора године на Факултету за физичку културу. Позитивна искуства из заједничког рада само су један од разлога због којег га Богојевић оцењује ни мање ни више него дивним. Професионалне обавезе главни су разлог за долазак у Краљево у ретким приликама, најчешће у време кад је Слога играла неку од првенствених утакмица.

- У клуб сам долазио као у своју кућу, а тако сам увек био и дочекан. Долазио сам да видим другове и пријатеље, а никада да бих некоме нешто саветовао. Увек сам се понашао као навијач, а само једном са успешним привредником разговарао о сарадњи Партизана и Слоге на нивоу омладинских селекција. У Партизану сам био четири или пет година пре него је дошао Дивац, а његов долазак и мој одлазак немају никакве везе иако има оних који верују у то. У великим системима ствари се мењају у ходу и правовремено процењује кад неки нови људи треба да дођу у клуб. Остао сам у Партизану још две године после тога, а потом наставио са неким другим пословима, радио у другим клубовима, ишао у иностранство и присуствовао кошаркашким камповима. Све време сам био активан и нисам водио превише рачуна о радном стажу који ми је све време текао у Партизану – каже Богојевић. Ни пред крај радног века није изостао одлазак у Лас Палмас, кошаркашке кампове у Немачкој и Пољској које

организују велике светске фирме произвођачи спортске опреме. Кампови су прилика за долазак играча из свих крајева Европе који активно раде и учествују у размени искустава. Година дана на месту саветника кошаркашког клуба у Ирану прилика је за сусрет са мало познатим чињеницама о великој, моћној и пребогатој земљи са фантастичном традицијом која је 1980. године пропустила прилику да буде организатор Олимпијских игара. Иако је била припремељена комплетна инфраструктура за одржавање такмичења одлучујућим за изостанак оцењен је преврат који се догодио на политичком плану кад се у земљу вратио ајатолах Хомеини. Проблеми са којима су се годинама уназад сретали кошаркаши краљевачког прволигаша повод су за позив да помогне онолико колико то у датим околностима може. Милован Богојевић се још једном вратио у клуб у коме је започео кошаркашку каријеру и труди се да помогне колико може. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

МАГАЗИН 12.2.2017.

Непроцењива вредност црквених архива (1)

- Током последњих пола века добар део вредне историјске грађе из црквених архива оштећен, или потпуно уништен. - Најстарији документ који дефинише рад и понашање свештеника Епархије жичке потиче из 1837. године. – Ако буде стављена на увид истраживачима историјска грађа Епархије жичке моћи ће да баци доста светлости на живот, рад и разне ситуације током претходних две стотине година. - После Другог светског рата уништен добар део докумената и другог црквеног блага. - Груба процена води ка закључку о постојању најмање три стотине хиљада различитих аката. - Током целог деветнаестог века, до почетка двадесетих година следећег кад су се појавиле писаће машине, и црква је имала нотаре који су великом прецизношћу, и са доста стрпљења, пером умоченим у мастило исписивали свако слово. – У време комунизма нестало је више архивске грађе него током немачке окупације

Фото: М. Радовановић

СВЕДОЧАНСТВО ИСТОРИЈЕ

МАГАЗИН

12.2.2017.

ајпоузданијим сведочанствима о догађајима из ближе или даље прошлости одувек су се потврђивала бројна документа из најразличитијих извора, приватних колекција, архива државних институција и других. Познато је да се веома значајна историјска грађа налази и у црквеним архивима, а колико је вредна она коју поседује Епархија жичка скоро годину дана покушавају да открију историчар Коста Дончић и мастер историчар Александар Пауновић који потврђују да је, пре било каквог увида у садржај, неопходно било извршити детаљни преглед и класификацију доступних докумената како би ова збирка добила форму праве архиве. Одговоран посао је двојици младих историчара поверен на препоруку протојереја Ивана Радовановића и оца Дамјана, а кад је отпочео 6. маја прошле године мало ко је могао и да претпостави шта се налази међу неколико стотина хиљада докумената. Први поглед на просторију испуњену огромном количином папира, као да је истоварена из камиона, није могла да уплаши младе историчаре који су се већ на почетку истраживачког рада срели са великим изазовом. Епархија жичка се простире на широком простору и представља једну од највећих у оквиру Српске православне цркве, па је годинама уназад из свих њених делова, намесништава, парохија и црквеног суда у епархијски дом стизала све већа количина различитих докумената чије је сређивање, из ко зна којих разлога, одлагано за нека боља времена. Иако је Свети архијерејски синод Српске првавославне цркве још 1965. године указао на потребу сређивања месних и локалних архива није било позитивног помака, а пола века од тада било је довољно да добар део вредне историјске грађе буде оштећен, или потпуно уништен. Чувана у неодговарајућим условима архивска грађа је била на мети атмосферских утицаја, влаге, прашине, често и глодара, па је пре било каквог озбиљнијег сврставања у фондове било неопходно прво отклонити механичке потен-

цијално опасне узроке даљег пропадања. Од давнина је у српском народу познато да су подрум и таван најбоља места за складиштење свега што није потребно, а том логиком су се водили и у Епархији жичкој па је обимна документација сељена са једног на друго место чим би се неком учинило да јој тамо прети било каква опасност. Добар део аката пронађених на тавану епархијског дома некада давно је премештен у подрум, а кад га је тамо захватила влага и оштетила, неке делимично а неке трајно, враћен на таван како би се осушили. Најбоља заштита од глодара било је мастило на документима писаним руком, па су оштећени само рубни делови на којима није било текста. Када је донета одлука да се коначно отпочне озбиљнији рад на сређивању документације најпре је у сваком од папира требало препознати где је одређени документ настао, куда се кретао и где је завршио како би на најбољи начин било утврђено коме од неколико фондова припада. - Кад смо дошли сачекало нас је преко сто кутија пуних папира, а први задатак је био да архив доведемо у стање за коришћење. Доста грађе је пропало, као и деловодних протокола, па је на почетку било доста тешкоћа због чега смо морали да прођемо кроз три фазе сређивања. Прва се односи на периодизацију и грубо сређивање по годинама, друга чишћење и конзервација и трећа да сваки акт ставимо у фонд у коме треба да буде. Верујемо да ће у догледно време, уз благослов владике Јустина, почети дигитализација комплетне архивске грађе како би се трајно заштитила од даљих оштећења – каже Дончић. Први сусрет са тако великом количином архивске грађе потврда је како теоријска знања понета са факултета нису довољна за адекватан одговор на овако захтеван задатак. Управо то мноштво различитих папира из периода који обухвата скоро два века црквене историје био је посебан изазов за двојицу младих историчара који су посебно мотивисани па су, са до тада

непознатом количином енергије, засукали рукаве и ухватили се у коштац са свим што прети да заувек уништи трагове бројних дешавања у овом периоду. У сусрету са почетним проблемима, које теорија по дефиницији није могла да реши, значајним се показало искуство старијих историчара, архивског саветника Милољуба Арсића, директора Народног музеја Драгана Драшковића и некадашњег директора Историјског архива Радомира Ристића. - Кад смо извршили периодизацију и разбијање на године утврдили смо да најстарији документ, који дефинише рад и понашање свештеника, потиче из 1837. што потврђује да је овај архив најстарији у околини, а верујем да нема ни државног који има толико стару грађу. Простор Епархије жичке обухвата пространство које је толико богато завичајном, националном, па и светском историјом, а ако схватимо цркву у правом смислу ми ћемо знати да су она и народ једно и да је њихова историја заједничка. Кад се ово среди, ако буде стављено на располагање истраживачима, историчарима и другим заинтересованима, моћи ће да се баци доста светлости на живот, рад и разне ситуације у којима су се нашли људи током претходних две стотине година – објашњава Пауновић. Бројна документа потврђују да је црква у том периоду окупљала народ, водила рачуна и у тешким тренуцима кроз историју и била покретачка снага која му није допуштала да се одаљи. При томе је прошла кроз тежак период, поготово после Другог светског рата кад је уништен добар део докумената и другог црквеног блага. Један од најраспрострањенијих начина архивирања подразумева сврставање у посебне фондове па су и овом приликом, према настанку и кретању докумената, формирани посебни као што су парохија, намесништво, црквени суд, епископија и финансије. Груба процена води ка закључку да се у једној просторији одједном нашло најмање три стотине хиљада различитих аката од којих је сваки морао да бу-

12.2.2017.

МАГАЗИН

де детаљно прегледан како би се утврдио степен оштећења и заштитио од даљег пропадања. Да број докумената није коначан сведочи податак да на тавану има још кутија из различитих периода, а рад на њиховом сређивању још није ни почео из практичних разлога и ограниченог габарита просторије за рад. Прва фаза рада на заштити подразумева механичко чишћење сувим сунђером, а потом усисавање деценијама нагомилаване прашине, поготово оне са старијих докумената на дебљем папиру чије су се поре показале посебно погодним за сакупљање. - Постоје посебне жичане кутије и усисивачем са потенциометром за подешавање снаге којима се прашина усисава јачином која зависи од стања папира. Настојали смо да покупимо све што не може физички да се одстрани, а користили смо и различите сушаче влаге, радијатор и грејалице, водећи рачуна да греју умерено како не би дошло до оштећења папира који може да постане крут и да се лако ломи. Све то познаје архивска пракса, па смо и ми користили неке од тих метода да се очисте документа, а што се тиче конзервације још увек је под знаком питања шта ће бити одобрено. Посебно осетљиве папире паковали смо у одвојене фолије, и затварали како не би имали додира са ваздухом, а потом са особитом пажњом у посебне кутије. Стање неких докумената захтева рад са посебном пажњом да би, кад буде завршен комплетан посао, били смештени у просторију у којој ће бити архива и на тај начин трајно сачувани – каже Пауновић. Иако је акценат стављен на заштиту од даљег пропадања само летимичан поглед на по неки од докумената потврђује писменост народа о чему на најбољи начин сведочи краснопис. Током целог деветнаестог века, до почетка двадесетих година следећег кад су се појавиле писаће машине, и црква је имала нотаре који су великом прецизношћу, и са доста стрпљења, пером

умоченим у мастило исписивали свако слово. Иако је до 1882. године било мање или више читљивих докумената искуство показује да се временом навикне и на таква, па садржај текста постаје препознатљивији. Климатске промене у значајној мери утичу и на мастило које је са бројних докумената избледело до границе да треба уложити доста напора како би се прочитао садржај. Почетне потешкоће стварало је и писање у скраћеницама, па је било потребно доста времена док се правилно не схвати шта би која могла да значи. - У документима има архаичних речи и старих израза, али смо као историчари доста проучавали литературу па смо знали доста тога, а људи смо из народа па нам ни то није било толико страно. И таман се око навикне на рукопис неког намесника, који је на одређеном подручју био и по петнаест година, он се промени па се треба навикавати на новог. Сваки од њих је користио специфична слова, па нам је који пут требало и неколико дана да, након палеографске анализе, откријемо по нешто ново и схватимо шта значи који знак. И поред тога велико је задовољство радити овај посао – каже Пауновић и потврђује да се води посебна евиденција о сваком појединачном документу. Значајну помоћ пружају деловодни протоколи из 19. века у којима је, у посебној рубрици, назначено на шта се односи поједини документ. Појављују се тек од 1886. али је добар део њих уништен, а документи изгубљени, па се тешко прати редослед настанка појединих од њих. Документација потврђује да је црква поклањала посебну пажњу статистици, па је свака парохија имала податке о броју домаћинстава, мушких и женских душа, венчаних и невенчаних, ванбрачно живећих, умрлих, мртворођене деце и много чему другом. То потврђује како је тешко поредити тадашњу везу цркве и државе и ову каква постоји данас. У то време

држава и црква су имале добро регулисане међусобне односе, па су и пописи становништва вршени заједно. Од тренутка кад ресорно министарство упути захтев намеснику он би проследио задатак свештеницима, а они са пописивачима прикупљали податке и формирали јединствену базу података коју су, зависно од потребе, користила и остала министарства. То потврђује да је црква била присутна у свакој пори државе, а и она у цркви, па су и једна и друга због такве организације функционисале боље него данас. Међу бројним документима су и она која садрже инвентар целокупне покретне и непокретне имовине. Све што је током нешто мање од годину дана било доступно младим историчарима потврђује да је добар део црквене архиве нестао током два светска рата о чему сведоче подаци да су је са подједнаким жаром уништавали и аустроугарски и немачки војници који су бомбардовали Манастир Жичу и спалили библиотеку владике Николаја Велимировића. Завршни ударац су после ослобођења у Другом светском рату задали комунисти у време кад су вршили насилну експропријацију земљишта и настојали да затру сваки траг о претходним власницима. Континуитет доступне архивске грађе потврђује да је у време комунизма нестало више архивске грађе него током немачке окупације која се сматра посебно погубном за овај део историјске заоставштине. Основним разлогом за такво понашање сматра се жеља да се елиминише сваки траг који би доказивао право на својину. Иако се у појединим периодима сматрало како је закопавање у земљу добар начин да се документа сачувају има података да је на овај начин изгубљен знатан део онога што би јасније могло да осветли поједине периоде на простору Епархије жичке. У таквим условима срећном околношћу сматра се чињеница да је добар део грађе сачуван, међу њом и најстарији документ из 1837. године. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.2.2017.

МАГАЗИН

12.2.2017.

У уторак Дан Светог Валентина

ДАН ЉУБАВ - Дан Светог Валентина је први пут са романтичном љубављу повезан у четрнаестом веку. - Савремена обележја Дана заљубљених су црвени срцолики поклони, голубице и играчке или фигуре у облику староримског бога страсне љубави Купидона. - Свети Трифун заштитник винове лозе, виноградарства и вина. - Дан заљубљених православна црква слави 12, августа. – У Врњачкој Бањи шесто по реду такмичење за најдужи пољубац. – Рекорд од 101 минут у рукама Крушевљана

ВИ И ВИНА Д

ан Светог Валентина, познатији као Дан заљубљених, у западној варијанти познат као Валентиново, празник је који се прославља 14. фебруара сваке године а, и кад је радни дан, посредно или непосредно обележава га велики број људи широм света. Иако је у данашњем облику изворно празник Протестантске и Римокатоличке цркве Дан заљубљених је данас секуларан, а сем западних обележава га и Пра-

вославна црква, али пола године касније, 12. августа. Светац кога православци славе 14. фебруара по грегоријанском, односно 1. по јулијанском календару, је Свети Трифун, заштитник винове лозе, виноградарства и вина, па се тај празник назива Тривундан. Прослава Валентинова у је почетку била намењена неколицини истоимених ранохришћанских светаца, а најпознати-

ја мартирологија, начин на који неко постаје светац-мученик, Валентина јесте да је погубљен јер је венчавао војнике што је тадашњи римски цар Клаудије II строго забранио сматрајући да су ожењени мушкарци лоши војници. Према веровању, док је одлазио да му одрубе главу, Валентин је, у знак захвалности за указану пажњу, слепој тамничаревој кћерки послао писмо са жутим шафраном и потписом „од твог Валентина”.

12.2.2017.

МАГАЗИН

Дан Светог Валентина је први пут са романтичном љубављу повезан у четрнаестом веку у круговима блиским енглеском песнику тога доба Џефрију Чосеру, у време кад је међу угледним људима била популарна такозвана отмена љубав. До петнаестог века ова пракса је прерасла у то да се љубав исказује цвећем, слаткишима и честиткама, а савремена обележја Дана заљубљених су црвени срцолики поклони, голубице и играчке или фигуре у облику староримског бога страсне љубави Купидона. Још од деветнаестог века, руком писаним честиткама место на тржишту одузимају масовно произведене. Свети Валентин је дуго сматран даном неудатих и неожењених, а не брачних парова, па би се тога дана девојке скривале по селу и чекале да их младићи пронађу, а парови створени након те игре требало је да се венчају током године. Овај празник је постао популаран још осамдесетих година прошлога века у Кини и на Тајвану где постоји још један традиционални празник за заљубљене, Си

Сијао Ђие који води порекло од античке легенде а празнује се седмог дана седмог месеца лунарног календара. Истога дана у Јапану жене, посебно запослене, морају мушким колегама да поклањају чоколаде и чоколанде бомбоне, а постоји још један празник, 14. март назван Бели дан, као комерцијални феномен измишљен у Јапану а затим прекопиран у Јужној Кореји, Тајвану и Хонг Конгу.

Свети Трифун Свети Трифун је живео у трећем веку, а рођен је у Кампсади, у Фригији. Родитељи су му били побожни, па су ту побожност пренели и на сина који се бавио се домаћом економијом и чувањем гусака. Пошто је био одан Христовој вери Бог га је обдарио даром чудотворства, па је многе болеснике молитвама лечио од разних болести, а прича се да је исцелио и кћер римског цара Гордијана Горду која је патила од неке душевне болести па ниједан лекар није могао да је излечи. Цар га је у знак захвалности богато награ-

дио, али је Трифун све дарове раздао сиромасима. За време римског цара Деција претрпео је страшно мучење и на крају умро. Верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна Српска православна црква је установила нарочити молитвени чин, који се врши са њивама или баштама ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња. Током чина узимају се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст кропи њиву, башту или виноград, и чита „заклинаније свјатаго мученика Трифуна“ због чега се овај светац сматра заштитником пољских усева. Наши виноградари због тога славе светог Трифуна као патрона, па тога дана иду у винограде, орезују по коју лозу и вином заливају по који чокот да би му, после дугог зимског мртвила, повратили малаксалу снагу. Због тога светог Трифуна у Источној Србији зову Орезач и Заризој. Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је

ведро, година ће бити сушна и неродна.

Дан љубави у Врњачкој Бањи У Врњачкој Бањи ће се и ове године 14. фебруара на Мосту љубави одржати традиционално такмичење у најдужем пољупцу, а победници у категоријама најдужи пољубац, најатрактивнији и најстарији пар могу да очекују по коју од вредних награда. Њима су намењени велнес викенд у Хотелу „Краљ“, Фриком производи, слаткиши Раваница, третмани у Велнес центру „Фонс романус“, свечане вечере у ресторанима и пицеријама, интимно рубље... Организатори су установили и награду под називом „Најлепши за најлепше“ којом ће представници екслузивног врњачког Хотела „Соларис“ једном пару доделити романтични велнес викенд. Рекорд овог такмичења држе Ирена Алурац и Ђорђе Божић који су се 2015. године љубили 101 минут. У част заштитника виноградара у ор-

ганизацији „Вино Жупе“ биће послуживано кувано вино и ракија и припремљен пригодан програм посвећен вину, а у ресторанима „Деда Јеврем“, „Три голубице“, „Мињон“ и „Гочко“ тематске музичке вечери посвећене вину и заљубљенима.

Из Охридског пролога владике Николаја Свештеномученик Валентин био епископ у Италијанском граду Интерамни. Исцелио од болести брата трибуна римског Фронтана. Кад се разболи син познатог философа Кратона, Херимон, то по саветовању Фронтоновом позва Кратон епископа Валентина у Рим. Херимон беше сав згрчен, тако да му глава беше савијена међу колена. Валентин се затвори у собу са болесником, и сву ноћ проведе у молитви. Сутрадан изведе Херимона потпуно здрава и предаде оцу. Тада се крсти Кратон са целим домом својим и са три ученика своја. Херимон остави дом очев и оде са Валентином. У том се

крсти и син епарха римског, Авундије. Разјарен због овога епарх ухвати Валентина, и после мучења посече мачем. Посечени беху тада и она три ученика Кратонова: Прокул, Евив и Аполоније. Њихова тела узе Авундије и чесно сахрани. Сви пострадаше 273. године и посташе грађани царства небеског.

Црква и дан Светог Валентина Све до 1969. године дан Св. Валентина је био укључен као стандардни дан кад се дан свеца славио 14. фебруара, али је избрисан из католичког календара због жеље за смањењем броја светих дана оних светаца код којих није било историјских чињеница о повезаности за њега. Православна црква светог Валентина прославља 30. јула по старом, односно 12. августа по новом календару с разликом да се овај светитељ не прославља као заштитник заљубљених. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

МАГАЗИН 12.2.2017.

МАГАЗИН

12.2.2017.

ДО ЧИСТИЈИХ ГРАД

Међународни „Дан зимске вожње бициклом на посао“

ДОВА И БОЉЕГ ЗДРАВЉА

еђународни „Дан зимске вожње бициклом на посао“ обележава се десетог дана фебруара сваке године и повезује градове широм света чији су се становници обавезали да на посао, у школу, на факултет одлазе овим превозним средством. Обележавање овог дана повод је да Зелени Србије подсете како вожња бицикла има велики социјални, економски и еколошки значај под којим се подразумева позитиван утицај на здравље људи и одржавање кондиције, уживање у природи, а представља јефтинији, еколошки и често бржи начин превоза без емисије штетних гасова. Због саобраћајних гужви и проблема са недостатком паркинг простора који грађанима све више одузима зелене површине, државе се окрећу изградњи бициклистичке инфраструктуре, због чега превоз бициклом има значајан удео у свакодневном превозу. Зелени Србије сматрају да Србија, и пре свега велики градови, имају велике могућности, али и огромну потребу за уважавање потреба бициклиста и

промоцију бициклизма. Зелени Србије упозоравају да од укупне количине загађујућих материја, које се налазе у ваздуху у урбаним срединама, чак 70% потиче од издувних гасова моторних возила због чега се значај зеленог транспорта као еколошког превозног средства које доприноси здравијем начину живота, не загађује ваздух и помаже у борби против климатских промена, чини још значајнијим. Велики број градова у свету увидео је предности бициклистичког саобраћаја за градска путовања, па се у Холандији око 27% укупног превоза на годишњем нивоу обави бициклом, од чега се 25% оствари за време одласка на посао. У Данској се око 18% саобраћаја остварује бициклом, док је број бициклиста сваке године све већи. За њима следе Немачка, Шведска, Норвешка Финска и Јапан, а потом Швајцарска у којој се 5% превоза оствари бициклом, а преко 10% становништва користи бицикл као превозно средство до посла. Зелени Србије опомињу да у Београду мали проценат грађана, тек

сваки стоти, користи бицикл као превозно средство, а град се свакодневно суочава са проблемима саобраћајних гужви, безбедности, буке, загађења ваздуха, нарушеног здравља грађана и последицама климатских промена. Због тога похваљују досадашње активности којима су адаптиране постојеће бициклистичке стазе и изграђена нова инфраструктура, и апелују на локалне и регионалне власти да наставе са таквим активностима и обезбеде потпуно интегрисање бициклистичког саобраћаја, као и његово дугорочно присуство у изради планова одрживог развоја саобраћаја градова. Значајан број свакодневних путовања, као што је одлазак на посао, у куповину или у школу, могу се обавити бициклом и због тога Зелени Србије позивају грађане да користе овај зелени превоз, јер се на тај начин доприноси побољшању квалитета живота у градовима, смањује загађење животне средине, повећава безбедност у саобраћају и унапређују зелене и јавне површине. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Вожња бицикла има велики социјални, економски и еколошки значај под којим се подразумева позитиван утицај на здравље људи и одржавање кондиције, уживање у природи, а представља јефтинији, еколошки и често бржи начин превоза без емисије штетних гасова. – У Холандији се око 27% укупног превоза на годишњем нивоу обави бициклом, од чега се 25% оствари за време одласка на посао. - Зелени транспорт доприноси здравијем начину живота, не загађује ваздух и помаже у борби против климатских промена

Краљевачка позоришна сцена: Верољуб Андријанић Јешо (2)

МАГАЗИН

12.2.2017.

ЧЕТИРИ ДЕЦЕН

- После две главне улоге епизодна у „Сумњивом лицу“. – Разлог за одлагање представе заборавност. – Без празних места у сали за „Коштану“. „Обичан човек“ у Чукојевцу у сенци народног весеља. - Колико су представе краљевачких позоришних аматера биле боље од осталих најбоље потврђује такмичење у Врању кад је представа „Камен за под главу“ освојила седам од девет главних награда. - Позориште какво је било краљевачко није могло да се развија без подршке локалне самоуправе што је било повод за захтев да се уврсти у ред јавних установа. – Шездесетим извођењем представе „Рогоња“ Верољуб Андријанић у првом кварталу прошле године обележио четири деценије рада у позоришту. - За 40 година одиграо 42 премијере од којих су већина биле комедије

Фото: М. Радовановић

НИЈЕ НА СЦЕНИ

МАГАЗИН 12.2.2017.

спешност рада аматерских позоришта се, поред награда на фестивалима, мерила и бројем премијерних извођења у току године а Краљево је са, некад мање а некад више таквих представа, често предњачило над сличнима у земљи. Велики број различитих представа, не и довољно глумаца, одлучујуће су утицали на чињеницу да се не одбијају ни епизодне улоге. О томе сведочи Верољуб Андријанић коме после две главне, у представама „Хајдуци“ и „Столица која се љуља“, није било необично да изненада ускочи у „Сумњиво лице“ и у краткој епизоди замени одсутног Ђорђа Петровића кога су радне обавезе у колективу одвеле у Либију После кризе, која је у позоришту била приметна у једном периоду с краја седамдесетх година, почеле су припреме представе „Делије на Бихаћу“ по тексту Бранка Ћопића, а у режији госта из Крагујевца Петра Говедаревића. Да би се ефекти кризе елиминисали, или бар ублажили, на најбољи начин руководство позоришта је донело одлуку да паралелно припрема и „Коштану“ која је захтевала ангажовање целог ансамбла. Сем великог броја глумаца ангажован је фолклорни ансамбл Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, а музички сарадник ангажован на припреми представе

инсистирао је да музичке нумере на сцени изводи оригинални ромски оркестар. Компликовани захтеви аутора, али и професионалне обавезе глумаца и других учесника у представи, у знатној мери су утицали да припреме не теку планираном динамиком. Због тога су одређени делови припремани парцијално да би, у време кад је највећи број учесника могао да присуствује заједничкој проби, представа добијала планирани облик. Трајало је то све до премијере „Делија на Бихаћу“ да би након тога акценат био стављен на „Коштану“ која се памти као представа која је редовно пунила салу позоришта. Као и безброј пута до тада када су на репертоару представе блиске менталитету средине, уз то и дела домаћих аутора, у позришту нису морали да стрепе да ли ће у сали бити довољан број посетилаца. Пре би се могло рећи како се стрепело да неће бити довољно места за све који би желели да их виде. Ма колико аматеризам носио низ повољности, пре свега ентузијазам и љубав према позоришту, по који пут је био и повод за отказивање представе због одсуства глумаца. Разлози су најчешће били везани за професионалне обавезе на радном месту, по који пут болест или нешто треће. Типичан је пример једног од репризних извођења „Црнила“ када, иако је публика у препуној сали с нестрпљењем очекивала да се подигне завеса, представа није могла да почне јер се до одређеног времена у позоришту није појавио тумач једне од главних улога. Врзмали су се нервозно по пробној сали остали учесници очекујући да се овај појави у последњем тренутку, а кад се дошло до сазнања како је отишао на

игранку у Конарево није било другог решења до да се оде по њега. Није се знало ни кад је до Конарева у популарном „тристаћу“ отишао, ни кад се вратио Ћиро Карданов са глумцем који је једноставно заборавио да дође на представу. Дугогодишњи рад у позоришту пратиле су бројне згоде и незгоде најчешће приликом гостовања у неком од домова културе по околним селима. После Ушћа, Самаила, Конарева и Годачице на ред је дошео Чукојевац у коме су мештани припремили велико народно весеље уз које, по правилу, иде обилна количина јела и пића. - Играмо комедију „Обичан човек“ у којој главну улогу тумачи Сретен Степић, а напољу се спрема општенародно весеље. У једном крају дворишта пеку се прасићи и греје ракија, мирише на све стране, присутни се разгаламили, па нико у сали и не слуша шта се говори на сцени. Иако не играм у представи улазим на сцену, уносим неки чивилук и кажем Степићу да скрати да се не охлади печење. Он почиње да псује све који су нас овде довели, а посетиоци и даље причају и чекају да почне игранка. Представа уопште није досадна, то је комедија коју треба пратити од почетка а не само неки скеч какав су очекивали да виде. У једној сцени представе коју смо играли у дому у Роћевићима треба да се попнем на врх високих мердевина. Нико није обратио пажњу да је плафон нижи него на другим местима, а ја пожурим да се попнем што брже како би за мном стигли и остали. Изненада сам тако јако ударио главом о плафон да сам почео да се превијам од болова, а претила је опасност и да паднем. Погледам доле, а публика се ваља од смеха подједнако колико и моје колеге глумци који нису могли да изговоре реч текста – прича Андријанић. Крај седамдесетих година обележило је одржавање такмичења у надсмејавању на свој рачун познато као „Турнир духовитости“, а кроз неколико кругова елиминације краљевачка екипа је дошла до финала. Управник позоришта Василије Туцаковић није био довољно далековид да предвиди да ће представе „Турнира духовитости“ редовно пунити и краљевачки Халу спортова, па се органи-

МАГАЗИН 12.2.2017.

зације прихватио Михајло Жутић Ленто запослен у Центру за културу и пропаганду „Сутјеска“. Договор са редитељем Александром Ковачевићем постигнут је лако као и са глумцима аматерима, а кад су колоне посетилаца пошле према Хали спортова у највећем чуду се нашао само Туцаковић. Кад је после неколико година новинар „Политике Експрес“ Антоније Ђурић покушао поново да организује слично такмичење градова Туцаковић је прихватио да организатор буде позориште, па ангажовао редитеља Владимира Путника да припреми програм под називом „Краљевачка ватрогасна бригада“. Турнир духовитости је био само једно од бројних такмичења у којима су краљевачки аматери достигли сам врх. Након општинских такмичења, на којима су поред Краљевчана учествовали и глумци аматери из Рашке и Баљевца, по правилу је следило републичко које се годинама одржавало у Кули, а ништа мање значајна нису била ни она у Врању и Пријепољу. Податак да су Краљевчани на свима освајали прва места повод је за озбиљно размишљање да се, у тренутку кад је превазиђен ниво какав је владао у другим позориштима, одустане од даљег учешћа на таквим фестивалима. Колико су представе краљевачких позоришних аматера биле боље од осталих најбоље потврђује такмичење у Врању кад је представа „Камен за под главу“ освојила седам од девет главних награда. Позориште какво је било краљевачко није могло да се развија без подршке локалне самоуправе што је било повод за захтев да се уврсти у ред јавних установа. Добар знак да је направљен први корак ка професионализацији потврђује и податак да су и глумци почели да добијају хонораре за наступе у оквиру редовног репертоара. Као прва која је донела зараду памти се представа „Рогоња“ којом је, у првом кварталу прошле године, Верољуб Андријанић обележио четири деценије рада у позоришту. Мада је то требало да буде неколико месеци раније повод за одлагање је двоструки јубилеј, четири деценије рада и шездесето извођење ове представе. Највише представа у том периоду режирао је Александар Ковачевић који се памти и као изузетан педагог који је до-

бро умео да процени сваког појединца и већ при подели улога заврши највећи део посла. - Са Сретеном Степићем сам сарађивао тако добро да то тешко могу да опишем. Био је толико непосредан и срдачан, никад се ни са ким није ни замерио ни посвађао, а ако није могао да помогне није ни одмагао. Зато сам увек озбиљно говорио да је он био мој ментор. Ту је био неприкосновени Миша Марић, потом Јелена Бартуловић, Душан Тодоровић и други. После сваке пробе или представе нас неколико, некад и више, отишли би у „Париз“ на пиће, ћаскали и изваљивали штосеве које смо касније у њима примењивали. За 40 година сам одиграо 42 премијере од којих су већина биле комедије. Свидело ми се оно што је радио Пепи, па сам покушавао да радим на исти начин и мислим да сам у томе успео – каже Андријанић који је у позоришту одиграо између 1.050 и 1.060 представа. Значајним се чини известан број оних за децу почев од прве коју је, у оквиру пионирског позоришта, на сцену поставила Ружица Степановић. Уследили су „Славуј и кинески цар“ , „Трапави змај“, „Бајка о цару и пастиру“. Од одласка у пензију није се променило много у односу на позориште сем што нема обавезе да долази сваки дан на посао, па одлази само по позиву. А зову га сваки пут кад се прави репертоар за следећи месец јер Андријанић и данас игра у четири представе, „Рогоња“, „Ка-

мен за под главу“, „Славуј и кинески цар“ и „Меца и деца“. Искуство потврђује да живот једне представе не траје превише дуго, најчешће неколико реприза након премијере. Да јој долази крај најбоље осете сви који учествују у раду, најпре глумци кад почињу да отаљавају посао, нису ретке ни свађе међу техничким особљем, а све утиче на смањење броја оних који, у поремећеној атмосфери, долазе у позориште. Тешко је утврдити колико полупразна сала делује на извођаче, али се зна да је једном приликом „Рогоња“ одиграна пред тринаест гледалаца, а начин извођења оцењен као најбољи до тада. Од тренутка кад је Краљевачко позориште кренуло путем професионализације много тога се променило, нажалост у негативном смислу. - Глумци професионалци се не друже. Дођу у позориште само на пробу и кад треба да одиграју представу, а седну да заједно попију кафу само кад редитељ да паузу. То радно пијење траје петнаестак минута, редитељ објасни шта си погрешио, а онда идемо даље. Сада су са једне стране глумци, а са друге техника. Последњи гледалац још није ни изашао из сале, а са позорнице се све склања да буде чиста за следећу представу. У оно време сви смо радили све, а сада је до те мере професионализовано да свако има свој посао и уопште се не дохвата било кога другог. Некад је светлом и тоном руководио један човек, а сада у кабини имамо двојицу иако се много лак-

МАГАЗИН 12.2.2017.

ше ради јер компјутер контролише и једно и друго. Кад играмо представу шминкер и гардеробер чекају и помажу глумцима да се припреме. После представе следи скидање шминке и само видиш да нема нигде никог, чак ни у бифеу. Некада није било тако и никоме није падало на памет да оде кући после представе – каже Андријанић. Од 2000. године кад је напустио „Магнохром“, до одласка у пензију 2012. године, Андријанић је у Краљевачком позоришту радио на пословима организатора и глумио у великом броју представа. Колико неке нису могле да буду реализоване без њега најбоље потврђује „Вишњик“ који је у то време припремао Небојша Дугалић. После поделе улога отпочеле су пробе, али је припрема морала да буде прекинута након скоро месец дана напорног рада кад је Андријанић доживео повреду и био принуђен да следећих четрдесет дана проведе са ногом у гипсу. Редитељ није био превише одушевљен предлогом да улогу повери другом глумцу па је одлучио да чека, али само половину тог времена након чега се појавио на вратима глумчеве породичне куће у Матарушкој Бањи. Из ташне је извадио текст представе и са Андријанићем увежбавао улогу што је одлучујуће утицало на чињеницу да је само десетак дана по повратку у позориште била завршена. Одиграна је само осам пута, а није се прославила ни на фестивалу у Кули кад је жири више замерки имао на сценографију него друге елементе који чине једну позоришну представу. За разлику од неких ранијих времена и у малим позориштима, а краљевачко се сматра таквим, све је више школованих глумаца али се, и поред тога, по потреби ангажују из других средина. Финансијска ситуација је ограничавајући фактор у креирању позоришне представе, па се при планирању репертоара најчешће бирају оне са тек по неколико глумаца, пет или шест. Колико се то разликује од времена кад су стасавала најзначајнија имена краљевачке позоришне сцене најбоље потврђује податак да су биле ретке оне са мање од десет. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.2.2017.

Сусрети ветерана фолклора

Културно-уметничко друшво „Краљевачка ризница“ организатор је дводневних четвртих сусрета ветерана фолклора под називом „Кад заигра и старо и младо“. Првог дана сусрета у суботу публици се у сали Основне школе „4. краљевачки батаљон“ представило 22 културно-уметничка друштва, поред домаћина ветерани из Београда, Куле, Змајева, Беле Паланке, Севојна, Вреоца, Ариља, Ресника, Болеча, Златибора, Бања Луке, Љига, Лазаревца, Бара, Требиња, Алибунара и Каћа. Вечерас ће на истом месту заиграти заљубљеници у фолклор из Рашке, Грачаца, Подунаваца, Ниша, Краљева, Ушћа, Рековца, Ужица, Јошаничке Бање, Ниша и Трстеника. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

КАД ЗАИГРА И СТАРО И МЛАДО

МАГАЗИН

12.2.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Лего Бетмен Након великог успеха Лего филма, Ворнер Брос доноси нову узбудљиву деведесетоминутну Бетмен Лего авантуру. Филм прати Бетмена који мора да напусти самотњачку улогу и научи да ради у тиму, јер његовом омиљеном граду, у најопаснијој завери до сада, поново прети Џокер. У Готам ситију су се у међувремену догодиле и друге велике промене, па ће Брус Вејн заједно са криминалцима овог града морати да брине и о дечаку кога је усвојио. По сценарију Сет Грејем Смита и свом филм је режирао Крис МекКена. Пројекције почињу у 16 сати, а за улазницу је потребно припремити 300 динара.

Врати се Зоне Скоро 15 година након што је екранизована ова велика љубавна сага, сценаристи Ивана и Мирослав Митић написали су причу о томе шта се догодило у браку чувеног пара две године након венчања. Режија је поверена Југу Радивојевићу, а иза продукције филма стоје Пинк интернешнал и продукција „Врати се Зоне“. Главни протагонисти и њихова борба да сачувају брак и даље су смештени између 1905. и 1908. године, а продуцент филма Мирослав Митић, у чијој продукцији је реализована и прва Зона Замфирова, истиче како је кроз омиљену љубавну причу дочарана лепота Србије у том периоду, али и проблеми са којима се суочавају млади

брачни парови. Лепу Зоне игра млада Бранкица Себастијановић, улога Манета припала је

Милану Васићу, а остале тумаче Љиљана Стјепановић, Љиљана Драгутиновић, Тања Бошковић, Милан Гутовић, Никола Ристановски, Иван Бекјарев, Бранко Ђурић, Милан Калинић, Стефан Бузуровић, Ива Стефановић и многи други. Филм се приказује од до 15. фебруара у пројекцијама које почињу у 18 сати по цени улазнице од 300 динара.

„Педесет нијанси – Мрачније“ Џејми Дорнан и Дакота Џонсон се као Кристијан Греј и Анастазија Стил враћају у „Педесет нијанси – Мрачније“, другом наставку светског бестселера и феномена „Педесет нијанси“. После великог хита из 2015. који је широм света зарадио више од 560 мили-

она долара, нови наставак стиже за Дан заљубљених и позива гледаоце да се препусте нечем за нијансу мрачнијем Кад повређени Кристијан Греј покуша да опрезну Ану Стил поново намами у свој живот, она ће захтевати нови договор пре него што му пружи другу шансу. Док њих двоје покушавају да изграде поверење и стабилност, мрачне фигуре из Кристијанове прошлости почињу да круже око овог пара, одлучне у томе да униште њихове планове за заједничку будућност. „Педесет нијанси – Мрачније“ је дуго ишчекиван наставак светског феномена „Педест нијанси сиве“ насталог према бестселеру Е.Л. Џеимс. Од када је објављена, трилогија је преведена на 52 језика и продата у више од 100 милиона примерака што је чини једним од најпродаванијих и најбрже продаваних серијала књига у исто-

рији. Филм се приказује од 9. фебруара, а цена улазнице износи 300 динара.

МАГАЗИН

12.2.2017.

Рибница - Војводина НС Семе 3:2

МАГАЗИН

12.2.2017.

Слога - Младост Адмирал 69:75

МАГАЗИН

12.2.2017.

Двадесети кадетски фестивал Шаховског савеза Централне Србије

ФЕСТИВАЛ ШАХ - На Двадесетом кадетском фестивалу Шаховског савеза Централне Србије учествује 170 такмичара, 117 кадета и 53 кадеткиње. – Такмичари разврстани у седам група старости до 20 година. – По десет најуспешнијих у старосним групама до 18 година квалификоваће се за Кадетско првенство Србије. – Такмичење по швајцарском систему. - Победницима у свим старосним групама у обе конкуренције пехар организатора у трајно власништво. - Медаље за по троје првопласираних

ахваљујући посебно добром раду са најмлађима, који се сврстава међу најбоље у Србији, Шаховски клуб „Слога“ је домаћин јубиларног Двадесетог кадетског фестивала Шаховског савеза Централне Србије на ко-

ме учествује 170 такмичара, 117 кадета и 53 кадеткиње. Првог дана такмичења све учеснике, тренере и родитеље поздравили су у име ШК „Слога“ председник Зоран Јаблановић, а хотела „Турист“ генерал-

ни менаџер Милан Јовановић. Такмичење су свечано отворили Иван Бунарџић, члан Градског већа задужен за спорт, и председник Шаховског савеза Централне Србије Зоран Бојовић. Шаховски савез Централне Србије,

у сарадњи са Шаховским клубом „Слога“ организује фестивал у хотелу „Турист“ од 9. до 12. фебруара, а такмичења се одвијају у седам категорија. Прву групу чине тамичари рођени 2009. годинеи млађи, другу од 8 до 10, трећу 10 до 12, четврту 12 до 14, пету 14 до 16, шесту 16 до 18 и седму до навршених 20 година. Групе до 16, 18 и 20 година у обе конкуренције такмиче се заједно, а по двоје првопласираних квалификоваће се за Омладинско првенство Србије за 2017. годину Право учешћа на такмичењу имају ученици основних школа са подручја Шаховског савеза Централне Србије и Косова и Метохије који су се квалифи-

ковали преко окружних такмичења, а са квалификационих турнира по окрузима за ово такмичење пласира се по петоро такмичара у свакој старосној групи. Право директног учешћа имају мајсторски кандидати у мушкој и првокатегорнице у женској конкуренцији, а победници у свим старосним групама у обе конкуренције добијају пехаре организатора у трајно власништво, по троје првопласираних и медаље. По десет најуспешнијих у старосним групама до 18 година квалификоваће се за Кадетско првенство Србије. Такмичења у групама до 14 година у обе конкуренције одржавају се по швајцарском систему у девет кола, уз компјутерско паровање, а организатор

задржава право да, у случају мањег броја такмичара, промени систем такмичања. Темпо игре је 50 минута плус 10 секунди за сваки одиграни потез почевши од првог. На Омладинском турниру, у групама до 16, 18 и 20 година у обе конкуренције, игра се седам кола по швајцарском систему, а темпо игре је 75 минута за 40 потеза и 15 минута до краја партије уз 30 секунди за сваки одиграни потез почевши од првог. Турнири у обе омладинске конкуренције ће се рејтинговати. Најуспешнији ће се пласирати за Кадетско првенство Србије које треба да се одржи за време Ускршњег распуста. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ХОВСКИХ НАДА

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 12. И 18. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

12.2.2017.

12. фебруар

1733. — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану. 1812. — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увејо тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг 1818. — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука. 1825. — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад. 1832. — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору. 1851. — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији. 1855. — Основан је Државни универзитет Мичигена. 1899. — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику. 1912. — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен. 1942. — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи. 1953. — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву. 1961. — Саопштено да су припадници сепаратитичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и

околности под којима је убијен никада нису откривени. 1973. — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника. 1974. — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију. 1979. — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону „Ер Родезија“, који су оборили герилци. 1986. — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја. 1993. — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991. 1997. — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји. 1999. — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент. 2000. — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у. 2002. — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење

бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001..

13. фебруар 1358. — Потписан је Задарски мир којим је угарски краљ Лудвиг Анжујски поразио Млетачку републику и вратио Задар под своје окриље. 1542. — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубље-

на због прељубе. 1633. — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757.. 1668. — Споразумом потписаним у Лисабону, Шпанија признала независност Португалије. 1689. — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском. 1793. — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске. 1861. — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије. 1935. — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга. 1945. — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпе-

шту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника. 1945. — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи. 1960. — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје. 1961. — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи. 1971. — Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку. 1975. — Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ. 1984. — Генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза и државе постао је Константин Черњенко, наследивши преминулог Јурија Андропова. После Черњенкове смрти, који је владао мање од годину дана, на власт је ступио Михаил Горбачов, седми и последњи лидер Совјетског Савеза. 1990. — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке. 1991. — Амерички бомбардери су разорили склониште у Багдаду „идентификовано“ као војни положај, а у којем су, међутим, цивили потражили спас од напада из ваздуха. Према ирачким изворима, погинуло је око 500 људи, међу којима велики број деце и жена. 2000. — Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима. 2001. — Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 километара трајало је 90 дана. 2002. — Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бив-

шем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001. 2003. — Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.

14. фебруар Данас се у свету обележава Тривундан - Свети мученик Трифун. 1663. — Канада постала француска краљевска провинција. 1797. — Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду код рта Сент Винсент, на крајњем југу Португала. 1804. — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија. За вођу изабран Карађорђе Петровић. 1835. — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав. На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу основано прво позориште у Србији. Књажевскосербски театар једном седмично и празничним данима приређивао представе за кнеза и његове чиновнике и госте, а на репертоару били Вујићеви комади или његови преводи страних дела. 1859. — Орегон је постао 33. савезна држава САД. 1912. — Аризона је постала 48. савезна држава САД. 1922. — Италијански инжењер Гуљелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске. 1929. — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан

12.2.2017.

МАГАЗИН

светог Валентина“. 1943. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца. 1946. — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене. 1956. — У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза. 1958. — Ирачки краљ Фејсал II и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала. 1972. — Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла. 1989. — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне. 1997. — Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни надзор до марта 1998. 1998. — Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду. 2000. — У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ. 2001. — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 мили-

она динара, а некима забрањен рад. 2002. — Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке. У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта. 2003. — Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године. После шест година живота, првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана смртоносна инјекција због симптома прогресивне болести плућа. 2006. — Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој. 2007. — На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије.

15. фебруар 399. п. н. е. - Атински филозоф Сократ осуђен на смрт. 590. — Хозроје II Парвез крунисан за краља Сасанидске Персије. 1115. — Папа Паскал II признао ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, где су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније добили задатак да бране Свету земљу. 1637. — Фердинанд III постао цар Светог Римског царства. 1763. — Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска задржала Шлезију коју је преузела од Аустрије и постала једна од водећих европских војних сила. 1764. — Основан је град Сент Луис. 1879. — Амерички председник Радерфорд Б. Хејз је потписао закон који омогућава женама адвокатима да заступају случајеве пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава. 1889. — Бојни брод УСС Мејн је експлодирао и потонуо у Хавани усмртивши

274 особе. Овај догађај је дао повод САД да објаве рат Шпанији. 1922. — У Хагу одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан при Уједињеним нацијама после Другог светског рата, по укидању Лиге народа. 1928. — Из Београда према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније Аеропут. Први путници били директор авио-компаније и пет новинара. 1942. — Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим

војним поразом Уједињеног Краљевства у његовој војној историји. 1944. — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле Соломонска острва у Пацифику. 1944. — Британски авиони избацили око 1.000 бомби на Берлин. 1971. — Велика Британија прешла на децимални новчани систем, уместо дотадашњих фунти, шилинга и пенија. 1988. — Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС-јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине у Босни и Грчкој, одбио да поднесе оставку. 1989. — Десет година пошто је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили Авганистан. У десетогодишњем необјављеном рату

погинуло 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца. 1990. — Велика Британија и Аргентина обновиле дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фолкландска Острва. 1993. — Парламент Словачке изабрао економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе Словачке, после распада Чехословачке. 1996. — Влада Босне и Херцеговине саопштила да је у рату, од 1992. до 1995. — нестало око 30.000 људи, од којих преко 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага. 1997. — Опозициона коалиција „Заједно“ одржала последњи, 88. дан протеста, пошто је 11. фебруара испуњен њен основни захтев, признање резултата локалних избора у Србији из новембра 1996.. 1999. — У Кенији ухапшен лидер курдских побуњеника Абдулах Оџалан и изручен Турској, где је осуђен на смрт због издаје и пребачен у острвски затвор Имрали. 2002. — Председник САД Џорџ Буш објавио да његова земља има алтернативан план за смањење емисије гасова, које је регулисано Протоколом о глобалном загревању у Кјотоу 1997. Иако емитују четвртину количине гасова који ствараја ефекат „стаклене баште“, САД одбациле Протокол из Кјота због штете по националну индустрију. 2003. — У таласу демонстрација, највећим од Вијетнамског рата, више од шест милиона људи у више од 600 градова у свету протестовало против напада на Ирак. Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе с Немачком од 1922. до 1939., када је Еуђенио Пачели, касније Папа Пије XII, био државни секретар Ватикана. Отварање архива одговор критичарима Папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја коју је нацистичка Немачке спровела током холокауста. 2008. — Борис Тадић положио заклетву и по други пут ступио на дужност председника Републике Србије. 2013. — Метеор је експлодирао над Русијом, повредивши 1.500 људи како је

ударни талас одувао прозора и стена зграде. Ово се десило неочекивано само неколико сати пре очекиваног најближе икада пролаза већег и неповезаног астероида 2012 DA14.

16. фебруар 1270. — Велико војводство Литванија је однела пресудну победу над Ливонијским редом у бици код Карусеа вођеној на залеђеној површини Балтичког мора. 1804. — У Сибници је вођена прва борба Карађорђа са устаницима против дахија. 1808. — Наполеон је почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа. 1862. — Основано је прво соколско друштво. 1862. — Генерал Јулисиз Симпсон Грант је заузео Форт Донелсон у Тенесију. 1871. — Француска потписала капитулацију и акт о помирењу с Пруском после изгубљеног рата.[тражи се извор од 03. 2015.] Мировни уговор, којим је Француска уступила Пруској Алзас и велики део Лорене, уз ратну штету од пет милијарди златних франака, потписан у мају. 1932. — На општим изборима у Ирској победила партија Фијана фејл, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске. 1933. — У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој Антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске. Антанта престала да постоји после немачке окупације Чехословачке, у марту 1939. 1934. — Окончан је Аустријски грађански рат поразом социјалдемократа и републиканског Шуцбунда. 1936. — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија. Вла-

12.2.2017.

МАГАЗИН

ду формирао Мануел Асања, враћен демократски устав из 1931.. Покушај војске, у јулу, да обори републиканску владу прерастао у грађански рат завршен 1939. успостављањем диктатуре генерала Франциска Франка. 1940. — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника. 1943. — Војници Црвене армије су поново ушли у Харков. 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату почели бомбардовање Токија. 1959. — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту. 1978. — Кина и Јапан у Пекингу потписали трговински уговор вредан 20 милијарди долара, што је био почетак економског отварања Кине према свету. — Први јавни ББС 1992. — Заирске снаге безбедности убиле 32 особе када су отвориле ватру на хиљаде демонстраната који су почели мирне уличне протесте против режима председника Мобутуа Сесе Секоа. 1994. — У планинском подручју индонежанског острва Суматра у земљотресу погинуло најмање 200 људи. 1998. — Приликом пада „ербаса А300“ тајванске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ близу аеродрома у Тајпеху погинуле 203 особе, односно сви путници и чланови посаде, међу њима и гувернер централне банке Тајвана, и седам људи на тлу. 2000. — Русија обновила односе с НАТО-ом, прекинуте због напада те војне алијансе на Југославију у марту 1999.. 2001. — У нападу наоружаних Албанаца на аутобус у близини Подујева на Косову погинуло 10 Срба, а 43 особе повређене. 2003. — Ствара се Википедија на српском језику 2006. - Почетак суђења шесторици бивших политичких и војних челника босанскохерцеговачких Хрвата, на челу са првооптуженим Јадранком Прлићем, заказан је за уторак 25. априла, објављено је у четвртак на Хашком суду. Европски парламент усвојио резолу-

цију о Босни и Херцеговини у којој се релевантни босански политичари позивају да наставе спровођење реформи и измену Дејтонског споразума у корист изградње функционалне државе.

17. фебруар 1600. — Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције. 1800. — Представнички дом САД је изабран Томаса Џеферсона за председника и Арона Бера за потпредседника САД, чиме је решен нерешен број гласова на изборима 1800. 1854. — Уједињно Краљевство је признало независност Слободне Државе Орање. 1836. — Указом кнеза Милош Обреновића у Букурешту је основано прво српско дипломатско-конзуларно представништво под називом Српска агенција. Шеф агенције био је Михајило Герман, а секретар Јован Гавриловић. 1863. — Група грађана Женеве је основала Међународни комитет за помоћ рањенима, што ће касније постати познато као Међународних комитет црвеног крста. 1864. — Јужњачка подморница „Ханли“ је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила северњачки брод „Хустаник“, што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања. 1916. — Британске и француске трупе заузеле су у Првом светском рату Камерун, немачку колонију у Африци. 1942. — На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије. 1966. — Француска је лансирала свој први сателит с полигона у Сахари. 1972. — Доњи дом британског парламента усвојио је закон о приступању Уједињено Краљевства Европској заједници (касније Европска унија). 1979. — Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам. Три сед-

мице касније била је присиљена да повуче своје трупе. 1982. — Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе оптужио је некадашњег саборца Џошуу Нкома, за учешће у завери и искључио га из владе. Мугабе и Нкомо водили су седамдесетих година заједничку борбу против расистичке владавине белаца у Јужној Африци. 1990. — Комунистичка партија Чехословачке искључила је из чланства бившег председника државе Густава Хусака, бившег премијера Љубомира Штроугала и још 20 високих функционера који су дошли на власт након совјетске интервенције у Чехословачкој 1968. 1992. — Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали препоручио је размештање 13.000 припадника мировних снага светске организације на територији бивше Југославије.

1995. — Албанци у Тетову у Македонији почели су масовне демонстрације због одбијања власти да призна „албански универзитет“ у том граду. У сукобима с полицијом погинуо је један демонстрант, а већи број је повређен. 1997. — Председник Пакистана Фарук Легхари, који је у новембру 1996. распустио владу Беназир Буто, именовао је Наваза Шарифа за новог премијера. 1999. — Током албанско-српских преговора у Рамбујеу код Париза, НАТО је усвојио оперативни план за упућивање војних снага на Косово под називом „Заједнички чувар“; начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Драгољуб Ојданић наредио је јачање борбене готовости јединица ВЈ и предузимање мера за заштиту државне границе и одбране интегритета земље. 2002. — Преласком на евро, Францу-

ска се опростила од франка који је 641 годину био национална валута. 2003. — По налогу хашког Трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране Ослободилачке војске Косова (ОВК) и изручени том суду: Харадин Баља, Исак Муслиу и Агим Муртези. То је прво хапшење особа по налогу тог суда које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замене идентитета. 2008. — Скупштина Косова и Метохије је усвојила декларацију о независности и тиме једнострано прогласила отцепљење од Србије. Услед овога дошло је до различитих међународних реакција тако да су неке државе подржале а неке осудиле независност Косова и Метохије.

18. фебруар 1229. — Фридрих II је у Шестом крсташком рату склопио десетогодишње примирје са ел Камилом, којим је повратио Јерусалим, Назарет и Витлејем без борбе и папине подршке. 1478. — Брат енглеског краља Едварда IV, Џорџ, војвода од Кларенса, осуђен због издаје, убијен је у Тауеру у Лондону тако што је удављен у бурету вина. 1861. — Први парламент уједињене Италије прогласио је сардинског краља Виторија Емануела II за краља Италије. 1865. — Флота Уније, у Америчком грађанском рату, заузела град Чарлстон у Јужној Каролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага. 1900. — Почела битка код Пардеберга, у којој су Бури претрпели први велики пораз у рату с Британцима. Крајем фебруара 4000 бурских војника предало се британским трупама које су крајем маја ушли у Јоханезбург, а у јуну у Преторију. 1930. — Клајд Томбо открио Плутон док је проучао фотографије снимљене у јануару. 1952. — Грчка и Турска су постале чланице НАТО. 1960. — Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле постигли договор о оснивању Латиноамеричког удружења за интеграцију. 1965. — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Бри-

танског комонвелта. 1991. — У терористичком нападу Ирске републиканске армије на железничкој станици Викторија у Лондону, у експлозији подметнуте бомбе погинула је једна, а рањено најмање 40 особа. 1996. — У експлозији два аутомобила-бомбе близу главног града Алжира, које су подметнули исламски терористи, погинуло је 12 и рањено 35 људи. 1997. — Центар за мине УН објавио је да се на територији Босне и Херцеговине налази око милион нагазних мина, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста од мина је у периоду 199297. страдало око 3200 особа, од којих 686 деце. 2000. — На паралментарним изборима у Ирану убедљиво су победили реформисти, блиски председнику Мохамеду Катамију. 2001. — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе. 2002. — Европска унија одобрила упућивање полицијских снага земаља чланица Уније у Босну и Херцеговину. Те снаге ће наредне године заменити међународну полицију Уједињених нација која је деловала у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995. Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, почео је доказни поступак против Слободана Милошевића по оптужници за злочине почињене на Косову. Током овог поступка, који је завршен 13. септембра, тужилаштво је извело 145 сведока. 2003. — У Словенији ухапшен функционер Демократске партије Косова Фатмир Љимај, бивши официр Ослободилачке војске Косова. Лимај је 4. марта изручен Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине против човечности над Албанцима и Србима у логору Лапушник на Косову у лето 1998. 2006. — Министарство унутрашњих послова Републике Србије поднело је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића. Званични Беч је негирао тврдње Карле дел Понте о одбијању сарадње са Међународним судом у Хагу.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs