MagazIN 266

Краљевски

Година V * Број 266 * 5. фебруар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

5.2.2017.

У овом броју: Упозорење директорима школа Под лупом јавне установе Застрашивање народа у медијима Ново препакивање Балкана У спомен на добротвора Најмлађи тренер у историји клуба

2

8 18 20 30 36 44

Одрасли пуше и мене гуше Алиса у земљи чуда Глумац на силу На репертоару Биоскопа „Кварт“ Зима, зима, е па шта је Црвена звезда - Рибница Времеплов

50 58 68 80 82 92 94

3

4

МАГАЗИН 5.2.2017.

5

6

МАГАЗИН 5.2.2017.

7

Шеснаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

5.2.2017.

УПОЗОРЕЊЕ ДИРЕ

8

- За само три и по сата разматрано низ значајних проблема и донето исто толико одлука којима се потврђује јединство у редовима највишег извршног органа. – Подржани планови установа чији је оснивач град. – Још један базен поред Ибра? - Вода за пиће из мреже градског водовода у току децембра прошле године била хигијенски исправна. - Садржај суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа пуних 28 дана изнад граничних вредности. – Помоћ беспосленим родитељима са двоје и више деце која похађају основну школу. – Поједини директори основних школа нису се понашали на начин какав обезбеђује подједнак положај свих ученика. – Због неадекватног грејања скраћени часови у истуреном одељењу Основне школе „Петар Николић“ из Самаила у Ласцу. – Чланови Градског већа не поштују ни одлуке које сами доносе?

КТОРИМА ШКОЛА

9

10

МАГАЗИН 5.2.2017.

П

осле више од месец дана паузе пред члановима Градског већа се на првој редовној седници у овој години нашло чак 33 тачке дневног реда који је допуњен још једном, а скоро половина се односи на програме рада установа чији је оснивач град Краљево. Програми са финансијским плановима, финансијским деловима, или без њих, Дечјег одмаралишта „Гоч“, Народног музеја, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Завода за заштиту споменика културе, Дома културе „Студеница“ из Ушћа, Културног центра „Рибница“, Историјског архива, Туристичке организације Краљево, Краљевачког позоришта, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Центра за социјални рад, Спортског центра „Ибар“, Дома здравља Краљево и Апотеке Краљево до детаља су описани на више од три стотина страница текста. Податак да је уз ове на дневном реду било још двадесет тачака, а да је члановима већа требало непуна три и по сата да их све размотре и усвоје, потврђује да су на седни-

цу дошли изузетно добро припремљени што на најбољи начин демантује тврдње злобника који истичу да чланови Градског већа чак ни не читају материјале које добијају за седнице. Од тренутка када су, због уштеде на трошковима штампе и ефикаснијег рада, материјале почели да добијају у електронској форми чини се да је рад знатно плодотворнији, а да поједини све добро изанализирајукод куће па им компјутери које су задужили нису ни потребни на седницама већа. Било како било у образлагању онога што планирају да раде у овој години нашкртији су били у Спортском центру „Ибар“ јер њихов извештај има тек осам страница. И поред тога директор ове установе је заинтригирао чланове Градског већа, али и представнике медија, идејом о градњи још једног базена, али и набавци додатне опреме како би се посетиоцима постојећег поред Ибра обезбедио што већи комфор. Додатни атак на градски буџет требало би да изврши санација штете коју је у згради Краљевачког позоришта

изазвала хаварија на водоводној мрежи. Финансијским планом за ову годину средства за то нису предвиђена, а кад ускоро буду завршени предмер и предрачун радова биће познато колико је новца потребно за санацију штете и да ли их је могуће обезбедити из градске касе. Значајнијим од тога градоначелник сматра обећање да ће позориште наставити рад у малој сали, а да ће у подмирењу трошкова санације штете учествовати и осигуравајуће друштво. Планови највећег броја установа имају тек по петнаестак страница а Дечјег одмаралишта „Гоч“, Туристичке организације Краљево, Центра за социјални рад и Апотеке Краљево и два пута више. На три пута више страница оно што намеравају да раде у овој години изложено је у плану Дома здравља, док је најисцрпнији онај у коме на 82 странице активности образлаже Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“. Почетак седнице по правилу је резервисан за извештај Завода за јавно

11

МАГАЗИН

5.2.2017.

здравље o хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије са евалуацијом резултата мерења, овога пута за децембар прошле године. Он потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у току децембра проверавао 164 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 11 узорака сирових вода са црпних станица и констатовао да су сви узорци из мреже градског водовода бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно испитиван је садржај фенолних материја у води узетој из реке Ибар и, после четири пута поновљене анализе спектрофотометријском методом, утврђено да њихов садржај није прелазио МДК вредности прописане Парвилником о хигијенској исправности воде за пиће. Извештај потврђује да се на основу извршених аналаиза и стручног разматрања може констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току децембра прошле године била хи-

12

гијенски исправна. Ово се не би могло рећи за ваздух иако су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим местима дефинисаним програмом мониторинга, а садржај азотдиоксида у истим границама на мерном месту Полицијска управа. Грејна сезона у значајној мери утиче на повећан садржај чађи у ваздуху о чему сведочи податак да су средње двадесетчетворочасовне вредности биле изнад максимално дозвољене током десет дана на мерном месту Пљакин шанац, четири дана на мерном месту Скупштина града и током три дана у Рибници. Кад је у питању садржај суспендованих честица ПМ10 ситуација је много поразнија јер мерења показују како су средње двадесетчетворочасовне вредности изнад граничних вредности код Полицијске управе биле пуних 28 дана. Измерене вредности тешких метала из фракције ПМ10 олова и никла биле су испод граничних вредности, док

су вредности кадмијума изнад граничних биле три, а арсена један дан. Пред Члановима Градског већа нашли су се извештај о реализацији Локалног акционог плана запошљавања за претходну и нацрта одлуке о усвајању новог за ову годину као и нацрт програма уређивања грађевинског земљишта. Од шеснаесте седнице Градског већа не важе одлуке о оснивању Фонда за развој пољопривреде и Ватрогасног фонда општине Краљево, а једном од значајних сматра се одлука о остваривању права на новчану помоћ породици са више деце. Активности у области социјалне политике подразумевају доделу финансијске помоћи незапосленим родитељима са двоје и више деце која похађају основну школу. Иако планирани појединачни износи за ову сврху нису посебно велики чине се значајним у временима кризе. - Донели смо одлуку о расподели средстава за породице са двоје и више деце који похађају основну школу. Ради се о значајном аспекту помоћи не-

13

14

МАГАЗИН 5.2.2017.

запосленим родитељима, a наша скромна помоћ ћe допринети бољем школском успеху и опремљености за похађање наставе – каже градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Одлуком о утврђивању предлога цене боравка деце у Предшколској установи предвиђено је смањење износа који плаћају родитељи, а што износи само петину укупних трошкова. Смањење се првенствено односи на мешовите групе, а како је поред Врбе и Берановца формирана и у Сирчи појавила се потреба да цене буду кориговане. Констатација да зграде у којима су смештени вртићи у свим случајевима нису у потребном стању, посебно кад је у питању загревање, води ка ставу да се у њихово сређивање уложе знатна материјална средства. Податак да градски буџет не може да поднесе толике трошкове води ка ставу да би, у сарадњи са Канцеларијом за јавна улагања, могао да се реконструише бар део. Од родитеља се очекује довољан степен разумевања, и мало више стрпљења, а из локалне самоуправе поручују да ће и у ову област бити улагано онолико колико то дозвољавају могућности буџета. Разматрање Предлога решења о распореду коришћења буџетских средстава основног и средњег образовања и васпитања за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике за ову годину повод је за став да се поједини директори основних школа нису понашали на начин какав обезбеђује подједнак положај свих ученика. Најдрастичнији је пример истуреног одељења Основне школе „Петар Николић“ из Самаила у Ласцу где су, због немогућности да се учионице загреју до потребне температуре, часови са редовних 45 минута током зиме скраћени на пола сата. - Пре месец дана сам посетио Лазац и срео људе који се труде да оживе то лепо село, организују различите културне манифестације, a прикупљају новац како би средили свој дом културе и уредили простор где њихова деца могу да играју фолклор и где се обављају различите културне активности.

Када сам обишаo издвојено одељење основне школе видео сам да се деца греју уз једно бубњарче, да су прозори дотрајали, и да због тих услова просторије не могу да се загреју како треба. Како бисмо то решили инсистирао сам да директорка финансијским планом предвиди средства за замену прозора, а она je уместо тога тражила сређивање фасаде у матичној школи у Самаилима. У Самаилима треба да шљашти фасада, а деца у Ласцу да похађају наставу пола сата и да се мрзну. Е, неће моћи. Политику града не води директорка било које основне школе него ми па на Градском већу можемо да извршимо пренамену средстава. Зато неће фасада у Самаилима да се ради ове године него ће да се мењају прозори у Ласцу, јер и та деца имају право да слушају наставу 45 минута. То што се неко родио у селу које је удаљено од града 20 километара не значи да не може да буде одличан ђак, да сутра не може да буде добар инжењер, лекар или правник. И то дете има право да се школује као свако из центра града, а директори који су паметни нека наставе да буду паметни, па ће у будућности да виде како ће да прођу. Морамо да водимо рачуна о свој деци, а не да имамо оне који су повлашћени и оне који немају никаква права. Сви који мисле да могу да воде политику града нек се кандидују на следећим изборима, па онда нек виде колико су способни – поручио је видно љутит градоначелник. Са дневног реда је скинута тачка са предлогом решења о распореду средстава за спорт Тениском савезу Шумадије и Западне Србије у износу од милион динара на име подмирења трошкова повећаних активности у текућем периоду, а допуњен предлогом да се верификује одлука о избору председника Скупштине регионалне депоније, коју су основале општине Параћин, Врњачка Бања, Трстеник и Рашка и град Краљево, како бо новоосновано предузеће могло да функционише. Седиште предузећа ће бити у Краљеву, директор је једини запослени, а сем трошкова плате локална са-

моуправа неће имати додатних јер ће за рад користити просторије Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Тема последње седнице Градског већа биле су и расподелa средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката, распоред коришћења буџетских средстава здравствене и социјалне заштите за текуће и капиталне трансфере нивоу Републике за ову годину, правилник о мерилима за именовање директора јавног предузећа, реализацијa Програма коришћења средстава Буџетског фонда за заштиту животне средине у прошлој и коришћењe у овој години, отпис дуга АД „Индустрија обуће“ Београд, као субјекту приватизације, и решењe о измени Решења о образовању Радног тела за разматрање предмета по жалбама на првостепена решења и закључке и захтева упућених Градском већу. Подршка решењима које је донело Градско веће треба да буде верификована на следећој седници Скупштине града. Колико су чланови Градског већа, директори установа чији је оснивач град, други чиновници градске аминистрације и присутни на последњој седници Градског већа овладали врхунским технологијама на најбољи начин потврђује понашање и време проведено погледом упртим у мобилне телефоне. И док оптимисти верују да и током седнице одржавају директну везу са вишим инстанцама, највероватније ресорним мнистарствима од којих покушавају да издејствују што већу подршку Краљеву, они злобнији заступају став да их и не интересује проблематика која се разматра, па досаду убијају разменом порука са пријатељима. Дилему би можда могли да разреше листинзи разговора и порука уколико би ко сме од њих то и да затражи. Податак да се на улазу у салу за седнице налази видно истакнута информација о забрани употребе мобилних телефона јасно потврђује једно од три могућности, или су чланови Градског већа неписмени или не уважаају чак ни оно што су сами изгласали, а можда ни не знају шта су све изгласали. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 5.2.2017.

17

У среду десета седница Скупштине града

МАГАЗИН

5.2.2017.

ПОД ЛУПОМ ЈА

18

- На дневном реду десете седнице Скупштине града планови рада са финансијским плановима за ову годину јавних установа чији је оснивач град. – Истиче мандат вршиоцима дужности Јавног енергетског предузећа „Топлана“ и Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем. – Оставка директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ услов за избор новог вршиоца ове дужности

О

сми дан фебруара означава крај подужег одмора између две седнице Скупштине град а. Од кад је на деветој по реду од конституисања, пред крај претходне године, усвојен буџет града за ову појавио с е број значајних питања о којима се тражи мишљење парламента па ће се пред одборницима, уколик

о дан пред одржавање Градско веће не потврди нове предлоге за измену и допуну, наћи тридесет тачака од к ојих се скоро половина односи на разматрање програма рада и финансијских планова за ову годину јавних уста нова чији је оснивач град. Иако су планови „Апотеке Краљево“, Народног музеја, Историјског ар-

хива, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Завода за заштиту споменика културе, Културног центра „Рибница“, Дома културе „Студеница“ из Ушћа, Дечјег одмаралиштва „Гоч“, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Центра за социјални рад, Туристичке организације Краљева, Спортског центра

АВНЕ УСТАНОВЕ

„Ибар“ и Дома здравља „Краљево“ већ прошли прву проверу и на последњој седници добили подршку чланова Градског већа из редова опозиције стиже најава бурне критике посебно установа које се сматрају водећим у партијском запошљавању. Предложени дневни ред потврђује да ће седница бити отворена освртом на запошљавање као највећим проблемом локалне средине што би требало да потврди извештај о реализацији Локалног акционог плана запошљавања за претходну и усвајање сличног документа за ову годину. Сем разматрања Програма уређивања грађевинског земљишта за 2017. годину значајним се оцењује предлог Одлуке о остваривању права на новчану помоћ породицама са више деце. До об-

једињене расправе о програмима рада јавних установа пред одборницима ће се наћи предлози одлука о престанку важења одлука о оснивању Фонда за развој пољопривреде и Ватрогасног фонда општине Краљево, као и радном времену „Апотеке Краљево“. Последња трећина рада резервисана је за доношење одлуке о спровођењу конкурса за избор директора јавних предузећа чији је оснивач град, спровођењу конкурса за избор директора Јавног енергетског предузећа „Топлана“ и Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта којима истиче шестомесечни период вршења ових функција. Од одборника се тражи да подрже одлуку Градског већа којом се даје сагласност на одлуку Скупштине Регио-

налног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Карљево“ д.о.о. о избору председника, а ако усвоје писану оставку директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ Дејана Ћајића да именују новог вршиоца ове дужности за коју је предложен Ивица Богојевић. На дневном реду десете седнице Скупштине града налази се и неколико кадровских питања која се односе на разрешење старих и именовање нових чланова управних, надзорних и школских одбора у Спортском центру „Ибар“, Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ и Основној школи „Јован Дучић“ у Роћевићима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Краљевачки посланици у Народној скупштини: Маја Мачужић

МАГАЗИН

5.2.2017.

ЗАСТРАШИВАЊЕ НАРОДА У МЕДИЈИМА

20

Маја Мачужић је први пут посланик у Народној скупштини, а овај статус је стекла након априлских избора прошле године као кандидат на изборној листи „Александар Вучић – Србија побеђује“. Од конституисања последњег сазива парламента подржала је пет закона за које се тражила сагласност парламентарне већине. То су Закон о преузимању обавеза акционарског друштва за производњу петрохемијских производа, сировина и хемикалија „ХИП – Петрохемија“, Панчево, према привредном друштву „Нафтна индустрија Србије“ а.д. Нови Сад и претварању тих обавеза у јавни дуг Републике Србије, Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Закон о изменама и допунама Царинског закона, Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност и Закон о проценитељима вредности непокретности

Маја Мачужић

21

Фото: М. Радовановић

22

МАГАЗИН 5.2.2017.

12.19.2016. Друга седница Другог редовног заседања, Једниствени претрес о Избору чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије са листа кандидата које су поднели овлашћени предлагачи Поштоване колегинице и колеге, данас на дневном реду бирамо чланове Савета РЕМ-а, људе који својим квалификацијама, знањем, искуством и интегритетом треба да дају допринос у погледу унапређења медијског садржаја у Србији. Пред будуће чланове, а сада кандидате Савета као један од основних циљева треба да стоји и циљ РЕМ-а, а то је допринос очувању, заштити и развоју слободе мишљења и изражавања у циљу заштите интереса јавности у области електронских медија. Поштована господо, да ли слобода мишљења подразумева објављивање лажи и деградирање и каљање наших инвеститора и пројеката попут „Јуре“, „Митроса“, „Београда на води“? Да ли то спиновање и стварање медијских притисака на потенцијалне инвеститоре одређени спин мајстори покушавају да отерају потенцијалне инвеститоре и да уруше углед Владе РС? Не полази им то баш за руком. Ти спин мајстори су заиста добро плаћени. То немојте никада заборавити. Они за изношење својих лажи, неистина у јавности добијају дебеле награде. Они су постали маркетиншки стручњаци, саветници, консултанти, власници маркетиншких агенција, једном речју владари српских медија и ствараоци лажне слике о Србији у јавности. Навешћу вам још примера кршења и злоупотребе те слободе медија о којој причају. Након званичног саопштења полицијске управе у Краљеву да ће се у насељу Жича обављати планирано гађање на простору који је за то одређен, на војном стрелишту, на једном порталу појавио се узнемирујући наслов – У овом српском граду се очеку-

је пуцњава, никако не идите деловима града јер можете погинути. Замислите какво је то застрашивање народа. Могла бих вам наводити још безброј таквих примера, стотине, спиновања и пласирања лажи, али питам вас да ли је некада неко одговарао за то? Да ли је неко одговарао за пласирање лажи о лешевима који пливају у Обреновцу за време ванредне ситуације у држави, када су поједини медији својим лажима стварали панику међу људима? Наравно да није. У Србији не само да постоји слобода мишљења, већ се та слобода озбиљно злоупотребљава, на такав начин да се може говорити без икаквих санкција, одговорности и последица. У Србији свако може да пише шта год му је воља, без обзира колико те лажи које износи и увреде могу да наруше углед, не само Србије и не само таквог јавног мњења. Надам се, поштовани посланици, да ће изабрани чланови Савета убудуће много више пажње обраћати на поштовање заиста заштите слободе медија, да ће санкционисати злоупотребу и неодговорно коришћење тога. У дану за гласање ја ћу свој глас дати само таквим кандидатима, који ће нас убудуће заштитити од неодговорних и безочних незаштитника медија. Хвала вам.

1.11.2016. Трећа седница Другог редовног заседања, Заједнички јединствени претрес о тачкама 3 до 8 дневног реда Треће седнице Другог редовног заседања Поштовани министре са сарадницима, поштоване колегинице и колеге, поштовани грађани, данас је на дневном реду сет финансијских закона које је Влада Републике Србије поднела Скупштини како би на првом месту очувала стабилност Србије, што је један од кључних циљева Владе коју предводи Александар Вучић. Економска, међународна и политичка стабилност су успех за проспери-

тет Србије. Свесни свега тога, Влада Републике Србије на челу са Александром Вучићем је предложила сет ових финансијских закона како би не само очувала регионалну стабилности и стабилност система јавних финансија, већ и пружила подршку малим и средњим предузећима, модернизацији и оптимизацији јавне управе и изградила читаво једно насеље. Свесни свега тога, Влада Републике Србије на челу са Александром Вучићем је предложила сет ових финансијских закона, како би не само очувала регионалну стабилност и стабилност система јавних финансија, већ и пружила подршку малим и средњим предузећима, модернизацији и оптимизацији јавне управе, већ и изградила читаво једно насеље. Данас ћу се посебно осврнути на Закон о потврђивању оквирног Споразума о зајму између Банке за развој савета Европе и Републике Србије, а који ће служити за финансирање пројекта урбане регенерације, односно изградње читавог једног насеља. Покушаћу данас и да одговорим на бројна питања која су овде постављена, а одговори на та питања се налазе и у материјали који су посланици добили, али очигледно да то нису баш најбоље проучили. Након разорног земљотреса 2010. године, који је погодио град Краљево, преко 200 људи је било повређено. Имали смо и две жртве. Преко 24 хиљаде објеката је било оштећено на неки начин, објеката становања. Преко 50 објеката јавне намене, школе, болнице, домови здравља и слично. Након тога, покренут је пројекат санације читавог једног насеља, који је радно назван урбана регенерација. У фокусу овог пројекта је насеље изграђено у периоду од 1947. до 1955. године, које сачињавају 16 оштећених зграда, више породичног становања и пет приземних породичних кућа. Укупно то чини 366 станова који су сврстани у четврту, пету и шесту категорију оштећења након земљотреса. Вредност санације тих станова је била преко 50% вредности новоизграђених станова. Из тог разлога се и одлучило на комплет-

23

24

МАГАЗИН 5.2.2017.

ну изградњу новог насеља. Данас сте већ чули од мојих колега како су услови за живот у тим становима на ивици хуманости, како бројни објекти нису повезани ни на основну инфраструктуру водовода и канализације, ни један од тих објеката није повезан на централно грејање. Навешћу вам још пар података, а волела бих да су данас сви ту који су постављали питања, да чују одговоре на она питања која су у току дана имали, подаци који вам говоре, сами по себи, колико је тешко стање и колико је лоша ситуација са тим насељем. У тих 366 станова живе породице чија је просечна величина 2,8 чланова, али у великом броју случајева ту станују и породице са седам, осам, па и десет чланова. Станови су квадратуре од 11 до 120 квадрата, што од прилике износи 39 метара квадратних или 14 метара квадратних по особи. Оно што ће ново насеље да да, то је много већа квадратура од неких 45 квадрата по стамбеној јединици. Про-

сечни приходи домаћинства која станују у том насељу су испод републичког просека, негде око 34.000 динара, да, добро сте чули. У том насељу живи чак педесетак корисника социјалне помоћи и негде око 30% тих становника чине становници ромске популације. Узимајући све ове околности у обзир, 2013. године, уз помоћ и уз подршку Инвестиционог оквира за западни Балкан, урађена је студија изводљивости пројекта урбане регенерације и кренула је реализација истог. Ето одговора на она питања да ли постоје планови о изградњи и каква је динамика тих планова. Све је предвиђено стратегијом, односно студијом изводљивости овог пројекта. Након тога, суфинансирање пројекта одобрио је Административни савет банке за развој Савета Европе, 24. јануара 2014. Године. Паралелно са тим, град Краљево је решавао ад хок све кризне ситуације на које је наилазило, па је тако усвојио сва акта, планску документацију и оно што је можда најте-

же било, а колега Зоран Бојанић је причао о томе, помогло у уређивању власничких односа на објектима који су тада за град Краљево били посебан изазов, јер су објекти, као што сте чули, грађени после Другог светског рата, више пута су бивали у промету, нису регистровани у катастру, па је тако 2012. године само стотинак објеката било уписано. Данас су то готово сви објекти. У току 2015. године и почетком 2016. године организован је архитектонски конкурс који је окончан, завршена су геотехничка и геофизичка испитивања и урађени елаборати, издати су локацијски услови, урађен је пројекат и 25. маја ове године издата је грађевинска дозвола за први објекат на тој локацији. Након успешно вођених преговора са банком за развој Савета Европе, 6. Априла од стране Србије, односно 21. априла од стране банке потписан је нацрт овог Споразума који је данас овде пред вама. Овај зајам користиће се за

25

26

МАГАЗИН 5.2.2017.

изградњу, чули сте већ од мојих колега, четири нове осмоспратнице и истовремено, не само за изградњу, него и за рушење постојећих објеката. Сви објекти ће бити изграђени у складу са највишим социјалним, еколошким и енергетским стандардима. Садашњи корисници ће постати власници нових квадрата по принципу размене квадрат за квадрат и неће само они добити тиме, добиће и град Краљево, јер ће ефикасније користити овај простор. Град Краљево је у износу од пет милиона и 400 хиљада већ обезбедио земљиште, документацију, пројекте, партерно уређење ће обезбедити нешто касније и на тај начин заокружити целину овог пројекта. Оно што морам да напоменем, то је грант Инвестиционог оквира за западни Балкан, помоћу кога је урађена студија изводљивости и надам се да ће такође бити одобрен грант за надзор пројекта. Поштоване колеге, из свега напред наведеног несумњиво стоји да је циљ овог зајма изградња савременог насеља у које ће се уселити становници једног старог и оронулог насеља, којим ће Влада Републике Србије на челу са Александром Вучићем и локална самоуправа града Краљева показати да подједнако води рачуна о свим грађанима града Краљева. У интересу свих грађана обухваћених ових пројектом, позивам вас да свој глас у дану за гласање дате не само за овај закон, већ и за остале законе у овом сету. Хвала вам.

23.12.2016. Седма седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни и јединствени претрес о тачкама 1 до 27 дневног реда Седме седнице Другог редовног заседања Поштовани министри са сарадницима, поштоване колеге и колегинице посланици, пред нама је данас сет финансијских закона који треба да обезбеди и унапреди финансијску стабилност Србије. Морам признати да у досадашњој расправи нисам чула ниједну смислену и суштинску примедбу на предложена законска решења. Наравно да не могу да узмем за озбиљно примедбу да је 27 тачака премного, а да при томе имамо још 57 предлога за проширење дневног реда. Наравно, такође не могу да узмем за озбиљно ни податак да одређени посланици сматрају да изградњу путева треба финансирати из примарне емисије новца. То су заиста неки предлози које не желим више да дискутујем. Осврнула бих се, такође, на неке од претходних говорника који су критиковали ова законска решења, који су били стручњаци за изградњу путева од

ливаде до ливаде, а сада критикују завршавање јако озбиљних пројеката, као што су Коридор 10, као што је завршетак ауто-пута од Обреновца до Сурчина и слично, исте оне који су имали 12 пуних година да донесу законе о проценитељима вредности некретнина. Да су га донели пре 12 година, не би имали толики број, односно на хиљаде пропалих приватизација. Навешћу вам неке податке управо о тим приватизацијама, које су они спровели. Од 2001. године у процесу приватизације продато је 2284 предузећа. Свако четврто предузеће које је продато, приватизација је поништена, а 80% тих предузећа су завршили у поступку стечаја и ликвидације. Готово 400.000 људи је остало без посла у том периоду. Треба ли, истине ради, да поменем да је од 2012. године па на овамо запослено 124.000 људи, да је готово сваког месеца у просеку отворена нова фабрика? Мислим да ове две величине никако не можемо да ставимо у поређење. Да су господа која су 12 година имала ту могућност донели закон о проценитељима вредности непокретности, не бисмо имали „Агробанку“, „Развојну банку Војводине“ и остале банке које су пропале због лоших процена непокретности које су даване у залоге. Да не би дозволили да поново дођемо у такву ситуацију, Влада, на челу са Александром Вучићем, поднела је Предлог закона о проценитељима вредности, између осталог, који је данас на дневном реду. Он треба да донесе професионалну компетенцију, као и одговарајућу стручност и образовање проценитеља, њихов процес усавршавања, који у овом тренутку не постоји. Он треба да створи уравнотежен и адекватан систем процене вредности непокретности који ће донети финансијску стабилност у погледу објективног и реалног основа за кредитирање привреде. Закон о проценитељима вредности треба такође да обезбеди поуздане стандарде који ће бити усаглашени са међународним стандардима. Поред свега овога, оно што је значајно у овом закону, то је такође и успостављање система контроле и надзора над поступањем проценитеља, као и једна од битнијих мера коју доноси овај закон, а то је полиса осигурања од одговорности, и то професионалне одговорности проценитеља, која заиста треба да смањи број нереално извршених процена. Очекујући да ће доношење ових законских решења која су данас пред вама допринети финансијској стабилности и квалитетнијем животу грађана Србије, ја вас, колеге посланици, позивам да у дану за гласање свој глас дате за ове законе. Хвала.

27

28

МАГАЗИН 5.2.2017.

29

5.2.2017.

МАГАЗИН

30

Др Зоран Чворовић

Србија на ветрометини: Др Зоран Чворовић (3)

НОВО ПРЕПАКИВАЊЕ БАЛКАНА - У другој половини 18. века Београдски пашалук је био економски најјачи део Османског царства. - До обновљене суверености уз помоћ Русије. - Свет који је настао после Другог светског рата урушен је деведесетих година падом Берлинског зида. - На Србији је да одлучи да ли ће у Европску унију или евроазијски савез, да ли ће да игра утакмицу са западним мултинационалним компанијама где губи, или ће играти на тржишту где може да добије. – Буџетом града за ову годину за плате у две установе које запошљавају „пропале политичке кадрове“ издвојена половина средстава намењених подстицају пољопривредне производње. – Српско руководство је у последње време направило низ великих грешака на спољнополитичком плану. – Могућа промена америчке спољне политике. - Босна и Херцеговина је нефункционална држава, Република Српска има очигледну тежњу да се припоји Србији, на Косову ствари нису разрешене, НАТО врхушки у Црној Гори се љуља терен, Македонија је пред распадом

Р

уска држава је, као и српска средњовековна држава, настала по угледу на Византију, што је знатно утицало да се њена политика још у периода док је била царевина разликовала од политике западних империја. И у време кад је на међународној сцени показивала највећу моћ, руска имерија то није чинила на начин да уништава друге, а најбољи пример су очуване бројне зајднице малих народа које живе на територији Сибира коју ј Русија колонизовала почев од друге половине 16. века

И док некадашњих милионских заједница Астека, Маја, Инка и северноамеричких индијанаца на Западу више нема, или постоје само у симболичним траговима, у Русији су на подручју од Урала до Тихог океана сачуване и најмање заједнице аутохтоних народа. Руска Федерација, на основу закона о заштити аутохтоних народа издваја знатна средства из државног буџета за финансирање културног и образовног живота аутохтоних народа руског Севера и Далеког истока. Добар познавалац међународне политике, али и

31

32

МАГАЗИН 5.2.2017.

прилика у Русији, др Зоран Чворовић подсећа да је Русија помагала изградњу џамија док су, током верских ратова између протестаната и римокатолика, широм Европе гореле ломаче. У овој земљи је аутохтоним многобожачким народима од давнина било загарантовано право да на суду полажу заклетву по многобожачком обреду. Традиција живота различитих верских и етничких заједница под заштитом државе стара је колико и сама руска држава, а права тих народа љубоморно су чувана, како у царској Русији тако и у Совјетском савезу. - О томе је на једном скорашњем научном скупу у Казању говорио представник исламског мешихата у Русији, дајући потпуну подршку идеји председника Путина да се донесе закон о руском народу, јер они себе сматрају делом руског света. Током колонизације Сибира Русија није уништавала друге народе, али ни у спољној политици своју подршку савезницима није условљавала испуњавањем услова који би уништили њихову политичку самосталност и културну самобитност. Тако је било и у време Првог устанка, кад је захваљујући Букурешком уговору из 1812. године и каснијим војним притисцима на Турску, Русија несебично помогла Србима у Београдском пашалуку да добију међународно гарантовану аутономију, као клицу нововековне српаке државности. У тренутку кад је 1914. објављен рат Србији, цар Николај је објавио рат Аустроугарској и Немачкој ради заштите балканске православне браће. Русија никада није наметала своју љубав и подршку као западне државе. Тако је Аустроугарска своје заступање Србије на Берлинском конгресу 1878. наплатила закључивањем Тајне конвенције из 1881. године, тражећи да Србија своју спољну политику „усклади“ са интересима Беча. Уз то Аустроугарска је уценила Србију да закључи са њом Трговински уговор, који је Бечу омогућио привилеговани положај на српском тржишту. Тај Трговински уговор из 1881. по свему подсећа на данашњи Споразумом о стабилизацији и при-

друживању са ЕУ, јер је отварао тржиште аграрне Србије за безцарински увоз аустријских индустријских производа и истовремено је Аустрија била једино тржиште за извоз српских пољопривредних проивода, што је Бечу омогућавало да обара њихову цену и врши различите облике уцене ради вештачког обарања њиховог квалитета. Русија није наметала своје савезништво и привредну и политичку сарадњу. Данас се то њен јасан показало на примеру Украјине. Хоћете да раскинете економске и профитабилне односе са Москвом. Хоћете неолиберални концепт. Хоћете сарадњу Украјине са Европском унијом, да ваши грађани тешко живе, да прођу све муке кроз које су прошли Бугари и Румуни. Изволите, али ће цену платити ваши грађани, а не грађани Русије. Тако је и став Русије по питању нашег уласка у Европску унију. Из Русије стижу јасне поруке да је Србија добродошла у Евроазијски савез. На Србији је да одлучи да ли ће у Европску унију или Евроазијски савез, да ли ће да игра утакмицу са западним мултинационалним компанијама где губи, или ће играти на тржишту где може да добије – каже др Чворовић. Добар пример за објашњење руског приступа у привредној сарадњи са Србијом даје пример сарадње Краљева са руским градом Ивановим, чији су представници 2012. године у Краљеву потписали уговор о сарадњи. Преко представника краљевачке организације Српско-руски Дом „Св. Александар Невски“, званичници Иванова су краљевачкој локалној власти слали поруке да је боље да се прво направи нека привредна активност, па да се тек после тога закључи уговор о братимљењу. Нудили су Краљеву да предузећа са подручја града и Рашког округа учествују на Ивановском сајму, и то под привилегованим условима када је у питању закуп простора и бесплатна медијска и свака друга логистичка подршка. Још тада је један од озбиљних руских привредника, и депутат у обласној Думи, указивао на потребу организовања задружног откупа, како

се мале количине пољопривредних производа не би продавале појединцима којису крајњи пијачни продавци. Сваком од таквих купаца превасходни је интерес да спусти откупну цену на најнижи ниво и да добије најквалитетније воће и поврће за конзумну употребу. Према савету овог руског политичара и привредника, интерес српских произвођача треба да буде продаја велике количине производа неком руском произвођачу, нпр сокова, који неће гледати на сваки цент, нити ће одбацивати мање квалитетан производ, јер му је пре свега потребан довољан и сигуран пласман производа који иду у даљу прераду. Оваква реорганизација у пласману српских пољопривредних производа на велико руско тржиште је немогућа без стручне и финансијске помоћи државе. То не може да уради држава са неолибералним концептом економије, која не учествује у регулисању тржишта. Добра потврда неадекватног односа локалне самоуправе према пољопривреди огледа се кроз ставке овогодишњег буџета. Издвајање за плате у две градске установе које запошљавају „пропале политичке кадрове“ једнака су половини средстава која су намењена подстицају пољопривредне производње. О томе да задругарства, нема домаћих банака, а ни развојне државне банке, чије је оснивање било једна од значајних ставки предизборног програма напредњака. - Ми смо у изузетно тешким условима, у условима турског ропства, успели да сачувамо име и слободу и да се биолошки умножимо. У другој половини 18. века Београдски пашалук је био економски најјачи део Османског царства, а један од разлога за дизања буне је био ојачао трговачки слој међу српским сељацима који су са Аустријом трговали стоком. Срби су озбиљан историјски народ, а озбиљном народу не приличи да од било кога, па и од братског савезника Русије, очекује да га третира као инфантилно биће. После искуства деведестетих година ми би желели да дође неко са стране, да третира народ као недоношче и, ако

33

5.2.2017.

МАГАЗИН

34

треба, да нам уреди живот и државу само да ми то не радимо. Срби имају изреку коју је у књижевности дефинисао Јован Дучић у своме делу „Верујем у Бога и у Српство“. Та изрека каже „пре свачији сужњи но ичије слуге“, пре робови него слуге. Народу који има такву изреку недостојно је да очекује да дође странац, а странац је увек окупатор, да га подигне и да му уреди кућу. То стање инфантилности у многоме помућује наше спољнополитичке видике. Отуда хрлимо у брачну зједницу са крвником и убицом очекујући, из те психопатолошке ситуације, да ће тај крвник, тај убица да се смилује и дође да нам уреди кућу. Зато тражимо спас од моћника на Западу чији су интереси, а то су показали векови историје, директно противни интересима српског православног народа, кога виде као „коњоводца руских коња према топлим морима“, како је написао Милорад Екмечић – објашњава др Чворовић. Порука са Истока, из Русије, говори нам да треба да се Срби уозбиље и одрасту као народ, али и да од Брисела не могу да очекују помоћ у побољшању стања у коме се налазимо. Помоћ могу да пруже само они чији интереси на Балкану нису супротни интересима српског народа, а др Чворовић такве види на Истоку. Српског руководство је, подсећа др Чворовић, у последње време направило низ великих грешака на спољнополитичком плану. У такве се сврставају подршка Вучића Хилари Клинтон на председничким изборима. Познато је да у Америци председник државе представља само врх леденог брега, а да се политика планира у Савету за спољне односе. Америчку политику креирају крупним структурама банкарског, трговачког и индустријског капитала које врше пресудан утицај и на војни комплекс. И поред тога сматра могућим да САД напусте политику креирану према финансијским и идеолошким интересима мултнационалног капитала, какву је до сада водила као војни и привредни инструмент у рукама тог истог мултинационалног капитала.

Добра потврда је покушај бившег државног секретара САД Хенрија Кисинџера да зближи Доналда Трампа и Владимира Путина. Трамп је за једног од државних секретара поставио адвоката који је, због кинеских ниских дампинг цена на америчком тржишту, заступао чикашке челичане у спору са њима. Постављање на високо место у америчкој администрацији човека који се залаже за заштиту америчког тржишта виоким царинским стопама, и министарке образовања као заступнице хришћанских вредности, указује на враћања Америке традиционалној политици. - Порука ових Трампових потеза је да САД више не треба да служе интересима мултинационалног капитала, већ треба да се врате сопственим интересима, реал политици, ослобађајући се од ропства идеолошким догмама неолиберализма, политици међународног договора и мултиполарности. Свет међународног баланса који је настао после Другог светског рата урушен је деведесетих година падом Берлинског зида. Међународни пореци увек настају после рата као резултат победе, а онај који је настао после Другог светског рата реузултат је победе антихитлеровске коалиције оличене у Сједињеним Америчким Државама и Совјетском Савезу. Такав поредак је функционисао као добар систем баланса снага, иако се обичном свету он представљао као извор зла и подела на Запад као наводно царство слободе и Исток као наводно царство мрака. Овакав идеолошки поглед на блоковску поделу после Другог светског рата служио је као средство културног рата Запада против Русије. Оног тренутка кад су САД успеле потпуно да уруше контролу Совјетског Саеза над Источном Европом, добили смо привремено униполарни светски поредак као извор свих зала у следећих двадесет година. Руси признају да је српски отпор Новом светском поретку помогао да се пробуди руски медвед и успори напад Запада на ову земљу. Крим и Сирија су показали да је пројекат униполарног

света мртав. Сада имамо мултиполарни поредак, САД Кину и Русију, али немамо формализован договор око поделе интересних сфера ових сила. До таквог договора долази после рата, или уколико силе на основу реалполитике схвате да даља конфронтација значи губљење постојећег статуса за сваког од њих. У таквим условима није немогуће, чак мислим да је потпуно могуће, да се отвори питање Балкана, а Балкан и Блиски исток су две кључне гополитичке тачке за одмеравање снага великих сила. Босна и Херцеговина је нефункционална или тачније непостојећа држава, Република Српска има очигледну тежњу да се припоји Србији, на Косову ствари нису разрешене, пронатовској криминалној антисрпској врхушки у Црној Гори се љуља тло под ногама, Македонија је пред распадом, а ни Блиски исток није затворен на начин како је то желела западна псеудоимперија. Када се буде формализовао нови баланс сила, и формално уређивао нови поредак међународних односа, а он ће настати као резултат договора САД, Кине и Русије, а онда ће Балкан и Блиски исток поново бити на дневном реду – каже др Чворовић. Кључно питање је да ли је српска политика кадровски и идејно спремна за ново препакивање Балкана. Уверење да у садашњем саставу није спремна за велико геополитичко препакивање, води ка ставу да је од нових избора значајнији притисак патриотских снага на власт да се промени курс српске политике. Тај друштвени притисак се сматра значајним због уверења да би довео до кадровске и сваке друге озбиљне трансформације унутар српских управљачких структура. Трансформација треба да се изврши тако што ће различити актери на политичкој сцени, од појединаца, медија, преко патриотских групација, вршити притисак на власт да схвати колико је скупо да чини уступке тако што издаје српске националне интересе. То је значајније од формалне промене странке на власти. Т. Радовановић Фото: М. Радованоовић

35

Откривена спомен плоча на школској згради у Обрви

МАГАЗИН

5.2.2017.

У СПОМЕН НА ДОБРОТВОРА

36

- У првој години рада школе у Обрви 84 ученика, данас само осамнаест. – Милан Ерић поклонио 55 ари плаца за градњу школске зграде. – Спомен плоча у знак сећања на добротвора. – Милан Ерић је умро 1968. са 79 година и сахрањен на сеоском гробљу за које је издвојио део свог имања. – Иницијатива да школа понесе име Милана Ерића. - Поштован и правдољубив човек кога су често бирали у мировна већа, а био је и одборник у Скупштини општине. - Испред школске зграде у Обрви још стоји дрво које је Милан Ерић засадио шездесетих година прошлог века. – Потрага за сином ког су почетком рата мобилисали четници запретила да се заврши трагично. - Школа светионик, узор и путеводитељ будућим генерацијама које ће живети у Обрви

37

38

Милан Ерић

МАГАЗИН 5.2.2017.

Ш

колска слава Свети сава и ове године је обележена у свим школама на територији града Краљева. Повод више да буде запамћена у истуреном одељењу Основне школе „Драган Ђоковић Уча“ из Лађеваца у Обрви била је скромна свечаност подсећања на Милана Ерића који је тридесетих година прошлог века за градњу школске зграде поклонио 55 ари плаца. Податак да је дародавац рођен на Светог Саву, 27. јануара 1889. године, био је повод да се на школску зграду постави спомен плоча која бројне будуће генерације треба да подсећа на гест овог мештанина. Одлука о отварању основне школе у Обрви донета је 1929. године, а настава се одвијала у згради која је првовремено била кафана с тим што је простор, у време кад није било нормативних стандарда по овим основама, преуређен у одговарајући учионички. Већ прве године је наставу од првог до четвртог разреда похађало 84 ученика са подручја Обрве. Зграда је коришћена је до 1933. године, када су ученици премештени у приватне куће, први и трећи разред у кућу Стојадина Стојковића, а други и четврти кућу Радосава Лазовића. Мале учионице и велики број ђака убрзали су решавање проблема зидања нове планске школске зграде, па је тадашњи председник Школског одбора Милан Ерић на сеоском збору 1931. године иницирао формирање Грађевинског одбора. На следећем збору је решено питање плана за градњу нове школске зграде за шта је Ерић поклонио школи део своје окућнице. Радови на изградњи отпочели су 1933. а завршени следеће године и од тада се у њој настава одвија све до данас кад ову школу похађа само осамнаест ученика, у првом разреду је један, у другом пет, трећем четири и четвртом седам. Сем спомен плоче постављене на школску зграду на значајног донатора подсећа његов унук Милан потврдом да су Манда и Милош Ерић имали два сина, близанце Милана и Александра који се није вратио са Солунског фронта, а чији су посмртни остаци сахрањени на српском војничком гробљу

Зејтинлик у Солуну. У време кад се српски народ ратовима борио за физички опстанак посебно тежак период проживљавала је Манда која је рано остала удовица са великим иметком који је требало сачувати. Она је то успела и поред бројних покушаја да јој се одузме део имања које се мерило површином од шездесетак хектара. Дуготрајни поступак пред судом у Горњем Милановцу, до кога се волујским колима по изузетно хладном времену путовало цео дан, завршен је повољно. Колико је био компликован сведочи податак о трошковима одбране адвоката Бране Лугомирског који је по окончању, од остварене зараде, постао власник једног од само неколико аутомобила у Србији. Милан и Александар су имали по 25 година, и породице са по троје деце, кад је друге године Великог рата, након поновног напада аустроугарске војске са севера и запада, извршена мобилизација свог војно способног становништва. Случај је хтео да се нађу у различитим јединицама, а како се Миланова налазила у близини Краљева један од покушаја да дође кући, а да не би газио блато упутио пругом, завршио се сусретом са аустријским војницима након чега је ухапшен и одведен у заробљеништво. Са мушкарцима који су доживели сличну судбину напорно је радио у Чешкој где је дочекао крај рата. Кад су браћа пошла у рат код куће

су оставили по троје деце од којих је Милан по повратку затекао само по једно. Србијом је током рата харао тифус и оставио теже последице него борбе на фронту, па је страдао и велики број цивилног становништва. Миланов син Христивоје успео је да победи болест уз помоћ немачког лекара, а преживела је и Александрова кћи Разуменка. По повратку из заробљеништва Милан је наставио да води имање и добио још два сина, Живојина 1920. и Љубисава 1928. године. Кад му је постало јасно да се над великим имањем у Обрви и Тавнику надвија опасност одузимања Милан је, иако на то по важећем закону није имао обавезу, половину поклонио братовљевој удовици Рајки. Колико је овај потез био исправан на најбољи начин потврђује податак да је земљопоседницима после Другог светског рата одузето све преко десет хектара обрадивог земљишта. Милан Ерић је на време схватио значај образовања па је на високе школе упутио најстаријег сина Христивоја и најмлађег Љубисава, а процена да би о имању најбоље могао да води бригу средњи Живојин била довољна за одлуку да му повери тај задатак. Након гимназије у Чачку Христивоје је завршио Грађевински факултет. Пре другог светског рата је био запослен у Министарству грађевине Краљевине Југославије, а после ослобођења на београдском универ-

39

5.2.2017.

МАГАЗИН

40

зитету. Иако је био опредељен за технологију и Љубисав је кренуо братовљевим стопама и као најбољи у генерацији са успехом дипломирао на Грађевинском факултету. Колики је био Миланов утицај на синове најбоље сведочи податак да се сваки од њих максимално посветио послу за који је опредељен, па је и Живојин остваривао значајне резултате на пољу пољопривредне производње о чему сведочи податак да је својевремено добио награду за највећи клип кукуруза на простору Југославије. Податак да су све до почетка четврте деценије прошлог века деца из Обрве похађала основну школу у Лађевцима, да је током зиме по веома ниским температурама требало превалити и по неколико километара у једном смеру, водила је ка идеји да им се обезбеди школовање у родном месту. Најзаслужнијим за градњу школске зграде сматра се Милан Ерић који се, по покретању иницијативе, налазио на челу Школског одбора а за ову сврху

поклонио 55 ари плаца. Кад је школска зграда коначно била готова међу ученицима прве генерације нашао се и његов најмлађи син Љубисав. - Деда је живео у породичном домаћинству и редовно, некад и два пута годишње, одлазио код сина у Београд где се у старости дружио са пензионерима на Калемегдану. Много је волео да чита, а међу бројним књигама имао је и „Марвени лекар“ за потребе лечења животиња и „Нарони лекар“ Васе Пелагића, књигу која је постојала до скора све док је мишеви нису средили. Имали смо коње и запрегу за обраду имања, а отац и грабуље за скупљање сена, па је обављао разне послове и зарађивао са запрегом. Деда је умро 1968. са 79 година и сахрањен на сеоском гробљу за које је издвојио део свог имања. Све до тада радио је по мало у штали, а лети чувао стоку. Вишак земље који је држава после Другог светског рата одузела подељен је беземљашима, од којих је већина продала кад је стекла право на

то, а нама касније враћен само један део – прича унук Милан. Живојин Ерић је живео до 1996. године а иза себе оставио кћери Мирјану и Радмилу и близанце Милунку и Милана, електро инжењера који је дуги низ година био запослен у систему ПТТ. Милунка је после средње архитектонске школе радила у београдском „Трудбенику“ да би се након удаје преселила у Зрењанин где живи последњих тридесет година, а Мирјана остала да живи у Обрви на обновљеном имању. Милана Ерића млађег за деду везују бројна сећања. Податак да је рано остао без бабе утицао је на посебну везаност за деду и чињеницу да су спавали у истој соби. Велико имање одувек је обавезивало мушке чланове породице да се баве пољопривредом, а кад је унук кренуо у школу деди Милану то нису смели ни да кажу. Богато животно искуство и све што је преживео у заробљеништву значајно су утицали на живот након ослобођења.

Дани глади, кад је само сањао печење и гибаницу док се стомак готово састављао са кичмом, били су довољан разлог за захтев да се хлеб никад не баца. То и многа друга сећања не деду довољан су разлог за задовољство унука што је на школској згради у Обрви постављена спомен плоча. Милан Ерић се од детињства издвајао од вршњака, па је учитељ у Лађевцима још тада предлагао његовој мајци да му омогући наставак школовања. Иако као удовица то није била у стању Милан је рано схватио значај образовања што је било повод да поклони земљу како би деци овог краја олакшао стицање нових знања. Они који су га познавали сведоче да је био поштован у селу, а као правдољубивог човека често су га бирали у мировна већа, а био је и одборник у Скупштини општине. Испред школске зграде у Обрви још стоји дрво које је Милан засадио шездесетих година прошлог века кад је његов унук био средњошколац, а сећа

се да је у дворишту дуго велики хлад правила стара липа, али је више нема. - Мог оца су 1941. мобилисали четници, а пошто још није имао довољно година деда пође да га врати кући, па је прошао дуг пут до Равне горе и назад. Било је на том путу драматичних ситуација, а пошто је био сумњив хтели су да га ликвидирају. Вечера са четницима а доручак са партизанима било је довољан разлог да постане сумњив, па неки затраже да буде стрељан. Није нашао сина који се у међувремену вратио кући, али је током рата помагао сваки пут кад су му тражили коње за опслуживање. Овај крај је био мирнији од других јер није био на главном путу, али сам од воденичара чуо да су скидали лешеве који су плутали низ Мораву а заустављали се на наперу. Колико је опасност вребала на сваком кораку сведочи податак о партизанима који су са оне стране Мораве дошли у село, причали како су добри за народ и упитали имали их још у овим крајевима.

Неки клинац каже нема, ми смо све то побили, а ови га одмах изведу на стрељање. Један старији човек се усуди да каже, синко ви рекосте да сте за народ, шта он зна, кога дете да убије, па тако преокрене ситуацију и спасе га у то мучно време кад су људи висили по врбама и дрвећу у овом крају – сведочи Милан. Откривање спомен плоче на школској згради у Обрви повод је да месни парох Мирослав Јанковић предложи председнику месне заједнице да Скупштини града, или надлежним службама, поднесе иницијативу да школа понесе име задужбинара Милана Ерића. То се сматра најбољим начином да школа и даље буде светионик, узор и путеводитељ будућим генерацијама које ће живети у Обрви и деци која ће ту да се школују како би од малена била васпитавана да и од малог иметка треба давати ближњима као што је то чинио Милан Ерић. Т. Радовановић Фото: М. Радованови

41

42

МАГАЗИН 5.2.2017.

43

Знаменити Краљевчани: Милован Богојевић Кими (1)

МАГАЗИН

5.2.2017.

НАЈМЛАЂИ ТРЕНЕР У ИСТОРИЈИ КЛУБА

44

- Највећи успех Кошаркашког клуба „Слога“ достигнут под вођством тренера Милована Богојевића. - Половином шездесетих година јуниори „Слоге“ су, освајањем првог места у Југославији, остварили до тада најзначајнији успех у историји клуба. – Дебитантски наступ у првом тиму против ваљевског „Металца“ у дресу Љубодрага Симоновића који је прешао у Црвену знезду. – Због тренинга бекство са часова. - Иако ситуација у краљевачком спорту никад није била сјајна увек је било довољно за најосновније потребе, мада ни прохтеви спортиста нису били превелики. – Сендвич пред утакмицу, чорбаст пасуљ по завршетку. - Прве кошаркашке утакмице у Краљеву одигране на терену иза једног гола игралишта ФК „Металац“. – Прекид играчке каријере са 24 године

Милован Богојевић Кими

45

МАГАЗИН

5.2.2017.

Ц

46

иљ свакога ко се бави спортом је да постигне што боље резултате, у лигашким такмичењима да се до краја сезоне домогне којег од првих неколико места на табели како би обезбедио пласман у виши ранг такмичења. Највећем броју спортских клубова из мањих средина, поготово у бившој Југославији, то је деценијама био само далек сан, у случају краљевачких кошаркаша додатно појачан од тренутка кад су одбојкаши Рибнице изборили пласман у Прву савезну лигу. Од тада је до онога чему се стремило од оснивања клуба требало да прође још неколико година, а у историји Кошаркашког клуба „Слога“ забележено је да је највећи успех достигнут под вођством тренера Милована Богојевића. Крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века посете спортским догађајима биле су један од најпопуларнијих видова забаве претежно мушког дела становништва па су се, сваке недеље у тачно одређено време, према неком од малобројних спортских терена кретале колоне заљубљеника у спорт. И док су најпопуларније фудбалске утакмице игране на стадионима са десне стране пруге која од Краљева води ка југу земље терен скромних могућности у центру града је, сем кошаркашима, нудио гостопримство боксерима, током летњих месеци и фудбалерима. У то време је годинама одржаван традиционални турнир у малом фудбалу „Три корне пенал“, а редован посетилац свих ових догађаја био и Богојевић који се врло рано определио за бављење спортом. Пут према кошаркашком стадиону често је водио кроз довољно велики отвор на хаварисаном зиду са северне стране терена, тек толики да дечаци на том узрасту могу да се провуку, а према фудбалским теренима увек у пратњи старијих. Кад то није могао отац Раде Богојевић, познатији као Баћа, редован пратилац је био фудбалски заљубљеник Преда Поповић, брат чувеног хирурга Михајла Поповића Муја за кога мали број Краљевчана зна да је играо у Црвеној звезди.

Иако су се на часовима физичког васпитања играли и фудбал и кошарка овај први је био знатно популарнији и привлачио већи број ученика завршних разреда. Од када је пред крај педесетих година прошлог века у новој згради почела да ради Основна школа „Светозар Марковић“ постоји и ривалство са комшијама из „4. краљевачког батаљона“. И док је „батаљонце“ за окршај са „светозарцима“ припремао наставник Драган Ђерковић тактику ових других годинама је креирао Душан Тешић који је рано схватио да би Богојевићу од фудбала више одговарала кошарка. Искусном педагогу није могла да промакне чињеница да висина и велика стопала нису карактеристике које омогућавају покретљивост фудбалера на терену, па је у више наврата покушавао да скрене пажњу на то и Богојевића заинтересује за све популарнију кошарку. Једна утакмица са традиционалним ривалом на којој је показао довољан степен сналажљивости, и прецизности у убацивању лопте у кош, била је довољна за позив да спортско усавршавање настави са кошаркашима Слоге. Ситуација у спорту се у многоме разликовала од данашње јер су сви клубови, па и кошаркашки, заснивали игру на млађим играчима а на састав екипе је одлучујуће деловала чињеница да са почетком нове школске године једна генерација талентованих играча одлази на студије. Половином шездесетих година јуниори Слоге су, освајањем првог места у Југославији, остварили до тада најзначајнији успех у историји клуба, а један од кандидата за место у тиму био је и Богојевић. Окосницу тима чинили су гимназијалци, које је предводио касније познати кошаркашки репрезентативац Љубодраг Симоновић Дуци, а Богојевићу је за длаку измакло место јер су тренутно бољу форму имали годину дана старији Томислав Анђелковић и исто толико млађи Гаврило Станић. Кад је половином шездесетих година Краљево постало домаћин Балкан-

ског првенства за јуниоре детаљно је реконструисан кошаркашки стадион и затворен онај отвор у зиду којим су најмлађи улазили на игралиште са северне стране. Направљене су нове трибине и свлачионице, али је на јужном делу, у хладу више деценија старог ораха задржан помоћни терен са два коша. Неколико година заредом у Краљеву је одржаван и турнир олимпијских нада, а потом и клупских првака балканских земаља на коме је боје Југославије бранила екипа београдског Радничког. Појачана Радивојем Живковићем из Чачка „Слога“ је наступила као осми учесник и победила на турниру, а Милован Богојевић проглашен за најбољег стрелца. Краљево је изнедрило неколико светских асова у овом спорту, а како се стиже у такву позицију најбоље сведочи пример Симоновића који је боље од осталих умео да усагласи школске обавезе са онима које је захтевало бављење спортом. Иако никада нису играли у истој екипи Богојевић се сећа вишечасовних заједничких тренинга од раних јутарњих часова када су један па други убацивали лопту у кош, а мењали се сваки пут кад неко промаши. Врхунски кошаркаши су били познати и као добри студенти што на најбољи начин потврђује Симоновић који је школско градиво савладаво и за време тренинга. Први асистент је по правилу била девојка која је са трибина наглас читала текст одређене теме из књиге, а он слушао док је убацивао лопту у кош. Овај начин учења није непознат у пракси што потврђује и пример појединих кошаркаша београдског Партизана у коме је Богојевић касније провео један део радног века. Да се до врхунских резултата стиже само великим радом потврђују бројни примери оних који до постизања циља нису знали за препреке. Из периода кад је Богојевић правио прве значајније кораке у кошаркашком спорту најупечатљивији је пример одбојкаша Рибнице Александра Терзића. Кратак осврт на период почетка шездесетих година потврђује како је након писменог испита на матури одрадио добар

47

5.2.2017.

МАГАЗИН

48

тренинг, а онда се вратио у школу на усмени део. Честе промене састава екипе сваке јесени одлучујуће су утицале на чињеницу да ни Богојевић није дуго чекао да постане стандардни члан првог тима. Догодило се то у време припрема за утакмицу у Ваљеву против домаћег „Металца“ чији су стручњаци припремали тактику како да се одбране од прецизних шутева Љубодрага Симоновића. „Слога“ је кренула на утакмицу без њега, јер је баш у то време прешао у Црвену звезду, па се настојало да екипа стигне у Ваљево непосредно пред почетак утакмице како домаћини не би могли да промене припремљену тактику. Све што се дешавало у вези те утакмице не би ни остало у сећању да није забележено као Богојевићев дебитантски наступ у тиму краљевачког лигаша у дресу који је до недељу дана раније носио баш Симоновић, а утакмица се памти и по катастрофалном

поразу - Доживео сам да играм са фантастичним играчима као што су били Јован Дучић, Гале Тодосијевић, Митар Беатовић, Лазар Панић, Мирко Ђоковић, Урош Негојевић, Аца Вучковић, а онда је стигла генерација у којој су били Станиша Фафа Богавац, Тома Анђелковић, Драган Димовски, Стојан Новчић и ја. Иако сам основну школу завршио са одличним успехом био сам најгори ђак краљевачке гимназије. До одређеног тренутка сам желео да упишем војну гимназију у Мостару, јер су из ње касније регрутовани пилоти. Родитељи нису били превише одушевљени том идејом, јер су сматрали да се као јединац излажем посебно опасном занимању, али ме нису одвраћали све до вече пред полазак на завршни тест. Онда су се окупили сви које највише волим и објаснили зашто се противе мом одласку, а отац обећао да ме, ако

останем, никад неће питати за школу. Тако је и било, а ја сам то злоупотребљавао, па сам из школе бежао на тренинге због чега сам поновио другу годину. И у клубу су покушавали да санкционишу такво понашање забраном тренирања, па сам у таквим ситуацијама одлазио са другарима на неко друго место – прича Богојевић. Иако ситуација у краљевачком спорту никад није била сјајна увек је било довољно за најосновније потребе, мада ни прохтеви спортиста нису били превелики. Да младом човеку, поготово ако ради нешто што воли, ништа није тешко потврђује и Богојевић подсећањем на редовна путовања неудобним аутобусима без климатизације са сендвичом пред утакмицу и очекивањем чорбастог пасуља по завршетку. Туговање због пораза, ма колико било велико, копнело је и друштву и брзо заборављано уз жељу да се већ на следећој утакмици испра-

ве грешке и оствари победа. Да бављење спортом прате успони и падови безброј пута су се уверили и краљевачки кошаркаши који су најтеже доживљавали испадање из лиге као што се десило „Слоги“ пред крај осмадесетих година. Коју годину пре тога екипа је и право такмичења у јединственој Другој лиги изборила на квалификацијама у Бијелом Пољу на терену тик уз фудбалски. И то, подсећа Богојевић, указује на повезаност ова два спорта колико и податак да су и у Краљеву прве кошаркашке утакмице одигране на терену иза једног гола игралишта ФК „Металац“. Прву кошаркашку лопту је у Краљево, са једне од омладинских радних акција након Другог светског рата, донео Томислав Штављанин. Од тренутка кад су почела лигашка такмичења утакмице су одиграване на отвореном терену, а прилика да виде и прволигашке екипе Краљевчанима је пружена

кад је, након казне, Црвена звезда утакмицу против Сплита требало да игра на туђем терену. Кошарка је временом постајала све популарнија, а омалени стадион у центру града најчешће био премали да прими све који су желели да присуствују некој од утакмица. На дужину играчког стажа кошаркаша одувек су утицали различити фактори, одлазак на факултет, повреде, породични разлози или нешто друго. У време кад је са 24 године достигао играчку зрелост Богојевић је прекинуо играчку каријеру из разлога који није превише присутан у нашем спорту. Након само једне сезоне по одслужењу војног рока нашао се са првотимцима на припремама које су за наредну, под вођством тренера Бошка Домазета, организоване на Копаонику. Повратак је кобан за тренера јер је, због сукоба са руководством клуба, смењен са ове дужности а поверење да води екипу

указано Богојевићу који је већ показивао смисао за бављење овим послом. Не превише одушевљен 1975. године је прихватио задатак који му је поверио клуб у коме је, као најмлађи тренер у историји, и обављао га скоро две сезоне. Искуство из тог периода потврђује да није лако играти са онима са којима је до не тако давно делио исти хлеб, и познавао све начине да се по који пут избегну преузете обавезе. Ма колико се чинило да би у данашње време био толерантнији необуздан темперамент је у том тренутку одлучујуће утицао на одлуку за одлазак из ове средине, а прилика да се бави тренерским послом пружила се након позива руководства врњачког српсколигаша Гоча. Свакодневно путовање до Бање и назад било је одлучујуће при опредељењу да се, после скоро две године, врати у Слогу коју је водио Ратко Јоксић. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 5.2.2017.

Национални дан без дуванског дима

ОДРАСЛИ ПУШЕ И МЕНЕ ГУШЕ - Све мање поштовање Закона о заштити становништва од дуванског дима. - Дувански дим најпогубније делује на најосетљивије слојеве становништва, а то су најмлађи. - Ефекти кампања којима се указује на штетност дуванског дима по здравље становништва све мањи. - Иако бројни подаци показују да је свест о штетности пушења присутна у широком слоју становништва у пракси не показује очекиване резултате који би потврдили да се број пушача смањује. – Не постоји доња граница количине дима која један простор чини безбедним што потврђује да се таквим може сматрати само онај који је у потпуности ослобођен. - Женски дечји организам спорије разграђује никотин, па иста количина дима више штети њиховом него здрављу мушкараца. – Предвиђа се да ће за три године хроничне болести плућа као последица пушења бити трећи по реду узрочник смртности у свету. - Употреба дувана је у уској вези са близу шест милиона смртних случајева широм света годишње, укључујући и шест стотина хиљада који су настали због излагања дуванском диму

51

52

МАГАЗИН 5.2.2017.

Н

еспорна чињеница да је изложеност дуванском диму, познато као пасивно пушење, штетно готово колико и пушење повод је да 2010. године буде усвојен Закон о заштити становништва од дуванског дима који се примењује већ скоро седам година. Поразном се сматра чињеница да се он из године у годину све мање поштује што је повод за бројне активности здравствених радника са циљем да се укаже на све опасности којима прети. Један од повода за појачану активност је Национални дан без дуванскг дима који се у Србији обележава последњег дана у јануару сваке године, ове под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше“, а активности које се реализују још једном упозоравају јавност на штетне ефекте излагања дуванском диму, посебно по здравље деце и младих. Бројна истраживања и на њима засновани резултати непобитно потврђују да дувански дим најпогубније делује на најосетљивије слојеве становништа, а то су најмлађи. О високом степену толеранције друштва према пушењу као негативној појави најбоље сведочи податак да је оно нормална појава у скоро педесет одсто породица у Србији у којима за то не постоји посебна просторија. Истраживања показују да је, и поред забране пушења на јавним местима, дуванском диму је на радном месту негативном дејству дуванског дима изложен сваки пети запослени. Ништа боља ситуација није ни у образовним институцијама у којима је, по истраживању које је спровео Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“, око пет одсто особа изложено дуванском диму. У краљевачком Заводу за јавно здравље потврђују да су ефекти кампања којима се указује на штетност дуванског дима по здравље становништва све мањи и због чињенице да се спроводе све ређе. Иако се превенција сматра најефикаснијим начином за заштиту искуство показује да нема ефеката примене и да је израженији куративни приступ ублажавању последица дејства дуванског дима. Мала је утеха сазнање да нема довољ-

но стручног кадра за овај вид деловања, па се од државе очекује да мотивише здравствене раднике како би у свакодневном раду пушачима указивали на негатине ефекте пушења и опасности којим дувански дим прети и онима из њиховог најближег окружења. Сем мотивације пушача да се одвикавају од ове штетне навике од здравствених радника се очекује да део активности посвете превентиви и онима који још нису почели да пуше укажу колико је то штетно по здравље. Национални дан без дуванског дима је повод за апел средствима информисања као значајној карики у промени свести становништва кад је у питању пушење. Иако бројни подаци показују да је свест о томе присутна у широком слоју становништва у пракси не показује очекиване резултате који би потврдили да се број пушача смањује. Наука потврђује да не постоји доња граница количине дима која један простор чини безбедним што потврђује да се таквим може сматрати само онај који је у потпуности ослобођен. - Морамо имати на уму не само да штитимо непушаче, већ и да утичемо на пушаче да донесу одлуку и одвикавају се од пушења, али и на оне који тек долазе у фазу да почињу са употребом дувана – подсећа координатор Завода за јавно здравље из Одељења за промоцију здравља прим. др Драгана Тендјера Милићевић. Као пасивни пушачи деца удишу дувански дим из околине, најчешће од својих родитеља, а колико дуван изазива негативне ефекте најбоље потврђује чињеница да труднице пушачи рађају 300 грама лакшу децу него оне које не пуше. Др Славица Сочанац потврђује да женски дечји организам спорије разграђује никотин, па иста количина дима више штети њиховом него здрављу мушкараца. Доказано је да одојчад и мала деца која су изложена дуванском диму имају учесталије бронхитисе, бронхилитисе, упале плућа, астму, алергијске рините и хроничну и акутну упалу средњег уха. Иако прави разлози за почетак ко-

ришћења дувана није утврђен верује се да млади то чине најчешће да би имитирали одрасле, а веома лош пример су им родитељи пушачи. Једним од разлога сматра се настојање да као део групе изгледају старије, а потврђено је да се овако започет процес често завршава коришћењем психоактивних супстанци. Иако се и у Саветовалишту за младе при краљевачком Дому здравља свакодневно промовишу здрави стилови живота, са посебним акцентом на негативан утицај дувана на здравље, чини се да су резултати далеко од очекиваних. То потврђује др Драган Јованчевић у чијем се раду свакодневно потврђују негативни ефекти пушења. Ка првом кораку води податак да је најмлађима омогућена куповина цигарета на комад што се сматра отвореном могућношћу за почетак озбиљног пушачког стажа. Иако се значајним сматрају све већи проблеми који се везују за број карцинома, као тужне последице дугогодишњег пушења, све више се као проблем намеће појава хроничних болести плућа као наизглед безазленијег облика штетних последица пушења, а поразно делује предвиђање да ће за три године оне бити трећи по реду узрочник смртности у свету. На то указује и податак да се последњих година запажа готово невероватан број пацијената који се лече концентратором за кисеоник. Основни проблем у амбулантном раду представља податак да пацијенти не могу да одвоје потребна материјална средства за лечење хроничне болести плућа, које на месечном нивоу достижу око хиљаду и по динара што је приближно цени пет до шест кутија цигарета. У ситуацији кад већина њих не схвата суштину болести настављају са пушењем у ишчекивању помоћи од терапије коју узимају. Др Јованчевић указује на зачарани круг у коме су лекари, на крају ланца, немоћни да било шта ураде како би се стање променило. Због тога се и кампање које трају један дан поводом датума као што је Национални дан без дуванског дима сматрају непродуктивним. Много зна-

53

МАГАЗИН

5.2.2017.

чајнији утуцај на смањење пушења могла би да има држава уколико би пошла путем којим су већ кренуле неке развијене земље. Тако у Аустралији цена једне кутије цигарета кошта чак 30 долара што је три пута више од цене килограма рибе, или два пута више од цене оне најквалитетније. На велики број пушача у Србији знатно утиче податак да је цигарета јефтина и доступна широком кругу потенцијалних корисника због чега се труд здравствених радника на превентивном деловању, касније и лечењу, сматра мртвом трком без много изгледа за бољи пласман. Процењује се да је употреба дувана у уској вези са близу шест милиона смртних случајева широм света годишње, укључујући и шест стотина хиља-

54

да који су настали због излагања дуванском диму. Дувански дим садржи више од седам хиљада хемијских материја, од којих су више од 70 канцерогене, због чега је у уској вези са оболевањем од малигних болести, болестима срца, крвних судова и дисајних путева. Изложеност дуванском диму представља професионални ризик за угоститељске раднике, и друге који раде у сличном окружењу, због чега је све израженија потреба да им се обезбеди здрава и безбедна радна средина. Потврђено је да не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму, па ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење без дуванског дима може

да заштити људе од штетног дејства његових састојака. Доказано је да окружење без дуванског дима спречава започињања пушења и има позитиван утицај на одвикавање од пушења, смањење разболевања и смртности, што у значајној мери утиче на смањење трошкова за лечење особа које оболе. Резултати истраживања здравља спроведеног 2013. године показују да је више од половине становништва у Србији старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору, а да је 47% непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по сопствено здравље. Глобално истраживање о употреби дувана међу младима у Србији спроведено исте године потврђује да је 63% ученика ста-

ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму које је спроведено 2015. показују да је пушење дозвољено у свим просторијама у скоро половини домаћинстава у Србији, а тек у сваком десетом домаћинству је дозвољено само на тераси или дворишту. Више од две трећине пунолетних грађана Србије, пушача и непушача, изложено је дуванском диму у својој кући, док је три четвртине одраслих изложено дуванском диму у кући пријатеља или рођака. Упркос забрани пушења, сваки пети одрасли грађанин Србије изложен је дуванском диму на радном месту, 5 одсто у образовној установи, а сваки други на местима на које излази. Истраживање показује да сваком другом пунолетном

становнику смета изложеност дуванском диму на местима на које излази, док више од половине потврђује да им смета на радном месту. Више од две трећине одраслог становништва подржало би забрану пушења на дечјим игралиштима, а више од трећине сматра да би га требало забранити и у парковима. Савети здравствених радника који указују на штетност пушења само је једна од мера за сузбијање употребе дувана. Податак да је у Србији 2013. године само 35,2 одсто пушача добило савет да престане са пушењем указује на потребу интензивирања едукације и мотивисање здравствених радника за давање савета о престанку пушења посебно међу млађом популацијом. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

рости између 13 и 15 година изложено дуванском диму у својим домовима, а 61% на затвореним јавним местима. Овако високој изложености, а посебно на местима на којима пушење није забрањено, доприноси и висока толерантност друштва према употреби дувана. Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму забрањује се пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено. Резултати истраживања која се редовно спроводе од 2010. године показују да је дошло до смањења изложености дуванском диму, посебно на местима која су регулисана законом. Кључни резултати Истраживања о

55

56

МАГАЗИН 5.2.2017.

57

5.2.2017.

МАГАЗИН

58

Душица Жупањац

„Прик“ препознатљив модни бренд

АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА - Од продаје преко интернета до препознатљивог бренда. – Савремени кројеви, квалитетни материјали и израда различитих одевних предмета у више боја и величина. – Под будним оком више од осамдесет хиљада особа. – Инспирација у светским метрополама уз настојање да свака креација буде још боља. – Квалитетне производе прате и приступачне цене. – Одевни предмети по мери за особе које нису складно грађене. - Жене су веома дициплиноване и послушне кад је мода у питању. Спремне су да потроше и последњи динар како би купиле нешто да се обуку лепо. - Тридесет хиљада посетилаца на Новосадском сајму највећа сатисфакција за све муке

59

Д

МАГАЗИН

5.2.2017.

руштвене мреже су се безброј пута показале као добар начин да се различите информације пласирају до великог броја људи, а да могу да послуже и за почетак доброг посла потврђује пример Душице Жупањац која је успела да око једне интересантне идеје окупи више од осамдесет хиљада пратилаца. Јединственом пословном потезу претходило је истраживање засновано на искуству стручњака за маректинг и првом контакту са тржиштем успостављеном још за време студија. Прва истраживања тржишта су тек заголицала машту, а сем зараде довољне да се допуни џепарац студента економије били су прилика за контакт са стручња-

60

цима у овој области, али и бројне препоруке као добар пут да се напредује у послу. Две године озбиљног рада било је потребно да се од анкетара на терену стигне до супервизора на различим пројектима што се за неког из мале средине у то време чинило нестварним. Бројне обавезе на факултету, потом у различитим пројектима истраживања прилика на тржишту одвојили су Душицу од активног размишљања о моди за коју је почела да показује интересовање још као ученица основне школе у Жичи. Манифестовано је израдом најједноставнијих цртежа, а настављено првим креацијама у почетку само за лутку која је врло брзо добила

јутарњу, дневну и вечерњу гардеробу. Видици се шире у контакту са првим модним магазинима из иностранства, а први значајнији практичан рад сашивен је кришом од материјала који је мајка наменила за неку другу сврху. Оправдани страх од реакције нестао је кад се и њој допао сашивени модел, а онда су са много више слободе прављене једноставнији употребни предмети, капе, торбице, ранчеви, па панталоне… Истраживање за потребе шведске амбасаде прилика је за познанство са Хенриком Винтерстамом из трговинског одељења чији је задатак био да испита могућности за страна улагања. Кад је као дипломата добио задатак да

извесно време проведе у Приштини тамо се упутила и Душица где су заједно истраживали исплативост улагања страних инвеститора. Два месеца се продужило на годину дана кад почиње поновно интересовање за дизајн. - Половином 2012. почињем да размишљам о моди и оснивању неке врсте трговине путем интернета. Прву туру одевних предмета увезла сам из Турске, а у Краљеву регистровала фирму „Прик“ за трговину преко интернета. Кад смо први пут отишли да извидимо ситуацију везану за увоз са прозора хотела сам у суседној згради видела жене како шију. Било је већ два сата после поноћи, а оне су на сваком спрату шиле што се мени учинило

нестварним па сам се осећала као Алиса у земљи чуда. Прву колекцију чинило је доста универзалних модела који могу да одговарају различитим особама. Биле су то махом хаљине и понча, тек по која блуза, од врло квалитетних материјала. Куповином серије од неколико величина добија се значајно нижа цена, а универзална колекција подразумева куповину одређеног броја модела у истој боји. Кад отворите фејсбук страницу сем ваших пријатеља то не прати нико, а ово је већ првих дана испратило две хиљаде особа. Цела колекција је распродата за месец дана што је било повод за поновни одлазак у

дванаестмилионски Истанбул где сам схватила колико људи у нашој земљи раде све и свашта и минирају систем који уопште није ни направљен – прича Душица о првим корацима посла који је почео да се развија неочекиваном брзином. Добрим начином за доставу поручених модела до купца показала се курирска служба, а све запаковано у оригиналне кесе већ од првог дана остављало утисак довољне дозе озбиљности. Колико је понуда различитих одевних предмета била атрактивна на најбољи начин илуструје податак да фејсбук страницу већ прати више од десет хиљада особа што је добра основа за размишљање о креи-

61

62

МАГАЗИН 5.2.2017.

рању сопственог бренда. Интересовање десет хиљада особа узрок је и неописиве треме која је настала по завршетку прве колекције, а колико је била успешна потврђује податак да се први модели капутића и понча од велура са успехом продају већ трећу годину. У тренутку кад је требало одредити цену поузданим саветником се показао главни истраживач из агенције са којом је годинама уназад сарађивала, а информација да би жене одевне предмете тог квалитета платиле износом од три до осам хиљада динара била најлепше што је у том тренутку могло да се чује. Уверење да се колекција допада само пријатељима није довољно, али годи сазнање да довољно симпатија гаји све већи број непознатих особа које све чешће посећују фејсбук страницу. Она се показала само као прелазно решење до сопственог веб сајта са довољном количином ин-

формација за све који показују све веће интересовање за оно што нуди „Прик“. Циљна група су у почетку биле особе између 16 и 40 година којима је понуђена широка лепеза најразличитијих одевних предмета различитих величина и у различитим бојама. - Пуштам рекламу и за кратко време број коментара нагло расте. Цене су у почетку биле ниске због жеље да што већи број жена упознамо са брендом и покажемо колико су производи квалитетни. Креатор свих модела сам само ја, материјале набављам у Београду, а наилазим и на довољно разумевања у компанији која их продаје. Продаја креће, нижу се колекције а повећава број жена које ме редовно прате. Доста путујем по свету, ове године сам била у петнаест земљаља, а добар део инспирација црпим из светских метропола, а сваки пут кад видим нешто интересантно настојим да моја креација бу-

де још боља. Креирам моделе које жене могу да носе на послу, али и елегантније за оне које мало више држе до себе и не желе да оставе утисак јефтине особе. Трудим се да им омогућим да модел који купе код мене могу да обуку пре одласка на посао, али да буде довољно адекватан и за неки пријем – каже Душица. Присуство бројним пријемима прилика је за потврду да велики број жена из различитих амбасада, али и министарстава, носи моделе бренда „Прик“ што је најбоља потврда квалитетног рада. Више од свега годи сазнање да се највећи број модела продаје у задовољавајућим количинама што ствара добру основу за креирање нових и ширење лепезе најразличитијих производа. Понча и капутићи се производе у десет довољно атрактивних боја, а задовољство креаторке појачава се сазнањем да све већи број купаца показује до-

63

64

МАГАЗИН 5.2.2017.

65

5.2.2017.

МАГАЗИН

66

вољно поштовања према квалитетним производима које прате и приступачне цене. Оне су такве да без много оптерећења многу да их плате и особе које се одликују превеликим примањима. Цене најјефтинијих хаљина достижу 3.400 динара док оне најскупље не прелазе 5.800 сем ако величине нису стандарде, па се особама које нису складно грађене шије по мери. Развој технологије омогућава добру комуникацију са купцима па на основу прецизних упустава ни лаику није компликованао да сам измери и достави адекватне мере. Стални контакт са купцима основа је истраживања о понашању, и размишљању, различитих групација људи. Искуство из тог периода драгоцено је током целог поступка, од првог контакта са муштеријом, преко узимања мера, до израде готовог производа. Овакав начин

рада пружа бројне повољности, крајњим купцима да добију модел тачно одређене дужине, са и без рукава и другим могућностима какве немају усмерени на серијску производњу. Искуство потврђује да су жене веома дициплиноване и послушне кад је мода у питању, а најбоља потврда овог става лежи у чињеници да у досадашњем раду није био рекламација што је резултат добре сарадње са моделаркама и кројачицама. Њихово искуство на различитим пословима у овој области довољна је гаранција да ће готов модел до најситнијих детаља одговарати замисли креаторке. Пре извесног времена покренут блог резултат је жеље да купцима себе приближи као особу и некога ко брине о њима. - Жене су задовољне и то је фантастична прича, спремне су да потроше и последњи динар како би купиле нешто да се обуку лепо, а с обзиром на

ситуацију која влада у земљи фантастично су обучене. Први узорак који изађе из производње намењен је фотографисању и манекенки која ће га носити на модној ревији. Пред Недељу моде ми се дешавало да, у жељи да све буде како треба, уопште не спавам. Позив за учешће сам добила у фебруару и прихватила одушевљена пословношћу организатора. Био је то први излазак из света интернета и прилика да неко уживо види одређене производе. Услови за учешће и рокови који се постављају пред учеснике су веома строги, а фантастична реакција тридесет хиљада посетилаца на Новосадском сајму највећа сатисфакција за све муке до тада. Срећи није било краја кад је Емерик Франсоа, који је познат у свету дизајна високе моде, за модну ревију последње вечери изабрао неколико мојих модела. То је најбоља потврда

мог рада, јер сам доказала да важим за некога ко стварно добро познаје овај посао. На јесен исте године добила сам позив за самосталну модну ревију што је значајно због могућности да представим „Прик“ као озбиљан бренд. Недеља моде у априлу је прилика да се прикаже јесења колекција, а ако се одржава у новембру да се прикаже шта сам припремила за пролеће – објашњава Душица уз посебан нагласак да је филм о „Прику“ посебна прилика за упознавање са бројним активностима између осталих и у припреми модне ревије. „Прик“ се све више потврђује као озбиљан бренд о чему сведочи свака нова колекција која се припрема са великом дозом осећаја за лепо у складу са потребама тржишта. Сем препознатљивих кројева, широке лепезе пастелних боја и величина, посебно привлачним се сматрају бројни дета-

љи који доприносе атрактивности како појединих елемената тако и целе колекције. Тежња да сваку одликује и одређена доза женствености резултат је настојања да се жени омогући да покаже колико је дама која облачењем и понашањем доказује да је особа која води рачуна о свом изгледу. Уверење да значајна имена из сфере моде по правилу не долазе из малих средина основни је разлог што готово нико ни у Краљеву није знао да је све препознатљивији бренд настао баш у овој средини. Прва прилика за јавно представљање пружена је пред крај 2015. године кад је, после паузе од двадесетак година, у Краљеву уз подршку Савета за родну равноправност поново одржана једна модна ревија. Поновљена је годину дана касније, овога пута у прганизацији Савета за младе, а окупила много већи број аутора и посетилаца. Потврђено је да су

савладане почетне потешкоће а да ће свака следећа, љубитељи моде верују још чешће, бити нова прилика за сусрет са светским трендовима у овој области. Душица Жупањац је, иако није школовани дизајнер, успела да покаже како љубав према моди може да буде покретач озбиљног бизниса. Ограничени капацитети раније нису омогућавали масовнију производњу што је ограничавало жељу да се изађе ван граница земље а то је, као и што чешће појављивање у јавности, основни задатак за неки наредни период. Довољно искуства у овој области основа је става да се Краљевчанке, у поређењу са женама из Београда у коме има свега и свачега, облаче мало мирније, али доста елегантно, многи верују и захваљујући „Прику“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

67

5.2.2017.

МАГАЗИН

68

Верољуб Андријанић

Краљевачка позоришна сцена: Верољуб Андријанић Јешо (1)

- Пробе у позоришту до неколико сати иза поноћи. – Редовне контроле припадника безбедности на путу до железничке станице. – Заседе и присилно привођење на пробе. – Учешће у „Хајдуцима“ по тексту Бранислава Нушића плаћено брковима. – Само један сат сна између повратка кући и поновног одласка на посао. – Ноћи преспаване у позоришту. – После дебија прва главна улога у представи „Столица која се љуља“ у режији Александра Ковачевића. - Верољуб Андријанић је у позоришту провео више од четири деценије а, иако у пензији, и данас са успехом наступа у неколико представа

Фото: М. Радовановић

ГЛУМАЦ НА СИЛУ

69

Н

МАГАЗИН

5.2.2017.

ајвећи број оних који су постигли значајније успехе у сфери уметности, или некој другој, потврђује како су прве кораке у тој области направили врло рано, често и пре поласка у школу. Да има и супротних примера потврђује Верољуб Андријанић који је на све начине покушавао да се одупре притисцима, и избегне учешће у једној од позоришних представа, а онда се заразио до мере да га је, и после више од четрдесет година на даскама које живот значе, тешко истерати из позоришта. Кад је половином седамдесетих година добро загазио у трећу деценију живота Андријанићу позориште није привлачило посебну пажњу, чак ни као посматрачу. Много атрактивнијим чинио се филм, а четири различита недељно у два краљевачка биоскопа, уз још по који повремено у Дому ЈНА, било је довољно да се задовољи потреба за овом врстом културног стваралаштва. Није непознато да је до истека прве половине педесетих година прошлог века у Краљеву са успехом функционисало професионално позориште. Кад је 1956. престало да постоји група ентузијаста који су се бавили глумом, у културно уметничким друштвима и фа-

70

бричким драмским секцијама, окупљена је око аматерског позоришта које је у каснијим деценијама достигло домете каквим се може похвалити мало које друго са простора бивше Југославије. Један од њих био је Првослав Рачић, технички цртач у Пројектном бироу Индустрије „Магнохром“. Приближавање октобра, кад су се у Краљеву одржавали традиционални Сусрети другарства радника индустрије и рударства, било је повод да се чланови драмске скције „Магнохрома“ добро припреме и колегама из „Фабрике вагона“ докажу да су и на пољу драмске уметности бољи од њих. Избор је пао на дрмски текст Марјана Матковић „Тројица“, а како за једно глумачко место није било погодне личности спремне да се упусти у авантуру Рачић се обратио колеги из бироа Верољубу Андријанићу и замолио да помогне како би представу припремили што боље. Некоме ко до тада, по сопственом признању, није ни ушао у позориште тешко је било да схвати све предности које оно пружа, па се убеђивање младог машинског техничара из Матарушке Бање све више чинило узалудним послом. И колико год се он више опирао у избегавању разговора на ову те-

му Рачић је био све упорнији док није сломио отпор будућег значајног драмског уметника коме се пружила прилика да изађе на сцену у улози усташког војника са текстом краћим од једне реченице. Припрема представа сматрала се престижом који доприноси угледу колектива, па су све службе у њему биле спремне да пруже допринос како би успех на Сусретима другарства био што бољи. У „Магнохрому“ са неколико хиљада радника постојала је добро организована служба која је бринула о радној униформи и обући сваког од њих па кројачима, кад нису имали превише посла, није било тешко да по мери сувоњавог дугајлије сашију нову усташку униформу. Кад је и то било готово није се могло назад, а довољно поверења у уверавање искусног колеге да се упусти у авантуру са неизвесним завршетком. Андријанић се сврстава у оне људе

који сваком послу приступају крајње одговорно, а прихватање необичног задатка је било довољан разлог да се не одустаје ма како да изгледала неизвесност у коју се упушта. Члановима драмске секције „Магнохома“ је за пробе била на располагању позоришна сцена тек после друге редовне представе која је почињала у 19,30. Након што се демонтира сценографија, и уклони све што би могло да смета, могла је да почне једна од проба које су, наизменично у припремама за исти фестивал, имали глумци „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“. Због тога није било неуобичајено да се продуже до времена након одласка последњег аутобуса до Матарушке Бање, па је једино средство био воз који је према Рашки кретао сат и по иза поноћи. Од железничке станице у Конареву до породичне куће требало је доста времена, па се Андријанићу дешавало да стигне око 3,30 да би се са-

мо сат касније огласио будилник и најавио да треба пожурити до јединог аутобуса који из ових крајева вози раднике до „Магнохрома“. Више од тога иритирали су припадници полиције који су у Улици октобарских жртава редовно легитмисали сваког од ретких пролазника који су се после поноћи кретали у правцу станице. Трајало је све то док код начелника СУП-а није интервенисао лично управник позоришта Василије Туцаковић. Премијера је заказана за 13. октобар а шок је наступио тек кад се подигла завеса и тројица усташа, од којих је једног глумио Андријанић, појавили на сцени. Дуго је будући велики глумац одсутно стајао на сцени раширених ногу и са шмајсером око врата и чак заборавио да се на ироничну реплику усташког сатника кисело насмеје и изговори „хм, хм, хм“ како је писало у тексту. Много искуснији Рачић се снашао па је окренувши леђа публици гримасом подсетио на обавезу довољно уплашеног дебитанта, а онај кисели смех и три „хм“ у годинама које су уследиле у свакој прилици био повод за шалу упућену на рачун Верољуба Андријанића. После премијере представа није више изведена ни једном, а разлог за

неколико месеци пасивности драмске секције размимоилажење у редовима синдикалне организације под чијом је ингеренцијом било Културно-уметничко друштво „Магнохром“. У надмудривању оних који су се залагали за интензивирање рада драмске секције и чланова који су предност давали фолклору превагнуло је мишљење ових других због чега до половине наредне године готово да није било никаквих активности. Дугогодишњи управник Василије Туцаковић је, све време док се налазио на челу позоришта, настојао да се рад унапређује што је било повод за ангажовање професионалних редитеља. Добро информисаном и далековидом човеку није требало много да дође до информације како се на одслужењу војног рока у рибничкој касарни налази млади редитељ Велимир Митровић. Углед који је уживао у граду био је довољна гаранција да војне власти одобре његово ангажовање у позоришту. Избор је пао на припрему представе „Хајдуци“ по тексту Бранислава Нушића, а тумачење дечијих ликова препуштено одраслим особама. Уз незаборавног Сретена Степића у улози харамбаше улоге су добили и Зоран Јованов, Славољуб Ђорђевић, Миломир

71

72

МАГАЗИН 5.2.2017.

73

5.2.2017.

МАГАЗИН

74

Недељковић, Бранка Закић, Јовица Нетковић и други, а Андријанићу у подели поверен лик Стамболића. Иако улога није била превише значајна претходило јој је до тада невиђено убеђивање. - Кад смо почели да радимо представу пођем на пробу, али одустанем па продужим на аутобус због чега су ми касније постављали заседе и на силу увлачили у позориште, па је неко стално био задужен да прати моје кретање, да ме сачекује и доводи на пробе – прича Андријанић који је због тога, или нечег другог, морао да плати високу цену. Од тренутка кад је почео да се брије, а то је било добар део година пре премијере представе „Хајдуци“, Андријанић је имао уредно неговане бркове. Зато је као гром из ведра неба на генералној проби деловао затев да их до премијере обрије. Никада није званично потврђено шта је био разлог за овај захтев тим пре што је Миле Недељковић наступао у истој представи са много маркантнијим брковима и брадом. Опирање захтеву управника позоришта и редитеља попустило је у тренутку сазнања да је представа распродата, а у сали је тада било више од 330 места, па би једини начин да задржи бркове био да позоришту надокнади штету ако буде отказана. Математика се и овога пута показала као добар начин да дође до рачунице да је за то потребно издвојити неколико магнохромских плата што на почетку радног века и није деловало посебно охрабрујуће. Кад је потврда да је то неопходно стигла и од редитеља исувише одговорном младом глумцу није преостало ништа друго до да попусти под притиском, а сумња да су прсте умешале неке чудне силе потврђена је већ на следећим репризама кад више нико није помињао бријање. - Дођем у позориште са обријаним брковима, а нико ме не познаје. После премијере одиграмо представу још неколико пута, а исте године Бранка Закић поново покрене дрмаску секцију у „Магнохрому“ у којој се окупио приличан број добрих глумаца. Урадимо драму „Црнила“ по тексту који је напи-

75

76

МАГАЗИН 5.2.2017.

сао Коле Чашуле, а у режији Александра Ковачевића, и онда је све кренуло другим током. После проба смо дуго остајали у позоришту, играли јамб и дружили се до неко доба ноћи. Деса Ћендић нам је кувала кафу, седели смо уз каљеву пећ и није било дана да нисам дошао у позориште из кога више ни пушком ниси могао да ме истераш. Кад сам касније купио ауто и недељом сам долазио, у време летњег распуста кад позориште није радило бар до Париза да са пријатељима попијем кафу. У том периоду нисмо могли да издржимо да се три месеца не дружимо. Миле Цвијовић Нецо је био запослен у позоришту и имао кључ, па понекад дођем само да изађем на сцену, да осетим ту атмосферу, па изађем. Кад упекну врућине седимо и причамо у хладовини коју су обезбеђивали дебели зидови, а ја сам толико заволео позориште тако да не знам која би сила могла да ме истера из њега – каже Андријанић. Везаност за позориште манифестовала се на различите начине, посебно у време кад би се глумци који сат иза

поноћи вратили са неког од честих гостовања. Сваки такав повратак био је добар знак да бар за двојицу, Верољуб Андријанића и Живорада Гајовић, буду припремљена ћебад како би одспавали који сат пре него се рано ујутру упуте на посао, први према „Магнохрому“ а други до „Фабрике вагона“. Иако би и тада остваљали врата откључана никад нико није улазио у позориште нити је било када нешто недостајало. Василије Туцаковић, познат као тврд на парама, остао је запамћен као добар заштитник интереса позоришта и преговарач са свима које је требало ангажовати у реализацији било које представе. Умео је да тргује, и оног са ким преговара држи на довољној дистанци, па није било необично да у преговорима првобитну цену спусти на неколико пута нижи износ. Његова приврженост позоришту на најбољи начин се потврђивала свакодневним доласком, кратко време након што би се тачно у 6,30 појавио на радном месту у Културно-просветној заједници. Они који су тих година проводили више времена у позоришту потврђују да је долазио први, а одлазио последњи. И док страх од његове појаве нису крили млађи чланови позоришта прикривен је био приметан и код доказаних глумачких величина какве су били Јелена Бартуловић, Ксенија Миленковић, Душан Тодоровић, Бане Балшић и други. Маркантна појава Верољуба Андријанића била је довољна да му од-

мах после „Хајдука“ Александар Ковачевић, запамћен као један од најплоднијих редитеља у историји краљевачког драмског аматеризма, повери главну улогу у представи „Столица која се љуља“. Податак да су уз Сретена Степића у подели биле и већ поменуте глумачке величине пресудно су утицале на извесну дозу несигурности која је након свакодневних проба од по неколико сати врло брзо нестала. У троуглу између куће, посла и позоришта савладавани су основни елементи текста којим се учвршћивала сигурност током два месеца рада на припреми представе. Након две узастопне премијере које су наговештавале плодну каријеру позориште је крајем седамдесетих године, из недовољно познатих разлога, запало у кризу. Глумачки ансамбл се осуо и терет целокупног репертоара током неколико наредних сезона свео на само неколико имена. И овом приликом се најкориснијим показао Туцаковић који је успео да мотивише неколицину нових младих људи да се придруже позоришту и тако освежио помало заморен ансамбл. Највећи број оних који су се бар једном појавили на сцени остао је у позоришту дуги низ година иако их на то није обавезивао никакав писани документ. Верољуб Андријанић је у позоришту провео више од четири деценије а, иако у пензији, и данас са успехом наступа у неколико представа. Т. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 5.2.2017.

79

5.2.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

Лего Бетмен

80

Након великог успеха Лего филма, Ворнер Брос доноси нову узбудљиву деведесетоминутну Бетмен Лего авантуру. Филм прати Бетмена који мора да напусти самотњачку улогу и научи да ради у тиму, јер његовом омиљеном граду, у најопаснијој завери до сада, поново прети Џокер. У Готам ситију су се у међувремену догодиле и друге велике промене, па ће Брус Вејн заједно са криминалцима овог града морати да брине и о дечаку кога је усвојио. По сценарију Сет Грејем Смита и

свом филм је режирао Крис МекКена. Филм се приказује од 4. фебруара у пројекцијама које почињу у 16 сати, а за улазбицу је потребно припремити 300 динара.

Врати се Зоне Скоро 15 година након што је екранизована ова велика љубавна сага, сценаристи Ивана и Мирослав Митић написали су причу о томе шта се догодило у браку чувеног пара две године након венчања. Режија је поверена Југу Радивојевићу, а иза продукције фил-

ма стоје Пинк интернешнал и продукција „Врати се Зоне“. Главни протагонисти и њихова борба да сачувају брак и даље су смештени између 1905. и 1908. године, а продуцент филма Мирослав Митић, у чијој продукцији је реализована и прва Зона Замфирова, истиче како је кроз омиљену љубавну причу дочарана лепота Србије у том периоду, али и проблеми са којима се суочавају млади брачни парови. Лепу Зоне игра млада Бранкица Себастијановић, улога Манета припала је Милану Васићу, а остале тумаче Љи-

љана Стјепановић, Љиљана Драгутиновић, Тања Бошковић, Милан Гутовић, Никола Ристановски, Иван Бекјарев, Бранко Ђурић, Милан Калинић, Стефан Бузуровић, Ива Стефановић и многи други. Филм се приказује од 26. јануара у пројекцијама које почињу у 18 и 20 сати, а улазница кошта 300 динара.

„Педесет нијанси – Мрачније“ Џејми Дорнан и Дакота Џонсон се као Кристијан Греј и Анастазија Стил враћају у „Педесет нијанси – Мрачни-

је“, другом наставку светског бестселера и феномена „Педесет нијанси“. После великог хита из 2015. који је широм света зарадио више од 560 милиона долара, нови наставак стиже за Дан заљубљених и позива гледаоце да се препусте нечем за нијансу мрачнијем Кад повређени Кристијан Греј покуша да опрезну Ану Стил поново намами у свој живот, она ће захтевати нови договор пре него што му пружи другу шансу. Док њих двоје покушавају да изграде поверење и стабилност, мрачне фигуре из Кристијанове прошлости

почињу да круже око овог пара, одлучне у томе да униште њихове планове за заједничку будућност. „Педесет нијанси – Мрачније“ је дуго ишчекиван наставак светског феномена „Педест нијанси сиве“ насталог према бестселеру Е.Л. Џеимс. Од када је објављена, трилогија је преведена на 52 језика и продата у више од 100 милиона примерака што је чини једним од најпродаванијих и најбрже продаваних серијала књига у историји. Филм се приказује од 9. фебруара, а цена улазнице износи 300 динара.

81

МАГАЗИН 5.2.2017.

ЗИМА, ЗИМА

82

Фото: М. Радовановић

, Е ПА ШТА ЈЕ

83

84

МАГАЗИН 5.2.2017.

85

86

МАГАЗИН 5.2.2017.

87

88

МАГАЗИН 5.2.2017.

89

90

МАГАЗИН 5.2.2017.

91

МАГАЗИН

5.2.2017.

Црвена звезда - Рибница 2:3

92

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 5. И 11. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

5.2.2017.

5. фебруар

94

1576. — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католичанство како би као Анри IV преузео престо Француске. 1596. — Јапански шогун Хидејоши забранио хришћанство у Јапану и наредио да се погуби 26 особа које су прешле у католичку веру. 1792. — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба. 1814. — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом. 1818. — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844.) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас. 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом „Слободна Држава Конго“. 1887. — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера „Отело“. 1917. — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе. 1971. — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969. 1983. — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе.

1983. - У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године. 1988. — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових „чистки“, осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани. 1994. — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 километара од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага. 1996. — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе. 1997. — У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене. 2001. — У Њујорку почело суђење

четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе. 2001 - У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа. 2002. — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи. 2003. — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији.

6. фебруар 1701. — Почео рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Низоземској, Миланско војводство, Напуљско краљевство и Сардинију. Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715. 1830. — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства. Крајем септембра султан издао берат којим је кнезу Милошу Обреновићу признато наследно кнежевско достојанство под турским суверенитетом и руском заштитом. 1876. — У Србији основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило. 1922. — Уједињено Краљевство, Француска, Јапан, Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању. 1958. — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23

путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“. Несрећа се догодила при повратку из Београда где је енглески тим играо утакмицу европског Купа шампиона с „Црвеном звездом“. 1993. — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку, мировни план копредседника Конференције о СФРЈ. Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе. 1994. — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен. 1999. — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи. 2002. — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима. 2004. — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени. 2006. — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005. године, обратила се јавности по први пут од операције.

7. фебруар 457. — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо. 1783. — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара. 1792. — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађан-

95

5.2.2017.

МАГАЗИН

96

ске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље. 1863. — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије. 1863. — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи. 1913. — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији. 1942. — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности. 1947. — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи. 1962. — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара. 1964. — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД. 1968. — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским. 1969. — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи. 1971. — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа. 1974. — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства. 1984. — Амерички космонаут Брус Мекендлс током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонатуа. 1986. — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру поро-

дице Дивалије у тој карипској земљи. 1990. — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем. 1991. — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе. 1995. — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста. 1996. — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи. 2000. — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић. 2001. — Бивши председник Жан

Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију. 2003. — У експлозији аутомобилабомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије. 2006. — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова.

8. фебруар 421. — Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија. 1347. — Окончан је грађански рат у Византији договором о подели власти између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина. 1560. — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније. 1587. — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Ме-

ри Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I. 1849. — Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком. 1861. — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедеративне Америчке Државе с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата. 1863. — Пруска и Русија склопиле савез да би угушуле револуцију у Пољској. 1924. — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне. 1937. — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника. 1940. — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника. 1942. — Јапан је у Другом светском рату напао Сингапур. 1942. — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Дру-

гом светском рату. 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941.. 1963. — У Ираку извршен државни удар, у ком је збачен и стрељан председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф. 1975. — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“. 1984. — На стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су Зимске олимпијске игре 1984. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ. 1989. — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима. Погинуло свих 144 путника и чланова посаде. 1992. — Чланице Европске заједнице у Мастрихту, у Холандији, потписали уговор којим је та економска заједница постала и политичко-правна унија, Европска унија. 1993. — У несрећи изазваној сударом војног авиона „Сухој“ и путничког „Тупољев“ близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона.

1994. — Две групе илегалних имиграната, „људи из чамаца“, стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате. 2002. — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре. 2003. — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру. 2006. — У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима. Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гробнице у Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године. 2010. — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.

9. фебруар 474. — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II. 1540. — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња. 1788. — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића. 1801. — Мировним уговором Аустрије и Наполеонове Француске, потписаним у Линевилу на североистоку Француске, престало да постоји Свето римско царство, иако се цар Франц II одрекао титуле римског цара немачког народа пет година касније. 1825. — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника

97

5.2.2017.

МАГАЗИН

98

САД. 1861. — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију. 1881. — Преминуо Фјодор Михајлович Достојевски највећи писац у историји књижевности. 1909. — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије. 1934. — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација. Избијањем Другог светског рата савез ослабио због различитих ставова земаља-чланица према Немачкој и Италији, а приступањем Румуније и Југославије Тројном пакту сасвим се распао. 1942. — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо. 1943. — Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве. 1962. — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта. 1964. — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца. 1965. — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам. 1969. — Први пробни лет „боинга 747, џамбо-џета“. 1981. — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске. 1991. — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 % бирача гласало за отцепљење од СССР. 1996. — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припад-

ници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје. 1999. — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном.

10. фебруар 1258. — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат. 1763. — Мировним уговором у Паризу завршен Седмогодишњи рат, први оружан сукоб свих европских сила. Споразумом који су потписале Велика Британија, Француска и Шпанија Француска се готово сасвим повукла из Индије, а Великој Британији препустила и Канаду. Шпанија добила Луизијану и Кубу, а Пруска задржала Шлезију, коју је преузела од Аустрије. 1824. - Симон Боливар је проглашен за диктатора Перуа. 1878. — Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти. 1879. — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака. 1891. — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији. 1923. — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку. 1940. — Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ. 1942. — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“. 1947. — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке. 1962. — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс, оборен 1960. док је пре-

летао СССР шпијунским авионом U-2, у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела. 1964. — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо разарач „Војаџер“. Погинуло више од 80 морнара. 1967. — Ратификован је 25. амандман на устав САД. 1989. — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке партије. 1996. — Компјутер IBM назван „Дубоко плаво“ ушао у историју шаха по-

жестоке режимске кампање против независних медија у Србији. 2001. — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено.

11. фебруар

бедом над светским прваком Гаријем Каспаровим. 1997. — Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део. 2000. — Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак

660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан. 1531. — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве. 1752. — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама. 1790. — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства. 1858. — Током рата за реформу (1856—1861.) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика. 1873. — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република. 1889. — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт. 1919. — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република. 1929. — Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после прикључења Италији папске државе и града Рима. 1945. — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација.

1953. — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг. 1958. — Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта. 1970. — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит. 1971. — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана. 1973. — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата. 1975. — Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије. 1990. — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима. 1994. — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу „Дискавери“ на Земљу, окончавши прву америчко-руску спејс шатл мисију. 1996. — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90. 1997. — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл. 1997. — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом (lex specialis) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“. 2001. — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица. 2002. — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs