MagazIN 262 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 262 * 8. јануар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

8.1.2017.

У овом броју: Божићна посланица СПЦ На земљи мир, међу људима добра воља Празник мира и љубави Најрадоснији мођу свим празницима Божићни празници и обичаји Краљеву прети туристички бум

8 12 16 20 22 34

Закон као необавезно упутство Први српски конструктор машина Атлетичар под кошевима Миливоје Живановић српске аматерске сцене Са Пилотима у Нову годину Тријумф Новог Пазара Времеплов

40 46 52 62 78 74 78

МАГАЗИН 8.1.2017.

Божићна посланица Српске Православне Цркве Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14) во нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16). ако нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)? Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса

Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16). вети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем

разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника. а додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје

Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4). рага браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој. рпски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу

МАГАЗИН

8.1.2017.

у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле. ожић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24). ожић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас

управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности. ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21). оздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића! Мир Божји, Христос се роди! Ваистину се роди! Благословена нова 2017. година! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2016.

Бадње вече у Храму Светог Саве

na zemqi mir, me|u П

МАГАЗИН

8.1.2017.

рипремајући се за најрадоснији хришћански празник рођење Христово Српска православна црква и верници славе Бадње вече и последњи дан четрдесетодневног поста. Овај дан се свечано прославља у свим храмовима на територији Епархије жичке а, по традицији, најмасовније у Манастиру Жичи и две краљевачке цркве, Храму свете Тројице и Храму Светог Саве. Уочи празника, на Бадњи дан, епископ жички господин Јустин служио је Велико повечерје са литијом у храму

Светог Саве након чега је прелио и наложио бадњаке. - Вечерас завршавамо пут кроз време и кроз историју. Више од месец дана ми пловимо кроз време, а на том путу са нама су били сапутници и пророци и мудраци и старозаветни патријарси и светитељи божији, цареви, краљеви, подвижници, мученици. Сваке недеље господ Бог тајанстевно нас је образовао, учио и поучавао шта треба да чинимо у овоме свету, а чега треба да се клонимо, да бисмо задобили царство небеско. И ево, како су то про-

роци пророковали много година пре рођења Христовога, ово се вечерас обистинило. Господ се рађа сваке године, рађа се у времену, рађа се у историји, али се рађа и у душама нашим. Ми смо за ово протекло време на светој литургији слушали свето Јеванђеље, заједничарили са господом и заиста нам је сада јасно да нема ничега новог под сунцем осим рођења господа Христа. И ово протекло време у свету су се дешавале велике промене. Многи су се на овоме путу од нас преселили у живот вечни. Царство им небеско и го-

u qudima dobra voqa спод Бог да их упокоји зато што је читав живот овај наш пут у вечност. Ми смо призвани из небића у биће и господ Бог данас испуњава жељу своју да постанемо домаћи његови, да будемо сутелесници, да се обучемо у новога човека и да свучемо старо, да постанемо нови људи. Зато данас анђели певају песму „Слава Богу на висини, на земљи мир, међу људима добра воља“. Ту добру вољу ми проповедамо овоме свету који, по речима апостола Павла, сав у злу лежи. Не можемо ми много да промени-

мо у овом свету, али можемо да покажемо да овај свет почива у царству божијем, јер бива много тога по допуштењу божијем, али господ Бог хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. И зато ми славимо овај велики догађај у историји рода људског. Ми славимо рођење Богомладенца Христа, тиме побеђујемо и смрт и надилазимо ово световно, овосветско, јер ми смо грађани небески. Ми живимо овде на земљи и трудимо се, али наше предодређење је у царству небе-

ском. То царство небеско, ту радост призивам на све вас да се рођени Богомладенац усели у срца ваша, да вам донесе радост и мир Духу светом и да овде поживевши привремено дане наше определимо се за вечност. А тамо, у вечности, чекају нас наши свети преци. И тамо је вечна радост. У овоме свету је више жалости него радости, више је туге. Много се тога дешава у свету, али свет има свој ток и он иде у своје предодређење, а ми смо посвећени вољом својом да наследимо царство небеско – поручио је Јустин. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

МАГАЗИН 8.1.2017.

Божићно обраћање Епископа жичког г. Јустина

вим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и јединства. Богомладенац Христос је основа, извор и темељ сваког људског узрастања у добру. Враћајмо се увек Божићу, дану Христовог рођења, удубљујући се у Његову истину и поруку, потрудимо се да усагласимо свој живот са том Истином, радосно поздрављајући све и сва МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ

Нека би ови благдани покренули све нас ка новој нади вером у Бога и човека, да се мир Божији усели у срца наша и постане мир свих нас. Певајући тако Божићну песму анђела и пастира, призивамо на све вас Божији мир. Молитвено желимо срећну, благословену и у свему успешну 2017. годину милости Господње. Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, Епископ жички Јустин

Фото: М. Радовановић

ПРАЗНИК МИРА И ЉУБАВИ

МАГАЗИН 8.1.2017.

8.1.2017.

МАГАЗИН

Др Предраг Терзић

Поштовани суграђани, Вама, који рођење господа Исуса Христа славите по Јулијанском календару, упућујем најсрдачније честитке поводом Бадњег дана и Божића. Желим вам да дан који најављује највећи хришћански празник и дан Рођења Богомладенца Христа, са својим ближњима, проведете у миру, здрављу, љубави и духовном благостању. Честитам Вам најрадоснији празник међу свим празницима са жељом да се сви боримо да љубав, међусобно поштовање, разумевање, уважавање и солидарност красе живот у нашем граду Краљеву. Мир Божји – Христос се роди! Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, дипл. политиколог

Фото: М. Радовановић

НАЈРАДОСНИЈИ МЕЂУ СВИМ ПРАЗНИЦИМА

МАГАЗИН 8.1.2017.

БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ И ОБИЧАЈИ и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, у атмосфери се осећа неко тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године и цео народ постаје једна душа. У овом периоду су најважнији празници Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан. За сваки од њих везани су лепи српски обичаји.

Детинци У трећу недељу пред Божић славе се Детинци кад рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан, обичан канап или дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце, има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима

Фото: М. Радовановић

ако је Васкрс највећи хришћански празник, празник над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују лепим обичајима, који време од неколико недеља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој календарској години Божић се празнује као успомена на дан рођења спаситеља света сина Божијег Исуса Христа. Чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства очинства и материнства, украсио је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима који имају основни смисао и своде се на један циљ, умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско,а неколико недеља пред њега већ од Никољдана, и неколико недеља после Божића до Савиндана траје свечано празнично расположење. Народ се весели

МАГАЗИН 8.1.2017.

8.1.2017.

МАГАЗИН

пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је човек добро у свом животу учинио. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом, па за тај дан набаве неку част и „дреше“ се онима који их вежу.

Материце Материце падају у другу недељу пред Божић и представљају највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку за ноге, на исти начин као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана, деца јој честитају празник, а она дели поклоне и на тај начин се „дреши“. На исти начин се вежу и све удате жене које се дреше поклонима деци, колачима, или другим слаткишима. Материце се у новије време свеча-

но прослављају и при православним храмовима, нарочито по градовима. Богомољне жене у договору са свештеником препреме пригодну академију са програмом, у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда деца везују присутне старије жене. Оне им се „дреше“ поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима и другим, а негде се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.

Оци или Очеви Овај празник се празнује у прву недељу пред Божић. Као и на Материце деца везују своје очеве, а они им се „дреше“ поклонима као и мајке. Оци, Материце и Детинци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе ја-

чању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а зна се да је породица темељ друштва државе и цркве.

Туциндан На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан када се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печена ћурка, гуска или кокош. Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, а везан је за приношење жртве. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро

дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. На Туциндан, по народном веровању, децу не ваља тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева.

Бадњидан Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњидан. Назив је добио по томе што се тада сече бадњак и уноси у кућу, а са овим даном почиње Божићно славље. Рано ујутру, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак, а чим сване, ложи се ватра и уз њу приставља печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте и припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак? Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, у неким крајевима, јелово или борово, које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред ку-

ћу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу. Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима, или унуцима, одлази у шуму да сече бадњак и бира обично млад и прав церић, а ако га нема може и храст. Стабло треба да буде толико да домаћин може на рамену да га донесе кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране, а по народном веровању мора се посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Ломљени део на бадњаку се зове брада и пожељно је да буде на сваком дрвету за које се води рачуна да падне директно на земљу без заустављања на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер, а

кад се бадњак донесе кући, усправи се поред улазних врата где стоји до увече. Бадњак симболички представља дрво,које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када је рођен Христос.

Бадње вече Бадње вече спаја Бадњидан и Божић, па се за пријатељски блиске особе каже да су везане као Божић и Бадњидан. Кад падне мрак домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеницу обично двојица носе између себе на ражњу, а онај који први ступа десном ногом преко прага поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“ Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњи-

МАГАЗИН 8.1.2017.

дан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта више нема, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.

Слама После бадњака у кућу се уноси слама, а приликом уношења домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уносио бадњак и печеница. Слама се посипа по целој кући, а домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује сламу у пећини на којој је рођен Христос.

МАГАЗИН

8.1.2017.

Вечера у очи Божића

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани заједно стану на молитву, отпевају тропар „Рождество твоје...“, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, а обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.

Божић Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић који се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара кад ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православим храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију, а

након тога примају нафору која се прво узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди!“ Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења .Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане са овим радосним божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

Положајник Рано пре подне на Божић у кућу долази специјални гост који се обично договори са домаћином, а може бити и случајни намерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета, отвара врата, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај“. Положајник симболички представља Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном јер је он човек који на Божић за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадњака, а чесница има улогу славског колача. Кад буде печена износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од

печенице најпре леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по парче срца Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, па преда кадионицу неком млађем који кади целу кућу. Уколико неко зна отпева божићни тропар, а ако не наглас се чита „Оче наш“. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице која се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи на онолико делова колико има укућана. Ко добије део у коме је новчић биће, по народном веровању, срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Божић у урбаној средини Како су Срби Божић, исто као и крсну славу, славили у тешком ратним условима у рову, на стражи, на фронту, тим пре га је лакше славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама чак и тамо где нема ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу. Уместо великог дрвета узме се мања храстова гранчица, и мања количина сламе па све заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе на источном зиду стана или куће. Запали се свећа и кандило које симболише ватру и огњиште, а кућа окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене музике и песама са касета, или гледање филмова верске или моралне садржине. Зато је веома важно да Божић буде нерадан дан државни празник, да би се употпунила празнична атмосфера.

МАГАЗИН 8.1.2017.

Амбициозни планови Туристичке организације Краљева

МАГАЗИН

8.1.2017.

КРАЉЕВУ ПРЕТИ Т

УРИСТИЧКИ БУМ?

Фото: М. Радовановић

- Туристичка организација Краљево иницијатор пројекта за изградњу седам бисти српских краљева крунисаних у манастиру Жича. - Реконструкција цркве у средњевековном граду Магличу. - Гондола која би од Ибра водила у град Маглич и сама за себе представљала својеврсну туристичку атракцију. – Гондола мотивација туристима да посете једну од најбоље очуваних тврђава у овом делу Европе. - Интерактивни излози на енглеском, шпанском, руском, француском, немачком, кинеском и италијанском језику на најфреквентнијим локацијама у Београду, Новом Саду, Нишу и Аеродрому „Никола Тесла“. - два Туристичка аутобуса са отвореним крововима који би у летњим месецима одвозили Краљевчане на најпознатија купалишта, као и на базене у Самаилима и Мељаници

МАГАЗИН

8.1.2017.

време кад посустају скоро све активности на којима се заснива просперитетан развој локалне средине све чешће се као најзначајнији, а недовољно развијен, ресурс помиње туризам. Иако нема егзактних података о томе колико се напредовало честе промене на челу Туристичке организације Краљево потврђују да није све онако како очекују одговорни за развој ове области. Ако је веровати ономе што сваки пут одлучујуће утиче на избор новог директора, као лица одговорног за рад установе чији би резултати требало да се мере повећањем броја гостију, онда је краљевачка туристичка организација стециште туристичких стручњака непроцењивих капацитета. Кад се зброје квалитети сваког од претходних директора који по престанку мандата остају у установи онда би најмање што се може очекивати био бар благи туристички бум.

Избор директора Туристичке организације одувек је био резултат коалиционог договора политичких партија владајуће већине које су пре сваког новог обећавале реализацију амбициозних планова који ће у значајној мери утицати на интензивирање туристичке посете. Најновији, потврђен на последњој седници Скупштине града, доноси пред одборнике новину која се огледа у представљању планираних активности Туристичке организације Краљево. Иако се нешто овако сматра усамљеним случајем, јер такав корак нису предузимали ни кандидати за много значајнија места у хијерархији локалне администрације, код великог броја оних који су имали увид у документ изазвао је различито расположење, у највећем броју случајева негативно. Незадовољство су изразили и опозициони одборници у Скупштини града

указаујући да оно што би требало да представља основни адут новог кандидата и није нешто чиме би могао да се поноси. И поред потврде да одборницима и није достављен прави документ остаје горак укус о политичком постављењу без чврсте основе тим пре што је нова директорка Туристичке организације у кратком периоду већ обављала ову дужност, а одустала на сопствени захтев баш као и њен претходик. У политичком животу није неуобичајено да се свако извештавање које није у складу са очекивањима прогласи злонамерним, у најмању руку погрешним или извученим из контекста, па у циљу да одагна све недоумице МагазИН преноси у целости документ који на најбољи начин потврђује оптимизам и амбиције предводнице нове гарнитуре туристичких радника.

Планови Град Краљево са околином располаже значајним туристичким потенцијалима, који у претходном периоду нису валоризовани на прави начин. Туризам годинама нема одговарајуће место у развојној политици локалне самоуправе, већ представља спорадичну тему којом се попуњава простор у предизборним кампањама и политичким емисијама. У прилог томе говоре и годишњи градски буџети у којима су за развој туризма одвајана заиста скромна средства. На жалост, у сивило се уклопила и Туристичка организација града Краљева чија се улога у претходном периоду свела искључиво на суборганизацију разних манифестација и спорадичне бледе наступе на сајмовима туризма. У наредном периоду Туристичка

организација града Краљева (у наставку текста ТоК) мораће да одигра много атрактивнију улогу у развоју туризма у нашем граду и околини него што је то радила до сада. ТоК мора да преузме иницијативу и да начини прве кораке како би се искористили потенцијали са којима Краљево располаже. Наш град са околином има: • Термалне и термоминералне изворе (Матарушка и Богутовачка Бања) • Планине (Гоч, Столови, Радочело, Жељин, Чемерно итд...) • Реке (З. Морава, Ибар, Рибница, Студеница, Лопатница...) • Културно историјске споменике (манастири Студеница, Жича, Градац, испосница Светог Саве и средњевековни град Маглич) • Близину већ развијених туристичких центара попут Врњачке Бање и Копаоника • Аеродром Мораву

• Добро развијену путну и железничку мрежу Да би искористила ове потенцијале ТоК ће морати да изврши структуралне и статутарне промене. Неопходно је пре свега створити обједињену туристичку понуду града Краљева са којом ћемо изаћи пред домаће и стране госте, а то је могуће једино након статутарних промена које ће дозволити да се у оквиру ТоК-а отвори туристичка агенција која би продавала аранжмане са туристичком понудом Краљева и околине. Недопустиво је да град са овако богатим културно-историјским наслеђем не буде обавезна дестинација школских екскурзија из других градова. Ученицима нижих разреда понудили бисмо да само у једном дану посете Спомен парк „14.октобар“, Духовни центар „Владика Николај Велимировић“ и Народни музеј Краљево, мана-

МАГАЗИН

8.1.2017.

стире Жичу и Студеницу и средњевековни град Маглич. Ученицима виших разреда и средњошколцима понудили бисмо преноћиште на Гочу, тако да би та деца имала смештај у безбедном окружењу што је родитељима данас посебно важно. У складу са развојем школског туризма ТоК би требало да буде иницијатор пројекта за изградњу седам бисти српских краљева крунисаних у манастиру Жича. Поред сваке бисте, које би биле постављене или на централном градском тргу или на тргу испред музеја налазио би се мањи интерактивни излог у коме би били похрањени историјски, али и још понеки занимљиви подаци о краљу чији се лик налази на бисти. Тиме бисмо туристичку понуду града учинили још атрактивнијом, али бисмо деловали и образовно јер би пројекат резултирао и тиме да краљевачка деца кроз игру науче историју града у коме живе. ТоК би требало да пружи конкретне идеје локалној самоуправи за пројекте из области туризма са којима бисмо аплицирали ка претприступним фондовима Европске уније, али и ка разним другим државним и међуна-

родним конкурсима. У том правцу би требало размишљати и о реконструкцији цркве која се налази у средњевековном граду Магличу као и о гондоли која би од Ибра водила у град Маглич и која би сама за себе представљала својеврсну туристичку атракцију, а уједно би мотивисала и туристе који нису склони већим физичким активностима да посете ову тврђаву која је једна од најбоље очуваних у овом делу Европе и чији грудобрани представљају један од најлепших видиковаца у нашој земљи. С обзиром да просечни савремени туриста постаје све захтевнији и да се у ери информација жели добро опскрбити подацима о местима које потенцијално жели да посети неопходно је модернизовати сајт ТоК-а, али кренути и корак даље израдом апликације за мобилне телефоне и таблете, на којој ће на модеран начин бити представљена туристичка понуда Краљева, са свим подацима који су неопходни савременим туристима. Израдом апликације бисмо бар код једног дела туристичке популације стекли одређену предност с обзиром да је други градови у Србији, чак ни најразвијенији

туристички центри попут Златибора или Врњачке Бање још увек немају. У циљу промоције туристичких потенцијала Краљева и околине, што је и њен главни задатак, ТоК би требало да постави неколико интерактивних излога на најфреквентнијим локацијама у Београду, Новом Саду и Нишу. Уколико не буде било довољно средстава предложићемо да се за почетак постави један интерактивни излог на аеродрому Никола Тесла у Београду, на коме би туристи добијали најважније податке о туристичкој понуди Краљева на неколико у свету најзаступљенијих језика (енглеском, шпанском, руском, француском, немачком, кинеском и италијанском). ТоК ће се трудити да иновацијама подигне туристичку атрактивност самог градског језгра. По угледу на најразвијеније градове како бисмо релаксирали центар града саобраћајних гужви понудили бисмо бицикле на изнајмљивање, које би се издавале на неколико пунктова, једноставним провлачењем картице кроз сензор. ТоК ће бити иницијатор изградње салетле, мале музичке сцене на отвореном. Идеја је да то буде на централ-

ном градском тргу на уређеној зеленој површини испред зграде туристичке организације. Посебна повољност је то што се на само неколико метара од тог места налази музичка школа „Стеван Мокрањац“ чији ће ученици на тој отвореној музичкој сцени одржавати концерте. Краљево би тако посебно у данима викенда био једини град у Србији где се на централном градском тргу у преподневним сатима слуша класична или традиционална музика. ТоК ће бити иницијатор постављања спомен плоча на свим зградама и кућама у којима су живели знаменити Краљевчани или у којима су биле смештене неке важне институције. Затражићемо и да се поред актуелних натписа улица на посебној табли допишу и ранији називи улица, јер је сваки део историје нашег града подједнако важан. ТоК ће наставити да промовише развој сеоског туризма који последњих година доживљава континуирани развој у местима попут Рудна, Лопатнице, Богутовца, Каменице и др. Уколико се створе могућности за то посебно би атрактивно било обезбеђивање два туристичка аутобуса са отвореним кро-

вовима који би у летњим месецима одвозили Краљевчане на најпознатија купалишта, као и на базене у Самаилима и Мељаници. Изградњом бициклистичке стазе и обележавањем стазе здравља подигла би се атрактивност планине Гоч, која у наредном периоду мора поново постати место где се краљевачка деца уче како да возе скије. Околина Краљева је погодна и за развој све заступљенијег авантуристичког туризма, који би поред рафтинга Ибром и параглајдинга, могао бити заступљен и кроз екстремни планински бициклизам. ТоК ће и у наредном периоду наставити да промовише манифестације које су постале традиционалне попут Веселог спуста, Дана јоргована, манифестације Нарцису у походе, и других али неће дозволити да јој се та суорганизаторска улога претвори у тежишно занимање. Стимулисаћемо и организацију нових манифестација, а једна од њих би могла бити и Студентски весели спуст, којим бисмо привукли младе људе да посете наш град. ТоК ће стимулисати и развој бањског туризма. Ревитализација Матарушке и Богутовачке Бање је дуготрајан

процес, који се мора решавати кроз сарадњу локалне самоуправе и републичких власти, али неопходно је направити прве кораке, а они би могли бити учињени кроз модернизацију Специјалне болнице за рехабилитацију Агенс и кроз уређење и давање дозволе за рад купалишта у Богутовачкој Бањи. Сви ти процеси захтевали би снажну промотивну подршку ТоК-а јер је у јавности ван Краљева створена слика да су те две бање потпуно пропале, иако и даље имају велике смештајне капацитете. Туристичку организацију Краљева у наредном периоду очекује много посла, у коме су иновативност, предузимљивост и креативност најважнији за успешну реализацију зацртаних циљева, али нису довољни. Потребна је подршка локалне самоуправе, скупштинске и извршне власти. Надам се да ћемо је и добити како бисмо реализовали неке од предложених идеја и како бисмо на крају наредне календарске године у годишњем извештају могли да се похвалимо значајно већим бројем ноћења и туристичких посета нашем граду.

Округли сто представника медија и локалне самоуправе

МАГАЗИН

8.1.2017.

ЗАКОН КАО НЕОБА

- Локални и регионални медији највеће жртве реформе у Србији. – Резултат примене новог Закона о јавном информисању огледа се у педесетак угашених медија и 1.100 људи који су остали без посла. - Градоначелник се крије иза Градског већа, веће се крије иза комисије, а комисије се формирају разним договорима. – Резултати конкурса познати пре почетка рада комисије. - Комисији у Краљеву два сата довољно да прегледа 29 пројеката, усагласи ставове и са довољно убедљивим образложењем направи записник. – Нови Пазар у информисање улаже три пута више него Краљево. – Спуштање закона на ниво племена у којима сваки поглавица одлучује на који ће начин да се испуни обавеза о суфинансирању медија. – Састав комисије брука професије и града

Фото: М. Радовановић

АВЕЗНО УПУТСТВО

МАГАЗИН

8.1.2017.

д када је пре две године почело да се примењује пројектно финансирање медија видно је незадовољство највећег броја оних који сматрају да заслужују већи део колача од оног који им је додељен. Уверење како је период примене довољно дуг да нови начин финансирања покаже и добре и лоше стране било је мотив за организацију округлог стола који је требало да пружи одговоре на бројна спорна питања. Иако је позив за учешће уредно и на време упућен на адресе свих краљевачких медија уписаних у Регистар медија, представницима Министарства културе и информисања, локалне самоуправе и политичких странака које имају одборнике у Скупштини града, још једном се показало да међу њима не постоји довољан ниво поверења у остваривање заједничког интереса. Изостало је и најављено присуство државног секретара Нина Брајевића, а има наговештаја да је од стране оних који су на неки начин минирали скуп био обавештен о могућој злоупотреби. То га није спречило да се присутнима обрати путем видео линка и укаже да опасност да потенцијална грешка у буџету опустоши неке од ме-

дија, пре свега локалне који су такву судбину доживели након повлачења државе и ускраћивања значајних средстава који су пре тога улагана у ову област. У 32 општине и града у Србији, што је приближно петини укупног броја, за суфинансирање медија је у 2011. години било издвојено 848 милиона динара. Колико се ситуација променила од почетка примене новог начина финансирања најбоље сведочи податак да је у 2015. и 2016. у свих 166 локалних самоуправа издвојено само милијарду динара. - То јасно говори да су локални и регионални медији највеће жртве реформе у Србији. То стање је неодрживо и можемо да се боримо само да се у ребалансима буџета у наредној години та ситуација поправи. Други правац деловања јесте да треба да се ради медијска стратегија до 2020. године и у том документу морамо да се изборимо за минимум износа који локалне заједнице треба да издвајају из буџета за локалне медије. До сада су такви покушаји били безуспешни, а правдани су тиме да држава доношењем закона не може да суспендује права локалне самоуправе да уређује трошење свог буџе-

та. Ја бих то могао да разумем када те локалне самоуправе не би без остатка поштовале закон о финансирању активности политичких странака, па се за те намене прописује издвајање од 0,15 посто локалних буџета. Дакле, ако може за функсионисање политичких странака не видим ни једна разлог да не постоји доњи праг издвајања новца из буџета за локалне медије. По нашем мишљењу оптимално би било да то буде минимално два посто, али шта год добили морамо направити нормативни оквир за расписивање конкурса који мора да буде на почетку гдине и да се казненим одредбама пропише шта је доњи лимит за пројектно суфинансирање медија. У супротном локални медији ће нестати, а тиме самоуправе направити шетету не само себи него грађанима који на тај начин задовољавају интерес да буду обавештени, да не говоримо да је уставно право и обавеза локалних самоуправа да организује и информисање – каже Брајовић. Односе на медијској сцени Србије регулише Закон о јавном информисању из 2014. године којим је уведено пројектно финансирање као начин од кога су готово

сви очекивали побољшање понајвише да се у процесу расподеле средстава развласте локалне самоуправе, а већа надлежност пребаци на струку и комисије које би одлучивале о димензијама јавног интереса у области јавног информисања. Ова година се памти и по другом значајном кораку, настојању да се доврши приватизација државних медија чиме би се коначно уредила медијска слика. Резултат се огледа у педесетак угашених медија и 1.100 људи који су остали без посла. Податак да је у информисање улагано много више кад су постојала јавна предузећа која су се бавила овим послом води ка ставу о значајном неразумевању на релацији између медија и представника власти и потреби да се, у складу са законом, финансира информисање а не јавно предузеће. Сумње у супротно на најбољи начин потврђују краљевачка искуства која сведоче о вишеструко мањем износу за информисање него у време кад је постојало јавно предузећа које се бавило овом делатношћу. Искуство Краљева сведочи и о знатно мањем износу средстава него што је то случај у другим градовима а посебном ха-

осу, по чврстом уверењу медијских посленика, доприноси уверење да закон представља само скуп правних норми, а како не предвиђа никакве санкције према онима који га не поштују и не представља прави закон, већ неко необавезно упутство. То доказују бројни примери, између осталих и крагујевачки о издвајању седамдесет милиона динара намењених информисању и понашање градоначелника који није ни расписао конкурс. Пример Смедеревске Паланке потврђује како је могуће преправљати одлуке меродавне комисије и Зајечара у коме је градоначелник доделио двадесет милиона динара телевизији чији је власник, а шест другој у власништву једног члана Градског већа. Да се закон не поштује потврђује и пример Краљева које је при расподели стекло право на три локалне и једну регионалну фреквенцију. Како једна за локалну није додељена за њу је конкурисала Телевизија Трстеник а након добијања отпочела емитовање програм на сасвим другом каналу. Законом о радио дифузији предвиђено је да сви медији у државном власништву буду приватизовани до краја 2007. године, а податак да је ова од-

редба почела да се примењује тек прошле године потврђује тезу да закон није поштован и због тога што не предвиђа никакве санкције. - Кад је у питању КаТВ готово да не постоји ни један члан који није прекршен, а решење које је требало да добијемо по закону немамо ни после годину дана и поред обавезе руководиоца органа који је расписао конкурс, а то је градоначелник, да га донесе и да достави онима који су учествовали на конкурсу. Ми до данас немамо то решење, а нема ни санкција, јер се десило да Градско веће одлучује уместо градоначелника као органа који је расписао конкурс иако то не би смело да ради. Имали смо незаконит састав комисије и једног члана који није медијски стручњак, нити је медијски радник. Имали смо и пробијање рокова приликом формирања комисија и да је један члан изабран три дана после истека рока. На конкурсу су учествовале фирме које нису имале право да учествују зато што нису испуниле услове о предају наративних и финансијских извештаја, чиме су прекршили закон и уговор са локалном самоуправиом.

8.1.2017.

МАГАЗИН

Чини ми се да је раније, кад је градоначелник сам одлучивао колико ће коме да да, било поштеније јер је имао неку одговорност и стајао иза тога, док се иза оваквих одлука свако крије иза сваког. Градоначелник се крије иза Градског већа, веће се крије иза комисије, а знамо да се комисије формирају разним договорима, јер сам и пре првог састанка знао колико ко добија пара. Информацију сам, пред заседање комисије, послао једном посланику Српске напредне странке и добио потврду да то није тачно и да ће све бити у реду. Кад су објављени резултати све се поклопило – каже власник Краљевачке телевизије Славко Јаношевић. Колико се озбиљно приступа оцењивању предложених пројеката на најбољи начин доказује краљевачко искуство које потврђује да су записници са састанка направљени и пре него што је комисија почела да ради. Колико су сумње реалне потврђује и податак да је комисији било довољно два сата да прегледа 29 пројеката, усагласи ставове и са довољно убедљивим образложењем направи записник. Овакав однос према поштова-

њу закона појачава страх да би они који располажу са заједничким новцем могли да оду и који корак даље, па чак и ако скупштина донесе одговарајућу одлуку за суфинансирање медија изостане расписивање конкурса, или да то буде учињено било када јер закон не прописује рокове у коме то мора да се уради. Посебно поразним сматра се уверење да се ни оваквим понашањем не крши закон. Искуства градова из најближег окружења су различита и док Нови Пазар у информисање улаже три пута више у Рашки је тај износ удвостручен што потврђује тезу о спуштању на ниво племена у којима сваки поглавица одлучује на који ће начин да се испуни законска обавеза о суфинансирању медија. Све што се дешавало током последње две године појачава сумњу у велико мешање локалних самоуправа у рад комисија, а посебно брине податак да се контрола реализације суфинансираних медијских садржаја, уместо посебној независној комисији, поверава општинским службеницима који за то нису оспособљени.

- Све су то ствари које указују да овај закон мора драстично да се промени, а то може врло брзо јер за то није потребна никаква велика памет. Питање је само да ли постоји политичка воља да се оствари прокламован циљ да држава изађе из медија и да се медијским прфесионалцима остави на процену да ли је неки пројекат од јавног интереса или није. Нормално да ће локална самоуправа да распише конкурс који јој одговара и одлучи шта би финансирала и које садржаје. Локална самоуправа је и по закону дужна да се стара о јавном информисању, а да ли даје подршку прозводњи медијских садржаја, и да ли обезбеђује довољно средстава из буџета, и о томе би требало отворити расправу између медија, странака, представника локалне самоуправе, невладиних организација и грађана. Професија је у тешком стању, интерес грађана је да имају објективно и истинито а интерес власти да има више пропагандно информисање. Између треба да се нађу медији који морају да добију нека средства како би могли да испуне

основну функцију, а то је информисање грађана како пише у Закону о јавном информисању и Уставу Србије – каже Јаношевић. Да закон који регулише ову материју није добар потврђује и председник Скупштине града Нанад Марковић уверен да би два одсто градског буџета, или 60 милиона динара, у значајној мери подстакло инфлацију нових медија. Уверење да их и сада има превише подстакнуто је ставом да су четири телевизијске станице у граду величине Краљева превише за могућности градског буџета. У ситуацији кад се поред петнаест милиона за пројектно финансирање у ову област улаже три милиона динара преко Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима, и још толико за директне преносе седница Скупштине града, представнике локалне самоуправе посебно брине објављивање велике количине непроверених информација. Са скупа је потекла идеја о неопходности сличних бар једном квартално како би се на најбољи начин дефинисао интерес у области јавног информисања

као прва претпоставка да се прецизније пишу конкурси и да на што бољи начин одражавају стварне потребе града. Истакнут је и захтев да се бар једна тачка на некој од седница локалног парламента посвети јавном интересу у области јавног информисања, али и да се од републичких власти тражи хитна промена закона који би дефинисао минимални износ издвајања из буџета локалне самоуправе за задовољавање те потребе. У закључке који су упућени на адресе локалне самоуправе и ресорног министарства укључен је и захтев да се утврде критеријуми за дефинисање репрезентативности новинских и медијских удружења које делегирају представнике у комисије за оцену предлога пројеката. - Ако ће и кућепазитељи да се лиценцирају у чему је проблем да се не лиценцирају људи из наше професије који желе да учествују у комисијама. Овако смо дошли у фарсичну позицију, јер кад знам ко оцењује пројекте крстим се левом и десном и руком и ногом. То је брука и професије и града. Ако желимо нешто што се зове напредак дајте да по-

држимо компетитивност у сваком сегменту, па и у овим комисијама да буду компетентнији људи. Уколико се не интегришемо као професија и не разговарамо о партнерском односу, да заједнички покушамо да дефинишемо шта је јавни интерес у области јавног информисања и да се редефинишу конкурси, мало тога ћемо моћи да урадимо кад је у питању коришћење јавних пара које су само део прихода. Илузија је ако неко мисли да је тај новац одвојен у буџету довољан било коме од нас да живи као привредни субјекат са свим обавезама. Трагедија је што живимо у временима екстремне економске кризе, смањене куповне моћи, тражње и потребе за оглашавањем. У структури привреде немате произвођача робе широке потрошње, па се питамо да ли ћемо претећи - потврдио је Зоран Николић уз захтев да се, чим се за то стекну услови, а најкасније на полугођу, преиспита могућност да се увећа планирани износ за суфинансирање информисања од јавног интереса. Т. Радовановић

МАГАЗИН

8.1.2017.

Др Љубомир Лукић и др Мирко Ђапић: Путевима инжењерства у Србији (5)

ПРВИ СРПСКИ КОНС П

рви српски инжењер који је конструисао машине алатке и технолошку опрему је био Тодор Тоша Селесковић (1856-1901). Он је рођен у Београду, где је завршио основну школу и Реалну гимназију. Ујак Теодор Херман је послао Тошу Селесковића 1872. године на изучавање машинске струке на Техничкој школи у Франкенбергу у

Саксонији. Студије је наставио у Баденској Политехници у Карлсруеу, где је постао машински инжењер 1879. године. Код професора Харта је радио годину дана као асистент на Политехници а потом се 1880. године запослио у фабрици Deutsche Metallpatronenfabrik Lorenz у Карлсруеу, где је радио у техничком бироу на конструк-

цији специјалних машина. Павле Шафарик начелник Министасртва војног је путовао у фабрику Лоренц, која је производила муницију за српске пушке „Маузер Миловановић М. 1880“ и тамо се упознао са Селесковићем и позвао га да дође да ради у Војно технички завод у Крагујевцу. Тоша је као велики српски патри-

СТРУКТОР МАШИНА ота прихватио позив и дошао у Крагујевац 1881. године, где је најпре радио као диурнист (административни службеник) а од 1884. године као машински инжењер. Тоша Селесковић (слика 8) је реализовао капиталне пројекте у Војно техничком заводу у Крагујевцу и био један од најплоднијих српских инжењера свог времена:

- Пројектовао је и организовао изградњу фабрике пушчане муниције у Крагујевцу, Чаурницу 1884. године. - Урадио је пројекат и реализовао инсталацију првог електричног осветлења у индустрији у Чаурници Војнотехничког завода 1884. године. - Инсталирао опрему за нову упаљачницу за Дебанжове топове, где је

сам конструисао и изградио већи број машина. - Пројектовао је и руководио израдом Шрапнелнице 1886.-1887. године за израду Дебанжових шрапнела, за коју је већи број машина сам конструисао. - Подигао је нову Пиротехнику 1888.-1889. године, са најмодернијим

8.1.2017.

МАГАЗИН

машинама које је конструисао и произвео у Војно техничком заводу. - Конструисао је неколико машина (слика 9) и руководио њиховом израдом за светску изложбу у Паризу 1889. године, где је добио златну медаљу [28]. - Прва водна турбина изграђена у Србији, била је по нацртима инжењера Селесковића 1890. године. То је била оригинална конструкција за потребе једне мале стругаре на Столовима (проток 22-44 л/сек, пад воде 27 м) са упрошћеним регулисањем и минимизираним губицима. Ова турбина је приказана на светској изложби у Паризу 1889. године, а касније је пројектовао још три водне турбине, од којих једну под називом „Момчило“ за барутану у Обилићеву, коју је назвао по имену свога сина. - Иницирао је формирање Удружења српских инжењера 1890. године, и оснивање Српског техничког листа, који је почео да излази исте године [29].

Тодор Селесковић - Подигао је већи број нових зграда за мање радионице и магацине Војно техничког завода. - Унапредио је наставни програм Занатлијске школе и дефинисао профил ученика ове школе, према потребама Војно техничког завода.

Своје конструкције машина Тодор Селесковић је објавио у Српском техничком листу 1890. године (слика 10). То су биле и за данашње време веома сложене конструкције. Једна машина је била са три независне групе алата, друга је обрађивала пројектил Дебанжовог топа калибра 80 мм, а трећа је била специјална машина алатљика, која је могла да врши обраду „вертикално рендисање, хоризонтално рендисање, фрезовање и бушење“. Операције су размештене око стуба унакрст, тако да су четири радника на малом простору могла истовремено да раде на овој машини. Тодор Селесковић се бавио истраживањем и оптимизацијом технологије обраде на својим машинама, а резултате објављивао у Српском техничком листу у исто време када је чувени амерички професор Универзитета у Пенсилванији Фредерик Тајлор (1856-1915), вршио своја светски позната истраживања обрадних процеса резања и дефинисао сво-

ју историјску Тајлорову једначину. Тоша Селесковић је радио у Војно техничком заводу у Крагујевцу до 1892. године, када су започети велики радови у Београду, који су захтевали велико инжењерско знање, па је позван као стручњак да управља градњом београдског водовода и да буде управник грђевинског оделења града Београда. Андрија Андра Ђорђевић (1854-1914) министар просвете и црквених дела, је одлучио и обавестио ректора Велике школе 1894. године да се прими осам нових професора, од којих двојица на Технички факултет за предмет Хемијска и механичка технологија и за предмет Техничка физика са електротехником. По расписаном конкурсу Тоша Селесковић се пријавио за предмет Механичка технологија, а за Техничку физику са електротехником се пријавио др Стеван Марковић (1860-1945), касније оснивач Катедре за електротехнику на Универзитету у Београду. После завршеног избора Тоша Се-

лесковић је почео да ради од 13. јануара 1895. године као професор Механичке технологије на Техничком факултету Велике школе у Београду. Он је пресудно утицао да се 1897. године формира посебан Машинско-технички одсек Техничког факултета, за који је пројектовао и механичко-техничку радионицу и издејствовао њено опремање. И као професор Велике школе бавио се проблемима Војно техничког завода у Крагујевцу и другим пројектима. Осим низа зграда у Крагујевцу, Селесковић као професор је пројектовао парни млин Радовића и компаније у Крагујевцу, реконструисао фабрику Ранка Гођевца у Београду, изучавао искоришћење водне снаге Дунава и Ибра, пројектовао електрично осветлење и трамвајски саобраћај у Шапцу и Зајечару, осмислио подизање купатила у Врњцима и вршио различита техничка вештачења и експертизе. Осим што је био изузетан конструктор машина и професор Велике школе у Београду, инжењер Селесковић је

био веома активан и у другим областима друштвног рада: - Био је председник Занатлијског удружења 1888. године, - Оснивач и председник Удружења српских инжењера 1890. године, - Народни посланик од 1897. године, када се залагао у Скупштини за развој индустрије у Србији и ослобађање од страних утицаја на привреду, а посебно од утицаја Аустро-угарске монархије. У напону стваралачке снаге, када је имао 45 година, Тоша Селесковић је желео да једну лакшу операцију изведе у Крагујевцу, пошто је лекар био његов лични пријатељ. Нажалост, том приликом је дошло до компликација и инфекције због које је Тоша Селесковић умро 1901. године. Он је био изузетно добар човек, цењена личност, најкреативнији машински инжењер свога времена и његова изненадна смрт је представњала ненадокнадив трајан губитак за технички покрет у Србији.

МАГАЗИН 8.1.2017.

8.1.2017.

МАГАЗИН

Миодраг Радомировић

Знаменити Краљевчани: Миодраг Радомировић Пуре (1)

- Први кондициони тренер у Југославији који је из атлетике дошао у кошарку. - Оно што је у Слоги почело да се примењује пред крај седамдесетих година прошлог века данас је модел који се у целом свету примењује у процесу селектирања и формирања играча. - Прича о сељаку из Милочаја који држи предавање најбољим кошаркашким тренерима у Југославији. – Слога је јединствен пример у југословенској кошарци да једна екипа уђе у Прву лигу, и ту остане, без појачања са стране. - Најзначајнијим за оно што је генерација краљевачких кошаркаша касније постигла на домаћој и међународној сцени сматра се Милован Богојевић. - Владе Дивац никада није био моћан играч у односу на Американце али је лукавством, кошаркашком сналажљивошћу и умећем надокнађивао то што је спор. - Више од две стотине предавања на тему физичке припреме спортиста одржао у великом броју европских земаља. - Тренери се врте као на рингишпилу па нема континуитета у спорту. - Ко није играо у Краљеву и Задру тај није могао да буде кошаркаш

Фото: М. Радовановић

АТЛЕТИЧАР ПОД КОШЕВИМА

8.1.2017.

МАГАЗИН

„Мало је данас оних који поштују „оног тренера“ који те је узео и од ничег довео до нечег“ – реченица је која ових дана кружи друштвеним мрежама. На њу указује Миодраг Радомировић Пуре који је пре много година кренуо из Краљева па преко Билефелда, Ханофера, Лудвигсбурга, Клагенфурта, Гисена, Хагена, Бамберга, Ст. Пелтена, Граца, Луксембурга стигао до Швелма одакле поручује да је дошао крај тренерској каријери и да клупу препушта млађим, образованијим и бољим за посао којим се до сада бавио. Током дугогодишње плодне каријере створио је десетине врхунских кошаркаша од којих је већина заборавила одакле је, како и уз чију помоћ кренула на пут бољег живота. Пуре признаје да се овим послом и није бавио да би му неко узвратио пажњу, већ да оствари зацртану мисију и што већем броју младих и перспективних помогне да што лакше дођу до циља. Једно од првих интензивнијих интересовања у животу сваког младог човека везује се за спорт, а до избора онога којим би се бавили током једног периода живота води низ мање или више успешних покушаја да се изабере прави. Таквом идејом је и пре одласка у војску био вођен Миодраг Радомировић а жеља да се окуша у каратеу, који је тих година тек крчио пут на овим просторима, није дала никакве резултате баш као ни кошарка која се показала кобном за даљи животни пут. Кад је лом обе руке током једног од безазлених окршаја у настојању да се покаже ко је бољи, а није помогло ни неколико операција блокираних зглобова, ставио тачку на бављење било којим спортом у коме имају одлучујућу улогу, спас је понудила атлетика па се определио за трчање. Краљевачки „Металац“, у коме је Милан Матијевић већ тада стварао будуће шампионе, важио је за један од најјачих атлетских клубова на простору Србије. Први тренинзи на стази од шљаке око фудбалског терена краљевачке Слоге почетнику нису били превелика препрека, јер су одржавани у друштву више пута потврђених првака државе. Човек коме је улазак у свет атлетике означио почетак успешне дугогодишње каријере потврђује да се у то време при

избору спорта није водило превише рачуна о посебним квалитетима које би требало да има како би остваривао жељене резултате. Са позиције доказаног спортског стручњака, који је након значајних резултата каријеру наставио у иностранству, данас потврђује да атлетиком и било којом дисциплином у оквиру ње треба да се бави онај ко то може, а не само жели. Милан Матијевић је у то време краљевачку атлетику поставио на чврсте ноге што није прошло незапажено на простору Југославије, али и Балкана, а угледу су у значајној мери допринели шампиони какви су били Миодраг Вукомановић, Боривоје Станковић и други. - Ја нисам био врхунски атлетичар као они, већ просечан краљевачки атлетичар који је у дисциплинама на 1.500 и 3.000 метара, направио неке резултате на нивоу републике, али је атлетика била полазна основа за бављење спортом и останак у спорту. На том узрасту сви маштају и имају своје идоле, а мени су били Ласе Вирен и Дане Корица, овде Вукомановић и Станковић у којима смо ми млађи видели мотив за баљење спортом. Из финансијских разлога нисам био у могућности да се бавим атлетиком на на-

чин на који су се они бавили, а потреба да зарађуем одвела ме је до крагујевачке Црвене заставе где сам годину и по дана радио на тешким браварским пословима. Иако одличан ђак у основној школи доживео сам малер на пријемном испиту за упис у гимназију кад ме је професорка Мирјана Вукићевић истерала са полагања чиме је потврђена елиминација права на четворогодишње школовање на територији општине Краљево. Како смо били сиромашни, а нисмо имали никога да помогне да се упишем у неку праву школу, отишао сам на браварски занат. И Индустријску школу сам једва завршио јер нисам имао довољно мотива за учење кад су сви моји другови били у гимназији, и на неком писменом месту, а ја по цео дан обављао праксу бравара у „Фабрици вагона“. И док су остали имали довољно времена да се посвете спорту ја сам после рада у фабрици долазио кући тек да поједем оно што има, па на аутобус да дођем у Краљево на тренинг – прича Радомировић. Чврсто уверење да се овим путем не стиже до жељеног циља водио је до Саобраћајне техничке школе каква је у то време постојала у Загребу, а заврештак

МАГАЗИН

8.1.2017.

се поклопио са почетком курса за инструкторе вожње при Ауто мото клубу „Краљево“ који ће бити основа за запослење током следећих десет година. Седамдесетих година прошлог века једино је сарајевски Факултет за физичко образовање пружао могућност школовања и онима који због запослења нису у ситуацији да присуствују редовној настави. Жеља да стекне и ову диплому код Радомировића је била довољно јака да надвлада све тешкоће на том путу, а и флексибилна природа редовног посла дозвољавала испуњење радних обавеза и омогућавала одсуство од по десетак и више дана. Интерес за перспективног средњепругаша показао је и Атлетски клуб Сарајево који је током наредне три годне, у замену за учешће на такмичењи-

ма са његовим грбом, нудио смештај током повремених обавеза на факултету. У то време још није било високих школа које су школовале атлетске стручњаке. Након завршеног факултета указала се прилика да ново звање стекне на Вишој атлетској школи у Нишу, а повољност се огледала у великом броју истих испита које није морао поново да полаже. Прву прилику да стечено знање примени у пракси новом спортском стручњаку је пружио тренер краљевачких кошаркаша Милован Богојевић Кими. Одговоран задатак физичке припреме кошаркаша краљевачког прволигаша означио је почетак новог пута који се приводи крају баш ових дана кад је објављено да шансу за доказивање треба пружити млађим тренерима. Оно што је

у Слоги почело да се примењује пред крај седамдесетих година данас је, каже Радомировић, модел који се у целом свету примењује у процесу селектирања и формирања играча. - Кими је редак стручњак који је то знао да ради, али више интуитивно него у складу са оним што је препоручивао Кошаркашки савез Југославије. Онда сам упознао Ацу Николића и Ранка Жеравицу који су ме послали на осамнаестомесечно школовање па сам, у етапама, боравио у Москви, Кијеву, Софији, Карлмарксштату, уз неколико недеља у Ајаксовој академији фудбала. Прошао сам пут на који ме је Ранко упутио да научим како се шта ради у кошарци. Објаснили су ми да, пошто нисам играо кошарку, не могу да будем тренер

на нивоу на коме би то требало, али могу да се бавим едукацијом младих тренера. И као што Кошаркашки савез данас шаље људе на школовање у Америку мене су послали на источни фронт где сам могао да учим како се развија снага код скакача у даљ или вис. У Кијеву сам учио ротациону технику снаге код бацача диска и кладива, у Бугарској код дизача тегова, у Источној Немачкој како се ради на спринту и развоју брзине да бих завршио у Амстердаму где се доводе деца из целог света и од њих праве фудбалери. Тада су се на нивоу целе Југославије одржавале кошаркашке клинике а ја сам, због спречености Славка Трнинића, једном приликом добио позив да одржим дво сатно предавање најпознатијим кошаркашким тренерима. Још тада је кре-

нула прича о томе да сељак из Милочаја држи предавање на нивоу Југославије што сам прихватио на свој начин, никако као злобу. Ја сам био први кондициони тренер у Југославији који је из атлетике дошао у кошарку и само сам изложио оно што смо Кими и ја радили са Слогом. А он је од мене тражио да се играч добро креће и скаче, дуго трчи, игра 40 минута а не буде уморан и буде физички спреман у сваком контакту. Резултат таквог рада огледа се у јединственом примеру у југословенској кошарци да је једна екипа ушла у Прву лигу, и ту остала, без појачања са стране и са дечурлијом коју смо направили у Краљеву – прича Радомировић. У Краљеву је тих година стасавала но-

ва генерација кошаркаша међу којима су били Дивац, Мијаиловић, Савић, Кривокапић, Стефановић, Јаћовић, Дробњак и Бабић код кога је Радомировић развијао моторику и координацију покрета до нивоа који је омогућио да постане први од југословенскох играча драфтован у НБА лиги са колеџа. Од доказаног спортског стручњака са вишедеценијским искуством стиже потврда става да то није било ни мало лако а да је рад, ако измакне контроли, могао да произведе контраефекат и пре почетка прекине каријеру потенцијално врло квалитетног играча. До таквог води озбиљан рад на координацији покрета који воде ка правилном трчању и отклањање мишићних дисбаланса како би се елиминисали болови у коленима.

МАГАЗИН 8.1.2017.

Најзначајнијим за оно што је генерација краљевачких кошаркаша касније постигла на домаћој и међународној сценим оцењује се Богојевић под чијим је будним оком, а уз помоћ Радомировића, стасавао посебно висок и мршкаст Владе Дивац оцењен као типичан пример како се кошарка игра главом. - Његове лопте имају очи. Владе Дивац никада није био моћан играч у односу на Американце али је лукавством, кошаркашком сналажљивошћу и умећем надокнађивао то што је спор. Уопште није битно колико је играч и висок и брз колико је битно на колико високом нивоу може брзо да одигра. Брзина није битна колико је битна глава, а Владе је био момак који је учио да игра главом. Милован је све момке у Краљеву, за разлику од многих играча у Југославији, учио да играју главом и да мисле шта ураде што је јединствен пример у свету. Он је један од првих тренера који је играчима увео обавезу да пре него им лопта стигне у руке знају шта ће да ураде даље. Ни са ким није било тешко да радим на побољшању моторике и координације. Сви смо слушали шта је Милован причао, јер ја то кошаркашки нисам могао да предвидим колико он. Он је у Дивцу ви-

део великог играча и због тога га је и довео, али због главе а не физикалија – каже Радомировић. У време кад кошаркашка теорија није била претерано развијена изненађење које су резултатима приредили краљевачки кошаркаши привукло је пажњу бројних стручњака. Долазили су у Краљево да виде на чему су засновани, али и да пренесу нова знања како би били и бољи. Значајним за то сматра се долазак Крешимира Ћосића, тада савезног селектора задуженог за индивидуалан рад са млађим кошаркашима. У недостатку толико потребне литературе једини начин за стицање нових знања били су директни контакти са искусним кошаркашима. Један од најбољих примера је био управо Ћосић са ставом да пре почетка рада на физичкој припреми са било којим играчем тренер мора да процени брзину промене материја као основ за дефинисање оптерећења и опоравка што је данас основни постулат у физичкој припреми спортиста у свим гранама спорта. Ово је основна теза присутна у више од две стотине предавања које је на тему физичке припреме спортиста Радомировић одржао у великом броју европских земаља, а заузима и значајно

место у књигама које је написао. На њу се надовезују искуства имена каква су Никола Плећаш, Ранко Жеравица, Љубодраг Симоновић и други. Основа за стицање великог искуства била је и способност да се учи од других, а то је од свих тражио Милован Богојевић. Иако је рад са Слогиним кошаркашима завршен уласком у највиши ранг такмичења ни касније није изостало повремено ангажовање у мери колико су дозвољавале неке друге обавезе, а значајним се чини податак да је са њима био у припремном периоду кад је ангажовање стручњака оваквог профила било најпотребније. Након што је отишао Дивац Слога је испала из лиге, јер су сви други клубови били много моћнији, али је захваљујући привреди која је радила, и даље одржаван завидан квалитет спорта. Играчи су чекали на плате два до три месеца али су стизале, па нису били гладни. Значајним се чини податак о правилном односу према спорту што је услов за постизање врхунских резултата, али и наставак пута који је до њих довео. Слога то није учинила и зато је, каже доказани стручњак, данас у прилично незавидном положају. - Новац је био средство да се преживи, а ја нисам добијао такорећи ништа јер је то био пут којим сам желео нешто да покажем. Увек сам тежио изазовима и нечему што нико није направио. Играчи су зарађивали, добијали стан или плац за кућу, али је иако није било много пара могло да се преживи, добије посао и сигурност које данас нема. На истоку је будућност била загарантована тиме што си имао стан и посао, на западу кеш којим си ово могао да купиш, а данас више нема ни једног ни другог. Исто је и са тернерима који се врте као на рингишпилу па нема континуитета, а без њега и доброг плана не можеш ништа да урадиш – каже Радомировић и подсећа на време кад је два сата пре почетка утакмице кордон полиције обезебеђивао кошаркашима Слоге да уђу у Халу спортова препуну дима који је маказама могао да се реже на коцке. О свему најречитије сведоче речи Дина Рађе да ко није играо у Краљеву и Задру тај није могао да буде кошаркаш. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.1.2017.

8.1.2017.

МАГАЗИН

Миломир Недељковић

Краљевачка позоришна сцена: Миломир Недељковић (3)

- Манир да се политиканти надмећу са уметношћу користећи силу државе, или идеологије, је већ био познат у земљи а у Краљеву је то само потврђивано. – Половином педесетих година прошлог века Краљево изгубило професионално позориште, јер није имало довољно чврст политички естаблишмент способан да се одупре у целој земљи присутном тренду гашења. – На фестивалу у Кули „Јулије Цезар“ у режији Јована Булајића најбоља представа у Србији. – Позориште са четири запослена, поред управника хигијеничарком, гардероберком и електричарем. – „Шовинистичка фарса“ најбоља представа на Фестивалу драмских аматера Југославије. – „Камен за под главу“ са седам „Златних маски“

Фото: М. Радовановић

МИЛИВОЈЕ ЖИВАНОВИЋ СРПСКЕ АМАТЕРСКЕ СЦЕНЕ

МАГАЗИН

8.1.2017.

а сваком новом представом и, сваки пут већим успехом, расле су амбиције позоришта које је изазвало велико интересовање у време „Турнира духовитости“ 1977. и 1979. године кад је цела Србија прштала од смеха који је, у оригиналном концепту, доносила краљевачка екипа пре него је, након дугог процеса елиминација, два пута долазила до финала. Акценат је стављен на припрему трећег по реду надметања у надсмејавању, али се умешала Идеолошка комисија Општинског комитета Савеза комуниста која је, баш као и неколико година раније кад су краљевачки аматери припремали „Представу Хамлета у селу Мрдуша доња“, након генералне пробе закључила да није примерено извођење пред публиком. Позоришни живот у Србији седамдесетих година памти се по представама „Чекајући Годоа“ Семјуела Бекета и „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михајловића, у Краљеву по „Хамлету из Мрдуше доње“ чије је извођење, и поред забране, би-

ло повод за покретање поступка који је требало да буде завршен сменом Миломира Недељковића са места првог човека позоришта. Манир да се политиканти надмећу са уметношћу користећи силу државе, или идеологије, је већ био познат у земљи а у Краљеву је то само потврђивано. Представе „Турнира духовитости“ пуниле су краљевачку Халу спортова а цела екипа, колико аутори текстова толико и извођачи, храбро сламала отпоре политичко бирократских структура. Све што се тих година дешавало допринело је снажној афирмацији позоришта и угледу екипе која се са нескривеним одушевљењем помињала на простору целе Србије. За време кад је терет читавог репертоара пао на мали број позоришту најоданијих значајним се чини освежење и долазак млађих глумаца међу којима су били Михајло Баљозовић, Сава Анђелковић, Миле Недељковић и Дана Крљар. Окосница је и даље био недовољно искоришћен Сретен Степић

који је задовољавао све потребе Краљева у време кад је друштвени концепт желео да задржи ствар на нивоу социјалне групе која чини извесну услугу друштву, али се не меша у друштво и није његов део. Такав однос према позоришту познат је од 1955. године кад је, после једне политикантске изјаве Едварда Кардеља да свако село хоће да има симфонијски оркестар, одлуком Скупштине општине угашено Краљевачко позориште. Својеврсној сечи успело је да се одупре само неколико позоришта у Србији, у Крушевцу и Крагујевцу, а Краљево је платило високу цену јер није имало довољно чврст политички естаблишмент способан да се одупре овом тренду. - Незадовољство политичком опци-

јом у Краљеву се манифестовало на сваком кораку, а било је посебно изражено после доношења одлука као што је гашење позоришта и одржавње аматерских група као таквих. Ја сам био у сложеној ситуацији 1984. године, кад је позориште адаптирано након што се распало као грађевина и није могло да се употребљава, па смо „Јулија Цезара“ направили у Дому друштвених организација, а играли тамо и у сали Дома ЈНА која ни данас за то не испуњава услове. У општини је било милион тадашњих динара намењених рашчишћавању локације за дом културе, па је требало добити подршку народа да се те паре уложе у позориште. „Магнохром“, „Каблар“, „Фабрика вагона“, „Ја-

сен“... ишли смо са збора на збор, молили, кумили, обећавали и добили тај новац, а Мики Рашковић дао све од себе да формира здраву и функционалну грађевинску целину. Тада није разрешено питање власничких односа са УТРО „Србија“ и то је највећа грешка, јер је још важило правило договора па је и то могло да се реши без икаквог проблема. Касније се искомпликовало, а данас је то најкомпликованије питање. Адаптација је трајала две године, а ми из Куле дошли са наградом која потврђује да је „Јулије Цезар“ у режији Јована Булајића најбоља представа у Србији. Како сам у Фабрици вагона постигао одређен статус на плану друштвених делатности, а имао и одговарајућу диплому, изабран сам легитимно и 4. септембра 1984. постао управник да би у једној врло подмуклој и непринципијелној акцији два три месеца касније било постављено питање поверења – прича Недељковић. Иако је тадашњи председник ошти-

не Брана Миленковић подржавао инцијативу да Недељковић буде именован за управника позоришта врло брзо ће стати на чело групе која се здушно залагала за његову смену. После много година преовладава став да су у време док је трајао поступак именовања они који су га водили намерно изоставили детаљ који је већ 1. јануара наредне године био основа на којој се заснивао захтев за сменом. Кад је неколико месеци раније у програм поводом Октобарских свечаности требало укључити неколико краљевачких глумаца у позоришту је то прихваћено као израз посебног уважавања. Поред Недељковића избор је пао на Јелену Бартуловић и Мишу Марића који није био посебно одушевљен овом идејом, посебно што ангажовање није подразумевало одређену материјалну надокнаду. Пред дилемом да ли да изабере друге извођаче, и одржи добре односе са локалним властима како би остао на месту директора, или управља позори-

МАГАЗИН

8.1.2017.

штем без двоје најзначајних глумаца што не би имало смисла, преовладао је смисао за лојалност према онима са којима је годинама делио и добро и зло. Управо то је био окидач за покретање поступка смене кад потврда исправности ставова председника општине стигне из комитета партије. Претходила му је опсежна хајка преточена у политикантски памфлет објављен у локалном листу који је требало да буде увод у смену. Као и тада и данас преовладава уверење да је новинарски коментар у сваком смислу деловао колико смешно толико тужно да је појачао симпатије на рачун онога ко је одређен за жртвено јагње. Једна реченица изговорена у разговору са секретаром комитета партије Радмилом Костићем била је довољна да овај сутрадан извести председника општине како не подржава његову акцију. - Они су били збуњени, а и притисак из Београда је био такав да нису могли да схвате ко је све интервенисао и зашто јер су мислили да ово што радимо нема никаквог значаја и да је пи-

тање дана кад ће њихова акција да успе. Миша Марић је изразио незадовољство укупним односом према позоришту које има интегритет и људе који одлучују у чему учествују, а они су једва чекали да се то догоди. До тада сам дужност директора обављао као друштвену функцију без статуса професионалног радника, а од 1. јула 1985. године са платом. Нова зграда нови директор, а услови стари. У позоришту је радило нас четворо, поред мене хигијеничарка, гардероберка и електричар, нема уметничког већа и сва одговорност је на мени. Обнављам „Бановић Страхињу“, стављам на репертоар „Коштану“ наслеђену од бившег директора и доводим Небојшу Брадића који режира „Шовинистичку фарсу“, а на Фестивалу драмских аматера Југославије у Требињу добијам награду стручног жирија и публике као апсолутно најбољи глумац. То што су донели одлуку о додели „Златне маске“ је једна страна меда-

ље. Друга је да су тамо били професори факултета, сценографи, социолози, културолози. Један професор Факултета драмских уметности је рекао да сам ја Миливоје Живановић српске аматерске сцене и тада се показало да су моји глумачки потенцијали заиста препознатљиви. Небојша Брадић је много утицао на мене, јер је умео да унесе свежину и интелектуалност у рад што ми је касније много помогло да се осамосталим кад улазим у грађење лика. Када су представу видели стручни људи били су запрепашћени идејом коју смо афирмисали, а она је оставила страховит траг на климу на фестивалу и потврдила да је шовинизам увод у крај Југославије. Показали смо да је сваки шовинизам потпуно бесмислен, а њима је било криво што смо показали да постоје и други шовинизми. Многима је у Југославији било важно да покажу како су само Срби шовинисти. Одиграли смо представу, добили све што се може добити, а ја постао први глумац који је у Краљево донео „Златну маску“. Дуго ће остати нејасно

како је могуће да то неко омаловажи, или игнорише, а потврда да успех нико не прашта доказује како је у нашем граду све могуће - каже Недељковић. Као значајан догађај представу су прихватили и људи од разума, а значајно глумачко признање је, уз све друго остварено у позоришту, било повод за неколико страница текста колико је садржало образложење предлога за доделу Новембарске награде Културно-просветне заједнице у којој Недељковић није био посебно омиљен и радо прихватан лик. Ни до данас није ишчилео горак укус због образложења о додели који потврђује да се додељује за глумачке резултате чиме се у значајној мери минимизирају све друге активности у позоришту везане за продукцију, одабир актуелног текста, редитеља и екипе у којој су поред глумаца били старлета и музичка група. Да су после великог успеха апетити још већи потврђује награда која је припала представи „Пешице“ у режији Александре Ковачевић и „Камен за

под главу“ коју је режирао Драган Јаковљевић. Представа је на фестивалу у Врању награђена са седам, од укупно девет, „Златних маски“ што је доказало да се ради о озбиљној глумачкој екипи способној да носи сваки репертоар, ма какав да је. Значајнијом од награда сматра се препорука директору Атељеа 212 Љубомиру Драшкићу да једна посебно квалитетна представа буде изведена и у овом позоришту. Извођење пред препуном салом Атељеа 212, затим у Народном позоришту и Српском народном позоришту у Новом Саду, сматра се отварањем новог пута у развоју краљевачког театра. Да успех не долази сам по себи потврђује значајна екипа која га је остварила. Поред глумаца и редитеља Јаковљевића чинили су је сцеограф Велизар Србљановић, костимограф Милица Крстовић и Бора Дугић који је написао оригиналну музику. - Мој пут од 1984. године, преко оног непризнавања, покушаја рушења и омаловажавања до средине прве деценије 21. века, обележен је мукотрп-

ном борбом да се позориште прфесионализује а за то створе услови унутар саме куће у којој се успеси не праштају, уз жељу да се преко драмског студија и сарадњу са Наташом Ковачевић формирају нови кадрови, освежи ансамбл и обезбеди перспектива преко редитеља са потпуно новим, савременим, атрактивним репертоаром и живим преносом живота који потказује позориште. То је правилно схваћено уз укључење целокупног културолошког круга људи везаних за позориште, сликара, музичара, књижевника и других склоних разним облицима друштеве активности. Позориште је постало стециште промишљања времена и судбине живота у Краљеву и шире. Онда су дошле невероватне деведесете у којима је руинирање репродуктивне способности друштва било уочљиво сваког тренутка, а инфлација довела до обесмишљавања свега и свачега. Већ осамдесетих година осећао се пад, додуше не толико изражен колико деведесетих кад настаје потпуни суноврат – каже Недељковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН

8.1.2017.

Са Пилотима у Нову годину

МАГАЗИН 8.1.2017.

Новогодишња атлетска трка „Мрсаћ 2017“

МАГАЗИН

8.1.2017.

ТРИЈУМФ НО

- Победници 46. Новогодишње трке „Мрсаћ 2017“ Амела Терзић и Елзан Бибић. - Трка за историју на стази дугој 46 метара у част исто толико претходно одржаних на овој локацији. – И поред идеалних услова изостало масовније учешће такмичара. – Изостало интересовање локалних медија

руги дан јануара је пуних 45 година време одржавања Новогодишње атлетске трке у Мрсаћу којом се у Србији отвара сезона атлетских такмичења. Годинама уназад а на почетку године се окупљају заљубљеници трчања у природи почев од почетника до већ афирмисаних асова у овом спорту. Тако је било и ове године кад су се у поморавском селу окупили бројни бивши, садашњи а и будући шампиони у овом спорту. Леп и сунчан зимски дан створио је готово идеалне услове за одржавање такмичења, а и организатори су се потру-

дили да манифестацију подигну на виши ниво о чему сведоче видно обележена стаза, свечана позорница, славолук на циљној равнини, прегршт пехара и медаља уз све услове за окрепљење такмичара и гостију којих је могло да буде и више. Председник спортског удружења Новогодишње атлетске трке „Мрсаћ 1971“ Милан Николић се у најави такмичења похвалио великим интересовањем учесника што је било повод да, у односу на ранији период кад је почетак означаван тачно у подне, ове године буде померен

један сат унапред, а свечаност отварања отпочела извођењем химне Боже правде коју је отпевала Јелена Марковић. Право учешћа у некој од бројних дисциплина имали су сви који се до одређеног времена, пре знака за старт, пријаве организатору коме је остављена могућност да, због смањеног интересовања за неке од њих, изврши спајање па су судије на циљу биле принуђене да добро отворе оче како им не би промакло нешто што би могло да угрози регуларност такмичења. Трку су по традицији отворили нај-

ОВОГ ПАЗАРА млађи, ученици нижих разреда Основне школе „Петар Николић“ на стази дугој две стотине метара. Један круг у дужини од 1.650 метара био је довољан да спремност на почетку сезоне значајних такмичења покажу ученици нижих разреда основних школа, млађи и старији пионири у мушкој и женској конкуренцији. Кратак предах у такмичењу ове године је, уз учешће само пет такмичара, означила Трка за историју на стази дугој 46 метара у част исто толико претходно одржаних на овој локацији. Млађим јуниоркама, јуниоркама и сениоркама је постављен задатак да истрче један круг у дужини 1.650 метара, а истим узрастним категоријама у мушкој конкуренцији два пута више колико је било довољно и свим категоријама ветерана. Најтежи задатак имали су сениори пред којима је била стаза од 6.600 мета-

ра коју је пре од свих претрчао члан екипе Новог Пазара Елзан Бибић. Други је кроз циљ прошао Милош Пендић из Чајетине, а трећи Марко Ранковић из Лазаревца. У женској конкуренцији је најбоља била атлетичарка Новог Пазара Амела Терзић која је са великом предношћу надвладала клупске другарице Теодору Симовић и трећепласирану Азру Нурковић. Најуспешнијим учесницима овогодишње трке припале су пригодне награде, дипломе и медаље, а првопласиранима у свим категоријама и по пехар. Додатни прелазни пехар понели су победници у сениорској конкуренцији, а по три најбоље пласирана такмичара у обе категорије добили су и новчане награде. Манифестација „Новогодишња атлетска трка Мрсаћ“, одржава се од 1971. године. У некадашњој Југославији

имала је обележје првог атлетског догађаја у години, а дуго је редовно била уврштена у календару такмичења Атлетског савеза Југославије. Њен оснивач Коста Коларевић осмислио је овај догађај по угледу на новогодишњу трку у Сао Паолу, а данас организација манифестације припада Удружењу грађана „Новогодишња трка Мрсаћ 1971“ чији представници кажу да је њен основни циљ да уједини спорт, привреду и политику. И овогодишња трка је завршена свечаним ручком за све такмичаре и госте који су се све време одржавања такмичења загревали чајем које је уз довољну количину крофни припремио организатор. Овогодишња трка остаће запамћена и по одсуству интересовања локалних медија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.1.2017.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 8. И 14. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

8.1.2017.

8. јануар

1297. — Италијански племић Франческо Грималди, прерушен у фрањевца, је заузео тврђаву Монако. 1679. — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре. 1807. — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Београдску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра. 1815. — Америчка војска на челу са генералом Ендруом Џексоном је поразила британску војску у бици код Њу Орлеанса током Америчко-британског рата. 1881. — Основана је Народна радикална странка, прва политичка странка у Србији. 1889. — Статистичар Херман Холерит је патентирао табеларну машину. 1923. — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура. 1926. — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија. 1959. — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске. 1959. — Фидел Кастро је тријумфално ушао у Хавану и постао нови кубански вођа. 1973. — Амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата.

1998. — Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шесторо људи. Две зграде Центра са преко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона. 2002. — У Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века. 2003. — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић. 2003. — Након неколико напада на припаднике америчких војних снага, у Кувајту је објављен религиозни проглас који забрањује убијање не-Муслимана, чиме су ојачани постојећи закони. 2006. — У Турској је 14 лица заражено вирусом птичијег грипа Х5Н1.

9. јануар 1792. — миром у Јашију, којим је окончан руско-турски рат, започет у августу 1787, Русија проширила своју границу до Дњестра. 1793. — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента. 1804. — испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела „сеча кнезова“, што је убрзало избијање Првог српског устанка. 1878. — у српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наред-

ног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру. 1942. — у Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог

дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба. 1945. — почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага. 1953. — потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа. 1962. — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991. 1978. — У Ирану је почела Исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави. 1992. — реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије. 1996. — чеченски побуњеници заузели болницу и узхели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави. 1996. — обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи. 1999. — приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни. 2002. — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996. 2002. — влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон“, највећем банкротству у историји САД.

10. јануар 49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар изговорио „Коцка је бачена“ и прешао реку Рубикон, по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији, по другој Писатело код Равене, граница између Италије и Галије, што је означило ново раздобље у историји Римског царства, почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције убили Цезара 44. п. н. е. 1356. — на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла ИВ, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806. 1863. — у Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету. 1882. — почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци. 1889. — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче. 1920. — у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација. 1922. — Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије. 1927. — премијерно приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга. 1934. — у Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933. 1969. — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом. 1996. — Израел пустио из затвора

стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали. 1997. — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље. 1997. — током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је. 2001. — бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу. 2002. — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.

МАГАЗИН

8.1.2017.

11. јануар

1569. — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете И, у катедрали светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова. 1811. — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић. 1843. — Аустријски цар Фердинанд И је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“. 1882. — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације. 1886. — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Ми-

хаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије. 1919. — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији. 1922. — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон. 1923. — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат. 1942. — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур. 1946. — Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију. 1962. — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи. 1970. — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре. 1989. — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем. 1998. — Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор. 2000. — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије

спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације. 2001. — Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго. 2006. — Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.

12. јануар 812. — Изасланици византијског цара Михаила И Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је то што је римски папа, потраживши ослонац у Франачком царству, крунисао Карла Великог. 1906. — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије 1932. — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД. 1953. — Скупштина СФРЈ усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре. 1964. — У Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију. 1969. — Објављен први албум британске рок групе Лед зепелин. 1977. — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену. 1981. — Почела са емитовањем америчка ТВ сапуница „Династија“. 1990. — Румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.

1991. — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт. 1992. — Влада Алжира дан после оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца. 1993. — Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије. 1996. — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата. 1998. — 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића. У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана. 2006. — У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 ходочасника. 2010. — У земљотресу на острву Хаити погинуло око 316.000 особа.

13. јануар 532. — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана. 1842. — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу. 1854. — Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани

8.1.2017.

МАГАЗИН

уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе. 1898. — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л’Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора. 1910. — Емитован је први радиопренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“. 1915. — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи. 1935. — на плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој. 1963. — у војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема. 1972. — војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг. 1985. — приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено. 1991. — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. Југославија је први пут постала првак света у ватерполу у Мадриду 1987. 1993. — на основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски по-

ступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994. 2001. — у земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.

14. јануар 1301. — Смрћу Андрије ИИИ окончана је владавина Арпадоваца над Угарском. 1504. — Папа Лав X је издао папску булу против ропства. 1504. — Шпанија је анектирала Кубу. 1784. — САД ратификовале мировни уговор са Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност. 1809. — Велика Британија и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона И. 1814. — Дански краљ Фредерик ВИ је према Килском споразуму препустио Норвешку Шведској у замену за повраћај Помераније. 1826. — у Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. 1867. — у оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић. 1907. — земљотрес разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи. 1943. — у Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчи-

ла и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран датум искрцавања савезника у Италији. 1953. — Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито. 1969. — лансиран совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у ком су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов. Два брода се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у Земљиној орбити. 1991. — у Тунису убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације. 1996. — председник Гватемале Алваро Арсу позвао, преузимајући дужност шефа државе, левичарске герилце да почну преговоре о окончању 35-годишњег грађанског рата. 2000. — пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Владимир Шантић и Драго Јосиповић проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 Муслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена. 2005. — Сонда Хајгенс се спустила на Сатурнов месец Титан. 2010. — Јемен је објавио рат против Ал Каиде. 2011. — Бивши председник Туниса Зин ел Абидин бен Али је побегао у Саудијску Арабију, што се сматра годишњицом Туниске револуције и почетком Арапског пролећа.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs