MagazIN 261 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 261 * 1. јануар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

1.1.2017.

У овом броју: Буџет положио испит Оптимистички у нову годину Крај успешне године Крај злоупотребама Брза и квалитетна услуга Перспектива у удруживању Пут до лакшег опоравка Машинско одељење дирекције железница Предсност теже запошљивим категоријама

8 12 16 22 26 30 38 46 54

Деци од срца Игранка без престанка Време мира и несебичности Дете детету Отпор глобализму Пријатељ до краја живота Велики ловац на плаву птицу На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

62 64 68 70 72 76 82 92 94

МАГАЗИН 1.1.2017.

МАГА

Краљевски

АЗИН 7

1.1.2017.

МАГАЗИН

Девета седница Скупштине града

БУЏЕТ ПОЛО - Више од пет сати расправе о буџету за ову годину. - Планиране приходе од три милијарде 149 милиона динара у наредној години ће за 248 милиона премашити расходи, а дефицит би требало да буде покривен неутрошеним средствима из претходне буџетске године. – Значајна средства за замену сијалица у систему јавне расвете штедљивим и субвенционисање градског и приградског превоза. – Подршка програмима пословања са финансијским извештајима јавних предузећа. – Установе чији је оснивач град Краљево места за запошљавање људи без каријере и материјално обезбеђење пропалих политичара

оследња седница Скупштине града последњих дана децембра увек је прилика да се подвуче црта испод свих активности од истог периода претходне године и проговори по која реч о буџету за наредну. Због тога су је са подједнаким нестрпљењем очекивали одборници власти и опозиције, први како би још једном подсетили на велике успехе а други да би жестоко критиковали све њихове потезе у настојању да докажу како актуелна власт није способна да води

град величине Краљева. Девета по реду седница од конституисања Скупштине града, након априлских избора, отпочела је са закашњењем од десетак минута колико је било потребно да се утврди кворум од 52 присутна што је довољно за рад и пуноправно одлучивање. Примедба на извод из записника са претходне седнице, који је уложила Одборничка група Покрета Двери, није битније утицала на опредељење да се усвоји довољном већином пре него се пре-

шло на разматрање предлога за допуну дневног реда за који су првобитно предложене чак 24 тачке. И поред тога усвојени су предлози Одборничке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“ да се у дневни ред уврсти Предлог решења о давању на коришћење Културном центру „Рибница“ Краљево посебног дела Дома културе, предлози одлука о доношењу измене Плана генералне регулације „Сијаће поље“, престанку дела заштите споменика природе „Два стабла храста лу-

Фото: М. Радовановић

ЖИО ИСПИТ 9

1.1.2017.

МАГАЗИН

жњака у околини манастира Жича“ и успостављању система енергетског менаџмента града Краљева. Разматрање најважније одлуке за функционисање града отпочело је излагањем градоначелника Краљева др Предрага Терзића који је потврдио да ће планиране приходе од три милијарде 149 милиона динара у наредној години расходи премашити за 248 милиона, а дефицит би требало да буде покривен неутрошеним средствима из претходне буџетске године. Најзначајнијим инвестицијама у наредној години сматра се замена постојећих живиних сијалица у систему јавне расвете одговарајућим лед сијалицама за шта је планиран утрошак 120 милиона динара. Нових шездесет милиона планирано је за субвенционисање превоза у градском и приградском саобраћају, 15 за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, 12 за суфинансирање пројеката удружења грађана, 72 за побољшање социјалног статуса грађана и 37,5 за

рад спортских клубова и удружења. Као што се и очекивало предлог Одлуке о буџету је још једна прилика за потврду представника власти да се у тренутној ситуацији није могло више, али да ће и оволика средства бити употребљена на најбољи начин и у корист грађана што није било довољно одборницима опозиционих странака да кажу много речи похвале. Напротив, предлог је био повод за жестоке критике у којима су предњачили одборници Двери, Локалног фронта и Староседелаца Краљева и околине којима су повремено прискакали у помоћ представници најмалобројније одборничке групе Демократске странке. Расправа је на кратко прекинута након четири сата рада, а настављена покушајима напредњака да отупе оштрицу критике на предлог буџета. Нешто више од пет сати свака од супростављених страна је упорно бранила своје ставове да би се тек десетак минута пре 17 сати разматрао предлог

Одлуке о доношењу кадровског плана у Градској управи, Јавном правобранилаштву и стручним службама који није изазвао посебно интересовање одборника као ни предлог Кодекса облачења за време заседања локалног парламента. Један школски час трајала је расправа о начинима суфинансирања рада удружења грађана у наредној години што је било прилика за потврду већ познатих ставова две супростављене стране. Ни последња седница Скупштине града није могла да прође без указивања на кршење пословника, честих реплика и одговора на њих. До обједињене расправе о прогармима пословања са финансијским плановима за наредну годину Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта и Градског стамбеног, јавних комуналних предузећа „Путеви“, Чистоћа“, „Пијаца“ и „Водовод“ као и Јавног енергетског предузећа „Топлана“ одборници су поклонили тек неколико минута пажње предложеној

одлуци о изради Плана детаљне регулације за изградњу коридора инфраструктуре у обухвату просторног плана посебне намене Парка природе „Голија“. Расправа о раду јавних предузећа није се много разликовала од оне која се односила на буџет, а жестоким нападима опозиције покушавали су да парирају председник Скупштине града Ненад Марковић, његов заменик Александар Протић, шеф Одборничке групе Вукман Ракочевић и његов заменик Милош Милишић. Основне замерке у раду јавних предузећа односе се на велике трошкове због политичког запошљавања, а директору „Пијаце“ Драгану Вулићу јер једини није, као ни у ранијем периоду, испоштовао одборнике и појавио се на седници Скупштине града како би дао додатна објашњења о пословању овог предузећа. Само три минута је било довољно да се размотри исто толико кадровских решења о имновању члана Градске изборне комисије, Савета за здравство и

Скупштине Регионалног центра за управљање комуналним отпадом, а већина присутних је одбила предлог да се води обједињена расправа о именовању чланова управних одбора Апотеке, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Дечјег одмаралишта „Гоч“ и Центра за социјални рад. Неколико кадровских питања у школским одборима и Надзорном одбору „Чистоће“ претходило је изненадној оставци директора Туристичке организације Краљева Драгана Рајичића образложеној личним захтевом. У редовима оних који прате кретања на политичкој сцени ово се сматра компромисним решењем како би се избегла најављена смена, а повод су информације о покушајима сада већ бившег директора да излобира одређене организације како би обезбедио довољан степен подршке. Последња тачка редовног дневног реда везана је за избор нове директорке ове организације што је опозиција искористила да укаже на бројне недо-

статке у програму рада који планира да реализује у наредној години. Била је то посебна прилика за подсећање да су сличне установе постале места за запошљавање људи без каријере и материјално обезбеђење пропалих политичара. Обиман дневни ред и важност предложених одука повод су за потврду потребе о продужењу седнице док се не исцрпи предложени дневни ред, а пре него се прешло на проверу поверења предлогу одлуке о буџету одбијено је десет амандмана одборника Двери и независног одборника Јована Нешовића. Гласање је отпочело у присуству 52 одборника међу којима тек по два из опозиционих одборничких група. До краја последњег заседања Скупштине града окончаног у 42 минута после 20 сати довољном већином која се разликовала у само неколико гласова усвојена су сва предложена решења и тако стављена тачка на рад локалног парламента у овој години. Т. Радовановић

Још једна година успеха краљевачких напредњака

МАГАЗИН

1.1.2017.

ОПТИМИСТИЧКИ

И У НОВУ ГОДИНУ - Усвајање буџета за ову годину најзначајнија активност коалиције окупљене око Српске напредне странке. - Нови павиљон Дечјег одмаралишта „Гоч“ на овој планини који је оцењен најлепшим здањем за развој дечјег и школског туризма у земљи. – Ускоро озбиљна инвестиција као услов за пут просперитета и развоја. - У ситуацији када је краљевачка привреда у потпуној депресији добар амбијент за мала и средња предузећа. – Лобирање за градњу Моравског коридора Појате-Прељина. – Субвенцијама за развој сеоског туризма створене могућности да људи остају на селима, развијају сопствене бизнисе, запошљавају породице и доприносе да и овај део Србије буде препознатљив по тој делатности. - Српска напредна странка организационо и кадровски спремна да изнесе сваке следеће изборе. - Србија ће и 2017. наставити путем смањивања дефицита, повећавања плата и пензија и отварање нових радних места

радски одбор Српске напредне странке на крају сваке године организује коктел за представнике медија, а последњи је прилика за подсећање да је била напорна и тешка. Обележили су је локални и ванредни и парламентарни избори на којима су напредњаци остварили до сада најубедљивију победу, а у Краљеву са коалиционим партнерима успоставили стабилну коалицију. На то је подсетио председник Градског одбора Небојша Симовић уз потврду да су напредњаци најпре испунили основно од предизборних обећања и на најодговорнија места у политичком животу поставили квалитетне младе и образоване људе. Заслуге за успехе током прве половине године припадају претходном градском руководству и представницима локалне власти окупљене око Српске напредне странке. Напредњаци не оспоравају чињеницу да се стално налазе у изборној кампањи о чему сведочи податак да су увек присутни у свим месним заједницама и месним одборима странке. Најзначајнијом активношћу пред крај године сматра

МАГАЗИН

1.1.2017.

се усвајање буџета за наредну годину као основе за реализацију свега што је планирано, а то представља круну бројних активности. Значајно место заузима завршетак радова на градњи новог павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“, на овој планини који је оцењен најлепшим здањем за развој дечјег и школског туризма у земљи. Разлог што још није отворен налази се у бројним политичким активностима које су спречиле напредњаке да учине и то. - Наставиће да се ради на затвореном базену, имамо информације да ћемо врло брзо имати све податке везано за аеродром Лађевци, а лично је премијер захтевао да му се доставе подаци докле се стигло и зашто аеродром није пуштен раније. Надам се да ћемо у 2017. години имати добру вест, а и градоначелник је наговестио да ћемо имати једну озбиљну инвестицију и да ће Краљево кренути путем просперитета и развоја што није прича која нема покриће. Мислим да смо у претходне четири године схватили да смо ми озбиљна власт, да нас не прате афере, да нисмо у

корупцији, да се трудимо и око радника „Фабрике вагона“, „Магнохрома“ и свих који имају проблеме који су настали много пре нас. Нисмо ми довели у ситуацију те фабрике да буду у стечају, а било би много лакше да су ове фирме у пуном капацитету. Онда би вероватно могли да будемо изложени критици зашто нисмо ништа урадили и зашто нешто што смо планирали није завршено. Овако, у ситуацији када је краљевачка привреда у потпуној депресији а ти велики системи затворени, ми смо се трудили да створимо добар амбијент за мала и средња предузећа, да покушамо да испоштујемо наше привреднике, да се ти људи обиђу, да видимо где су њихови проблеми и колико локална самоуправа може да помогне. Не може много, јер нема великих такси и намета које можемо да скинемо, али можемо да се потрудимо да после отварања Коридора 11 лобирамо да што пре започне градња Моравског коридора Појате-Прељина. Карго центар поред аеродрома ће помоћи привредницима да имају бољу инфраструктуру и да се потрудимо, а јесмо у претходном периоду,

да им кроз субвенције обезбедимо добар прилаз и можда решимо нека комунална питања – каже Симовић. Напредњаци се сматрају заслужним за развој сеоског туризма, а повод је податак да је ове године одвојена значајна сума за ту сврху чиме су створене могућности да људи остају на селима, развијају сопствене бизнисе, запошљавају своје породице и доприносе да и овај део Србије буде препознатљив по тој делатности. Симовић најављује даље улагање у развој пољопривреде за шта су, у складу са могућностима буџета, планирана значајна средства намењена свима који се озбиљно баве пољопривредом, а потврда жеље за интензивинија улагања у развој ове гране привреде на најбољи начин се потврђује у градњи путева до великих плантажа у Гокчаници и Опланићима на којима се по највишим стандардима гаје малине, јабуке и друге врста воћа. Напредњаци потврђују жељу да за пољопривредну производњу мотивишу што више малих домаћинстава која би се бавила воћарством, повртарством, сточарством и другим видовима ове привредне

гране. Велики број планова за наредни период повод је за потврду спремности водеће политичке снаге у земљи, а и у локалним оквирима, да им се потпуно посвети и реализује све оно што је обећано у минулој години. Поуздано се зна да ће ова бити изборна, бар кад је у питању избор председника државе, а да ли ће бити и ванредних парламентарних најкасније за два месеца би требало да потврди премијер Александар Вучић. - Најважније је да је Српска напредна странка спремна организационо и кадровски да изнесе сваке следеће изборе. Ми се избора не бојимо и мислимо да је демократско право, и оно што смо свих ових година покушавали да изградимо, да стално будемо на оцењивању, да грађани дају оцену о нашем раду на републичком и локалном нивоу. Избори су нешто што на најбољи начин осликава да сте у народу присутни, да ли вам народ верује и да ли мисли да ви можете изнети промене. Надам се да ће Србија и 2017. наставити путем смањивања дефицита, повећавања плата и пензија и отва-

рање нових радних места што је у Краљеву акутни проблем. Премијер је у априлу 2016. обећао да ће Краљево бити град коме ће се посветити максимална пажња. Тачно је да смо у последњих пет, можда и двадесетак, година били запостављени, да имамо да не кажем социјалну бомбу али велике проблеме са расељеним лицима која овде живе, да је Краљево центар централне Шумадије и да заслужује, као и његови грађани, много боље и квалитетније услове живота – потврдио је Симовић. Колико све што је изречено има реалну основу на најбољи начин могу да се увере грађани Краљева. Њихове очи у уши представљају медији којима ни овом приликом није оспорено право да критикују кад за то има основа. Међу напредњацима је присутно уверење да управо ова чињеница може у знатној мери да утиче на избор најактивнијих, најбољих и највреднијих којима већ у априлу треба дати поверење за наредни четворогодишњи мандат. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Где смо били, шта смо радили у децембру

МАГАЗИН

1.1.2017.

КРАЈ УСПЕШ

ШНЕ ГОДИНЕ

- Представљен пројекат спортског села на Гочу. - Краљево референтна локација на Европском самиту дигиталне иновације за активно и здраво старење у Бриселу. - Представљен Национални извештај о развоју за ову годину под називом „Отпорност локалних заједница на природне непогоде“. - Семинар на тему „Спречавање сукоба интереса и контрола имовине и прихода функционера“ који се спроводи широм Србије намењен функционерима и изабраним, постављеним или именованим, лицима у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе и у органима јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација. - Успешно реализован пројекат „Изградња рекреативног амбијента у Борићима“. - Прилику да, кроз модну ревију, презентују своје производе добило је 14 младих креатора из Краљева, Врњачке Бање и Рашке

1.1.2017.

МАГАЗИН

оводом обележавања Дана ветерана, сећања на ветеране и пале борце ратова деведесетих, које организују Друга бригада копнене Војске и Удружење породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града Краљева, у петак 2. децембра су на споменик у касарни у Јарчујку венце и цвеће положили помоћник градоначелника Марко Матовић и члан Градског већа Радоје Томашевић. Истог дана у касарни Рибница градоначелник Краљева др Предраг Терзић је открио пано са фотографијама и подацима стотину шест палих бораца са евиденције Удружења чију је израду помогла локална самоуправа. Активност Савета за безбедност саобраћаја на територији града Краљева огледа се у пуштању у рад семафора на углу улица Олге Милутиновић и Карађорђеве, а догађају који је на ширем простору земље изазавао неочекивану медијску пажњу присуствовали су градоначелник Краљева др Предраг Терзић, уједно председник Савета за безбедност

саобраћаја, и председник Скупштине града Краљева Ненад Марковић као председник ужег сазива Савета. Савет за родну равноправност града Краљева је четири дана касније организовао доделу сертификата-дипло ма полазницама Курса самоодбране за жене реализованог у оквиру пројекта „Практична жена“ у циљу оспособљавања за адекватну одбрану у различитим животним ситуацијама. Сем брзог и правовременог одговора на потенцијално опасне ситуације курс је оцењен и као начин за подизање нивоа сигурности и самопоуздање неопходних за адекватну заштиту. Деветог дана децембра Програм Уједињених нација за развој представио је Национални извештај о развоју за ову годину под називом „Отпорност локалних заједница на природне непогоде“. Догађају су присуствовали градоначелник Краљева, заменица сталне представнице Програма Уједињених нација за развој Стелиана Недера, Бранка Анђелковић предстваница Центар за истраживање

јавних политика, Срђан Богосављевић испред Ипсос Стратеџик маркетинга и начелник Одељења за послове цивилне заштите у Краљеву Здравко Максимовић. Истраживање спроведено у Србији фокусирано је на улогу социјалног капитала у развоју отпорности заједница на природне катастрофе, а показује да чвршћа повезаност заједнице социјалним мрежама и везама, повећава способност прилагођавања и отпорности према шоковима. Оцењивањем степена отпорности општина и градова у Србији, и улоге социјалног капитала, Национални извештај о хуманом развоју треба да допринесе бољем разумевању и подигне ниво свести различитих заинтересованих страна на локалном и националном нивоу о виталном значају комуникације, сарадње, партнерства, волонтирања и социјалног укључивања за изградњу отпорних заједница. Значајним за прву трећину децембра сматра се додела Краљеву референтне локације на Европском самиту дигитал-

не иновације за активно и здраво старење у Бриселу. Друга трећина последњег месеца у години отпочела је презентацијом пројекта спортског села на Гочу који је планиран програмом Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљево за ову годину, а представила га је директорка предузећа „Арко-ентеријер“, д.о.о, пројектовање и инжењеринг Слађана Додевски Пажитнаи са сарадницима. Агенција за борбу против корупције, у складу са годишњим програмом рада, организовала је у Краљеву један из циклуса семинара на тему „Спречавање сукоба интереса и контрола имовине и прихода функционера“ који се спроводи широм Србије. Семинари су намењени функционерима и изабраним, постављеним или именованим, лицима у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе и у органима јавних предузећа и привредних друштава, установа и других

организација. Само два дана касније градоначелник др Предраг Терзић примио је Вукашина Јаблановића, члана Мotocross team GTC racing који је на свечаној додели награда у мото-спорту за сезону 2016, одржаној у Крушевцу у организацији АМСС, награђен јер је, у јакој конкуренцији и домаћих и страних такмичара, освојио вицешампионску титулу у класи MX2 junior. Чланови Мotocross team GTC racing су и прошле године постигли запажене резултате – имали су шампиона у појединачној и били вицешампиони у екипној конкуренцији. Град Краљево је спровео пројекат „Изградња рекреативног амбијента у Борићима“, који је финансирало Министарство омладине и спорта Републике Србије, уз суфинансирање града. Преко Канцеларије за младе средства су добијена на Јавном конкурсу за подршку јединицама локалне самоуправе у спровођењу омладинске политике на локалном нивоу. Пројекат подразумева ак-

тивности на уређењу трим стазе и постављању теретане на отвореном, а све у циљу стварања услова за промоцију и упражњавање здравих и безбедних стилова живота младих у јединицама локалне самоуправе. На локацији у Борићима је, захваљујући донацији UniCredit банке, постављена и справа за рекреацију деце најмлађег узраста што је, захваљујући улагањима Министарства омладине и спорта, града Краљева и банке, допринело бољем уређењу овог амбијента. Поред градоначелника пуштању у рад овог објекта присуствовали су представници донатора, руководилац Групе за сарадњу са удружењима и канцеларијама за младе Министарства омладине и спорта Зорица Лабудовић и директор краљевачке експозитуре UniCredit банке Владо Вукадиновић. Догађају су присуствовали и краљевачки основци, средњошколци и спортисти, као и представници Канцеларије за младе и Службе за управљење пројектима и локални економски развој. После тога, у

МАГАЗИН

1.1.2017.

Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“организован је разговор представника града, донатора и спортиста са краљевачким основцима и средњошколцима. Први дан друге половине месеца у организацији Фондације „Петар Богавац – Анђелко Савић“ и града Краљева одржана је свечаност поводом традиционалне доделе једнократне новчане помоћи ученицима који су испуњавали услове конкурса. Чланови Управног одбора Фондације су на Старом градском гробљу положили венце на гробове добротвора и задужбинара, а у Свечаној сали Градске управе приређен је пригодни програм. У уметничком делу су учествовали награђени ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, а награђенима су се том приликом обратили председник Управног одбора Фондације, председник Скупштине града Краљева Ненад Марковић и један награђени ученик. Петар Богавац и Анђелко Савић су угледни краљевачки трговци с почетка двадесетог века, који су своју имовину и велико богатство завештали омладини и

сиромашнима. Фондација је основана одлуком Скупштине општине Краљево 1997. године. Већ следећег дана у Дому Војске је одржано „Вече моде и балета“ који су, у циљу подршке развоју омладинског предузетништва на територији Рашког округа, организовали Савет за младе града Краљева и Дом Војске Краљево. Прилику да, кроз модну ревију, презентују своје производе добило је 14 младих из Краљева, Врњачке Бање и Рашке којима су подршку пружили градоначелник Краљева и директор Serbian Fashion Week-a и председница Националне коморе за моду Србије госпођа Светлана Хорват. У Електросаобраћајној техничкој школи „Никола Тесла“, у организацији Савета за безбедност саобраћаја града Краљева и Агенције за безбедност саобраћаја, организован је семинар о безбедности саобраћаја намењен учитељима коме су присуствовали заменик директора Агенције за безбедност саобраћаја Милан Илић и председник Скупштине града Краљева и председник Савета за безбедност града Краљева Ненад Марковић.

У среду 21. децембра градоначелник је примио представнике Црвеног крста, а повод је награда коју је град Краљево добио за најуспешнију промоцију Зимске и Летње Кампање у 2016. години. Црвеном крсту је награда уручена на свечаном новогодишњем пријему у Скупштини града Београда, који је организовао Институт за трансфузију крви Србије. Дан касније у Краљеву су боравили министар просвете Младен Шарчевић и министарка правде Нела Кубуровић. После посете Медицинској школи и Основној школи „Вук Караџић“ министар је са градоначелником Краљева разговарао о могућностима да град постане студентски центар, а са министарком правде присуствовао свечаном отварању фискултурне сале у Основној школи „4. краљевачки батаљон“. У недељу 25. децембра Краљево је посетио државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Драган Поповић. Са градоначелником Краљева, његовим сарадницима, пред-

седником Удружења ратних војних инвалида града Краљева Воиславом Вукашиновићем, положио је венац на Спомен-обележје погинулим борцима у ратовима 1991-1999. године испред зграде Градске управе града Краљева. Након састанка са представницима удружења ратних војних инвалида и породица палих бораца државни секретар је присуствовао подели ноовогодишњих пакетића деци ратних војних инвалида. Приближавање Божића прилика је да градоначелник упути честитку свим суграђанима који овај празник прослављају по Грегоријанском календару. - Поштовани суграђани, Вама који рођење господа Исуса Христа славите по Грегоријанском календару, упућујем најсрдачније честитке поводом овог великог празника. Желим Вам да Божић, са својим ближњим, проведете у миру, здрављу, љубави, духовном благостању. Честитам Вам празник радости са жељом да се сви боримо да љубав, међусобно поштовање, разумевање и солидарност красе заједнички живот у нашем граду – поручио је градоначел-

ник. У уторак, 27. децембра отворена је модернизована НИС Петрол бензинска станица „Краљево 3“, реконструисана у складу са најсавременијим еколошким и безбедносним стандардима. Одељење за инспекцијске послове Градске управе је поводом предстојећих новогодишњих и божићних празника медијима упутило саопштење насловљено као Забрањени превоз путника. - Инспектори за саобраћај Градске управе града Краљева свакодневно врше контроле забрањеног путничког саобраћаја, односно „дивљег такси превоза“. Поред примене мера одузимања саобраћајне дозволе и регистарских таблица у трајању од 90 дана и прекршајног поступка са новчаном казном од 50 хиљада до 150 хиљада динара инспектори ће отпочети са применом заштитне мере одузимања возила употребљеног за извршење прекршаја. Упозоравају се грађани, а посебно родитељи, да не користе забрањени превоз, односно „дивљи такси превоз“ из

разлога сопствене безбедности, јер су та возила дотрајала и технички неисправна, возачи врло често под дејством алкохола и возе неприлагођеном брзином нарочито у ситуацијама када беже од инспекције, а у случају саобраћајног удеса путници немају право на накнаду штете. Позивају се путници да користе искључиво регистрован градски превоз – пише у саопштењу. Поштоване колеге, Три дана пред крај децембра најављено је одржавање четрдесет шесте по реду „Новогодишње атлетске трке Мрсаћ 2017“ која се традиционално одржава 2. јануара. Трка се одржава од 1971. године, оснивач је прослављени маратонац и атлетски репрезентативац овог краја Коста Коларевић, а неки од учесника ових трка су Дане Корица, Фрањо Михалић, Драган Здравковић. Истог дана су представници Савета за безбедност саобраћаја на територији града Краљева поделом флајера учесницима у саобраћају започели кампању „Зима долази“, а више информација о будућим корацима дао је председник ужег сазива Савета Ненад Марковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.1.2017.

КРА

Бољи положај ратних војних инвалида

Фото: М. Радовановић

АЈ ЗЛОУПОТРЕБАМА?

- Нови закон о борачкој и инвалидској заштити прилика да се на најбољи начин задовоље потребе ратних бојних инвалида, али и осталих бораца који као такви нису били препознати нити постојали у законским решењима у којима су фигурирали само ратни војни инвалиди и породице палих бораца. - Императив на потреби да ни једно од до сада признатих права не буде укинуто, нити смањено. - Проблеми ратних војних инвалида још се решавају према законима СФРЈ, СРЈ, СЦГ и 17 уредби Владе Републике Србије. – Изречене 34 пресуде лицима која су статус ратног војног инвалида стекле на основу фалсификованих докумената. – Уз повраћај новца затворске казне од једне до девет и по година

1.1.2017.

МАГАЗИН

натан број ратних војних инвалида са територије града Краљева годинама уназад покушава да оствари права која им следују у складу са постојећим прописима, а да се ствар креће у позитивном смеру потврђује недавна посета државног секретара у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Драгана Поповића. Поред представника организација које штите права инвалида разговорима у Краљеву су присуствовали представници савеза борачких организација, помоћник градоначелника за социјална питања Марко Матовић, члан Градског већа задужен за питања бораца и инвалида Радоје Томашевић и представник породица палих бораца Милисав Вујанац. Са градоначелником Краљева др Предрагом Терзићем, његовим сарадницима, представницима инвалидских удружења и породица

палих бораца Поповић је положио венац на Спомен-обележје погинулим борцима у ратовима 1991-1999. године испред зграде Градске управе. Податак да је не тако давно градоначелник Краљева у знатној мери утицао на враћање поверења ратних војних инвалида у локалну самоуправу само је потврда примера добре праксе на коју указује и државни секретар уз потврду да као учесник ратова боље од осталих разуме проблеме које имају припадници овог дела популације. Проблеми ратних војних инвалида су током последње две и по године, колико траје рад на припреми Закона о борачкој и инвалидској заштити, тема бројних разговора на различитим нивоима током којих се показало колико проблема оптерећује утврђивање правог стања у овој области. Све то је последица настојања да се направи за-

кон који би на најбољи начин задовољио потребе ратних војних инвалида, али и осталих бораца који као такви нису били препознати нити постојали у досадашњим законским решењима у којима су фигурирали само ратни војни инвалиди и породице палих бораца. Током рада на тексту нацрта закона императив је стављен на жељу да ни једно од до сада признатих права не буде укинуто нити смањено уз истовремену потребу за кодификацијом свих прописа. Проблеми ратних војних инвалида данас се решавају према законима СФРЈ, СРЈ, СЦГ и 17 уредби Владе Републике Србије који потврђују да је широка материја разврстана у много докумената што често изазива незадовољство како у првом степену одлучивања тако и у другостепеном поступку. До кашњења у доношењу коначне одлуке у највећем броју случајева долази

због потребе да се детаљно проуче сви прописи који се односе на одређен случај како се не би направила и најмања грешка. И поред жеље да нови закон буде усвојен што пре, највероватније у првом делу следеће године, до одлагања би могло да доведе евентуално расписивање ванредних парламентарних избора након којих следи дуг процес конституисања органа власти који треба да га усвоје. - У основи нови закон ће бити квалификација старих прописа, а сви ће по неком редоследу бити сажвакани у један закон. Све остаје како је било, а они који нас критикују у највећем делу су они којима смо укинули права, а то је око 200 оних који су их последњих 25 година остварили на основу фалсификованих докумената. То је 200 до 300 људи који су часним и поштеним нанели много штете у моралном сми-

слу. Кренули смо пре скоро две године да то очистимо, а оно што је остало то је оно са чим Србија треба да се поноси – каже Поповић. Разлози за достављање фалсификованих података су различити а најдрастичнији пример је достављање печатом оверене потврде о рањавању насталом почетком последње деценије прошлог века на формулару који је штампан десет година касније. Специјално тужилаштво за организовани криминал је већ повело одређене поступке пред редовним судовима, а прве пресуде обавезују оптужене да врате средства која су годинама примали, а да за то нису имали право, уз одслужење затворске казне од једне до девет и по година изречених у 34 пресуде. Срећном околношћу сматра се податак да таквих примера нема у овој средини а да највећи број, уз нешто из Београда, поти-

че са простора Војводине. До усвајања закона предстоји још доста времена а кад буде усвојен очекује се да, због већих овлашћења, коначно буде стављена тачка на све злоупотребе које су присутне од појаве ратних војних инвалида. Краљевачки ратни војни инвалиди изражавају задовољство због потврде државног министра да неће бити ускраћено ни једно од до сада признатих права, али и чињенице коју потврђује Воислав Вучковић да је после дугог периода настојања да укажу на све израженије проблеме неко показао довољно разумевања да их бар саслуша. Посета државног секретара прилика је за присуство подели новогодишњих пакетића деци ратних војних инвалида обезбеђених уз подршку синдикалне организације Одреда Жандармерије. Т. Радовановић

Отворен нови малопродајни објекат НИС Петрола

МАГАЗИН

1.1.2017.

БЕЗБЕДНА И КВАЛ

ЛИТЕТНА УСЛУГА

- Компанија НИС Петрол поседује највећу мрежу бензинских станица у Србији, а непрекидно улагање у даљи развој је стратешко опредељење подстакнуто жељом да се потрошачима обезбеди боља и квалитетнија услуга. - Пуштањем у рад новог малопродајног објекта у улици Олге Јовичић бб компанија НИС Петрол наставила процес модернизације малопродајне мреже. – Првих седам дана премијум деривати по цени стандардних. - До 27. јануара поклони изненађења за све који купе 25 и више литара било којег горива из широке лепезе производа. - Најновији НИС-ов малопродајни објекат изграђен је у складу са најсавременијим техничким стандардима, уз поштовање свих еколошких и безбедносних прописа, располаже модерном опремом и двостраним мултиплекс апаратима за точење горива

1.1.2017.

МАГАЗИН

еколико година уназад говори се о комплетној реконструкцији малопродајног објекта НИС Петрола у Улици Олге Јовичић Рите чему су претходили решавање имовински правних односа и реконструкција дела саобраћајнице у близини бензинске станице, а потом обимни радови који су завршени у рекордном року. Објекат малопродајне мреже Нис петрола у овој улици други је реконструисан који ова компанија у року од једне године отвара у Краљеву, после модернизоване НИС Петрол бензинске станице „Краљево 2“ која је отворена крајем прошле године. Компанија НИС Петрол поседује највећу мрежу бензинских станица у Србији, а непрекидно улагање у даљи развој је стратешко опредељење подстакнуто жељом да се потрошачима обезбеди боља и квалитетнија услуга. И овај који је пре неколико дана отво-

рен нуди потрошачима широку палету деривата највишег евро пет стандарда произведених у Рафинерији нафте Панчево, као и високо квалитетна уља и мазива и богат спектар допунских производа. Тако је нова бензинска ста-

ница, поштујући све еколошке и безбедносне прописе уз примену најсавременије опреме, спремна да потрошачима пружи брзу безбедну и квалитетну услугу. Поред градоначелника Краљева,

представника локалне самоуправе и јавних предузећа, пригодној свечаности је присуствовао директор Дирекције за малопродају компаније НИС Петрол Бранко Радујко и подсетио на непрестано улагање у развој, посебно малопродајне мреже. Најбољи доказ је податак да је последња у низу реновираних бензинских станица пета коју је НИС Петрол завршио у овој години. - Нова, лепа и модерна станица за снабдевање горивом „Краљево 3“ још једно је место где потрошачи могу, осим онога што им је потребно а то су деривати врхунског квалитета, да купе још нешто и изађу насмејани и задовољни. Због њих улажемо и задржаћемо место лидера на овом тржишту како по броју објеката тако и квалитету садржаја који се у њима нуде – рекао је он. Одговорна и квалитетна пословна сарадња коју већ дуги низ година ком-

панија НИС Петрол има са Краљевом резултирала је имплементацијом низа пројеката са циљем да се подрже друштвено важне вредности које су у потпуности у складу са корпоративном стратегијом предузећа. Као што је то био случај и приликом отварања других малопродајних објеката у земљи компанија НИС Петрол је и овом приликом донирала гориво једној од установа значајних за живот заједнице. Избор је пао на краљевачки Црвени крст, а гориво је сипао Радујко који је пресецањем црвене траке са градоначелником Краљева означио почетак рада реконструисаног објекта и прилику да потрошачи у наредних седам дана остваре право на бројне повољно сти. Оне се састоје у куповини премијум нафтиних деривата по цени регуларних што потврђује да се адитивира ни дизел ултра Д купи по цени стандардног евро дизела, а високо октан-

ски бензин од 98 октана по цени деведесетпетооктанског. Сви потрошачи који до 27 јанура буду купили 25 и више литара било ког горива могу да очекују и поклон изненађења. Најновији НИС-ов малопродајни објекат изграђен је у складу са најсавременијим техничким стандардима, уз поштовање свих еколошких и безбедносних прописа, располаже модерном опремом и двостраним мулти плекс апаратима за точење горива. НИС је у децембру 2016. године под брендом НИС Петрол отворио укупно шест модернизованих бензинских станица, а поред новоотворене бензинске станице у Краљеву, процесом модернизације обухваћена су и два малопродајна објекта у Суботици, као и бензинске станице „Палић“, „Бачка Паланка“ и „Чарли Чаплин“ у Београду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.1.2017.

Начини за постизање бољих резултата у пољопривреди

ПЕРСПЕКТИВА У УДРУЖИВАЊУ - Србија се сврстава у ред ретких земаља које немају проблема са чистим и здравим земљиштем, нити водом проблематичног квалитета, па је специфична оаза на простору Европе. – Пољопривредна производња на уситњеним поседима одлучујуће утиче на количину производа који се са њих убирају. - Све чешћа потврда потребе за оживљавањем задругарства не даје очекиване резултате због изгубљеног поверења у овај облик организовања. - Високо продуктивна производња захтева укључивање све више образованих кадрова. - Пољопривреда није оно што је била до почетка 20. века. - Иако је мала по површини, и земља са малим бројем становника, Србија је према подацима Међународне организације за храну и пољопривреду ФАО трећа у свету по производњи малине. - Брдовит и валовит простор Србије, са надморском висином оптималном за гајење најразноврснијих култура, недовољно је искоришћен потенцијал

1.1.2017.

МАГАЗИН

Снежана Танасковић

ако се пољопривреда сматра стратешком граном привреде у којој се крију несагледиви потенцијали годинама уназад провејава уверење да јој држава не поклања довољно пажње и не омогућава да се развија оним темпом којим би то могло. Иако ужа област деловања ванредног професора Агрономског факултета у Чачку Снежане Танасковић представља утицај инсеката на пољопривредну производњу, и патогена који узрокују појаву фитоплазмоза или вироза на гајеним биљкама, са довољном дозом сигурности потврђује како је Србија специфична оаза на простору Европе. Став се огледа у податку да се земља сврстава у ред ретких које немају проблема са чистим и здравим земљиштем нити водом проблематичног квалитета а то су, иако су занемарени, два основна ресурса на којима треба да се заснива производња здраве и квалитетне хране. И поред тога све су гласнији ставови да се ове чињенице занемарују и не користе у довољној мери, па нема довољно организоване производње без обзира на чињеницу да се она, пре свега због географских карактеристика, у највећем делу централног дела Србије разликује од оне у Војводини. Главни узрок лежи у чињеници да се у Војводини сва производња, ратарска, повртарска и воћарска, одвија на површинама које су далеко веће од оних у другим деловима земље где је и даље присутно све веће уситњавање које одлучујуће делује на количину произовда које са њих убирају пољопривредни произвођачи ма колико били вредни и радни. Зато се као императив намеће потреба стварања различитих форми удруживања пољопривредника како би се на тржишту појавили организовано и на начин способан да се одупре све агресивнијем наступу великих извозника са простора Европске уније. Све чешћа потврда потребе за оживљавањем задругарства не даје очекиване резултате због изгубљеног поверења у овај облик организовања ма колико се све више истицала потреба о организованости на локалном ни-

воу који би помогао да се пласирају најразноврснији производи а лакше, и под повољнијим условима, дође до репроматеријала за даљу производњу. Задруге су у дугом периоду вршиле услужне послове, набавку минералних ђубрива и семенског материјала, а располагале и са великом количином најразноврсније механизације. У периоду од педесетих година до пред крај прошлог века пољопривредници су доста улагали у њих, а да за то нису добили одговарајућу противуслугу па су оне као такав облик организовања, највише због неразумевања значаја у оквиру пољопривредне производње, пропале до границе да није остала готово ни једна у стању да задовољи потребе оснивача. Кад се као највећи проблем пољопривредне производње на уситњеним, и мало већим, поседима појавио пласман производа поново се актуелизује прича о формирању задруга, или неког другачијег облика организовања пољопривредних произвођача, али резултата и даље нема. Због тога стручњаци указују на неопходност груписања, формирање задруга или друге врсте удружења да би се повећала количина робе која се нуди у продају и елиминисао проблем који се везује за пласман робе. Други проблем који се везује за обједињено преузимање робе указује на појаву штетних организама што је повод да се, чак и у случајевима идентификације код ограничене количине производа, продавцу враћа читав контигент. Ово указује на потребу већег степена едукације у смислу коришћења минералних ђубрива и средстава за заштиту биља и знатно већу просвећеност у процесу прикупљања производа, пре свега оних који се беру руком. Не оспоравајући значај развоја других грана привреде пољопривреда се сматра посебно важном због потребе производње безбедних производа за исхрану здраве популације која на различите начине доприноси развоју друштва, а баш због тога високо продуктивна производња захтева укључивање све више образованих ка-

дрова. Податак да у развоју села учествују сами произвођачи води ка ставу да су носиоци пољопривредних газдинстава све више свесни неопходности да производе на начин који се битно разликује од оног на који су то чиниле бројне генерације пре њих. И млађи међу њима схватају да значајније профите, односно материјалну добит на крају вегетације, могу очекивати једино уколико промене однос према начину производње. - Реч је о свести. У сваком послу морате бити одговорни, а пољопривредна производња носи највећи ниво одговорности, јер сви јако добро реагујемо на врло бомбастичне вести. У последње време сви медији су преплављени информацијом да су кашице за децу са повишеним остацима пестицида. Да, али је улаз за ту кашицу произведен на пољопривредном пољу. У периоду 2011. и 2012. године суочили смо се са реалним проблемом да немамо довољно инжењера пољопривреде, а кад је данска влада дала донацију и скоро свако село добило саветника агронома у тој акцији опет није била покривена цела Србија, јер је недостајало високообразованих кадрова који то могу да раде. Тај проблем би требало решити системски у смислу да пољопривреда није оно што је била до почетка 20. века. Она данас представља високозахтеван и одговоран посао који мора обезбедити довољне количине здравствено безбедних намирница за потрошњу у свежем стању – каже Танасковић. Да ли због недовољне количине правих информација или нечег другог међу пољопривредним произвођачима је све присутније уверење да ће процес приближавања Србије Европској унији донети бројне проблеме у овој области и додатно погоршати и онако тежак положај. Стручњаци заступају други став и поручују да нема разлога за страх, а добра потврда овог става лежи у чињеници да је Србија, иако мала по површини и земља са малим бројем становника, према подацима Међународне организације за

1.1.2017.

МАГАЗИН

храну и пољопривреду ФАО трећа у свету по производњи малине која је препознатљива само по једној ствари, по укусу. Слична је ситуација и са појединим произвођачима купине који су ове године, иако је била посебно неповољна, успели да постигну добар квалитет и све количине пласирају на инострано тржиште. Све то је добар повод за препоруку да се више пажње него количини посвети квалитету производа. И поред тога Србија највећу зараду остварује од производње кукуруза који се углавном извози у зрнастом стању. - Ваљало би ући у систем било какве прераде како би се повећала количина прихода. Сјајан пример су Мађари који су почели да производе шпарглу, па су је прве и друге године извозили само као убрано са њиве да би у наредних три дошли до финалног производа, а то је у теглици, који је тридесет пута скупљи.

Питање је колико је свако од нас спреман да се мења и прихвати ново, па морамо признати да је најлакше радити и ходати већ утабаним стазама док свака промена представља страх од неуспеха. Што се више будемо хватали у коштац са својим страховима, и имали визију шта хоћемо, сигурно ћемо имати мање проблема – каже Танасковић уз потврду како пољопривредник мора да настави са радом, да затвара систем на начин на који је навикао и тражи нове путеве за пласман свог производа. Ка томе води удруживање и повратак било каквом облику заједничког наступа на тржишту. Добрим примером се чине јаке и моћне кооперативе пољопривредних произвођача са севера Италије који имају сопствене хладњаче и технологе, па јабуке чувају све до тренутка кад достигну највишу цену на тржишту. Слична удружења у овој земљи имају сопствене расаднике, па воде рачуна о здравственом стању

садног материјала за подизање нових засада. И док такве заједнице одређују време продаје својих производа српски воћари су принуђени да их предају хладњачарима по ценама која им се понуди. У таквој ситуацији робу крајњем купцу испоручује хладњачар што у знатној мери утиче на пољуљано поверење у ланцу од произвођача до потрошача. Због свега стручњаци верују да ће бити још већих проблема све док се не успоставе односи боље кооперативности у овој области. Свест о потреби удруживања присутна је и у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, а резултат је истраживања на терену и разговора са проивођачима које је вршио Сектор за рурални развој. И поред потврде да Србија има изузетно развијене научне установе, институте и факултете, изражена је појава недовољног преноса знања о новим технологијама са високошколских установа до произвођача, па се неопход-

ним сматра успостављање много приснијих односа. Повод је уверење да наука има шта да понуди, а и пољопривредни произвођачи показују спремност да прихвате и примене нова знања, али недостаје системско повезивање преноса до крајњег корисника у чему би значајну улогу могла да има држава. Став да храна диктира раст туристичких посета заснива се на уверењу да све, пре или касније, почиње и завршава се са храном, а они који су је пробали на овом терену потврђују да има невероватан укус. Стручњаци потврђују да је брдовит и валовит простор Србије, са надморском висином оптималном за гајење најразноврснијих култура, недовољно искоришћен потенцијал. До повољнијих ефеката треба да доведе регионализација производње и њено прилагођавање условима које стварају поједини терени што се сматра одлучујућим при избору појединих култура.

Значајним за развој интензивније пољопривредне производње сматра се податак о великом броју напуштених газдинстава у скоро свим деловима земље, али и идеје оних који се баве, или намеравају да се баве, пољопривредном производњом. Позитивна искуства сведоче у корист чињенице да су добре идеје увек добро препознате и по правилу основа за адекватну помоћ макар у смислу информација на којима се гради препознатљивост. Неповољном се сматра чињеница да село стари, а да је у градовима и даље приметно повећање броја оних који остају без посла, па се суштинским сматра настојање да се вредни и радни пољопривредни произвођачи задрже на местима где одржавају какву такву производњу. Негативне трендове треба да ублажи податак да се све већи број младих из породица пољопривредних произвођача одлучује за студије агрономије што се сматра значајним за будућност

ове гране привреде, али и земље у целини. Они усавршавају знања из одређених области и уносе иновације у посао од кога живе породице потврђујући тезу да је свако сеоско газдинство мало предузетничко газдинство. По оцени стручњака све већи број најразличитијих пољопривредних производа из увоза у великим трговинским ланцима не би требало да утиче на посебну забринутост пољопривредника, јер највећи број потрошача и даље купује оно што је најнеопходније у малим продавицама и од проверених произвођача који су углед на тржишту градили годинама. Повољност је и уверење да домаћи производи нису, како се верује, скупљи од оних који долазе из иностранства. Иако је сваком од потрошача остављено да сам направи коначан избор не би требало сметнути са ума да се куповином домаћих производа у крајњем случају помаже малим произвођачима да опстану. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.1.2017.

Адекватан одговор на ванредне ситуације

МАГАЗИН

1.1.2017.

ПУТ ДО ЛАКШЕГ ОПОРАВКА

- Систем раног упозоравања на опасност у већини општина је у лошем стању, а сирене за рано упозоравање у многим градовима не постоје, или нису функционалне. - Грађани нису способни да препознају звучне сигнале за разне врсте опасности па је систем упозоравања готово неупотребљив. - Штабови за ванредне ситуације у превентивној фази воле да солирају и орбитирају у малом затвореном простору. - Волонтирање систему превенције ризика сведено на обуке повереника Цивилне заштите и тренинг волонтера Црвеног крста. - У време евакуације систем није имао увид колико су стварно угрожени сви чланови заједнице. - Солидарност није подељена у подједнакој мери са припадницима ромске популације

оследњих неколико година показује да елементарне непогоде постају део свакодневног живота и да је опасност од њих све присутнија. Од новембра 2010. године, кад је Краљево погодио разорни земљотрес чије се последице огледају у рушењу скоро пет стотина стамбених објеката и чињеници да све последице још нису саниране, знатне штете причиниле су поплаве током 2014. и ове године. Све то је утицало да Краљево буде сврстано међу тринаест локалних самоуправа у којима су испитиване могућности на отпорност и адекватан одговор на ванредне ситуације. Двогодишње истраживање у које је укључено више од две стотине испитаника, у коме су учествовале Бранка Ђоковић и Маја Ковач, потврђује да систем има одговор на бројне проблеме и да, иако живимо у несавршеном свету у коме су највећи капацитет људи и њихове везе, добро функционише. Истраживање потврђује да су у моменту појаве опасности од елементарних непогода од посебног значаја праве информације, али и начин на који се оне преносе до потенцијално угроженог становништа. Доказано је да се највећи

МАГАЗИН

1.1.2017.

проток бележи у тренуцима раног реаговања на ризике, а да је током превенције и припреме за ризике веома мали и у систему и од њега ка грађанима. Једним од разлога за такво стање сматра се нодостатак планова процене ризика у локалној заједници, људских капацитета и нерегуларног начина у састављању локалних штабова за ванредне ситуације. Резултати истраживања потврђују да је систем раног упозоравања у већини општина у лошем стању, а сирене за рано упозоравање у многим градовима не постоје, или нису функционалне. Ако се томе дода податак да грађани нису способни да препознају звучне сигнале за разне врсте опасности логичан је закључак да је овај систем готово неупотребљив. У кризним ситуацијама значајном се оцењује улога медија који у раним фазама углавном брзо и веродостојно преносе информације. Ипак, се показало да им се није могло увек веровати јер су у појединим срединама били склони да користе ванредну ситуацију за различите врсте политизације и остваривање уских интереса који се нису поклапали са интересима целокупне заједнице. Ма колико била важна улога ситуаци-

оних центара, који треба да представљају чвориште за пренос информација ка грађанима али прикупљање од њих како би систем реаговао на адекватан начин, динамика формирања није на високом нивоу, сем у већим општинама и градовима. Осим тога на националном нивоу још није уведен јединствен телефонски број 112 који се оцењује веома битним за комуникацију и реаговање на ризике. Кад у кризним ситуацијама дође до прекида напајања електричном енергијом, и немогућности коришћења мрежа мобилне телефоније, до изражаја долазе неформални и алтернативни методи комуникације и пренос информација путем социјалних мрежа, породице, пријатеља и суседа, а посебно значајном увек се показала и улога радио аматера Истраживачи битним оцењују квалитет партнерстава између различитих актера која се заснивају на поверењу и уговореним нормама права и одговорности различитих актера у заједници. Ако су добра партнерства омогућавају брзу реакцију заједнице, а налази указују да су битна за оне у којима је ризик повећан због одсечености локалног система од националног што је у појединим случаје-

вима трајала и по неколико дана. Приметно је да су се у таквим ситуацијама локални штабови за ванредне ситуације самоорганизовали, али су врло брзо схватили да не могу сами да изнесу кризну ситуацију због чега су успоставили сарадњу са приватним сектором. - У Србији сарађујемо само када нас нека велика непогода натера да се боримо за заједнички циљ. Резултати истраживања показују да систем и штабови у превентивној фази воле да солирају и орбитирају у малом затвореном простору, а кад није било претераног ангажовања грађана показало се да је приватни сектор у ванредним ситуацијама најдражи

партнер локалној самоуправи. Битна је сарадња са грађанима, а то су повереници Цивилне заштите које је систем препознао у давна времена. Они представљају волонтерски вид ангажовања оних који се боре искључиво за своју малу месну заједницу и комшије, а пракса није установљена у већини општина у Србији. Краљево предњачи у том смислу и као пример добре праксе почео је да мотивише и друге општине да почну са реализацијом таквог система – каже Ђоковић. У тренутку кризе нема увек могућности ослањања на било кога сем на суграђане у непосредном окружењу. Истраживање отпорности локалне заједнице у ванредним ситуацијама потврђује да се све недаће лакше преброде када постоји међуопштинска или међудржавна сарадња. Потврђено је и да, ма колико у ванредним ситуацијама била успешна, кад почне обнова систем се изолује и наставља по старом заборавивши на партнере са којима је сарађивао у тренуцима кризе. Истраживање потврђује да је волонтирање усмерено ка остваривању зајед-

ничког циља, у ванредној ситуацији очувања локалне заједнице, у систему превенције ризика сведено на обуке повереника Цивилне заштите и тренинг волонтера Црвеног крста као једног од чланова штабова за ванредне ситуације. Прилив волонтера је на почетку кризе, по правилу, веома велик, а у структури која нема класних, социјалних и других ограничења, приметно је појачано ангажовање младих мотивисаних доприносом општем добру што истраживачи оцењују позитивним и обећавајућим резултатом и препоруком да треба неговати културу волонтирања. Проблем управљања приливом во-

МАГАЗИН

1.1.2017.

лонтера упућује на потребу њиховог осигурања од ризичних ситуација јер се показало да бројни од њих, и поред велике жеље и спремности да помогну, нису били обучени за обављање послова који су им поверени у ванредним ситуацијама. Значајним се чини податак да су грађани, и поред изостанка организованог управљања од стране система успевали да се самоорганизују. Иако је волонтирање оцењено као веома битна активност која доприноси отпорности тврдњу је тешко статистички доказати, али се о ефектима ангажовања може закључивати на основу увида у записе са терена који сведоче у корист ове тезе. Волонтерство се исказује и у процесу прикупљања помоћи, што је било веома присутна активност за време кризне ситуације 2014. године. Налази показују да су грађани сами почели да се организју у прикупљању помоћи, а организовали је и преко друштвених мрежа које су се потврдиле као значајан вид активизма и комуникације. Грађани су показали активност и мобилност у скупљању разних алатки неопходних за рад у кризним си-

туацијама, прикупљао се новац, храна, ћебад, школски и прибор за хигијену... Искуство потврђује да није било организованог одговора на ову активност па је долазило до великих проблема, а да би се избегли о овоме треба повести више рачуна у будућности. Социјално укључивање подразумева бригу заједнице о угроженим члановима по економском, социјалном или неком другом праву, а манифестује се у ангажовању да се на најбољи начин упуте и стимулишу како би се активно изборили за своја права и изградњу бољег статуса у друштву. Ово је у првом реду задатак штабова за ванредне ситуације и центара за социјални рад који се баве угроженим групама иако истраживања показују да не могу бити актери у ванредним ситуацијама. Као угрожене групе жене и деца су у време евакуације третирани са потребном пажњом, али се проблем јавио у тренуцима кад систем није имао увид колико су стварно угрожени сви чланови заједнице. То могу бити особе са инвалидитетом, старији чланови домаћинстава

који живе сами а нису коорисници социјалне помоћи па их, ако су релативно здрави систем не препознаје. Сведочења са терена потврђују да је у фази евакуације било добрих, али и лоших, одговора на припаднике старије популације и инвалидна лица, а посебно ромске популације са којом солидарност није подељена у подједнакој мери. Проблем односа према Ромима посебно је изражен у срединама где представљају значајан део становништва, а како нема довољно информација и даље није познат број њих који је стварно страдао. Маја Ковач указује на поверење као значајан индикатор нивоа социјалног капитала и начина како се остварују у једној заједници. - Налази показују да је у кризним ситуацијама ниво поверења врло мали, јер највише поверење имамо у породицу и пријатеље, а најмање у систем. Ситуација је обрнута када дође до ванредне ситуације кад имамо подједнако поверења и у систем да ће заштитити заједницу и све грађане у њој. Главни инкубатори поверења су же-

не, а оне које раде у систему више верују у систем и заједницу, па повећавају просек поверења у њу и имају капацитет да је мобилишу, организују и покрену неку врсту солидарности. Јако је битно да локални систем за смањење ризика ради транспарентно, а јавности доставља информације на правовремен начин и не само у тренуцима ванредне ситуације. Поверење је категорија која се не може изградити неком стратегијом, па морамо сви заједно бити ангажовани и показати да радимо за заједнички циљ и у том случају поверење расте – каже Ковач. Из резултата истраживања произилази низ препорука, пре свих из домена комуникација и информисања. Оне треба да допринесу унапређењу система раног упозорења, а један од могућих начина је развој мобилних апликација које би грађанима помогле да на време буду обавештени о надолазећем ризику. Уз подстицање коришћења друштвених мрежа и портала локалних самоуправа значајним се чини поклањање веће пажње активностима радио-аматера чији се значај потврдио увек кад је била угро-

жена безбедност становника. Истраживачи указују на потребу формирања комуникационих тимова унутар локалног система за смањење ризика и мобилне тимове који би на алтернативне начине обавештавали грађане. Националним и локалним системима за ванредне ситуације препоручује се да формирају тела која би се бавила организовањем форума и састанака за размену информација о примерима добре праксе и то не само у времену појаве проблема, него много раније како би се планирао ризик који долази. Битан закључак упућује на склапање јавно приватних партнерстава која омогућавају да се приватни сектор мобилише и пре него се јави непосредна опасност. Иако генерално не постоји превелико поверење у невладине организације показало се да има људи из невладиног сектора који знају и могу бити користан партнер у тренуцима када су бројни људски ресурси онемогућени, или ограничени. - Потребно је успоставити сарадњу између локалних система и истраживачке заједнице која може да помогне у

формирању локалних и националних политика. Што се тиче препорука везаних за унапређење волотерског рада треба регулисати управљање, у закон увести ставку о волонтерима у ванредним ситуацијама и позабавити се њиховим осигурањем од ризика. На послетку, континуирано радити на промоцији волонтеризма и неговању културе волонтирања међу младом популацијом, јер онда имамо више наде даће бити боље – каже Ковач уз потврду да ће све препоруке допринети повећању поверења у дуготрајном процесу у који треба улагати. Због уверења да у ванредним ситуацијама велики терет одговорности пада на локалне заједнице неопходним се чини уважавање препорука како би се побољшао систем финсијског планирања и осигурање грађана у тренуцима катастрофе јер то смањује трошак државе, а заједници у којој се деси ванредна ситуација омогућава да се брже опорави. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН 1.1.2017.

Др Љубомир Лукић и др Мирко Ђапић: Путевима инжењерства у Србији (4)

МАГАЗИН

1.1.2017.

МАШИНСКО ОДЕЛЕЊЕ ДИРЕКЦИЈЕ

ри српском Министарству грађевина формирана је Дирекција српских државних железница (СДЖ) 1889. године. У саставу Дирекције је било Машинско оделење са одсеком за вучу у Београду и радионичким одсеком у Нишу. Први инжењер на српској железници је био Француз Феликс, а Машинско оделење је имало неколико српских инжењера, који су завршили студије у Немачкој у време када су грађене прве српске пруге. Први шеф одсека за вучу је био Светозар Зорић, а шеф радионичког одсека је био Владимир Марковић, који је студирао технику у Берлину и

у прво време радио у желеничком оделењу Министарства грађевина. Они су преузели експлоатацију српске железнице од француза 1890. године, који нису улагали у одржавање и оставили су веома лоше стање возног парка српских железница. Почетком 1890. године од 28 локомотива СДЖ било је само шест исправно за саобраћај. Образована је комисија у саставу Никола Станковић –шеф саобраћајног оделења, Владимир Марковић, Светозар Зорић, Фердинанд Тригалес, Милан Петровић и Евжен Дероко, да проуче стање возног парка и предложе мере за побољшање.

Дошло се до закључка да у радионицама и ложионицама треба да буду стручни људи са више знања и искуства, па су извршене персоналне промене. Владимир Марковић је поставњен за шефа одсека за вучу, а Светозар Зорић, за шефа нишке радионице. Светозар Зорић није ступио на дужност јер је отишао за професора на Технички факултет Велике школе у Београду, па је уместо њега ангажован по посебном уговору Фердинанд Тригалес, који је дуго година био на положају шефа нишке радионице. Српско руководство је побољшало стање возног парка, унапредило одржавање

СРПСКИХ ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА

и српска железница је достигла ниво средње развијених европских земаља. Поставњени су инжењери за шефове оделења, а поред њих су у машинском оделењу радили и инжењери Светозар Недељковић, Милан Петровић, Милош Кикић, Јован Станковић, Аћим Стевовић, Милош Илић, Миливоје Павловић и Ђорђе Селић. Српска железница се интензивно развијала и јачала, што је омогућило и општи привредни напредак Србије. У Србији је до 1909. године изграђено око 150 км нових железничких пруга и било је још око 300 км у фази изградње. Међународни железнички сао-

браћај преко Србије је све више јачао, па је обим саобраћаја двоструко увећан. Српски инжењери су знали да се услови на српским пругама разликују од услова у другим државама, тако да су набављали возни парк који је прилагођен условима срспких пруга. Већина српских инжењера се школовала у Немачкој и радила на европским железницама, где је имала позитивно искуство са немачким локомотивама, па је одлучено да СДЖ сарађује са немачком индустријом при развоју нових типова локомотива. Завршени су преговори 1908. године са немачком фабриком

Schwartykopf, за пројектовање првог оригиналног типа локомотиве за српске железнице СДЖ серија 124 (слика 5). У то време је највеће проблеме стварала вуча све дужих и тежих међународних возова, па је одлучено да се пројектује нова брзовозна локомотива. Њу су конструисали немачки инжењери, али је српска машинска дирекција одредила њене главне карактеристике. Захтевано је да нова локомотива може вући возове масе 250 тона на узбрдици Раља брзином 55 км/час, а на осталим мањим успонима брзином од 70 км/час. СДЖ је у то време за ложење својих локомотива

МАГАЗИН 1.1.2017.

користила угаљ из Сењског рудника, који је био нешто слабије калоријске вредности од немачког угља. Због тога је локомотива за српску железницу требало да има нешто већу грејну површину решетке него што је било уобичајено. Да би се оптимално димензионисала решетка, испитивања српског угља су вршена у Берлину. У то време се експериментисало у Европи са локомотивама на прегрејану пару. Иако су мишљења била подељена, инжењери Машинског оделења СДЖ су одлучили да се набави осам парних локомотива на засићену пару (СДЖ серија 151 – 158) и шест локомотива на прегрејану пару (СДЖ серија 121 – 126). Пракса на нашим пругама је показала да су возила са прегрејаном паром много боља и локомотиве на прегрејану пару су се задржале у редовном саобраћају више од 70 година. Заједнички рад са водећим немачким конструкторима је представљао драгоцено искуство за српске инжењере, који су стекли самопоуздање и решили да директно учествују у пројектовању нових јачих локомотива за теретне возове. За партнера је одабрана водећа немачка фабрике Linke Hofman Werke из Бреслава, данашњег Вроцлава у Пољској. Рад на пројектовању нове локомотиве трајао је од 1910. до 1913. године. Сав посао око пројектовања обавњен је у Београду и сви технички цртежи су послати у немачку фабрику Linke - Hofman, тако да је прва локомотива по тој документацији произведена већ почетком 1914. године. Почетак Првог светског рата је спречио њену испоруку Српским државним железницама. То је била локомотива СДЖ серије 7000 (слика 6), коју су у самој фабрици заплениле немачке војне власти. Немци су их са успехом користили на источном фронту и производили током Првог светског рата. Код нас су се ове локомотиве појавиле тек после Првог светског рата, десет година након пројектовања, када су дошле у Србију по основу ратне репарације. Упркос промењеним условима на нашим железницама су коришћене следећих 50 година. Нажалост и целокупна техничка пројектна документација је остала у Немачкој, тако да је остало непознато ко је од српских инжењера радио на изради конструкционе документације. Поуздано се зна да су српски инжењери самостално пројектовали трчећи склоп локомотиве.

Српски инжењери су морали да пројектују локомотиву велике снаге за вучу теретних возова, која би била мале тежине, која ће задовољити ниску граничну издржљивост слабих мостова на српским пругама. Стање објеката на српским пругама је било такво да је највеће оптерећење могло бити 7.5 тона по дужном метру. Ни један постојећи тип парне локомотиве у то време није могао да задовољи ово ограничење. Због тога су инжењери машинског оделења СДЖ били принуђени да конструишу возило са неуобичајено великим размаком погонских осовина од чак 2.4 м, иако је у то време у Европи био уобичајен размак погонских осовина највише до 1.8 м. Осим одређених измена у односу на стандардна решења, које је то захтевало код кретног механизма, овако необичан размак точкова је довео до примене мање крутог полужног рама локомотиве. То је било нетипично решење за локомотиве европске конструкције. Таква локомотива је била једна оригинална идеја, која показује да су српски инжењери, поред добре праксе, имали и широко теоријско знање из области конструисања вучних возила. Котао те локомотиве су пројектовали немачки инжењери, јер је то типична конструкција прављена за тадашње потребе Пруске краљевске железнице. По оствареним резултатима, ово је најзначајнији период рада Машинског оделења Дирекције СДЖ, у коме је почео своју инжењерску каријеру и наш најзначајнији инжењер на железници Добривоје Божић (1885-1967). Заједно са њим у машинском оделењу су почели да раде као инжењери и Милоје Здравковић, Сретен Вукашиновић, Жарко Завађил, Лазар Марковић и Љубивоје Дамјановић.

ПРВИ ПРОФЕСОРИ МАШИНСТВА У СРБИЈИ Љубомир Клерић (1844-1910), је први професор Механике и науке о машинама, првог предмета из области машинства, који је уведен 1873. године на Техничком факултету Велике школе у Београду (слика 7). Рођен је у Банатској Суботици у породици немачких досељеника са именом Јулиус Клеру, а доласком у Београд после основне школе променио је име. Завршио је

1862. године Прву мушку београдску гимназију и уписао се на Технички факултет Велике школе. После две године студија, стипендиран је од стране државе као „државни питомац“ да би се школовао у Рударској академију у Фрајбургу у Немачкој. У зимском семестру прешао је на Политехнику у Цириху у Швајцарској, где је изучавао машинску струку, после чега се вратио у Фрајбург, завршио школовање у Рударској академији и дипломирао као рударски инжењер. Клерић је први српски инжењер са дипломом за одређено стручно усмерење. Љубомир Клерић је радио у Рударском одељењу Министарства финансија Кнежевине Србије, на истраживању гвожђа у Африци и рудишта на Руднику и Космају. У српско-турском рату 1878. године учествовао је као минер и одликован Медаљом за храброст и Таковским крстом, а белгијски краљ га је одликовао Леополдовим орденом. На Авали је 1882. године пронашао лежиште живе Шупља стена и са Ђорђем Вајфертом (1850-1937) основао акционарско друштво за експлоатацију живе. Патентирао је више направа за примену у рударству (размерник, бушилицу за дубоке бушотине, направу за ломљење камена и низ других уређаја). Пронашао је поларни пантограф, тракториограф, апарат за цртање кривих линија другог реда. Тракториографом је механичким путем конструсао ирационалне, трансцендантне бројеве. Клерић је конструисао, испитао и израдио нови тип телеметра и подесио га „за мерење одстојања на бојном пољу“. Написао је више научних радова и универзитетски уџбеник Теориска механика I-III. Објавио је 48 књига и радова из механике и математке. За министра просвете и црквених дела постављен је 1895. године, за министра народне привреде 1897. године, а нешто касније и за члана Државног савета. Умро је као државни саветник. Изабран је за редовног члана Српског ученог друштва 1872. године, а по оснивању Српске краљевске академије 1891. године постављен је за секретара Одбора за природне науке. Љубомир Клерић је предложио Николу Теслу 1894. године за дописног члана Српске краљевске академије. За првог професора самосталног предмета Наука о машинама на Техничком факултету Велике школе у Београду, изабран је 1887. године инжењер Светозар Зорић,

МАГАЗИН

1.1.2017.

шеф нишке радионице Машинског оделења Српске државне железнице. Светозар Зорић (1853-1931) је рођен у Тителу у Аустро-угарској царевини. Добио је име по ујаку Светозару Милетићу (1826-1901), адвокату и једном од најутицајнијих српских политичара у Аустро-Угарској током друге половине XIX века. Његов отац Павле је био познати ковач, који је учио у Бечу ветеринарство. Када није изабран за градског ветеринара у Новом Саду 1853. године, преселио се са породицом у Београд и 1959. године добио српско држављанство. У Београду је радио као ковач и положио испите за учитеља. Био је учитељ у местима око Београда, најдуже у Винчи, а једно време је службовао и у Котражи код Чачка. Светозар Зорић је завршио основну школу и гимназију у Београду и студирао на Техничком факултету Велике школе у Београду. Имао је државну стипендију, а њего-

Професор Љубомир Клерић

во школовање је финансијски подржавао и ујак Светозар Милетић. Студије је наставио у Фрајбургу, Грацу и Карлсруеу где је дипломирао машинство 1880. године. По дипломирању је радио на железници у Немачкој, Француској и Белгији до 1886. године. У пероду 1883-1886. године радио је у конструкционом бироу на пројектовању локомотиве за веће узбрдице и израдио једну нову кочницу приказану на изложбама у Анверсу 1885. године. Радио је на пројекту пруге Тангер – Фес – Мекнез 1886. године. Тај пројекат није реализован и он се те године вратио у Србију и запослио као инжењер на железници. Као машински инжењер радио је на пројектовању пароброда, шлепова и реморкера. Израдио је прве пројекте силоса за жито у Србији, подрума за прераду вина, млекара за производњу сира и путера и радионица за поправку пољопривредних машина. Носилац је најве-

ћих српских и француских одликовања. Поред науке о машинама, Светислав Зорић је касније предавао Хидрауличне моторе и Кинематику механизама на Великој школи. Предавао је и Техничко цртање у првој цртачкој школи у Београду, коју је отворио словак Кирил Кутлик (1869-1900) и у њој учио сликарство 1896.-1897. године са својом сестричином, касније најпознатијом српском сликарком Надеждом Петровић (1873-1915), која је умрла веома млада од тифуса у ваљевској болници, као добровољна болничарка током Првог светског рата. Рођена сестра Светозара Зорића, Милева је била учитељица и родила је сликарку Надежду и познатог књижњвника Растка Петровића (1898-1949). Светозар Зорић се успешно бавио и сликарством, а његова кћер сликарка Милица Зорић (1909-1989) је била најпознатија таписерискиња на просторима бивше Југославије.

Милица је била током Другог светског рата припадник напредног покрета, затварана у логорима Бањица и Јасеновац. По ослобођењу удала се за комунистичког револуционара Родољуба Чолаковића Роћка (1900-1983). Данас у Музеју савремене уметности у Београду постоји Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића са 73 уметничке слике најпознатијих српских сликара у којој је и збирка Светозара Зорића, које су поклонили Музеју 1980. године. Светозар Зорић је оснивач Машинског одсека на Техничком факултету Велике школе у Београду и био је његов старешина све до пензионисања 1925. године. Он се данас чешће помиње у сликарству него у инжењерству, иако је дао изузетан допринос развоју машинске струке, скоро да је заборављен, осим што једна улица у Београду на Звездари носи његово име.

МАГАЗИН 1.1.2017.

1.1.2017.

МАГАЗИН

Годишњи извештај краљевачке филијале Националне службе за запошљавање

ПРЕДНОСТ ТЕЖЕ ЗАПОШЉИВИМ КАТЕГОРИЈАМА

- Стопа незапослености у Краљеву од 14,2 одсто нешто већа од републичког просека који износи 13,8. – Међу 12.177 незапослених са евиденције краљевачке филијале више од половине чине припаднице женског пола. – Више од 70 одсто евидентираних на посао чека дуже од годину дана. - Без директног посредовања на територији под ингеренцијом краљевачке филијале Националне службе за запошљавање у току године до посла дошло око седам хиљада људи од којих 4.600 са подручја Краљева. - Значајно бољи положај при запошљавању могу да очекују млади, деца палих бораца, они који су имали или имају статус детета без родитељског старања, жртве трговине људима и породичног насиља

1.1.2017.

МАГАЗИН

Снежана Прелић

а статистика често нема посебно чврсте везе са стварношћу, а да се користи за промовисање различих организација и носилаца којекаквих функција, на најбољи начин сведочи податак да је током ове године са евиденције краљевачке филијале Националне службе за запошљавање запослено 4.600 лица. У ситуацији кад са евиденције ове филијале 18,5 хиљада незапослених вапи за било каквим радним ангажовањем, од тог броја 12.177 незапослених у Краљеву, податак звучи у најмању руку невероватно. Потврдила је то и последња седница Скупштине града на којој су одборници опозиционих странака подсетили како су у овај број укључени колико они који су на раду провели један дан толико и други који су се на различитим местима запошљавали десетине пута. Резултате програма и мера, које је током године остварила филијала Краљево пред представницима медија бранила је директорка Снежана Прелић, резултат су сарадње бројних чинилаца чиме је увећан ефекат могућности запошљавања и смањења незапослености. Велики број оних који су као незапослени евидентирани у краљевачкој филијали чине да је стопа незапослености од 14,2 одсто нешто већа од републичког просека који износи 13,8. Национална служба за запошљавање располаже само подацима из пријава послодаваца што не показује праву слику о броју запослених, нити умањује вредност чињенице да је, без директног посредовања, на територији града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка запослено око седам хиљада људи од којих 4.600 са подручја града. И поред тога незапослених је 12.177 од којих више од половине чине припаднице женског пола. Највећи удео, или три петине, чине особе са завршеном средњом школом, четвртина има ниску или никакву квалификацију, док само 15 одсто има завршену вишу или високу школу. Међу незапосленима је највећи број оних који имају између 30 и 50 године, нешто мање од четвртине су млађи од 30 година, а 28

одсто лица старијих од педесет. Неповољном околношћу сматра се податак о великом броју оних који на запослење чекају више од 12 месеци а таквих је у Краљеву више од 70 одсто што је једнако републичком просеку. Програми мера и услуга у циљу повећања запошљавања и могућности за запошљавање, али и запослености, финансирају се из буџета Републике Србије, Фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом и локалних самоуправа, а значајним се чини и пројектно финансирање које узима све више маха. Национална служба за запошљавање је подједнако усмерена према задовољењу потреба послодаваца и онима који траже посао, а мере и програми чији је коначни ефекат било повећање запослености укључивали су субвенције послодавцима, програме стручне праксе, стицање практичног знања, обуке на захтев послодавца, обуке за тржиште рада и субвенције зарада за особе са инвалидитетом без радног искуства. Посебно значајним сматра се да је финансијским мерама обухваћено 950 лица за шта је утрошено 130 милиона динара. Како Краљево припада неразвијеном подручју са степеном развијености који се креће између 60 и 80 одсто републичког просека износ средстава по незапосленом лицу из категорије млађих од 30 година, оних који чекају на запослење дуже до годину дана, радника проглашених за технолошки вишак и Рома, достиже 240 хиљада динара, а на територји све три локалне самоуправе које припадају овој филијали нешто је већи кад су у питању особе са инвалидитетом. Град Краљево је препознао ову меру као веома битну и изашао у сусрет послодавцима који су имали потребе да запосле лица из групе теже запошљивих за шта је издвојено 23 милиона 560 хиљада динара што је довољно за запошљавање 114 особа. Као начин да се, бар у ограниченом трајању, радно ангажује одређен број лица показали су се јавни радови са акцентом на друштвеном интересу који

се остварује рализацијом оваквих пројеката. Поред тога значајним се сматра и прилика за упошљавање лица из категорије теже запошљивих која се ангажују на привременим и повременим пословима. Град Краљево је суфинансирањем учествовао у реализацији једног јавног позива, а јавни рад на попису нелегално изграђених објеката финансиран је искључиво из градске касе. До сада је реализовано, или још тече, 33 пројекта јавних радова у којима је ангажовано 182 лица чији је рад процењен на 20 милиона 770 хиљада динара. Година предузетништва повод је за субвенције за запољавање којима је сопствени бизнис покренуло 113 лица за шта је на простору под ингеренцијом ове филијале утрошено нешто више од 20 милиона динара, а у Краљеву 15,5 којима је бизнис почело 85 особа. Од укупног броја на овај корак се одлучило шест особа са инвалидитетом и један припадник ромске националности. Нефинансијске мере којима се подржава предузетништво у овој години су укључиле информативно-саветодавне услуге за сва лица која је интересовало предузетништво, а од 576 на нивоу филијале обуку на путу до успешног предузетништва, која је била предуслов да се конкурише за ову врсту субвенције, прошло је 339 особа. У првој години пословања програмом мониторинга је обухваћено 16 предузетника, а проверу је вршила и Регионална развојна агенција за Рашки и Моравички округ. Посебно интересовање послодаваца и незапослених изазвао је програм стручне праксе у који је укључено 94 особе које су оспособљене за полагања стручног испита или стекле посебна знања и вештина потребне за извршавање радних обавеза. Програм обуке на захтев познатог послодавца представља врсту прелазног решења у случајевима кад на евиденцији нема лица са знањима и вештинама потребним за обављање одређених послова на радним местима, а ову меру су користила четири послодавца.

1.1.2017.

МАГАЗИН

Функционално основно образовање одраслих усмерено је према лицима без завршене основне школе, а током последње године обухватило је укупно 44 особе од којих 43 ромске националности. У активности Националне службе за запошљавање укључене су нефинансијске мере којима се значајно повећавају могућности за запошљавање, а обухватају како контакт са послодавцима тако и са онима који трагају за запослењем. Колико су спроведене успешно најсликовитије потврђује податак да је уз посредовање краљевачке филијале запослено хиљаду лица. Један од видова за повезивање послодаваца са онима који траже посао су сајмови запошљавања, а од истакнуте потребе послодаваца за запошљавање 163 лица до посла је дошло нешто мање од половине. У Националној служби за запошљавање пропратном активношћу оцењују свечано уручивање уговора особама ангажованим на програмима стручне

и радне раксе, смањења сиромаштва и унапређења могућности запослења маргинализованих група, који је реализован у сарадњи са локалном самоуправом и немачком хуманитарном организацијом Хелп. Спроведен је у сарадњи са градом чији се допринос мери износом од 20 одсто што достиже шест хиљада евра. Ефекти пројекта мере се потписавањем уговора о једногодишњем раду у девет фирми чиме им се ствара могућност стицања радне праксе неопходне за заснивање радног односа. Незапосленим лицима се током године нуде индивидуални планови, саветовања о могућности за развој каријере који обухватају и ученике, па чак и лица која су у радном односу. - Што се тиче мера за активно тражење посла то су обуке за тражење посла, радионице и тренинзи усмерени да теже запошљиве категорије брже дођу до информација и пронађу пут до посла. У филијали постоји, једна од седам у Србији, Миграциони сервисни центар у оквиру кога лица заинтересо-

вана за легалне токове запошљавања у иностранству могу да добију одговарајуће информације. У току ове године у Краљеву услуге је користило 44 лица углавном медицинске и машинске струке. До сада је евидентирано 13 хиљада потреба за рад у иностранству за које је конкурисало десет лица из Краљева. У току ове године запослено је 161 лице са ивалидитетом, а од укупно 393 на евиденцији у Краљеву је њих 306. Од укупно опредељених средстава преко 20 милиона динара је било предвиђено за запошљавање особа са инвалидитетом и разне мере у којима су учествовала, почев од стручне праксе, програма самозапошљавања, програм за послодавце, програм субвенција зарада за особе са инвалидитетом без радног искуства – каже Прелић. Од 411 незапослених лица ромске националности, од којих 218 из Краљева, запослена је 21 а све су укључене у мере функционаног основног образо-

вања. Националним акционим планом за 2016. и 2017. годину предвиђена је активација радно способних корисника новчане социјалне помоћи, а откад је 2014. закључен протокол о сарадњи центара за социјални рад и Националне службе за запошљавање значајно је побољшана сарадња између ове две установе. Из краљевачке филијале су на адресе 1.371 лица упућени позиви на разговоре и упознавање са мерама и услугама предвиђеним индивидуалним плановима за запошљавање како би се активирала сва радно способна лица из ове категорије становника. У Националној служби за запошљавање значајном оцењују међународну сарадњу и пројектно финансирање, пре свега пројекат повећања делотворности политике запошљавања према угроженим групама финансиран средставима Европске уније. При локалној самоуправи је прошле године формиран Центар за информисање и професионално саветовање који пружа услуге незапо-

сленим лицима, онима који желе да промене посао, али и ученицима. У сарадњи са Школском управом повећане су могућности професионалне оријентације и планирања каријере о чему сведочи податак да је велики број ученика основних и средњих школа користио мере и услуге овог центра. У оквиру истог пројекта су самоуслужне радне станице, и информативни пунктови на територји све три оштине, где незапослени могу да претражују слободна радна места службе за запошљавање или друге изворе информисања. У сарадњи са локалном самоуправом, а преко месних заједница, покренут је пројекат Караван запошљавања, а 22 посете руралним и веома неприступачним деловима градског подручја били прилика да се 124 лица упозна са повољностима увођења у евиденцију Националне службе за запошљавање што је искориситло 35 особа. За обављање приправничког стажа особа, или послодаваца, са руралног под-

ручја обезбеђено је нешто више од три милиона динара а ову меру је искористило тринаест приправника. Актуелна је и обука у коју је тренутно укључено 98 лица млађих од 30 година, а поред информатичке укључује обуку за пекаре као и учење немачког и италијанског језика. Акционим планом запошљавања у следећој години се планира проширење обухвата особа из категорије теже запошљивих група. Значајно бољи положај могу да очекују млади, деца палих бораца, они који су имали или имају статус детета без родитељског старања, жртве трговине људима и породичног насиља. Израда овог плана је у току, а кад буде усвојен на некој од наредних седница Скупштине града биће познати сви детаљи и повољности које могу да очекују они који још нису дошли до било каквог посла. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.1.2017.

Срећна Нова Година 61

МАГАЗИН

1.1.2017.

Оправдана титула најбољег у Југоисточној Европи

ДЕЦИ ОД - Више од две стотине новогодишњих пакетића за децу из породица лошијег социјалног статуса. – Хуманитарне активности без присуства медија. - Удружење „Дете у срцу“ је годинама у назад кроз разне пројекте испољавало озбиљан однос према организацији забавно-културних дешавања за најмлађе. - Хуманитарни рад у многобројним акцијама за помоћ оболелим лицима, слању деце са сметњама у развоју на летовање, бесплатним излетима за ученике основних школа са добрим резултатима у учењу, опремању за школу деце лошијег социјалног статуса и традиционалне поделе новогодишњих пакетића. - „Фантастик бенд“ обезбедио сто новогодишњих пакетића раљевачко Удружење грађана „Дете у срцу“ више пута је награђивано за допринос у раду са децом из маргинализованих група, а круну успеха представља награда Хумано срце године које му је, као најбољем у југоисточном делу Европе, додељено 2014. године. Удружење је, по

традицији, и ове године пред наступајуће новогодишње и божићне празнике обезбедило више од две стотине новогодишњих пакетића деци из породица лошијег социјалног статуса, а у сарадњи са Удружењем хранитеља „Сунцокрет“ и деци из хранитељских породица којој је уприличен

пригодан програм у Свечаној сали Градске управе. Традиција поделе новогодишњих пакетића датира из 2009. кад је удружење, уз помоћ Центра за социјални рад, први пут одабрало малишане којима ће улепшати новогодишње празнике. У одабиру су на-

Д СРЦА редних година, поред оснивача Удружења „Дете у срцу“, учествовали Школска управа и директори основних школа са којима је остварена завидна сарадња. Удружење „Дете у срцу“ је годинама у назад, кроз разне пројекте, испољавало озбиљан однос према организацији забавно-културних дешавања за најмлађе које су сваки пут окупљале на хиљаде посетилаца. Међу најзначајније се убрајају Дечији фестивал „Дете у срцу“, који је у септембру прославио десети рођендан и у претходном периоду угостио Бранка Коцкицу, Манду, београдско позориште „Пан театар“, Ивану Селаков, Леонтину и Хор „Чаролија“, као и многе друге еминентне уметнике. - Наш рад на пољу друштвене одговорности и хуманитарног рада огледа се у многобројним хуманитрним акцијама за помоћ оболелим лицима, слању деце са сметња-

ма у развоју на летовање, бесплатним излетима за ученике основних школа са добрим резултатима у учењу, опремању за школу деце лошијег социјалног статуса и традиционалне поделе новогодишњих пакетића. Рад нашег удружења препознао је велики број привредника из читаве Србије па нам је утолико лакше да, уз средства добијена од града по пројекту за суфинансирање рада удружења грађана, подигнемо активности на много виши ниво. Поред захвалности пријатељима удружења, ове године морамо поклонити хумано срце момцима из „Фантастик бенда“ који су нам обезбедили сто новогодишњих пакетића, одвојили време да се сликају са малишанима, и овим гестом показали да су заиста праве звезде. Један део наших малишана већ трећу годину заредом ужива у бесплатној пројекцији цртаног филма у би-

оскопу, након које добијају пакетиће од Деда Мраза, а све под покровитељством краљевачког предузећа „Вирџинија“ – потврдио је председник Удружења грађана „Дете у срцу“ Дејан Пантић и подсећа да је, уз несебичну помоћ Биљане Милошевић, 12. децембра са преко 350 килограма пилећег меса и 150 кила кромпира обрадовано двадесет породица лошијег социјалног статуса. Иако су се фотографије направљене приликом доделе помоћи појавиле на друштвеним мрежама Пантић потврђује противљење пласирања оваквих информација у јавности зарад стицања личних поена што поткрепљује податком да ни о последњим активностима овог удружења није обавештавао медије. Т. Радовановић

МАГАЗИН

1.1.2017.

Новогодишња журка за најмлађе

ИГРАНКА БЕЗ - Поред повећане пажње усмерене према старијим и социјално угроженим лицима са простора Месне заједнице „Стара чаршија“, на ред дошли и најмлађи. – Средствима месне заједнице обезбеђено стотину новогодишњих пакетића. - Богат културни програм и дружење са деда Мразом. - За десет најугроженијих породица обезбеђена хуманитарна помоћ у виду пакета хране и средстава за хигијену. – Богат програм активности и у новој години тара чаршија је у Краљеву позната као део града који се простире од Ратарског имања до обала Ибра и дела Карађорђеве улице до раскрснице зване „Пампула“, а као такво постоји скоро два века. Настало је

после пропасти Карађорђевог устанка, и турског спаљивања новог Карановца подигнутог на простору Пљакиног шанца, кад су Срби ново насеље померили према западу. О томе да је стара чаршија настала у другој половини де-

ветнаестог века постоје поуздани подаци о чему сведоче и надгробне плоче у порти Цркве Свете Тројице. Простор истоимене месне заједнице покрива знатно ширу територију и у смеру од истока ка западу обухвата

З ПРЕСТАНКА део града између Ложионице и дела Ибарске магистрале која овај део града одваја од Јарчујака, а са севера према југу од Хигијенског завода до Ибра. Најновији сазив Савета Месне заједнице Стара чаршија сматра се најактивнијим на подручју града Краљева о чему сведоче бројне активности у које се убраја и најновија усмерена према најмлађим категоријама становника. Уверење да су до сада, због повећане пажње усмерене према старијим и социјално угроженим лицима, били запостављени повод је да се у последњим данима 2016. године организује дружење под називом „Игранка без престанка“. На јединствено дружење позвани су сви малишани са

простора месне заједнице за које је, уз богат културни програм и дружење са деда Мразом, уприличена подела сто новогодишњих пакетића. Председник Савета месне заједнице Марко Матић потврђује да је, поред новогодишњих пакетића за децу, за десет најугроженијих породица сопственим средствима обезбеђена хуманитарна помоћ у виду пакета хране и средстава за хигијену. Иако је путна инфраструктура на простору месне заједнице углавном уређена и у добром стању ове године предстоји израда планова и градња атмосферске канализације у Борачком насељу и насељу Грдичка коса. Последње активности везују се за уређивање

платоа на којима се налазе контејнери за одлагање смећа, а слични у овој години треба да буду постављени и на неколико локација у насељу Грдичка коса. - У наредном периоду ћемо, као и сваке године, организовати спортске манифестације и наставити да завршимо инфраструктурне пројекте. Настојаћемо да преко Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта утичемо да се заврши санација леве обале Ибра и обезбеде куће од клизишта које и даље постоји без обзира што је уређена стаза поред реке – каже Матић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

1.1.2017.

Претпразничне активности Градског одбора Јединствене Србије

ВРЕМЕ МИРА И - Јединствена Србија препознатљива по системском социјалном програму. – Градски одбор Јединствене Србије осам година организује поделу новогодишњих пакетића за децу и пакета са хигијеном и гардеробом угроженим породицама единствена Србија је давно као основни циљ дефинисала сталну борбу за бољи живот свих грађана без обзира на националну, верску и сваку другу припадност, а који ће се остваривати учешћем у власти од локалног до републичког нивоа. Партиципирањем у власти у градовима и општинама у Србији, Јединствена Србија инсистира на активном,

системском социјалном програму, по чему је постала и препознатљива. Облици социјалне помоћи и заштите за који се залаже Јединствена Србија укључују бесплатан градски превоз за пензионере и ученике, бесплатан превоз до Београда грађанима који за то имају потребе услед здравствених проблема, једнократну помоћ од 200 евра у динарској противвредности за

сваку новорођену бебу и исто толико месечно за свако четврто дете до његовог пунолетства. У програмске циљеве убраја се запошљавање једног брачног друга, уколико је обоје незапослено најкасније 15 дана од склапања брака, као подршка очувању породице и борби против беле куге. Помоћ породицама огледа се у бесплатним уџбеницима за ученике

НЕСЕБИЧНОСТИ основних школа и бесплатно летовање на мору за ученике који завршавају четврти и осми разред основне, а за матуранте средњих у Грчкој. Део програма који председник странке Драган Марковић Палма реализује у Јагодини укључује подршка развоју социјалног живота мештана са сеоског подручја изградњом или реконструкцијом домова културе у циљу превенције миграција становништва из села ка граду Приближавање Нове године повод је да се активирају и чланови Градског одбора Јединствене Србије у Краљеву који су организовали акцију поделе новогодишњих пакетића члановима најугроженијих породица. Средства за

куповину су обезбедили чланови одбора, а у акцију прикупљања помоћи, у складу са могућностима, укључени су и остали чланови и симпатизери вођени жељом да усреће најмлађе чланове најугроженијих породица. Сличне акције Градски одбор организује пуних осам година, колико постоји у Краљеву, а поред пакетића за децу угроженим породицама су уручени пакети са хигијеном и гардеробом. У сусрет новогодишњим и божићним празницима актив жена Градског одбора Јединствене Србије је желео да, у духу програма странке, скрене пажњу на борбу против беле куге и потребу формирања Министарства за породицу. Повод за ово је дугогоди-

шње залагање председника странке за значајније финансирање трудничког и породиљског боловања незапослених мајки, финансијску помоћ породицама са више деце и пензије за мајке са више од троје деце. У Јединственој Србији потврђују жељу да се помогне у оснаживању породице као институције и основне ћелије друштва чему води подизање свести грађана о опасности насиља у породици и све израженијег запостављања деце. Порука која стиже из ове странке указује на потребу да сваки дан у години буде време за породицу, време мира и несебичности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

1.1.2017.

МАГАЗИН

Удружење „Преокрет“ за најсиромашније суграђане

ДЕТЕ ДЕТЕТУ - Акција „Дете детету“ спроведена у сарадњи са краљевачким основним и средњим школама у жељи да се прикупљањем различитих слатких и сланих производа деци ромске популације и оној која су без родитељског старања претпразнични период учини лепшим. - Поразна слика стања у ромским насељима са великим бројем деце којој је, поред одеће и обуће, потребна довољна количина хране, али и књиге и школски прибор како би се омогућило да присуствују редовној настави у некој од краљевачких школа

ако се новогодишњим и божићним празницима увек највише радују најмлађи, понајвише због бројних поклона који најчешће стижу са различитих страна, у последње време је све већи број оних којима је ова могућност ускраћена. Разлози томе су различити, а најчешће материјалне природе због чега има и деце која никада на овакав начин нису осетила радост празника. Ово је само један од повода да Удружење „Преокрет“, основано пре две године са циљем да посвети већу пажњу хуманитарном раду и заштити сиромашне и децу са посебним потребама, старијим особама и самохраним мајкама, покрене акцију како би и та-

квима омогућио да, пред наступајуће празнике, осете бар део задовољства који највећи број деце сматра нормалним у оваквим приликама. Добра прилика за то је акција „Дете детету“ спроведена у сарадњи са краљевачким основним и средњим школама у прикупљању различитих слатких и сланих производа намењених деци ромске популације и оној која су без родитељског старања. Довољно података о социјалном статусу највећег дела становника било је довољно да се акценат стави на овај део популације, а колико су организатори добро проценили потребе на најбољи начин потврђује задовољство оних који ће овај период живота пам-

тити и по новогодишњим пакетићима. У Удружењу „Преокрет“ потврђују поразну слику стања у ромским насељима са великим бројем деце којој је поред одеће и обуће потребна довољна количина хране, али и књига и школског прибора како би се омогућило да присуствују редовној настави у некој од краљевачких школа. Уз захвалност свима који су помогли да се организује ова акција из „Преокрета“ најављују нове активности током наредне године како би се положај деце из породица тешког материјалног стања бар мало приближио онима који немају такве проблеме. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Новогодишњи сајам старих заната рукотворина

МАГАЗИН

1.1.2017.

ОТПОР ГЛОБАЛ

Новогодишњи сајам старих заната рукотворина прилика да се купе производи од малих произвођача, продавница рукотворина, независних књижара, пријатеља који праве уникатне стварчице и људи који се у овој средини опиру лошим странама глобализације. – У понуди различити примерци накита од дрвета и употребни предмети настали применом декупажа, хеклања, штрикања и других. – Књижевне вечери, плесне групе, модна ревија и радионице старих заната. – Посебни програми за најмлађе

ЛИЗМУ

1.1.2017.

МАГАЗИН

ериод пред Нову годину увек је прилика за куповину најразличитијих поклона, али и појаву бројних продаваца који на сваком кораку нуде по нешто из широке лепезе производа. Иако се стиче утисак да овогодишња понуда није на нивоу некадашњих место на коме се током три децембарска дана могло пронаћи по нешто што се битно разликује од стандардног био је традиционални Новогодишњи сајам старих заната и рукотворина. Удружење Креативна радионица у сарадњи са Градском управом организује ову манифестацију два пута годишње, поводом Међународног дана жена 8. марта и уочи Нове године, а посетиоцима пружа прилику

да купе по нешто од малих произвођача, продавница рукотворина, независних књижара, пријатеља који праве уникатне стварчице и људи који се у овој средини опиру лошим странама глобализације. Жељу организатора да времена оптерећена бројним ружним стварима обогати нечим лепим потврђује Вера Павловић уз подсећање да су се у периоду од 28. до 30. децембра у холу испред Свечане сале Скупштине града окупили двадесетак добро познатих аутора уникатних предмета са пријатељима из Чачка, Крагујевца и Јагодине. Иако се интересовање за излагање из године у годину повећава ограничен простор је утицао да ни овога пута

није било места за све који су били спремни да покажу до које мере су савладали одређене вештине у креирању уникатних предмета. И ове године су се на штандовима, опремљеним уз подршку Основне школе „Светозар Марковић“ нашли различити примерци накита од дрвета и употребни предмети настали применом декупажа, хеклања, штрикања и других. Креативна радионица током читаве године организује различите активности, а Сајам старих заната и рукотворина је само једна у низу активности које привлаче добар број посетилаца. На обим активности у значајној мери утиче количина средстава којима се располаже, а пројект-

но суфинансирање програма рада удружења грађана је само један од начина за обезбеђење најнеопходнијег за рад. Једну од отежавајућих околности организаторима чини сазнање о изумирању старих заната и све мањи број оних који су, и ако се баве којим од њих, спремни да изађу из анонимности и присутнима бар покажу део онога чиме су се бавили. Цене изложених предмета су приступачне и примерене могућностима оних који искажу потребу за куповином што је довољно тек да се покрију трошкови производње. Више од жеље да се заради сајам је прилика да се покаже са колико љубави према раду се

приступа изради најразличитијих предмета чији изглед ограничавају једино машта и креативне могућности аутора. Сваки од три сајамска дана и ове године је отпочињао припремањем најразличитијих колача, већ од поднева настављан пригодним музичким програмима, а уз Деда Мразове чаролије и филм о Новој години први дан је обележило књижевно вече и рецитовање уз гитару. Други дан је отпочео представљањем заната и радионицом о плетењу зимских одевних предмета, настављен пројекцијом цртаног филма за децу „Како је Гринч украо Божић“, а завршен наступом плесне групе „Џони Бра-

во“. Један сат иза поднева трећег дана, у оквиру представљања старих заната, посетиоцима је пружена посебна прилика да се упознају са техникама декупажа, сито штампе и плетења, а крај трећег дана манифестације обележен је представљањем последњег броја часописа за књижевност, културу и уметност „Сизиф“ и пригодном модном ревијом. На крају трећег дана из Креативне радионице стиже потврда о наставку најразличитијих активности и рад на припреми осмомартовског сајма до чијег почетка није остало много времена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Зоран Дебељак

МАГАЗИН 1.1.2017.

Човек за сва времена: Зоран Дебељак (2)

- Зоран Дебељак је имао много талената, завршио је пилотску школу, возио авион и био врстан риболовац. - Као што је Хемингвеј пола онога што је писао у књигама сам проживео тако је и Зоран, који је имао озбиљну биографију, свашта проживео овде, у Немачкој и Америци. - Безгранично заљубљен у аутомобиле за живота их је променио између 40 и 50. – Празна столица у „Сунцу“

Фото: М. Радовановић

ПРИЈАТЕЉ ДО КРАЈА ЖИВОТА

адио Врњачка Бања је годинама важио за водећу локалну станицу на простору Србије чему је, поред изузетно иновативног приступа раду, у знатној мери доприносио повољан положај предајника на Гочу. Од тренутка кад је много тога у земљи почело да посустаје бројним изазовима савременог тренутка није могла да се одупре ни ова станица, па је полако почела да копни да би пре две године потпуно нестала са медијске сцене. У доба највећег просперитета битан допринос значајним успесима давао је Зоран Дебељак који се тешко мирио са чињеницом да полако нестаје оно чему је посветио добар део живота. Зато је пре свих напустио брод на коме су се појавиле прве пукотине да би нешто касније основао сопствену радио станицу засновану на музичком концепту кроз који су се провлачиле за овај крај најзначајније информације. Иако се новом послу максимално

МАГАЗИН

1.1.2017.

предавао све док, пред крај новембра минуле године, тело није попустило под налетом тешке болести било је у његовом животу довољно слободног времена за још једну велику љубав – сниматељски рад. На широку лепезу остварења из ове области заувек ће подсећати серија кратких филмова о старим електранама намењених презентацијама Електропривреде Србије, али и озбиљнија филмска остварења у која се сврстава кратки филм „Мица“ по сценарију и у режији Милана Никодијевића. Филм о некада надалеко познатој Мици Трофртаљки уврштен је у званичну конкуренцију Сарајевског филмског фестивала, а приказан је и на још шеснаест других. Резултат заједничког рада је документарни филм „Спокој краја“ који говори о усташком злочину над шест хиљада српских цивила априла 1942. године у Старом Броду код Вишеграда и „Карамазов - слике душе“ посвећен

чувеном лаутисти Едину Карамазову који је, иако самоук, проглашаван најбољим нешпанским свирачем фламенка. Вођен духом луталице Карамазов је мењао музичке стилове и пребивалишта, свирао у Берлинској филхармонији, Бечком конзерваторијуму, париској Олимпији, на Страдуну, у холовима подземних железница, на градским трговима широм света и снимио албум са Стингом што је било довољно да се за њега заинтересују редитељ Милан Никодијевић и директор фотографије Зоран Дебељак. Након два циклуса емисија из серијала под називом „Слике душе“ Никодијевић је од Радио-телевизије Србије добио понуду за још један што је било повод да са Дебељаком сними додатних шест емисија. Богат стваралачки опус овог аутора чини 150 епизода кратких форми које су реализовале четири екипе, а двадесетак је снимио Дебељак који је безрезервну

посвећеност овој врсти стваралачког рада манифестовао сталним обогаћивањем техничке опремљености. Врњачка Бања никада није била место које се одликовало богатом филмском продукцијом, макар у питању биле и кратке форме, што је код оних који мало боље познају технологију, а воде рачуна о економији, учвршћивало уверење да је у таквим условима бесмислено улагати у опрему коју је могуће изнајмити. Ма колико био свестан и такве могућности Дебељаку је, каже Никодијевић, увек било значајно да има своју камеру и припадајућу опрему која укључује небројано објектива, чак и посебну летелицу за снимање из ваздуха. Колико је озбиљно приступао овој врсти посла сведочи податак да је због њега основао посебну фирму под називом „Полидео медија“. Једном од најзначајнијих културних манифестација у Врњачкој Бањи сма-

тра се Фестивал филмског сценарија у оквиру кога је Зоран Дебељак, током пуне две деценије, редовним посетиоцима био најпрепознатљивији лик. Први контакт је остварен у периоду док је био водитељ програма на локалном радију који је у време фестивала имао отворени студио испред Хотела Звезда. Била је то јединствена прилика да велики број бањских посетилаца уживо види радијског водитеља док уз пиће разговара са најпознатијим именима домаћег филмског стваралаштва. - Кад сам 1997. године постао директор фестивала направио сам неке резове, променио водитеље и на то место поставио Зорана који је имао богом дан глас, знао да се понаша са микрофоном, а био леп и висок, па је 20 година био водитељ. Све што је радио

схватао је као игру, а док год се играш теби је лепо. Можда сам и ја мало утицао на њега, па смо се све време играли на фестивалу с тим што је он прихватао и неке моје сулуде идеје. Пошто је много волео војску Зоран је имао различите униформе, а белу морнаричку је добио на поклон од нашег пријатеља адмирала у пензији Шиље Радовића. Кад су Мића Орловић и Љубо Јелчић водили фестивал војничких песама појављивали су се у униформама што је било повод да се и Зоран на Летњој позорници у време отварања фестивала пред хиљаду и по људи појави у као снег белој униформи и изазове шок, потом громогласан аплауз кад је шапку бацио у публику – прича Никодијевић. Максимално посвећеног сваком

МАГАЗИН

1.1.2017.

послу који је радио спорт није посебно привлачио што није био разлог да се бар на тренутак не појави на терену у време утакмице које су запослени у радио станици два пута годишње играли са колегама из Студија Б. Кад је селектор врњачке екипе Никодијевић попустио под притиском дугогодишњег сарадника и пријатеља, и дозволио да уђе на терен, догодио се пех да новог играча док је још заузимао позицију на терену погоди лопта и тако постигне аутогол. Увек спремном за шалу Дебељаку је то био довољан разлог да после само двадесетак секунди на терену затражи замену. Године рада на филму биле су прилика за учешће на бројним фестивалима, некад као аутори, чешће као извештачи или предавачи у оквиру радионица као што је школа камере у Културном центру у Сопоту.

Несумњиво је да је Зоран Дебељак имао много талената. Завршио је пилотску школу, возио авион и био врстан риболовац. - Са филмом „Мица“ ишли смо на фестивал Стариград Пакленица код Задра. Ишли смо до прошле године, а контакт направили највише захваљујући њему. Са тим филмом смо били у Бјеловару, Херцег Новом, Нишу и другим фестивалима где су га сви волели јер је био комуникативан и добронамеран. Као што је Хемингвеј пола онога што је писао у књигама сам проживео тако је и Зоран, који је имао озбиљну биографију, свашта проживео овде, у Немачкој и Америци. Безгранично је волео аутомобиле, а са првим „опел кадетом“ заједно смо прошли пола Европе. За живота је променио између 40 и 50 аутомобила које је често мењао и увек добијао бољи.

Није био омиљен код свих, али је као дружељубив човек имао много пријатеља и умео да остане до краја живота пријатељ и ономе кога је први пут видео – каже Никодијевић који се сврстава у ред ретких који су толико времена провели са Дебељаком и били толико блиски. Као изузетно комуникативан био је радо виђен у свим срединама, па и на овогодишњој „Гулашијади“ у Угљареву после које се први пут најближем пријатељу пожалио на здравствене проблеме. У то време још није ни био свестан од чега болује, а од тренутка кад му је и званично дијагностификована најтежа болест поживео је само 24 дана. Тако су се обистиниле прогнозе краљевачких лекара да, након краткотрајног боравка у болници, неће живети дуже од месец дана. Поред сестре Зорице до последњег

дана је уз Зорана био само Милан Никодијевић. Није га напуштао ни приликом одласка у београдски Клинички центар где лекари, и поред најбоље воље, нису стигли ни да га прегледају. Провео је тамо свега неколико сати пре него што је констатовано да је изгубио најважнију битку у животу. Остају сећања на време проведено заједно и откривање још по којег детаља у разговорима са онима који су га познавали. Мање или више познавали су га многи, а колико су га ценили на најбољи начин доказују непрегледне колоне оних који су по прохладном да-

ну мирно чекали у немој колони да му се поклоне последњи пут. У врњачкој кафани „Сунце“ заувек ће остати празна столица на којој је током скоро две деценије Зоран седео са пријатељима. Проводио је ту толико времена да се неупућенима могло чинити да је власник. А „Сунце“ је било место одржавања различитих манифестација, од оних са озбиљном садржином до других које су се могле учинити исто толико озбиљном пијанком. У овом објекту и данас се сећају добротворне аукције слика за помоћ једној основној школи.

- Иако је очекивао нисам хтео да он води аукцију пошто је деловао мало естрадно, па нађем историчара уметности Николу Кусовца. У 12 сати ме зове Кусовац и каже како не може да дође, али се појави Дебељак а ја га питам зашто се не облачи јер треба увече да води аукцију. Потврда да је на то заборавио није га спречила да обуче црвени сако и одради посао боље него Кусовац – сећа се Никодијевић. Ни у најтежим тренуцима, кад му је од живота остало само неколико дана, Зоран Деебљак се није одвајао од камере. Последњом се похвалио најоданијем пријатељу само неколико дана пре него је заувек отишао. Још тада је био свестан да најновијом камером више никада неће сликати. На последњи сусрет подсећа само још фотографија у мобилном телефону Милана Никодијевића. Т. Радовановић

Две деценије од смрти Сретена Степића

МАГАЗИН

1.1.2017.

ВЕЛИКИ ЛОВАЦ

- Сретен Степић није доживео одговарајући друштвени третман чему је у значајном мери допринела чињеница да је наступао искључиво у аматерском позоришту. - Друштво није препознало интерес да напредује, а он је искуством и талентом задовољавао све потребе концепта тадашњих друштвених прилика и људи који су водили позориште. – На Степића се, као носиоца и извршиоца позоришне политике, позориште ослањало пуних десет година. - Незаменљив лик у комедијама Јована Стерије Поповића и Бранислава Нушића, а интересантан у савременим. - Кад је стварао Сумњиво лице које жели да види на сцени Нушић је имао у виду Сретена Степића. - Градња кућице је као стварање добре представе

Фото: М. Радовановић

НА ПЛАВУ РИБУ

одатак да се 28. децембра навршило две деценије од смрти Сретена Степића, једне од најзначајнијих личности које су се појавиле на краљевачкој позоришној сцени, повод је за покушај да се баци мало више светла на лик човека по коме се више деценија препознавало краљевачко позориште. Деценијама уназад је постојала лепа навика да се у позориште доводе деца и ту упознају са магијом мрака створеним готово нестварним светом покрета, емоција и изговорене речи. Почетком друге половине двадесетог века, кад је аматерско позориште трасирало пут према месту које данас заузима Краљевачко позориште, још нестварнијим се чинило сазнање да су познати ликови из комшилука на позоришној сцени постајали потпуно нове личности. Најупечатљивијом се по правилу чинила појава Сретена Степића који је читав радни век провео у „Фабрици вагона“ у коју је по завршетку рата, након што је победио туберкулозу и завршио занат, дошао из једног од трстеничких села смештених на десној обали Западне Мораве. У фабрици је годинама био шеф централног магацина специјалних алата и беспрекорно педантно водио евиденцију о томе шта ко узима, и враћа, због чега је уживао велики углед у колективу. Дугогодишњи колега са посла, али и из позоришта, Миломир Недељковић потврђује да је Степић од најраније младости показао велико интересовање за позориште, а неочекивану популарност стекао након представе Заједнички стан. Лик Пепија, који у заједничком стану покушава да пронађе место макар у купатилу, побрао је бројне аплаузе на локалној и другим сценама на којима су гостовали краљевачки аматери, и заувек одредио оријентацију према комедији. У то време нико, па ни он, нису могли претпоставити да ће га лик који је тумачио пратити до краја живота током кога је препознаван као Пепи. Комедија се у жанровском смислу сматра веома тешком и захтевном формом у којој глумац мора посебним средствима да изазива салве смеха и

МАГАЗИН

1.1.2017.

континурано лепо расположење. Посебне способности за нешто тако, које се сматрају урођеним талентом, утицале су на све који су га бар једном видели на сцени да га пореде са далеко познатијим Миодрагом Петровићем Чкаљом. Иако је таленат био препознатљив сваки пут кад се појавио на сцени све је више стручних људи који сматрају да није доживео одговарајући друштвени третман, а томе је у значајној мери допринела и чињеница да је наступао искључиво у аматерском позоришту које је, за разлику од професионалног, засновано на другом стваралачком концепту. - Оно има за циљ да људима који воле позориште створи услове да се тиме баве без амбиција да постижу уметничке резултате, већ да на позорници талентом дају допринос суштини позоришта. Такав таленат је код Чкаље достигао националну вредност а код њега, нажалост, није изашао много даље од веома угледног момка аматера који је касније био препознат и у Србији. То је период педесетих и шездесетих година прошлог века кад је могао, ако не да иде у школу, бар да ради са

стручним људима који би се његовим талентом бавили тако што би га обликовали и усмеравали. Друштво није препознало интерес у томе, да би позориште добило више, а он је искуством и талентом задовољавао све потребе концепта тадашњих друштвених прилика и људи који су водили позориште. Тако је у домаћем репертоару добијао скоро савршене улоге и увек брилијантно правио све везане за комедију из европске драмске баштине. Имали смо пробуђен, и донекле развијен, таленат који је сасвим задовољавао репертоарске потребе и друштвени концепт у Краљеву. То је било погрешно јер би, да се улагало у Степића онолико колико је било потребно, врло вероватно резултати његовог рада на нивоу позоришта Србије били далеко бољи и значајнији – каже Недељковић. Они који се и данас сећају заједничког рада на припреми бројних представа потврђују да је на пробама владала бајковита атмосфера са неограниченом количином воље знатно старијег колеге који је сваку од њих

МАГАЗИН 1.1.2017.

сматрао посебном светињом. Није избледело ни сећање на увек присутно настојање да се као уметник изражава на најбољи могући начин у чему је Степић увек успевао. Представа Кир Јања Радничког позоришта „Живан Маричић“, у оквиру Културно уметничког друштва „Фабрике вагона“, изненадила је многе у Србији и скренула пажњу на језгро из кога ће касније настати професионално позориште. Појава је испровоцирала екипу Радио телевизије Београд, и редитељку Веру Бјелогрлић, да за потребе емисије о краљевачким аматерима сними једну сцену из ове представе са жељом да се увери у таленат о коме се само говорило. На брзину импровизована позорница у просторијама радничког ресторана није одисала посебним оптимизмом све док, поред отвореног сандука са новцем, гласом Сретена Степића није проговорио Кир Јања. Као сведок неочекиваног одушевљења Недељковић сведочи о нескривеној радости редитељке која је запањена успела да изговори једва две речи: „Какав глумац!“ Појава Сретена Степића допринела је да емисија о краљевачким аматерима поприми ток другачији од првобитно замишљеног и потврди снагу талента којим је афирмисана његова глумачка личност. Био је то један од ретких тренутака тог времена кад су се препознавале нове димензије статуса позоришта и глумца који излази из оквира дневних односа концепта тадашњег позоришта. - Уз Степића сам схватио где смо ми били тих година, и шта ће бити са нама уколико се не развијемо, а то је као питање беспрекорно поставио и он. У једном периоду када је позориште изнутра било блокирано одласком извесног броја људи, и када је сала почела драматично да пропада, више није било ни потенцијала који су могли да доведу људе квалитетнијег редитељског проседеа, па је читава књига пала на три слова од којих је најзначајнији био Сретен Степић. На њега се као носиоца и извршиоца позоришне политике позориште ослањало пуних десет го-

дина. У критичним тренуцима неколицина њих су показивали апсолутну оданост позоришту засновану искључиво на љубави и ту није било никакве шпекулације. Они улажу љубав и таленат, а оно ствара некакве претпоставке за рад тако да је позориште пребродило кризу. Он није имао никаквих амбиција да оде из Краљева. Волео је да путује са позориштем, али је напуштање позоришта и Краљева било непојмљиво и то никада није поменуо. Обавио сам са њим другарски разговор и рекао да би, ако мало загризе и крене да ствара свој идентитет у свету српског позоришта, могли да урадимо нешто више. О томе није хтео да говори, мада никада није говорио о разлозима као што никада није скривао велику љубав према Зори која је заузимала врло високо место у његовом животу. Много му је значило што никада није показала одбојност према његовом раду у позоришту, па је сав свој таленат улагао у позориште и, кад год би га позвали на поделу, никада

није рекао да нешто неће. Волео је да ради са младим људима изазивајући код нас осећај да смо нешто важни и да једног дана треба да наследимо ту причу – каже Недељковић. Колико је био незаменљив лик у комедијама Јована Стерије Поповића и Бранислава Нушића, а интересантан и у савременим, на најбољи начин је оценио драмски писац Новак Новак након што је видео представу Сумњиво лице у којој је Сртен Степић маестрално одиграо улогу Јеротија Пантића. Редитељ Александар Ковачевић је направио прихватљив драматуршки рез и главног јунака сместио у фотељу, која неколико пута премашује његову висину, тако да глава Јеротија Пантића буде у нивоу празног рама за слику. - Ја мислим да је Нушић имао тебе на уму и да је ово Сумњиво лице које је желео да види на сцени – изрекао је Новак и потврдио како је још једно од значајних имена српског позоришта, а и културе, које је схватило његову вредност што потврђује тезу да би ула-

1.1.2017.

МАГАЗИН

ском у образовни процес, или другачији систем позоришне вредности од оног какав је био присутан у Краљеву, Сретен Степић могао да буде много значајније име. О лакоћи којом је радио потврђује податак да није било поновљеног снимања приликом реализације телевизијских прилога. Добар разлог за то је уверење да га је камера волела, јер је у лицу имао нечег трагикомичног што је свим његовим ликовима давало дозу људске туге која се изражавала на хумористички начин. Иако нема много текстова који се озбиљније баве анализом његовог рада на сцени значајним се чини дожи-

вљај који је крајем седамдесетих година прошлог века Недељковић преточио у причу о великом ловцу на плаву рибу. Повод је део шифроване поруке у представи Сумњиво лице у којој се помињу плава риба, кљукана династија, свастикин бут и још по нешто. Сретен Степић се са истим жаром појављивао на позорници до пред крај живота, а посустао тек у последњој години кад је све мање излазио. Млађе колеге памте га по нескривеној радости кад год би навратио у позориште, чак и у периоду кад је био свестан да све мање може, а све више жели. Пепи је тога био свестан, а амбицију да радницима позоришта украси живот није

остварио до краја. Другу радост представљала је градња викендице на породичном имању у родном селу при чему је помагала већина другара из позоришта, неко да превезе по који џак цемента и другог материјала или дође на мобу кад су били у питању било какви физички радови. Како је све у његовом животу било засновано на позоришту и градња кућице је доживљавана као стварање добре представе. - Био једном један Сретен Степић. Тако се завршавају сви наши успеси. Он у позоришту има своје место, јер су сва посматрања позоришне прошлости везана за његово име.

Кад је отишао Сретен и ја сам убрзо решио да одем, јер сам у простору у коме радим имао осећаје различите од оних које смо сви ми имали кад смо кренули у ту идеалистичку авантуру. Било би згодно да у позоришту нађемо меру по којој ћемо глумце за комичну улогу награђивати некакавом наградом која носи име Сретена Степића. Он се неће заборавити унутар позоришта, јер постоје некакви знаци о присуству Сретена Степића, али мислим да то мора да се институционализује и обликује тако да се млад човек, кад дође у позориште, суочи са критеријумима по којима ће бити мерен. У тим критеријумима би требало

да чује његово име, а кад чује његово име онда ће морати да препозна оно што је радио да би евентуално могао својим талентом да конкурише за добијање те награде. Нисам у групи оних који верују да јавна реч изговорена од људи као што сам ја има некакву вредност, јер је друштвени концепт на таквом степену развоја да је далеко важније мишљење листопадног заменика заменика заменика заменика од било каквог мишљења било ког експерта. У овој земљи постоје сјајни умови који сијају и данас, али је вредност тог сијања афирмисана само у тренутку када служи интересима оних који господаре меди-

јима да би афирмисали своје потенцијале – каже Недељковић. Иако је пролазио кроз различите, мање или више тешке, периоде у животу за Сретена Степића је позориште било независно место које је представљало суштину живота и на коме се одвијао прави живот. У том животу он је био личност која се разликовала од оне коју су препознавале колеге на послу, комшије из колоније Фабрике вагона окупљене око фудбалске лопте или у тренуцима понекад бесмисленог седења уз обичан разговор. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.1.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Маша и Медевд Маша је трогодишња енергична, дружељубива и помало луцкаста девојчица која живи у шуми и стално упада у невоље. Њен добри друг Медвед, који је штити, често и сам упадне у невољу због Машиних несташлука. Њих двоје, уз остале животиње у шуми, забављају гледаоце, али их и уче креативности, лојалности и правом пријатељству.

МАГАЗИН

1.1.2017.

Певајмо

Смештен у свет попут нашег, али који насељавају само животиње, „Певајмо“ представља Бастера Муна, угледну коалу као директора некада великог позоришта које је временом пропало. Бастер је вечити оптимиста који изнад свега воли своје позориште и учиниће све да га задржи. Суочен с пропадањем животне амбиције има последњу шансу да овом избледелом драгуљу врати некадашњу славу тако што ће продуцирати највеће светско такмичење у певању, а победника чека велика новчана награда. Појавиће се пет најозбиљнијих кандидата: Мајк, миш који певуши једнако добро као што вара људе, стидљива слоница тинејџерка Мина која има ужасну трему од наступа, затим преморена мајка свиња Росита која има 25 прасића, млади горила гангстер Џони, који тражи начин да побегне од породичног криминала, и панк-рок бодљикаво прасе Еш које покушава да се отресе арогантног дечка и постане соло певачица. Све животиње ће доћи на аудицију верујући да је то њихова шанса да

промене животе и док их Бастер појединачно подучава, и доводи све ближе и ближе великом финалу, почеће да схвата да позориште можда није једино што треба да се спаси. Филм се приказује од 4. јануара, пројекције почињу у 18 сати, а улазница стаје 300 динара.

Санта Мариа дела Салуте Прича о Лази Костићу почиње пред црквом Санта Мариа дела Салуте у Венецији, због које се песник у младости песмом љутио на дужда што је за градњу посекао силне шуме у нашим крајевима. Филм је емотивна исповест о највећој српској љубавној причи, односу највећег песника српске књижевности и младе, прелепе Ленке Дунђерски, а води кроз живот и унутрашњу борбу великог и „друкчијег“ човека, песника, преводиоца, доктора права, новинара… У позном добу, Лази ће се дух Ленке Дунђерски и црква Санта Мариа дела Салуте међу собом преплитати и довести до стварања његове најчувеније песме. По сопственом сценарију филм је режирао Здравко Шотра, Лик Ленке тумачи Тамара Алексић, док Лазу Костића игра Војин Ћетковић. У филму се појављује више од 160 глумаца међу којима су Дејан Луткић, Слобода Мићаловић, Александар Ђурица, Небојша Дугалић, Јоаким Тасић, Нела Михаиловић, Срђан Тимаров, Миодраг Крстовић, Александар Берчек, Светлана Бојковић, Небојша Кундачина, Радоје Чупић, Милица Грујичић и други. Директори фотографије су Веселко Крчмар и Дарко Станојев, музику је радио Војкан Борисављевић, а ко-

стиме Иванка Крстовић, сценограф је Дејан Анђелковић, за маску је била задужена Дубравка Бусатлија, а мотажер је Петар Путниковић. Филм је у периоду од 1. августа до 4. новембра сниман на више од 150 локација у Венецији, Сомбору, Вршцу, Новом Саду, Сремским Карловцима, Београду, Цетињу, Бару и Котору, а куриозитет посебне врсте представља податак да је направљено око хиљаду и по костима. Пројекције почињу у 20 сати, а улазница стаје 300 динара.

Assassin’s creed Assassin’s Creed је једна од најуспешнијих акционих игрица данашњице, а ово је први филм снимљен по њој. Режију потписује Џастин Курцел, а уз Фасбендера играју и оскаровка Марион Котјар, Мајкл Кенет Вилијамс и Џереми Ајронс. Калум Линч је осуђен на смрт али, захваљујући тајанственој компанији изненада добије другу прилику за живот. Помоћу револуционарне технологије која откључава генетичка сећања скривене у његовој ДНК одлази у прошлост у Шпанију 15. века и проживљава искуства давног претка, Агуилара де Нерха, члана тајног друштва познатог као Атентатори које се бори против Темплара који жуде за моћи, како би заштитили слободу избора. Прошлост преобрази главног јунака који почиње да црпи знање и развија вештине потребне како би се супротставио опресивној организацији Темплара данашњице. Пројекције почињу у 22 сата.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 1. И 7. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

1.1.2017.

1. јануар

45. п. н. е. — Уводи се јулијански календар. 404. — Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму. 1526. — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбуршког. 1600. — Шкотска почиње са употребом јулијанског календара. 1700. — Русија почиње да користи Јулијански календар. 1801. — Ступили су на снагу Закони о унији из 1800. којим су се Краљевство Велика Британија и Краљевство Ирска ујединили у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1801. — Ђузепе Пјаци је открио Цереру, прву познату патуљасту планету. 1803. — Данска је забранила увоз робова у Данске Западне Индије и постала прва земља која је забранила ропство. 1833. — Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу. 1863. — Ступила је на снагу Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама) 1880. — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља. 1880. — Фердинанд де Лесепс почиње француску изградњу Панамског канала. 1892. — Острво Елис се отвара да прима имигранте у САД. 1893. — Јапан почиње да користи грегоријански календар.

1898. — Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирима почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајланд како би се створио модерни град од 5 области. 1956. — Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства. 1958. — ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. 1959. — после двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику. 1971. — Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама. 1973. — Краљевина Данска, Уједињено Краљевство и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу. 1979. — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава, 30 година након оснивања Народне Републике Кине. 1983. — ARPANET званично прелази да користи Интернет протокол, чиме настаје Интернет. 1985. — Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System). 1986. — Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом. 1987. — Град у Фробишеровом за-

ливу, у канадским Северозападним територијама, мења своје име у Икалуит. 1988. — Настаје Евангелистичка лутеранска црква америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД. 1993. — Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике. 1994. — у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и

0,029% у минути. 1995. — У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. 2000. — Уједињено Краљевство је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем. 2002. — евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте. 2003. — полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаљачланица ЕУ. 2004. — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина. 2007. — Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали зва-

нични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих. 2011. — Нове регистарске таблице за моторна возила у Србији. Мађарска усвојила нови Устав и променила назив из Република Мађарска у Мађарска.

2. јануар 366. — Алемани су прешли залеђену Рајну у великим масама, извршивши инвазију на Римско царство. 533. — Меркурије је постао папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању. 1815. — Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму. 1839. — Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије0, снимио прву фотографију Месеца. 1889. — Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија. 1915. — Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Енвер-паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1935. — Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга млађег, сина авијатичара Чарлса Линдберга. 1941. — Други светски рат: Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс. 1943. — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа. 1946. — У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон. 1949. — Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика. 1955. — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти ма-

ње од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон. 1957. — Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају. 1967. — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца. 1971. — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине. 1974. — Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД-у на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга 1991. — Шерон Прат Диксон је положила заклетву као градоначелник Вашингтон-а, поставши прва Афроамериканка на челу града те величине и важности. 1992. — Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН. 2003. — Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања. 2004. — Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wild 2, узимајући узорак који ће да се врати на Земљу две године касније.

3. јануар 1781. — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца. 1795. — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске.

1.1.2017.

МАГАЗИН

1815. — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије. 1868. — У Јапану укинута институција шогуна и почела „Меиџи обнова“. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана. 1919. — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока. 1924. — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона. 1925. — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом. 1961. — САД прекинуле дипломатске односе с Кубом. 1962. — папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра. 1970. — у Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго. 1977. — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а. 1980. — председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога. 1990. — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено. 1990. — у железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза. 1993. — председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2. 1994. — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при

чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде. 1996. — представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година. 1997. — широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“. 2000. — на првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 %, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори. 2001. — летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 километара за 888 часова и 42 минута. То је био први светски рекорд у новом миленијуму. 2002. — генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу. 2003. — у интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.

4. јануар 1494. — Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. 1717. — Енглеска, Француска и Холандија формирале Тројну алијансу да би се супротставиле амбицијама Шпаније у јужној Европи. 1797. — Француски генерал Наполеон I Бонапарта победио Аустријанце

код Риволија у Италији. 1842. — у дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни концерт у Београду. 1885. — Др Вилијем Грант извршио прву успешну операцију слепог црева. 1896. - Јута је примљена у Унију као 45. америчка савезна држава. 1932. — влада Индије прогласила илегалним Индијски национални конгрес и ухапсила вођу Махатму Гандија, што је изазвало талас штрајкова у земљи. 1936. — часопис Билборд објавио

прву топ листу поп музике. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату почеле напад на немачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дела Апенинског полуострва. У жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог реда Свети Бенедикт од Нурсије. 1948. — Уједињено Краљевство признала Бурму као независну републику с првим премијером Такином Нуом. 1951. — Севернокорејске и кинеске трупе су у Корејском рату заузеле Сеул.

1958. — Совјетски „Спутњик-1“, први вештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу. 1967. — Дорси су објавили свој први албум The Doors. 1973. — покраден Музеј уметности у Монтреалу. Однете слике вредне два милиона долара, међу којима и једна Рембрантова, вредна милион долара. 1993. — Срби из Републике Српске и муслимани из Босне су одбили, на конференцији у Женеви, Венс-Овенов мировни план за Босну и Херцеговину. Преговори су супендовани, рат у Босни и Херцеговини је настављен још жешће. 1994. — Граду Фоча у Босни и Херцеговини после 500 година, по одлуци Скупштине Републике Српске, промењен назив у Србиње. 1995. — домаћа и светска јавност оштро протестовале због тога што је држава преузела лист „Борба“ и притиска власти на остале независне медије. Тај независни београдски дневник био је приватизован почетком 90-их у време реформске владе Анте Марковића. 1998. — шеф израелске дипломатије Давид Леви поднео оставку, рекавши да више не жели да се једини брине о питањима мира и социјалним проблемима у земљи. 2002. — неколико људи изгубило живот у снежним олујама које су захватиле Грчку, Бугарску и Турску. Грчке и бугарске власти у најугроженијим регионима увеле ванредно стање. 2003. — исламска милитантна група из заседе напала војни конвој у североисточном Алжиру и убила 43, ранила 19 војника, у најкрвавијем нападу на алжирске трупе у последњих пет година.

5. јануар 1834. — у Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу. 1895. — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген објавио да је прона-

шао x-зраке, касније по њему назване Рендгенски зраци. 1916. — пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена. 1919. — основана Немачка радничка партија, касније названа Националсоцијалистичка. У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Спартакистичка лига“ са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу. 1925. — Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД. 1933. — почела изградња моста Голден гејт у Сан Франциску. 1935. — Основан „Ошишани јеж“ хумористичко-сатиричне, недељне новине. 1942. — на основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске почео, у Другом светском рату, окупацију југоистока Србије. 1949. — на састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991. 1964. — Током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи. 1969. — СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја. 1976. — у Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија. 1980. — САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана.

1.1.2017.

МАГАЗИН

1991. — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991-1992. 1993. — танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије. 1996. — у Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон. 1997. — Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепаратиста у тој републици. 1999. — САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе. 1999. — Београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову. 2001. — неурохирург из Њујорка, оптужен да је у два случаја извршио операције мозга са погрешне стране, ослобођен оптужби и враћена му дозвола за рад. 2003. — у истовременим самоубилачким нападима два Палестинца у Тел Авиву погинуле 22 особе, а више од 100 повређено. 2003. — Тим који је предводио Мајкл И. Браун је открио Ериду, највећу познату патуљасту планету у Сунчевом систему, користећи фотографије снимљене 2003. у опсерваторији Паломар.

6. јануар 1066. — Крунисан је Харолд II, последњи енглески англосаксонски краљ. Погинуо је исте године код Хејстингса у бици против претендента на енглески престо норманског војводе Вилијама Освајача. 1148. — Војска Иконијског султаната је поразила крсташе у бици на планини Кадмус. 1322. — У манастиру Жича круни-

сан је српски краљ Стефан Дечански. 1492. — Краљ Фернандо и краљица Изабела победоносно су ушли у Гранаду, након што је њихова војска поразила Боабдила, последњег емира Гранаде, чиме је окончана реконкиста. 1579. — Потписана је Арашка унија католичких низоземских провинција против северних протестантских провинција. 1810. — Миром у Истанбулу Османско царство је предало Русији полуострво Крим и област Кубањ. 1816. — Император Александар I Романов је потписао наређење за протеривање исусоваца из Санкт Петербурга и Москве. 1832. — Након низа покушаја да у сарадњи са Аустријом збаце владике из династије Петровића, последњи гувернадур Вуколај Радоњић је протеран из Црне Горе. 1916. — Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадранском мору. 1916. - Поштански брод СС Бриндизи потонуо је након што је ударио у мину усмртивши 450 путника (углавном Црногорце) 1929. — Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави. 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о „четири слободе“ - слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва. 1945. — Маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн су у Другом светском рату склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага. 1950. — Уједињено Краљевство је признало Народну Републику Кину. 1963. — Ирански шах Реза Шах Пахлави почео је „белу револуцију“ уво-

ђењем аграрне реформе и права гласа за жене. 1978. — Круна Светог Стефана, првог хришћанског мађарског краља, коју су однели Американци после Другог светског рата, враћена је у Мађарску. 1995. — У провинцији Шанси на северу Кине погинуло је најмање сто људи у експлозији после судара два теретна воза натоварена тонама три-

Америке у центру града Тампа на Флориди. У поруци која је потом пронађена изразио је симпатије према Осами бин Ладену и подржао терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. 2003. — Мировни преговори Тамилских тигрова и владе Шри Ланке означили су мали помак у помирењу након 19 година дугог грађанског рата.

7. јануар

нитротолуола. 2000. — Јаке полицијске снаге раздвајале су два скупа на Цетињу у Црној Гори где су Српска православна црква и самопрокламована Црногорска православна црква одржавале централно божићно славље на Бадњи дан. 2002. — Петнаестогодишњи Чарлс Бишоп погинуо је када се у авиону „Цесна 172“ обрушио на зграду Банке

1598. — на руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович. 1610. — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“. 1764. — SICULICIDIUM, покољ Секеља у Мадефалви 1785. — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом. 1789. — на првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон. Поново је изабран 1792., а 1796. је одбио да се кандидује. 1807. — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте. 1872. — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908. 1920. — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска. 1927. — успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка. 1946. — западне силе су признале Аустрију у границама из 1937. 1953. — председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба. 1979. — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном

Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота. Сматра се да је за време режима Црвених Кмера од априла 1975. у Камбоџи убијено или умрло од глади и исцрпљености између милион и два милиона људи. 1990. — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације. 1992. — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет. 1993. — Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су попаљене. 1997. — У Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи. 1998. — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији. 1999. — Сенат САД почео је суђење у поступку смене (импичмент) председнику САД Билу Клинтону, прво после више од 130 година против актуелног шефа државе. Клинтон је био оптужен за кривоклетство и опструкцију правде у афери са бившом приправницом у Белој кући Моником Луински. 2002. — француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. Модну кућу основао је 1962., а прославио се 1966. колекцијом првих смокинга за жене који су постали модни хит. 2002. — приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између присталица Српске православне цркве и непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs