MagazIN 260 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 260 * 25. децембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

25.12.2016.

У овом броју: Усвојен предлог Одлуке о буџету Културније и са више разумевања Већи утицај на живот у граду Божић празник радости Божићна посланица београдског надбискупа Политичка позадина дочека Велика најезда министара Љубав је решење за све

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 24 30 32 34 38 44

Тополивница у Крагујевцу Неприкосновени мајстор комуникације Позориште као универзум Говори да бих те видео Ток неизрецивог Живот у мртвом мору На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

48 56 64 72 78 84 90 94

МАГАЗИН 25.12.2016.

МАГА

Краљевски

АЗИН 7

Четрнаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

25.12.2016.

УСВОЈЕН ПРЕДЛОГ

- Вода за пиће физичко-хемијски и бактериолошки исправна током октобра и новембра. – Због повећане количине дима вредности штетних честица у ваздуху на једном мерном мету присутне током шеснаест дана новембра. - Одлуком о буџету града Краљева за наредну годину предвиђени су приходи од три милијарде 149 милиона и расходи од три милијарде 397 милиона динара што потврђује да ће планирани буџетски дефицит достићи 247 милиона. - Буџетски дефицит ће се финансирати неутрошеним средствима из ове године и кредитном линијом на коју су одборници дали сагласност током 2015. године. - Знатан раскорак између стварног броја пређених километара и оног који се појављује у рачунима за наплату јавног градског превоза. – За дочек Нове године на Тргу српских ратника два и по милиона динара из градске касе

ОДЛУКЕ О БУЏЕТУ

МАГАЗИН

25.12.2016.

четрнаеста седница Градског већа имала је карактер ванредне, а приближавање краја године повод да се најважнијом од 22 тачке предложеног реда сматра предлог одлуке о буџету за наредну годину. Устаљена пракса да прве две буду посвећене разматрању извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за октобар и новембар утицали су да разматрање предлога буџета, као условом за нормално функционисање града у наредној години, по приоритету буде тек на трећем месту. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току октобра на основни преглед узорковао 162 узорка воде за пиће из мреже градског водовода и 15 узорака сирових вода са црпних станица. У истом

периоду из мреже водовода на проширен број физичко-хемијских параметара узета су и два узорка воде за пиће. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су сви анализирани узорци бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду, једном недељно, узоркована је вода реке Ибар за анализу на фенолне материје, а у свим испитаним узорцима анализираним пет пута спектро-фотометријском методом вредности фенолних материја нису прелазиле МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Слична је ситуација била и у новембру с тим што је анализа вршена на 147 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 11 узорака сирових вода са црпних станица. Једном недељно узимани су узорци воде из реке Ибар, а добијени резултати о исправ-

ности исти су као и у претходном месецу иако су анализирани спектро-фотометријском методом четири пута. На основу извршених анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у Краљеву у току октобра била хигијенски исправна. При извођењу закључка Завод за јавно здравље вешто избегава да потврди констатацију о хигијенској исправности воде, јер потврђује само да се то може констатовати а не да су његови стручњаци и констатовали. Средње двадесетчтворочасовне вредности сумпордиоксида и азотдиоксида су у октобру биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а индекса црног дима испод максимално дозвољених. Ситуација је нешто другачија кад су у питању суспендоване честице чији је

садржај био изнад граничних вредности током пет дана на мерном месту Полицијска управа. У току октобра вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума и никла нису прелазиле граничне вредности, што није случај са арсеном чије је повећано присуство у ваздуху констатовано током три дана у овом месецу. Ситуација се није много разликовала ни у новембру с тим што су средње давдесетечетворочасовне вредности индекса црног дима и азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац биле изнад максимално дозвољених вредности током једног дана. Почетак грејне сезоне утицао је да средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица на мерном месту Полицијска управа у новембру премаше граничне вредности чак 16 дана, кадмијума један, а арсена три дана. Повремене информације у медији-

ма о сумњама у квалитет воде и ваздуха повод су за тврдњу градоначелника Краљева др Предрага Терзића како град као одговорна јединица локалне самоуправе према својим грађанима, а за разлику од неких других, свакодневно врши ова мерења која су поверена Заводу за јавно здравље на чијем се веб сајту свакодневно редовно и правовремено објављују подаци о резултатима. - Информације о квалитету воде и ваздуха треба да дају одговорна лица и људи који су стручни да такве информације дају. Паушалне изјаве које се појављују у медијима, и различити перформанси које изводе различите групе грађана, не иду у прилог томе већ воде ширењу панике међу грађанима за коју апсолутно нема места. У случају да дође до повећане имисије штетних гасова, да квалитет ваздуха буде погоршан, грађанима се дају пре-

поруке како треба да се понашају у том случају – каже др Терзић. Одлуком о буџету града Краљева за наредну годину предвиђени су приходи од три милијарде 149 милиона и расходи од три милијарде 397 милиона динара што потврђује да ће планирани буџетски дефицит достићи 247 милиона. У буџету су заступљене све ставке за расходе који су у надлежности града, а укључују материјалне трошкове и плате запослених у установама чији је оснивач град, потом инвестиције, текуће одржавање, нова запошљавања, финансирање раличитих савеза, функционисање Скупштине града, јавни градски превоз и трошкове расвете који треба да се смање заменом постојећих живиних савременим лед сијалицама. Податак да су расходи предвиђени буџетом већи од прихода води ка ставу да се буџетски дефицит финансира

неутрошеним средствима из ове године и кредитном линијом на коју су одборници дали сагласност током 2015. године уз напомену да се посебном одлуком Скупштине града може извршити пренамена. Значајну ставку на расходној страни представљају трошкови јавног градског превоза. Како је претходна скупштинска одлука као могућност за задовољење ове потребе подразумевала модел приватно јавног партнерства променом се стварају услови за расписивање јавне набавке. Разлог се види у очекивању да трошкови превоза буду смањени, али и чињеници да је посебна комисија утврдила знатан раскорак између стварног броја пређених километара и оног који се појављује у рачунима за наплату. Измене се односе и на количину средстава намењених финансирању рада удружења грађана, првенствено кад су у питању она намењена суфинансирању програма рада цркава и верских заједница. Потврда исправности овог става огледа се у чињеници да ни Српска православна црква ни било која друга верска заједница у овој го-

дини нису доставили потпуну документацију за један од два годишња конкурса, па ће средства у наредној буџетској години бити преусмерена на рад хуманитарних организација. Са 45 на 42 процента од укупног износа смањен је удео у суфинансирању културних манифестација, док је истовремено повећано издвајање за потребе младих. Члановима Градског већа је предочен нацрт одлуке о доношењу Кадровског плана у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града Краљева за наредну годину, а разматрани су програми пословања са финансијским плановима јавних комуналних предузећа „Чистоћа“, „Пијаца“, „Водовод“ и „Путеви“, Јавног енергетског предузећа „Топлана“ и јавних предузећа за уређивање грађевинског земљишта и Градско стамбено. Градско веће је 30. новембра ове године усвојило Правилник о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града

МАГАЗИН

25.12.2016.

Дочек Нове године

Много буке у јавности изазвао је податак о издвајању два и по милиона динара за организацију дочека Нове године на Тргу српских ратника. Градоначелник др Терзић потврђује да је издвајање дефинисано изменом одлуке о буџету за ову годину на шта нико од одборника није имао примедбе приликом усвајања у Скупштини града. Целовечерњи програм дочека Нове године почиње у суботу у 21 сат, а после наступа два диск џокеја следи концерт предгрупе. Планирано је да се тачно у 23 сата на позорници појаве чланови познатог састава „Пилоти“ који ће присутне у центру града забављати до један сат после поноћи, градоначелник каже можда и нешто дуже од тог времена. Поред извођача у цену су урачунати трошкови ангажовања савремене бине, расвете и другог неопходног за одржавање овакве манифестације. И док из Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине стиже најава покретања петиције да се ова средства усмере на лечење оболелих суграђана градоначелник потврђује како су строго наменска и не могу се користити ни за једну другу намену. Ових дана се у медијима појављују информације да поједине локалне самоуправе одустају од колективног дочека Нове године на трговима и, под притиском јавности, средства намењена за ову сврху усмеравају према категоријама грађана којима су потребнија, пре свега за лечење. Изостаје одговор на питање да ли на тај начин крше одлуке органа којима су средства опредељена, или су услов за то створили поништавњем погрешних.

Краљева, који је у потпуности усклађен са Одлуком о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе којом је за ове органе утврђен максималан број од 271 запосленог. Током ове године радни однос на неодређено време престао је за 4 запослена, а није било пријема нових док за 3 запослена, начелник и заменик начелника Градске управе и руководилац Службе за буџетску инспекцију, у складу са законом мирују права и обавезе из радног односа. Планирани број запослених за 2017. исти је као и у 2016. години, имајући у виду законска ограничења по којима корисници јавних средстава до истека наредне не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места, већ само изузетно, уз сагласност тела Владе, у законом прописаној процедури. На дневном реду се нашао План детаљне регулације за изградњу коридора инфраструктуре у обухвату Просторног плана подручја посебне намене Парка природе „Голија“, сагласност на одлуку Управног одбора Спортског центра „Ибар“ о спровођењу јавног позива за избор насловног спонзора нове спортске хале као и предлог решења о распоређивању буџетских средстава месним заједницама. Директор Спортског центра „Ибар“ Краљево је овлашћен да, због спровођења јавног позива, образује комисију са задатком да утврди текст јавног позива и спроведе поступак избора најповољнијег понуђача у складу са законом. Предложено је да почетна цена спонзорства на месечном нивоу износи 120 хиљада динара, а да уговор буде закључен на период од пет година. Седница је завршена подршком свим предлозма као и последњем да се за исплату накнаде председницима савета месних заједница из средстава текуће буџетске резерве исплати милион и 200 хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Првих шест месеци новог сазива Скупштине града

МАГАЗИН

25.12.2016.

КУЛТУРНИЈЕ И СА ВИШЕ РАЗУМЕВАЊА

- Једногласна подршка усаглашеном тексту Пословника о раду Скупштине града јединствен случај у историји српског парламентаризма. – Правилник о акредитацији услов за контролу присуства седницама Скупштине града. - Постоји јасна већина која даје подршку извршној власти и нема проблема око усвајања појединих одлука. - Рад парламента мирнији, културнији и са више разумевања за оне који заступају различите политичке ставове. – Ускоро кодекс облачења за одборнике и остала лица која присуствују седницама Скупштине града како би се допринело угледу и очувању вредности локалног парламента. – Средства намењена реконструкцији сале за седнице утрошена за санацију последица земљотреса. - Улице се више не асфалтирају само зато што то одговара неком политичару, куму или рођаку, већ месној заједници на чијој се територији налазе

Ненад Марковић

25.12.2016.

МАГАЗИН

рај године је време кад се сумирају резултати у готово свим сферама живота, између осталих и парламентарном који је у локалној средини, након априлских избора ове године, значајно другачији него пре тога. Томе је у значајној мери допринео председник Скупштине града Ненад Марковић који је дисциплиновано прихватио одлуку органа Српске напредне странке који у својим редовима за ову функцију нису могли да пронађу погоднију особу. Један мандат парламентарног искуства пре ступања на нову дужност, и нешто краће на месту заменика председника локалног парламента, сматрају се довољним за успешно обављање повереног задатка о чему сведочи подједнако добар однос са одборницима опозиције

колико и онима који припадају владајућој већини. Врло брзо након конституисања парламента, месец и по дана после поновљених избора на једном бирачком месту у Жичи, потврдило се да би препрека ефикаснијем функционисању новог сазива могле да буду мањкавости у Пословнику о раду Скупштине града што је било повод за измене о којима су прво обавештени шефови одборничких група. Након што су после петнаест дана размотрене прво писмене, а потом и друге, примедбе на радну верзију документа констатовано је како неке од њих могу да буду прихваћене уз адекватно исцрпно образложење за одбијање оних које су оцењене неприхватљивим. Усаглашен текст Пословника о раду

је на седници Скупштине града усвојен без расправе, и једногласно, што Марковић оцењује јединственим случајем у историји српског парламентаризма. Повод за то су бројни уступци и једне и друге стране што је водило ка документу који не би требало мењати у дужем периоду, чак ни у случају промене владајуће структуре у локалном парламенту. Једним од основних ограничења учинила се могућност да шефови одборничких група могу да се јављају за реч више пута са неограниченим трајањем излагања што је, у тренуцима усвајања буџета за наредну годину, могло довести до прекорачења задатих рокова и бројне компликације због увођења привремених мера. Негативно искуство из периода кад је скупшти-

на радила у таквим условима био је основни мотив да се по сваку цену избегне слична ситуација што су подржали и опозициони одборници. Компромисно решење огледа се у могућности да се уместо три и пет, време излагања по одређеним тачкама дневног реда повећа на пет и десет минута уз могућност да се шефовима одборничких група, у случају разматрања посебно важних питања, омогући и треће јављање што пружа прилику да по једној тачки дневног реда говоре и по пола сата. Новина се огледа и у ставу да приликом обједињеног разматрања неколико тачака дневног реда одборнику није ограничено време излагања. Почетно несналажење, и изостанак контроле оних којима је дозвољен улазак и обављање одређених активности

у скупштинској сали, повод је за размишљање о усвајању правилника о акредитацији како би се током једне године обезбедила контрола присуства на седницама Скупштине града. Према Пословнику о раду Скупштине града дневни ред за свако заседање предлаже већинска групација, а након што буде достављен шефовима одборничких група право да поднесу предлоге за измену и допуну, или амандмане, имају сви који то учине до прописаног рока. О коректном односу сведочи и неформална сарадња везана за разматрање појединих тачака дневног реда, а за разлику од ранијег периода није необично да се усвоји и по који предлог опозиционих одборника. - Скупштина је законодавно тело које мора да даје подршку извршној

власти, па све оно што за седницу припреме градоначелник и Градско веће ми разматрамо и, ако имамо већину, усвојимо. За сада углавном постоји јасна већина која даје подршку извршној власти и нема проблема око усвајања појединих одлука. Значајнијим за другу половину године сматрамо један, па и други, ребаланс буџета, одлуку о телесној оплодњи, па измене и допуне јер се у пракси показало да један члан треба изменити. Постоје и тачке дневног реда које скупштина мора да разматра у одређеним временским интервалима, а корак унапред у односу на ранији период представља податак о правовременом разматрању извештаја о реализацији буџета након истека свака три месеца. Ни примедбе искуснијих опозиционих одборника о слабом

МАГАЗИН 25.12.2016.

проценту реализације буџета нису увек на месту, јер је потребно да се извесна количина новца сачува за реализацију капиталних пројеката у последња три месеца – објашњава Марковић. У време кад се очекује усвајање буџета за наредну годину појачано је интересовање буџетских корисника, али и опозиционих одборника који траже повод за оштру критику. Више од две деценије вишестраначја потврдило је да опозиција жестоко напада све предлоге владајућих структура, пре свих оне који се односе на буџет. Зато су градски челници прилично опрезни при откривању свих детаља, а председник Скупштине препушта градоначелнику да први саопшти све новине које у наредној години могу да очекују грађани Краљева. Након априлских избора битно су измењени и однос снага и одборничка структура у којој се први пут јављају снаге које у ранијем периоду нису биле у ситуацији да утичу на локалну политику, па је и то у извесној мери допринело да се рад парламента сматра ако не мирнијим онда бар култур-

нијим и са више разумевања за оне који заступају различите политичке ставове. Актуелни сазив Скупштине града карактерише неуобичајено велики број одборничких група што је често била тема критика опозиционих партија. Тачан број није могао да потврди ни председник Скупштине града који заступа став да свака странка на политичкој сцени заслужује да живи у неком облику, а један од њих је и деловање одборничке групе чији је број одређен по коалиционом споразуму склопљеном пре избора. Ма колико то било у складу са прописима прилично необично делује податак о формирању одборничке групе са једним одборником из својих редова и четири позајмљена. У ситуацији кад се од одборника опозиције захтевало стриктно поштовање одређених одредби Пословника о раду они су устврдили како га, бар кад је у питању договорени распоред седења у скупштинској сали, не поштују ни припадници владајуће већине што је на једној од претходних седница било повод за захтев да се прекине

док сви не заузму своје место. Како је Пословником о раду предвиђено да распоред седења у сали одређује председник Скупштине града уследио је договор са шефовима одборничких група уз захтев да буде поштован, али је и на то морало да се сачека док се смире узбуркане страсти и све дође на своје место што и председавајућем омогућава да има бољи преглед у сали приликом пријављивања за дискусију и гласања. Већ на наредној седници, заказаној за следећу среду, очекује се да буде усвојен кодекс облачења за одборнике и остала лица која присуствују седницама Скупштине града, а повод је сазнање да досадашњим очигледно понашањем и изгледом нису доприносили угледу и очувању вредности локалног парламента. Комфорнијем раду у наредном периоду треба да допринесу побољшања ка чему води детаљна реконструкција скупштинске сале. Велики трошкови штампе материјала за седнице, које по некада премашују износ од три стотине хиљада, воде ка размишљењу о достављању у елек-

25.12.2016.

МАГАЗИН

тронском облику. До тада треба створити адекватне услове за напајање и смештај лап-топ рачунара, или таблета. О неком виду реконструкције размишљало се и пре неколико година, али су средства намењена за ову сврху утрошена за санацију последица земљотреса. Позамашни радови само су наставак започетих реконструкцијом сале у којој се одржавају седнице Градског већа и скупови са мањим бројем учесника. Како комплетна реконструкција и увођење електронског система гласања захтева улагања која превазилазе могућности градског буџета размишља се о извођењу радова у етапама. Прва би подразумевала реконструкцију електро мреже и седишта за одборнике са посебним додатком за смештај електронске опреме, а потом покушај да се из европских или домаћих фондова обезбеде средства за инсталацију опреме којом се стварају услови за електронско гласање. Информације о сличним покушајима на простору других локалних самоуправа потврђују добре резултате, а након што буде окончан поступак инсталације очекује се да отпочне други везан за обуку одборника. Према постојећем предрачуну прва фаза реконструкције треба да кошта око четрнаест милиона динара, а кад буде окончана сала би требало да има потпуно другачији изглед и поприми обрисе амфитеатра. Бројне замерке су током последње деценије биле усмерене према великим трошковима телевизијких преноса седница Скупштине града. Повод је и податак о јединственом случају да преносе врше чак три локалне телевизијске станице и да свака неколико дана касније испоставља рачун са износом дефинисаном у уговорима који је постигнут пре више године. Иако председник Скупштине сматра да би ускраћивање било којој од телевизија могло да се протумачи као гашење слободе медија, и ускраћивање извора финансирања, изостаје одговор на питање шта би се десило ако би преносе почео да врши још неко. Да ситуација није довољно јасна потврђује и могућност кршења Закона о јавним на-

бавкама и поред потврде да им локалне самоуправе у оваквим случајевима не подлежу. Инсистирање на строгом поштовању закона води ка ставу да би у наредној години требало коначно решити овај проблем и определити се за једног оператера. Таквих обећања било је и претходних година, али се није помакло са мртве тачке што води ка ставу да доносиоцима одлука овакво стање одговара без обзира што се коси са потребом штедње на свим нивоима. - Ако сутра будемо морали да идемо на пренос скупштине са само једном телевизијом свестан сам да ћу да примим ударац од других које не прођу на конкурсу. Моја одговорност се своди на то да поштујем законе без обзире на неке личне афинитете. Овде говоримо о нечему што ће бити конкурс, или јавна набавка, и то ће у наредној години сигурно бити у складу са законом – каже Марковић. Повремене информације о неспоразумима и разилажењима унутар Српске напредне странке у делу јавности стварају утисак да градоначелник Краљева и председник Скупштине града припадају различитим струјама. Марковић одбацује сваку сумњу о постојању било каквих размимоилажења са градоначелником о чему сведочи податак да су заједничким радом решени бројни инфраструктурни проблеми. Један од њих се огледа у ставу да се улице више не асфалтирају само зато што то одговара неком политичару, куму или рођаку, већ месној заједници на чијој се територији налазе. У Скупштини града је присутан став о подједнаком односу према свакој од 68 месних заједница, али само у складу са могућностима буџета који није толики да би могао да задовољи све потребе. Ненад Марковић нема дилему око спремности премијера Александра Вучића да помогне Краљеву што га чини довољним оптимистом који потврђује спремност озбиљних инвеститора да дођу у ову средину. Оно што брине су покушаји да се на сваки начин омаловажи досадашњи рад, а повод је био и недавно свечано отварање семафора

на укрштању Карађорђеве са улицама Скопљанском и Олге Милутиновић. - Петина средстава из буџета Савета за безбедност саобраћаја уложено је у ту саобраћајницу и то је, што се тиче Савета, капитална инвестиција. Негативна атмосфера која се ствара око Краљева утиче на све потенцијалне инвеститоре, па апелујем на Краљевчане који желе да овај град има перспективу да се окану ових болесника, хејтера који не раде ништа друго па су ову Србију довели овде где су је довели захваљујући транге франге систему, олајавању и прављењу лоше климе око себе. Можда и ти људи желе добро овом граду, али је начин на који то раде апсолутно погрешан. Изборите се људи на неким изборима, имали сте прилику. Ја молим бога да буду још једни парламентарни избори да видимо имамо ли поверење народа. Није Србија круг двојке, ни Краљево од мале пијаце до Леснине. Много је веће Краљево и много је већа Србија. Нису сви хејтери и не мрзе сви ову земљу а неки помак негде виде неки нормални људи. Имамо и јасно подељене медије. Једни подржавају једну причу, други подржавају другу, а говоримо о слободи информисања. Имамо јасно подељену уређивачку политику, и то је јасно и врапцима, а шатро боримо се за неку слободу новинарства. То је депласирна прича и оно што народ препознаје, препознају и нашу и њихову причу и „наше“ медије и медије који подржавају другу страну – каже Марковић. До краја године остало је да се одржи само још једна седница Скупштине града. Заказана је за среду а на дневном реду су, поред разматрања Одлуке о буџету града за наредну годину, бројна друга значајна питања, међу њима и програми рада јавних предузећа. Председник Скупштине града верује да ће бити успешно окончана и тако стављена тачка на ову парламентарну годину. Од наредне се очекује да буде још успешнија и кориснија за све грађане Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.12.2016.

Шест година Социјалдемократске партије Србије у Краљеву

МАГАЗИН

25.12.2016.

ВЕЋИ УТИЦАЈ НА

- Са по једним чланом партије у Скупштини града и Градском већу позиција социјалдемократа није таква да могу битније да утичу на политичка кретања. Значајније учешће њихових представника у органима власти него у ранијем периоду наговештава да би у будућности улога социјалдемократа могла бити знатно већа. - Већина становника се приближава граничној црти линије општег сиромаштва а Краљево се, мерено параметрима броја запослених према свеукупном броју становништва, налази далеко иза околних места. - Градски одбор Социјалдемократске партије у Краљеву, од оснивања пре шест година, делује као хармоничан тим

Фото: М. Радовановић

А ЖИВОТ У ГРАДУ

МАГАЗИН

25.12.2016.

оцијалдемократска партија Србије се сврстава у ред млађих у политичком животу земље, а шеста година Градског одбора у Краљеву је прилика за подсећање како је то довољно да се изнесе реалан став о активностима током минуле године којима је обезбеђена боља позиција у оквиру владајуће коалиције. Корак напред представљају значајна места чланова ове партије у Скупштини града и Градском већу што пружа могућност активнијег учешћа у спровођењу дела програма и програмских опредељења у делу заштите угрожених структура становништва. Међу социјалдемократама влада уверење да позиција партије још није таква да могу битније да утичу на политичка кретања, а значајније учешће њихових представника у органима власти него у ранијем периоду наговештава могућност да би у будућности та улога могла бити знатно већа. Скромна свечаност којом се обележава још једна годишњица рада повод је за закључак да суштину социјалде-

мократије чини социјални баланс између различитих категорија становника, а израженије раслојавање и у локалним оквирима због све израженијег осиромашења становништва води ка потенцијалном ризику на врло висок ниво унутрашњих трвења изазивањем најразличитијих конфликата. Члан најужег руководства партије др Милош Гостиљац подсећа на добро познату чињеницу да је већина становника почела да се приближава граничној црти линије општег сиромаштва а Краљево се, мерено параметрима броја запослених према свеукупном броју становништва, налази далеко иза места као што су Горњи Милановац, Чачак, Крушевац Врњачка Бања. - Зато је потребно да уложимо одређен напор, али тај напор мора бити конкретан, па не можемо стално само причати да се залажемо. Залагати се за оне који немају је некако логичније, али морамо схватити да се морамо залагати и за оне који имају, односно да најбогатије људе Краљева у смислу у коме ће представљати репрезент еко-

номске структуре и водича у развоју економије и поноса овога града. Зашто се нисмо заинтересовали за све који су у стању да створе одређену количину новца, што би подразумевало наше интересовање и за функционисање врло јаких и снажних фирми. Једна таква целина не може функционисати без потпоре која се може наћи у склопу односа с науком и техником, јер без њих нема напретка. У том смислу треба уложити нове напоре да буду схваћени интереси људи који се сматрају богатим, и умеју да стварају новац у нашем граду, и да се осете схваћени од оних који ће сутра радити код њих – каже др Гостиљац. То подразумева развој школства као јединствене целине коју треба прилагођавати реалним потребама што је повод да социјалдемократе апелују на омладину да посвети мало више пажње овој партији. Члан Градског већа задужен за бригу о развоју туризма Игор Цветковић подсећа да Градски одбор Социјалдемократске партије у Краљеву, од осни-

вања пре шест година, делује као хармоничан тим чије ставове најистакнутији чланови заступају у органима управе. Резултат таквог рада огледа се у реализацији пројекта развоја сеоског туризма коме је снажан подстицај у другој половини године дало осам милиона динара из градског буџета. Све израженији проблем напуштања села, посебно оних на ободу градског подручја, повод је за став да поред већ познатих туристичких центара и становницима ових крајева треба пружити шансу да се баве све атрактивнијим сеоским туризмом. - Зато смо подршка таквом становништву посебно на рубним деловима Рудна, Чемерна, Толишнице, Лопатнице, Гледића и Гокчанице у којој је приметна експанзија пољопривредне прозводње у гајењу јагодичастог воћа. Поред тог сегмента пољопривреде морамо дати подршку и у смислу још неке делатности да бисмо још јаче мотивисали становништво да остане у овим крајевима, да развијамо сеоски туризам како у ближем окружењу гра-

да тако и у рубним деловима – каже Цветковић. Социјалдемократе подсећају на значај ревитализације туристичких капацитета на Гочу и адекватније коришћење постојећих потенцијала. Значајним за недовољно коришћење чини се запуштена путна инфраструктура, још више велика жичара која би требало да се санира са првим данима нове грађевинске сезоне. Финансијска помоћ за завршетак радова очекује се од Министарства трговине, туризма и телекомуникација, а од стављања у функцију да утиче на промену структуре посетилаца ове планине. Уверење да туристичкој посети доприносе манифестације као што су Нарцису у походе, Дани јоргована, Сребрни казан и друге довољно је за подршку са жељом да у наредном периоду достигну још виши ниво. - Туризам је једна од приоритетних грана, и реално могућ за реализацију, а једна од тема наредне седнице Скупштине града биће усвајање одлуке о изради Плана детаљне грегулације за

изградњу коридора инфраструктуре у обухвату Просторног плана посебне намене Парка природе Голија који припада граду Краљеву. Голија је велики потенцијал, па ће и међународна заједница подржати израду пројеката и почетак радова на инфраструктурном правцу од Рудна према Голији која за десетак година може да преузме примат Златибора – каже Цветковић. Податак да се Голија сврстава у само петнаестак у свету са сличним карактеристикама води ка ставу о потреби да се што већи број становника задржи у овим крајевима и финансијски помогне како би интензивирао радове на унапређењу сеоског туризма. Колико су жеље краљевачких социјалдемократа реалне врло брзо би требало да покаже време. Да рејтинг није на задовољавајућем нивоу потврђује податак да конференција поводом обележавања шесте деценије рада није изазвала посебно интересовање краљевачких медија. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.12.2016.

БОЖИЋ ПРАЗНИК РАДОСТИ Поштовани суграђани, Вама који рођење господа Исуса Христа славите по Грегоријанском календару, упућујем најсрдачније честитке поводом овог великог празника. Желим Вам да Божић, са својим ближњим, проведете у миру, здрављу, љубави, духовном благостању. Честитам Вам празник радости са жељом да се сви боримо да љубав, међусобно поштовање, разумевање и солидарност красе заједнички живот у нашем граду. Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, дипл. политиколог

МАГАЗИН 25.12.2016.

Божићна посланица београдског надбискупа Носи у крилу Њега којег ни Небо ни Земља не могу да обухвате! Браћо и сестре, Рађају се дани у којима ће задрхтати читаво наше биће. Наиме, кад славимо Божић нужно се присећамо и читавог свог животног пута. Задивљени над толиким тајнама, посматрамо и своје личне почетке и своја стасавања; суочавамо се са својим младалачким чежњама и погледима; уједно откривамо да нам земаљски живот полако пролази и да ћемо се нужно суочити и са смрћу. Свака земаљска мајка, рађајући своје чедо, свесна је да ће и оно једног дана умрети, па се зато жарко моли да управо тај догађај смрти стварно значи право рођење. Мајка – рађајући потомство – искрено жели да свако одумирање заправо омогући онај прави живот. Гледајући, дакле,историјски, потпуно је јасно да слављења Божића, тајне Рођења нашег Господа Исуса Христа, нема без Мајке. Гледајући историјухришћанства откривамо да је на почетку Новог савезаМајка, девица из Назарета, преузела одлучујућу улогу. Постала је Богомајка! Одакле, драга браћо и сестре, Свемогућем Богу, који у свом тајанственом бивству располаже могућношћу свих могућности, да одабере управо пут мајчинства да би се човечанство спасло? И то се никако није десило неким случајем! Свето писмо и традиција јасно сведоче да је тај пут одабрао сам Свевишњи Господ на почетку времена. Тада кадаје прва жена – прозвана Евом, јер је мајка свих живих –Богу изговорила своје свесно НЕ, тада је Бог изрекао своје свесно ДА! Изрекао је ДА животу и ДА мајчинству! Ако Бог Створитељ већ у земаљском рају указује да ће успоставити „непријатељство“ између порода Евиног и порода Маријиног, онда то само значи да се Бог одлучио за живот, за мајчинство, за рађање! Одлучио се за живот, а не за смрт. Одлучио се, коначно, за тебе и мене, драги брате и драга сестро! Одлучио се за нова чуда у част синовима људским, како сликовито тврди Свето писмо! У тој заиста чудесној љубави поставио је посебно место Жени, или боље: Мајци! Њу је одабрао за службеницу и пут живота.

Преподобни Павле ВИ не зове без разлога жену и мајку „свештеницом“ живота… БогомајкаДјева Марија сва се, наиме, предала очувању, развоју и напредовању живота свог Сина! Није Га само брижљиво „повијала у пелене“, љубазно постављала у јасле, Њега дојила и мајчински Га хранила, него Га је и касније свуда и свагде пратила: од Египта до Голготе; тражећи Га у храму и пратећи Га на путу крста. Нису без разлога мудри учитељи духовности казали: „Узвикни Марија– и увек ћеш чути одјек Бог“. Свакако, у Дјеви Марији из Назаретачовечанство открива ненадмашно мајчинство! Ту дотичемо неразрушиви стуб љубави у служби живота! Дакле, предрага браћо и сестре, Божић какав славимо и који све нас тако ненаметљиво разнежује и охрабрује, који све нас ставља у стварни поредак света и уједно испуњава надом дубине нашег бића, не постоји без БогомајкеДјеве Марије. Свето писмо њу зато представља и као Жену – узор свим женама – и као Мајку, надахнуће свим мајкама! Шта, дакле, рећи на ове чињенице које нам представља Тајна Божића?! Нема другог искреног одговора него да се упитамо: Сагледавамо ли ми данас целовито улогу блажене Дјеве Марије у историји спасења и надахњујемо ли се на Њој како гледати на све жене и на све мајке! Кад у наше време чујемо најгоре погрде и псовке управо на рачун жене, на рачун мајчинства, читаво наше људско биће нужно се узнемири и стресе. Наше срце се заледи посматрајући како често управо жене постају предмет трговине или пак варљивих реклама! Како не би свачији разум поставио ово логично питање: Је ли могућа и одакле долази толика агресивност у односу према женама, према мајкама? Је ли могуће да и данас, кад се сви сматрамо тако просвећенима, чак и девојчице бивају искоришћаване и злоупотребљаване? Браћо и сестре, од самих почетака хришћанства Тајна Отеловљења и Рођења Божјег Сина будила је најдубља и најплеменитија осећања, па и више: подстицала јенајдубља животна промишљања и стварала најлепша уметничкадела. Сме ли данас да буде другачије? Сме ли или може лида буде другачије ако хоћемо

да чувамо достојанство наших живота? Не, никако не бисмо смели да урушимо ту тако богату традицију која је надахњивала и изграђивала читаве векове. Стога упутимо у овом божићном слављу свој поглед у јаслице, у место рођења Исуса Христа! У њиховом средишту је Живот, Новорођени; али ту је и Она која је у служби тог живота, Дјева Марија! Погледајмо ту Мајку! Постала је то што у вери гледамо у Њој зато што је чувала своју унутрашњу лепоту и достојанство! До највишег степена развијала је лепоту срца проистеклу из несебичне љубави и великодушности даровања. Свака аутентична лепота долази искључиво из унутрашњости, из срца, из личног искуства Божје милости, или, другачијеречено, из искуства да смо од Бога прихваћени и вољени! Таква жена и мајка с таквим искуством постаје надахнуће за све „свештенице“ живота и љубави. За такве жене и мајке молимо се ових дана славља. За такве жене и мајке ваља у свакој породици и у сваком друштву прионути свим својим најбољим педагошкими духовним силама. Народ који то чини неће искусити пад прираштаја становништва ни стагнацију надања и радости. Дакле, драга браћо и сестре, као што нема Божића без мајке, тако нам нема ни будућности без мајки. У таквој свести и одговорности желимо да славимо овогодишње божићне празнике. Свима истинскижелимо даим ови празници буду срећни и благословени, да буду испуњени новом светлошћу спознања, да се наша срца одушеве у љубави за нови начин живота. Нека, дакле, Новорођени Господ, славни Син безгрешне Богомајке, свима удели мир, радост, праве погледе на живот и довољно снаге за доследно живљење. Нека тако буде свима нама и у години 2017! Свуда нека владају радост и успех! Онима пак који велику Тајну Живота славе византијском литургијом или по јулијанском календару: Мир Божији – Христос се роди! Ваистину се роди! На све вас– у молитвеном заједништву – зазивам благослов Бога Свемогућега: Оца и Сина и Духа Светога. Амен. Четврта недеља адвента 2016, Београд

МАГАЗИН 25.12.2016.

Грађани против дочека Нове године са „Пилотима“?

ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА ДОЧЕКА - Грађани против трошка од два и по милиона динара, или двадесет хиљада евра, за дочек Нове године на Тргу српских разника. – Организовано прикупљање потписа за петицију да се средства усмере у хуманитарне сврхе. – Поставља се питање да ли у граду у коме има толико незапослених, где ништа не ради а претходних пет година није отворено ни једно радно место, треба правити било какво весеље, и да ли има места весељу. – Градоначелник добио директиву да мора да буде тај износ, и да мора да буде група „Пилоти“? – Дочек Нове године за активисте Српске напредне странке. – Од сличног начина дочека Нове године до сада одустали Врање, београдска општина Стари град, Суботица, Пожега, Нови Пазар, Звечан, Књажевац, Суботица, Крушевац и Ниш

МАГАЗИН

25.12.2016.

а први наговештај да је за дочек Нове године на Тргу српских ратника из градске касе издвојено два и по милиона динара, или двадесет хиљада евра, реаговала су два удружења грађана, Староседеоци Краљева и околине и Краљевачки форум што је био повод да, на иницијативу бројних грађана, најаве прикупљање потписа за петицију којом се тражи да ова средства буду уплаћена у фонд за лечење болесних и друге хуманитарне сврхе. Након што је добијена сагласност за постављање штанда, без било каквих страначких обележја, у центру града је отпочела акција прикупљања потписа, а организатори потврђују задовољство почетним резултатима. - Нисам против дочека Нове године, али са неким скромнијим средствима, сразмено могућностима града и економској ситуацији, јер није ни вре-

ме ни место да се 20 хиљада евра да за групу која нема вредност. Могли смо за много мање паре, можда и са локалним музичарима, да организујемо дочек Нове године, а да ова средства преусмеримо у неке боље сврхе – каже шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине у Скупштини града Иван Матовић. Задовољство почетним резултатима заснива се на ставу да је штанд, због изузетно ниских температура, током четири дана био постављен исто толико пута по три сата, а прилика да се и ван тог периода подржи акција Краљевчанима је пружена у просторијама овог удружења. Већ првог дана наредне недеље резултати ће бити предочени градоначелнику, или надлежним службама, са захтевом да се испоштује воља грађана. Иако је до дочека Нове године остало тек неколико

дана организатори акције сматрају да има довољно времена да се испуне њихови захтеви, а добра потврда овог става су информације да бројни градови у Србији одустају од колективних дочека са великим трошковима. После Врања учинили су то београдска општина Стари град, Суботица, Пожега, Нови Пазар, Звечан, Књажевац, Суботица, Крушевац и Ниш који је сличном фонду наменио пуних милион динара. Организатори прикупљања потписа за петицију верују да је неколико наредних дана довољно да се организује другачији вид дочека Нове године уз учешће локалних музичких група. Уверење се заснива на ставу да овако значајна сума, у граду у коме има толико незапослних, где ништа не ради а претходних пет година није отворено ни једно радно место, води ка потреби да се постави питање да ли уопште

треба правити било какво весеље, и да ли има места весељу. - Ја јесам за неку врсту прославе, јер пет шест година уназад нисмо имали никакву врсту дочека, али то не мора да кошта двадесет хиљада евра кад може много мање. Нека људи процене коме је тај новац потребнији кад имамо више случајева болесне деце, дечка из Ушћа који је имао операцију тумора на мозгу, човека из Цветака коме треба трансплантација бубрега и толико других примера. Боље је да паре оду за било шта друго, нека купе нове кревете у болници, нека купе турбине на зубном одељењу да људи могу да поправљају зубе и тако даље. Мислим да се градоначелник ту и не пита баш много и да је добио директиву не само да мора да буде тај износ, него да мора да буде и та група, јер се при потписивању уговора поја-

вила само агенција која је понудила групу „Пилоти“. Сумњамо да се ради о намиривању неких дугова од раније, поготово ако имамо у виду да је један од чланова и оснивача поновног окупљања групе „Пилоти“ био Млађан Динкић. Претпостављамо да прича око концерта, и случајног одабира те групе, има политичку позадину јер је Српска напредна странка примила велики број његових чланова. Највећи део Одборничке групе Српске напредне странке у Краљеву чине бивши чланови Г17, а чак им је и шеф одборничке групе бивши истакнути функцонер Г17 плус – каже Матовић. Организатори верују да ће заговорници идеје о утрошку два и по милиона динара у организацију оваквог вида дочека Нове године, док још није касно, увидети да су погрешили и да ће ту

грешку исправити. Времена за то има довољно, а није занемарљиво ни незадовољство грађана који подсећају да ово није први пут да се са муком прикупљена средства олако троше ненаменски. Брину и сумње о политизацији дочека Нове године на Тргу српских ратника и најава да ће владајућа коалиција, да би оправдала овако велике трошкове, натерати своје активисте да дођу како би доказали колико су били у праву приликом доношења одлуке о ангажовању „Пилота“. Опозиција најављује да би што шта о оваквом понашању власти могло да се чује и на наредној седници Скупштине града, заказаној за среду, кад се буде одлучивало о буџету за наредну годину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљево у центру пажње Владе Србије?

МАГАЗИН

25.12.2016.

ВЕЛИКА НАЈЕЗД

- Око 350 милиона динара, прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења, расподељено на 67 пројеката, од којих највећи број из области здравства и просвете. Износ од 15 милиона додељених Краљеву поделили Општа болница „Студеница“, Дом здравља и Основна школа „4. краљевачки батаљон“. - Краљевачко здравство богатије за опрему вредну пет милиона и 421 хиљаде динара која је испоручена одељењима урологије, офталмологије и хирургије

ДА МИНИСТАРА

ок бивши радници „Фабрике вагона“ са великим нестрпљењем, и стрпљивошћу која попушта, још чекају недавно обећан долазак министра привреде Горана Кнежевића, а у Општој болници „Студеница“ министра здравља др Златибора Лончара који је требало да обиђе реновирана одељења хируршке болнице после пресељења Служби интернистичког одсека, у Краљеву су се појави-

ли министар просвете Младен Шарчевић и министарка правде Нела Кубуровић да би заједно присуствовали свечаном отварању фискултурне сале у Основној школи „4. краљевачки батаљон“. Пре тога министар просвете је посетио Медицинску школу и Основну школу „Вук Караџић“, разговарао са градоначелником Краљева др Предрагом Терзићем и директорима предшколских установа, основних и

средњих школа, а министарка правде обишла Општу билницу „Студеница“ и Дом здравља који су на конкурсу Министарства правде за доделу средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења добили средства за побољшање услова рада. На конкурсу Министарства правде око 350 милиона динара је расподељено на 67 пројеката, од којих највећи број из области здравства и просвете.

МАГАЗИН

25.12.2016.

Међу корисницима средстава су Основна школа „IV краљевачки батаљон“, која је добила око 8 милиона динара за реновирање фискултурне сале, као и Општа болница „Студеница“ и Дом здравља у Краљеву којима је припало више од 6,5 милиона динара намењених унапређењу рада и услова за лечење пацијената. Посета здравственим установама је прилика за проверу да ли су средства додељена на конкурсу Министарства правде утрошена на начин предвиђен пројектом и да ли је он реализован у року. Сем Министарства здравља на конкурсу који је расписало Министарство просвете учествовале су још 22 здравствене установе, а од 350 милиона динара прикупљених од спремних да их издвоје како би им било одложено кривично гоњење 150 милиона је додељено здравственим установама. Заједничким радом два министарства краљевачко здравство је богатије за опрему вредну пет милиона и 421 хиљаде динара која је испоручена оде-

љењима урологије, офталмологије и хирургије. Из овог министарства стиже потврда да ће се, због потребе унапређења и опремања здравственог система, сличне активности спроводити и током наредне године. Само у овој години Општој болници „Студеница“ додељено 27 милиона динара што чини улагање од 43 милиона током последње три године у које није урачунато 34 намењених инвестиционом одржавању. Сарадњу са ресорним министарством изванредном оцењује и вршилац дужности директора Опште болнице др Зоран Мрвић. Општа болница запошљава 1.100 радника и највећа је установа на простору Рашког управног округа, а последњих пет милиона од Министарства здравља и средства Министарства правде преточена су у опрему и инструменте неопходне уролошком и офталмолошком одељењу. - Захваљујући томе наши лекари могу да изврше већи број операција него у сличним установама истог капа-

цитета у целој Србији. Све је ово за корист наших пацијената, а надамо се да ћемо и у 2017. години наставити и средствима Министарства здравља од три милиона динара извршити комплетну реконструкцију педијатријског оделења и још једне етаже на трећем спрату која је намењена васкуларној и лапароскопској хирургији – потврдио је др Мравић. Пружању квалитетнијих здравствених услуга у великој мери доприноси набавка нове опреме, а условима боравка пацијената у здравственим установама и друге повољности што је повод за сређивање свих просторија у којима проводе време током болничког лечења, пре свих тоалета и мокрих чворова. И министарка правде најављује наставак реализације пројеката којима се обезбеђују средства намењена унапређењу здравственог система, а од корисника којима су средства неопходна очекује се да на време припреме квалитетне и добро образложене пројекте којима учествују на конкурсима.

Министарка, која је са министром просвете, науке и технолошког развоја Младеном Шарчевићем отворила реновирану фискултурну салу Основне школе „4. краљевачки батаљон“, очекује да ће до краjа ове године бити прикупљено више од шест стотина милиона динара од опортунитета и наjављује расписивање новог конкурса за расподелу тих средстава у хуманитарне сврхе већ почетком jануара наредне године. Министарство правде је у другој половини марта ове године расписало јавни конкурс за доделу средстава прикупљених на основу одлагања кривичног гоњења са циљем избора пројеката од јавног интереса у области здравства, културе, просвете, хуманитарног рада и слично за шта је опредељено нешто више од 350 милиона динара, или скоро 2,86 милиона евра. Између 1.200 апликаната изабрано је 67 корисника средстава међу којима су махом школе, центри за социјални рад, домови здравља, болнице, домови за стара лица, геронтолошки цен-

три, Центар за заштиту жртава трговине људима, Републички завод за заштиту споменика културе, Министарство здравља, Удружење родитеља-старатеља, деце и пријатеља деце оболеле од малигних болести, Београдски фестивал цвећа, Васпитно поправни дом Крушевац и други. Поред Министарства здравља новац су добиле 22 здравствене институције, 26 институција и удружења из области социјалног старања, 12 просветних, 4 из области културе и две из неких других. Краљево је добило скоро 15 милиона динара, или 120 хиљада евра, за реализацију три пројекта, адаптацију и санацију фискултурне сале у школи „4. краљевачки батаљон“ осам милиона и 200 хиљада динара, унапређење услуга на секундарном нивоу здравствене заштите на уролошком одељењу Опште болнице 5,241 милиона и унапређењу услова за рад Дома здравља Краљево на руралном подручју милион и 195 хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Девет нових лекара Честе информације из медија да велики број лекара одлази на рад у иностранство повод су за потврду вршиоца дужности директора Опште болнице „Студеница“ да је из ове установе отишао само један. Одлазак девет других је последица природног одлива због одласка у пензију што је повод за сагласност Министарства здравља за запошљавање исто толиког броја нових. - Не можемо од лекара опште праксе до специјалисте да створимо стручњака за један дан. Потребно је четири до пет година у зависности од специјализације и ми ћемо се потрудити да то надоместимо на други начин. Битно је да пацијенти неће имати мање квалитетну услугу него што су имали до сада, јер наши лекари улажу доста напора и раде од 30 до 50 посто више него што би требало да надокнаде мањак лекара – каже он.

МАГАЗИН 25.12.2016.

25.12.2016.

МАГАЗИН

Акција Протестантске баптистичке цркве

ЉУБАВ ЈЕ РЕШ - Протестантска баптистичка црква је у Краљеву присутна већ седам година. - Грађанима понуђено више од хиљаду штриканих прекривача различите величине насталих у радионицама које током године црква организује у Шведској. – Новац за задовољење најразличитијих потреба социјално угрожених категорија становништа. - Настојање да се некоме помогне није начин да се привуче у цркву. – Акција која је претходних година трајала по један ове године три дана. – Задовољавајуће инетересовање Краљевчана. – Поклони из Шведске уз посредство удружења „Љуби ближњега свога“ из Врњачке Бање

ШЕЊЕ ЗА СВЕ Б

аптисти су покрет унутар протестантизма који су 1609. године основали енглески пуритански свештенци избегли у Амстердам након контакта са холандским Менонитима, огранком протестантске радикалне реформске струје протока порекла протестантских хришћана. Прва баптистичка црква основана је 1612. године, када се сепаратиста у изгнанству Џон Смит вратио у Енглеску, и од тада се покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и доба Комонвелта. Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку, а по-

мињу се као предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима, и признати су као једна од три водеће дисентерске групе, а током 18. века баптизам je потпаo под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку, а упркос многим променама, већина се и даље придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку, а многи колеџи у Америци и неке високе школе и Инди-

ји су под њиховим надзором. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима, а баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. По статистичким подацима, које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста распоређених на свим континентима Протестантска баптистичка црква је у Краљеву присутна већ седам година, а четврту годину заредом као једну од низа хуманитарних активности спроводи расподелу поклона који су стигли из

МАГАЗИН

25.12.2016.

шведских цркава. Грађанима Краљева је понуђено више од хиљаду штриканих прекривача различите величине насталих у радионицама које током године црква организује у овој земљи. Свима који за то имају потребу остављено је да изаберу оно што им је потребно и за то оставе онолико новаца колико могу како би био употребљен за куповину других потрепштина за задовољење најразличитијих потреба социјално угрожених категорија становништа. Изненађење случајних пролазника највише изазива податак да за оно што сматрају потребним и није неопходно дати било какву надокнаду, уколико немају. Да акција сваке година поприма све шире размере потврђује податак

да је током претходне три године трајала по један, а ове пуна три дана. Мисионар ове цркве у Краљеву Јован Геца потрђује задовољство одзивом грађана којима је на располагању пригодна литература домаћих аутора као и оних из иностранства преведених на српски језик. Најзначајнијим публикацијама сматрају се савремени српски превод увек актуелног Новог завета, ново Јеванђеље по Јовану, посебна сликовница намењена деци, божићне честитке и компакт диск посвећен делу Исуса Христа. Уочена потреба да се божја реч шири што више била је непосредан повод да Геца стигне у Краљево и пре пуних седам година отпочне мисију ширења новог приступа вери који се у овим

крајевима разликује од традиционалног. Довољан број оних који су стекли поверење и схватили да у деловању Протестантске баптистичке цркве нема ничег лошег, да то није секта већ другачије схватање Бога ослоњено на Свето писмо, основни је разлог што наставља мисионарски рад уз повремену организацију пригодних хуманитарних акција. - Кад год се могло урадити нешто хуманитарно ми смо то урадили иако људи обично изражавају неверицу кад кажемо да је нешто бесплатно, или да поклањамо у име Исуса Христа. Кад год имамо неки концерт, трибине и госте из иностранства радимо на тај начин и нисмо од оних који иду од врата до врата и вучемо за рукав. Бавимо се

тиме на цивилизован и културан начин, регистровани смо по закону, а имамо и дозволу за заузимање јавне површине – каже Геца. Током претходних седам година успостављена је сарадња са бројним организацијама, удружењем инвалида, школама и спортским клубовима, а баптисти су били присутни на терену и у време великих елементарних непогода које су погодиле становнике Кра-

љева током неколико последњих година. Најближа баптистичка црква се налази у Врњачкој Бањи у којој постоји и хуманитарно добротворно удружење под назвом „Љуби ближњега свога“ које је и ове године посредник у обезбеђењу свега што је ових дана на располагању грађанима Краљева. Прикупљен новац се по правилу користи за куповину онога што је у цркви препознато као потреба појединих слојева становништа. - То треба увек препознати. Господ нас увек води у право време на право место, ми препознајемо потребе и то урадимо. Никоме не јављамо, не зовемо камере и ко дође добије оно што му је потребно, а таквих има али су

слабо видљиви. Они који примају социјалну помоћ и дечји додатак нешто и имају, али има људи који немају никаква примања. Исус је ишао свуда где су најизгубљенији, а тамо идемо и ми. Појави се по неко коме можемо помоћи, а и грађани указују на такве примере – каже Геца уз напомену да настојање да се некоме помогне није начин да се привуче у цркву. Одлуку свако треба да донесе по сопственом избору, а у време новогодишњих и Божићних празника баптисти подсећају на Христове речи о потреби што више љубави као начину да се, јер представља решење за све, превазиђу многи проблеми. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Др Љубомир Лукић и др Мирко Ђапић: Путевима инжењерства у Србији (3)

ТОПОЛИВНИЦА

МАГАЗИН

25.12.2016.

ПОЧЕТАК ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ

А У КРАГУЈЕВЦУ

МАГАЗИН

25.12.2016.

рпска војска је до слома Првог српског устанка 1813. године располагала са 378 тешких и лаких топова који су сви пали у руке Турака. Кнез Милош је 1815. године имао само 4 топа, којима се борио Атанасије Танаско Рајић (1754-1815) из Страгара против Турака на Љубићу. Кнез Милош је постепено стицао самосталност Србије, али је настојао да ствара и њену оружану силу. До топова је долазио пленом, неке је скривао а неке тајно куповао од Турака, тако да је крајем своје владавине Србији оставио око 40 употребљивих топова. Војно јачање Србије је наставио и кнез Александар Карађорђевић, који је војну стратегију заснивао не на куповини већ на сопственој производњи оружја. У Крагујевцу је још за време владавине кнеза Милоша, основан Арсенал за оправку ручног оружја 1836. године са 20 запослених радника. Арсенал је проширен 1841. са две радионице – браварском и ковачком, да би 1847. године израстао у Арсенал за војну опрему, у којој се посебно истицао туфекџија – пушкар и „надзиратељ правитељственог арсенала“ Петко Трпезић. Револуционарна 1848. година није заобишла ни Србију, па је бојећи се притиска Турске и Аустрије српска влада одлучила да се у Београду подигне мала тополивница, која је на Врачару почела са радом октобра 1848. године, са првом парном машином у Србији снаге 3.5 КС. Управитељ тополивнице је био Максимилијан Нијепрек, пољски емигрант, бивши стручњак за војну производњу у белгијском граду Литиху. Међутим, тополивац Нијепрек није могао да реши ливачку технологију са односом бакра и цинка, па су топовске цеви биле порозне. Пошто се није добио потребан квалитет топовских цеви, а и граница Аустрије је била до самог Београда, одлучено је да се изгради нова велика Тополивница у Крагујевцу, која ће бити центар војне производње у Србији. На Илиндан 1850. године освештан је темељ нових зграда будуће Тополивнице и тај дан је узет за славу фабрике. Кнез Александар Карађорђевић је одлучио 1851. године, да се тополивница гради

на десној обали реке Лепенице, између Господаревог и Метиног брда, у крају где се налазила стара црква кнеза Милоша подигнута 1818. године, зграда Крагујевачке гимназије и зграда Лицеја. Те исте године је Тополивница са Врачара из Београда пресељена у Крагујевац. Велике силе Аустрија, Русија, Турска су биле против војног јачања Србије, па су слали своје изасланике у Крагујевац, којима су Срби настојали да прикажу да граде мали и безначајан објекат, а не велику тополивницу. Пошто Нијепрек није испунио очекивања, српска влада је са посебном пажњом тражила управитеља Тополивнице у Крагујевцу. У својству попечитеља унутрашњих дела Илија Хаџи-Милутиновић Гарашанин (18121874) је 8. марта 1852. године обавестио Савет да је мајор Добрес вицедиректор Тополивнице у Лијежу, који је прихватио позив за место управитеља Тополивнице у Крагујевцу у међувремену умро. Погодна личност за управитеља био је Петар Протић Драгачевац (1825-1863), државни питомац који је завршио студије војних наука у Берлину, али је у то време био у обиласку значајнијих војних центара по Европи и није био у могућности да прихвати место управитеља. Илија Гарашанин је дао задатак Константину Кости Магазиновићу, начелнику Војног оделења Попечитељства унутрашњих дела, да тражи управитеља широм Европе. Пруске власти нису дозволиле Магазиновићу да ангажује ниједног тополивца из Берлина. У белгијском граду Лијежу, великом европском центру војне индустрије, Магазиновић није нашао решење, па је наставио пут у Париз, где је добио дозволу да посети војне заводе у Француској. Током посете фабрици топова у Дуеу у свереној Француској, упознао је искусног стручњака тополивца Шарла Лубрија. Шарл Лубри (1798-1854) је био у пензији, а радио је у фабрици у Дуеу за 400 талира. Магазиновић му је понудио плату 2.000 талира и намештен стан у Крагујевцу, да дође у Србију и руководи Тополивницом. За ангажовање у Србији, Лубри је добио дозволу лично од француског цара Наполеона II. Војни

односи Србије и Француске су били изузетно добри, пошто су још за време владавине кнеза Михаила Обреновића, на дужности шефа Генералштаба српске војске и првог војног министра били француски официри. Шарл Лубри је дошао у Србију са породицом 16. јануара 1853. године. Том приликом је купљена модерна парна машина као и потребан алат и опрема за фабрику. Фабрикант ове парне машине Ла Шос је дошао лично у Крагујевац да је монтира. Због велике врућине и сунчеве жеге на којој је радио, доживео је том приликом срчани удар и умро. Сахрањен је код старе Крагујевачке цркве. Његова жена је наставила да води фабрику и сарађује са Тополивницом током њеног опремања. Лубри се обавезао уговором да остане у Крагујевцу до краја 1853. године. По ступању на дужност завршавао је грађевинске објекте и решавао проблем подземних вода реке Лепенице, које су надирале у јаме за ливење, због чега се каснило са радовима, па се његов боравак у Крагујевцу продужио до краја августа 1854. године. Лубри је био слабог здравља, али је радио са великим ентузијазмом и у Тополивници поставио основе прве организоване индустријске производње у Србији. Србија је хтела да постане технолошки самостална, па је поручник Петар Протић Драгачевац, који је у међувремену дошао у Србију, са места професора Артиљеријске школе именован за помоћника Лубрију. Са њим заједно су и питомци Артиљеријске школе Велимир Стефановић, Милутин Јовановић и Сава Ивановић дошли у Тополивницу. Милутин Јовановић је касније постао први српски квалификовани тополивац, док је питомац Сава Ивановић радио техничко цртање, администрацију и рачуноводство. Изливање првих топовских цеви у Крагујевцу се очекивало са великим нестрпљењем, а посебна одговорност је била на Шарлу Лубрију и Петру Протићу. Њима су помагали инжењер Тусен Делур пореклом из Лијежа, који је дошао у Крагујевац из београдске тополивнице и Август Кинон, који је био

Др Мирко Ђапић

Фото: М. Радовановић

25.12.2016.

МАГАЗИН

родом из Белгије и радио на бушењу топовских цеви. Успешно су изливене прве топовске цеви 27. окробра 1853. године, што је било обележено великом свечаности и народним весељем. То је био прави подвиг Шарла Лубрија и његовог помоћника Петра Протића. У знак посебног признања, кнез Александар Карађорђевић је поклонио Лубрију часовник вредан 70 дуката са српским грбом. Шарл Лубри је дао изузетан допринос индустријализацији Србије кроз резултате које је остварио у Тополивници у Крагујевцу (слика 3): 1. Несебично је радио на оспособљавању српских стручњака за ливење и освајање технологија обраде метала неопходних за производњу топова. 2. Радио је на изградњи нове Лафетнице - радионице за лафетирање топова, која је почела са радом 16. марта 1854. године и поред лафета производила војна кола и кола за топовску муницију. Убрзо је изграђена Лабораторија – касније добила назив Пиротехника за производњу муниције, како за топове тако и за пушке, па је Крагујевац постао центар војне индустрије и седиште арсенала српске војске, а Тополивница прави индустријски комплекс. 3. Решавао је кадровске проблеме у недостатку бравара, ковача и стругара којих у Србији није било. Ангажовани странци су били непоуздани и у одсутним тренуцима су отказивали службу и напуштали Крагујевац, па је 1853. године по искуству из Француске Лубри предложио оснивање Занатлијске трогодишње стручне интернатски уређене школе при Тополивници. У Занатлијску школу је примљено 12 ученика 14. марта 1854. године по одобрењу кнеза Александра Карађорђевића. 4. Лубри је предложио да сваки радник Тополивнице издваја у здравствени фонд за лечење оболелих радника, па је Савет 17. јуна 1854. године донео Уредбу о оснивању Болесничке касе радника Тополивнице у Крагујевцу. То је јединствен вид здравственог осигурања радника Тополивнице, где у самој уредби пише да је то предлог Шарла Лубрија управитеља Тополивнице, што је изузетак у правним актима Србије тог времена. Лубри је желео да продужи рад у Крагујевцу, али се његово здравствено

стање погоршавало, па је поднео оставку и предао дужност свом помоћнику Петру Протићу 31. августа 1854. године. По одласку Лубрија на месту ливења заменио га је Милутин Јовановић, први српски учени тополивац. У извештају од 16. марта 1855. године упућеном Савету стоји да је Тополивница доста развијена, да нема сумње у њен даљи опстанак и рад: радници су добро обучени у ливењу топова, машине и алати налазе се у добром стању и савршеној организацији, што омогућује успешно обављање планираних послова, администрација је у рукама српских стручњака, а странци су били на месту бравара, док су питомци Занатлијске школе успешно савладали више заната и радних вештина. Поновним доласком на власт у Србији 1858. године, кнез Милош Обреновић је похапсио све официре Војно техничког завода који су верно служили његовог претходника кнеза Александра Карађорђевића, па се тако и управитељ Петар Протић нашао у затвору. Милош је сумњао у крађе и проневере, па је формирао Комисију која је испитивала рад Тополивнице. Комисија је утврдила да је 1859. године у Тополивници било запослено: управитељ, 2 официра, 2 главна мајстора, 70 надничара (мајстора и калфи различитих заната), 8 робијаша и 8 питомаца занатлијске школе. Инвентар, књиговодство и рачуноводство су уредно вођени. Када се установило да је Петар Протић добро радио Милош је одлучио „да се ослободе сви официри, и да дођу у Београд и да му руку пољубе“. Тада је Петар Протић премештен у Београд и постављен 1859. године на место начелника артиљерије у новооснованој Главној војној управи, која је 1862. године постала Министарство војно. У мају 1855. године из Белгије је набављена прва машина за хладно пресовање и обрезивање оловних зрна. Уз машину су добијене 4 изменљиве матрице за израду сферних и цилиндричних зрна експанзивног и компресивног типа Мини и Лоренц. Уведен је преглед, контрола и жигосање свих производа 05. фебруара 1856. године. Довршена је градња 1857. године и монтажа прве српске ковачнице за ковање у калупима, чиме су технолошке могућности значајно про-

ширене, па је Тополивница прерасла у Војно технички завод. Основана је Пушкарница 1860. године, у оквиру које је 1863. године подигнута парна сушара за сушење дрвене грађе, а исте 1863. године је освојена и технологија производње изолучених спредапунећих топова Ла Ит-овог система, на бази кога је освојена производња топа М.1858, калибра 4 фунте (85.6 мм) и са аутохтоним лафетима, које је развио Миливоје Петровић Блазнавац (18241873) за све типове оруђа. Последња батерија типова Ла Ит je изливена 1886. године. Прво конструктивно оделење формирано је 1866. године, док је радионица фишечних чаура 1871. го-

Пушка Косте Коке Миловановића из 1880. године дине прерасла у чаурницу. По идеји мајора Косте Коке Миловановића, израђен је прототип прве српске пушке брзометке 1880. године (слика 4). Тада је то била најбоља пушка на свету са клинастим олуцима и калибром 10.15 мм „Маузер Миловановић М. 1880“. Фабрика Mаузер је произвела 100.000 ових пушака за потребе српске војске. Прво индустријско електрично осветљење уведено је 1884. године у новој згради Чаурнице Војно техничког завода у Крагујевцу. Динамо машина била је јачине 5 КС и имала је капацитет 30 сијалица и 2 лучне лампе. У то време у Србији није ни на Краљевом двору било електрично осветљење, а

у Европи се још увек о електричном осветлењу причало као о чуду које је само две године пре тога први пут приказано у Паризу. У Паризу је 24. априла 1889. године отворена светска привредна изложба, на којој је Војно технички завод имао чак 42 производа, међу којима је било и 5 машина алатки конструктора Тодора Тоше Селесковића. Добијена је једна златна и 5 сребрних медаља. Електрични мотор као погонско средство у радионицама карагујевачке фабрике уведен је 1890. године, док је производња ручних бомби система Крагујевац конструктора Миодрага Васића отпочела 1898. године. На светском сајму привреде у

Лондону 1907. године Војно технички завод је освојиио сребрну медаљу. Прва авионска бомба произведена је 1913. године, а почетком Првог светског рата у новембру 1914. године, радионице Војно техничког завода су евакуисане у Нишку тврђаву. Тополивница у Крагујевцу је имала огроман значај за индустријализацију Србије и покретање индустријске производње у другим местима [23]. Посебан значај се огледа у томе што је Војно технички завод постао не само војни и индустријски, већ и српски техничко технолошки центар у коме су се окупљали најистакнутији српски инжењери чија остварења су посебно афирмисала инжењерску струку у Србији].

МАГАЗИН 25.12.2016.

Човек за сва времена: Зоран Дебељак (1)

МАГАЗИН

25.12.2016.

НЕПРИКОСНОВЕНИ МАЈСТОР КОМУНИКАЦИЈЕ

- Зоран Дебељак се увек чинио некако другачијим, па је свему што је радио давао лични печат без обзира да ли се ради о теми од општег значаја или једноставном извештају са врњачке пијаце. - Био је талентован и бескрајно маштовит па су били одлични и прилози који су са аспекта новинарства деловали бесмислено. - Најбоље радио рекламе у овом делу Србије је, по многим показатељима, правио Зоран Дебељак. - Имао је одличну комуникацију са људима, умео и са генералима и са овима са пијаце. - Зоран Дебељак је 1984. године извештавао са Олимпијаде у Сарајеву, а са Миланом Никодијевићем са филмских фестивала у Пули и Нишу. - Одувек је волео камеру и сањао сан сниматеља, а доживео популарност радијске звезде. – Први главни уредник бањске телевизије и извештач из Брисела

Зоран Дебељак

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.12.2016.

ви значајнији медији у Србији објавили су пред крај новембра вест да је у 57. години, после кратке и тешке болести, преминуо Зоран Дебељак, више од 25 година водитељ Радио Врњачке Бање кога слушаоци памте по емисијама „Зелени булевар“, „Вентил“, „Квака“ и „Бубамара“, новинар, документариста, сарадник емисије „Ово је Србија“ и београдских и других радио станица, пре свих Студио Б. Последњих година бавио се радом на документарним филмовима као сниматељ и директор фотографије, а био је и активни члан тима у реализацији Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Чврсто уверење да кратка информација која је тих дана преплавила друштвене мреже ни приближно не даје јасну слику о томе ко је био, и колико је значајан, Зоран Дебељак повод је за потрагу којом би било бачено мало више светла на рад човека који је показивао неограничен потенцијал још у време кад се као гимназијалац укључио у рад омладинске организације. Сећање на њега освежава Милан Никодијевић, дугогодишњи уредник Радио Врњачке Бање, кога за Дебељака везује деценијско дружење и, пре свега, пријатељство. Из њега потиче сазнање о одличном ученику врњачке гимназије који је више од вршњака, а и оних мало старијих, почетком друге половине седамдесетих година почео да показује интересовање за омладинске радне акције. Варијанта социјалног живота од које су многи из његовог окружења бежали била је примамљива до мере да није могао да се отргне од ње у дугом низу година које су уследиле. Све је почело у време док још није имао ни пуних шеснаест година, кад је на сваки начин настојао да умоли тадашњег председника Општинске конференције Савеза социјалистичке омладине Врњачка Бања Слободана Дишовића како би га уврстио у састав бригаде која се, по заврештку школске године, спремала за одлазак на неко од радилишта широм Југославије. Посебна врста социјалне освешћености у многоме је допринела да буде присутан на пештерским врлетима током савезне радне акције која је на овим просторима покренута 1978. године, потом у Ушћу где

су омладинци две године касније започели акцију пошумљавања Ибарске долине у складу са великим државним пројектом који је подразумевао Србију без голети до 2000. године. Посебно признање указано му је кад је постао командант врњачке бригаде која је учествовала на градњи аутопута. Радио Врњачка Бања је уживала углед радио станице са највећом слушаношћу у Србији што је као магнет деловало на бројне гимназијалце међу којима се ентузијазмом посебно истицао Дебељак. Он и друг из школе Војкан Миленковић први су скупили довољно храбрости, и савладали страх, и почели да доприносе побољшању већ препознатљивог имиџа ове радио станице. Опседнутост новинарством, пре свега радиом, одлучујуће је утицала да се, по завршетку гимназије, определи за смер журналистике на Факултету политичких наука, јер је то био логичан наставак свих дотадашњих интересовања. - Знао сам га још из школских дана, јер је Бања мала и сви се знамо цео живот. Кад сам завршавао гимназију он је био прва година, а почели смо да се дружимо кад је дошао на Факултет политичких наука. Тад сам радио у дописништву „Дечјих новина“, а он је почео да се мува по Радио Београду и сарађује у емисији „Магистрала 298“ коју је водио Жика Николић. Био је комуникативан и талентован, теглио је „нагру“ и „ухер“ и снимао свашта по терену, а и у Радио Београду, који је био окоштао, врло брзо направио контакте. Тамо су га сви знали а мени је као војнику, у време кад у просторије Радио Београда није могло да се уђе тек тако, омогућио приступ јер је имао врсту комуникативности која је била јако добра – сећа се Никодијевић. У сталном трагању за нечим новим кроз Радио Врњачку Бању прошла су бројна мање или више значајна имена. Кад је пред крај седамдесетих година отишао Жика Николић директор Културног центра, и један од најзаслужнијих за углед ове радио станице, Бошко Руђинчанин је формирао екипу младих људи које је предводио искусни Радојица Ђурђевић. Екипи коју су чинили Славка Милисављевић, Радивоје Пантић, Зорица Сладић, Малинка Миладинов, Војкан Миленко-

вић, Зоран Анђелковић, Милан Никодијевић, Раде Радуловић у почетку стидљиво, а после све слободније, почео је да се прикључује и Зоран Дебељак. Значајним се чинило искуство које је понео из Радио Београда и податак да је врло вешто баратао техником што у то време није било безначајно. Полупеченом занату врсног радио репортера била је потребна само финална обрада, а по налогу директора требало је да је финализује баш Никодијевић. Иако је пролазио кроз све фазе као и сви млади сарадници, касније искусни радио аутори, Дебељак се увек чинио некако другачијим, па је свему што је радио давао лични печат без обзира да ли се ради о теми од општег значаја или једноставном извештају са врњачке пијаце. Био је талентован и бескрајно маштовит па су били одлични, и врло радо слушани, и прилози који су са аспекта новинарства деловали бесмислено. Онима који су пажљивије ослушкивали све што је допирало са таласа Радио Врњачке Бање ни после толико година не бледи сећање на прилоге из врњачке месаре и власника који, је захваљујући Дебељаку, постао својеврсна медијска звезда. - Остао је врхунски мајстор те врсте рада. Једном приликом пред Нову годину добијемо из Радио Београда захтев да направимо нешто смешно и истражимо која је разлика између компјутера и турпије, а онда се сетимо да променимо па оно што су причали за компјутер заменимо са оним за турпију. У таквим ситуацијама је Зоран био непревазиђен. Имао је одличну комуникацију са људима, умео и са генералима и са овима са пијаце, па су и његови прилози са пијаце били фантастични. Да смо тада имали слушаност Радио Београда Дебељак би био југословенска звезда – каже Никодијевић. Од тренутка кад је отпочело емитовање преко средњеталасног предајника Радио Чачка програм Радио Врњачке Бање је био у сталном успону, а најплоднијим се сматра период између 1983. и 1993. кад је на место главног уредника дошао Милан Никодијевић и екипу доказаних радијских посленика допунио најбољима из генерације која се још сматрала превише младом. Са тек петнаестак запослених Радио Врњачка Бања је прва од локалних

25.12.2016.

МАГАЗИН

Милан Никодијевић и Зоран Дебељак

станица отпочела дванаесточасовни а потом и двадесетчетворочасовни програм. Квалитетан предајник на Гочу омогућавао је да се таласи ове радио станице простиру све до Ниша, а има оних који тврде да су допирали и до надомак Београда. И док је Радио Београд имао прилично конзервативан програм, и локалне радио станице остајале на тој линији, у Бањи се догађало нешто ново, а ново је увек било добар магнет за слушаоце, посебно млађе који су много лакше прихватали оно што је до њих допирало преко радио таласа. Никодијевић подсећа да врњачка радио станица никад није имала класичан дневник, па се информисање сводило на кратке вести емитоване након свака три минута испуњена музиком коју је сваки од водитеља бирао по личном нахођењу, јер Радио Врњачка Бања никад није имао ни музичког уредника. Поред стално запослених на програмима су могли да се чују и проверена имена из области новинарства, почев од надалеко чувеног новинара тадашње Радио-телевизије Београд Бранислава Вукашиновића до глобтротера и новинара Политике Воје Благојевића чије су емисије из серијала „Записи, путописи“ могле да се чују само преко Радио Врњачке Бање. Једном месечно је младе са широког простора о новитетима из области рок музике извештавао Пеца Поповић и све се радило уживо што до тада није било присутно у програмима других станица. Посебно примамљивим су се чинили контакт програми који су разноврсношћу тема, и реакцијама саговорника, привлачили велики број слушалаца. - И док нико од нас није радо прихватао чињеницу да мора на одслужење војног рока Зоран је отишао певајући у Школу резервних официра у Билећи, а до краја живота стекао чин капетана прве класе. Кад је дошао из војске запослио се за стално као знатно искуснији од петнаестак запослених који су током наредних десет година Радио Врњачку Бању учинили препознатљивом на ширем простору. Радио је репортаже и био одличан водитељ а ја сам га, иако је то радио са малим отклоном, гурнуо ка народњацима. Кад уђеш у колотечину да стално водиш програм онда имаш све мање времена да идеш на терен и правиш тако добре ре-

портаже какве је правио Зоран. Буквално је радио све што је могао, и није избегавао никакав посао, али је био мајстор као водитељ контакт програма. Први је радио то што је касније постала култна емисија „Топ тен“, а касније се реперкутовао у емисији „Зелени булевар“, касније „Вентил“. Имао је нешто што је о најезди марсоваца 1938. године у Њујорку урадио Орсон Велс кад је испровоцирао панику у целој Америци. Зоран је то направио деведесетих година са „Касандром“ која је важила за једну од најпопуларнијих телевизијских серија. Ја сам био главни уредник, али сам дозвољавао слободу, а он је, иако ми није рекао, објавио да је глумица која игра Касандру стигла у „Брезу“. Дођу људи из пола Србије испред Брезе, окупи се пет хиљада њих и хоће да нас туже. Имао је моћ да убеди људе, а за време рата је звао Фрању Туђмана и то је директно ишло у програм – прича Никодијевић. Десет најплоднијих година Радио Врњачке Бање памти се по сарадњи са Студиом Б и заједничким емисијама као што је „Бубамара“, претеча СОС телевизијског канала, за коју је био задужен Дебељак. Емисије су емитоване недељом из студија у Београду и Врњачкој Бањи, а слушаоцима остављенио да гласовима подрже поједине певаче како би заузели што боље место на табели лигашког такмичења. Никодијевић и Дебељак су реализовали и бројне друге пројекте, а вешто баратање техником било добра основа да се у појединим ситуацијама прихвати техничког дела посла што се на најбољи начин показало за време сниматељског рада на награђеној емисији о Голом отоку. Заједнички рад крунисан је бројним наградама за рекламе, два пута на првом и другом Флопсу, а најбоље у овом делу Србије је по многим показатељима правио баш Дебељак. Зоран Дебељак је 1984. године извештавао са Олимпијаде у Сарајеву, а са Никодијевићем са филмских фестивала у Пули и Нишу. Са места на која из било којих разлога нису могли да стигну репортери Радио Врњачке Бање јављали су се њихови пријатељи као што је било у случају светских првенстава у фудбалу. Након Европског првенства у кошарци 1985. године у Штутгарту Зоран Дебељак је, после женидбе, две и по године

провео у Немачкој одакле је његов глас допирао до емисије „Вечерас заједно“ Радио Београда као и са неких прилично чудних места. - Одувек је волео камеру и сањао сан сниматеља, а доживео популарност радијске звезде. Увек је имао апарате и камере и прву праву професионалну камеру у овим крајевима која је коштала велико богатство. Кад се вратио из Немачке запослио се код нас са идејом да са том опремом оснујемо телевизију. Почели смо да сарађујемо са Телевизијом Београд и то су почеци бављења сниматељским радом у коме је пливао као риба у води. Поприлично смо радили за Телевизију Нови Сад, посебно „Недељно поподне“, а 1989. су нас послали на седам дана у Русију да снимамо прилоге о историји астронаутике и првој ласерској операцији срца. Понудили су нам да снимамо репортажу са крстарења Одеса-Дубровник, али сам ја одбио јер ми се није свидело, а он није хтео да иде без мене – прича Никодијевић. Кад је 2003. године из студија у Врњачкој Бањи почело емитовање телевизијског програма први главни уредник је био Зоран Дебељак и неколико наредних година се максимално посветио послу који је познавао боље од осталих. Све време је радио на клацкалици између одговорног посла главног уредника и сниматељског који је више волео, а једно и друго се није могло у исто време. Кад је схватио да се непотребно троши пре седам година је, пре осталих, схватио да телевизија неће моћи још дуго па је отишао. Она се копрцала још неко време, а онда пре две године потпуно нестала. За потребе независне продукције често је путовао у Брисел, а многи од тих снимака и данас су присутни у програмима појединих телевизијских станица. Помагао је у оснивању две радио станице и годину и по сваког викенда путовао до Чачка и Пожеге да би упутио у рад оне који о њему нису довољно знали. Пре четири године је покренуо нову станицу, Радио Бања 2, и уз повремене информације из овог места акценат ставио на комерцијални ефекат, поздраве и жеље слушалаца. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.12.2016.

25.12.2016.

МАГАЗИН

Миломир Недељковић

Краљевачка позоришна сцена: Миломир Недељковић (2)

Поред руиниране зграде и сукоби унутар позоришта полако су слабили ансамбл који је је остао на Сретену Степићу и Мирку Папакочи. - Представу „Сумњиво лице“ у иузвођењу Драмске секције „Фабрике вагона“ напали тадашњи управник позоришта и људи из Културно -просветне заједнице у којој је било неколико њих који нису имали никакве везе са културом. - Сценографија за представу „Сумњиво лице“ била је први излазак изван реалне у позоришту. – Представа уврштена у редовни репертоар позоришта захваљујући чврстом ставу руководства „Фабрике вагона“. – Позориште својеврсно огледало природе. - У круговима стручњака Милутин Јаснић се и данас сматра једним од најбољих управника у историји српског позоришта. - Ангажовање професионалног сценографа означило је крај једне епохе у животу позоришта и подстакло интересовање и за овај вид стваралаштва

Фото: М. Радовановић

ПОЗОРИШТЕ КАО УНИВЕРЗУМ

МАГАЗИН 25.12.2016.

ечити заштитник несхваћених припадника млађе генерације Богдан Мрвош био је способан да у свакоме од њих препозна праве вредности, а ови му поверење узвраћали поверавањем тајни које су скривали дубоко у себи. Кад је Миломир Недељковић, касније једно од најзначајнијих имена које се појавило на сцени Краљевачког позоришта током више од шест деценија дуге историје, скупио довољно храбрости за то логичан след догађаја био је да заједно дођу у позориште чији је рад, уз управника Василија Туцаковића, пред крај шездесетих година прошлог века профилисао редитељ Александар Ковачевић. У то време је највећи број младих са великим нестрпљењем ишчекивао жестоке окршаје у којима су, на сцени позоришта или великој сали Дома друштвених организација, краљевачки средњошколци настојали да покажу колико су далеко одмакли у различитим областима културног стваралаштва. Сваке године је фаворит за престижну титулу најбоље у такмичењу средњих школа важила краљевачка гимназија, али само до тренутка док на чело екипе Техничке школе није стао Недељковић. Каснији краљевачки сликар Раде Рибнички је написао сценарио и окупио групу сарадника, а Недељковић преузео обавезу да од појединачних тачака направи складну целину која би могла на прави начин да парира фаворизованим гимназијалцима. У две узастопне године техничарима је припала награда за режију, а једне су успели да надмаше и гимназијалце и понесу титулу свеукупног победника. Није то остало незапажено у школи, а оно што је Недељковић показивао на сцени међу вршњацима, и оним мало старијим, било је довољно за поређење са једним од најпознатијих телевизијских водитеља тога времена на југословенским просторима Мићом Орловићем. - У позоришту препознам енергију која је била фантазмагорична за наш простор и видим да су то речник и емоција коју бих волео да поседујем. Ковачевић је исправно схватио Богда-

нов предлог у време кад су радили Сартрове „Несахрањене мртваце“ у којима су водеће улоге тумачили Миша Марић, Јелена Бартуловић, Лазар Кочовић и Михајло Баљозовоћ. Подела је већ била направљена, Слободан Арежина играо дете, па ми Аца повери задатак асистента режије. Не мислим да је мој рад у том тренутку био на нивоу асистента, али сам био неко ко је морао да бележи шта он ради, да донесем кафу и воду, или купим цигарете. Уз то сам имао прилику да посматрам процес настајања представе и то је за мене била суштина. Посматрањем тог процеса, са искуством познавања технолошког поступка из техничке школе, схватио сам да та технологија подразумева извесне научне дисциплине које се повезују са емоционалним бићем и способношћу да се емоција обликује и пласира пред људима. То је мене трајно везало за позориште, па сам потпуно запоставио све друге амбиције и погледе на живот јер се позориште показало као својеврстан универзум – прича Недељковић. У време значајних кретања у свету у коме јача хипи покрет све што је асоцирало на запад било је идеолошки одбачено, а политика настојала да реализује зацртане циљеве који су подразумевали апсолутну дисциплину у свим областима живота, посебно у школама. Иако су и филмови са запада у краљевачке биоскопе стизали са закашњењем од неколико година многим тинејџерима тога доба у трајној успомени је остао филм Џемса Клавела „Господину с љубављу“ са Сидни Поатјеом у главној улози. Посебан повод за то била је тематика везана за, по годинама блиске, ученике средње школе са периферије Лондона у којој влада велико расуло. Потпуно асоцијални ученици нису имали дефинисан однос према школи, па су је игнорисали колико и новог наставника Марка Такерија који ће успети да их врати трајним вредностима због чега ће у њему видети концепт који треба следити. Упркос чврстом ставу да је тема довољно интригантна и изазовна главна

кочница за одлазак у биоскоп огледала се у чињеници да је ученицима краљевачких средњих школа после 20 сати био забрањен излазак без пратње старије особе, а баш то време се поклапало са термином кад почињу пројекције. Ризикујући да буде примећен и добије смањену оцену из владања несташни Недељковић, чији рад у позоришту још није схватан довољно озбиљно, дрзнуо се да потисне у страну строга школска правила, а колико је потез био непромишљен показао се непосредно после пројекције кад је на улици налетео на директора школе Гојка Вугделију. Казна је стигла већ сутрадан, а манифестовала се слабом оценом на писменој вежби иако се резултати задатака нису разликовали од оних код ученика са најбољим оценама. - Два дана касније директор држи час, а стиже његова наредба да сви гледају филм „Господину с љубављу“. Ја нећу да идем јер сам гледао и због тога сам добио кеца, а директор позове председника разредне заједнице и повери контролу над задатком да ја прикупим новац за улазнице, будем дежурни на вратима биоскопа и сутрадан известим ко није гледао филм – сећа се Недељковић. Основна препрека озбиљнијем ангажовању у позоришту показала се таква Техничка школа, а једини начин да се потпуно посвети уметности било је да стисне зубе и отараси је се за сва времена. Данашњим матурантима је тешко схватљив податак да је тих година у краљевачким фабрикама било места за све свршене средњошколце који су желели да раде, па је радно место конструктора приправника у Конструкционом бироу „Фабрике вагона“ чекало и Недељковића. Врло брзо је у новој средини било довољно видљиво да то, ма колико успео да одбрани ауторитет машинског техничара, није циљ коме је тежио. Иницијатор идеје о студијама организације културних дешавања на Факултету драмских уметности био је Васа Туцаковић подстакнут потребом

МАГАЗИН 25.12.2016.

за отварање радног места секретара позоришта. Великом ентузијасти какав је био Недељковић није било тешко да припреми и положи пријемни испит, а потом настави студије паралелно са редовном обавезама у „Фабрици вагона“ где су имали двољно разумевања за настојање свих који су показивали интерес да се додатно школују. Иако се и директор „Фабрике вагона“ Драгаш Танасковић након премијере „Сумњивог лица“ распитивао о томе место секретара никада није отворено, али се појавила потреба за неким ко би припремио изложбу поводом отварања музеја у овом колективу. Уверење да то, иако је до отварања остало годину и по дана, није једноставно са места конструктора алата водило је ка именовању за референта задуженог да брине о културним дешавањима у колективу. Податак да је на половини студија руководству „Фабрике вагона“ је био довољан мотив за доделу скромне стипендије и одлуку о седам слободних радних дана пред полагање сваког испита о чему је бригу водио Центар за образовање кадрова у овом предузећу. - Са тимом људи направим изложбу у музеју „Фабрике вагона“, отворимо музеј а ја почнем да се бавим организацијом културног живота. У фабрици смо имали културно-уметничко друштво, одељење за протокол, редакцију листа „Наша фабрика“, позоришну трупу, ликовну и литерарну секцију која је окупљала све који су желели да пишу, а због тога наилазили на подршку што је било атрактивно за афирмацију литерарних потенцијала. Следећих десет година сам у позоришту где сам остварио низ мањих и већих улога. Играо сам Нотароша у „Кир Јањи“, имали смо „Срећне дане“, али су поред руиниране зграде и сукоби унутар позоришта полако слабили ансамбл који је остао на Сретену Степићу и Мирку Папакочи. Са екипом из „Фабрике вагона“, коју сам ја водио организационо и административно, урадили смо изванредну представу „Сумњиво лице“. Била је то прва темељнија сарадња са позориштем коју је прихватио Аца Ковачевић, а за сценографију прокужену од стране руководства позоришта које је покушало да јој залепи политичку етикету, ја сам добио награду на фестивалу. Представу су напали тадашњи управник позоришта и људи из Културно-просветне заједнице у којој је било неколико њих који нису имали никакве везе са културом. Оперисали су паролама на политичке теме и тако одржавали свој статус као добри самоуправљачи и идеолошки чисти људи што се касније показало као врло нетачно, јер су били обични шпекуланти. Представа није била на линији па су тражили да се скине са репертоара, али се све распало кад су иза мене стали људи из „Фабрике вагона“. Представа је стављена на редовни репертоар, јер смо сви били и чланови позоришта, а сценографија за коју

сам добио награду била је први излазак изван реалне у позоришту – прича Недељковић. Много пута је потврђен став о позоришту као живом организму који се, ако изостане реакција на стварност, претвара у изигравање појединца и друштва у целини. Да би се то избегло неопходно је прилагођавање, потказивање времена и живота чиме се потврђује да је, а то су дефинисали бројни теоретичари, својеврсно огледало природе. У Краљеву тога времена група аматера заљубљеника у позориште није имала потребу да се бави истраживањем живота, већ да се забавља креирајући лепе представе. Квалитету позоришног живота у многоме је допринео редитељ Милутин Јаснић који се последње године седме деценије прошлог века појавио у Краљеву након што је други пут смењен са чела приштинског позоришта. У круговима стручњака Јаснић се и данас сматра једним од најбољих управника у историји српског позоришта што је, због довољно дугог периода дружења, у зачајној мери утицало на Недељковићево разумевање односа између друштва и позоришта. Као изузетно мудар и искусан човек Јаснић се памти и као особа која је чврсто држала узде не дозвољавајући да се енергија млађих и талентованијих чланова аматерског позоришта троши узалуд. Процена да би као такав био од непроцењиве вредности за бржи развој позоришне уметности водио је ка ставу о потреби да му се омогући замена четворособног стана у Приштини за одговарајући у Краљеву при чему је одлучујућу улогу требало да одигра тадашњи дуректор Грађевинског предузећа „Каблар“ Брана Јовановић. Да идеја не буде реализована до краја потрудио се Јанићев син Чедомир коме владајуће структуре нису могле да забораве учешће у демонстрацијама које су пред крај шездесетих година потресале овај део земље. Додатна негативна околност везује се за његове активности током 1971. године због чега је стан у Краљеву замењен за одговарајући у Београду, а Милутин Јаснић заувек напустио средину која је остала да тапка и напредује споријим корацима ка позицији коју заузима данас. На Јаснића подсећа омладински студио и представа „Туђе дете“ у коме ће поред Недељковића запажену улогу одиграти перспективна млада глумица Дана Крљар. Седамдесете године обележила је представа „Грожђе на сунцу“ са темом из живота америчких црнаца за коју је атрактивну сценографију направио Сава Барачков баш као и за „Несахрањене мртваце“. Ангажовање професионалног сценографа означило је крај једне епохе у животу позоришта, а код Недељковића подстакло интересовање за овај вид стваралаштва које је на најбољи начин исказано у већ поменутом „Сумњивом лицу“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.12.2016.

Сећање на Мирослава Качаревића

МАГАЗИН

25.12.2016.

ГОВОРИ ДА Б

- Кроз хиљаду емисија на веб сајту сачувани гласови великог броја радио стваралаца. – Трајно сачуване четири емисије краљевачког новинара Мирослава Качаревића. – О његовом раду и делу у краљевачком Народном музеју говорили Драган Бајовић, Предраг Марковић, Миломир Недељковић и други. – Качаревић звучна маскота радио Краљева. - Појава Радио Краљева на медијском небу била је степеница којом је Мирослав Качаревић, захваљујући раскошној боји гласа и дикцији, пошао како би стао пред микрофон. - Мирослав Качаревић је изнедрио сијасет репортажа од којих су многе биле награђиване од стране жирија Удружених радио станица Србије и ИНТЕРФЕР-а

Фото: М. Радовановић

ИХ ТЕ ВИДЕО

МАГАЗИН

25.12.2016.

ре само неколико деценија генерације претежно млађих суграђана гајиле су осећање високог поштовања према радио програмима који су битно доприносили да се сазна по нешто о животу и раду. Дуги низ година значајним се у овој области чинио Други програм Радио Београда преко кога су се проверавале различите недоумице, а у оквиру њега и емисија „Говори да бих те видео“ која је преживела до данашњих дана. Кад се пред дугогодишњим уредником Радио Београда Драгославом Симићем јавила дилема шта да учини са великом количином касета, на којима су складиштене бројне радио емисије, над помисли да их се отараси превагнула је потреба да се сачувају као сведочанство о прошлим временима. Добрим начином да се учине приступачним свима који за то покажу интерес показало се покретање веб сајта који омогућава да кроз хиљаду емисија буду сачувани гласови исто толиког броја радио стваралаца. Само један од њих је дугогодишњи новинар Радио Краљева Мирослав Качаревић на кога су у краљевачком Народном музеју уз Симића сећање освежили Миле Недељковић, Предраг

Мирослав Качаревић Марковић, Драган Бајовић, Драган Драшковић и прота Љубинко Костић. Качаревић је аутор бројних радио емисија које су емитоване на Другом програму Радио Београда, а вече посвећено њему било прилика да се још једном чује глас који је 31. децембра 1970. године означио почетак рада Радио Краљева. Сарадња са Радио Београдом отпочела је мало након

прве краљевачке аудиције за емисију Радио Београда „Студио шест вам пружа шансу“, а настављена током низа година кад је био спона ове институције са догађајима у Краљеву и околини. - „Овде Радио Краљево“, дубоким и пријатнимгласомсаопштиојекрозетар31. децембра 1970. године Мирослав Качаревић и на тај начин обавестио јавност да је град Краљево добио своју радио-станицу. Биојетоисторијскиданзаовајградкојивише неће морати да чека милост великих медија да известе о понеком овдашњем догађају. СадаимамоРадиокојићенассвакодневнообавештоватиодогађајимауграду и читавој тадашњој општини. Мирослав Качаревић, звучна маскота РадиоКраљева, врлобрзосе, осимчитања вестипрекорадија, прихватиоодговорнијег изахтевнијегпосла– новинарства. Нијескидао са рамена онај не баш тако лак магнетофонмарке„ухер“, трчаојеоддогађајадо догађаја, јављао се у програм директно са улица Краљева, извештавао понајвише о културним дошавањима... Потом је, уз рад на радију, али не само на Радио Краљеву, на којем је уредник Културног програма,

већинаРадиоБеограду, почеоинтензивно да пише и за „Ибарске новости“ у којима убрзо постаје уредник Културне рубрике. Међутим, захваљујућионојпревеликојљубави према радију, на који је дошао победивши на општејугословенској аудицији за спикере, Мирослав Качаревић неуморно снимарепортажеообичнимљудимаињиховимсудбинамаибиванаграђиваннадомаћим и интернационалним фестивалима радијског стваралаштва. Нажалост, овај талентовани и изврсни радијски стваралац, седам година пре истека радног стажа, напушта Радио Краљево и „Ибарске новости“. Побунио сам се против те његове одлуке сматрајући је непромишљеном. Међутим, он ми тада рече да се са брода који тоне ваља на време искрцати. Сада видим да је био у праву. Али, нијеправедноштосењеговживоттакобрзо завршио – записао је о Качаревићевом раду један од најближих сарадника и дугогодишњи пријатељ Драган Бајовић. Уз подсећање да се само мали део емисија Мирослава Качаревића нашао у електронској форми на страницама веб сајта следи подсећање да је Качо био одличан

радио новинар, осим тога драг пријатељ и добронамеран човек чији рад, макар и делимично, ниједоживеосудбинустотинаколега о чијим емисијама нема сачуваних података. Качаревићевиприлозиемитованисуиуоквирудокументарнесерије„Говори да бих те видео“, а захваљујући тој чињеници сачувано је само седам од којих су четири путем сајта доступне слушаоцима широм света. Да боја гласа, и љубав према лепо осмишљеном и тачно изговореном, могу да постану важна константа у човековом животуидагаодреденасвојначин, потврдио је дугогодишњи новинар и директор „Ибарских новости“ Предраг Марковић уз подсећање да је Качаревић пред крај шездесетих година прошлог века у краљевачкој гимназији био један од запажених члановалитерарнедружинепрепознатљив погосподственомдржању, песмамакојеје писао и баритону којим их је интерпретирао. - Пресудан за нас младе литерате, па и Мирослава, био је сусрет са искусним новинарима „Ибарских новости“, а са нама је највишеконтактираоБогданМрвош, уред-

ник првог краљевачког месечног часописа за културу „Октобар“, у коме смо објављивали своје прве радове. Ништа мањег трага у нашем сазревању у новинаре нису оставилиуредниккултуре„Ибарскихновости“ и позоришни редитељ Мија Сарић и песникиновинарДраганИлић. МијаСарић јемеђунас унеодахБеограда, укомејестудираомедицинуизаволеоглумачкипозив, а Драган Илић Нишки, касније Мирослављеввенчаникум, учионасјестварањупрвих радио репортажа... Појава Радио Краљева на медијском небу, билајошједнастепеницакојомјеМирослав Качаревић захваљујући раскошној боји гласа и дикцији, пошао како би стао пред микрофон. Репортерповокацији, биојезапажени слушаоцима радија широм Србије. Као координатор за размену програма са Радио Београдом, Мирослав Качаревић је изнедрио сијасет репортажа од којих су многе биле награђиване од стране жирија УдруженихрадиостаницаСрбијеиИНТЕРФЕР-а – потврдио је Марковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.12.2016.

Изложба фотографија Биљане Ђукић

МАГАЗИН

25.12.2016.

ТОК НЕИЗ

- Циклуси фотографија и видео-радова, које је Биљана Ђукић бележила у протеклих десетак година, говоре о јасном опредељењу уметнице која препознаје поетички потенцијал у окружењу, природи, сваком њеном сегменту. - У додиру са њеним објективом, сваки од тих сегмената приповеда о духовним вредностима у којима човек и свет ступају у другачије, блиске односе, као складни делови једне исте песме, стихови оде љубави и радости што се огледају једни у другима

ЗРЕЦИВОГ

МАГАЗИН

25.12.2016.

давно једна изложба у Краљеву, посебно не фотографија, није изазвала толико интересовање посетилаца колико ова коју је у Народном музеју приредила Биљана Ђукић. Као никада до сада све просторије приземља музеја прекривене су фотографијама насталим у циклусима који у последњих десетак година говоре о јасном опредељењу уметнице која је дипломирала на сликарском одсеку београдског Факултета ликовних уметности. На специфичан однос према фотографији утицала је Школа филмске режије у Академском филмском центру у Београду и многе радионице из ове области којима је присуствовала. Изложени радови потврђују да је Биљана Ђукић уметница која препознаје поетички потенцијал у окружењу, природи и сваком њеном сегменту који, у додиру са њеним објективом, приповеда о духовним вредностима у којима човек и свет ступају у другачије односе, као складни делови исте песме. - Уметност јесте рад, и јесте школа, али уметност ипак јесте дар, јер то што је она на један начин акумулисала у раду јесте не-

Биљана Ђукић

што што се не може просто научити, нити се може у дугом и истрајном раду стећи. То је један предиван дар, профињена осетљивост за разумевање и осећање поетичког потенцијала. Било који материјал кад узмете у руке, и било које средство изражајно да узмете у руке, препознајете потенцијал поезије у материјалу и на крају да изведете. Ти стихови лете и освајају простор од далеког Јапана и Суматре до Шумадије у којој се црвене трешње и у којој се препознаје јединство пространства. Како се континуум времена у том јединственом простору сажима у један фокус, како онај који има ту фину осетљивост зна да препозна све то, исто се дешава у визуелним сензацијама које Биљана већ дуги низ година потврђује у различитим циклусима као растућа симфонија која никада у чудесним финесама не заокружује потпуни круг, већ га стално кроз мали отвор подиже до спирале и покушава да досегне оно најдуховније суштаство уметности. То је оно што она ради у својим визуелним етидама и то је нешто што у оквиру ове изложбе можда и најједноставније можете препознати. У циклусу тих пространстава се налазе портрети који нас на занимљив начин, који је само она препознала, кроз емпатију уводе у јединствен доживљај простора, јединствен доживљај суштине и јединствен доживљај да смо саткани од једнога, и Биљана, и пас који лута улицом, и камен, и најудаљенија звезда. То је оно што она кроз те своје визуелне етиде покушава да покаже и да препозна саму бит естетског и суштински лепог, јер суштински лепо је суштински истинито – изговорио је историчар уметности Љубиша Симовић отварајући ову необичну изложбу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.12.2016.

Представљен осми број часописа „Сизиф“

МАГАЗИН

25.12.2016.

ЖИВОТ У МР

РТВОМ МОРУ

- Прича о култури и књижевности у Краљеву, Атини српске књижевности, готово да и не постоји због чега је жалосно помињати и књижевне вечери, број посетилаца, кафану Париз, и све то у граду са 80 хиљада људи. – Последње издање часописа за књижевност, културу и уметност „Сизиф“ доноси текстове Милана Ђокића, Данила Спасојевића, Александра Маричића, Андреја Тарковског, Невене Лишанин, Радослава Вучковић, Живке Комленац, Валентине Терзић, Бориса Нађа, Ненада Глишића, Богдана Цветковића, браће Владимира и Богдана Вукомановића, Тонија Пердића, Мирослава Б Душанића, Микице Илић, Милице Миленковић, Зорана Шаренца и др Милоша Гостиљца

МАГАЗИН

25.12.2016.

епуна два месеца након седмог издања представљен је осми број часописа за књижевност, културу и уметност „Сизиф“ који је пре нешто више од две године основао Небојша Пандрц. Потреба за оваквим издањем појавила се у тренутку сазнања да постоји празнина у штампаном издаваштву, а иако часопис попуњава ону која је приметна у Краљеву није ограничен локалним оквирима о чему сведоче сарадници из Крагујевца, Јагодине, Пожаревца и других градова којима „Сизиф“ омогућава да се представе читалачкој публици. Иако је првобитно намењен младим и неафирмисаним ствараоцима на страницама часописа су све присутнији и они који се сматрају афирмисаним, а из било којих разлога не објављују у сличним издањима. У време кад у Краљеву постоји књижевни часопис са реномеом који превазилази локалне оквире а до објављивања радови сваког од аутора, посебно малдих, треба да прођу густо сито и задовоље високе критеријуме, „Сизиф“ се показао као право место које попуњава празнину на локалној књижевној сцени. У правом тренутку одреаговао је Пандрц и са групом младих сарадника, чији се састав мењао,

створио иницијалне услове за улаз у круг оних који ће постати афирмисани књижевници. Иако је замишљено да излази сваког месеца пословични недостатак средстава за подмирење најосновнијих потреба које се везују за штампање, и недовољно разумевања за овај вид делатности, сваки следећи број „Сизифа“ изађе тек кад се за то скупи довољно средстава. У таквим околностима задовољавајућом се сматра чињеница да је већ изашло осам бројева што је велики успех у односу на неке раније покушаје који нису доживели ни треће издање. У сталном трагању за идентитетом „Сизиф“ је од покретања доживљавао промене, а жеља да се последње издање учини што квалитетнијим водила ка избору песника Александра Марића за уредника који је пожелео да последњи број и визуелно и садржајно буде различит, и бољи, од претходних, а лични печат огледа се у ставу да буду објављени прозни и поетски радови аутора по позиву. Припрема осмог броја Сизифа отпочела је у време кад се у Краљеву обележава сећање на трагичне дане из октобра 1941. године, па часопис одише предапокалип-

тичном атмосфером која се везује за овај период српске историје. То је основни мотив што последњи број у рубрици „Наши дани“, уместо увода и колумне, отвара песма „Краљево октобар“ Данила Спасојевића, а наставку у истом тону доприноси глава „Заглушина“ из необјављеног романа „Хлеб поврх воде“ краљевачког сликара и романсијера Милана Ђокића која говори о атмосфери пред априлски рат 1941. године Прича Александра Маричића „4494“ у првој варијанти је требало да носи друго име али је, после ситних исправки, број карактера сведен на 4.494 што је утицало на коначни назив. Маричић приповеда о човеку који ради обичну ствар, проверава брзину куцања док гледа телевизију и обавља различите кућне послове. Занимљивим се чини податак да аутор у другом делу приче постаје актер телевизијске емисије и потврђује како почиње да живи псеудо живот који се дешава на телевизији. Последњи број „Сизифа“ доноси текст Невене Лишанин о Бертолду Брехту, драмском писцу чије су књиге тридесетих година прошлог века спаљиване на ломачама, и савремену беседу Андреја Тарковског

која говори о апокалипси. Иако су заступљени и поезија и проза, поезије је више а за разлику од претходних издања изостало је објављивање стрипа. Поред поменутих на страницама Сизифа су радови Радослава Вучковић, Живке Комленац, Валентине Терзић, Бориса Нађа, Ненада Глишића, Богдана Цветковића, браће Владимира и Богдана Вукомановића, Тонија Пердића, Мирослава Б Душанића, Микице Илић, Милице Миленковић, Зорана Шаренца и др Милоша Гостиљца који са две песме први пут излази у јавност као песник. Жеља да се разликује од претходних реализована је променом визуелног идентитета коме доприноси фотографија Љубише Симовића на насловној корици часописа која додатно потенцира апокалиптичност обрађених тема. Поред уредника овог издања промоцији је присуствовало и двоје аутора, Александар Маричић, који је прочитао део из објављене приче, и више пута награђивана Горана Баланчевић са емотивно блиском причом „Подрумска порција за троје“ објављеном у збирци „Дробљење“. Иако најављено изостало је присуство других стваралаца, па је Александар Марић прочитао песме „Азбука“ Живке Ко-

мленац, „Игра пјесничка“ Мирослава Б Душанића и „Ханин бал анте портас“ Тонија Пердића. Уверење да је часопис добро прихваћен темељи се на довољном броју присутних на промоцијама што се не би могло рећи за последњу иако је иза ње стала институција као што је Културни центар „Рибница“ што је оцењено одличном полазном тачком за будућност часописа. Уверење да ка њој води само подршка институције није добило довољно упориште у сазнању да је представљању последњег издања, поред оних који су по природи посла присуствовали овом догађају, у Француској кући било само петоро других. Већем интересовању није много допринео ауторитет ове установе као ни различити видови обавештавања јавности, укључујући прошле године помпезно најављену андроид апликацију за мобилне телефоне „КВ на длану“. Тренутни културни тренутак на најбољи начин осликава неколико реченица иницијатора идеје о покретању „Сизифа“ које потврђују како прича о култури и књижевности у Краљеву, Атини српске књижевности, готово да и не постоји због чега је жалосно помињати и књижевне вечери, број посетилаца, кафану Париз, и све то у

граду са 80 хиљада људи. - Вратимо се на човека. Иако се креће, човек већ дуго тапка у месту у свим сферама живота – од породице до државе. Самим тим, међуљудски односи су на границама пропадања. Човек више није ни дволичан –већ цело позориште је у њему, од глумаца до портира, па кад која улога затреба. Боље да се о свему томе и не прича, јер, ако бисмо причали о свему што се дешава око нас, и у нама самима, човек би одавно умро од стида и срамоте. Срећом, данашњи човек се лако заварава и, још важније, лако заборавља да егзистира у мртвом мору. Данашњи човек живи у заблуди – мисли да се бори за нови, бољи живот, за нове промене у свету, а уствари се вековима ништа не мења. Кад је у питању човек све је исто, а тако ће бити за вјек вјекова – записано је у промо материјалу који прати представљање осмог издања часописа „Сизиф“. Жеља да живи даље, надрасте локалне оквире и постане престижни чаопис, спакована је у позив свима који се баве било којом врстом књижевног часописа да се јаве, пошаљу радове и допринесу да „Сизиф“ задржи место које заслужује у свету писане речи. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.12.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Певајмо Смештен у свет попут нашег, али који насељавају само животиње, „Певајмо“ представља Бастера Муна, угледну коалу као директора некада великог позоришта које је временом пропало. Бастер је вечити оптимиста који изнад свега воли своје позориште и учиниће све да га задржи. Суочен с пропадањем животне амбиције има последњу шансу да овом избледелом драгуљу врати некадашњу славу тако што ће продуцирати највеће светско такмичење у певању, а победника чека велика новчана награда. Појавиће се пет најозбиљнијих кандидата: Мајк, миш који певуши једнако добро као што вара људе, стидљива слоница тинејџерка Мина која има ужасну трему од наступа, затим преморена мајка свиња Росита која има 25 прасића, млади горила гангстер Џони, који тражи начин да побегне од породичног криминала, и панк-рок бодљикаво прасе Еш које покушава да се отресе арогантног дечка и постане соло певачица. Све животиње ће доћи на аудицију верујући да је то њихова шанса да промене животе и док их Бастер појединачно подучава, и доводи све ближе и ближе великом финалу, почеће да схвата да позориште можда није једино што треба да се спаси. Филм се приказује одо 28. децембра, пројекције почињу у 18 сати, а улазница стаје 300 динара.

Санта Мариа дела Салуте Прича о Лази Костићу почиње пред црквом Санта Мариа дела Салуте у Венецији, због које се песник у младости песмом љутио на дужда што је за градњу посекао силне шуме у нашим крајевима. Филм је емотивна исповест о највећој српској љубавној причи, односу највећег песника српске књижевности и младе, прелепе Ленке Дунђерски, а води кроз живот и унутрашњу борбу великог и „друкчијег“ човека, песника, преводиоца, доктора права, новинара… У позном добу, Лази ће се дух Ленке Дунђерски и црква Санта Мариа дела Салуте међу собом преплитати и довести до стварања његове најчувеније песме. По сопственом сценарију филм је режирао Здравко Шотра, Лик Ленке тумачи Тамара Алексић, док Лазу Костића игра Војин Ћетковић. У филму се појављује више од 160 глумаца међу којима су Дејан Луткић, Слобода Мићаловић, Александар Ђурица, Небојша Дугалић, Јоаким Тасић, Нела Михаиловић, Срђан Тимаров, Миодраг Крстовић, Александар Берчек, Светлана Бојковић, Небојша Кундачина, Радоје Чупић, Милица Грујичић и други. Директори фотографије су Веселко Крчмар и Дарко Станојев, музику је радио Војкан Борисављевић, а костиме

Иванка Крстовић, сценограф је Дејан Анђелковић, за маску је била задужена Дубравка Бусатлија, а мотажер је Петар Путниковић. Филм је у периоду од 1. августа до 4. новембра сниман на више од 150 локација у Венецији, Сомбору, Вршцу, Новом Саду, Сремским Карловцима, Београду, Цетињу, Бару и Котору, а куриозитет посебне врсте представља податак да је направљено око хиљаду и по костима. Пројекције почињу у 20 сати, а улазница стаје 300 динара.

Одметник 1: Прича о ратовима звезда „Одметник-1“ је потпуно нов самостални филм серијала „Ратови звезда“, а говори о догађајима који су се десили нешто пре радње филма „Нова нада“ из 1977. године. Уз нове „Приче о ратовима звезда“, публика се упознаје са кључним моментима у овом делу историје, али ће имати прилику да види делове овог света који до сад никад нису истражени на филму. „Одметник-1“ је прича о групи неочекиваних јунака који ће се ујединити у мисији да украду планове за страшну Звезду смрти, најмоћније разарачко оружје Царства. Кључни догађај у хронологији „Ратова звезда“ окупља обичне људе који одлучују да чине изузетне ствари, а притом постају део нечега већег од њих самих. По сценарију Криса Вајца и Тонија Гилроја филм је режирао Герет Едвардс, а у главним улогама наступају Фелисити Џонс, Бен Менделсон, Диего Луна, Форест Вајтекер, Лиз Ахмед... Филм је на репертоару још данас, а пројекција почиње у 22 сата.

Скривена лепота Радња се одвија око успешног Њујорчанина који се бори са великом личном трагедијом која ће му у потпуности променити живот. Успешни њујоршки маркетиншки стручњак бори се са великом трагедијом која ће му у потпуности променити живот. Он се у потпуности повлачи из дотадашњег живота, а колеге смисле план који ће му помоћи да се суочи са својом тугом на топао и људски начин. По сценарију Криса Вајца и Тонија Гилроја филм је режирао Дејвид Френкел, а уз Вила Смита и Кејт Винслет глумачку екипу допуњавају Хелен Мирен, Кира Најтли, Едвард Нортон, Наоми Харис, Џејкоб Латимор и Мајкл Пења. Филм је на репертоару до среде а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 25.12.2016.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 25. И 31. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

25.12.2016.

25. децембар

350. — Римски цар Констанције II у Наису (данашњем Нишу) натерао узурпатора Ветраниона да се одрекне царског положаја и затим га конфинирао на имање у Прусу у Малој Азији. 800. — Папа Лав III у Риму крунисао франачког владара Карла Великог за светог римског цара, што ће бити титула немачких и аустријских монарха до времена Наполеона I. 1000. — Крунисан први угарски хришћански краљ Стефан I Угарски. 1066. — У Вестминстерској опатији у Лондону нормански војвода Вилијам I, освајач крунисан за краља Енглеске пошто је код Хејстингса потукао војску Харолда II, последњег саксонског краља. Од 1070, када је Вилијам освојио целу земљу, Нормани почели да се стапају с покореним Англо-сасима у енглеску нацију. 1741. — Шведски физичар Андерс Целзијус објавио скалу од 100 степени за мерење температуре. 1745. — У Дрездену потписан мировни уговор којим је окончан Шлески рат Аустрије и Пруске. 1914. — У Првом светском рату на Западном фронту ступило на снагу незванично „божићно примирје“ када су британски и немачки војници обуставили паљбу, изашли из ровова и срели се на „ничијој земљи“. 1926. — Јапански регент, принц Хирохито, наследио престо Јапана после смрти оца цара Јошихита. Хирохито умро 1989. 1932. — Британски краљ Џорџ V упутио први пут божићну поруку нацији преко радио-таласа.

1941. — Јапанска армија у Другом светском рату окупирала Хонгконг после 17 дана опсаде. 1942. — Немци у Београду стрељали српског композитора, диригента и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе „Станковић“ и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника „Недељних информативних новина“. 1973. — Највећи дневни тираж новина „Политика“ 1974. — Циклон готово уништио аустралијски град Дарвин. 1979. — Совјетске трупе ушле у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала. У рату, из којег се повукао после 10 година, СССР изгубио 27.000 војника. 1991. — Михаил Горбачов поднео оставку на место председника СССР-а и предао дужност Борису Јељцину. 1997. — На Куби, први пут после три деценије, јавно прослављен Божић. Председник Фидел Кастро прогласио тај дан празником у част папе, који је у јануару 1998. посетио Кубу. 2000. — У пожару у једној дискотеци у кинеском граду Љаојангу живот изгубило 311 људи. 2001. — Више од 540 људи погинуло у сукобима побуњеника и војске Бурундија приликом заузимања побуњеничког уточишта у шуми Тенга у близини главног града Буџумбуре. 2003. — У атентату на пакистанског председника Первеза Мушарафа у Равалпиндију најмање 14 пролазника погинуло, а 46 повређено.

26. децембар 1351. — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника. 1805. — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу. 1825. — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији. 1874. — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга. 1898. — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум. 1908. — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији. 1922. — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као „Лењинов тестамент“, у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије. 1941. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу „отвореним градом“. Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града. 1943. — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила „Шарнхорст“. 1968. — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав

СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово. 1971. — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци. 1975. — Летом на линији МоскваАлма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају. 1989. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа. 1990. — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу. 1991. — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962. 1994. — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста. 1998. — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи. 1998. — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин. 2000. — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи. 2001. — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке парти-

је. 2003. — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи

МАГАЗИН

25.12.2016.

27. децембар

1831. — Енглески природњак Чарлс Дарвин испловио бродом „Бигл“ из Плимута. 1882. — Указом краља Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени дипломатски односи Србије и САД. 1927. — Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен из Комунистичке партије пошто је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина. Троцки потом протеран из СССР-а и убијен у Мексику 1940. по Стаљиновом налогу. 1945. — У Вашингтону основан Међународни монетарни фонд. 1945. — Кореја подељена на две државе - Северну и Јужну Кореју. 1948. — Власти Мађарске ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија због антикомунистичког деловања. 1949. — Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила независност после више од три века холандске колонијалне управе. 1956. — Флота УН почела чишћење Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата, потопивши у њему већи број бродова. 1969. — Либија, Судан и Уједињена Арапска Република су постигли договор о стварању војног, политичког и економског савеза. 1972. — Аустралија обуставила војну помоћ Јужном Вијетнаму и тиме окончала учешће у Вијетнамском рату. 1979. — Совјетски војници су заузели Таџбегову палату изван Кабула и убили авганистанског председника Хафизулу Амина и елиминисали његову елитну гарду. 1985. — У истовременим нападима палестинских терориста на путнике ис-

пред шалтера израелске авикомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100. 1989. — Египат и Сирија после 12 година прекида обновили пуне дипломатске односе. 1995. — Француска извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света. 1996. — У Руанди почело прво суђење за геноцид учесницима масакра над 800.000 припадника племена Тутси 1994. 1996. — Бивши премијер Шпаније Фелипе Гонзалес саопштио да је Комисија ОЕБС-а утврдила да је коалиција „Заједно“ победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина. Потести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени упркос интервенцији полиције. 1998. — На северу Косова, после краткотрајног примирја, обновљени сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца. 1998. — Ирак саопштио да не признаје зоне забрањеног лета које је после Заливског рата 1991. Запад успоставио изнад севера и југа те земље и почео серију сукоба с америчким снагама. 2000. — Већина Руса за личност века изабрала вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина. 2000. — Кина и Куба у Хавани потписале протокол о јачању војне сарадње. 2001. — На општим изборима у Замбији, трећим општим изборима у тој земљи од стицања независности, гласачи сатима чекали да гласају. 2007. — Бивша пакистанска премијерка Беназир Буто убијена је у терористичком нападу у Равалпиндију, Пакистан.

28. децембар 457. — Мајоријан је крунисан за цара Западног римског царства и признат од папе Лава I. 484. — Аларих II је наследио свог

оца Еуриха као краљ Визигота. 1065. — Освећена је Вестминстерска палата, која је грађена у периоду од 1045. до 1050. по налогу краља Едварда Исповедника. 1768. — Таксин Велики је крунисан за краља новоуспостављеног краљевства Тхонбури. 1836. — Шпанија признала независност Мексика, који су шпански конквистадори освојили 1526, разоривши државу Астека. 1846. — Ајова је постала 29. савезна држава САД. 1869. — Вилијем Семпл из Охаја патентирао жвакаћу гуму. 1879. — У удесу путничког воза на линији Единбург-Данди у Шкотској, ко-

ји се сурвао у реку када је попустио мост преко којег је прелазио, погинуло 90 људи. 1895. — У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер организовала прву филмску пројекцију. Приказани кратки филмови о изласку радника из фабрике, железничкој станици с путницима и возом који јури. Дан рођења кинематографије. 1908. — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло више од 75.000 људи. 1920. — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека. 1942. — Јапански авиони у Другом светском рату бомбардовали индијски

град Калкуту. 1943. — Након жестоких осмодневних урбаних борби, канадска 1. пешадијска дивизија је заузела италијански град Ортону. 1948. — Током вишемесечних социјалних немира и насиља у Египту убијен премијер Нокраши-паша. 1950. — У Корејском рату, кинеске трупе прешле 38. паралелу. 1959. — У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у Југославији. 1962. — У Мозамбику, португалској колонији у Африци, основан Фронт за ослобођење Мозамбика, под чијим је вођством земља после дуготрајне борбе стекла независност 1975. По стицању независности избио грађански рат Фрелима и ривалског покрета Ренамо, који је трајао готово две деценије. 1966. — Кина извршила пету нуклеарну пробу. 1968. — У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси уништили 13 арапских авиона. 1973. — Амерички председник Ричард Никсон је потписао Закон о угроженим врстама. 1974. — У земљотресу који је разорио села у пакистанској планиској области Каракорум погинуло око 5.200 људи. 1989. — Бивши први секретар Комунистичке партије Александер Дупчек изабран за председника парламента Чехословачке, вративши се после две деценије на политичку сцену. 1989. — Литванија постала прва држава Совјетског Савеза у којој је уведен вишепартијски политички систем. 1992. — Инфлација у Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину. 1995. — На Аеродром „Београд“ слетела три транспортера НАТО с трупама из састава мировних снага Уједињених нација за Босну и Херцеговину. 2000. — Влада Црне Горе усвојила Платформу за редефинисање односа Србије и Црне Горе на основу које би те две федералне јединице Југославије требало да постану суверене и независне државе.

2001. — Европска унија објавила списак организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне баскијске сепаратисте, и групе у Северној Ирској и Средњем истоку. 2003. — У Србији одржани ванредни парламентарни избори. Тадашња владајућа Демократска странка освојила свега 37 (од 250) посланичких места, а највише посланичких места освојиле опозиционе Српска радикална странка (82) и Демократска странка Србије (53). 2011. — Делујући на основу информације да курдски борци прелазе границу у покрајини Сирнак, два турска авиона F-16 су грешком отворили ватру на групу сељака, убивши 34 особе.

29. децембар 1170. — Надбискуп Томас Бекет убијен по налогу енглеског краља Хенрија II пред олтаром Кентерберијске катедрале. 1721. — Французи окупирали острво Маурицијус у Индијском океану. Острво 1810. потпало под британску власт, а независност стекло 1968. 1890. — Амерички војници код „Рањеног колена“ у Јужној Дакоти масакрирали више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу њима велики број жена и деце. 1911. — Револуционарна привремена скупштина за првог председника Кине изабрала Сун Јат Сена, чиме је после више од три миленијума укинута монархија. 1914. — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији. Турци изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1920. — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије. 1940. — Немачко ваздухопловство извело најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од „великог пожара“ 1666, када су уништене четири петине града. 1944. — Совјетске трупе у Другом

25.12.2016.

МАГАЗИН

светском рату ушле у Будимпешту. 1973. — Филипински диктатор Фердинанд Маркос наставио да влада по окончању другог председничког мандата, иако по Уставу није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао декретима док у побуни 1986. није збачен са власти. 1989. — Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као „државни непријатељ“ провео пет година у затвору. Хавел наследио Густава Хусака који је претходно под притиском јавности поднео оставку. 1992. — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића. За вршиоца дужности премијера именован потпредседник Владе Радоје Контић. Смењивање Панића уследило после његових сукоба с председником Србије Слободаном Милошевићем око спровођења мировне политике према бившим југословенским републикама. 1996. — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Централној Америци. 1999. — У невремену које је захватило више европских земаља живот изгубило око 130 људи. 2000. — Министар одбране Русије Игор Сергејев потписао документ којим се дозвољава обука иранских официра у Русији. 2001. — У Кабулу први пут патролирале авганистанске и британске трупе, што је била проба за мировне операције. 2001. — Око 300 људи погинуло, најмање 120 повређено, у пожару који је изазвао ватромет у трговинском центру у Лими, главном граду Перуа.

30. децембар 1460. — Ричард, војвода од Јорка је убијен, а његова војска је уништена у

бици код Вејкфилда у Рату ружа. 1803. — Бивша француска колонија Луизијана, коју је исте године француски цар Наполеон I продао Американцима, ушла у састав САД. Тиме скоро удвостручена тадашња територија САД. 1853. — САД су купиле од Мексика око 77.000 km² земље јужно од реке Џајла и западно од Рио Грандеa за 10 милиона долара. 1886. — Немачка и Португалија потписали споразум којим су одређене границе између Анголе и немачке Југозападне Африке, данас Намибије. 1903. — У пожару у чикашком позоришту „Ириквои“ погинуло је 588 особа. 1915. — Немачка подморница код Крита у Првом светском рату торпедовала британски путнички брод „Персија“. Погинуло 330 од 501 путника и члана посаде. 1922. — Званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем конфедерације Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације. 1933. — Припадник румунске организације „Гвоздена гарда“ је убио премијера Јона Дуку. На место премијера дошао профашиста Георге Тартареску, који је потом Румунију приближио силама Осовине. 1933. — Грчки краљ Ђорђе II је прогласио намесништво и оставио грчки трон упражњеним. 1947. — Румунски краљ Михај абдицирао под притиском комуниста који су потом прогласили Народну Републику Румунију. 1988. — Премијер Југославије Бранко Микулић и његова влада поднели оставку због бројних критика да Влада није у стању да реши економску кризу у земљи. 1990. — Власти Албаније први пут дозволиле Јеврејима исељавање у Израел. 1991. — На састанку у главном граду Белорусије Минску лидери Заједнице независних држава, настале после распада СССР, нису успели да се договоре о заједничкој војсци, па је свим бившим совјетским републикама пре-

пуштено да формирају сопствене оружане снаге. 1993. — Израел и Ватикан, после два миленијума углавном непријатељ-

ских односа римокатоличке цркве и Јевреја, потписали споразум о међусобном признавању и успостављању пуних дипломатских односа. 1997. — Кина и Јужна Африка потписале споразум о успостављању дипломатских односа 1. јануара 1998. 2000. — Генерал Омар ел Башир други пут изабран за председника Судана и обећао да ће наставити напоре за успостављење мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у

сукобима у грађанском рату или умрло од глади. 2000. — У серији бомбашких напада у близини МанилаМаниле на Фили-

пинима који су се десили у року од неколико сати, убијене су 22 особе и повређено је још 100. 2002. — Председнику Србије Милану Милутиновићу истекао мандат. Функцију вршиоца дужности председника Србије преузела председница Скупштине Србије Наташа Мићић. 2006. — Бивши ирачки председник Садам Хусеин је обешен пошто га је Специјални ирачки суд прогласио кривим за злочине против човечности.

31. децембар 406. — По традицији, германска племена Вандали, Алани и Свеви су прешли Рајну што је означило крај римског рајнског лимеса. 1494. — У Рим ушле снаге француског краља Шарла VIII. 1600. — Енглеска краљица Елизабета I издала повељу о оснивању Источноиндијске компаније. 1879. — Амерички проналазач Томас Алва Едисон први пут јавно демонстрирао електричну сијалицу, у Менло Парку, у Њу Џерсију. 1881. — У Србији је штампан први званични програм хемије за средње школе (ниже и више) у „Просветном гласнику“. 1911. — Марија Кири добила другу Нобелову награду за хемију за истраживање радиоактивних елемената. 1922. — Управу Српског привредног друштва „Привредник“ посетио је краљ Александар I Карађорђевић и прихватио се Привредниковог покровитељства 1945. — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда. 1946. — Председник САД Хари Труман формално прогласио крај Другог светског рата. 1949. — Изабран први Раднички савет у фабрици цемента „Првоборац“ у Солину код Сплита. 1968. — Суперсонични совјетски путнички авион „ТУ-144“ обавио први лет, неколико месеци пре британскофранцуске суперсоничне летелице „Конкорд“. 1971. — Аустријски политичар и дипломата Курт Валдхајм преузео дужност генералног секретара Уједињених нација пошто се са тог места повукао бурмански политичар У Тант. 1981. — У војном удару који је предводио поручник ваздухопловства Џери Ролингс у Гани оборена цивилна влада Хиле Лимана. 1983. — У војном удару у Нигерији свргнут председник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979,

на којима је окончана 13-годишња војна владавина. Нови председник постао шеф војне хунте, генерал Мохамед Бухари. 1988. — Владе Индије и Пакистана склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији. 1991. — Совјетски Савез је званично престао да постоји. 1994. — Пуштена у рад прва мрежа мобилне телефоније у Србији - Мобтел 1995. — Амерички инжењери завршили понтонски мост преко Саве, а потом амерички тенкови и трупе из састава снага УН за одржање мира ушли у Босну. 1996. — Широм Србије на стотине хиљада грађана, који су готово два месеца свакодневно протестовали тражећи признавање резултата локалних избора на којима је победила опозиција, окупили се на централним градским трговима да дочекају Нову годину. 1998. — Министри финансија Европске уније саопштили дефинитивне курсеве према којима ће националне валуте 11 земаља ЕУ бити мењане у евро кад јединствена европска валута 1. јануара 1999. буде званично пуштена у промет. 1999. — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера. Председник Панаме Миреја Москосо од САД формално вратио контролу своје земље над Панамским каналом. 2000. — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све. 2001. — Пакистанске власти ухапсиле више од 20 чланова једне од две муслиманске милитантне групе, Лашкар е Таиба, коју је Индија оптужила за напад на Парламент, када је убијено 14 особа.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs