MagazIN 259 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 259 * 18. децембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

18.12.2016.

У овом броју: Брже до легалне зоне Ефикасније против корупције Безбрижније у сусрет празниицима Безобразлуком до министарства Најсјанија тачка на Балкану Бајковито али реално Рај за спортисте и рекреативце Уторак дан одлуке Удруживањем до веће зараде

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 12 16 18 22 26 38 44 52

Први инжењери у Србији Поглед са обале Угрожен ланац доброчинства Седам величанствених На репертоару Биоскопа „Кварт“ Краљевчани вицешампиони Слога-Динамик БГ Рибница - Нови Пазар Времеплов

58 64 72 78 82 86 90 92 94

МАГАЗИН 18.12.2016.

Седница Савета Рашког управног округа

МАГАЗИН

18.12.2016.

БРЖЕ ДО ЛЕ

- Разматрана активност на доношењу планских докумената организације локалних самоуправа градова и општина са територије Рашког округа у спречавању последица елементарних непогода. – Тема скупа задаци и циљеви надлежних служби у случају елементарних непогода, поплава, земљотреса, пожара каквих локалне самоуправе са подручја округа последњих година нису биле поштеђене. - У процесу приступања Србије Европској унији урађен стратешки план потреба развоја у овој области до 2027. године у оквиру кога је планирано и уређење слива Западне Мораве. - Запошљавање одређеног броја људи у локалним самоуправама како би поступак утврђивања стања и доношења решења о легализацији бесправно изграђених објеката био завршен у року од наредне две до три године. - У Краљеву урађено највише решења о озакоњењу бесправно подигнутих објеката

ГАЛНЕ ЗОНЕ

способљавање субјеката и снага система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама на нивоу јединица локалне самоуправе само је једна од тема састанка Савета Рашког управног округа на којој се расправљало и о поступку пописа и озакоњења бесправно изграђених грађевинских објеката на подручју које покрива. О значају тема сведочи присуство начелника и шефа Стручне службе Рашког управног округа Небојше Симовића и Милоја Кундовића, представника Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“, ВПЦ „Морава“, начелника Одељења за ванредне ситуације у Краљеву Радоице Кочовића, градоначелника градова Краљево и Нови Пазар др Предрага Терзића и Нихата Бишевца, председника општина Рашка, Врњачка Бања и Тутин Игњата Ракитића, Бобана Ђуровића и Шемсудина Кучевића, као и начелника градских и општинских управа. Повод за скуп су активности на доношењу планских докумената организације локалних самоуправа градова и

МАГАЗИН

18.12.2016.

општина са територије Рашког округа у сречавању последица елементарних непогода, а жеља да се њима одреде задаци и циљеви надлежних служби у случају елементарних непогода, поплава, земљотреса, пожара каквих локалне самоуправе са подручја округа последњих година нису биле поштеђене. Одбрана од поплава је дефинисана као недељив мултидисциплинаран процес у који је укључен велики број различитих субјеката. Сви који учествују у њему носе одређене одговорности због чега се врло важном сматра потреба да се на нивоу локалних самоуправа ураде прецизни планови за одбрану од поплава. Део одговорности државе преузели су Министарство пољопривреде и заштите животне средине и Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“, у делу одређивања мапа поплавних подручја и карти ризика, док у делу спровођења непосредне одбране од поплава значајно место имају и локалне самоуправе.

Иако одбрана од поплава на водотоцима првог и другог реда представља недељив процес према проценама стручњака ризици су се показали већим на онима другог реда, а разлог је активност државе која је већ изградила системе који га смањују на водотоцима првог реда. Из Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ стиже потврда да је у процесу приступања Србије Европској унији урађен стратешки план потреба развоја у овој области до 2027. године у оквиру кога је планирано и уређење слива Западне Мораве. У систему ефикасне одбране од поплава посебно значајним чине се информације са терена где се догађају поплавни таласи, док се на водотоцима другог реда који су, по правилу, бујични првенствено огледа у превентивном деловању и процени ризика, а тек онда поступању у условима поплавног таласа. Колико су важни правовремене информације, и непосредни контакти људи са терена, на најбољи начин

сведочи искуство из не тако давног периода. Оно потврђује да су правовремене мере заштите предузете само на местима где је успостављен директни контакт са представницима месних заједница и људима задуженим за прикупљање информација. Тамо где контаката није било могло је само да се констатује да се догодио поплавни талас и природна катастрофа. Састанак Савета Рашког управног округа је прилика да се најодговорнијима за одбрану од елементарних непогода укаже на законске обавезе предузимања свих мера заштите и спасавања, како превентивних тако оперативних у датој ситуацији. Жеља је да се направи план превентивног уређења територије и речних сливова на овом подручју, а настави предузимање свих осталих мера на спречавању природних хазарда како би се штете елиминисале, или свеле на најмању могућу меру. Спровођење Закона о озакоњењу бесправно подигнутих објеката је од усвајања у Народној скупштини било

тема бројних састанака на различитим нивоима, али и многих активности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Последња се састоји у одлуци о запошљавању одређеног броја људи у локалним самоуправама како би поступак утврђивања стања и доношења решења био завршен у року од наредне две до три године. На нивоу Рашког управног округа разговара се и о обезбеђивању потребне количине срдстава у буџетима локалних самоуправа за плате ових радника чије ангажовање почиње првог радног дана наредне године. У Краљеву је већ ангажовано петнаестак правника, грађевинских инжењера и других према квотама које је одобрило ресорно министарство. Процењује се да ће од такси за озакоњење нелегално изграђених објеката бити прикупљено око осам милијарди динара, а да укупни трошкови локалних самоуправа не треба да премаше милијарду и сто хиљада, што значи да ће у наредном периоду по овом основу имати нов извор сигур-

ног финансирања. Податак да су све локалне самоуправе на простору Рашког округа озбиљно пришле извршењу задатка води ка ставу да ће у предвиђеном року бити завршен посао који очекује Влада Србије. Импонује податак да се Краљево по организацији сврстава у ред најбољих локалних самоуправа у земљи, а став се темељи на податку да је урађено највише решења о озакоњењу бесправно подигнутих објеката. Сваки од службеника ангажованих на пословима озакоњења има дневну норму коју треба да испуни, а поред нових захтева разматраће се и сви који су поднети у ранијем периоду а за које је потребна допунска документација. У Рашком управном округу верују да ће са повећаним бројем извршилаца, и помоћ оних који су ангажовани преко јавних радова, знатан број нелегално изграђених објеката на време бити уведен у легалну зону. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

Спречавање сукоба интереса и контрола имовине и прихода функционера

МАГАЗИН

18.12.2016.

ЕФИКАСНИЈЕ ПРО

- Према важећим законима функционери и носиоци јавних функција су обавезни да их врше на начин да лични интерес не стављају изнад општег. - Иако је примена закона којим се дефинише борба против корупције отпочела пре пуних седам година и даље постоје дилеме о примени одређених одредби. - На територији града Краљева покренуто је неколико поступака због кашњења у достављању извештаја функционера након ступања на функције. – Завршена јавна расправа о нацрту новог Закона за борбу против корупције. – Србија лидер у региону. - У Србији има преко 29 хиљада активних функционера. – Слабо интересовање за семинар о спречавању сукоба интереса. - Министарство унутрашњих послова је, у сарадњи са тужилаштвом, у 2016. години поднело кривичне пријаве против 1.056 особа осумњичених за 1.611 кривичних дела са елементима корупције

Фото: М. Радовановић

ОТИВ КОРУПЦИЈЕ

генција за борбу против корупције, у складу са годишњим програмом рада, у градовима и општинама Србије организује циклус семинара на тему „Спречавање сукоба интереса и контрола имовине и прихода функционера“. Семинари су намењени функционерима, изабраним, постављеним или именованим лицима у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе и у органима јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација чији су оснивачи република, покрајина, јединице локалне самоуправе и друга лица које бира Народна скупштина. Само неколико дана након што је обележен Међународни дан борбе против корупције семинар, за који није показано посебно интересовање,одржан је и у Краљеву. Учесници су функционери, изабрана и постављена лица која, према одредбама закона везаним за пријављивање имовине и спречавање сукоба интереса имају обавезу достављања тражених података, а тема семинара био је регистар имовине и обавештења о обавезама након ступања на функције. Према важећим законима функционери и носиоци јавних функција су обавезни да их врше на начин

МАГАЗИН

18.12.2016.

да лични интерес не стављају изнад општег. Семинар је прилика да се они који су именовани након априлских избора ове године, упознају са законским одредбама а други још једном подсете најзначајнијих. Иако је примена закона отпочела пре пуних седам година и даље постоје дилеме о примени одређених одредби што је мотив више за организацију сличних скупова. Обавезу да функционере Краљева и суседних општина упозна са радом Агенције за борбу против корупције, са посебним освртом на теме на којима се инсистира, преузео је помоћник директора у Сектору за контролу имовине и прихода функционера Драгомир Трнинић који потврђује да је задатак семинара да се допре до сваког функционера, и сваког органа, како у наредном периоду, а у циљу доследног поштовања свих одредби Закона о агенцији, буде што мање поступака за кршење и ствари које излазе из домена превентивног. У Агецији за борбу против корупције потврђују да је на територији града Краљева покренуто неколико поступака због кашњења у достављању извештаја функционера након ступања на функције. Проблема има и са недостављањем оба-

вештења о поклонима које добијају предузећа, школе и здравствене установе што је повод за настојање да се у наредном периоду константно указује на ове проблеме како би се што адекватније превазишли. Након коначне верзије нацрта и завршене јавне расправе семинар је и прилика за упознавање са одредбама новог Закона за борбу против корупције. Иако је корупција појава од које није имуна ни једна средина у агенцији за борбу против ове негативне појаве потврђују жељу да се прокламованим документима и Страегијом за борбу против коруције доследно спроведу све мере и активности предвиђене акционим планом како би се степен корупције смањивао до мере која се изражава нултом толеранцијом. Идеал коме се тежи, а који су годинама уназад у први план стављале све структуре власти, захтева укључивање великог броја различитих чинилаца од којих зависи када ће и у којој мери бити реализовани постављени задаци. Задатак Агенције за борбу против корупције је да иницирапоступке код надлежних државних органа и инсистира на доношењу одлука у разумном року како би све стране у процесу биле задовољне. Трнинић потврђује и циљ да се дискреци-

она овлашћења, и друге активности које су се показале као слабост, сведу на најмању могућу меру како би се живот одвијао несметано и без ове друштвене пошасти. Искуство показује да међународна организације групе земаља за борбу против корупције ГРЕКО, при Савету Европе, интензивно прати напредак Србије на овом пољу и у скрининзима често указује на примере добре праксе других. Иако је почетни основ била добра пракса Комисије за спречавање корупције Републике Словеније, и размена искустава која су имали, евидентно је да Србија у неким стварима постаје лидер у региону. Основ за такав закључак је податак да многе од сличних агенција у другим земљама које не препознају као кривично дело понашање фунционера који не достављају извештаје, или дају лажне податке о имовини, иако је за то запрећена казна до пет година затвора, Податак да оваква одредба постоји у Закону о Агенцији за борбу против корупције даје наду да ће у наредном периоду додатно допринети већој ефикасности у спречавању ове негативне појаве. - Нова решења се односе на доступност банкарских рачуна и непосредан увид у документацију јавних предузећа и установа, па се надамо да ћемо на том по-

љу постићи још боље резултате. Увешће се и електронска достава извештаја о имовини, можда и електронски потпис, јер у Србији имамо преко 29 хиљада активних функционера, а илузорно је очекивати да са малим бројем службеника можемо обрадити тако велики број извештаја који стижу на папиру. Надамо се да ћемо у наредном периоду добити могућност да се извештаји достављају електронским путем, а уводимо и добре софтверске алате на бази добрих искустава колега из иностранства тако да се надам да ће, након усвајања новог закона, Агенција заузети позицију коју заслужује – каже Трнинић уз потврду да функционери Градске управе града Краљева учествују на бројним семинарима и поседују серитификате које издаје Агенција за борбу против корупције. И поред знатне дозе задовољства то није увек довољно штоје повод за организовање скупова какав је, због очекивања великог броја учесника, уприличен у великој сали у којој сеодржавају седнице Скупштине града. Указивање градским функционерима на ситније проблеме основ је жеље да следеће године на овом подручју неће бити покренут ни један поступак због кршења Закона о Агенцији за борбу против корупције.

Слабо интересовање за упознавање са новим одредбама закона, али и обавезама који он ставља пред функционере, повод је за уверење да ће присутни у својим срединама са свим што је изречено упознати и остале који су, из било ког разлога, били спречени да присуствују. Ма колико стручне службе при градским управама биле упознате са свим обавезама које проистичу из закона недостаци су приметни у оним срединама у којима је након последњих избора дошло до промене оних чији је задатак да воде рачуна о његовој примени. Зато је задатак Агенције да нове раднике стручних служби обучи како би на најадекватнији начин пратили функционере и на време их упозоравали о правима и обавезама. Из овога проистиче и циљ сличних семинара како новоизабрани функционери не би дошли у позицију да закасне са правовременим подношењем извештаја, или тражења сагласности за обављање другог посла, а темељи се на податку да је Министарство унутрашњих послова, у сарадњи са тужилаштвом, у 2016. години поднело кривичне пријаве против 1.056 особа осумњичених за 1.611 кривичних дела са елементима корупције. Т. Радовановић

Друштвена одговорност Српске народне партије на делу

БЕЗБРИЖНИЈЕ У СУСРЕТ ПРАЗНИЦИМА

МАГАЗИН

18.12.2016.

- Животне намирнице за двадесет социјално угрожених породица. – Хуманитарна акција народњака без присуства медија. – Са суграђанима у добру и злу. - Програм партије првенствено усмерен и на решавање социјалних питања. – Намирнице обезбеђене уз помоћ помоћ Клуба привредника Српске народне партије и донатора

ве присутније уверење да локални политичари користе сваку прилику како би пред медијима потврдили друштвену одговорност и превасходну бригу за добробит сваког појединца ових дана демантују чланови Српске народне партије. Полазећи од става да је друштвена одговорност обавеза свих који се баве политиком у Градском одбору Српске народне партије су организовали поделу животних намирница за двадесетак социјално угрожених породица из Краљева и околине. Иницијатор идеје о прикупљању и расподели помоћи је Форум жена ове партије чији је програм пр-

венствено усмерен и на решавање социјалних питања. Уз помоћ Клуба привредника Српске народне партије и донатора, а у сусрет предстојећим празницима, обезбеђена је одређена количина хране породицама лошијег социјалног статуса при чијем избору, као у неким другим сличним ситуацијама, није било пресудно чланство у партији. Друштвена одговорност као обавеза свих преточена је у активност којом су са 35 килограма пилећег меса и 150 килограма кромпира обрадовани чланови двадесет породица. Да мотив за реализацију акције није био политич-

ки маркетинг потврђује податак да се није одвијала уз присуство припадника медија. - Као млада политичка партија која на челу Градског одбора у Краљеву има Дејана Пантића, човека великог срца и хуманитарца на кога смо поносни и на кога желимо да се угледамо. Жеља нам је да до времена када ћемо неминовно бити власт у граду, покажемо грађанима да смо и сада у сваком тренутку уз њих и да заједно са њима делимо и добро и зло – истакла је координатор Форума жена Српске народне партије за територију Рашког округа Марија Илић. Т.Р.

Млади и политика

БЕЗОБРАЗЛУКОМ ДО МИНИСТАРСТВА

МАГАЗИН

18.12.2016.

- Министарство омладине и спорта од формирања ради на стварању институционалног оквира за побољшање положаја младих и промовише здраве стилове живота. - Следећи корак учешће у адаптацији простора у коме ће већ у наредној години бити Омладински клуб. – Канцеларија за младе најзначајнији партнер Министарства омладине и спорта

инистарство омладине и спорта формирали су млади, а настало је безобразном активношћу младих људи у Србији који нису имали где да излазе, сем да иду у кафиће, па су желели да добију просторе који би им помогли да реализују неке од бројних активности. То је ученицима краљевачких основних и средњих школа, у присуству представника града, донатора и спортиста, у Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ потврдила руководилац Групе за сарадњу са удружењима и канцеларијама за младе Министарства омладине и спорта Зорица Лабудовић. - Онда су се окупиле неке неформалне групе и једнога дана сели, позвали Министарство просвете и питали да ли постоји Министарство омладине, има ли неко ко за нас брине. У по-

четку је Министарство просвете било изненађено и рекло да Министарство омладине не постоји, али је у реду. Они су се организовали у неколико градова Србије, звали Министарство просвете и упорно постављали питање да ли постоји Министарство омладине и ко брине за нас. Врло брзо су ови у Министарству просвете схватили да је то организована акција и то је било тако добро организовано да је мало протресло Владу Републике Србије да је одмах након тога 2007. формирано Министарство омладине и спорта – потврдила је Лабудовић. У тренутку кад је установљено показало се да нема чвршће везе са младима са простора целе Србије што је било повод за формирање мреже канцеларија за младе, а једна таква од 2013. године функционише и у Краље-

ву као најзначајнији партнер Министарства омладине и спорта у овим областима. Министарство омладине и спорта од формирања ради на стварању институционалног оквира за побољшање положаја младих и промовише здраве стилове живота. Један од начина за то је обезбеђење адекватног простора на коме могу квалитетно да проводе слободно време, а два таква су у Краљеву теретане на отвореном поред Атлетског стадиона и у Борићима на Ратарском имању. Из Министарства стиже потврда да је следећи корак учешће у адаптацији простора у коме ће већ у наредној години бити Омладински клуб. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.12.2016.

Краљеву значајно признање Европске комисије

НАЈСЈАЈНИЈА ТАЧКА НА БАЛКАНУ - На свечаној церемонији у Бриселу градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу уручено значајно признање, звање референтне европске локације за иновативно-технолошке програме у здравству. – Звање заслужено увођењем информационих технологија у пружање социјалне и медицинске заштите што је новина у великом броју земаља Европске уније. – Међу 74 референтне локације за иновације у пружању здравствене и социјалне услуге у Европи Краљево је у ширем региону једина референтна локација за иновативне информационо-технолошке програме у здравству

начајним датумом за краљевачко здравство од ове године се сматра 7. децембар, дан када је Европски комесар за информационе технологије Густав Отемберг, на свечаној церемонији у Бриселу, градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу уручио значајно признање, звање референтне европске локације за иновативно-технолошке програме у здравству. Овако угледном звању претходила је успешна реализација пројекта који су током претходне три године у Краљеву Дом здравља и Центар за социјални рад спроводили увођењем информационих технологија у пружање социјалне и медицинске заштите што је новина не само у Србији и окружењу, него и у великом броју земаља Европске уније. Краљево је прво у окружењу добило прилику да, у конкуренцији 33 европске земље, кроз одређена софтверска решења учествује у пилот пројекту Европске комисије о пружању повезане интегрисане социјалне и медицинске заштите. Пројекат „Smart care“ сматра се једним од најцењенијих у Европи, место за учешће резервисано је само за најјаче европске земље, а Краљево је сврстано међу 13 учесника који су стекли право да примене нова искуства у пружању здравствених услуга. У сарадњи са Центром за социјални рад Дом здравља је применом посебно дизајнираног софтверског решења у пројекат укључио 110 корисника, а Европска комисија је већ од 2014. године за набавку недостајуће информатичке опреме обезбедила 55 хиљада евра. Сваком од корисника припао је по један мобилни телефон, глукомер и апарат за мерење притиска, Центру за социјални рад одговарајућа опрема а Дому здравља сервери неопходни за реализацију пројекта. Током три године рализације, уз строгу контролу различитих комисија Европске уније, успешно су достизани постављени циљеви, док су земље које нису поштовале прописане рокове и постизале жељене резултате постепено искључиване из пројекта.

МАГАЗИН

18.12.2016.

У пројекат је било укључено само 110 учесника којима су 16 лекара Дома здравља и особље Центра за социјални рад у сваком тренутку били на услузи што су омогућавала одговарајућа софтверска решења којима је током свих 24 сата дневно одржаван контакт са учесницима пројекта. Директорка Дома здравља др Мирјана Крчевинац потврђује да су на тај начин могли да прате промене здравственог стања и добију информације о промени терапије као и друге савете. Напредак који је током све три године константно био присутан није промакао експертима Европске комисије који су дали коначну оцену и доделили Краљеву звање референтне европске локације за иновативо-технолошке програме у здравству Овај вид пружања услуга пацијентима није непознат у Европи што показују искуства развијених земаља, Италије, Шпаније и Финске, у којима је интегрисана услуга већ била развијена. Упркос томе током реализације пројекта није примећен никакав помак и унапређење, нити примена квалитетнијих решења. - Наш рад, тачност и резултати били су запажени и то је био један од сигнала Европској комисији да нас уврсти међу 74 референтне локације за иновације у пружању здравствене и социјалне услуге. То су удружења, поједици, организације, општине и установе, а Краљево је у ширем региону једина референтна локација за иновативне информационо-технолошке програме у здравству. Ова титула нам у будућности пружа одређене погодности али нас и обавезује да, пошто смо се показали успешним у пилот пројекту, радимо на томе да се потрудимо да оваква услуга, која је прихваћена у Европи, постане редовна и у Србији, да интегрисани пакет не буде само пилот пројекат већ да се временом укључи у редовну социјално-медицинску установу – каже др Крчевинац. Значајно признање пред здравствене и социјалне раднике ставља велику одговорност а отвара врата за лакши приступ другим пројектима које

реализује Европска комисија. Основ за то види се у ставу да ће установе које немају статус референтне локације теже долазити до најквалитетнијих пројеката које нуди Европска комисија. У Центру за социјални рад потврђују да их је за учешће у пројекту мотивисала могућност интегрисане заштите најстаријих суграђана и уверење да се проблеми ове категорије становништва не могу решавати без сарадње са здравственим установама. Иако је пројект димензионисан за укључење 110 корисника услуга почетни резултати били су довољни да Европска комисија одобри да му се придружи још двадесет. Значајним се чини податак да су директним корисницима услуга помоћ пружале и друге структуре, чланови породица, рођаци и геронтодомаћице, али и то да би опрема укључена добијена за реализацију пројекта могла бити усмерена према новим у тренутку кад садашњим више не буде потребна. Довољно разлога за задовољство има и градоначелник Краљева др Предраг Терзић, а повод је податак да је Краљево једина референтна локација на простору Балканског полуострва. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Др Мирјана Крчевинац

МАГАЗИН 18.12.2016.

Представљен идејни пројекат спортског села на Гочу

МАГАЗИН

18.12.2016.

БАЈКОВИТО АЛИ РЕАЛНО

- Спортско село на Гочу треба да чини низ бунгалова различите величине, затворен базен и хотел капацитета око 100 лежајева. – У сваком од првих пет бунгалова са по шест апартмана за смештај гостију базен димензија 6 пута 4 дубок 1,5 метар. – Бунгалови другог типа, планирани да се граде у другој фази на месту на коме се данас налазе бараке, незнатно су краћи и немају базен али су опремљени са по осам апартмана. – У 34 собе ски хотела места за стотину гостију. – Ресторан капацитета сто места довољан за потребе гостију из бунгалова.

МАГАЗИН 18.12.2016.

одине транзиције оставиле су дубок траг у привредном животу града, а дугогодишњи напори политике да покрене било какву производњу остали су без значајнијих резултата. Пољуљано поверење грађана у локалне политичаре било је одлучујуће за промену на челу града након ђурђевданских избора 2012. а бројне касније оптимистичке најаве оживљавања привреде нису одмакла даље од обећања. Онда се неко сетио да би развојна шанса целог региона могло да буде интензивирање туризма за шта је прво требало створити потребне услове. Почетни ентузијазам везан за градњу туристичког комплекса Краљевград спласнуо је у сукобу са великим трошковима и незаинтересованости инвеститора да улажу у капацитете који доносе значајне зараде још једино у главама оних који не улажу паре. Да не би пропала идеја о развоју туризма пажња је усмерена на онај са предзнаком спортски а поред затвореног базена чија је градња, иако започета пред априлске изборе ове године, прилично посустала

МАГАЗИН

18.12.2016.

током протекле и прве половине ове године помињано је да би туристичку понуду требало да заокружи активирање аутодрома на Берановцу и градња спортског села на Гочу која је постала саставни део програма Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта у овој години. Краљевчани су навикли да оптимистичке идеје добијају на интензитету пред неке нове изборе, па су тако схватили и најаву градње спортског села које је почело да пада у заборав све до почетка минуле недеље кад је најављена презентација идејног решења чији је аутор новосадска фирма „Аркоентеријер“. Према овом пројекту спортско село треба да чини низ бунгалова различите величине, затворен базен и хотел капацитета око 100 лежајева. Планирано је да сваки од првих пет бунгалова са по шест апартмана за смештај гостију има базен димензија 6 пута 4 и дубок 1,5 метар. У приземљу су смештене заједничке просторије које, поред базена, укључују теретану и сауну а на првој етажи четири стамбе-

не јединице од којих свака има предпростор, купатило и балкон. Како се као корисници виде различите категорије посетилаца, од деце и студената преко спортиста и читавих породица до пензионера, простор собе се може организовати на различите начине, а у случају прихвата породица са малом децом могућ је и издвојени простор за њих. Поткровље је резервисано за два већа апартмана, канцеларију и простор за одлагање постељине, а сутеренски део за смештај подстанице и базенске технике. Градња апармана представља прву фазу спортског села због чега треба порушити део објекта садашњег комплекса за смештај деце, трпезарију са кухињом, простор у коме је смештен лекар и још по нешто. Бунгалови би могли да буду опремљени са по још два апартмана у приземном делу, а на рачун простора планираног за друштвене просторије, сауну и теретану. Према идејном решењу сваки од бунгалова простире се на 712 квадратних метара површине чиме је обезбеђено нето коришћење од 586 квадрата. Уко-

лико буде прихваћено могла би да буде позната и укупна цена градње по основу оне која у овим условима важи за један квадрат. Бунгалови другог типа, планирани да се граде у другој фази на месту на коме се данас налазе бараке, незнатно су краћи и немају базен али су опремљени са по осам апартмана. Пројектанти признају да би као покривач косих кровова волели да виде шиндру, али строги противпожарни услови захтевају да бунгалови буду покривени црепом мада се не одбацује ни могућност лима какав је примењен на гочкој пирамиди, а у оптицају је комбинација облагања спољне фасаде дрветом уз додатак неких малтерисаних површина. Како овај начин за јавне објекте површине веће од 500 квадрата прописује строг правилник за градњу објављен крајем прве половине године као решење се сугерише фасада изолована минералном вуном и обложена неком врстом дрвета. Енергетску ефикасност треба да обезбеди бар 15 сантиметара термичке изолације и три стакла као што је при-

мењено на новом објекту. Искуство показује да код овога не треба штедети, јер се сваки уложени динар вишеструко враћа током експлоатације. Најбољи пример је постојећа на јефтин начин добијена балон сала која не може да се користи у прелазном периоду и зими, јер јој треба доста енергије за загревање. Пројектанти верују да тип бунгалова са базеном, ма колико на први поглед деловао бајковито, има реалне шансе да заживи и нађе своје клијенте. Комплекс спортског села треба да употпуне гардеробе уз балон салу и фудбалски терен. Гардеробе су замишљене као две класичне јединице са тушевима, санитарним чвором, просторијама за судије, канцеларијом и магацином за смештај реквизита. Облик је сличан оном који је примењен у балон сали, па се са засвођеним улазима добро уклапа у постојеће објекте. Ски хотел је постављен на месту објекта који треба порушити где се завршава мала стаза, а у централном делу је трпезарија са погледом на овај део Гоча.

Иако је ниво подрума за смештај просторија друштвеног живота укопаван два и по метра то не би требало да представља проблем, јер је планирано довољно светларника због природне вентилације. Првобитно је планирано да се комплетан подрум укопа како би у објекат без проблема могли да улазе и инвалидна лица у колицима али се од ове идеје одустало у тренутку кад се показала нерационалном због проблема вентилације кухињског блока, грубе техничке припреме, перионице и санитарних чворова. Главни улаз у приземље смештен је наспрам степеништа и лифта. На левој страни улазнохг хола предвиђен је простор за смештај рецепције, а иза лифта санитарне просторије, простор за спремачице и трокадеро. Поред друштвених просторија смештен је ресторан капацитета 100 места што за исто толики капацитет соба представља приличан луксуз, а оправдање за то пројектанти виде у ставу да ће услуге кориситити и гости из бунгалова. Урбанистички концепт хотела сматра се идеалним, јер отвара две глав-

МАГАЗИН 18.12.2016.

МАГАЗИН

18.12.2016.

не фасаде према југоистоку и југозападу што погодује двотрактном систему соба са ходником који ма ширину већу од уобичајене за овај тип објекта а то је условљено и његовом дужином. Иако је планирано да и изнутра буде добро осветљен општем утиску у знатној мери треба да допринесу и додатна светла смештена дуж степеништа. Свака од 34 собе смештене у две етаже има купатило, а дужина сваке од њих зависи само од тога да ли има балкон или не. Иако је планирано да буду четворокреветне у оне дуже, без балкона, врло лако би могао да се дода још по један кревет. Све просторије су димензионисане на начин да омогућавају несметан приступ инвалидних лица у колицима. Једна етажа површине од око шест стотина квадрата подразумева и одвојене просторије за спремачице, оставе за чисту постељину и купатило, а у зависности од тога како ће им бити дефинисано радно време разматра се и варијанта за пројектовање посебне собе за одмор. Конструкцију затварају скелетне плоче печуркастог изгледа са распоном од 660 пута 380 сантиметара без видљивих греда, а коришћено је искуство сличног објекта у Врднику где су преграде рађене у сувој монтажи што омогућава постављање инсталација у

зиду или изнад плоче. Строго поштовање стандарда у градњи омогућило је хотелу у Врднику да лако буде класификован у групу оних који заслужују пет звездица чему доприноси сазнање да има и гараже. Пројектанти сматрају да градња гараже на Гочу не би била рационална као што није ни у бунгаловима. Бруто површина основе хотела од 650 квадрата доприноси да са подрумским просторијама и четири етаже објекат има 3.700 квадратних метара од којих нето површина достиже 2.300. То ствара довољно простора за различите друштвене садржаје којима се пројектанти у почетној фази нису превише бавили, што значи да би детаљан облик могли да добију тек након коначних захтева инвеститора. У таквим околностима много значајнијим се чини стварање квалитетног адаптабилног простора који може да се прилагођава потребама корисника. Иза хотела су спортски терени од којих би тениски, због ограде високе четири метра која спречава визуру, морали да се помере на другу локацију. Поред два одбојкашка су и два кошаркашка терена, на којима би могла да се игра и одбојка, а фудбалски би по мишљењу пројектаната могао да има и неколико редова трибина за посетио-

це. Ограничен простор не дозвољава градњу великог паркинга јер се у овој фази као корисници виде деца која долазе аутобусом што не елиминише потребу стварања додатног простора уколико се рачуна на другу структуру гостију. За несметан рад оваквог објекта неопходно је обезбедити довољну количину воде, а претпоставка да ће захтевати десет литара у секунди води ка потреби да се пројектују довољно велики резервоари. Пројектанти су мислили и на заштиту од пожара а недовољно података о елаборату којим се прописује не оставља много простора за планирање прилаза ватрогасних возила. Најмањим проблемом се сматра постављање довољног броја хидраната, а сумња у потребан притисак и количину воде упућује на градњу посебних резервоара и постављање поузданих агрегата чиме би се обезбедио и овај вид заштите. Довољно простора испред будућег хотела наводи на размишљање о тераси испред ресторанског дела и обезбеђењу простора за смештај продавнице намењене онима који се одлучују за самостално припремање хране. Богатијој туристичкој понуди треба

да допринесе затворен базен, а на одлуку да буде саставни део спортског села одлучујуће је деловало уверење да је обогаћивање садржаја значајније од економског ефекта. Првобитна идеја о градњи ватерполо базена димензија 33 пута 25 метара одбачена је у корист пливачког дупло мање површине који би се користио подједнако и у летњем и у зимском периоду. Као место за тренинг намењен је искључиво пливачима чијем комфору треба да допринесе десет кабина за пресвлачење што се сматра довољним да задовољи потребе шездесетак особа колико може бити на прави начин контролисано, посебно кад су у питању деца. Пролаз испод тушева води ка чистом делу базена око кога је стаза за шетњу. Део око базена употпуњен је и другим садржајима у које је укључена

посебна просторија за лекара, или особље које врши надгледање, а планирано је постављање сауне и теретане уз могућност да се на галерији сместе додатни садржаји који би могли да укључе масажу и друге услуге. Попречни пресек окренут према југу има стаклену површину, а део крова који клизи омогућава да буде отворен током летњег дела сезоне. Конструкцију чине челични кутијасти носачи распона 20 метара, а довољни промер цеви треба да омогући добру климатизацију и вентилацију. Планирано је да бруто развијена површина свих етажа достигне 2.400 квадрата од којих је хиљаду у приземљу. Очекује се да градња спортског села створи предуслове за даљи развој Гоча, а како је израда плана генералне регулације за овај локалитет у завршној фази да у њега буду импортова-

ни и ови садржаји чија би се градња одвијала у фазама у зависности од количине средстава којима се располаже. Жеља пројектаната је да Гоч не буде сувише урбанизована планина, као што је Златибор, и да задржи аутентичност довољно примамљиву великом броју посетилаца. Ни овога пута не изненађује став представника локалне самоуправе да, уколико пројекат буде прихваћен, може да се реализује у разумно кратком временском периоду. Иако се још не зна ко би могао да буде инвеститор као потенцијални се помињу поједина министарства, донатори или, што је најреалније, све сиромашнији буџет града. За сада је једино сигурно да иницијатори ове идеје неће имати превише проблема да убеде одборнике већинске коалиције да подигну руку кад се буде доносила коначна одлука. Т. Радовановић ФотоМ. Радовановић

МАГАЗИН 18.12.2016.

Успешно реализован пројекат „Изградња рекреативног амбијента у Борићима“

МАГАЗИН

18.12.2016.

РАЈ ЗА СПОРТИСТ

- Пројекат „Изградња рекреативног амбијента у Борићима“ сврстан међу десет најбоље образложених предлога чиме су створени услови за коришћење буџетских средстава Министарства омладине и спорта која незнатно премашују милион и по динара. – Нов спортски објекат предат на коришћење младима. - Захваљујући донацији UniCredit банке постављено игралиште за рекреацију деце најмлађег узраста. – Наредне године у Борићима треба очекивати постављање расвете, корпи за отпатке, клупа за одмор и чесме

ТЕ И РЕКРЕАТИВЦЕ

МАГАЗИН 18.12.2016.

18.12.2016.

МАГАЗИН

одишњим програмима од општег интереса Министарство омладине и спорта подржава изградњу, опремање и одржавање објеката од значаја за развој спорта водећи рачуна о регионалној покривености и степену развоја спортске инфраструктуре у јединицама локалне самоуправе. Средства за финансирање различитих програма планирана су у буџету за сваку календарску годину, а одлучујући фактор за одабир оних који се финансирају су захтев да се реализацијом стварају услови за остваривање општег интереса и да имају значајан и дуготрајан утицај на развој спорта. Локалне самоуправе које аплицирају за средства у обавези су да обезбеде локацију за изградњу спортског објекта на земљишту у јавној својини, да су радови на изградњи и капиталном одржавању предвиђени одговарајућом урбанистичко-планском документаци-

јом и да носилац програма из сопствених средстава сноси трошкове припреме терена, израде техничке документације, ангажовања стручног надзора, техничког пријема и сличног. На конкурсу Министарства омладине и спорта град је аплицирао пројектом „Изградња рекреативног амбијента у Борићима“ за градњу теретане на отвореном и трим стазе на локацији између Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ и насеља Хигијенски завод, а ресорно министарство га је сврстало међу десет најбоље образложених предлога чиме су створени услови за коришћење буџетских средстава која незнатно премашују милион и по динара. Пројекат подразумева активности на уређењу трим стазе и постављању теретане на отвореном, а све у циљу стварања услова за промоцију и упражњавање здравих и безбедних стило-

ва живота у јединицама локалне самоуправе прилагођено потребама свих категорија младих. Почетак радова је најављен у мају ове године а нов спортски објекат предат на коришћење последњег дана прве половине децембра. Поред градоначелника Краљева др Предрага Терзића отварању су присуствовали руководилац Групе за сарадњу са удружењима и канцеларијама за младе Министарства омладине и спорта Зорица Лабудовић, координатор UniCredit банке за регион Западне Србије Јелена Мојсиловић, краљевачки основци, средњошколци, спортисти, представници Канцеларије за младе и Службе за управљење пројектима и локални економски развој.. У Борићима је, захваљујући донацији UniCredit банке, постављено игралиште за рекреацију деце најмлађег узраста што је допринело новом изгле-

ду и већем додатном квалитету целог амбијента. Министарство омладине и спорта од оснивања ради на изради, унапређењу и спровођењу стратегије и закона о младима, а најважнији партнери у спровођењу стратешких докумената су јединице локалне самоуправе, удружења младих, њихови савези и међународни донатори. - Од 172 јединице локалне самоуправе у Србији 132 имају канцеларије за младе. Краљево је бригу о младима препознало 2013. године и од тада има Канцеларију за младе, а одмах по отварању координатор и комплетно руководство су показали проактивност жељу за радом, напредовањем и постизањем резултата што је препознало Министарство омладине и спорта. У прилог томе говори чињеница да смо претходне две године подржали два пројекта Канцеларије за младе Краље-

ва, прошле смо финансирали отварање теретане на отвореном у граду, а ове изградњу трим стазе и теретане на отвореном у Борићима. Финансирали смо и осам пројеката удружења из Краљева у укупном износу од пет милиона динара, а за ове две активности дали смо два и по милиона – каже Лабудовић. Полазећи од податка да петину становништва Србије чине млади Министартсво настоји да им, у срединама у којима живе, створи исте могућности за квалитетно провођење слободног времена, промоцију здравих стилова и унапређење квалитета живота што је и био повод да се овај пројекат препозна као један од значајнијих. Значајним се чини и допринос локалне самоуправе која је обезбедила одговарајући простор и потврдила добру вољу да уради нешто за младе, али и остало становништво.

Од почетне идеје о изградњи трим стазе од шездесет пет, па сто, коначна дужина доведена је до 400 метара, а додатна средства је обезбедило Јавно предузеће за управљање грађевинским земљиштем из кога поручују да већ током наредне године на овом простору треба очекивати постављање расвете, корпи за отпатке, клупа за одмор и чесме чиме се стварају услови за давање коначног изгледа једном од најлепших делова града. Иако је као циљ пројекта дефинисано стварање услова за бављење рекреативним спортом нови објекат је намењен свима који покажу потребу за његовим коришћењем, како рекреативцима тако и активним спортистима који локацију у Борићима користе за део припрема на отвореном. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.12.2016.

Назире се крај агоније бивших радника „Фабрике вагона“

- Представници бивших радника „Фабрике вагона“, и других краљевачких предузећа која су прошла кроз процес реструктурирања, код министра привреде Горана Кнежевића. - Први пут показан интерес за оживљавање производње. – У споразумима склопљеним са послодавцем и Привредном суду различити подаци о потраживању заосталих зарада. - За утврђивање потраживања валидни једино споразуми које су радници крајем године потписивали са послодавцем. - Очекује се почетак преговора са Владом о начинима за измирење дугова. – У уторак у Краљеву министар привреде. – Исплату заосталих примања у Србији очекује 72 хиљаде радника. – Молба да се пред наступајуће празнике краљевачким вагонџијама интервентно исплати одређен износ

Фото: М. Радовановић

УТОРАК ДАН ОДЛУКЕ

ад су почетком претходне недеље бивши радници „Фабрике вагона“, незадовољни одвијањем процеса наплате заосталих потраживања из периода кад је власник овог концерна била држава, градским челницима дали рок од три дана да им уговоре састанак са премијером Србије, или особом коју овласти да оконча агонију, као мера упозорења најављено је блокирање свих улаза у зграду Градске управе. Повод за овакав став било је уверење о беспредметним преговорима са чиновницима Министарства привреде, јер се ни после осам састанака са државним секретаром није померило са мртве тачке. Рок за испуњење захтева истекао је у петак, а како није било никаквих назнака да је било ко чуо глас вапаја ново протестно окупљање заказано је за први дан ове недеље. И док су радници захтеве упућене локалним политичарима сматрали коректним градоначелник Краљева др Предраг Терзић, који се у то време налазио ван земље, оценио га је ултимативним притиском који ни-

МАГАЗИН

18.12.2016.

је у складу са начином на који схвата вођење политике. Неизвесност је трајала до недеље у 11 сати кад је зазвонио телефон председника Удружења „Инцијатива за права радника“ Драгана Митровића, а градоначелник потврдио како је за следећи дан у подне заказан састанак са министром привреде Гораном Кнежевићем. На још један у низу састанака Митровић се, возилом које је обезбедио градоначелник, упутио већ око 9 сати следећег дана а заменику Предрагу Рашковићу оставио задатак да некадашње раднике „Фабрике вагона“, и других краљевачких предузаћа која су била у процесу реструктурирања а приступили „Иницијативи за права радника“, обавести о новом току догађаја. Представнике краљевачких радника у заказано време примио је министар Кнежевић у друштву помоћника Драгана Угричића и државног секретара Драгана Стевановића који је од пролећа ове године осам пута разговарао са њима. Иако је због посете министра

иностраних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова на располагању имао само сат времена важност теме о којој се разговарало утицала је на одлуку да остане још двадесетак минута. - Министар је био делимично упознат са стањем у „Фабрици вагона“, а од нас тражио да разјаснимо неке појединости око фабрике, али и око стања у Краљеву, какав је социјални положај запослених шта ради, шта може да ради и по први пут показао да је неко заинтересован за оживљавање производње. Директно, јасно, без увијања, филовања и лажи испричали смо да је Краљево долина гладних, оно што је некада био Крагујевац. Ништа не ради. Раније је обећавано да ће велики системи да се погасе, да се отворе мала и средња предузећа и апсорбују раднике тако да ће сви бити задовољни – каже Митровић уз потврду да се министар интересовао за много шта, између осталог и зашто са представницима радника нема градоначелника Краљева.

18.12.2016.

МАГАЗИН

У време кад је рађен елаборат за примену социјалног програма, као документ који је прихватила Влада Србије, укупна потраживања радника, према споразумима која су приликом напуштања предузећа склопили са послодавцем, износила су око 520 милиона динара. Податак да се у докуметнима Привредног суда јавља нешто већи износ повод је да у Краљево у четвртак допутује дванаесточлана делегација ресорног министарства са државним секретаром Стевановићем и у кабинету начелника Рашког управног округа са стечајним повереницима усагласи документа и утврди тачан износ дуговања. Много тога што се дешавало последњих година тумачено је на различите начине што је и било разлог кашњења и бројних неспоразума због којих је незадовољство радника кулминирало до тачке усијања и претње о блокади рада локалне самоуправе. У овом тренутку се споразуми које су радници крајем године потписивали са послодавцем сматрају једино ва-

лидним за утврђивање потраживања, а радници верују да након тога не може бити никавих додатних услова који би онемогућавали исплату. Кад комисија још једном провери и утврди шта стоји у споразумима, који су део елабората социјалног програма и о томе следећег дана направи извештај, очекује се почетак преговора са Владом о начинима за измирење дугова што би већ следеће недеље бившим радницима краљевачких предузећа могао да потврди министар који се очекује већ сутра или прекосутра. - По моделу којим буду решавана потраживања радника „Фабрике вагона“ решаваће се и проблеми других а таквих је у Србији, по речима министра, 72 хиљаде. Како потраживања премашују милијарду евра, што је приближно трогодишњем износу фонда за пензије, држава ће морати да решава проблем у ратама уз договорени грејс период – каже Митровић. Од Владе Србије и Међународни монетарни фонд очекује коначно решавање статуса свих предузећа у ре-

структурирању, а постојање одређеног износа у буџету за наредну годину потврдио је и министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин. То је и био основ за молбу да се пред наступајуће празнике краљевачким вагонџијама интервентно исплати одређен износ што би у уторак у Краљеву требало да потврди министар Кнежевић. Први пут од када трају преговори са представницима државе приметна је добра воља и разумевање што води ка ставу о стварању предуслова за измирење дугова. У делу незадовољних радника је приметно уверење како је проблем могао бити решен и раније да није било уплитања бројних чинилаца који су ситуацију чинили све компликованијом. То је повод за молбу локалним политичарима да понашање бивших радника не сматрају политикантством већ социјалним бунтом изазваним неиспуњеним обавезама бившег послодавца према споразумима потписаним са њима. И док су представници „Иницијати-

ве за права радника“ водили озбиљне разговоре у Министарству привреде двестотинак најупорнијих незадовољника је до поподневних сати стрпљиво чекало њихов повратак да би са осећањем олакшања подстакнутог одушевљењем прихватили информације из прве руке. На интернет страници Министарства привреде је објављена информација о доласку комисије која треба да изврши усаглашавање износа потраживања и потврђен долазак министра већ првих дана наредне недеље. Колико су у читав процес уплетени различити фактори и колико до изражаја долазе различити интереси, између осталих и политички, ових дана потврђују писања медија у којима се за одржавање састанка са министром привреде у први план стављају заслуге начелника Рашког управног округа, а минимизира учинак градоначелника Краљева. То је повод за различите коментаре на друштвеним мрежама и стварање незадовољства према носиоцима одређених функција из система

власти што се тумачи толико пута истицаним размирицама и сукобима у руководству Српске напредне странке. За неке од медија није била довољна потврда градоначелника Краљева да се у време истицања захтева бивших радника „Фабрике вагона“ налазио у Бриселу, као ни потврда да је баш он успоставио контакт са ресорним министарством и заказао састанак са представницима „Иницијативе за права радника“. Дилему за МагазИН резрешава председник овог удружења Драган Митровић. - Као председника удружења позвао ме је градоначелник и обезедио аутомобил, а по мојим сазнањима и у министарству је потврђено да је он заказао састанак. Међутим, појављују се неке друге приче да су уплетени и неки други људи, из Рашког управног округа или већ ко. Нећу да улазим у њихове размирице, да ли јесте или није. Нама је важно да је дошло до састанка, а моје сазнање је да је томе допринео градоначелник Краљева. Имамо имформацију да је одржан

страначки састанак на коме се расправљало о проблему „Фабрике вагона“ и незадовољству радника који су били спремни да блокирају Скупштину града, кабинет градоначелника и све улазе, па ће бити проблема због којих морају да се повуку неки потези. Градоначелник је изјавио да је био у Бриселу, а састанак може да закаже и шеф кабинета. Нисмо вршили никакав притисак, а информације којима ја располажем потврђују да је то био градоначелник који нам је дао и аутомобил којим смо отишли до Београда и вратили се. Да ли су они то радили заједно, или у договору, у то нећу да улазим. Нека се о томе договарају јер овде нема политике, а овакве тврдње представљају увлачење у политику. Мало је непримерена изјава градоначелникакао како смо наговорени на овакво понашање. Мени није две године да може неко да ми купи велику чоколаду и наговори на нешто, већ да радим оно што чланство и колеге које представљам траже од мене – каже на крају Митровић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.12.2016.

Нов однос воћара према пољопривредној производњи

МАГАЗИН

18.12.2016.

УДРУЖИВАЊЕМ ДО ВЕЋЕ ЗАРАДЕ

- Увозне јабуке по квалитету и укусу не могу да се пореде са домаћим. – Заливањем се повећава принос воћа а смањује количина шећера која утиче на укус. – Милош Костовић међу првима који је изградио сопствену хладњачу за складиштење воћа. – Производња са половином производа треће класе није исплатива, поготово кад је у питању јабука која захтева највећа улагања. – Уситњене парцеле неправилног облика, и под најмање два нагиба, стварају велике проблеме у раду трактора и остале механизације. – Поред свих проблема на брдовитим теренима најрентабилнија, и једина исплатива, воћарска производња. – Упркос свему пољопривредна производња боља него рад у било којем предузећу за плату од двадесетак хиљада динара

Милош Костовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.12.2016.

д тренутка кад је потврђен пут Србије према Европској унији јавио се страх домаћих пољопривредника да, због нижих цена, неће моћи да се супроставе увозу пољопривредних производа са ових простора. Основним разлогом што су оне ниже сматрају се значајне субвенције којима се поспешује пољопривредна производња у овим земљама док се у Србији, каже успешни воћар из Дедеваца Милош Костовић, креће око границе издржљивости. У таквим околностима није лако супроставити се најезди велике количине најразличитијих производа док држава, сматрају пољопривредници, диже руке од бриге о стратешкој грани привреде каквом се сматра пољопривреда. Већ од априла, док домаће залихе још нису потрошене, на тржишту се појављују јабуке из Италије, Грчке, Аустрије и Шпаније, крушке из Чилеа и ко зна шта још, а примамљиво паковање и атрактивна амбалаже позитивно делују на одлуку потрошача при куповини ових производа чак и кад су двоструко скупљи. Мало је оних који знају да су јабуке четкане и премазане воском, а да ни једна није имала мање од тридесет третирања различитим препаратима за заштиту. Они који мало боље познају процес производње, и прате збивања на тржишту, јединствени су у оцени да увозне јабуке по квалитету и укусу не могу да се пореде са домаћим, јер значајну улогу у стварању довољне количине шећера има надморска висина и изложеност сунцу. И док на изглед увозних јабука из земаља са мањом надморском висином одлучујуће утиче довољна количина воде за заливање мало ко од купаца размишља о чињеници да то смањује количину шећера због чега битно утиче на укус. Не треба занемарити ни квалитет земљишта који се у брдским пределима битно разликује од оног у долинама река, па се тешко може поредити јабука сазрела у дедевачким брдима са оном из Војводине, или Македоније, ма колико била двоструко већа и на први поглед лепша. Милош Костовиће се са стотинак

тона воћа, колико годишње убере са седам хектара имања, сврстава у мање произвођаче јер, и поред велике жеље да повећа површине под засадима, у овом крају није било услова за то због неспремности власника да продају земљу. Прилика се указала тек недавно кад је на површини нешто мањој од два хектара почео да ниче модеран засад, по угледу на најсавременије из иностранства. Хендикеп одгајивача воћа са ових простора је да немају сопствени складишни простор, па су принуђени да производе пласирају на тржиште под условима које диктирају власници хладњача. Милош је још пре више од две деценије схватио да улагањем у градњу сопствене коморе за хлађење може да оствари много већу зараду кад воће пласира у време смањене понуде на тржишту која знатно утиче на цену. Зато је међу првима у овом крају изградио малу хладњачу капацитета до 25 тона што му је омогућило да продаје јабуке кад им је цена највиша, а вишак остварен зарадом улаже у куповину механизације и подизање стандарда. Све већа производња тражи веће смештајне капацитете, а искуство из рада са комором за хлађење било је повод за удруживање са неколицином воћара из околине Чачка у градњи хладњаче капацитета 1.200 тона коју је са тридесетак одсто помогло Министарство пољопривреде. Хладњача грађена по најсавременијој технологији, са ултра ниским садржајем кисеоника, омогућава да се продужи век трајања и подигне квалитет воћа, а удео од пет одсто што чини 60 тона, уз 25 тона у сопственој у Роћевићима задовољава тренутне потребе пољопривредног газдинства. Највећи проблем воћара из околине Краљева је мала производња, таквом се сматра и она која достиже две стотине тона годишње, а основни мотив за удруживање су захтеви купаца са простора Руске Федерације којима се роба испоручује конвојима шлепера. - Имамо два радника у хладњачи и директора који је увек на располагању купцима који нас сами препознају јер

имамо репутацију произвођача доброг квалитета. На Управном одбору договоримо цену, а све даље извршава директор тако да само добијемо новац на рачун. Иако највећи део производње иде у Русију, само по некад за Црну Гору и на домаће тржиште, купци из Русије сваке године пооштравају критеријум и за сваку тачкицу на јабуци снижавају класу. Таква роба је интересантна за домаће тржиште, па мали купци долазе свакодневно и чекају шта ће да се скине са траке – објашњава Костовић који се у овом крају сврстава у ред произвођача са највећим процентом воћа прве класе. Воће се класира у хладњачи а калибратор омогућава разврставање по величини на свака два милиметра за једну фракцију, па само од жеље купца зависи коју ће изабрати. Строги захтеви руског тржишта утврдили су принцип 70 плус што значи да обим јабуке која се пласира на њега не сме да буде мањи од 70 милиметара. Због нешто слабијег рода ова је само једна од две у последњих тридесетак година кад су Костовићи успели сами да уберу род воћа. Свих осталих били су принуђени да ангажују додатну радну снагу, најчешће по пет, шест сезонаца који долазе из суседних села и Краљева. Због све веће неизвесности и пласмана на тржиште воћари већ размишљају о сигурнијој производњи, примени савременије технологије и засада са новим сортама различитог воћа. Искуство указује на потребу гајења веће количине воћа по јединици површине што води ка засадима са густом садњом. - Да би ризик био што мањи услов је наводњавање и заштита од града. Противградна мрежа са носећом конструкцијом кошта између 17 и 18 хиљада евра по хектару, а са бунаром и системом за навоњавање 25 до 28. Један такав савремени засад сам успео да обезбедим у Буковици за сина Вељка како бих га мотивисао да се бави овом производњом. Иако је двогодишњи засад је већ ове године требало да донесе род што се није догодило због болести која је покосила сличне у

МАГАЗИН

18.12.2016.

краљевачком крају. Већ следеће године очекујемо добар род који ће бити још већи ако успемо да ископамо бунар. Иако је инвестиција велика уложено може да се врати ако има воде, а перспектива је могућа једино ако се подигне ниво квалитета и произвођачи удружују, заједнички граде хладњаче и стварају велике центре за продају – каже Костовић. Хендикеп пољопривредних произвођача у овом крају огледа се у уситњеним парцелама, а додатни проблем је недовољно развијена електро мрежа и нестабилан напон монофазне струје који је присутан читаве две деценије. Због великих трошкова посебан интерес за побољшање није показала ни електропривреда, а Костовић потврђује да ни оно што је урађено прошле године није имало посебан ефекат. Све то утиче на размишљање о размештању култура у складу са оптималним условима за производњу, па

треба очекивати да се засади јабука преселе на просторе на којима је могуће успоставити веће парцеле, а брдовитији крај наменити оним врстама воћа које стижу у летњем периоду године. Захтев за што већим приходима са исте површине произвођаче све више усмерава ка густој садњи која је у овим крајевима присутна последњих двадесетак година. Искуство показује да захтева мањи број радних сати код резидбе и брања, а није неважан податак да обезбеђује већи проценат плодова прве класе. Ово је посебно значајно ако се зна да је она са половином треће класе неисплатива, поготово кад је у питању јабука чија је производња најскупља. Податак да пољопривредна производња има само један обрт годишње води ка ставу да непродата није у могућности да обезбеди акумулацију за наредну сезону. Ако се зна да производња једног кило-

грама јабука достиже 15 евро центи, што се приближава износу од 20 динара, онда се разумним схвата став Милоша Костовића да се не би усудио да крене из почетка кад не би имао механизацију и сопствену хладњачу. - Терени на којима гајимо воће су сурови и тешки, а парцеле још теже зато што су неправилног облика и под најмање два нагиба што ствара велике проблеме у раду трактора и остале механизације. За сада некако успевамо да изгурамо бербу, јер је наша радна снага јефтинија него у Италији, али ни то неће да траје вечито. И поред тога на овим теренима је воћарска производња најрентабилнија, и једина исплатива док је све остало пропало, па има нових засада и нико не одустаје од ње. Ни произвођачи нису спремни да више инвестирају, а многи и немају шта јер робу продају јефтино – каже Костовић. Искуство показује да се производ-

ња по јединици површине стално повећавала, а већој у овој мери одлучујуће је допринео за 15 одсто већи утрошак заштитних средстава због чињенице да је, захваљујући временским условима, отпочела месец дана раније што је изискивало најмање три прскања више. Ни велико искуство, какво је дугогодишњим ангажовањем у воћарској производњи стекао Милош Костовић, није гаранција стопостотног успеха на кога утичу бројни фактори. Зато свакоме, поготово онима који тек размишљају да отпочну овај вид пољопривредне производње, остаје да се на врсту засада и начин организовања определе на основу могућности које имају. Податак да је шљива ове године пала на рекордно ниску цену води ка ставу о даљој судбини засада, јер су многи произвођачи већ одлучни у намери да их искрче. И поред великих

проблема какви не мањкају ни у једној врсти пољопривредне производње међу воћарима преовладава уверење да је и таква боља него рад у било којем предузећу за плату од двадесетак хиљада динара. Посебно погубним сматра се уверење да се многи навикну на тако мала примања, па оно што амбициознији сматрају ненормалним прихвате као нормално. Приступање Србије Европској унији носи нове проблеме. Воћари су свесни да би у том случају изгубили руско тржиште а нису сигурни да би, сем малог броја оних који имају стотине хектара, могли да се пробију на немачко, италијанско или других земаља уније. Милош Костовић је први од пољопривредника овом крају почео да се бави искључиво воћарском производњом, а будући да није имао другог начина да је заштити већ од 2000. године је почео преговоре са осигуравајућим

друштвима да би три године касније закључио прву полису. Колико је потез био исправан сведочи податак да је исте године град знатно уништио засаде, а он био један од ретких који је из осигурања створио акумулацију за наредну сезону. У тренутку кад је запретила опаснот да у многим крајевима буде угашена пољопривредна производња умешала се држава субвенцијама намењеним осигурању, а иако износ премије од 13 процената није мали у овим крајевима се чини јединим могућим за заштиту онога у шта је уложен велики рад и знатна материјална средства. У воћарску производњу је у породици Костовића, поред Милоша и Вељка, активно укључена и супруга Љиљана. Старија кћи Тијана је удата и има своју породицу, а најмлађа Милица која је тек пошла у школу помаже колико може. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.12.2016.

Др Љубомир Лукић и др Мирко Ђапић: Путевима инжењерства у Србији (2)

ПРВИ ИНЖЕЊЕРИ У СРБИЈИ нез Милош је задужио народне старешине Тому Вучића Перишића (1787-1859) и свог брата Јеврема Теодоровића Обреновића (1780-1856) у које је имао највеће поверење, да оду у Аустро-угарску и пронађу два инжењера, који ће решити проблем водотока реке Дрине, која је својим променљивим током у време обилних киша односила српску земљу на босанску страну. По њиховом позиву су у Србију маја 1835. године дошла два инжењера из Аустро-угарског царства, Франц Јанке и барон Франц Кордон. То су прва два инжењера која су радила у Србији 1835. године, као „правителствени инџинири“ под директном контролом кнеза Милоша. За рад ових инжењера у пограничном подручју према Босни, одлуке су доно-

сили кнез Милош и његови блиски сарадници, као и тадашња војна управа која је била у ресору Попечитеља внутрених дела [14]. Само за три месеца по ангажовању, барон Кордон је урадио планове приобаља Дрине, а Франц Јанке је урадио планове приобаља реке Саве. Барон Кордон је завршио реферат 20. августа 1835. године, којим су ови планови достављени пуковнику Лазару Теодоровићу, команданту Подрињско-савске војне команде надлежне за инжењерске подухвате у њеном подручју. Пуковник ЛазарТеодоровић није био стручан да разуме планове нити је могао сам да донесе одлуку, па је истог дана по пријему реферат са прилозима проследио на даљу надлежност „његовом Сјатељству милостивом Го-

сподару Генерал-маиору Ефрему Т. Обреновићу“, председнику „Књажњско-српског Совјета“. Овај пројекат изградње „шпорнова“ на обалама Дрине се радио веома стручно и одговорно. Пуковник Теодоровић није имао одмах у почетку јасну представу о обиму радова на изградњи шпорнова. Он у извештају Јеврему Обреновићу од 30. августа 1835. године, даље објашњава: „Мислио сам да шпорнове код Бадовинаца завршим, као што сам имао част Вашем Сјатељству јавити предваритељно, сврху кога сам предмета и соизволеније Вашег Сјатељства добио, но будући да ми се едан инџинир разболео, а инџинир Јанке, онај млађи, занима се Љешницом, о њој план правећи, то морао сам престати од овога намеренија, док се Барон не

18.12.2016.

МАГАЗИН

придигне, за ког сам писао, да га однесу у Митровицу због лекара из ове стране. Приличи ова његова болест на врућинчину, којој и сам каже да је подложан“. Почетком новембра 1835. године барон Кордон пише детаљан технички извештај пуковнику Теодоровићу у Шабац, и наводи потребна средства и инструменте за наставак радова у наредној години. Овај технички извештај је био велики изазов за пуковника, па га одмах прослеђује свом директном старешини Јеврему Обреновићу, који га такође није разумео. Због тога се пуковник Теодоровић обратио директно кнезу Милошу половином децембра, са питањем шта да се ради по захтевима инжењера? Почетком 1936. године стигли су инструменти за инжењере, па Тома Вучић Перишић извештава кнеза Милоша и тражи дозволу да ове инструменте преда инжењерима. Пројекат се успешно реализовао, али је Дрина била тешко укротива. Изграђене шпорнове је односила, потапала и рушила, па су морали стално да се обнављају током 1837. и 1838. године. У то време је инжењер Кордон пројектовао Милановачки пут и тамо водио радове, па је морао напуштати градилиште и одлазити на Дрину да поправља шпорнове, а људи који су радили на Милановачком путу су тада пуштани кућама да раде на својим пољопривредним имањима. Франц Јанке је био архитекта по образовању, па је са бароном Францом Кордоном радио на најразличитијим пројектима у Србији. Франц Јанке је пројектовао Топчидерску цркву, кућу Рајевића – данашњи Педагошки музеј у Београду, пројектовали су Саборну цркву у Београду и радили на трасирању и просецању друмова, првом премеру Београда ван шанца, па чак и на испитивању налазишта угља у Крајинском округу. Франц Јанке је после пада Милоша Обреновића напустио Србију 1842. године, док је барон Кордон радио у Србији све до своје смрти 1844. године.

АТАНАСИЈЕ НИКОЛИЋ ПРВИ СРБИН ИНЖЕЊЕР У СРБИЈИ, ПРВИ ПРОФЕСОР И ПРВИ РЕКТОР ЛИЦЕЈА Атанасије Николић (1803-1882) се родио у селу Брестовац у Бачкој (слика 2). Основну школу је завршио у Сомбору 1813. године и наставио да учи

Атанасије Николић гимназију у Сремским Карловцима, где је завршио пет разреда примајући стипендију из фонда карловачког митрополита Стефана Стратимировића (1757-1836). Последњи, шести разред, завршио је у српској православној Великој гимназији у Новом Саду 1819. године. По завршетку двогодишње академије у Ђуру, желео је да студира математику и земљомерство у Пешти, али за то није имао финансијских средстава, па је почетком новембра 1921. године ступио у Артиљеријску школу царске аустријске војске. Узео је одсуство 1924. године и дошао у Нови Сад, где је у просторијама Српске гимназије отворио приватну школу цртања. Издржавајући се од школе цртања уписује се на политехнику у Пешти и полаже испите за инжењера. Пошто је положио испите из математике, тригонометрије, практичног земљомерства, пољопривредне економије, хидраулике и хидротехнике, Атанасије Николић је 6. новембра 1829. године, добио ди-

плому „потврђеног инџинира земљомерника“. Атанасије Николић је у јулу 1838. године добио писмо од Димитрија Исаиловића, високог службеника Попечитељства просвештења Кнежевине Србије, у коме га овај позива за професора математике у тек основаном Лицеју у Крагујевцу. Атанасије Николић се одазвао позиву и написао први српски уџбеник из математике, који се појавио 26. септембра 1839. Године, под насловом „Алгебра - устројена за употребљењие слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, у обиму од 149 страна. Попечитељство просвештења га је 1839. именовало и за ректора Лицеја. Други математички уџбеник Атанасија Николића „Елементарна геометрија - устројена за употребљеније слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, изашла је 1841. године. Атанасије је радио као наставник математике, администартор Лицеја, држао јавна предавања и био активан у свим областима друштвеног рада. Постао је редовни члан Друштва српске словесности 1842. године. Писао је драме, пољопривредне поуке, књижевне приказе и скупљао народне приповетке. Предложио је да дан Светог Саве буде дан Гимназије и Лицеја, што је прихваћено као слава и за све друге школе у Србији. Као наставник Лицеја, Атанасије Николић је радио до краја октобра 1842. Године. Тада је у Србији дошло до династичке промене и кнеза Михаила Обреновића (1823-1868), млађег Милошевог сина заменио је Карађорђев син кнез Александар Карађорђевић (1806-1885). Тада је Атанасије Николић именован за начелника Полицијно-економног одељења у Попечитељству унутрашњих дела. Атанасије Николић је радио у Србији као први Србин инжењер, пошто су у то време сви инжењери који су радили у Србији били странци, био је први универзитетски професор у Србији, први ректор Лицеја и веома значајна личност у историји српског образовног система. Умро је као пензионер у Београду.

Др Љубомир Лукић

МАГАЗИН 18.12.2016.

Краљевачка позоришна сцена: Миломир Недељковић (1)

МАГАЗИН

18.12.2016.

ПОГЛЕД СА ОБАЛЕ

- Разлика између стварног и могућег која се појавила доста рано у касним ноћним сатима је истраживана, обликована и утврђивана на обали са погледом на Сијаће поље. – Прво тениско игралиште у Сијаћем пољу. - Радио програм је пружао одговоре на многа питања због чега су га бројни припадници послератних генерација слушали са високим поштовањем, могло би се рећи у ставу мирно. - „Фабрика вагона“ је била кућа у којој је владала свест о колективном. - Слика о „Фабрици вагона“ из педесетих година прошлог века остала је трајна па, иако има и непријатних успомена, до краја живота ће остати најзначајнији социјални оквир у коме су одрастале генерације Краљевчана. – Уверење да су глумци цигани чергари који краду веш са жице одлучујуће за жељу да син буде инжењер у „Фабрици вагона“

Фото: М. Радовановић

Ниломир Недељковић

ајзначајнијим за културни живот Краљева почетком друге половине двадесетог века сматра се краткотрајно постојање професионалног позоришта чију су традицију након укидања током низа деценија настављали ентузијасти аматери. Једним од најзначајнијих међу њима сматра се Миломир Недељковић који је много година касније, уз Василија Туцаковића као најзначајнијег на месту првог човека ове установе, Краљевачко позориште сигурним рукама водио ка професионалним водама. За време кад је кренуо на пут према том циљу значајним се чини друштвени контекст и бројне околности које су генерације младих усмеравали према различитим врстама уметности. Место прве провере талента била је зграда Основне школе „Јово Курсула“, данас „Димитрије Туцовић“, коју је у спомен на краља Александра Карађорђевића деци Краљева поклонила његова удовица Марија. Иако је био тек у шестом разреду основне школе показало се да је његов глас перспективан и, мада утисак од неколико деценија касније не указује на посебно вредне резултате, још тада указивао на могућност адекватне примене у различитим ситуацијама, посебно у позоришту. Деца радника „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“, којима је припадао и Недељковић, одрастала су у колонији смештеној дуж Кидричеве, данас Доситејеве, улице и најчешће у трци за фудбалском лоптом, понекад и тучама, борила за примат у овом крају. Они мало виспренији успевали су у време одрастања да препознају и неке друге вредности а на њих је у овом крају одлучујуће деловао Богдан Мрвош, тада студент књижевности кога Недељковић сматра најутицајнијим на све који су одрастали у сложеним друштвеним и економским приликама. Иако се месец између две узастопне радничке плате чинио превише дугим за решавање свих економских проблема превладава утисак да се живело доста уједначено. У овој, као и другим колонијама у граду, владало је правило групе и шерифа по угледу на у

МАГАЗИН

18.12.2016.

једином краљевачком биоскопу све присутније филмове са тематиком о животу Дивљег запада. Колонија се граничила са лепо уређеним двориштем краљевачке гимназије, које су они храбрији користили да одиграју по коју партију неке од карташких игара. По који пут је место за то било и оближње рукометно игралиште са трибинама од дасака на коме су генерације малишана овог краја, кад није било званичних турнира, одмеравали знање у баратању фудбалском лоптом. Најспектакуларнијим, уједно и најлепшим, догађајима сматрани су бескомпромисни окршаји звездаша и партизановаца, а редовне утакмице су потврђивале како се предност често селила из једног у други табор. Помањкање поверења у идоле, посебно после неке неочекивано изгубљене утакмице, одлучујуће је деловало на поједине да промене клупске боје. У њих се сврстава и Недељковић који би се, иако звездаш, по који пут умешао у екипу партизановаца. На период ране младости везује сећање на браћу Драгићевић, Ћендић, Арнаутовић, Станковић и многе друге. - Нисам био најзначајнији. Био сам део групе и као млађи посебно уживао поверење Вита Драгићевића који ме је волео и пазио као клинца. Имао сам прилике да у одрастању посматрам старије који су по много чему били познати у граду и кафани, по тучи али и фудбалу. Сви су радили занимљиве ствари, а моја успомена је углавном везана за Сијаће поље и обалу над Ибром која ми је била много значајна у животу. Разлика између стварног и могућег која се код мене појавила доста рано истраживана је, обликована и утврђивана на тој обали. Кад се у ноћним сатима вратим из града, и напустим све друге егзибиције, остајао сам на обали сам и ту рашчишћавао неке ствари. Са обале се пружао поглед на Гоч и Столове, а доле била њива и циглана за коју истаживачи говоре да је место искоришћено као тајно гробље. Тамо, у Лекића бари где је копана земља за циглану, имали смо игралиште и играли фудбал, а оно што посебно памтим је организација Олимпијских

игара и, пред крај педесетих година, прављење нашег првог тениског игралишта – прича Недељковић. Иницијатор је, као и увек био Мрвош, који је сваки пут кад се враћао из Београда доносио нова искуства. Иако се и пре рата у Краљеву играо тенис, који су у овај крај донели Французи запослени у „Фабрици авиона“, ово игралиште се памти као прво у граду. Шљаком из циглане насут је терен који је издржао све до зиме кад су исцрпљени сељаци из околних села ту паркирали воловске запреге напуњене дрвима. Слика на то време није још избледела, као ни она на бројне протесте упућене продавцима дрва који се нису много обазирали на по који пут и тешке речи. Богдан Мрвош је био иницијатор организације првог атлетског митинга у овом крају који је дуго важио за Олимпијске игре, понајвише због прецизно обележених стаза за трчање и простора на којима се педесетак одабраних надметало у различитим дисциплинама међу којима се најтежом сматрала маратонска трка кроз Сијаће поље. И док су се победници у свакој од дисциплина поносили некаквим медаљама старији су били задовољни што деца слободно време троше на прави начин. За Мрвоша се везује и прва партија шаха који се показао добрим начином за исказивање још једног талента због чега је и међу доказаним шахистима Недељковић важио за особу која се посебно радује овој игри. Ма колико прича о колонији и том времену била занимљива, и веома емотивна, све значајнијом се чини потреба о стављању на папир и повезивању ретких фотографија, као сведочанстава времена, са нарацијом која на најбољи начин одражава радост и поетику живљења у времену дугих месеци настајања и нестајања колективног живота. Тај период је наступио већ почетком шездесетих година кад је почело раслојавање које је неминовно утицало на нестанак група какве су постојале до тада. На то су у значајној мери утицали асоцијални типови који су унели извесну дозу стра-

МАГАЗИН 18.12.2016.

ха, анимозитета и одбојности према групи што је битно утицало на њен распад и опредељење појединаца, као Недељковић, да се окрену другим интересовањима, између осталих и позоришту. - У групи је некада тешко остварити идентитет. Причу о идентитету сам доживео кроз фудбал на разне начине, као данас када се неко подигне на рамена и носи, а онда баци у блато. Било ми је доста тешко, можда због емотивног набоја који сам имао у себи а који је последица низа других околности, па сам се разочарао у фудбал, а како сам почео да рецитујем а други препознају мој глас, развијала се љубав према позоришту уз истовремено препознавање лепоте игре у радио драмама. Имали смо радио, а четвртком увече је све било подређено слушању радио драме у којој сам препознавао слике које су доносили уметници и већ тада видео себе у томе. Ликовно ми је предавао Стеван Арсић Стив, необичан човек као јаје пун емоција, па сам као члан ликовне секције видео нову могућност изражавања, али је књижевност била пресуднија јер је Богдан дуже утицао на мене. Стив је у разговору са нама излазио из оквира предмета, па смо се дружили и остали пријатељи до данас. Он је тумачењем природе, друштва, појам лепог приближавао дечачким размишљањима, сновима и имагинацији, па је озбиљно утицао на мене да сам после основне школе, као несташни дечко у смислу недефинисаног опредељења и дечачког лутања између разних феномена живота, пожелео да одем у гиманзију а после упишем Академију за позориште, филм, радио и телевизију како бих био глумац – прича Недељковић. Родитељи по правилу размишљају на другачији начин па су синовљево понашање примали као израз дечачких снова, а мајка брзо заборавила занесеност слушања радио драма и везу успостављену са кутијом у којој су, веровало се, живели мали људи. Тетка Загорка и теча Миленко ко-

ји су живели у Врдилима имали су индукциони радио са слушалицама које су биле довољно изазовне да Недељковић кад је то било могуће, најчешће током летњег распуста, посету њима искористи за слушање које је оставило трајни утицај који се није променио ни данас, сем што влада утисак да је појачан. Радио програм је пружао одговоре на многа питања због чега га је Недељковић, као и бројни други припадници генерације којој је припадао, слушао са високим поштовањем, могло би се рећи у ставу мирно. Све чвршћа веза са гласовима који су допирали из дрвене кутије, на чијој је предњој страни непрекидно треперело „магично око“, појачавана је сваки пут кад се са радио таласа зачуло да звук вреди колико и хиљаду слика. Ма колико живот у време одрастања био униформисан радио је уништавао униформу, отварао многе друге просторе и употребљавао језик који није био присутан у свакодневици која је почела да се мења у тренутку кад је Недељковић схватио како је позориште оно што треба да представља будући живот. - Саопштење мојима да желим тако да живим изазвало је контра реакцију, па су ме ухватили за руку и одвели на пријемни испит у Техничку школу. „Фабрика вагона“ нам је била кућа у којој је, док сам био дете, владала свест о колективном. Мој отац је добио део заједничког стана, па стан, потом даску да направи кревет, па креденац, купи кашику, виљушку и нож, а све му је омогућила фабрика. Босоног је са сирчанских брда сишао из Гајчана отписан и изгубљен за село, а недефинисан у граду. У децембру 1944. године је ушао у „Фабрику вагона“ и ту почињу његова социјализација и идентификција. Потребу за станом и све остало решавао је у хаосу, а живот породице зависио од тога шта ће донети из „Фабрике вагона“ и мајчине умешности да то распореди. Та слика о фабрици из педесетих година остала је трајна па, иако има и непријатних

успомена, она ће до краја живота остати можда најзначајнији социјални оквир у коме сам се кретао и развијао. Положим пријемни испит и упишем се, а када са ове дистанце говорим изгледа као да говори неко ко је проживео све. Три месеца проведених у школи било је довољно да професорка књижевности и српског језика Рада Цимбаљевић у продавници сретне мајку и потврди како јој дете није за Техничку школу. Моји су глумце видели као цигане чергаре, сматрали их људима који краду веш са жице па нису желели да будем то него инжењер у „Фабрици вагона“. У Техничку школу сам ушао са знањем Змаја и Бранка Радичевића и писао радове које је Рада лепо оцењивала док се чудила шта ћу тамо – каже Недељковић. Техничку школу тог времена карактерисале су немачка дисциплина и руска строгоћа а свако искакање је најстрожије кажњавано, поготово ученика чија је маштовитост превазилазила оквире машинства. У школи у којој је акценат стављен на стручне предмете није било места за емоције, претпоставке филозофије или драмски ток, а српски језик се изучавао на нивоу информације. Преведено на разумљивији језик то је подразумевало овладавање науком као таквом, а онај ко није био спреман на то морао је да иде на неко друго место. Са дистанце дуже од пола века Недељковић признаје да се у њему пробудио несташан дечак из мафије и групе у Кидричевој улици, па се није најбоље снашао и у расправи са професорима и због одбијања сарадње стекао статус најгорег у групи. И међу професорима су се јасно раздвајале три групације, једна која се никако није уклапала у схватање о животу, што је манифестовала кроз оцене, повећа која није показивала никакав интерес и трећа која је успела да укаже на потребу отрежњења које је водило ка дипломи машинског техничара. Т. Радовановић

Додељена помоћ Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“

МАГАЗИН

18.12.2016.

УГРОЖЕН ЛАНАЦ

– Износ једнократне финансијске помоћи из Фондације „Петар БогавацАнђелко Савић“ најбољим ученицима краљевачких средњих школа из године у годину све мањи. - Прошлогодишњих 15 хиљада динара ове године смањено за трећину како би право на помоћ стекло што више одличних ученика. – Помоћ свима који су испунили услове конкурса. - По 10,5 хиљада динара добило 157 ученика, 136 по основу успеха у школи а 21 по основу талената и успеха у спорту

ве до ове године најбољи и талентовани ученици средњих школа са територије града Краљева су, уочи дана када православни верници славе крсну славу Светог Николу, добијали једнократну финансијску помоћ из Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“ која се сматра једном од најуспешнијих и најстабилнијих, јер ни у једном тренутку од оснивања није имала проблема у раду. Ове године је додела помоћи померена који дан

унапред јер 18. децембар пада у недељу па није упутно да представници власти долазе у Свечану салу Градске управе да би ту остали само пола сата. Четврту годину заредом износ помоћи се смањује, па је са 19, 18 и 15 у претходне три године смањен на 10,5 хиљада динара како би новац добили сви који су испуњавали услове конкурса. Тако је право на једнократну помоћ стекло 157 средњошколаца, 136 по основу резултата остварених у редов-

ној настави, а 21 по основу талената и успеха у спорту. Од милион и 600 хиљада динара две трећине се обезбеђује издавањем у закуп кафане „Задужбина“, а остатак из све тањег градског буџета. Настојање да се овај локал током наредне године доведе у пристојније стање доноси Фондацији нове проблеме, јер неће моћи да рачуна на половину суме од закупа јер треба да буде уложена у адаптацију објекта. То је повод за позив краљевач-

Фото: М. Радовановић

ДОБРОЧИНСТВА

МАГАЗИН 18.12.2016.

ким привредницима да помогну како би се пребродио критичан период и избегла могућност да помоћ добије знатно мање оних који испуњавају услове конкурса. Фондација „Петар Богавац-Анђелко Савић“ основана је у децембру 1997. године са циљем да помаже талентованим ученицима и њиховим родитељима, али и да сачува сећање на двојицу краљевачких добротвора који су своју имовину и богатство завештали младим Краљевчанима. Фондација је од оснивања даривала преко хиљаду ученика овдашњих средњих школа који су сваке године подсећани да памте овај дан и кад постану успешни помогну некоме како би био настављен ланац доброчинства. Два сата пре почетка пригодне свечаности мали број оних који су стекли право на једнократну помоћ присуствовали су парастосу двојици добротвора на краљевачком гробљу и том приликом положили венце на њихове гробове уз подсећање о потреби чувања успомене на оне који су имали осећај и визију да богатство стечено за живота оставе будућности. Потврда да се и чланови Управног одбора Фондације сете добротвора само пред Светог Николу огледа се и у чињеници да је од прошле године нестала порцеланска фотографија на споменику Анђелку Савићу, а да током читаве године нико ни не долази да провери у каквом је стању, и како пропада, ово што сећа на великог добротвора. Анђелко Савић је својеручно састављеним тестаментом 1924. године, у време када се приближавао крају овоземаљског живота, сву покретну и непокретну имовину завештао краљевачкој омладини, старима и изнемоглима. Жеља добротвора да помогне онима којима је помоћ најпотребнија била је повод Скупштини општине Краљево да оснује фонд у који се, поред дела из градског буџета, сливају средства од закупа локала које је граду оставио Анђелко Савић. Као успешан трговац и индустријалац Савић је имао непокретну имови-

Анђелко Савић ну у Краљеву и Крушевцу и фабрике у Београду. Имовина се из године у годину увећавала, а како није имао потомство са супругом Татијом је одлучио да све покретно и непокретно након смрти остави општини која би приход од имовине користила за бригу о младима, старима и изнемоглима. Татија Савић је дуго живела, а умрла 1941. године, па је задужбином руковао тадашњи закупац Хотела „Париз“, хотелијер Милан Јовичић. Реактивирањем задужбине испуњава се жеља задужбинара да се сваке године на дан његове крсне славе помене подушје њему и супрузи. Комплетан текст тестамента објављен је у књизи др Милана Матијевића „Краљевачке кафане“, а о гробним местима двојице добротвора бригу воде Скупштина града и Фондација којом руководи Управни одбор. Иако смањен износ помоћи се сма-

тра значајним у време кад се све већи број Краљевчана суочава са проблемима у обезбеђењу довољне количине средстава намењених школовању деце. У име награђених захвалила се ученица другог разреда Гимназије Ана Лешевић поруком да нема лепшег задатка него што је омогућити неком развитак. - Овом приликом желим да се дубоко захвалим у име свих добитника Фондације „Петар Богавац Анђелко Савић“ и граду Краљеву у жељи да истрајете и наставите традицију задужбинара који су све своје несебично поклонили поколењима. Хвала вам што поштујете наш таленат и верујете у њега, дајете нама и будућим генерација надахнуће и подстрек за труд и рад. Дивно је осећање када човек зна да постоји неко ко цени његов таленат и напор. Као што је рекао наш великан Иво Андрић, нема лепшег задатка него што је омогућити неком развитак, помоћи човеку у његовој тежњи за успехом – поручила је она. Интересовање за помоћ превазилази могућности фонда, а од оних који су ове године остали без ње очекује се да се до наредног Светог Николе потруде и остваре што боље резултате у настави и ваннаставним активностима. Онима који по природи посла годинама присуствују скромној свечаности ни ове године није промакло да модератор сваки пут понавља исте речи нобеловца Иве Андрић записане у „Знаковима поред пута“ у којима подсећа да човек вреди онолико колико је другима потребан. То, и подсећање да се још памти изрека „Добро чини и добру се надај“ допринело је да у Србији буде добротвора чија се доброчинства дуго памте. Такви су у Краљеву били Петар Богавац и Анђелко Савић, веома богати људи чије богатство није отргло њихове душе већ су обилато помагали другима, нарочито младима и сиротима. У краћем уметничком програму учествовали су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.12.2016.

Нове димензије организација цивилног друштва

МАГАЗИН

18.12.2016.

СЕДАМ ВЕЛИЧ

- Едукативне радионице и семинари са циљем да се у свакодневни живот врате бонтон, традиција и култура, да жена зна како да води домаћинство, сачува породицу и брак, образује децу у духу љубави а кад изађе буде права дама. - У широкој лепези најразноврснијих активности значајно место припада хуманитарном раду усмереном према категоријама становништва којима је потребна било каква врста помоћи. - Даме пружају руку сарадње свим удружењима чије поље рада задире у културу. – Добродошли аматерски и афирмисани ствараоци. – Ликовне колоније са хуанитарним предзнаком

Фото: М. Радовановић

ЧАНСТВЕНИХ

ородица организација цивилног друштва у Краљеву је од прошле недеље богатија за једно дамско удружење. Оно је, под називом „Даме некад и сад“, формирано на иницијативу краљевачке уметнице, сликарке и модне креаторке, Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић у чијем је дому у Вили Магдала потврђено како креативност не познаје границе. Управо она била је основа на којој Милена са групом истомишљеница темељи настојање да организацијом различитих догађања обогати друштвени живот града. Женско удружење „Даме некада и сада“ основано је са циљем да потискује монотонију, а подстиче креативност, како би се слободно време искористило за креирање лепих ствари којима би се некоме могло помоћи. Првих седам официјелних чланица окупило се у Вили Магдала да скромном свечаношћу обележи почетак рада. - Желимо да проширмо наше удружење, али само са одабраним дамама, женама које су квалитетне, способне имају иза себе каријеру и желе да раде на остваривању наших циљева а то је едукација жене у сваком погледу, од детињства до старијег доба током кога ће се одржати традиција наше културе. Дама у правом смислу је особа која треба да поштује себе, своју околину, породицу, пријатеље и сва правила природе и живота. Зато желимо да организујемо едукативне радионице и семинаре где ћемо као предаваче ангажовати компетентне људе са циљем да у свакодневни живот вратимо бонтон, традицију и културу, да жена зна како да води домаћинство, сачува породицу и брак, образује децу у духу љубави а кад изађе буде права дама – каже Хаџи Милена. Иако је оснивање једног оваквог удружења најављено пре неколико месеци процедура регистрације је потрајала све до друге половине последњег месеца у овој да би се активности интензивирале већ са првим радним данима наредне године. Пословне везе са иностранством прилика су за успостављање партнерских односа са сличним удружењима из земаља Европске уније и планирање заједничких активности кроз различите радионице и

МАГАЗИН

18.12.2016.

друге врсте програма. Од структуре оних које буду показале интерес да се придруже, и уважавање различлитих идеја које се од њих очекују, зависиће будуће активности удружења које има амбицију да постане препознатљиво и изван Краљева. Томе треба да допринесе висок ниво квалитета понуђених програма и реномирани предавачи из различитих сфера друштвеног живота, пре свих из области културе. У широкој лепези најразноврснијих активности значајно место припада хуманитарном раду усмереном према категоријама становништа којима је потребна било каква врста помоћи, а даме пружају руку сарадње свим удружењима чије поље рада задире у културу. - За нас ће се ускоро чути и ван граница Србије, јер ја нисам непозната особа на широком простору, а ово је само једна ситна одскочна даска да кажем да се, поред сликарства, бавим и другим стварима. Настојаћу да уз помоћ пријатеља направим полусатни филм како бих, пред конгресе и предавања која држим у другим земљама, могла да покажем широку лепезу наших активности као основе за сарадњу на међународном плану, а верујем да ће то бити корисно и за наш град – каже Хаџи Милена. Уверење да ни једна жена не зна толико да јој није потребно стално усавршавање повод је за жељу за пријем у чланство што више других са различитим знањима и вештинама. Томе треба да допринесе исцрпна анализа очекивања, жеља и могућности будућих чланица како би лепеза активности била што шаренија и плодотворнија. И поред тога акценат није стављен на масовност већ жељу сваке од чланица да се максимално посвети новим обавезама, а све у циљу да дамама врати углед који су некада имале у друштву. Као председница дамског удружења Хаџи Милена је свесна да неће увек све бити онако како би желела што неминовно води ка раслојавању како би се сачувало здраво језгро које у овом тренутку чини седам дама које се већ сматрају величанственим. Предавања, едукативне радионице, семинари и друге активности усмерени су према широком кругу женске популације, не само чланицама

удружења, а свако од њих се сматра добром приликом за пријем у одабрано друштво оних које докажу да се на њих може рачунати у будућем раду. Пригодна свечаност одвијала се под будним оком Миленине мајке Зорке Радисавчевић Голубовић која је са плаката упозоравала на највише вредности које треба да има једна дама. Сем што је градила простор у коме су се окупиле прве чланице удружења „Даме некад и сад“ Зорка је у круговима оних који су је познавали, након ослобођења земље у Другом светском рату, запамћена по учешћу у бројним радним акцијама са којих се по правилу враћала са ударничким обележјима. Однос према раду од ње је наследила и Милена која потврђује како је недељно окупљање у Магдали крај процеса оснивања и почетка рада од кога се очекује значајан бенефит за све који у удружењу виде могућност да постану нешто више. - Желимо да обновимо стару традицију, да постоји права српска жена која треба да има све манире од бонтона до поштовања према себи, породици, пријатељима, друштву и држави. То је правило универзума с тим што ће се наше удружење највише борити да не проузрокујемо насиље у породици, да омогућимо деци адекватан одгој и помажемо једна другој да постану квалитетне даме у складу са тардицијом која је заборављена. Код нас неће бити оговарања, нити саплитања, него ћемо настојати да будемо узор другима – подсећа Хаџи Милена. У удружењу већ од јануара очекују прве пријаве дама заинтересованих за радионице домаће радиности, која укључује штрикање, хеклање, вез и друге вештине, потом кулинарства, сликарства и других видова уметности. Колико почетници добродошли су и афирмисани уметници као учесници неке од будућих колонија у Вили Магдала које се најављују као манифестације са хуманитарним предзнаком. На дан великог славља све док постоји удружење, можда и дуже, подсећаће књига утисака у којој су већ првог дана уписане импресије присутних међу којима нису биле само чланице удружења. Т. Радовановић

Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић

МАГАЗИН

18.12.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Хауард Лавкрафт и залеђено краљевство „Хауард Лавкрафт и залеђено краљевство“ је осамдесеттроминутна анимирна авантура намењена гледаоцима који у биоскоп долазе породично. Након што је посетио свог оца у Аркам саниторијуму, млади Хауард Лавкрафт случајно користи легендарни Некрономикон и отвара портал који води ка чудном замрзнутом свету, са застрашујућим створењима и великим авантурама. Филм се приказује до 21. децембра у пројекцијама које почињу од 17 сати а улазница стаје 250 динара.

Игла испод прага Отац Петар страхује да Бог не интервенише. Жена га је оставила, син Ђорђе му се супротставља, а мајка га тек понекад препозна. Све што жели је само тренутак мира, а шансе за то су никакве јер ће несретни свештеник постати непремостива препрека за велику продају земље. Петар одбија да постане део њихове трансакције па група шармантних, али веома осветољубивих, сељана одлучује да га отера из села. „Игла испод прага“, за коју је Иван Мариновић писао и сценарио, прича је о становницима села на полуостр-

ву који су на прагу да продају велику земљу и тиме реше све своје проблеме. Једина препрека на њиховом путу је тврдоглави поп Петар који одбија да прода свој део. Поред лукавих сељана, који му свакодневно загорчавају живот, Петар мора да се суочи и са деменцијом мајке заљубљеношћу опседнуте Маре, бунтовништвом сина тинејџера и константним преиспитивањем сопствене вере. Након што му се коначно смучи да и даље „окреће други образ“, настаје надреални хаос после којег нико у селу неће остати исти. Ово је прича о менталитету, борби између традиционалног и модерног, о људскости с једне и бахатости са друге стране. Филму је недавно припала и награда на Босфорус Филм Фестивалу у Истанбулу, где је Златни делфин - награду за најбољег глумца добио Никола Ристановски. Глумачку екипу у овој црнохуморној комедији предводи Никола Ристановски, а поред њега играју Љубомир Бандовић, Драгана Дабовић, Леон Лучев, и многи други. Фотографију потписује Ђорђе Арамбашић, а сви заједно су допринели да естетика „Игле испод прага“ подсећа на старе италијанске филмове, али и на радове Живка Николића. Филм је већ добио одличне критике у Холивуду, а његови аутори на-

дају се и Оскару за најбоље остварење ван енглеског говорног подручја. Пројекције почињу у 19 сати, а улазница кошта 300 динара.

Одметник 1: Прича о ратовима звезда „Одметник-1“ је потпуно нов самостални филм серијала „Ратови звезда“, а говори о догађајима који су се десили нешто пре радње филма „Нова нада“ из 1977. године. Уз нове „Приче о ратовима звезда“, публика се упознаје са кључним моментима у овом делу историје, али ће имати прилику да види делове овог света који до сад никад нису истражени на филму. „Одметник-1“ је прича о групи неочекиваних јунака који ће се ујединити у мисији да украду планове за страшну Звезду смрти, најмоћније разарачко оружје Царства. Кључни догађај у хронологији „Ратова звезда“ окупља обичне људе који одлучују да чине изузетне ствари, а притом постају део нечега већег од њих самих. По сценарију Криса Вајца и Тонија Гилроја филм је режирао Герет Едвардс, а у главним улогама наступају Фелисити Џонс, Бен Менделсон, Диего Луна, Форест Вајтекер, Лиз Ахмед... Пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 18.12.2016.

18.12.2016.

МАГАЗИН

Вукашин Јаблановић

Завршена сезона мото-крос такмичења

- Мото крос стаза у Метикошима претворена у воћњак. - Вукашин Јаблановић, у јакој конкуренцији домаћих и страних такмичара, освојио вицешампионску титулу у класи MX2 junior. – Због помањкања пара на половини сезоне запретила опасност од напуштања такмичења. – У погледу финансирања мото спорт изједначен са плесом, скијањем и фитнесом. – Коришћење стазе за тренинг у другим градовима десет евра по мотору

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВЧАНИ ВИЦЕШАМПИОНИ

оловином седамдесетих година прошлог века Краљево је постало центар аутомобилског спорта у Југославији, а пистама аутодрома на Берановцу су, поред аутомобила у готово свим такмичарским класама, тутњали мотоцикли различите кубикаже, од најслабијих до изузетно снажних. Иако се много година касније дошло на идеју о организацији мото-крос такмичења од ње се брзо одустало, а посебно изазовна стаза на периферији Краљева запуштена је и зарасла у коров да би касније била претворена у воћњак. То није могло да умањи жељу заљубљеника у овај спорт који су за само неколико последњих година успели да се добро припреме и остваре изузетно значајне резултате, а на крају још једне сезоне такмичења у овом спорту стигли до пред сам врх. То доказује Вукашин Јаблановић коме је, на свечаној додели награда у мото-спорту за сезону 2016. одржаној прошлог викенда у Крушевцу, званично потврђено да је, у јакој конкуренцији домаћих и страних такмичара, освојио вицешампионску титулу у класи MX2 junior. Ово је још један успех чланова Мotocross team GTC racing клуба који су и прошле године постигли запажене резултате, шампиона у појединачној и вицешампионску титулу у екипној конкуренцији. И поред задовољства оствареним резултатима председник клуба Дејан Јаблановић не крије разочарање што примат у овом спорту преузима Крушевац и што додела признања на крају сезоне није, као што се очекивало, одржана у Краљеву. Последња сезона мото крос такмичења се, због јаке конкуренције, показала посебно тешком због чега се вицешампионска титула Вукашина Јаблановића сматра још значајнијом. До оне за степеницу више требало је да води последња трка која на велико разочарање није ни одржана. Краљевачки мотоциклисти, као и такмичари у другим спортовима, пословично кубуре са обезбеђењем довољне количине средстава што је било повод да на половини сезоне буде угрожено учешће у другом делу такмичења. Превладала је упорност и жеља да се истраје, али и помоћ пријатеља који је допринео да се преброди део тешкоћа и сезона успешно приведе крају. На пласман у националном шампионату одразило се и учешће на Европском првенству, а треће место у категорији од 250 кубика добра је компензација за пропуштено у домаћем првенству. Мото-крос се сврстава у групу скупих спортова због чега је ограничено учешће већег броја такмичара у домаћем шампионату. Резултати Краљевчана би били и бољи кад би имали довољну материјалну подршку и квалитеније моторе за чију су куповину потребна знатна финансијска сред-

МАГАЗИН

18.12.2016.

ства. Од наступа на половним мотоциклима у овом тренутку се не може очекивати више, а резултатима је у доброј мери допринело разумевање спортских колега из Словеније који су донирали један мотоцикл како би Краљевчани вршили успешнију промоцију овог спорта. Пријем вицешампиона Србије и представника клуба, који је поводом значајног успеха приредио градоначелник Краљева др Предраг Терзић, још једна је прилика да се истакне неповољан положај мото спорта у односу на остале, јер је сврстан у трећу категорију са плесом, скијањем и фитнесом. То одлучујуће утиче на количину средстава која се спортистима додељују из градског буџета што још једном отвара питање адекватне категоризације у складу са постигнутим резултатима. Уз двојицу Краљевчана боје клуба бране и по један такмичар из Горњег Милановца, Чачка и Крагујевца, а највећи проблем свима је недостатак адекватне стазе за тренинге. Она која је некада постојала у Метикошима одавно је претворена у воћњак, па се за сваки тренинг на стазама у околним местима плаћа износ од десет евра по једном возилу. У клубу верују да Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта може значајно да допринесе изградњи погодне стазе, а Вукашин обећава још значајније резултате у наредној сезони такмичења. Иако постоји непуних пет година клуб је већ постигао значајне резултате у мото спорту, а успеси младих такмичара се сматрају значајнијим у светлу чињенице да су принуђени да наступају у посебно тешким условима. - Боримо се са финансијским недаћама али и са природом јер су услови на местима где се возе мото крос трке јако тешки. Такмичари по прашини, блату, киши и високим температурама возе 25 минута плус 2 круга за шта морају да буду физички изузетно добро припремљени, а то захтева и посебан режим исхране. Јавна предузећа су имала разумевања за наше проблеме, па су помагала колико је ко могао, а ми се надамо да ће у наредном периоду средства из градског буџета бити конкретније опредељена ка нама, јер без њих није ни мало лако постићи успех на државном нивоу – каже Дејан Јаблановић. Да сваки успех спортиста има значаја за локалну заједницу потврђује др Терзић уз најаву могућности да у оквиру расподеле средстава за спорт у наредној годни и овај клуб добије више како би његови чланови могли да тренирају на комфорнији начин а резултатима оправдају оно што је у њих уложено. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.12.2016.

Sloga - Dynamic BG 52:61

МАГАЗИН

18.12.2016.

Рибница - Нови Пазар 2:3

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 18. И 24. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

18.12.2016.

18. децембар

218. п. н. е. — У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци. 1398. — Кублај кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини и Монголији. 1398. — Татарски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи. 1642. — Абел Тасман је постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда. 1777. — У САД је прослављен први Дан захвалности, чиме је прослављена недавна америчка победа над британским генералом Џоном Бергојном у бици код Саратоге у октобру. 1787. — Њу Џерзи је постао трећа америчка држава која је ратификовала устав САД. 1865. — Ратификацијом 13. уставног амандмана у САД је укинуто ропство. 1903. — Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту. 1916. — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Немаца. 1935. — Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири дана после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика. 1940. — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР

према тајном плану под шифром „Операција Барбароса“. 1970. — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве. 1972. — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи. 1972. — Стенли Берет је пробио звучни зид на земљи, возећи аутомобил на ракетни погон брзином већом од 1000 km/h на писти у Калифорнији. 1989. — Европска економска заједница и Совјетски Савез су потписали споразум о трговини и економској сарадњи. 1993. — У Загребу обновљен рад Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године. 1999. — Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе. 2000. — У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе, који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Преговори су успешно завршени у мају 2001. 2003. — Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог Јенки, на 23 године затвора. Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992.

19. децембар 1154. — На енглески престо дошао Хенри II, први владар династије Плантагенет. Учврстио је краљевску власт и ограничио власти барона и судску власт цркве, због чега је дошао у сукоб са Кантерберијским надбискупом Томасом Бекетом, који је по његовом налогу убијен 1170. Започео је освајање

Ирске 1171. 1793. — Генерал Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је од Енглеза преузео Тулон. 1842. — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД. 1863. — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум. 1905. — Усвојен је први Устав Црне Горе, „Никољдански устав“, којим је држава конституисана као уставна монархија. 1941. — После неуспеле офанзиве на Москву у Другом светском рату, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом. 1944. — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату. 1946. — У Индокини избио рат између војске под вођством Хо Ши Мина и француских колонијалних трупа. 1950. — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи. Ајзенхауер је био један од најзначајнијих савезничких команданата у Другом светском рату и председник САД 1952. и 1956. 1958. — Председник САД Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита. 1965. — Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана. 1971. — Филм„ Паклена поморанџа“, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону. 1972. — Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом. 1984. — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.

1991. — Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију. 1995. — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО. 1997. — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300“ срушио се близу индонежанског града Палембангаре. Несрећу није преживео нико од 104 путника и чланова посаде. 2001. — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара. 2004. — У недељу, на дан Светог Николаја Мирликијског, почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.

20. децембар 69. — Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушала у Рим и збацила цара Вителија. 1192. — Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином. 1522. — Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу. 1582. — У Француској прихваћен Грегоријански календар.

18.12.2016.

МАГАЗИН

1860. — Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД. 1912. — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат. 1915. — Последње аутралијске трупе су евакуисане са Галипоља. 1917. — Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција. 1924. — Адолф Хитлер је пуштен из затвора Ландсберг. 1945. — Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике. 1951. — У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију. 1960. — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг. 1970. — Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек. 1971. — Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу. 1986. — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе. 1987. — У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. 1989. — САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких

војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге. 1990. — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи. 1991. — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала. 1992. — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора. 1995. — Амерички авион „боинг 757“ са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас. 1996. — У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалесом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС. 1998. — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније. 1999. — Португалија је вратила Макао Кини. 1999. — На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине,

СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5. децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994. 2001. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади. 2002. — У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент

банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

21. децембар 69. — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара). 1124. — Ламберто Сканабеки је постап папа под именом Хонорије II. 1781. — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве. 1881. — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најста-

ријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник „Српске независности“. 1920. — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“. 1937. — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија „Снежана и седам патуљака“, првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји. 1941. — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом. 1948. — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта. 1958. — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике. 1967. — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције. 1968. — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту. 1972. — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке. 1973. — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације. 1979. — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне. 1988. — Авион америчке компаније „Пан Ам“ на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Ло-

керби. У несрећи погинуло свих 259 људи у „боингу 747“ и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт. 1990. — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име. 1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати. 1997. — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98 одсто бирача, победио, с 59,23 одсто гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57 одсто гласова. 2001. — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку. 2007. — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.

22. децембар 640. — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат. 1790. — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава. 1894. — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906. 1917. — У Брест-Литовску у Првом

18.12.2016.

МАГАЗИН

светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом. 1942. — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци. 1956. — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата. 1968. — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“. 1975. — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока. 1988. — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке. 1989. — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште. 1990. — Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа. 1993. — Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД. 1994. — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата. 1996. — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 таоца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140. 2000. — Светска здравствена орга-

низација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији. 2002. — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић. 2009. — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији.

23. децембар 1588. — Током заседања Скупштине сталежа у дворцу Блоа, по налогу француског краља Анрија III, убијене су вође католичке Лиге војвода од Гизе, његов брат Луј и кардинал од Гизе. Кардинал Бурбонски ухапшен је и до краја живота био је у заточеништву. 1832. — Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије. 1861. — Турска је прихватила уједињење Влашке и Молдавије, Дунавских кнежевина под њеним суверенитетом, у једну државу под називом Румунија. 1920. — Француска и Велика Британија су одобриле конвенцију којом су утврђене границе Сирије и Палестине. 1943. — Врховна команда савезничких снага за Средоземље и Национални комитет ослобођења Југославије постигли су у Другом светском рату споразум о прихватању југословенских избеглица и њиховом пребацивању у северну Африку. 1948. — У Токију су погубљени бивши јапански премијер Хидеки Тоџо и још шесторица бивших високих функционера, које је Међународни војни суд осудио на смрт због злочина против човечности у Другом светском рату. 1949. — донето је Упуство о оснивању и раду радничких савета 1963. — На грчком путничком броду „Лаконија“, захваћеном пожаром после експлозије у северном Атлантику, погинуло је 128 људи, а 908 је спашено пре потонућа брода 29.

децембра. 1964. — Веома снажан циклон на Цејлону (Шри Ланка) проузроковао је смрт најмање 2.000 људи. 1972. — У земљотресу који је погодио главни град Никарагве Манагву погинуло је 7.000 људи. 1989. — САД су ојачале своје трупе

од 24.000 војника у Панами са још 2.000 да би савладале неочекивано јак отпор присталица бившег панамског премијера генерала Мануела Антонија Норијеге. 1990. — Словенци су се на плебисциту изјаснили за издвајање из СФР Југославије.

1994. — Република Српска и босанска влада у Сарајеву, уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера, потписале су четворомесечно примирје које ће ступити на снагу 1. јануара 1995. 1995. — У индијском граду Дабали, северно од Њу Делхија, у пожару који је избио у свечаној сали за време школске забаве живот је изгубило 538 људи, међу којима највећи број деце између пет и 14 година. 2000. — На првим парламентарним изборима у Србији након одласка са власти Слободана Милошевића почетком октобра, убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије. 2001. — Нигеријски државни тужилац, Бола Иге, убијен је у својој кући у месту Ибадан у југозападној Нигерији. 2003. — У експлозији на налазишту природног гаса, на југозападу Кине, погинула је најмање 191 особа, а око 16.000 људи је евакуисано.

24. децембар 1777. — Џејмс Кук је открио Божићно острво, данашње Киритимати. 1814. — САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат из 1812. 1838. — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио „Турски устав“ којим је ограничена апсолутна кнежева власт. 1865. — У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана расистичка организација белаца „Кју-клукс-клан“. 1871. — Премијера Вердијеве опере „Аида“ одржана у Каиру, месту где се и одиграва радња драме. 1914. — Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије. 1914. — Почело је Божићно примије у Првом светском рату. 1924. — Албанија је постала република. 1942. — На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена успешна проба нове ракете

„земља-земља“ „ФЗГ76“, касније познате као „V-1“. 1943. — Амерички генерал Двајт Д. Ајзенхауер у Другом светском рату именован за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску. 1944. — У Новом Саду изашао први број дневног листа на мађарском језику „Сабад Вајдашаг“, који је у септембру 1945. променио назив у „Мађар со“. 1951. — Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром елИдризом као сувереном. У септембру 1969. краљ Идриз свргнут у војном удару под вођством Муамера Гадафија, који је потом прогласио републику. 1989. — Свргнути премијер Панаме, генерал Мануел Норијега, склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ватикана у Панама Ситију и затражио политички азил. 1994. — Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили две особе и узели за таоце њих 239. 1995. — На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске. 1996. — Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резултата локалних избора јаке полицијске снаге интервенисале у центру Београда да би раздвојиле присталице председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције „Заједно“. Пред почетак митинга из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове. 1997. — Муслимански фундаменталисти у два масакра убили 59 цивила у Алжиру. 1999. — „Мали принц“, дело Антоана де Сент Егзиперија проглашено за књигу века у Француској. 2000. — Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено 28 људи.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs