MagazIN 258

Краљевски

Година IV * Број 258 * 11. децембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

11.12.2016.

У овом броју: Месец значајних јубилеја Радно и свечарски Ваведење пресвете Богородице Отпорност на природне непогоде Последњи вапај гладних Практична жена Ново лице историје Стасавају нове генерације воћара Путеви инжењерства у Србији

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 16 22 26 38 42 50 56

Пет деценија туђег живота Лакше до одлуке о избору факултета Даме некад и сад Вече моде и балета Поглед на свет из другог угла На репертоару Биоскопа „Кварт“ Дунав - Слога Рибница - Клек Србијашуме Времеплов

62 70 76 78 84 88 90 92 94

3

4

МАГАЗИН 11.12.2016.

5

6

МАГАЗИН 11.12.2016.

7

Где смо били, шта смо радили, у новембру?

МАГАЗИН

11.12.2016.

МЕСЕЦ ЗНАЧАЈ

8

ЈНИХ ЈУБИЛЕЈА

- Девет послодаваца изразило жељу да запосли тринаест практиканата на период од најмање дванаест месеци. – Општина Раковица понудила погодну локацију за градњу Краљевачке куће.

- На брду Врановац у Пекчаници одата почаст војницима српске војске погинулим у борбама током Првог светског рата на Троглаву, Јелици, Гочу и Чемерном. - Јавна дебата на тему „Изазови и могућности које процес европских интеграција доноси локалним самоуправама“.

- Одржан Девети фестивал представа за децу професионалних позоришта Србије „Мали Јоаким“. - Градоначелник у оквиру редовне посете приватним предузећима обишао привреднике Месне заједнице Тавник

9

очетак новембра је обележило уручивање уговора послодавцима за запошљавање 13 младих који су, у групи са укупно 20 незапослених средњошколаца, од маја до октобра ове године похађали стручне обуке и праксу. Повећање запошљивости младих кроз професионалне обуке и праксу на послу, у оквиру пројекта „Смањење сиромаштва и унапређење могућности запошљавања маргинализованих и угрожених група становништва са фокусом на Ромкиње у Србији“ једна је од пилот активности немачке хуманитарне организације „Хелп“ усмерена ка унапређењу знања и вештина младих и незапослених ради остваривања лакшег приступа тржишту рада и повећања могућности запошљавања. „Хелп“ је у сарадњи са краљевачком филијалом Националне службе за запошљавање, Регионалном агенцијом за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа и средњим стручним школама, уз подршку локалне самоуправе, реализовао стручне обуке и праксу за укупно 20 практиканата. Шестомесечна пракса је изведена код послодаваца уз менторинг наставника практичне наставе из средњих стручних школа и Регионалне агенције у сарадњи са локалном самоуправом, а у октобру се девет послодаваца изјаснило да жели да запосли 13 практиканата на период од најмање 12 месеци. За сваког од запослених послодавцу следује грант у опреми вредној три хиљаде евра, а средства су обезбедили Шведска агенција Сида и Град Краљево чије се учешће огледа у једној петини вредности опреме за десет младих. Редовни обилазак приватних краљевачких предузећа био је повод да градоначелник Краљева др Предраг Терзић у преподневнимм часовима посети пекару „Млади радник“, а нешто касније прими председника општине Раковица Владана Коцића и шефа његовог кабинета Владимира Јовановића. Састанку су присуствовали представници београдске подружнице Завичајног друштва Краљево Милан Новаковић и Петар Марш, а једна од

МАГАЗИН

11.12.2016.

П

10

тема је изградња Краљевачке куће за коју је општина Раковица понудила погодну локацију. У недељу, 6. новембра на брду Врановац у Пекчаници је полагањем венаца и свећа на спомен обележје одата почаст војницима српске војске погинулим у борбама током Првог светског рата на Троглаву, Јелици, Гочу и Чемерном, а одржано је и предавање на тему „Прва фаза одступања српске војске 1915. године према Морави и Ибру“. Недеља парламентаризма која се обележава у периоду од 7. до 13. новембра била је повод да се градоначелник др Терзић у библиотеци Гимназије састане са члановима Ученичког парламента, а потом обиђе и просторије Омладинског клуба у овој школи. Недељу парламентаризма поводом Међународног дана демократије, уз подршку партнерских организација, организују Народна скупштина Републике Србије и иницијатива Отворени парламент, а сем повезивања и упознавање грађана и грађанки са радом Народне скупштине, „Недеља перламентаризма“ отвара простор за дебате о њиховом учешћу у демократским процесима, значају отворености парламента као институције, као и различитим начинима комуникације између грађана и њихових директно изабраних представника. Недеља парламентаризма повод је да градоначелник и председник Скупштине града Ненад Марковић приме ученике средњих школа са територије града. Осми дан новембра се показао најподеснијим за пријем чланова Карате клуба „Реикон“, који су се недавно вратили са европског фудокан такмичења у Кракову у Пољској, где су постигли запажене резултате, а следећи да градоначелник у Основној школи „Живан Маричић“ у Жичи, у оквиру промоције пројекта „Мала цивилна заштита“ који су представили запослени у Одељењу за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове Градске управе града Краљева, ученицима трећег и четвртог разреда подели „Породичне приручнике за понашање у ванредним ситуа-

цијама“ и „Породичне планове заштите и спасавања“. Приступање Србије Европској унији повод је за јавну дебату на тему „Изазови и могућности које процес европских интеграција доноси локалним самоуправама“ организовану у оквиру пројекта „Имам право да знам о ЕУ“, који реализује Мрежа Европског покрета у Србији, уз подршку Амбасаде Немачке. Полагањем венаца на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године на Тргу српских ратника Краљево је 11. новембра обележило Дан примирја у Првом светском рату. Венац је у име локалне самоуправе положио градоначелник др Предраг Терзић, са сарадницима, као и бројне друге делегације. Овај догађај се обележава у знак сећања на дан када су, 1918. године, у специјалном железничком вагону мајора Фердинанда Фоша, у француском граду Компијену, силе Антанте потписале примирје са Немачком, чиме је окончан Први светски рат. Само који сат касније слабовиди близанци Ружица и Живко Степановић су се уселити у нову кућу, изграђену захваљујући бројним друштвено одговорним компанијама, донаторима и хуманим људима, а усељењу су присуствовали градоначелник др Предраг Терзић, његова заменица Марица Мијајловић, други представници града и бројни донатори уз покретаче акције међу којима је најзаслужнија председница Месне заједнице Витковац Снежана Маџаревић. У суботу, 12. новембра почео је Девети фестивал представа за децу професионалних позоришта Србије „Мали Јоаким“ чији је покровитељ Министарство културе и информисања Републике Србије. Фестивал је отворио посебни саветник министра културе и информисања Драган Хамовић који је у раним поподневним часовима био гост градоначелника др Терзића. Састанку су присуствовали председница Заједнице професионалних позоришта Србије Ивана Недељковић, председница Стручног жирија Миа Кнежевић, чланови дечјег жирија и директор Кра-

11

12

МАГАЗИН 11.12.2016.

љевачког позоришта Миодраг Динуловић. У њиховом присуству је, на јарбол испред зграде Градске управе, подигнута застава фестивала, а одмах након отварања и обраћања градоначелника и саветника министра, прошлогодишњи победник Фестивала Краљевачко позориште извело је прву представу „Ивица и Марица“. „Увођење родно сензитивног управљања привредом на локалном нивоу“ је тема семинара у организацији Удружења пословних жена Србије и Женске парламентарне мреже, а у сарадњи са градоначелником и Саветом за родну равноправност града Краљева. Истог дана, у понедељак, 14. новембра, градоначелник је у оквиру редовне посете приватним предузећима обишао привреднике Месне заједнице Тавник, погоне за прераду меса „САН“ и „НИД“, Млекару „Милкоп“ и домаћинство које је добило средства преко Фонда за развој пољопривреде града Краљева, потом и Манастир Вољавча. Три дана касније председник ужег сазива Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева, и председник Скупштине града Краљева Ненад Марковић, са члановима Савета је, у циљу повећања безбедности деце у саобраћају, ученицима првог

разреда Основне школе „Живан Маричић“ у Жичи поделио илустровану књигу „Пажљивко“, а градоначелник др Терзић обишао Основну школу „Драган Маринковић“ у Адранима. Повод је завршетак радова прве фазе реконструкције и адаптације школе за шта је средства обезбедила Канцеларија за управљење јавним улагањима Владе Републике Србије, а суфинансирао град Краљево. Савет за координацију послова безбедности саобраћаја је организатор бројних трибина у краљевачким основним и средњим школама, а у четвртак 24. новембра домаћини су били краљевачка Гимназија и Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“. Трибини је присуствовао четрдесетдвогодишњи представник Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије Славиша Савић из Шапца, који је после саобраћајне незгоде са 17 година остао у инвалидским колицима, да би ученицима скренуо на последице које носи ризично понашање за воланом. Град Краљево је наредног дана угостио студенте Архитектонског факултета Универзитета у Београду који похађају програм Мастер академских студија архитектуре, усмерење Урбанизам. Њих четрнаест у оквиру предмета „Студио М03 У – Креирање и обликовање склопова и амбијената у

природном окружењу“ у овој школској години обрађује шире подручје локалитета Маглич што је и повод за боравак у Краљеву и обилазак средњове ковног града. Студенте и њихове професоре у петак 25. новембра, примитила је заменица градоначелника Марица Мијајло вић, а обратили су им се и представници Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта, Регионалног одбора матичне секције урбаниста, Рашког управног округа, Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове, Одељења за управљање имовином и информационе технологије Градске управе града Краљева и Завода за заштиту споменика културе Краљево. Завршетак Деветoг фестивала представа за децу професионалних позоришта Србије „Мали Јоаким“ повод је да градоначелник Краљева прими директора Краљевачког позоришта Миодрага Динуловића, као и глумце који су добили награде Стручног жирија. Предраг Павловић је добитник награде за глумачко остварење „Мали принц“ за улогу вештице Стравке у представи „Ивица и Марица“, а Зоран Церовина специјалне награде за преданост игри за улогу Твора у истој представи. Савет за родну равноправност града Краљева и Удружење „Феномена“ су у оквиру акције „16 дана активизма“ у борби против насиља у породици, коју је покренуо Аутономни женски центар из Београда, организовали прикупљање потписа за подршку иницијативи да се 18. мај прогласи Даном сећања на жене жртве насиља. Претпоследњи дан новембра је време кад Краљево обележава Дан ослобођења у Другом светском рату. Тим поводом венце и цвеће на Споменик ослободиоцима Краљева положили су председник Скупштине града Ненад Марковић и заменица градоначелника Марица Мијајловић са сарадницима, као и представници војске, полиције и бројних удружења грађана. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

13

Српска народна партија обележила крсну славу

МАГАЗИН

11.12.2016.

РАДНО И СВЕЧАРСКИ

14

елики хришћански празник Ваведење Пресвете Богородице, кад је пре две године одржана Оснивачка скупштина Српске народне партије, изабран је за страначку славу која се обележава у свим градским и општинским одборима у земљи. Тог дана је било свечано и у просторијама краљевачког одбора где су се окупили локални функционери, коалициони партнери, чланови и пријатељи партије. Домаћини су се потрудили да у раним јутарњим часовима присуствују сечењу славског колача, а потом дочекају бројне госте и у пријатној атмосфери размене искуства о активностима реализованим од децембра прошле године, али и активностима које предстоје у наредном периоду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

В

15

11.12.2016.

МАГАЗИН

16

Слава Удружења „Пријатељство за нова времена“

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

- Удружење „Пријатељство за нова времена“ уз благослов игумана Манастира Хиландара обележава један од дванаест највећих хришћанских празника Ваведење Пресвете Богородице којој је Православна црква посветила многе молитве, иконе, храмове и манастире. - Пресвета Богородица се сматра најузвишенијим људским бићем које је икада живело на земљи, јер се одрекла свега створеног у животу. - У периоду између две славе Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“ је интензивирало своје активности и на достојанствен начин представљало град на различитим манифестацијама у земљи и иностранству

17

11.12.2016.

МАГАЗИН

18

одинама уназад Удружење „Пријатељство за нова времена“ обележава Ваведење Пресвете Богородице као крсну славу. Ваведење је и слава Манастира Хиландара са чијим братством „Пријатељство за нова времена“ дуги низ година одржава присне везе што је било повод да заступник удружења Хаџи Момир Бакрачевић од игумана Манастира Хиландара Методија затражи, и добије, благослов да слави исту славу. Од тада сваке године у присуству чланова и пријатеља удружења, и свештеника Епархије жичке, уз сечење славског колача „Пријатељство за нова времена“ обележава овај радостан дан, један од дванаест највећих хришћанских празника.

- Ево и ове године окупио нас је овај велики празник Ваведења Пресвете Бо-

Г

городице, празник који ова установа слави од свог оснивања да нас подсети зашто верујемо. Верујемо јер постоји Бог, постојимо ми и свет око нас. Верујемо јер смо живи део једног чудесног света који је изронио из вечности унесен у бескрај и креће се ка вечности. Верујемо јер имамо живе, разумне душе чија се суштина не може свести ни објаснити ничим од свега што постоји у видљивом свету, јер је мисао бржа од светлости, шира од васионе, продорнија од муње, а душа и мисао дар су човеку од Бога. Верујемо јер је свет прожет вечним моралним законом божјим, законом склада, пропорције, реда. Тај закон је у васиони поредак, у природи склад, у души савест, у друштву морал, а у сваком човеку урођени закон добра. Верујемо

јер у овом свету све има свој почетак. Наука броји године Сунцу, Месецу, Земљи, звездама и целој васиони. Све је значи почело. Све има свој први дан, све створено, а творац свега је само Бог и може бити само Бог, а не било какав случај. Свет и човек су дело свесмисла, дакле Бога. Верујемо јер је спаситељ наш господ Исус Христос дошао у свет чекан вековима, предсказан светским пророцима, па је његово рођење од Духа Светога и Марије Дјеве његова проповед, његова голготска жртва, његово васкрсење из мртвих, испуњење обећања и остварење божијег плана и промисла о спасењу света и палог човека - – поручио је присутнима, након сечења славског колача, протојереј ставрофор Томислав Милинковић.

Ваведење Пресвете Богородице се обележава у спомен на дан када је Богородица, тада трогодишња девојчица, као уздарје Богу уведена у Јерусалимски храм. Бездетни родитељи Јоаким и Ана су молитвама од Бога измолили дете и одмах одлучили да девојчицу посвете Господу, што представља промисао спасења људског рода. У тропару и покладној песми овог празника каже се да је то дан наговештаја, дан најаве благовољења, божије благе вести Христове, дана најаве доласка спаситеља на свет. Пресвета Богородица се сматра најузвишенијим људским бићем које је икада живело на земљи јер се одрекла свега створеног у животу и саму себе уложила у ризницу Господњу, борећи се само за оно што је једино потребно, због чега је

постигла највећи степен светости, племенитости, послушности у испуњавању Божије воље, а пошто је достигла највише достојанство људског рода постала је богомајка. Сечење славског колача обавили су свештеници Јован Ђорем и Томислав Милинковић, дугогодишњи чланови Удружења „Пријатељство за нова времена“ а двадесетак оних који су претходних десет година највише допринели развоју и популаризацији онога што чини пригодне плакете уручио је заступник удружења Хаџи Момир Бакрачевић. Четвртог дана децембра сваке године у просторијама удружења на почетку Омладинске улице живље је него обично. И овога пута свраћали су током читавог дана најоданији пријатељи како би

указали поштовање и подсетили се онога што је учињено од претходне славе. Хаџи Момир Бакрачевић подсећа да је удружење током последњих годину дана реализовало бројне активности и на достојанствен начин представљало град на различитим манифестацијама у земљи и иностранству. Удружење је од оснивања најзаслужније за организацију традиционалног матурског плеса на крају сваке школске године, одржавање пријатељских веза са словеначким градом Марибором и пољским Зелена гора. Четири пута је било домаћин Дана српске културе који се сваке године одржавају у Пули а чланови су сваке године радо виђени гости на обележавању славе Манастира Каково. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 11.12.2016.

21

Програм за развој Уједињених нација

МАГАЗИН

11.12.2016.

ОТПОРНОСТ НА ПРИР

22

- Краљево је један од 13 градова у Србији који учествује у истраживању и припреми Националног извештаја о хуманом развоју чија је кључна тема отпорност општина и градова у Србији да одговоре на ризике од природних катастрофа. - Објављен Национални извештај о хуманом развоју за Србију са фокусом на отпорност локалних заједница на природне катастрофе.

– Поверење и солидарност спасавају животе, а локални развој чине отпорнијим на шокове. - Развој цивилне заштите као мере отпорности града на природне катастрофе

Фото: М. Радовановић

РОДНЕ КАТАСТРОФЕ

23

раљево је један од тринаест градова у Србији који учествује у истраживању и припреми Националног извештаја о хуманом развоју чија је кључна тема отпорност општина и градова у Србији да одговоре на ризике од природних катастрофа. Програм Уједињених нација за развој изабрао је Центар за истраживање јавних политика да припреми извештај који је представљен у Мултимедијалном центру Кварт. Оцењивањем степена отпорности општина и градова у Србији и улоге социјалног капитала Национални извештај о хуманом развоју треба да допринесе бољем разумевању и подигне ниво свести различитих заинтересованих страна на локалном и националном нивоу о виталном значају комуникације, сарадње, партнерства, волонтирања и социјалног укључивања за изградњу отпорних заједница. У суочавању са поплавама, клизиштима и земљотресом, Краљево је протеклих година улагало у повећање отпорности градског система на природне катастрофе и тако развило сопствени модел цивилне заштите који је постао врло запажен и у другим градовима у Србији. Учесници фокус група истакли су да је Краљево један од ретких градова који је успоставио систем цивилне заштите прилагођен контексту и потребама те локалне заједнице. Развијена мрежа повереника цивилне заштите на територији града Краљева обучених да реагују и мобилишу становништо у случају надолазеће природне катастрофе показала се у прошлогодишњим поплавама као успешан

МАГАЗИН

11.12.2016.

К

24

модел заштите и спасавања. Поред тога, добра сарадња града са јавним предузећима задуженим за воде, путеве, чистоћу, и њихова улога у систему за ванредне ситуације показала се као кључни фактор у спремности града да одговори на природне ризике. И поред тога неопходно је боље планирање и процене ризика од природних катастрофа на нивоу града, и увођење едукативних програма у школе и вртиће као вида превентивног деловања на ризике. Представници цивилног друштва сматрају да је неопходно уврстити програме превенције од природних ризика и начина деловања у ванредним ситуацијама у школе и вртиће, а посебно истичу важност улоге жена у систем превенције и одбране од ризика. Извештај потврђује да су добра информисаност, међусобно поверење у локалној заједници и умреженост грађана, приватног и невладиног сектора кључни фактори који утичу на успешност одговора на природне катастрофе. Програм Уједињених нација за развој се од 1992. године залаже за хумани развој, приступ развоју који није ограничен само на национални доходак, већ је фокусиран на људе и њихову способност да остваре пуни потенцијал за вођење здравог, продуктивног и креативног живота. У процесу изградње и одржавања окружења погодног за то, друшtва и заједнице све чешће се суочавају са различитим изазовима, од негативних економских и демографских трендова до поплава и земљотрeса. Извештај под називом Социјални

капитал невидљиво лице отпорности, истражује способност општина у Србији да апсорбују, одупру се и опораве од последица природних катастофа и да се након њих реконструишпу на начин отпорнији од претходног. Уједно нуди одговоре на бројна питања, између осталих и како смањити ризик од катастрофа, боље се припремити за кризу, ангажовати волонтере и ефикасније дистрибуирати хуманитарну помоћ. Тема извештаја били су и значај укључивања жена у припреме и развој способности реаговања на ризик катастрофа, спречавање да сиромашни, лица са инвалидитетом, стари и деца постану још рањивији у тренуцима кризе као и важност партнерстава између државних и недржавних актера. Извештај указује на значај комуникације, партнерства и координације, солидарности и волонтерског рада, хуманитарне помоћи, социјалног укључивања и поверења. Налази објављени у њему проистичу из анализе више стотина упечатљивих прича и сведочења прикупљених кроз директне разговоре са грађанима и представницима локалних власти, а након обједињавања свих прикупљених сведочења нуди скуп препорука на основу којих могу бити предузете потребне радње за јачање социјалног ткива и отпорности заједница. Поред дијагностичких проблема у извештају се различите општине пореде на основу индекса капитала отпорности који је формулисан посебно за ову сврху. Т. Радовановић

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Од сутра радикализација протеста?

МАГАЗИН

11.12.2016.

ПОСЛЕДЊИ ВАПАЈ ГЛАДНИХ

26

- Учинак премијеровог обећања о исплати дела потраживања бивших радника „Фабрике вагона“ огледа се у седам састанака са државним секретаром у Министарству привреде који нису дали никакве резултате. - Премијеру упућено писмо са указивањем на сумњу појаве криминалних радњи. - У закључцима са скупа радника, који су уручени градоначелнику Краљева и начелнику Рашког управног округа, најкасније за три дана тражи се састанак са премијером Србије или лицем које овласти да постигне коначни договор.

– Три године рада без плате. – У случају судског спора дуг од 520 милиона достигао би две милијарде динара. - Највиши представници државе не хају много за стање у Краљеву. – Спремност радника да им се, уместо остварених зарада, за сваки месец исплати минимална зарада, само под условом да „Фабрика вагона“ настави са радом

27

оследње окупљање неколико стотина бивших радника „Фабрике вагона“ потврђује да није испуњено обећање које је половином априла, у јеку предизборне кампање, њиховим представницима дао премијер Александар Вучић. Председник удружења Иницијатива за права радника Драган Митровић потврђује да се учинак премијеровог обећања о исплати дела потраживања огледа у седам састанака са државним секретаром у Министарству привреде који нису дали никакве резултате. Иако приликом састанка са премијером, а ни касније у Београду са државним секретаром, нису помињане ни цифре ни датум кад ће потраживања бити исплаћена од обећања да ће радници бити задовољни све се свело на пролонгирање коначног решења од једног до другог састанка. На последњи пре

МАГАЗИН

11.12.2016.

П

28

десетак дана представници радника отишли су са ултимативним захтевом садржаним у писму упућеном Центру за стечај и ликвидацију. Кап која је прелила чашу стрпљења је податак о неразумно ниској процени вредности погона „Алатнице“ од само седам милиона динара у време кад само фиберке вреде милион. Они који су годинама стварали то што се сада олако распродаје поступак процене вредности овог погона, пре него буде трајно елиминисан из састава предузећа ,упоређују са човеком коме се извади срце а потом настоји да се реанимирањем оживи. Податак да поједине алатке, или мерни инструменти, вреде и по неколико хиљада евра није много утицало на проценитеље из Крагујевца јер им је, по чврстом уверењу оних који се боре за очување целовитости предузећа, много значајнији

био податак да је стечајна повереница оцењена као жена која има велика леђа.

- Каква је то жена која има велика леђа и ко може будзашто да продаје имовину фабрике. За неколико дана, 13. децембра, треба да се изврши ликвидациона продаја „Друмских возила“ за два милиона динара, што не покрива ни цену старог гвожђа. Биће нека лицитација, намонтирају се три човека од којих један купује а двојица лицитирају да би задвољили форму да има три понуде. Ми тражимо да се из буџета исплате неисплаћене зараде из периода кад нам је држава била власник, а гледамо како се обезвређује оно што треба да допринесе пуњењу буџета. Наша влада кроз медије позива грађане да пријаве комшију који у продавници није издао фискални рачун за 20 или 50 ди-

цедура, и примедба на процену упути Привредном а потом и Вишем суду, у редовима радника се оцењује покушајем да се проблем потисне у страну до истека рока кад би требало да се изврши продаја. Уверење да ће још једном бити изиграни одлучујуће је утицало на опредељење за окупљање у великој сали Градске управе која је била мала да прими све који су били заинтересовани да чују најновије податке о могућности реализације захтева. Сумња да би скуп могао бити злоупотребљен поткрепљена је упозорењима да се сачека још неко време до решења проблема што је повод за појачан опрез организатора и нешто јаче обезбеђење него у сличним ситуацијама пре тога. У закључцима са скупа, који су уручени градоначелнику Краљева и на-

челнику Рашког управног округа, изнети су прецизни захтеви којима се, најкасније за три дана, тражи састанак са премијером Србије или лицем које овласти да са радницима постигне коначни договор. Основа за ово је приближавање рока за продају појединих делова „Фабрике вагона“ и сазнање да се ни после осам састанака од половине априла није мрднуло са мртве тачке. Колико се захтеви радника сматрају озбиљним могло би да буде познато већ сутра за када најављују радикализацију протеста. До тада и даље тиња нада да ће продаја бити одложена бар до тренутка кад буду измирена потраживања. Својеврсним апсурдом сматрају се све чешћа упозорења о потреби смиривања ситуације понајвише због тога што може да утиче на здравље радника. Душебрижници, а међу њих се сврставају и представни-

Фото: М. Радовановић

нара, а овамо баца милионске вредности, па онај ко буде купио „Алатницу“ за седам милиона динара има рачуна да уложи још седам и да заради сто – каже Митровић. И пре него је расписана лицитација помињу се потенцијални купци и потврде појединих од њих како ће купити машине „Фабрике вагона“ што је повод да се премијеру упути писмо са указивањем на сумњу појаве криминалних радњи. Исти допис успућен је министру полиције, а основ његови јавни наступи на којима се од грађана тражи да у сличним ситуацијама упозоравају полицију како би могла да делује превентивно. Сличне информације упућене су на адресе стечајне управнице и директора Центра за лиценцирање стечајних управника и повереника. Њихово указивање на потребу да се поштује про-

29

30

МАГАЗИН 11.12.2016.

31

11.12.2016.

МАГАЗИН

32

ци појединих политичких странака, основу за овај вид бриге о радницима виде у ставу да мало могу да помогну јер се све решава „на вишем нивоу“.

- Ако је градоначелник Краљева рекао да га је директно Вучић поставио ја мислим да има моћ да окрене телефон, каже да се овде нешто чудно догађа и ништа више. Ми ћемо да причамо, да ли ћемо да завршимо у затвору видећемо, а и у затвору се прима нека платица бар за личну хигијену. Ми смо три године радили у „Фабрици вагона“ без плате и шта ја ту могу да изгубим више. Највећи апсурд је да ми од државе бранимо државу, јер стечајни повереници хоће све да продају на парче зато што онда њихов профит може да буде већи. Људи штите оно што су стварали, а мени је замерено што сам морао да кажем да су из те „Фабрике вагона“ одвођени и на стрељање. Не враћамо ми самоуправљање, и не оживљавамо Тита, него кажемо да то што хоће да про-

дају вреди вишеструко у односу на процењену вредност. Ми нећемо више да се играмо жмурке. Ако не дође до састанка поново ћемо сазвати чланство и од почетка наредне недеље блокирати скупштину града, све улазе да нема уласка, функ-

ционисања и рада. То је непопуларна метода, али морамо да скренемо пажњу, јер не штитимо само наше интересе. Ми на тај начин штитимо град Краљево, а грађанима ћемо, ако дође до тога, рећи да се извињавамо али да очекујемо и од њих подршку јер су њи-

хови, преци, рођаци, очеви и мајке радили у „Фабрици вагона“, а ми стварамо претпоставку да наша деца можда почну да раде у некој оживелој „Фабрици вагона“ – каже Митровић. У складу са законом у тренутку покретања поступка за дефинисање ста-

туса „Фабрике вагона“ потврђено је да коначан исход може да буде стечај, којим се предузеће ослобађа дугова, или ликвидација уз покушај да се сачувају и истргну здраве целине. Међу највећим бројем оних који се још уздају у могућност договора преовладава

уверење да „Друмска возила“ не могу да се оживе, а да „Алатницу“ и „Одржавање“, који су функционисали као посебне радне јединице, треба припојити „Вагоноградњи“ и тако створити услове за упошљавање бар стотинак радника који би вршили ремонт вагона за „Железнице Србије“. Оптимизам се креће у смеру да би бар један део у радном стању био интересантан за потенцијалне инвеститоре, а према информацијама која допиру до њих интересовање показује предузеће из Пољске које се бави ремонтом вагона и локомотива, а чији су представници већ боравили у Краљеву. Има наговештаја о заинтересованости италијанске фирме „Калабрезе“ за партнерску сарадњу у односу 70 према 30 одсто улагања капитала, а заснива се на ставу о дугогодишњој сарадњи из ранијих периода кад су се у „Фабрици вагона“ производиле надградње теретних камиона, смећара и специјалних возила. Митровић подсећа и на заинтере-

33

МАГАЗИН

11.12.2016.

сованост једног руског конзорцијума за улагање и куповину из стечаја, а све води ка ставу о могућности да „Фабрика вагона“ поново почне са радом и указује на тенденцију да се све уништи пре него се крене у разговор са било ким. Према постојећем закону реализацији социјалног програма претходи споразум са сваким од радника којим се дефинишу међусобне обавезе, између осталих и да буду измирене у року од 30 дана. Сви радници су га потписали пре 29. децембра прошле године кад је у овом предузећу покренут стечај, а како је неиспуњењем обавеза већ прекршен закон сматрају да не важи ни оно што је уследило, односно почетак примене стечајног поступка.

- Они су видели да су погрешили, да је то промакло и ресорном министарству, и сад су у ћорсокаку па не знају шта да раде. Влада је у Нишу расправљала о исплати потраживања у фирмама које су биле у процесу ре-

34

структурирања, а у којима је проглашен стечај. Ја сам био принуђен да, уз помоћ професора са правних факултета и судија Касационог суда дођем до Правилника суда у Стразбуру који каже да се запослени, кад води спор са послодавцем, сматра слабијом страном јер послодавац има правну службу, новац, моћ и могућност уцене, У даљем тексту се каже да, уколико запослени са послодавцем има потписан споразум, договор, вансудско поравнање и било какав вид договора, сматра се да никаква реорганизација, промена послодавца, структуре власништва, проглашење стечаја не аболира послодавца да изврши исплату. Уколико нема средстава онда држава мора из буџета то да надомести – каже Митровић. Позивајући се на одговорност савесних грађана радници настоје да избегну утуживање због дуга који се процењује на око 520 милиона динара, а основни мотив је податак да би укупни трошкови, рачунајући и камате,

премашили две милијарде. Основа за потраживање је податак да је у време настанка дуга, а после поништења уговора о приватизацији, власник „Фабрике вагона“ била држава која је радницима доставила споразуме као саставни део социјалног програма, а у складу са важећим Законом о раду. Дуже време влада уверење да највиши представници државе не хају много за стање у Краљеву је се из дана у дан чини све горим. То је повод за на протестном скупу изречен став да се град у програму владе не би помињао да није временске прогнозе. О поразној ситуацији у којој се налази највећи број појединаца сведочи све присутније уверење да нема осмеха на лицима све већег броја оних који се осећају повређеним и превареним,а то је осећање које се оцењује најгорим могућим. У Иницијативи за права радника потврђују да постоји уредна евиденција о потраживањима сваког од 690 сада већ бивших радника „Фабрике вагона“ који изражавају спремност на

компромис и исплату дуговања у више рата. Спремни су, кажу, да им се уместо остварених зарада за сваки месец исплати минимална зарада али само под условом да „Фабрика вагона“ настави са радом.

- Видимо да они неће да покрену „Фабрику вагона“, а ако нећете исплатите све до динара и онда запалите „Фабрику вагона“ јер је она ваша, није наша. Људима масовно стижу решења за рушење кућа јер нису легализоване, а они немају новца да их легализују. У исто време држава увек нађе начин да преко судског извршиоца одмах наплати своја потраживања, а наша не па се питамо зашто смо потписивали споразуме и је ли то била нека игра? Ми од градоначелника не очекујемо да буде наш заступник. Као први човек овога града он треба да нам омогући да не наилазимо на зидове и седам пута разговарамо са државним секретаром. Хоћемо да разговарамо са Вучићем, или ћемо да кренемо у непо-

пуларне методе јер чему више одлазак у Београд. Овде можете да разговарате са свима о свему, кад су у питању паре само са премијером, па кад је тако тражимо од првог човека града да нам омогући контакт а од градских челника да коначно почну да размишљају о грађанима Краљева – каже Митровић. На априлском сусрету премијеру је уручена фасцикла са проблемима радника али и подацима који указују на сумњу у криминалне радње што је било и предмет кривичне пријаве. Податак да се пријаве још крчкају по фиокама, и да није покренут никакав поступак, повод је за недавни састанак са начелником Рашког округа, начелником Полицијске управе Краљево и јавним тужиоцем. Да нешто није у реду потврђује податак да су радници од стране државних органа позивани на саслушање само неколико дана након што би против неког била поднета кривична пријава. И поред материјалних доказа који указују на криминалне радње ништа се

не предузима а од подносиоца тражи да буду стрпљиви. Свако стрпљење има границу, а код радника који годинама уназад траже заштиту права полако попушта и прети да пређе границу са које нема повратка назад. Својеврсна пат позиција, и зид пред којим се налазе, тумачи се чињеницом да су од априла давана бројна обећања од којих ни једно није испуњено. Изостао је и тражени састанак са координатором владе за Рашки округ Марком Ђурићем, комуникација са послаником Зораном Бојанићем завршава се на нивоу обећања, а уплитање опозиционих одборника одбија због могуће политизације целог случаја. Ситуацију додатно компликује уверење да треба бити опрезан са масом у којој има људи са различитим проблемима. Некоме су, каже Митровић, попустили живци, неко је гладан, а последње активности некадашњих радника „Фабрике вагона“ сматрају се последњим вапајем гладних. Т. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 11.12.2016.

37

Завршен тромесечни курс самоодбране

ПРАКТИЧ

МАГАЗИН

11.12.2016.

- Свака трећа жена трпи физичко насиље, свака друга психичко, а свака четврта је изложена бар некој претњи насиљем. - Десетогодишње искуство Београда, Новог Сада и Ниша повод за организацију тромесечне обуке самоодбране жена са циљем да се оспособе за реаговање у кризним ситуацијама. - Од почетних тридесетак до краја стигло шеснаест најупорнијих. – Шеснаест дана активизма у борби против насиља над женама повод да учесницама обуке буду додељени заслужени сертификати. – Организатор обуке Савет за родну равноправност уз стручну помоћ Карате клуба „Анима-Сан“.

– У наредној години други приоритети

38

ЧНА ЖЕНА

39

ве присутније насиље у породици, чије су жртве у највећем броју случајева жене, повод је да Савет за родну равноправнст града Краљева покрене реализацију пилот пројекта под називом „Практична жена“ како би припаднице слабијег пола стекле основна знања да се одупру насилнику у кризним ситуацијама. Покренут је по угледу на сличне у Београду, Новом Саду и Нишу, а позитивна искуства из првих месеци рада повод су да стопама Краљевчанки крену и жене из Чачка. Иако је почетни одзив полазница премашио очекивања број њих се временом осипао, па је до одговарајућег сертификата стигло тек шеснаест њих што чини тек половину од првобитно пријављених. Основни мотив за покретање тромесечне обуке био је став о значају подршке потенцијалним жртвама насиља са циљем да се утиче на подизање нивоа самопоуздања како би могле на адекватан начин да одговоре на изазове кризних животних ситуација у које се убраја и насиље у породици. Резултати истраживања показују да

МАГАЗИН

11.12.2016.

С

40

свака трећа жена трпи физичко насиље, свака друга психичко, а свака четврта је изложена бар некој претњи насиљем. То је један од основних разлога жеље да се што више њих додатно оснаже како би се на адекватан начин одбраниле у потенцијално опасним животним ситуацијама и избегле могућност да буду тема негативне статистике. Обука је реализована у сарадњи са Карате клубом „Анима-Сан“, а 16 дана активизма у борби против насиља над женама добар повод да се најистрајнијима доделе одговарајући сертификати. У Савету за родну равноправност верују да ће оно што је започето у овој години у неком облику бити настављено и у следећој, а да би као организатор могла да се појави нека од организација цивилног друштва која препозна потребу да нешто слично постоји у граду. Довољан степен разумевања очекује се и од локалне самоуправе, а добра потврда овог става треба да буде подршка Женске одборничке мреже.

Иако се на почетку позитивним сматрало присуство жена које су искусиле насиље у породици показало се да нису имале довољно храбрости да истрају што још једном потврђује постојање довољне дозе страха који је је највећа препрека адекватном сузбијању ове негативне појаве. Указивање на насиље над женама посебно је актуелизовано током последње две године што је, уз уверење о неједнаком положају у друштву, један од повода за формирање Савета за родну равноправност који настоји да тему угрожености учини стално актуелном. Искуство оних које су истрајале потврђује да су пребродиле све предрасуде које су их у почетку спречавале да са довољно слободе приступе савладавању потребних вештина. Чин доделе сертификата био је прилика за подсећање да су са сваким даном биле све опуштеније да би максимум показале тек у завршници тромесечне обуке. Међу женама које су успешно завршиле обуку све је чвршће уверење о потреби да се сличне активности,

можда и у неком другом облику, наставе и у наредном периоду, а потврда сличних интереса стиже и из Карате клуба „Анима-Сан“ у коме се у оквиру редовних активности три пута недељно пружа прилика за савладавање основних елемената одбране у кризним ситуацијама. Значајним за наредни период оцењује се рад на мотивацији жена да се у већем броју укључе у сличне активности јер опасност од насилника, и ван породице, може да наступи у сваком тренутку. Стручњаци потврђују да три месеца није довољно да би се жене адекватно припремиле за реаговање у свим ситуацијама, али је довољно за савладавање основних елемената које треба усавршавати даљим радом у клубу. Све полазнице су прихватиле мото којим се тврди да сврха отпора није да се победи неко други већ да се извојује победа над самим собом и ослободи од страха који у кризним ситуацијама спречава адекватно реаговање. Значајнијим од свега сматра се елиминисање несигурности и предра-

суда, а од постизања одређеног степена борбене готовости способност да одбрамбени систем на прави начин одреагује у одсудном моменту.

- Ова прича је доживела и мали подсмех, јер је било оних који су сматрали да је смешно учити жене да се бију. Насиља има подједнако у свим срединама тако да је ово био наш велики корак да се бар неке ствари промене, а то што је пројекат доживео успех, или неуспех, резултат је менталитета наше средине у којој се и родна равноправност споро прихвата и разуме, јер и даље постоје бројне предрасуде. Мисија самоодбране и подизање свести жена указује на реалну потребу у данашњем времену како би се оснажиле и подигло самопоуздање да на прави начин одговоре у различитим животним ситуацијама, посебно у кризним. Курс је био намењен женама, а посебно је важно што постоји, јер на тај начин стичу веће самопоуздање и добијају врсту знања за технике које ће им омогућити да заштите своје животе и здравље – каже председница Савета за родну равноправност Лидија

Павловић. И поред оцене да је постигнут одређен успех из Савета за родну равноправност стиже потврда да, због других приоритета, у наредној години највероватније неће бити сличних активности. И поред тога присутно је уверење да ће почетни резултати бити довољни за одлуку појединих клубова да у редовне активности уведу вид обуке намењен женама. Потврда почетног задовољства стиже и из Карате клуба „Анима-Сан“ који је током последње две године препознао осетљивост ове теме и, у сарадњи са Саветом за родну равноправност, покушао да пружи допринос да жене ментално и физички унапреде способност реаговања у кризним ситуацијама. Зато ће и даље активно учествовати у свему што се везује за самоодбрану жена како би се оспособиле да се у што краћем интервалу осете сигурнијим и безбеднијим уз подизање самопоуздања на што виши ниво. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

Значајни планови Завода за заштиту споменика културе

МАГАЗИН

11.12.2016.

НОВО ЛИЦЕ ИСТОРИЈЕ

42

- Стање бројних споменика на простору градова Краљево и Чачак и општина Рашка и Врњачка Бања одлучујуће при одлуци Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања да Заводу за заштиту споменика културе повери 21 милион и 387 хиљада динара за конзерваторско рестаураторске радове. - Споменици на територији Краљева грађени су седамдесетих година прошлог века, а уз податак да на њима од тада ништа није рађено иде и онај о стању у коме се налазе.

- Летимичан поглед потврђује да су у знатној мери девастирани, зарасли у коров и исписани графитима. - Сем што подсећају на догађаје из периода Другог светског рата ови споменички комплекси представљају значајна архитектонска и урбанистичка решења. – Завршетак радова до октобра наредне године

43

авод за заштиту споменика културе у Краљеву основан је са циљем да се бави истраживањем терена, евиденцијом, документацијом и вођењем регистара по врстама културних добара, утврђивањем непокретних културних добара од изузетног и великог значаја, израдом и доношењем просторних и урбанистичких планова, израдом пројеката и извођењем истраживачких и заштитних радова и другим делатностима. Завод проучава непокретна културна добра и израђује студије, елаборате и пројекте с одговарајућом документацијом, учествује у припремању просторних и урбанистичких планова путем достављања расположивих података и услова заштите непокретних културних добара и у разматрању предлога просторних и урбанистичких планова. Уз све то израђује пројекте за извођење радова на непокретним културним добрима, изводи их у складу са законом и остварује увид у спровођење мера заштите и коришћења непокретних културних добара. Ово је и био повод да се заинтересује за стање бројних споменика на простору градова Краљево и Чачак и општина Рашка и Врњачка Бања, а оно је било одлучујуће

МАГАЗИН

11.12.2016.

З

44

при одлуци Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања да овом заводу повери 21 милион и 387 хиљада динара за конзерваторско рестаураторске радове на споменицима са територије ове четири локалне самоуправе. Радовима на територији града Чачка намењено је 7,6 милиона динара, а након израде пројектне документације нов освежен изглед требало би да добију Спомен костурница у Прељини и Спомен-парк борбе и победе у Чачку. Костурница у Прељини налази се на десној страни магистралног пута Чачак – Београд са кога се долази до монументалног споменика састављеног од три масивно зидана дела од правилно тесаних камених квадера. Средњи ризалит квадратне основе са зарубљеном пирамидом на врху виши је у односу на два бочна, са основом у облику правоугаоника. На предњем зидном платну сва три налази се по један рељеф, од којих је онај на средњем ризалиту већи од остала два, која су исте величине. На задњој страни спомен костурнице, на централном ризалиту, налази се улаз у спомен собу и крипту, улазна врата су

изваљена, а спомен соба девастирана. Изнад улаза је плоча са именима пролетера сахрањених у костурници, а на левом и десном ризалиту видљиви трагови на местима на којима су се налазиле по две месингане плоче са именима погинулих и стрељаних. Спомен-парк борбе и победе у Чачку на обронцима планине Јелице, отворен 1980. године, ауторско је дело архитекте Богдана Богдановића а представља меморијални комплекс посвећен сећању на 4.560 страдалих током Другог светског рата. Простире се на површини од 36 хектара, а на улазу је пирамидална земљана хумка висока 4 метра. Иза ње је квадратна платформа на којој стоји комеморативни долмен од херцеговачког габра, а централну композицију чини троделни мегарон висок 12 метара чији су зидови украшени стилизованим приказима 620 дивљих звери изведених из бројних светских митологија. Радови на санацији комплекса Попина на територији општине Врњачка Бања отпочели су ове године, већ је утрошено око четири милиона динара, а министарство је за наставак обезбедило додатних 5,5 како би били завршени до октобра

наредне. Спомен парк је посвећен једној од првих фронталних битака која се водила између антифашистичких снага у Србији и немачког окупатора у Другом светском рату, а одиграла се 13. октобра 1941. године у непосредној близини Попинске реке. У знак сећања на тај догађај општине Врњачка Бања и Трстеник су 1977. основале заједнички фонд за изградњу Спомен парка чији је аутор Богдан Богдановић. Камен темељац је постављен наредне године а изградња

трајала све до 1981. када је обустављена из финансијских разлога. Након што је подигнут троделни споменик одустало се од пратећих објеката у оквиру пројекта којим је аутор желео да заокружи архитектонски рад на пољу меморијалне архитектуре. Споменик је направљен од јабланичког гранита а централна фигура,

по тврдњи аутора, представља инверзију у односу на његово дело Споменик јеврејским жртвама фашизма у Београду изграђен 1951. године. Лево и десно од централне фигуре споменика облика тростране призме висине 18 метара, подигнути су бочни елементи изведени као један и као троделни споменик, један испред а три на супротној страни, са пешачком стазом која их повезује. На територији општине Рашка налази се споменик посвећен изгинулим бор-

45

11.12.2016.

МАГАЗИН

46

цима Копаоничког одреда у новембру 1941. Налази се у парку поред градског кеја, подигнут је 1951. године, а 1979. су га обновили Општински одбор Савеза бораца Рашке и Среског одбора савеза бораца НОР-а среза студеничког. Директор Завода за заштиту споменика културе Иван Милуновић потврђује да је за рестаурацију овог знамења обезбеђено 698 хиљада динара. На територији града Краљева лоцирано је више споменика које је извођењем озбиљних конзерваторско рестаураторских радова потребно довести у пристојније стање. Радовима у Алеји носилаца споменице 1941. намењено је 1,8 милион динара, меморијалном простору на Ружића брду милион и 338, а споменику жртвама фашистичког терора у Конареву 450 хиљада динара. Сви споменици су грађени седамдесетих година прошлог века уз податак да на њима од тада ништа није рађено иде и онај о стању у коме се налазе. Летимичан поглед потврђује да су у знатној мери девастирани, зарасли у коров и исписани

графитима. Алеја носилаца споменице 1941. смештена је у непосредној близини главног улаза у старо градско гробље, а 1976. године по идеји архитекте Михајла Димитрића подигли су је Општински одбор СУБНОР-а и Скупштина општине Краљево.У оквиру Алеје похрањени су посмртни остаци припадника партизанског покрета, носиоци Партизанске споменице 1941. који су сахрањивани у појединачним гробницама. На сваком бетонском надгробнику исписано је име и презиме умрлог, као и његова година рођења и смрти. Међу њима су и посмртни остаци Олге Јовичић-Рите, која је за народног хероја проглашена 1951. године, пренети из села Дуге у породичну гробницу Јовичића на Градском гробљу да би 1977. биле смештене у Алеји носилаца споменице 1941. На улазу у Алеју на два бетонска стуба је постављен бетонски медаљон на чијој је спољној страни натпис Алеја споменице 1941. док је са унутрашње аплициран приказ ордена Партизанска

споменица 1941. На Ружића брду у селу Дракчићи 1964. године је, на иницијативу Савеза бораца и гарнизона ЈНА из Краљева, постављен спомен-топ на месту са кога је у октобру 1941. дејствовала партизанска артиљерија са намером да ослободи град који је био под влашћу немачког окупатора. У непосредној близини спомен-топа Општински одбор СУБНОР-а Краљево 1952. открио је спомен-обележје са спомен-плочом, а натпис је посвећен другој Чибуковачкој чети партизанског одреда Јово Курсула. Око спомен-обележја је постављен амфитеатар који заједно са спомен-топом чини уређен споменички комплекс. Споменик жртвама фашистичког терора у Конареву подигнут је 1971. године са спољне стране дворишта Основне школе „Ђура Јакшић“ у овом месту. Иницијативу су покренули грађани села Конарево и Прогорелица, а меморијални комплекс изграђен по пројекту архитекте Слободана Ђорђевића посвећен је стрељаним и палим борцима Чибуковачке

чете и жртвама фашистичког терора. Основа је изведена од бетона, а споменик зидан правилно резаним каменим елементима од црвеног трахита и пешчара састоји се од пет квадера различите висине и димензија засведених каменом „капом“. Слободнијом интерпретацијом споменик подсећа на композицију међусобно испреплетаних крајпуташа чији су продори наглашени употребом камена различитих боја. У горњем левом углу главног квадера налази се представа црвене звезде петокраке, а на десном, нижем квадеру, представа која може да представља разбуктали пламен или стилизовану представу сунца. Приметно је и да недостаје доста слова израђених од месинга. Након што је потписан уговор са Министарством за рад, запошљавање, социјална и борачка питања одобрена средства су уплаћена на рачун Завода за заштиту споменика културе, па су створени сви услови за израду пројектне документације. Очекује се да поступак јавне набавке буде завршен током зиме да би

са првим лепим данима наредне године могли да отпочну радови који треба да буду завршени до октобра. У Заводу за заштиту споменика културе значајним сматрају чињеницу да је министарство препознало значај меморијалних споменика чије је стање прилично неповољно, а условљено чињеницом да се последњих деценија посвећивало мало пажње не тако далекој историји. Сем што подсећају на догађаје из периода Другог светског рата ови споменички комплекси представљају значајна архитектонска и урбанистичка решења, а то је додатни разлог више да им се посвети потребна пажња и доведу у стање какво заслужују. Очекује се да паралелно са реализацијом пројекта рестаурације отпочне и процес анимирања месних заједница на чијим се територијама налазе споменици како би, кад засијају пуним сјајем, наставиле да брину о њима и не дозволе да поново дођу у ситуацију у каквој су данас. Какав је однос према споменицима из периода Другог светског рата довољ-

но сведочи податак о стању у коме се налазе, али и чињеница да нема пројектне документације потребне да се адекватније приђе поступку рестаурације. Због тога је пред стручњацима Завода за заштиту споменика културе захтеван задатак да направе нову квалитетну, према условима Републичког завода за заштиту споменика културе, што треба да допринесе да се ова обележја што пре ставе у првобитну функцију, осим меморијалне и образовну. Готово сви споменици који су предмет рестаурације грађени су седамдесетих година прошлог века, а иако је градња била квалитетна основни разлог што се налазе у стању које захтева озбиљне интервенције је људска небрига. Уверење да историјско сећање мора да постоји због континуитета у животу народа основни је мотив за озбиљне рестаураторске радове пре чијег завршетка се очекује да буде установљен титулар са задатком да у наредном периоду поведе више рачуна о њима. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 11.12.2016.

49

МАГАЗИН

11.12.2016.

СТАСАВАЈУ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ВОЋАРА

50

У Дедевцима и околним селима

СТАСАВАЈУ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ВОЋАРА - За петнаест година број становника Дедеваца, Роћевића и Пекчанице смањен за трећину. – Уз све мање запослених у краљевачким предузећима и несигурност о формирању породице. – Тешки период прве половине деведесетих година прошлог века воћари су преживели за разлику од Војвођана који су производили житарице и морали енормне количине да продају државним складиштима. – Уз примену савремене механизације и заштитних средстава неопходна довољна количина знања која се стичу искуством, али и на предавањима из ове области

Милош Костовић

51

52

МАГАЗИН 11.12.2016.

ад од Краљева крене старим путем према Чачку, а после шест километара иза моста преко Роћевичке реке скрене према Гучи потребно је прећи још 12 километара до Дедеваца, села ушушканог између Роћевића, Буковице, Ласца и Пекчанице. Два километра уз брдо од пута који води ка Роћевићима, на надморској висини од 400 метара која се сматра идеалном за бављење воћарством, смештено је пољопривредно газдинство Милоша Костовића који је почетком овог века у Скупштини општине Краљево заступао интересе три села са око хиљаду и пет стотина становника. Овај крај дели судбину других руралних подручја у Србији о чему најбоље сведочи податак да се за петнаестак година број становника смањио за трећину. Ништа боља није ни сутуација у Дедевцима у којима, према попису из 2011. године, у 127 домаћинстава живи нешто мање од три стотине мештана просечне старости приближне почетку шесте деценије живота. И док становници бројних других сеоских средина настоје да бољи живот обезбеде у већим градовима, не мали број њих и у иностранству, поразно делује сазнање о не малом броју из овог краја чија је крајња дестинација сеоско гробље. Резултати пописа обављеног 1948. године потврђују да је у овом селу било 673 становника који су се претежно бавили пољопривредном производњом. Онима који су остали и данас је то основно занимање понајвише због чињенице да се за 25 хиљада динара, што се сматра добром зарадом, из ових крајева не исплати путовати до Краљева, још мање до удаљенијих дестинација. Због тога је мали број мештана овог краја запослен у неком од краљевачких предузећа, а код млађих је све присутнија одустајања од размишљања о формирању породице. Иако се као најлогичније сматра опредељење ка интензивнијој пољопривредној производњи чињеница је да нема много оних који су јој приступили на начин за који се определио Костовић. Дедевци, Лазац и Буковица су села у којима нема услова за развој повртарства јер нема довољно воде за залива-

К

ње, а ни квалитет земљишта није као у долинама река. Док је пре двадесетак година скоро свако домаћинство имало две до три краве данас би, ако се изузму две фарме са по мање од четрдесет грла, скоро цео сточни фонд могао да стане у једну камионску приколицу. Парцеле са засадима воћа почеле су да се увећавају од времена кад је престало гајење житарица које се, због екстремно високих трошкова а малих приноса, показало нерентабилним. Производи воћара овог краја, онакви какве је гајио Милошев отац Слободан, деценијама уназад су били присутни на широком простору Југославије, највише у приморским крајевима од Сплита и Шибеника до Ријеке и Пуле, али и континенталним деловима земље на пијацама Ливна. Тузле, Сарајева и других места. За неко од ових места воћари су се одлучивали на основу информација о потребама и могућности да пласирају довољну количину робе којом би покрили трошкове транспорта и остварили довољну зараду. Податак да у то време нико није имао довољно воћа да сам крене на пут основ је за удруживање како би се смањили трошкове транспорта. На једно од таквих путовања према Шибенику, кад је имао само девет година, са оцем се упутио и Милош. Много година касније се као незапослени електро техничар енергетског смера нашао у групи оних који су скинути са евиденције Националне службе за запошљавање и послати на преквалификацију за мајсторе дизел и електро вуче што је био услов за посао на железници. Уверење да релативно добра плата не може да компензира штету на имању које почиње да пропада, уз чињеницу да је посао прилично тежак, одлучујуће је утицало на Милошеву одлуку да 1983. године напусти посао и посвети се воћарској производњи.

- Вратио сам се кући и купио ауто, а отац ми је помогао да купим трактор и помагао у раду. Родитељи су ми поставили одличну стартну позицију, па и ја осећам моралну обавезу да свом сину оставим добру основу. Одмах сам преузео да обрађујем воћњак, подижем ниво квалитета и про-

водим дане у њему тако да сам врло брзо осетио корист. Највише сам гајио крушку и јабуку, тек по коју шљиву, и почео да вршим заштиту са пар прскања годишње. Дешавало ми се да, услед малог броја прскања и непознавања болести јабуке, погрешим највише два пута у десет година што није било страшно јер нисмо живели само од воћарске производње. Имали смо стоку, гајили житарице, производили свињско и јагњеће месо и тако попуњавали кућни буџет. Почеци су били тешки јер продаја није била организована и све што смо произвели морали смо сами да возимо на далеке дестинације због чега сам после пар година купио камион и први из овог краја почео да вршим камионску продају на велико у Метковићу, на раскрсници према Дубровнику. Одлазио сам 20 пута у сезони, некада и три пута недељно, и никада није било никаквих проблема, а за разлику од данашњег времена ни саобраћајни полицајци нису само чекали да казне возача, него и да посаветују. Тако ме је једном приликом, на силаску са Романије полицајац зауставио у три ујутру како каже да пробуди и мене и себе – сећа се Костовић. Воћарима је погодовала чињеница да је у оптицају било доста пара, стандард на завидном нивоу а купци на лицу места плаћали за испоруку велике количине производа. На 450 километара дуг пут кретали су камиони из Дедеваца и околине са првим вечерњим часовима како би већ од пет ујутру испоручили робу купцима. Некад се продаја завршавала до десет сати пре подне, било је ситуација кад је морало да се остане по дан или два, али се и пре полакса на пут знало са колико ће се пара вратити кући. Негативном околношћу сматра се чињеница да није било хладњача у којима би роба чекала повољан моменат за пласман на тржиште, а прилику за добром зарадом осетили су и локални препродавци који су били све чешћи посетиоци села у околини Краљева. Да на овим просторима ништа што је добро не траје дуго потрудили су се пред крај осамдесетих година политичари са простора целе Југославије, а тачка којом је означен крај путовања у ове

53

11.12.2016.

МАГАЗИН

54

крајеве стављена је у тренутку појаве првих ратних сукоба. Да и у таквим околностима има оних који су способни да превазиђу све веће разлике међу бившим републикама доказали су вешти трговци са простора Новог Пазара и припадници албанске националности са простора Косова и Метохије који су искористили повољност ниских цена условљену наглим сужавањем тржишта. Део робе је усмерен према Црној Гори чије тржиште није могло да апсорбује тако велике количине воћа, а пласман на ово тржиште је готово прекинут у тренутку увођења царина на робу која долази из Србије. До краја девете деценије прошлог века Милош Костовић је под засадима воћа имао све расположиве површине у власништву, а све већа производња пласирана је преко препродаваца.

- Почетком деведесетих година обележених хиперинфлацијом настаје тешко време и траје до 1994. кад смо трговину са Пазарцима и Албанцима везали за чврсту валуту са плаћањем одмах. Због тога су воћари преживели за разлику од Војвођана који су производили житарице и морали енормне количине да продају државним складиштима. Цене су биле изражене у динарима, роба није плаћана одмах па су за две године сви осиромашили, а ми преживели јер смо сами продавали своју и нисмо имали никакве везе са државом – каже Костовић. И поред одређених повољности било је доста проблема пре свих оних везаних за куповину заштитних средстава каквих, због санкција међународне заједнице, није било у земљи па су воћари упућени на суседну Мађарску. Осећај за посао показали су мађарски добављачи, па је велика количина потребних заштитних средстава стизала у земљу различитим каналима, по који пут и онима који нису били у складу са законом. За по коју путну торбу напуњену различитим хемикалијама имали су разумевање и домаћи цариници, али је опасност повећана у тренутку кад су се на тржишту појавили препарати сумњивог квалитета Највећи и најпоузданији произвођач

садног материјала одувек је био чачански Институт за воћарство. Значајнијом од тога воћарима се показала едукација што је било повод да се Костовић први укључи у организацију предавања и гостовања еминентних професора који су бар два пута годишње усмеравали пољопривреднике овог краја. Посета сајму у Верони половином деведесетих година јединствена је прилика да се, после година мрака, поново прогледа и схвати колики су помаци направљени у воћарској производњи почев од начина садње до механизације и начина паковања готових производа.

- Кад сам 2000. отишао поново видео сам колико се слика променила за само пет година, а почела је права трка у производњи трактора и модерне механизације намењене за сваку врсту пољопривредне производње. Ми имамо трактор од 80 коњских снага који изгледа тако мало да људи не верују да је толико јак. Предност му је у малом габариту и способности да прође између садница удаљених по 4 метра, а да не додирне ни једну биљку. Имамо атомизер за апликацију хемијских средстава, који преко дизни распршује средство за заштиту, и улазни хидраулични фрезер који замењује ручни рад. Кад наиђе на воћку преко жице пипалице добије команду да је обиђе и настави са окопавањем дела неприступачног за осталу механизацију, а све је довело до тога да могу да се обрађују и веће површине. Данас се ради хемијским средствима за сушење траве, која се примењују у целом свету, а „таруп“ за шишање трава и ломљење грана иситни грање тако да одмах могу да се обављају други радови – прича Костовић. Искуство из последњих петнаестак година потврђује присуство бактериозне пламењаче која напада првенствено дуњу и јабуку. Инфекција прво разори цвет, касније плод и зелену масу због чега су и током ове године забележени велики губици. Ма колико биљка била снажна, и по природи велики борац, тешко може да се одупре налету болести уколико се понови у две или три узастопне године што за последицу може да има комплетно уништење воћ-

њака, поготово под засадима крушке. Болест је одлучујуће деловала на производњу овог воћа, а воћари процењују да је зараду смањила и до хиљаду евра месечно. Све то у знатној мери утиче на опредељеност воћара ка стицању нових знања због чега су посете предавањима првих година оцењене посебно добрим. У каснијем периоду се број оних који им присуствују проредио, а значајним за то сматра се и бржа доступност информација преко интернета. Едукација се свела на интересне групе у оквиру којих менаџери великих произвођача заштитних средстава представљају своје производе, па нема много могућности за поређење са другима. Присутне су и недоумице везане за коришћење минералних ђубрива, а струка још нема јединствен став о корисности одређених препарата.

- Постоје реномиране куће у које имамо поверење стечено вишегодишњим коришћењем њихових средстава, а и наше, али нисмо у стању све њих да пропратимо. Зато је број прскања утростручен па данас воћар на нашем терену не може без 15 до 20 прскања да буде сигуран да ће плод бити апсолутно заштићен и здрав. Хемијска средства која користимо су на зеленој и жутој листи које је усвојила Европска унија, и која смо дужни да користимо због извоза, а примена блажих захтева чешћу употребу да би се испоштовала толеранција остатка пестицида у плодовима. Умрежени смо са стручним службама и добијамо информације, али не увек благовремено и не увек тачне за наша подручја, јер ни оне немају мерне инструменте ни мерну станицу да би видели кад крене болест јабуке која прави највећу штету, па кад се појави морамо заштитом да делујемо у пар сати. Друга ствар је кад се јави црвљивост плода, па мора да се прати изазивач који још половином маја полаже јаја. Зато превентивну заштиту од црвљивости вршимо сваких 10 до 12 дана иако се често дешава да није ни потребна – објашњава Костовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

МАГАЗИН

11.12.2016.

Др Љубомир Лукић и др Мирко Ђапић

56

ПУТЕВИМА ИНЖЕЊЕРСТВА У СРБИЈИ ридесетих година XIX века у Кнежевини Србији појавила се до тада непозната реч „инжинир“, која је пристигла из западноевропских земаља и која је означила појаву нових стручних људи који стварају капитална материјална добра, неопходна новом добу и будућим генерацијама. У раду др Љубомира Лукића и др Мирка Ђапића, представљеном на научном скупу посвећеном истраживачком раду и патентима Добривоја Божића, прика-

Т

зују се само неки од резултата пројекта ПИНУС реализованог у периоду између 1994. и 1998. године под руководством професора др Владимира Шолаје, а који је имао основни циљ истраживање развоја инжењерства у Србији. Приказују се први српски инжењери и први технички подухвати, који су имали капитални значај за индустријски развој Србије и који су допринели даљем развоју инжењерске струке у Србији. Полуписмени ратни-

ци, који су водили Србију у првој половини XIX века, су знали колики значај за јачање и уређење државе имају „правителствени инџинири“, па су радили на стварању амбијента у коме су настала позната инжењерска имена и велика техничка остварења, која су била испред тадашњег времена и представљала значајне догађаје у историји развоја савременог света.

ШКОЛОВАЊЕ ИНЖЕЊЕРА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ У Србији под Турцима није било организованог образовног система. Срби су били неписмени, а једино се могло учити читати и писати код попова, калуђера или у неком од средњевековних манастира. Вожд Карађорђе Петровић (17621817) је одмах по подизању Првог српског устанка 1804. године, наредио да се у сваком већем месту отварају мале школе. Доласком Доситеја Обрадовића (17391811) у Србију, почела је 1808. године са радом и Велика школа у Београду, у којој су се школовали учитељи малих школа. Велика школа је имала око 40 ученика, који су пре уписа морали знати читати и писати. Међу њима су били Вук Стефановић Караџић (1787-1864) и синови српских војвода и војсковођа (Карађорђа, Миленка Стојковића, Васе Чарапића, Јакова Ненадовића, ...). Када су Турци 1813. године угушили Први српски устанак, престала је са радом Велика школа и све мале школе по Србији. Вожд Милош

Обреновић (1780-1860) је подигао 1815. године Други српски устанак, који је довео до стварања Кнежевине Србије 1817. године. Кнез Милош је преговарао и подмићивао сувим златом бројне турске великаше, док није добио 1830. године Хатишериф турског „хришћанског“ султана Махмуда II (1789-1839), по коме је добио за себе наследно кнежевско достојанство, а за српски народ унутрашњу аутономију. Тиме су Срби стекли право да могу оснивати болнице, печатити књиге и отварати школе. Србија је добила прву штампарију 1831. године (383 године после прве Гутенбергове штампарије), а „Новине србске“ су почеле да се штампају у Србији почетком 1834. године, као наставак листа „Новине Сербске“ чије је први број штампан у Бечу 1813. године. Кнез Милош је 1833. године донео „Устав народних школа у Књажевству Србије“, као први званични државни документ о уређењу школског система у Србији. Први законски акт за оснивање школа „План за школе како имају постојати“ је донет 1836. године, по коме су шко-

ле подељене у две групе „правитељствене“ – државне и „обштествене“ – општинске. Правитељствене су биле три главне гимназије у Шапцу, Чачку и Зајечару и још 22 старије регионалне школе у разним местима у Србији. Била је препорука да свака општина у Србији издржава бар по једну обштествену школу. Сретењским уставом Кнежевине Србије из 1835. године је установљен Државни совјет са широким законодавним и извршним овлашћењима, који је предвиђао шест попечитељстава, од којих је једно било Попечитељство просвешћенија. Први попечитељ унутрашњих дела и просвешћенија је био Димитрије Давидовић (1789-1838), главни сарадник кнеза Милоша, његов лични секретар, успешан преговарач у Цариграду, писац Сретењског устава и поред кнеза Милоша најзначајнија личност Србије тог времена. Пошто је кнез Милош после само две недеље укинуо Сретењски устав, неке активности око формирања школа су настављене. После Турског устава из 1838. године, донет је акт о „Устројенију Централног правленија Књажевства Срб-

57

11.12.2016.

МАГАЗИН

58

Др Мирко Ђапић и др Љубомир Лукић

ског“ 1839. године, по коме је уведено Попечитељство правосудија и народног просвештенија, са јасно дефинисаним дужностима и надлежностима попечитеља. Донето је и „Наставленије за учитеље“ 1838. године са саветима и препорукама за рад учитеља у школама. Прва средња школа гимназија захваљујући Вуку Караџићу је отворена у Београду 1830. године, са три разреда. Пресељена је у Крагујевац 1833. године и после годину дана 1834. продужена је са три на четири разреда. У њој су учили будући државни чиновници. Показало се да је школовање будућих државних чиновника још увек недовољно, па је Попечитељство просвешћенија 1838. предложило кнезу Милошу „да се гимназија на степен Лицеума повиси“. После мишљења Комисије, Милош се сагласио са овим предлогом. Лицеј је почео са наставом у јесен 1838. године и био је организоан по угледу на Аустро-угарске Лицеје. Крајем школске 1840/41. године Лицеј је из Крагујевца пресељен у Београд у једну малу зграду, да би 1844. године био смештен у конаку Кнегиње Љубице све до 1863. године, када је усељен у новоподигнуто Капетан Мишино здање и променио назив у Велику школу са четворогодишњим школовањем и са три посебна факултета Филозофским, Правним и Техничким факултетом. Инжењерско образовање је у почетку било општег карактера, да би тек после више деценија почела да се развијају инжењерска усмерења. Почетак наставе и образовања на високошколском нивоу у области машинства везује се за 20.12.1873. године, када је на предлог Академског савета Велике школе на Техничком факултету уведен нови предмет Механика и наука о машинама. Указала се потреба за инжењерима машинске струке због стратешких државних планова изградње железничких пруга у Србији. Нешто касније се Кнежевина Србија обавезала Берлинским конгресом 1878. године, да изгради железничку пругу од Ристовца код Врања према Солуну и до Цариброда према Софији. Механика постаје самостални предмет од 1880. године, а Наука о машинама се предаје од 1887. године, такође као самостални предмет на Техничком факултету Велике

школе. Технички факултет уводи 1897. године три одсека: Грађевинско-инжењерски, Архитектонски одсек и Машинско-технички одсек, који од 1900. године добија назив Одсек за машинске инжењере. Велика школа се проглашава Универзитетом 1905. године, па поред постојећих Правног, Филозофског и Техничког факултета у састав универзитета улазе и Богословски и Медицински факултет. Формирањем Универзитета предвиђено је да професори Универзитета буду „научењаци“ са одбрањеним докторатом. У то време није било професора са докторатом из области техничких наука, па је донета одлука да предност имају професори Техничког факултета који су „стручњаци“, инжењери са искуством и практичним остварењима, у односу на „научењаке“ са докторатом који нису технички образовани. Тај став се задржао неколико деценија касније на Универзитету у Београду, где су инжењери без доктората били професори све до краја 1970.их година. Балкански ратови и Први светски рат прекидају рад Универзитета у Београду, да би тек 1919. године наставио са радом у Краљевини Југославији. У настојању кнеза Милоша и његових сарадника, полуписмених српских јунака и устаника, да уређују Србију и успостављају државну власт, било је неопходно разматрати и основна техничка питања, која су била везана за изградњу саобраћајница, подизање јавних објеката, уређење вароши и водотокова и стварање војне одбрамбене моћи Србије и снабдевање становништва основним потребама. Била су потребна инжењерска знања, а не само мудрост и виспреност народних старешина. За крупније техничке захвате којима су се решавала кључна питања српског друштва за дужи период његовог политичког и привредног живота били су неопходни инжењери, које Србија није имала. На Лицеју се нису могли образовати инжењери, пошто је постојао општи, филозофски и православни одсек, а тек од 1853. године је уведено „Јестествословно оделење“ са природним наукама. Прво школовање инжењера у Србији је почело 1846. године на Инџинирској школи у Београду, коју су уписивали свршени филозофи Лицеја. Школа је трајала

само три године и завршила је само једна генерација, која је зими учила, а лети боравила на разним објектима који су били у изградњи. Престанком рада Инџинирске школе, велики број српских инжењера је стицао знање у разним градовима Европе, где су одлазили о трошку својих породица или као државни питомци са већ завршеним школовањем на Лицеју. Истраживању живота и рада српских инжењера током XIX века се веома мало поклањало пажње. Међу најзнаменитијим Србима помињу се само инжењери Михајло Пупин (1854-1935), Никола Тесла (1856-1943) и Милутин Миланковић (1879-1958), иако су сва тројица рођени у Аустро-угарској царевини, а велики број знаменитих српских инжењера је потпуно заборављен. На иницијативу професора др Владимира Шолаје (1920-1998), Лола Институт је заједно са Заједницом техничких факултета Универзитета у Београду и Музејом науке и технике у Београду, 1993. године покренуо десетогодишњи пројекат ПИНУС – Путевима инжењерства у Србији (и у Срба), којим је руководио професор Шолаја, а Лола Институт је био институционални носилац реализације овог пројекта. Пројекат је подржало и Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије са министром и тадашњим потпредседником Владе Републике Србије професором др Слободаном Унковићем. У оквиру пројекта ПИНУС објављен је велики број публикација (Записи ПИНУС), одржан је већи број стручних скупова, предавања, изложби и других манифестација, са циљем да се укаже на значајну инжењерску прошлост и богату техничку традицију коју има Србија. Овај пројекат је имао за циљ да додатно инспирише и подстакне наше инжењере на стваралаштво у време ригорозних економских санкција, које су тада биле уведене Србији од стране међународне заједнице. У овом раду се даје само најкраћи осврт на дело малог броја знаменитих српских инжењера и њихове капиталне пројекте, који су допринели индустријском, економском, научном и друштвеном развоју Србије и бивше Југославије.

59

60

МАГАЗИН 11.12.2016.

61

Краљевачка позоришна сцена: Јелена Бартуловић (2)

МАГАЗИН

11.12.2016.

ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ТУЂЕГ ЖИВОТА

62

- Припремање нове улоге никад није било ни лако ни једноставно, а онима који су се уметности препуштали након редовних обавеза на послу било је још теже. - Крупан корак напред у развоју позоришта начињен је у тренутку одлуке да се ангажују професионални редитељи, сценографи, костимографи... – Трема присутна свих педесет година на сцени. – Улога у представи „Путујуће позориште Шопаловић“ последња у успешној каријери Јелене Бартуловић. – Глас публике и друштвени моменат значајни за креирање репертоара. - Представе се припремају брже него у ранијем периоду, а разлог лежи у заузетости редитеља и високим хонорарима које захтева њихово ангажовање. - Изостала прилика да се од публике опрости на начин какав су то чинили и неки који су пружили много мање

Јелена Бартуловић

63

уги низ година, док је израстало у оно што је данас, на челу краљевачког аматерског позоришта био је Васа Туцаковић који је функцију управника све време обављао волонтерски. Крупан корак напред у развоју начињен је у тренутку његове одлуке да се за рад позоришта ангажују професионални редитељи, сценографи, костимографи и други. Резултат је био видљив, а огледао се и у по неколико премијера током само једне позоришне сезоне кадс су краљевачки аматери гостовали широм Србије. Јелену Бартуловић, која је у овом позоришту провела више од пет деценија, на тај период сећа представа „Јелена Ћетковић“ у режији Петра Говедаровића, можда и због чињенице да је за глумачко остварење награђена на фестивалу у Сремској Митровици. У време кад је њена глума упоређивана са глумом Ксеније Јовановић једна за другом ређала су се значајна остварења у представама „Младост пред судом“, „Ујка Вања“, чак и „Бановић Страхиња“ иако се

МАГАЗИН

11.12.2016.

Д

64

главна улога свела тек на неколико реченица. Значајним за ову представу сматра се дебитантско остварење Звездана Андрића који је појавом, на први поглед, привукао пажњу редитеља да се, и поред сумњичавости бројних чланова ансамбла, није много двоумио. Колико је био у праву сведочи награда која је за тумачење главног лика Ан-

дрићу додељена на фестивалу у Врању. У време најчистијег аматеризма кад се одлучујућим за ангажман, поред талента, сматрала љубав према позоришту глумци су добијали тек толико да по који пут попију кафу, а позориште им је награду за верност пружало организацијом путовања у

Пољску и Грчку. Како су сви чланови ансамбла били запослени у различитим предузећима за вишедневно одсуствовање са посла довољна гаранција је био је углед и потпис Васе Туцаковића на захтеву упућеног одговорнима у колективу. Позориште је закорачило крупним

корацима након што је за директора именован Миломир Недељковић за чије се управљање везују највећи успеси у конкуренцији сличних дружина са простора целе Југославије. Разлог Јелениног кратког одсуства из позоришта су породични проблеми и губитак мајке која није пропуштала

прилику да из првих редова посматра сваку од значајнијих представа. Колико је било видљиво одуство јединствене појаве у позоришном животу града најбоље сведочи дуготрајно инисистирање директора Недељковића да се поново врати на сцену. Да је подигнут ниво квалитета на најбољи начин сведочи сазнање да у поређењу са дометима професионалних позоришта није било велике разлике, а било је тренутака кад су се остварења краљевачких позоришних радника чинила и бољим. А и глумци су имали са ким да се пореде, јер су у њиховој кући гостовала најзначајнија имена југословенске позоришне сцене.

- Позориште ми је донело много доброг у смислу да сам долазила у контакт са много познатих и паметних људи, са академицима, амбасадорима, сликарима, велким глумцима, књижевницима, па сам често била у ситуацији да слушам паметне разговоре, упознам се са њима и попричам. То је тако изузетно богатство да ми је би-

65

11.12.2016.

МАГАЗИН

66

ло довољно и да ништа друго од позоришта нисам имала – признаје Јелена. И поред толико нових представа на репертоару, и гостовања на позорницама широм земље, међу неколицином најамбициознијих увек је тињала жеља за што више различитих наступа. Кад више није могла да се обуздава троје најхрабријих, уз Јелену још Слађа Петровић и Миша Марић, основали су дружину којој су дали име „Јефимија“. У време кад није било обавеза у позоришту, а то глумцима никад није пријатно, прилику да уз пригушено светло казују стихове четвртком увече пружао је Ресторан „Женева“. Колико је потез управе био исправан сведочи податак да у време док су глумци, а било је гостујућих из Крушевца, Александровца и Врњачке Бање, уз пригодну музичку пратњу говорили стихове шетајући између столова у ресторану није било слободних места. На

задовољство угоститеља, извођача и посетилаца наступи су потрајали током целе једне, зиме а онда су наступиле године које становници ових простора памте као доба велике инфлације и санкција међународне заједнице којима је оснаживана немаштина. И у таквој ситуацији за наступе се добијао по који динар што се сматра значајним у време кад се сваки чинио великим као планина. Припремање нове улоге никад није било ни лако ни једноставно чак ни онима којима је то једино занимање. У случају свих који су се уметности препуштали након редовних обавеза на послу било је још теже.

- Ја сам лакше учила текстове за улоге и углавном на пробама, јер нисма имала времена код куће. Увек сам седела и пратила улоге и мизансцене других глумаца, била концентрисана и ту учила. Некад иде тешко, некад се и

код куће преслишате и себе доводите у лик, али је углавном то било у позоришту. Нисам имала проблема са текстом и никад ми се није десило да заборавим, али сам свих ових година увек имала трему пред сваки наступ. Трему сам разбијала тако што дођем два сата пре представе а онда изађем на позорницу, проверим да ли је све на свом месту и полако се ослобађам. Кад изађем на позорницу трема престаје. Има глумаца који попију гомилу средстава за умирење. Покушала сам једном и никад више јер се од седатива отупи и ако погрешим тешко бих могла да се извадим. Кад се представа заврши волела сам да узмем цигарету, или пиће ако неко понуди, и онда се опуштам – прича Јелена. Тешко је после толико деценија сетити се свих представа у којима је играла, али има оних које се памте јер су

обележиле један период живота. После „Пешице“ и „Чудо у Шаргану“ дошло је „Путујуће позориште Шопаловић“ у режији Небојше Дугалића, последња представа у којој се појавила пред публиком. Пробе су отпочело мало пре него што су се појавили први знаци болести, а Јелена ни након сазнања о томе није била спремна да се помири са чињеницом како можда више никада неће изаћи пред публику. Иако је који је редитељ уживао у Москви био довољан за позив Краљевчанима да учествују на фестивалу у овом граду серија гостовања завршена је у Београду, јер је већ пред фестивал Смедеревска тврђава Јелена била свесна да је њена позоришна каријера завршена. Уверење да се улога у овој представи сматра једном од бољих у богатој глумачкој каријери био је добар повод за дане плача, можда и због одговорности према поверењу

редитеља и целом ансамблу.

- Једно време сам знала да не смем и да нема шансе да се појавим на сцени јер срце почне да ради кад изађете на позорницу, а има сцена које су баш жестоке и које преживљавам тако да за мене представљају шок. Иако посмилим да ћу можда да се опоравим, и одиграм неку малу улогу од две три реченице, све мање мислим о томе. Већ сам се поморила са тим да не могу и зашто бих после толико рада у позоришту, који је био релативно успешан, то кварила. Замисли да умрем на сцени, како би то било лепо – каже Јелена. Представа „Путујуће позориште Шопаловић“ скинута је са репертоара јер није било финансијских могућности да улога, по жељи редитеља, буде поверена Тањи Бошковић. Карактеристика позоришта у Краљеву дуги низ година се огледала у ма-

лом броју женских ликова, па је можда и због тога Јелена Бартуловић једина глумице која је на сцени, са малим прекидом, остале пуних пет деценија. После тако дугог периода изостаје одговор на питање зашто је остала у Краљеву кад је било позива да се упусти у професионалне воде. Иако су стизали из Београда, Ужица, Лесковца и других средина главним разлогом за опредељење да остане у Краљеву сматра се посебна везаност за породицу и ову средину. Уверење да је особа која даје тон начину на који би једна жена требало да се понаша сцени основни је разлог за став једног од еминентних редитеља да је то била грешка.

- Ја сам провинцијска особа која воли мирнији живот у средини где се сви знамо и једни другима прискачемо у помоћ. Лепше ми је овде, јер сматрам да је Краљево један од најлепших градова, а много сам других прошла са

67

11.12.2016.

МАГАЗИН

68

позориштем. Мени је Краљево сасвим довољно и ништа ми више не треба – каже Јелена. Погледи на стање у култури, позориште посебно, разликују се у зависности од бројних фактора. И док се у последње време инсистира на професионалности, и ангажовању глумаца који су за то завршили одговарајуће школе, не треба одбацити ставове искусних са дасака које живот значе по којима ни то није увек гаранција квалитета. Највећи проблем малих позоришта је што представа, ма колико се рада и средстава уложило у припрему, траје прилично кратко, а некад је то само неколико извођења. Иако појава није новијег датума разлози за скидање са репертоара појединих представа су различити, а највећем броју љубитеља позоришта мало познати. Због тога се чини значајним залагање да се при избору репертоара ослушне и глас публике, сагледа друштвени моменат и стање у коме живи највећи број оних којима је намењена. Присутно је и уверење да се представе припремају брже него у неком од ранијих периода а разлог се види у заузетости редитеља али и високим хонорарима које захтева њихово ангажовање.

- Мислим да ми је каријера била успешна јер сам радила оно што сам могла и оставила неког трага у Краљеву, па немам разлога да будем незадовољн. Имала сам добар однос са редитељима и колегама, а кад ми нешто није пријало повукла бих се и отплакала. Једино ми је жао што ме је болест спречила да последњу представу изведем до краја и да живим са њом – прича са стом Јелена док подсећа на време кад се на пробама остајло и до после поноћи, а само неколико сати касније спремало за одлазак на редован посао. Као изузетно емотивна особа наша саговорница признаје да има тренутака кад не може ни да се насмеје, макар то било и приликом посете некој од новијих представа за које јој менаџмент Краљевачког позоришта редовно уручује улазнице. Узроци таквог расположења су различити, између осталих

и општа ситуација у зељми која се на посебан начин одражава на живот у Краљеву. Вишедеценијско искуство је добра основа за сагледавање актуелног тренутка и по који савет онима који тек почињу глумачку, или какву другу, каријеру. Све присутније уверење да младима у данашње време савет не значи много не може да потисне став о потреби довољне количине љубави, рада и честитог односа према позоришту.

- Иако смо ими имали редовне и сигурне послове, чега данас нажалост нема, не може се све претворити у новац. Треба бити поштен према послу у позоришту да не дође до непотребних сукоба јер свако, пре или касније, добије шансу некад у епизоди са две или три реченице, други пут у главној улози, а ни једно ни друго ме није посебно оптерећивало – каже Јелена. Иако награде никад нису биле мотив за бављење глумом било их је. Међу њима су Новембарска награда за улогу Јелене Ћетковић, Златна значка за рад у култури, Сребрна плакета Културно-просветне заједнице Србије и безброј захвалница добијених различитим поводима. Највећи број њих је у тренуцима набијеним посебним емоцијама завршио на отпаду при помисли да паре добијају паметни, а захвалнице неки други. Револт по који пут подстакне уверење да награде добију и појединци који дају врло мало, некад и ништа.

- Ипак, не замерам. Ја сам особа која ником не замера ништа, превише сам толерантна а то није увек добро. Важно ми је да ме људи поштују и увек од срца приме раширених руку, пожуре да се поздраве са мном и да попричамо. Имам и ја огледало и знам да ли сам била добра или нисам, па ми је увек било важно да смо задовољни ја и редитељ – каже Јелена и скромно признаје да по некад зажали што јој није пружена прилика да се од публике опрости на начин какав су то чинили и неки који су позоришту, по скромном уверењу, пружили много мање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69

Други Фестивал науке

МАГАЗИН

11.12.2016.

ЛАКШЕ ДО ОДЛУКЕ О

70

- Други по реду Фестивал науке у Медицинској школи нова прилика за упознавање са предностима које нуде крагујевачки Природно-математички, чачански Агрономски факултет и Факултет за машинство и грађевинарство из Краљева. – Разговор матураната са студентима, асистентима и истраживачима прилика да се из прве руке добију информације које могу бити одлучујуће у избору будућег занимања. – Организатори Школска управа Краљево и Медицинска школа. – Потврђена жеља организатора да Фестивал науке постане традиционални иљ бројних фестивала науке који се одржавају различитим поводима је да афирмишу познате и промовише неафирмисане научнике са домаћих и страних простора, али и да подстичу интересовање за науку врло једноставном демонстрацијом чињенице колико је она сама по себи

Ц

интересантна, инспиративна и забавна. Домаћин једног таквог фестивала ове године по други пут је, у сарадњи са Школском управом Краљево, била Медицинска школа која је представницима Прородно-математичког факултета из Крагујевца, Агрономског

факултета из Чачка и краљевачког Факултета за машинство и грађевинарство пружила прилику да будућим студентима представе своје програме. Иако је првенствено намењен ученицима завршних разреда средњих школа фестивал је и ове године привукао велику пажњу многобројних посе-

тилаца који су током четири сата с намером, или случајно, свратили до фискултурне сале Медицинске школе. Поред великог броја занимљивих огледа, експеримената, мозгалица и другог краљевачким матурантима је пружена прилика да разговарају са студентима, асистентима и истраживачима и из прве руке сазнају информације које могу бити одлучујуће у избору будућег занимања. Потврда да природне науке последњих година губе трку са бројним из сфере друштвених повод је да се ученицима завршних разреда средњих школа, и онима који ће то ускоро постати, пружи прилика за сусрет са почетницима у науци, али и истраживачима које подржава ресорно министарство. Неспорна је чињеница да природне науке немају адекватан третман у средњим школа-

ма, јер су због лоше материјалне ситуације различити кабинети прилично осиромашени, или потпуно затворени, па су манифестације сличне овој и прилика да се ученицима кроз интересантне експерименте прикаже само део онога што пружају. Циљ да се презентацијом програма три факултета допринесе промоцији науке и експеримената повод је да позив за присуство буде упућен ученицима свих средњих школа из Краљева, али се потврдило да је оваква манифестација довољно атрактивна и за велики број млађих. У Агрономском факултету, који други пут уечствује на Фестивалу науке, потврђују значај оваквих манифестација како за високошколске установе тако и за ученике основних и средњих школа, али и родитеље. Значајним се чини податак да се факултети поред

образовног баве и научно истраживачким радом који има директну примену у различитим видовима привреде. Потврђена је и могућност да се свима које то интересује још више приближе природне науке али и повољности које током студија пружају поједини факултети. Управо због тога Фестивал науке је и прилика за својеврстан вид надметања високошколских установа у настојању да покажу како баш њихови програми, и друге повољности које нуде, треба да буду значајан фактор при доношењу коначне одлуке о избору факултета. Интересовање које су краљевачки средњошколци показали претходне године добра је основа за организацију Фестивала науке током ове а присуство великог броја ученика потврда жеље да ова манифестација постане традиционална.

T. Радовановић

Фото: М. Радовановић

О ИЗБОРУ ФАКУЛТЕТА

71

72

МАГАЗИН 11.12.2016.

73

75

11.12.2016.

МАГАЗИН

76

Хаџи Милена Марија Магдалена Новачевић

Од данас ново дамско удружење

ДАМЕ НЕКАД И САД а креативност не познаје границе на најбољи начин потврђује краљевачка уметница, сликарка и модни креатор Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић. Настојање да организацијом различитих, у овој средини мало познатих, догађања обогати друштвени живот годинама уназад укључује традиционални маскенбал првог викенда у августу и обележавање Ноћи вештица последњег дана октобра.

Д

Вила „Магдала“ Милене и Бранка Ковачевића данас је место оснивања новог дамског удружења под називом „Даме некад и сад“.

- Мој живот не би имао смисла ако не би био креативан. Зато желим да се дружим са различитим људима и формирам женско удружење „Даме некада и сада“ са циљем да будемо мало креативније, да нађемо времена да правимо нешто интересантно, да убијемо монотонију и не траћимо слобод-

но време, него да га користимо за креирање лепих ствари којима ћемо некоме и помоћи. Кад дође време треба да пропагирамо нашу културу, наше знање, умеће и некадашњу радиност, а да се не ограничимо само на наш простор – потврдила је Милена најављујући данашње окупљање изабраних припадница лепшег пола два сата после поднева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

77

Подршка Савета за младе омладинском предузетништву

МАГАЗИН

11.12.2016.

ВЕЧЕ МОДЕ

78

- На модној ревији у великој сали Дома Војске Србије четрнаест младих модних креатора и дизајнера из Краљева, Рашке и Врњачке Бање.

– Пред Краљевчанима најновија остварења као одраз тренутних модних трендова. – Модна ревија допринос развоју омладинског предузетништва ситуацији кад се све теже долази до било каквог посла посебно важним сматра се инсистирање на више година присутној теми развоја омладинског предузетништва коју је препознао и Савет за младе града Краљева. Допринос развоју омладинског

У

предузетништва огледа се у пружању подршке креативним младим људима са територије Рашког округа, а један од видова је стварање могућности модним креаторима и дизајнерима из Краљева, Врњачке Бање и Рашке да 17. децембра на модној ревији у Дому Вој-

ске Србије прикажу своје моделе. Организаторка и једна од четрнаест креаторки Бојана Доламић потврђује да Краљево има много талентованих младих дизајнера чије стваралаштво представља спој уметности и бизниса. Неки од учесника су већ били у ситуацији да

Е И БАЛЕТА

најновија остварења прикажу на различитим модним ревијама у земљи и иностранству, а овом желе да Краљевчанима представе уникатне моделе и светске трендове у овој области. Да предузетништво младих представља развојни потенцијал сваке локалне заједнице, због чега се потребном сматра подршка локалних и републичких институција потврђује члан Савета за младе града Краљева Владимир Раковић.

- Желимо да креативним младим људима омогућимо да прикажу своје стваралаштво и пословне идеје, да покажемо да није све што вреди само у Београду. Већина њих ради већ неко-

лико година и показује пословну одрживост, а овим примерима желимо да охрабримо и друге - каже он. Краљевчанима се пружа изузетна прилика да на модној ревији виде последње креације суграђана Бојане Доламић, Данке Каровић, „Dasha fashion“, „Сукња ти & ја“, „Брик“, „Либуел“, „Прик“, „Рита“, „Born to shine jewelry“, „Wooddhism“, „Queen“, а биће представљени радови Наташе Жупац и Наташе Ђорђевић из Врњачке Бање и Мире Пендић из Рашке. Организатори потврђују да припрема овакве манифестације није ни мало једноставна, поготово ако изостане материјална подршка релевантних ин-

ституција, па је не би ни било да није без помоћи коју су пружили Туристичка организација Краљево, позоришна трупа „ГрупаГрупа“, Пекаре „ДонДон“ , „Вода Врњци“, Цвећара „Неца“ као и бројних краљевачких фризерских и козметичких салона међу којима су „Фризер Милан“, „Make up Bojana“, „Bella studio“, Невена Тошковић, „Kat’s eyes“, „Медеја“, „Hair Srđan“, „Диамонд ФС“, „Make up Beau]ful“, Павелина Иконић. Модна ревија се организује у великој сали Дома Војске Србије, а улаз је бесплатан. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

79

80

МАГАЗИН 11.12.2016.

81

82

МАГАЗИН 11.12.2016.

83

Смотра етнолошког филма

МАГАЗИН

11.12.2016.

ПОГЛЕД НА СВЕТ

84

- У краљевачком Народном музеју у оквиру смотре етнолошког филма приказано пет остварења са последњег фестивала који је по двадесет пети пут организовао београдски Етнолошки музеј. – Међу приказанима и један филм домаћег аутора. - Тематски и садржајно фестивал сведочи о неумитним процесима промена у поимању и креирању етнолошког филма, од етнографских белешки, реконструкција обичајне праксе, тумачења усмерених ка свакодневном животу и ритуализацијама традиционалних заједница, до данашњих, превасходно антрополошки структурираних филмова о савременом окружењу и променама у домену од индивидуалног до цивилизацијског поимања света, заједница и човека у њима

Фото: М. Радовановић

ИЗ ДРУГОГ УГЛА

85

еђународни фестивал етнолошког филма деценијама је један од значајних програма београдског Етнографског музеја као установе културе од националног значаја. Фестивал је већ неизоставна дестинација у годишњем распореду српских и страних филмских стваралаца и стручњака, делатника и сарадника, као и многих циљних група публике. Првих година усмерен према остварењима домаћих и културно блиских аутора, поготову због изузетних услова у којима је организован током међународних санкција, фестивал континуираним трајањем стиче статус манифестације којом се стиже до најскривенијих заједница и култура целе планете. Тематски и садржајно фестивал сведочи о неумитним процесима промена у поимању и креирању етнолошког филма, од етнографских белешки, реконструкција обичајне праксе, тумачења усмерених ка свакодневном животу и ритуализацијама традиционалних заједница, до данашњих, превасходно антрополошки структурираних филмова о савременом окружењу и променама у домену од индивидуалног до цивилизацијског поимања света, заједница и човека у њима. Непрестано у кораку напред, фестивал годинама усмерава програме ка новим групама стваралаца и проширује поље у коме настаје етнографски, етнолошки и антрополошки корпус тема и садржаја дефинисаних путем филмског медија уважавајући улогу нових технологија и инструмената у

МАГАЗИН

11.12.2016.

М

86

обликовању уже документарног, потом истраживачког, а напослетку и ауторског приступа. Двадесет пети по реду међународни фестивал одржан је упериоду између 12. и 16. октобра ове године, а у четири категорије је приказано 56 филмова. Од 33 у такмичарском делу програма најбољим је проглашен шпански „Нулти округ“ који су, уз још четири, имали прилике да виде и љубитељи ове врсте филма у Краљеву. Сем овог у оквиру информативног програма фестивала приказано је осамнаест остварења, у непрофесионалном програму четири као и један у специјалном. Поред већ поменутог добитника награде Гран при у краљевачком Народном музеју приказани су „Борба петлова“, „Село у срцу града“, „Сури“ и „Хоакин Дијаз, речи против заборава“. „Нулти округ“ ауторског тима редитељи Пабла Ирабуруа, који је и аутор сценарија, сниматеља Хорхе Фернандез Мајорала и Пабла Тоска, уз помоћ монтажера Мигуела Гарсије, доноси причу о савременом окружењу у коме паметни телефон чува личну историју власника, податке, афинитете, сећања, пријатеље. Свакодневна догађања у продавници мобилних телефона једног од највећих избегличких кампова на свету речито говоре о различитим идентитетима њених корисника. Полусатни амерички филм „Борба петлова“ редитеља Алесадра Пасквина и Роберта Лемелсона о илегалној, за припаднике традиционалних заједница на острву Бали, незаобилазнojборби петлова,

доноси причу која и у савременом културном окружењу представља један од маркера идентитета. Повољном утиску доприноси интересантно остварење сниматеља Брајена Јанга који је уједно и монтажер овог необичног филма. Радован Ђерић је комплетан аутор четрнаест и по минутног филма „Село у срцу града“. Горња варош, познатија као Маргита, насеље у самом центру Панчева и до данас је настањена превасходно ратарима и сточарима. Маргићани су познати по томе што поштују и чувају своју традицију, укључујући преку нарав по којој их други распознају. Филм „Сури“ словачког редитеља Павола Барабаша, настао по сценарију Ивана Булика, потврђује да се културна разноликост сматра једним од неизоставних фактора у глобалној борби за очување система вредности савремене цивилизације. Филмска прича којој су печат дали сниматељ Павол Барабаш и монтажер Роберт Каровиц говори о судбини афричког племена Сури као примера који потврђује да постоји криза малих култура. Последњи у низу је једносатни шпански филм „Хоакин Дијаз, речи против заборава“ који је по сопственом сценарију снимила, монтирала и режирала Инес Тоариа Теран и филмским језиком приказала лик и дело Хоакина Дијаза, незаобилазне личности у пољу истраживања о шпанској етнографији, музици, као и бројним другим доменима културног деловања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Вајана Пре три хиљаде година највећи морнари света путовали су по широком Пацифику и откривали бројна острва Океаније а онда, скоро хиљаду година, њихова путовања су престала иако нико, до дан данас, не зна зашто. Из Волт Дизни студија за анимацију стиже „Вајана“, анимирана авантура о живахној тинејџерки која ће, како би спасила свој народ, отпловити на храбру мисију. За време путовања ће упознати некада моћног полубога Мауија који ће је водити у мисији да постане „налазач пута“. Они ће заједно путовати по отвореном океану у овом акцијом набијеном путовању, где ће се сусрести с огромним ватреним створењима и невероватним препрекама. Успут ће Вајана испунити недовршени задатак својих предака и открити оно што је увек тражила, свој идентитет. Филм се приказује до 15. децембра у пројекцијама које почињу у 18, а за улазницу треба припремити 300 динара.

МАГАЗИН

11.12.2016.

Стадо

88

„Стадо“ је урнебесна сатирична комедија о животу иза камере. Често већа драма претходи филмској или телевизијској драми коју гледамо, а неизлечиви ентузијасти, слепи за објективне околности, стављају на коцку своју егзистенцију у жељи да направе велико уметничко дело. Главни јунаци су Коља и Цвеја, двојица ентузијаста који ће покушати да пронађу финансијска средства како би снимили пилот епизоду нове телевизијске серије. Као што обично бива на филму, али и у стварном животу, њихов пут до могућег успеха никако неће бити посут ружама, па ће Коља и Цвеја бити присиљени да направе безброј нежељених компромиса како би остварили своју идеју. У жељи да направе велико уметничко дело њих двојица ће се суочити с огромним препрекама и у једном тренутку бити присиљени да склопе пакт с „ђаволом“, а све како би остварили лични и финансијски успех. Ово је прича која може бити испричана на много језика и у много држава, па чак и у мно-

го различитих времена. До сјаја и бљештавила црвеног тепиха на свечаној премијери не долази се путем посутим ружама, већ компромисима, борбом, па и пактом са ђаволом, ако је потребно. Може се рећи да је „Стадо“ засновано на истинитој причи и причи која се у овом тренутку одвија око неког сличног пројекта, а одвијаће се док постоје уметници и док постоји држава. По сценарију Небојше Ромчевића филм је режирао Никола Којо, а поред њега у главним улогама наступају Зоран Цвијановић, Наташа Нинковић, Весна Тривалић, Никола Ђуричко, Петар Стругар, Христина Поповић, Бранислав Трифуновић, Војин Ћетковић, Милош Самолов и Мира Бањац. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати уз податак улазница стаје 300 динара.

Подземини свет: Крвави ратови Кејт Бекинсел се у петом наставку успешног серијала „Underworld“ враћа улози Селене, омиљеног филмског лика који ју је прославио широм света, а током 13 година на светским благајнама зарадио готово 500 милиона долара. Под патронатом моћног Мариуса, Ликани су постали моћнији него икада пре, а Вампири се налазе на ивици изумирања. Протерана из вампирског племена, Селена ће да удружи снаге са новом и моћном екипом - мистериозним нордијским Вампирима. Како је времена све мање, управо ће она морати да одлучи да ли жели да се бори за старе или нове савезнике у овом епском финалном обрачуну након којег можда нико неће остати жив. По сценарију Кори Годман и Кајл Ворд филм је режирао Роберт Земекис, а поред Кејт Бекинсејл наступају британски глумац Тобиас Мензес као нови ликански вођа, Лара Пулвер као неустрашива вампирица и Чарлс Денс као вампир Томас Биоскопска публика ће до 15. децембра у пројекцијама које почињу у 22 сата сазнати ко је победник у епском финалном обрачуну „Подземни свет: Крвави ратови“.

89

90

МАГАЗИН 11.12.2016.

Дунав - Слога 73:64

91

МАГАЗИН

11.12.2016.

Рибница - Клек Србијашуме 3:0

92

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 11. И 17. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

11.12.2016.

11. децембар

94

1858. — Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Михаило.

1888. — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка. Уставом, писаним по узору на белгијски устав из 1831, у Србији уведена парламентарна демократија.

1894. — У Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача.

1937. — Фашистичко Велико веће донело одлуку да се Италија повуче из Лиге народа.

1941. — Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама. Пољска објавила рат Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији.

1946. — Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом.

1972. — Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Јуџин Кернон и Харисон Смит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“.

1973. — Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у

Чехословачкој.

1991. — У Мастрихту уобличен Споразум о монетарној и политичкој унији чланица [[Европска заједница|Европске заједнице.

1992. — Савет безбедности Уједињених нација, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику.

1997. — У Кјоту је потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте стаклене баште и глобално загревање. САД нису ставиле свој потпис уз објашњење да би то нанело штету њиховој привреди.

2000. — Израел и Палестина обновили контакте на вишем нивоу у циљу окончања сукоба и налажења начина за обнављање мировних преговора.

2001. — Врховни суд САД осудио Француза Закариаса Мусауиа због учешћа у нападима у САД 11. септембра 2001, што је прва казна у САД која се директно односи на те нападе.

12. децембар 627. — У бици код Ниниве византијски цар Ираклије је однео победу над Персијанцима, којом је одлучен исход највећег и последњег од свих византијско-персијских ратова.

1873. — У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира.

1894. — Јапанске трупе почеле инвазију Кореје.

1896. — Ђуљелмо Маркони у Лондону први пут јавно приказао бежичну

радио-телеграфију.

1913. — Слика Леонарда да Винчија „Мона Лиза“ пронађена у Фиренци, две године пошто је украдена из париског музеја „Лувр“.

1915. — Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс.

1918. — Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владави-

на Хабзбуршке монархије у том граду.

1920. — Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921.

1940. — Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у

намери да побољша односе с Немачком.

1963. — Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џоном Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник.

1969. — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције.

1979. — Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела власт.

1983. — Шиитски екстремисти активирали аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту. Пет особа је погинуло, а 86 рањено.

1992. — На индонежанским острвима Флорес и Баби, у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи.

1993. — Руси на референдуму, првом слободном изјашњавању од 1917, изгласали нови устав којим је председник Борис Јељцин добио широка овлашћења. Спор око устава довео је почетком октобра до трагичног конфликта са комунистима и екстремним националистима у којем је погинуло више од 150 људи.

2000. — Еритреја и Етиопија потписале у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница.

2001. — Израелски авиони бомбардовали палестинске безбедносне циљеве у граду Гази само неколико сати пошто је 10 Израелаца убијено и око 30 рањено у нападима на јеврејске насељенике на Западној обали и у појасу Газе. Израелске снаге ушле су у палестински град Џенин на Западној обали. Вођа кубанског шпијунског прстена Герардо Хернандез, осуђен у САД на доживотну казну затвора за учешће у инфилтрирању у једну америчку војну базу и за смрт четворице Американца, кубанског порекла, чији су авиони оборени.

2002. — У Бечу, Стални савет ОЕБСа одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије.

13. децембра 1545. — Тридентски концил, који је у мају 1542. сазвао папа Павле III, почео рад, Екуменски концил, на којем је до краја изграђен статус католичке цркве као догматске, противреформацијске, милитантне установе с папом-аутократом на челу, с прекидима заседао до 1563. — На основу закључка овог скупа вођен противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата прокатоличких и протестантских снага у Европи, од 1618. до 1648.

1570. — Миром у Шћећину Данска признала независност Шведске.

1642. — Холандски морепловац Абел Тасман открио Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца, па је заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку, који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва.

1806. — Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву. Тврђава је освојена почетком 1807, а по слому устанка 1813. Турци су поново заузели Београд.

1877. — Српски краљ Милан Обреновић, на позив Русије, по други пут објавио рат Отоманском царству. У марту 1878. рат завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана.

1921. — САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали Вашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских поседа у Пацифику.

1937. — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као „силовање Нанкинга“. Основана је државна индонежанска новинска агенција Антара.

1939. — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице „Ексетер“, „Ајакс“ и „Ахил“ код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспо-

95

11.12.2016.

МАГАЗИН

96

собиле немачки бојни брод „Граф Шпе“, који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.

1944. — Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот-самоубица, у Другом светском рату ударио у америчку крстарицу „Нешвил“ и усмртио 133 члана посаде.

1967. — Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим.

1978. — Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.

1981. — Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката „Солидарност“, а на хиљаде синдикалних активиста притворено.

1982. — У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар, на стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло 3.000 људи.

1988. — У Конгу потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи, започетог 1975.

1991. — Бивше совјетске републике Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле да се прикључе Заједници Независних Држава.

1996. — Кофи Анан изабран за генералног секретара Уједињених нација. Са обављањем ове дужности почео 1. јануара 1997.

2000. — Председник Русије Владимир Путин дошао на Кубу у прву посету једног руског државника Фиделу Кастру од распада СССР 1991.

2001. — У самоубилачком нападу екстремиста на зграду индијског парламента у Њу Делхију убијено 13 особа. За напад осумњичени муслимански сепратисти који се од 1989. боре против индијских власти у Џаму и Кашмиру.

2002. — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија,

Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.

14. децембар 1481. — Турци после дуже опсаде заузимају Нови, а Херцеговина улази у састав Турске.

1822. — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана.

1900. — Немачки физичар Макс Планк објавио „Квантну теорију“, према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.

1911. — Норвешки истраживач Роалд Амундсен постао први човек који је стигао на Јужни пол, претекавши енглеског поларног истраживача Роберта Скота, који је на Јужни пол стигао 18. јануара 1912.

1916. — Данци гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.

1918. — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент. Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да заузме своје место у Парламенту јер је била у затвору.

1927. — Велика Британија признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.

1935. — Први председник Чехословачке Томаш Масарик поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.

1937. — Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу.

1939. — Лига народа искључила СССР због агресије на Финску. Студентске демонстрације са 9 мртвих у Београду 1950. — Основан Комесаријат Уједињених нација за избеглице.

1959. — Архиепископ Макариос III постао први председник Кипра.

1960. — Потписана Париска кон-

венција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој. Конвенција ступила на снагу у септембру 1961.

1962. — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.

1981. — Израел анектирао Голанску висораван коју је отео од Сирије у рату 1967.

1989. — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.

1994. — Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.

1995. — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија

Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.

1998. — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.

1998. — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено.

2001. — Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића. Пандуревић оптужен за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995.

2003. — У Ираку у свом склоништу у Тикриту ухапшен свргнути ирачки председник Садам Хусеин. Потрага за њим трајала скоро девет месеци, од инвазије америчко-британских снага на Ирак. Америчке снаге ухапсиле бившег ирачког диктатора Садама Хусеина крај града Тикрита у Ираку.

2008. — Мунтазар ал Зејди, ирачки

новинар је бацио ципелу на америчког председника на конференцији за штампу. У арапском свету то се сматра највећим понижење,

15. децембар 1640. — Војвода од Браганзе крунисан као Хуан IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганза која је владала Португалом до 1910.

1711. — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.

1801. — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-Алија, Фочић Мехмед-ага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље је убрзало избијање Првог српског устанка 1804.

1806. — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.

1840. — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.

1890. — Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.

1914. — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1938. — Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 километара, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.

1961. — Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску орга-

низацију. Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.

1965. — Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.

1967. — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.

1970. — Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.

1991. — Око 500 људи изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.

1996. — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.

1999. — Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело.

2000. — Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.

2001. — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.

2002. — Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.

2011. — Скупштина града Београда

97

званично именовала Мост на Ади.

МАГАЗИН

11.12.2016.

16. децембар

98

1653. — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.

1773. — Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, у Бостонској луци са једног британског брода у море побацала сандуке чаја. Тај догађај, касније назван „Бостонска чајанка“, наговестио Амерички рат за независност, започет 1775.

1835. — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина.

1838. — Бури су се током Велике сеобе сукобили с племеном Зулу и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог племена.

1885. — У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист „Босанска вила“, веома цењен у босанским књижевним круговима. Покренут као часопис који ће се бавити српском културном баштином, временом прерастао у угледан лист у којем су објављивали истакнути писци свих националности и књижевници ван босанскохерцеговачког круга. До 1887. га уређивао Никола Шумоња, потом до забране, 15. јуна 1914, Никола Кашиковић.

1916. — Група руских племића је убила мистика и пустолова Григорија Распућина.

1920. — У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.

1934. — Пуштен у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља Александра“. Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста 1957. подигнут мост незванично назван Бранков мост.

1944. — Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту. У борбама оконча-

ним немачким поразом савезници изгубили 77.000 војника, а Немци 130.000. У авионској несрећи изнад Ламанша погинуо амерички џез-музичар Глен Милер.

1949. — Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије.

1966. — Савет безбедности Уједињених нација на предлог Велике Британије једногласно изгласао економске санкције против режима беле мањине у Родезији.

1971. — Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Ослободилачкој армији Источног Бенгала. Тиме окончан Индијско-пакистански рат и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту 1971.

1993. — Шест земаља-чланица Европске уније, односно Уједињено Краљевство, Немачка, Француска, Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Републику Македонију.

1995. — Савет безбедности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним операцијама у Босни и Херцеговини. Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни.

1997. — Петнаест косовских Албанаца оптужених за тероризам и припадност илегалној организацији Ослободилачка војска Косова осуђено у Приштини на казне затвора од четири до 20 година.

2001. — Први амерички брод од 1962, када су САД увеле ембарго против Кубе, стигао у луку у Хавани, носећи око 500 тона смрзнуте хране.

2002. — Пред Трибуналом у Хагу почела тродневна расправа о пресуди бившој председници Републике Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за злочине против човечности током рата у БиХ. Биљана Плавшић 27. фебруара 2003. осуђена на 11 година затвора и упућена на издржавање казне у шведски затвор „Хинсеберји“.

17. децембар 497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.

1531. — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.

1538. — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве.

1583. — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга.

1903. — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди.1908. — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.

1926. — У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски

изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону.

1939. — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство.

1948. — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије.

1960. — Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра.

1973. — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала.

1983. — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобил-бомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90.

1983. — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.

1985. — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.

1989. — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.

1989. — Прва епизода Симпсонових Simpsons Roas]ng on an Open Fire је емитована у САД.

1990. — На првим демократским изборима у Хаитију за председника

изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.

1991. — Савет министара Европске заједице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и СССР-у.

1992. — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске.

1995. — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.

1996. — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета „Тупак Амару“ заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета.

1997. — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.

1999. — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.

2000. — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.

2001. — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду.

2002. — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs