MagazIN 257 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 257 * 4. децембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Напредњаци одолели притисцима Памтити и поштовати Краљево жртва географског положаја Борба против корупције и криминала Самовоља узнемирила „Магнохромце“ Безбедније за возаче и пешаке Прошлост као залог за будућност Опрема прати квалитет стручног кадра

МАГАЗИН

4.12.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 18 24 30 34 36 42

Вакцина спречава Дан сећања на жртве насиља Москва спас од транзиције Ракија спашава воћаре Прва дама краљевачког глумишта Ко продаје рог за свећу На репертоару Биоскопа „Кварт“ Слога - Тамиш Времеплов

46 50 58 66 74 82 88 92 94

МАГАЗИН 4.12.2016.

Јануар 2016.

Осма седница Скупштине града

МАГАЗИН

4.12.2016.

НАПРЕДЊАЦИ ОДОЛ

- Осма седница Скупштине града отпочела минутом ћутања и одавањем почасти страдалима у борбама за ослобођење Краљева у новембру 1944. године. - Нови секретар Скупштине града Драгана Петковић. – И поред бројних замерки опозиције због неадекватног трошења изгласана подршка извештају о реализацији буџета за првих девет месеци и новим изменама буџета за ову годину. – Жестоке критике одборника опозиције. – Седницу обележиле бројне реплике и одговори на њих. – Оптужбе владајуће већине због непоштовања закона и Устава Србије. – Довољном већином подржани сви предлози владајуће коалиције

Фото: М. Радовановић

ЛЕЛИ ПРИТИСЦИМА

биман дневни ред осме седнице Скупштине града од 27 тачака употпуњен је са још три које су предложиле одборничке групе Српске радикалне странке, Локалног фронта и Двери. И док су се радикали залагали за нова кадровска решења Одборничка група Локални фронт предложила је да се у дневни ред уврсти измена Одлуке о остваривању права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу, а Двери иниситирала на измени Одлука о образовању Савета за здравство града Краљева. До констатације да седници присуствује 53 од укупно 70 одборника дошло се само неколико минута након истека времена за почетак седнице, а како се њено одржавање поклопило са обележавањем Дана ослобођења Краљева у Другом светском рату отпочела је минутом ћутања и одавањем почасти свима који су изгубили животе у догађајима који су му претходили. Иако оставке са значајних места у градској администрацији, као што је

МАГАЗИН

4.12.2016.

оно које заузима секретар Скупштине града, нису превише честа појава чин на који се одлучила Марија Лазовић за опозиционе одборнике је добар повод за закључак како је радно место у Јавном комуналном предузећу „Водовод“ много сигурније. Усвајање записника са претходне седнице било је увод у рад по дневном реду усвојеном петнаестак минута иза десет сати са новим кворумом од 59 одборника. Ма колико подношење оставке и избор новог секратара скупштине имало протоколарни карактер отегло се на више од пола сата, па је разматрање извештаја о реализацији одлуке о буџету за првих девет месеци ове године почело тек који минут пре истека првог сата рада. Томе су и овога пута допринели одборници опозиције искористивши прилику да подсете како је избор Драгане Петковић за секретара Скупштине града само још једна потврда да власт постоји само да би, честим ротацијама са меса на место, своје кадрове угнездила у нове фотеље. Добар повод за

потврду става о намиривању апетита коалиционих партнера био је четири месеца ишчекиван избор заменика председника Скупштине града, потом и двојице његових помоћника. Критика свих поступака владајуће већине, и њених најистакнутијих представника, по правилу долази из четири опозиционе групације, Локалног фронта, Двери, Демократске странке и Староседелаца Краљева и околине који замерају градоначелнику што након сто дана од именовања није бар обавестио одборнике о томе шта је учињено од тада. Почетак разматрање значајних питања за функционисање града морао је да причека док сви одборници не заузму одговарајућа места договорена на једном од ранијих састанака шефова одборничких група. Повод за овај захтев опозиције било је инсистирање председавајућег на стриктно поштовање Пословника о раду Скупштине града приликом позива на кршење. Опозиција разлог за стриктно пошто-

вање налази у понашању члана Градског већа Миломира Шљивића који упорно избегава да седи на за то одређено место. Распоред седења у време одржавања седница био је повод за петоминутни прекид рада локалног парламента. Још при састављању дневног реда знало се да ће бурну расправу изазвати разматрање извештаја о реализацији буџета за првих девет месеци ове године. Податак да је у ранијем периоду разматрање ове проблематике каснило и више месеци повод је да шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић похвали ажурност владајуће коалиције и потврди да је то једина добра ствар која се везује за реализацију буџета. Све друго је спорно почев од великих трошкова градске администрације засноване на чињеници да је у првих девет месеци за рад Градског већа потрошено више пара него што је планирано за целу годину. Опозиција разлоге види у четири стално запослена члана најви-

шег извршног органа, па се поставља питање из којих средстава ће бити плаћани до краја године. Смета и уверење да рад чланова Градског већа није видљив о чему сведочи податак да ни један од њих никада овом органу није поднео извештај макар о једном обављеном послу. Податак да су се трошкови приближили износу од два милиона динара поново је покренуо питање оправданости оволиког броја чланова што се сматра још једним начином за намиривање захтева коалиционих партнера. Ни ова седница није могла да прође без бројних оптужби на рачун понашања припадника владајуће коалиције којима се замера због присуства на свечаностима које организује Српска напредна странка, о чему након повратка сведоче фотографије са друштвених мрежа, а успут троше паре пореских обвезника. Ово друго би одборници опозиције имогли да им опросте кад би на неком од таквих скупова подсетили председника Владе

Србије Александра Вучића да Краљево уопште постоји. Понудили су и помоћ са жељом да заједно пешице пођу према Београду како би скренули пажњу премијера на све веће проблеме Краљева. Опозиција замера због субвенција јавним предузећима и потпуно игнорисање проблема приватних, одлагање почетка радова на урбаној регенерацији дела насеља у Доситејевој улици и износ раван нули на позицији донација Европске уније што је повод за потврду чињенице да помоћник градоначелника за сарадњу са братским градовима још није одговорио висини постављеног задатка. Високи трошкови дневница и функционерског додатка, потом специјализовани трошкови за које се најчешће ни не зна на шта се односе, далеко премашују износе за социјална давања пре свих за подмирење трошкова народне кухиње што је још један од повода за став да власт постоји само себе ради. И поред бројних замерки, уз указивање на нелогичности у извештају, опозиционим

4.12.2016.

МАГАЗИН

одборницима је највише засметало што приликом разматрања у сали није било одговорних за реализацију буџета, ни градоначелника Краљева ни његовог заменика, а мала је утеха био податак о суфициту који незнатно премашује 260 милиона динара. Расправа је потрајала скоро два сата пре него се прешло на разматрање предлога одлуке о допунама Одлуке о буџету за ову годину. Уверавања малобројних одборника владајуће већине да је буџет ликвидан тешко је могло да задовољи заступнике другачијег мишљења који недостатке виде у принуди да се другим ребалансом пеглају поједини трошкови. Нешто мање од сат и по смењивале су се оптужбе и одбране, реплике и одговори на реплике, указивање на повреду пословника о раду и став вкадајуће већине да то није тачно. Након полусатне паузе већ прва тачка поподневног дела рада везана за ангажовање ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна града за претходну годину није изазвала веће интересовање одборника, а мање од пола сата је било довољно да се размене мишљења о предлогу одлуке која се односи на измене и допуне одлуке о утврђивању пореза на омовину о којој се неколико дана раније позитивно изјаснило Градско веће. Много пажње нису привукле одлуке о доношењу плана детаљне регулације за две локације, фекална канализација у Тавнику и уређење корита реке Товарнице, као ни програм заштите животне средине до 2025. године. Нешто дужу расправу изазвала је нова одлука о Градској управи, а скоро пола сата разматрање предлога одлуке о успостављању сарадње са градовима и општинама у сливу Западне Мораве. Варнице су почеле јаче да севају у тренутку кад се на дневном реду нашао предлог одлуке о приступању града Краљева у чланство Националне алијансе за локални економски развој, а до друге веће паузе одборници опозиције су скоро сат и по безуспешно покушавали да докажу како је оно штетно за град Карљево. Заговорници-

ма идеје о приступању овој асоцијацији није много сметало скретање пажње да се на овој тачки дневног реда прелама све о чему се говорило од почетка седнице, као ни тврдња да је приступање у чланство супротно чак и Закону о локалној самоуправи. Колико су опозициони одборници у праву најречитије потврђује податак да су ову асоцијацију напустиле и локалне самоуправе чији су се челници налазили у најужем руководству Националне алијансе за локални економски развој, ни тврдња да чланству није приступила ни трећина од укупног броја локалних самоуправа у Србији. Најспорнијим се сматрају статут и етички кодекс ове невладине организације који су достављени на латиничном писму што није у складу са Уставом Србије, Статутом града и Пословником о раду Скупштине града. Два гласања о томе да ли је повређен, прво без објаве резултата и друго са 36 гласова против и 15 уздржаних, било је довољно да се оповргне став осморо одборника који су тврдили да јесте. Бурна полемика која се водила о овом питању обележена је ставом да се говорница користи као идеолошка трибина, а зашло се и на терен родне равноправности која је оцењена својеврсном флоскулом. Најжешћи противници приступања алијански били су одборници Двери и Локалног фронта којима су подршку давале демократе и Староседеоци Краљева и околине. И овај део рада обележиле су бројне реплике и одговори на њих али су напредњаци, чије су ставове здушно бранили Вукман Ракочевић, Милош Милишић, Ненад Марковић и Александар Протић, успели да се одупру притисцима пре него се прешло на јединствену расправу о давању сагласности на статуте Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта и „Градско стамбено“, као и измене и допуне статута јавних предузећа „Путеви“, „Пијаца“, „Водовод“, „Чистоћа“ и „Топлана“. За усаглашавање седам кадровских решења о разрешењу једних и именовању других чланова комисија, управних, надзорних и школских одбора

није било потребно ни десет минута, а одборници су се кратко осврнули и на закључак којим се министру пољопривреде и заштите животне средине предлаже доношење решења о разрешењу и именовању два члана и два заменика члана Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта. Пред гласање отпочело пет минута после двадесет сати прозивком је утврђен кворум од 43 одборника, међу којима није било оних из редова Двери и демократа, али је већ при првом пребројавању гласова утврђено да их има 48. Малобројним опозиционим одбоницима који су сачекали почетак гласања и пре него што је почело било је јасно да ће сви предлози владајуће већине добити довољну подршку, а различит број оних који су је потврђивали зависио је само од спретности припадника службе Скупштинских послова да их брзо преброје. Само два гласа више од половине укупног броја одборника било је довољно да се потврди извештај о реализацији буџета за првих девет месеци, а још два више предлог одлуке о измнама и допунама одлуке о буџету за ову годину. Предлоге владајуће већине у највећем броју случајева подржало је четрдесет одборника, а два предлога одлуке о доношењу плана детаљне регулације читавих 44 и 45. Жестока расправа око чланства у Националној алијанси за локални економски развој била је повод да се неповерење изрази и приликом пребројавања гласова за усвајање овог предлога, али се чини да је шефу одборничке групе Двери Драгану Весовићу значајније од самог броја било да остане траг о томе ко се поименично сагласио са предлогом који опозиција сматра кршењем закона и устава. Гласање је потрајало скоро пола сата, а завршило се тридесетак минута после двадесет сати кад је и закључена осма седница Скупштине града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Обележен Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

МАГАЗИН

4.12.2016.

ПАМТИТИ И П

ПОШТОВАТИ

- Венце на Споменик ослободиоцима Краљева положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, војске, полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и других организација цивилног друштва. - Изостало присуство представника амбасада држава чији су војници учествовали у ослобађању Краљева. - На дан кад је из Краљева истеран последњи немачки војник подсетили се малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. – Обележавање значајног датума у знаку Локалног фронта

д почетка октобра један за другим се нижу значајни датуми из историје Краљева који се неки у последње време обележавају са више одговорности него у ранијим временима. Последњи у низу је Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату као сећање на 29. новембар 1944. године када су, након вишедневних борби за ослобођење, у град умарширале партизанске и јединице совјетске Црвене армије. И ове године на истом месту на те дане су се подсетили малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. По устаљеном обичају обележавање дана кад су из града у јесен 1944. године протерани и последњи немачки војници отпочело је полагањем венаца на Споменик ослободиоцима Краљева у парку Пљакин шанац. Венце су по традицији положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, војске, полиције, Друштва за неговање традиција ослободи-

МАГАЗИН

4.12.2016.

лачких ратова „Јован Курсула“ и других организација цивилног друштва, а поново је изостало присуство представника амбасада држава чији су војници учествовали у ослобађању Краљева. Са нивоа градоначелника обележавање је спуштено степеницу ниже, а изостао је и последњих година уобичајени део уметничког програма. Да обележавање значајног датума не буде сведено на пуку фомалност ове године су се потрудили одборници Удружења Локални фронт чији је одборник Владан Славковић, након полагања венца на споменик ослободиоцима, одрецитовао неколико стихова Песме слободи. - Морали смо некако да означимо чињеницу да је град Краљево заиста ослобођен у Другом светском рату, а многе политичке партије и политички покрети се претварају, чак их је срамота што су ослобођени од немачке окупације, па ми се чини да многи заборављају празник који заиста јесте чин слободе свих Краљевчана и чин

који их је ослободио немачке окупације и власти њихових сарадника. Песму слободи Локални фронт је прочитао у име свих Краљевчана јер нас брине чињеница да се јавља тренд у коме је изгледа добро бити немачки сарадник – потврдио је Славковић. За заменицу градоначелника Марицу Мијаиловић обележавање Дана ослобођења Краљева у Другом светском рату је прилика за подсећање да представници локалне самоуправе на тај дан дуги низ година полажу венце на споменик ослободиоцима. - Наравно да после 45 дана, колико су трајале борбе, ако смо уопште свесни колико значи слобода и колико треба да будемо поносни на људе који су положили животе и нешто највредније за одбрану Краљева, морамо то да памтимо и поштујемо. Никада не смемо заборавити прошлост да би кренули у будућност, а и споменик је скоро реконструисан, сређен, уређен. Обавеза је да сваке године на данашњи дан будемо овде да одамо почаст

тим људима и да им будемо захвални за све што су нам омогућили да имамо сада и убудуће – рекла је она. Уверење присутних да обележавање овог датума поново пада у заборав теемљи се на сазнању да је само годину дана раније овим поводом одржано више различитих манифестација. У предвечерје 29. новембра прошле го-

дине на Сењаку у Доситејевој улици је откривен обновљени споменик у знак сећања на догађаје из прве године окупације и паљевине вагона за допремање различитих потрепштина окупатору, а у Свечаној сали Градске управе отворена изложба „Путевима револуције“, коју су организовали Група архитеката из Београда и краљевач-

Песма слободи Слободо! Ниси нам дошла као с неба послати дар, Није даровао тебе ни господ, ни краљ ни цар! Сами смо градили тебе, у борби, патњи и крви Гробови силни говоре о нашој крвавој жртви! Слободо! Сами смо градили тебе! Гладне, голе и босе. Згаришта наша говоре како се жрве подносе! Слободо! Крвљу стечена! Патњама нашим скривена! Слободо! Извору среће, нико нам отети неће. Нико!

ка „Позитивна омладина“. Централни догађај обележавања Дана ослобођења испред Споменика ослободиоцима Краљева тада је обележио краћи уметнички програм у коме су учествовали чланови Градског хора „Црвчанин“ и глумци Краљевачког позоришта. Краљево је крај Другог светског рата дочекало с црним барјацима на кућама, јер је фашистички окупатор под Грдичком косом стрељао више хиљада мештана и избеглица, а ликвидације су обављане и током читавог рата. Због тога се верује да у граду нема места које није натопљено крвљу његових житеља. Краљевчани су крај најстрашнијег догађаја у историји човечанства дочекали с радошћу, али и у болу и тузи за изгубљеним члановима породица, рођацима и познаницима. Све то намеће обавезу да се овај дан памти као дан победе добра над злим, светлости над тамом. Чини се како је то поново почело да се заборавља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.12.2016.

Седамдесет две године живота у слободи

КРАЉЕВО ЖРТВА ГЕОГРАФСКОГ ПОЛОЖАЈА - Поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. - Најразорније савезничко бомбардовање у ноћи 11. августа усмртило више од 50 цивила. - Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. - Већ 30. новембра 1944. године јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима

акон ослобођења града 1944. године, већ од 1945. године, Краљево сваког 29. новембра слави дан када је последњи припадник немачких окупационих снага у Другом светском рату заувек напустио овај град. Четрдесет пет дана борби за ослобођење града од окупатора, који је у њему боравио од пролећа 1941. године, сведоче колико је Краљево због географског положаја и важних комуникација било важно за све сукобљене стране кроз историју. Велике и тешке борбе којима се ослобађало од непријатеља у овом крају су водили Карађорђеви устаници када су 1805. године жестоко нападали турске трупе у Боју на Карановцу, а читав век касније Краљево је доживело продор српске војске која је 1918. године протерала последње аустроугарске војнике са ових простора. Сви ратови подразумевају велики број страдања, а Други светски је у Краљеву остао запамћен по најсуровијим траговима, а прва страдања везана су за злочин против човечности

МАГАЗИН

4.12.2016.

почињен у октобру 1941. кад је страдало цивилно становништво града и околине. Уследио је живот у страху испуњен сталним хапшењима, депортацијама у злогласне логоре, свакодневним вестима о погибијама рођака на фронту, или онима које су се дешавале услед неумитних ратних околности током година које су уследиле након најпогубније 1941. Већ 1943. године, као последица одмазде за губитке у рату, десила су се још два велика цивилна страдања на стратишту Сењак код Старог аеродрома и Ратарском имању на којима су у знатно мањем броју него октобра 1941. године страдали цивили. Неумитности смрти која је погађало цивиле, разарања и страдања Краљево није поштеђено ни последње ратне године након изненадног англоамеричког ваздушног напада. Највећи напади уследили су после заједничке стратегије усвојене на Техеранској конференцији, а од јуна до средине септембра у неколико напада, од којих је најразорнији био 11. августа 1944. го-

дине када су потпуно промашени војни циљеви, у Краљеву је страдао велики број цивилних жртава. Вардарско-моравском долином у јесен 1944. године из Грчке се повлачило око 350 хиљада немачких војника са намером да створе јединствен фронт са трупама које су се већ налазиле у Србији. Припадници Народноослободилачке војске у то време су се још налазили у Босни па су, стрепећи од стварања новог фронта, настојали да онемогуће, или бар успоре, повлачење Немаца. Подршку је требало да им пружи савезничка авијација која у појединим ситуацијама није била претерано прецизна, па су сем српских страдали и градови у Далмацији, Славонији и свуда где је претило груписање немачких трупа. Виши кустос краљевачког Народног музеја Силвија Крејаковић потврђује како је на Ускрс 5. априла 1944. године бомбардован Београд, а највећа страдања у историји са огромним бројем цивилних жртава претрпео је Лесковац. Циљ савезничке стратегије био је

да се погоде важни комуникациони путеви, железница и све што је служило за транспорт немачке војске, гађана је фабрика авиона „Рождански“ у Београду, а како је прилично промашена страдао је читав Дорћол. Промашени су војни магацини у Нишу, а погођено и породилиште у овом граду. Краљево је прво савезничко бомбардовање доживело 22. јула када је, са циљем да се онеспособи и успори повлачење и транспорт муниције и непријатељске војске, гађана железничка пруга између Витановца и Краљева. У знатној мери су промашени војни циљеви, а погођени цивилни објекти, па се на мапи страдања уочавају погођене зграде у Улице војводе Путника, Обилићевој и ужем градском језгру, а 2. септембра је поновљен напад на Чибуковац. Најразорније је било бомбардовање у ноћи 11. августа када је, по писању окупационог листа „Ново време“, страдало више од 50 цивила. Погођена је католичка црква у којој су погинули жупник Рудолф Мациовшек и домаћица која је свирала клавир, а

оштећена је пруга између Витановца и Краљева, мост на Камиџори и више цивилних објеката. О погубним последицама савезничког бомбардовања после ослобођења се дуго ћутало, па историчари тек у новије време истражују злочине над цивилима као жртвама рата, а најпрецизније податке о страдалима нуде парохијски црквени спискови вођени у том периоду. На основу књига црква је издавала родбини изводе из књига умрлих, а у протоколима у којима су уписани и узроци смрти наводи се и бомбардовање из авиона. Иако се претпоставља да је савезничка авијација у реону Краљева дејствовала у више наврата поуздано се зна за три која су по броју жртава била најразорнија. Савезници су на Техеранској конференцији донели значајне одлуке, о подршци из ваздуха при ослобађању одређених делова окупиране територије, али и стварању интересних сфера и реаговању на њима. Конкретизоване су војне акције како

би, стварањем јаких фронтова у Нормандији, северном делу Француске и Русији, Трећи Рајх био уздрман са три стране, па су Руси формирали чак 11 фронтова, Црвена армија продрла до Одре и Висле, а преко Црног мора на Балканско полуострво. Улога Црвене армије на територији Југославије договорена је између Стаљина и Јосипа Броза од 21. и 28. септембра 1944. у Москви, а после битака у Босни продором партизанских јединица створени су услови за заједничко дејство на простору Србије. Циљ ослободилаца је било пресецање линије повлачења немачке групе Армије Е из Грчке и груписање у јак фронт на територији Србије која је за Немце представљала кључ одбране Балкана. На овом простору Немци су током јула 1944. године имали готово 28 хиљада војника, а на мапи војних стратегија сукобљених снага Краљево је имало значајну улогу, па не чуди да су, поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру за-

МАГАЗИН

4.12.2016.

вршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. Борбе за ослобођење Краљева трајале су 45 дана, а почеле 16. октобра 1944. када су се код Чукојевца снаге Треће српске бригаде Народно-ослободилачке војске Југославије у садејству са јединицама 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са СС дивизијом Принц Еуген. Истовремено са жестоким борбама које је Трећа српска бригада водила у реону села Витановац, Шумарица, Сирча, Борча Угљарево, Шеста српска бригада је јаким ударима против немачких снага деловала у Драгосињцима. Јединице 4. црногорске бригаде, у садејству Црвене армије, водиле су жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе и ка Ћави, а у дејство је ступила и 23. пешадијска дивизија Црвене армије. На простору између Краљева и Рашке јединице Друге пролетерске дивизије су крајем новембра, током вишедневних борби, одбиле покушаје непријатеља да се пробију ка Краљеву. Претходну битку Трећа српска бри-

гада је водила у Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици, јер је туда водила пруга као важна железничка комуникација на правцу Краљево-Рашка битна за повлачење Немаца и транспорт муниције и трупа, а непријатељ се, пред налетом ослободилаца, повлачио рушећи за собом мостове и минирајући путеве. У ноћи између 28. и 29. новембра партизанске јединице, у садејству са трупама Црвене армије, прелазе Ибар и заузимају делове града око порушеног моста у близини места на коме се данас налази Споменик ослободиоцима Краљева, а дејствима Треће и Шесте српске и 4. црногорске бригаде, као и 1041. совјетског пука, почела је пресудна борба за град током борби у улицама које су водиле ка центру. Историјско сведочанство о борбама је извештај команданта 2. пролетерске дивизије потпуковника Средоја Урошевића који о борбама извештава Главни штаб: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду наше јединице

су, у садејству Руса, прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При директном нападу на Краљево нарочито су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде који су јуришајући прешли Ибар источно и западно од Краљева и у снажном налету наставили уличне борбе све до потпуног уништења непријатеља“. У дивизијском извештају који је уследио сутрадан 30. новембра забележено је: „Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. Заплењени топови одмах су били окренути ка непријатељу и дејствовали су.“ Први дан у слободи био је 29. новембар, а већ 30. јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима о чему све-

дочи фотографија у музеју. Краљево је након ослобођења било пуно рушевина насталих током борби за ослобођење, али и савезничког бомбардовања. Стање на најбољи начин потврђују сведочења људи који су преживели рат и говорили како је град био разорен, а речитије од свега фотографије које документују у коликој су мери биле уништене куће цивила у Улици војводе Путника. За нешто више од три године, колико су немачке трупе провеле у Краљеву, страдао је велики број цивила, а подаци о свим жртвама рата још нису прикупљени. Током периода окупације, а и касније након ослобођења, дуго је владала неизвесност о судбини чланова породица бораца који су били ангажовани у борбама на другим фронтовима, или депортовани у немачке логоре. Још од Првог светског рата крајпуташи су подизани у славу оних за чије се гробове није знало где су, а неизвесност је дуго трајала и након Другог светског рата у граду са бројним удовицама које дуго нису зна-

ле за судбине својих мужева. Живот у Краљеву је донекле нормализован непосредно после октобарских догађаја 1941. године. Прорадила је градска пијаца, а чим је престала блокада поново дозвољено слободно кретање. Почеле су да стижу и строго контролисане прве дописнице из немачких логора, посебно војних у којима је тортура била блажа од коцентрационих у Аушвицу и Маутхаузену где су живот завршили и многи Краљевчани. Иако је највише жртава пало у лагерском стратишту октобра 1941. године истог месеца казнена експедиција починила је стравичне злочине у Сирчи где је забележен случај паљења куће са цивилима. У то време бомбардован је и манастир Жича, а о тешкој ситуацији након доласка бугарских трупа на Ратарско имање сведоче искази пензионера који су у време рата били деца. У потрази за храном деца су са металним посудама долазила до бугарских војника и узимали од њих остатак

дневних следовања. Суморну слику током окупације додатно је отежавао положај жена које нигде нису биле запослене, а биле принуђене да се на различите начине сналазе како би прехраниле децу куваним копривама. О тешким временима сведоче и бројни примери људске солидарности и комшијске слоге који су током рата спашавали многе животе. У сарадњи са хроничарем Душаном Јанићијевићем издата је публикација мањег обима о савезничком бомбардовању која сведочи о искуствима људи из тог периода. Историчари још истражују све аспекте живота у Краљеву након ослобођења од немачке окупације након 29. новембра 1944. године. Истраживања се односе на успостављање власти, ликвидације и личне освете, начин на који су људи проглашавани за народне непријатеље, како је вршена конфискација имовине, које су биле цивилне, а које војне жртве Другог светског рата. Т. Радовановић

Експозе председника Владе Србије (14)

МАГАЗИН

4.12.2016.

БОРБА ПРОТИВ КРИМ

- Током последње две године стопа општег криминала смањена за више од 8,6 одсто, а то значи 16.700 мање кривичних дела, односно 23,5 одсто мање убистава. - Број кривичних дела у школама смањен је са 1.667 на 1.544, а број прекршаја са 727 на 634. - Малолетнички криминал мањи за 23,7 одсто. - Закон о заштити узбуњивача је један од четири таква у Европи припремљен у складу с највишим међународним стандардима. – Судску заштиту добило 35 узбуњивача, а 1.200 судија оспособљено за рад на тим предметима. - У циљу борбе против корупције наставља се реформа из области јавних финансија и мере које се односе на Пореску управу, Царину, Буџетску инспекцију, Управу за спречавање прања новца, Државну ревизорску институцију

МИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ

МАГАЗИН

4.12.2016.

Борба против криминала

ваком грађанину Србије потребно је да се осећа сигурно и безбедно. У претходне две године смо се директно ухватили укоштац с криминалом. Смањили смо стопу општег криминала за више од 8,6 одсто. То значи 16.700 мање кривичних дела, односно 23,5 одсто мање убистава. То значи да су наше улице безбедније, а наши грађани боље заштићени. Нисмо се зауставили на борби против уличног криминала, такође се боримо и против привредног криминала, па чак и технолошког, који смо смањили за 19 одсто. Остварили смо напредак у борби против дрога – у протекле две године запленили смо 4,9 тона опојних дрога. Такође се боримо против организованог криминала: ухапсили смо 215 припадника 30 различитих криминалних група. Наведене групе биле су умешане у кријумчарење, корупцију, фалсификовање и бројне друге крими-

налне активности. Отворили смо девет нових полицијских станица и испостава, у Београду (Сурчин, Батајница, Ресник и Блок 45), Новом Саду, Нишу, Убу, Прибоју и Прешеву, захваљујући чему можемо да заштитимо већи број грађана и већу територију. Радом полиције у локалној заједници додатно смо проширили област коју покривамо својим радом и појачали везе с локалном заједницом. Блиско сарађујемо с локалним самоуправама, имамо њихову подршку за рад полиције вођен обавештајним подацима, и од њих добијамо најновије, најпрецизније информације. То нам није само помогло да смањимо број кривичних дела и прекршаја у локалној заједници већ представља и већу одговорност полиције, транспарентност и пораст броја пријављених дела. Будући да нико није изнад закона, ми смо се осврнули и на своју организацију и фокусирали на унапређење

одговорности полиције. У протекле две године, смањили смо број кривичних дела извршених од стране полицијских службеника за 9,4 одсто. Наставићемо даље са сузбијањем дела злоупотребе овлашћења и старати се да полицијски службеници одговарају за своје поступање. Да би наше школе биле сигурне и безбедне, повећали смо број патрола у близини школа и појачали безбедност у школама, распоредивши 372 полицијска службеника у 689 школа. Такође смо удвостручили број полицајаца у основним школама, у шта смо укључили специјализоване припаднике полиције који посећују школе и едукују младе ученике о насиљу, безбедности у саобраћају, дрогама и другим темама. То је довело до смањења броја кривичних дела и прекршаја забележених у школама – број кривичних дела смањен је са 1.667 на 1.544, а број прекршаја са 727 на 634. Значајно смо смањили малолетнички криминал – за

23,7 одсто у протекле две године. Ради даљег побољшања сигурности и безбедности наших ученика, инсталирамо видео-надзор у основним школама у Београду. Већ смо инсталирали видео-надзор у 200школа у Београду и настављамо даље да повећавамо овај број. И путеви су нам безбеднији. У протекле две године, број смртних исхода у саобраћајним незгодама на путевима смањен је за 15,1 одсто. То значи да је спасено 100 живота годишње.

Борба против корупције Србија успешно примењује своју Стратегију за борбу против корупције из 2013. године, а у међувремену Влада је усвојила и Акциони план за Поглавље 23, у оквиру којег постоји део који предвиђа мере борбе против корупције. Ова два плана на свеобухватан начин уређују план борбе против корупције за садашњи и будући период. У наредном излагању говорићу о

успешно спроведеним главним мерама, које представљају носеће стубове борбе против корупције, као и о главним мерама које ћемо даље спроводити. Праведно друштво почива на кључном начелу да сви су једнаки пред законом и да сви поступају по истим правилима. Србија се налазила у околностима када су, превише дуго, постојале две групе: прва група су били обични и честити грађани, борци који су радили праву ствар, а другу групу су чинили они који нису поступали по правилима и који су злоупотребљавали државне фондове и функције. Наша порука грађанима је јасна. Кршење закона се не исплати. Исправно и одговорно понашање је једини пут за бољитак појединаца и заједнице. Када смо отпочели мандат 2014. године, обећали смо да ћемо борбу против корупције ставити на сам врх агенде, да ћемо прекинути тај зачарани круг у којем неки људи не играју по

правилима, већ уместо тога узимају новац који им не припада, а који би, иначе, био уложен у отварање радних места, образовање, социјалну заштиту. Били смо прилично успешни у почетним настојањима – а усредсредили смо се на искорењивање корупције не само на најнижем већ и на највишем нивоу. Борба против корупције ради стварања равноправне арене за све грађане представља само почетак, а ја сам први који ћу вам рећи да имамо дуг пут пред собом. Тај пут отпочињемо рашчишћавањем самог врха овог зла. У прошлости су се људи устезали да иступе и пријаве кривично дело из страха од тога шта им се може догодити. Зато смо прошле године, као први корак у борби против корупције, усвојили Закон о заштити узбуњивача, којим је постављен оквир у којем грађани могу слободније да иступе и пријаве нелегалну активност. Овај закон је један од четири таква у Европи и

4.12.2016.

МАГАЗИН

припремљен је у складу с највишим међународним стандардима. Данас имамо 35 узбуњивача који су добили судску заштиту. Већ смо обучили више од 1.200 судија за рад на тим предметима и очекујемо да те бројке временом само расту. О квалитету закона сведочи податак да је Европска комисија преузела преко 90 одсто закона за нову Директиву ЕУ за заштиту узбуњивача. Други корак у елиминисању корупције јесте старање о томе да починиоци тих дела буду приведени правди и да се против њих благовремено покрене поступак. Током српске историје, полицијске акције су често биле осујећене пре него што би и почеле – бројни криминалци сазнали би за акцију полиције пре него што би до ње и дошло, па су могли да је избегну и побегну из земље пре него што би били ухваћени. Трећи, и можда најважнији корак у елиминисању корупције јесте припрема довољних доказа да би се суду јасно доказало дело корупције. Чак ни најбољи тужилац на свету не може прегледати на хиљаде страница финансијских извештаја, за чију анализу би иначе био потребан тим финансијских експерата. У прошлости, српски тужиоци који су радили на тим предметима нису могли лако да дођу до таквих експерата, а, поврх свега, такође су радили на другим врстама предмета истовремено, невезано за корупцију. Прошле године усвојили смо стратегију за унапређење начина истраге и кривичног гоњења за дела финансијског криминала. До краја 2016. године бићемо на пола пута реформе у погледу начина на који полиција, тужилаштво и суд починиоце ових дела воде од оптужнице до пресуде. Претходна Влада је већ припремила нацрт измена и допуна кривичног законодавства, чиме ће се омогућити оснивање четири специјална одељења тужилаштава, у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду. Ова четири одељења биће централно чвориште за полицију,

финансијске експерте, тужиоце и судску администрацију, одакле ће се ефикасно борити против корупције у самом њеном језгру. Ова четири одељења неће радити ништа друго, нити водити иједан други поступак – њихов искључиви и једини посао биће привођење правди корумпираних појединаца у Србији. Биће то једна од највећих реформи у оквиру наше борбе против корупције у Србији и ми ћемо у њој истрајати. Међутим, нећемо се ту зауставити. Борићемо се против корупције свим расположивим средствима, јер дефинитивно желимо да Влада користи своје ресурсе за оно што је важно за све наше грађане. Што се тиче даље борбе против корупције, до краја 2016. усвојићемо два нова закона, којима ћемо посећи финансијске гране корумпираних појединаца у Србији. До краја године донећемо закон о пореклу имовине. У оквиру Пореске управе формираћемо посебну јединицу која ће се бавити утврђивањем порекла имовине. Рад ове пореске јединице биће усаглашен с радом Тужилаштва за организовани криминал и поменутих будућих посебних одељења виших јавних тужилаштава. Припадници ове јединице пролазиће нарочиту обуку, којом ће бити извршен пренос знања из сличних јединица које обављају своје задатке у САД и европским земљама. У свом раду ова јединица користиће метод унакрсног испитивања имовине. Уколико једна особа током календарске године легално стиче и пријављује милион динара, али за то исто време купује скупе некретнине, возила, инвестира у пројекте велику суму новца, наћи ће се на удару посебне јединице, с питањем одакле и како. Сва имовина такве особе за коју она не може да докаже порекло, како је стечена, биће опорезована нарочитом пореском стопом, а по завршетку пореског управног поступка укоме ће се наћи, неће бити искључено евентуално вођење кривичног поступка.

Сигуран сам да већина вас зна некога у Србији ко званично прима плату од пар стотина евра, али из неког разлога може да приушти четири куће и купи нови мерцедес сваке године. Овим законом ће се Влади дати моћ која јој је потребна за ефикасну проверу тих лица и њихово привођење правди, уколико су умешани у дела корупције. Закон који ћемо битно изменити, заправо донети нови, јесте Закон о агенцији за борбу против корупције. Увешћемо боља правила надзора и праћења како бисмо успешније решавали сваки сукоб интереса јавних званичника. Сви знамо да корупција у Србији још увек има велики удео у нашем друштву – и наставићемо да се боримо противње сваког дана. Нови закон о агенцији за борбу против корупције се приводи крају. Агенција ће проширити своје надлежности и добити такве инструменте за рад да ће лакше утврђивати и сукоб интереса функционера, лакше долазити до сазнања о пријави имовине функционера. Од Владе ће добити сву подршку за свој даљи рад. У наредним годинама градићемо ову институцију као један од главних ослонаца државе у борби против корупције. У циљу борбе против корупције наставићемо реформе из области јавних финансија. Спроводићемо мере које се односе на Пореску управу, Царину, Буџетску инспекцију, Управу за спречавање прања новца, Државну ревизорску институцију. Борба против корупције организованог и финансијског криминала наставиће да буде приоритет Владе. Борба ће се одвијати на даљем развијању институција које ће бити оспосособљене да делују превентивно или да врше хапшења, оптужују и доносе пресудена време, у краћем року него данас. Јер, свака мера борбе против корупције значи спасен новац и материјална средства за наше грађане.

Полиција на улазу у зграду Градске управе

МАГАЗИН

4.12.2016.

САМОВОЉА УЗНЕМИР

- Иако су имали валидну дозволу бившим радницима „Магнохрома“ оспорено право окупљања у згради Градске управе. – Утростручено полицијско обезбеђење на улазу у зграду. – Одбијен захтев за одржавање скупа у Свечаној сали. – После сат чекања представници локалне самоуправе попустили под притиском ивши радници „Магнохрома“ годинама уназад воде исцрпљујућу борбу за наплату заосталих потраживања на шта су право потврдили и одговарајући судови. Бројни проблеми везани за наплату дуговања по основу неисплаћених зарада основни су разлог што од 2008. године трају протести најупорнијих који се, у настојању да скрену пажњу на важност проблема, годинама уназад окупљају сваког уторка. У прво време су то чинили испред зграде Основног суда да би се преселили на Трг Јовна Сарића, а по-

том и у зграду Градске управе. Захтев за коришћење велике сале на првом спрату, у којој се одржавају и седнице Скупштине града, за сваки наредни скуп подносе седам дана раније за шта су увек, по правилу, добијали одговарајућу потврду. Представник радника Лазар Павловић потврђује да су је добили и за уторак 29. новембра, али је на улазу у зграду окупљене сачекало неуобичајено јако обезбеђење и информација да нису добродошли због одржавања осме по реду седнице Скупштине града на којој су разматра-

на питања од значаја за функционисање локалне самоуправе. Редовне скупове бивших радника „Магнохрома“ уторком по правилу обезбеђују два униформисана полицајца, а податак да их је овом приликом било три пута више додатно је узбудило све који су овог прохладног дана дошли да потпишу за реализацију радничких захтева важна документа. Незадовољство је појачано сазнањем да им није дозвољен ни улаз у Свечану салу, а по коју реч замерки представницима власти упути-

ИЛА „МАГНОХРОМЦЕ“ ли су са скупштинске говорнице одборници опозиционих странака. Међу „Магнохромцима“ влада неподељено мишљење да се и у време кад им је одобрено редовно окупљање знало за одржавање седнице Скупштине града, па главним кривцем за све што се дешавало оцењују начелника Градске управе Милоша Петровића чија је препорука да дођу сутрадан иритирајуће деловала на највећи број радника. Податак да они који су дошли једва састављају крај са крајем, а да је појединцима због поновног доласка само за превоз потребно више стотина динара, основни је разлог за незадовољство након потврде да им није дозвољено коришћење ни других просторија у згради. За уторак је било заказано окупљање са циљем да радници потпишу одговарајућа документа добијена од Привредног суда и адвоката који их заступају у процесу

наплате заосталих потраживања. На редовне скупове уторком долази између осамдесет и сто бивших радника који станују у деловима ближим центру града, а овом приликом их је због значаја постављеног задатка било и више од стотину. Онима који су онемогућавали улазак у зграду није било довољно што су за то имали валидан документ. Павловић потврђује да је сала у којој се редовно окупљају једном приликом била заузета у истом термину о чему је, као представник радника, био на време обавештен па податак да то сада није био случај, а да је обезбеђење утростручено, наводи на размишљање о другим разлозима за спречавање скупа. - Салу Привредне коморе не можемо да добијемо јер се реновира, а најгоре је што су послали веће обезбеђење из МУП- а, јер то људе

убија. Радници одлучују шта се дешава ако не добијемо дозволу, а у Градској управи сами доводе да се тако понашају – каже Павловић и подсећа на догађај од пре четири године, у време кад су одборници разматрали проблематику везану за судбину паса луталица и њихов смештај у азил, кад је лајање дванаест радника испред зграде утицало на прекид седнице парламента, па се само пола сата касније окупило око седам стотина њихових бивших колега. Скоро сат времена је трајало надмудривање пре него је, уз упозорење да не праве никакву штету, отворена Свечана сала Градске управе и радницима омогућено да обаве послове због којих су дошли. Павловић потврђује да штета није прављена ни приликом ранијих окупљања, чак ни кад је 1.320 њих протествовало у Београду. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.12.2016.

МАГАЗИН

4.12.2016.

Мање гужве на значајној раскрсници

БЕЗБЕДНИЈЕ ЗА ВО - Пуштањем у рад семафора на раскрсници Карађорђеве, Скопљанске и Улице Олге Милутиновић смањене гужве и повећана безбедност учесника у саобраћају. – Средства за извођење инвестиције вредне пет милиона и 300 хиљада динара обезбедио Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима. – Извођач радова Јавно комунално предузеће „Путеви“. – Скромна свечаност у знаку перформанса Удружења Локални фронт д тренутка када је пуштен у саобраћај мост преко Ибра у продужетку Скопљанске улице јавили су се први проблеми у одвијању саобраћаја на раскрсници са Карађорђевом. Још тада је најављено да

одвијање саобраћаја треба уредити на адекватан начин, а осим постављања семафора помињана је и могућност градње кружног тока на овој локацији. Како за ово решење није било довољно простора одлучено је да буде изгра-

ђен семафор, а прекидач којим је пуштен у рад, у присуству председника Скупштине града и ужег сазива Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима Ненада Марковића, свечано је притиснуо градона-

ОЗАЧЕ И ПЕШАКЕ челник Краљева, и председник Савета, др Предраг Терзић. - Мислим да се ради о веома значајнј саобраћајници која повезује Скопљанску и улицу Олге Милутиновић, јер је било неопходно решити проблем гужве на раскрсници поготово у периоду одласка на посао и када се грађани враћају са посла. Савет за координацију послова безбедности сабраћаја на путевима је својим средствима финансирао извођење и надам се да ће ово користити свим грађанима града Краљева, онима који чине Одборничку групу Локални фронт и радују се отварању овог семафора као и сви други грађани – потврдио је др Терзић.

Повод за приступање радовима, чија вредност за 300 хиљада премашује пет милиона динара, биле су велике гужве на раскрсници којима је угрожавана безбедност возача и пешака, посебно оних који су прелазили Улицу Олге Милутиновић. Ненад Марковић потврђује како је продужењем пешаког острва степен безбедности подигнут на виши ниво и подсећа да је, по пројекту Јавног предузећа за уређење грађевинског земљишта, радове извело Јавно комунално предузеће „Путеви“. Пуштање у рад семафора на раскрсници Карађорђеве, Скопљанске и Улице Олге Милутиновић обележио је перформанс активиста Удружења Ло-

кални фронт који има и одборничку групу у Скупштини града. - Дошли смо да честитамо градоначелнику трећу највећу инвестицију у последњих неколико дана. После пресељене продавнице мобилних телефона и једног семафора који је потпуно сувишан у Рибници ово је трећа инвестиција, а овде и највише људи ради. Видели смо четири зелена човечуљка који ходају и четири црвена који стоје. Дошли смо да помогнемо градској власти ако буде потребно, а понели смо и продужни кабл за случај да, као у Рибници, не буду радиле инсталације – потврдио је шеф Одборничке групе Локални фронт у Скупштини града Предраг Воштинић.

У две краљевачке касарне обележен Дан ветерана

МАГАЗИН

4.12.2016.

ПРОШЛОСТ КАО ЗАЛ

- Дан војних ветерана обележава се 4. децембра у спомен на догађај из 1912. године кад је потписано примирје у Првом балканском рату, а око четири стотине бораца Војске Краљевине Србије добило звање стари ратник. – У касарни Јарчујак положени венци и цвеће на спомен обележје страдалим припадницима 252. оклопне бригаде. – У војничком клубу касарне Рибница откривено спомен знамење са фотографијама и основним подацима о датуму рођења и смрти 106 припадника оружаних формација које су из Краљева отишле да бране границе земље ан војних ветерана је празник који се од прошле године обележава у свим командама, јединицама и установама Министарства одбране и Војске Србије. Установљен је у знак поштовања и сећања на оне који су дали животе у борбама за очување отаџбине, а на тај дан војне де-

легације у сарадњи са локалним самоуправама и ветеранским удружењима, по други пут су положиле венце на спомен-костурнице, споменике палим борцима и жртвама ослободилачких ратова широм Србије. Дан војних ветерана обележава се 4. децембра у спомен на догађај из

1912. године кад је потписано примирје у Првом балканском рату, а око четири стотине бораца Војске Краљевине Србије добило звање стари ратник, како су у том времену звали ветеране. Како је ове године 4. децембар нерадни дан пригодне свечаности су широм Србије одржане у петак у част људи ко-

ЛОГ ЗА БУДУЋНОСТ ји су у низу деценија стајали на бранику отаџбине и нису, по цену живота, дозвољавали нападачима да остваре окупаторске планове. Историјске нити су спретно повезане од Првог балканског рата до народноослободилачке партизанске антифашистичке борбе и непопустљиве одбране у нападу натовских ескадрила и ракета крајем деведесетих прошлог века. Све је то нераскидиви и славан мозаик народа коме су слободарство, истина и правда увек били одредница. Дан ветерана је обележен и у две краљевачке касарне, прво у Јарчујку где су положени венци и цвеће на спомен знамење, а потом упаљене свеће и служен парастос погинулим припадницима 252. оклопне бригаде. Други део светковине одржан је у војничком клубу Друге бригаде Копнене војске у

касарни Рибница где је откривено спомен обележје свим борцима који су из Краљева пошли да бране границе земље. Заступник команданта Друге бригаде Копнене војске пуковник Жељко Кузмановића, градоначелника Краљева др Предраг Терзић и представник Удружења породица погинулих у ратовима између 1991. и 1999. године Милисав Вујанац открили су спомен обележје са фотографијама и основним подацима о датуму рођења и смрти 106 бораца који су на ратишта широм земље отишли из Краљева. Овом чину присуствовали су бројни чланови породица страдалих. - Данас на дан ветерана на овом месту откривамо још једно помен знамење, опомену и брану заборава на оне који су отаџбини дали све да би јој сачували светло лице и наду да траје.

106 наших суграђана, 106 нечијих првих радости, 106 родитељских узданичких надања, 106 неисписаних љубави, 106 нечијих ослонаца, 106 прекинутих узлета, 106 бунара бола и туге и толико наших обавеза у име отаџбине која не дугује никоме ништа а ми њој све. Наши су ваши животи у крилу отаџбине – изговорио је том приликом начелник војничког клуба Радослав Премовић. Војнички део обележавања Дана ветерана настављен је постројавањем на писти касарне Рибница оних припадника Друге бригаде који тренутно нису ангажовани на бројним задацима широм земље и другим мисијама, а прочитана је информација која се на овај дан чита у свим јединицама Војске Србије. Т. Радовановић Фото: М- Радовановић

МАГАЗИН 4.12.2016.

МАГАЗИН

4.12.2016.

На крају успешне године

ОПРЕМА ПРАТИ КВАЛИ - Ремонтом рендген апарата који није био у употреби пуних месец дана смањује се време чекања на добијање класичних снимака. – Додатне повољности за лечење пацијената на стационарном лечењу. – Значајни радови на реконструкцији просторија након пресељења Интернистичке болнице. – Нов простор за васкуларну и лапароскопску хирургију. – У побољшање услова рада уложено 26 милиона динара. – На одређено време запослено 17 медицинских сестара и шест лекара. – Амбициозни планови за наредну годину. – Високе оцене ванредне стручне контроле. - Куповином недостајуће опреме задовољава се чак 90 одсто потреба. – Награђени стручни радови краљевачких здравствених радника

ИТЕТ СТРУЧНОГ КАДРА едавно обележавање значајних датума краљевачког здравства, двадесет година од завршетка изградње хируршког блока, 65 година интернистичког сектора и 120 година од установљења прве болнице било је повод да менаџмент Опште болнице „Студеница“ најави бројне активности којима се доприноси побољшању квалитета здравствених установа. Првог дана децембра из ове здравствене установе стиже потврда да су, у сарадњи са Министарством здравља, створени услови за куповину недостајуће опреме чијим ће стављањем у службу пацијената бенефит остварити и они и

запослени у болници. Вршилац дужности директора др Зоран Мрвић потврђује да су обезбеђена средства за ремонт рендген апарата који је пуних десет година био ван употребе. Кад буду завршени радови чији се почетак најављује за први радни дан наредне недеље у знатној мери ће бити смањено време чекања на добијање класичних рендген снимака, а побољшан и квалитет услуга. Значајним се чини податак да ће то пружити додатне повољности за лечење пацијената на стационарном лечењу и елиминисање опасности од застоја у случају евентуалног квара на већ ре-

монтованом уређају који се користи у раду. Министарство здравља је издвојило три милиона динара за реконструкцију просторија дечјег одељења, простора на трећем спрату намењеног смештају одељења васкуларне и лапароскопске хирургије, као и санитарних просторија у централном холу зграде хируршког блока чиме би била завршена комплетна обнова овог дела зграде након пресељења Интернистичке болнице у старе просторије. Настојање да се набави недостајућа медицинска опрема резултирало је преговорима са Министарством здра-

4.12.2016.

МАГАЗИН

вља које је за ову сврху издвојило 15,3 милиона динара. Успеху преговора одлучујуће су допринели резултати ванредне стручне контроле комисије Клиничко болничког центра Крагујевац која је потврдила да високе професионалне домете кадра ограничава само недостатак инструмената. Одобрена средства довољна су да већ до краја ове године Општа болница буде опремљена са 13 пацијент монитора, десет инфузионих пумпи, једним ултразвучним апаратом, једним дефибрилатором, два ЕКГ апарата, једним хематолошким микроскопом, два респиратора за централну интензивну негу, два вакум апарата за дренажу грудног коша, четири гасна модула за потребе анестезије, три ЦТГ апарата за потребе гинекологије и породилишта и један фибер оптички бронхоскоп. У болници оцењују да је то највећа количина медицинске опреме која у ову

установу пристиже у једном тренутку. Значајнијим се чини да ће њеном употребом квалитет услуга бити подигнут на виши ниво, а здравственим радницима омогућено да на најбољи начин покажу оно што знају. Уз раније обезбеђених 5,5 милиона динара за набавку инструментаријума Општа болница завршава пословну годину са владиним улагањима која достижу 26 милиона динара. Иако је износ мањи него током претходне године менаџмент потврђује задовољство због чињенице да се куповином недостајуће опреме задовољава чак 90 одсто потреба. У овој установи су схватили да ни најсавременија опрема не значи много без квалитетног кадра, па је у не тако давном периоду на дређено време ангажовано седамнаест медицинских сестара и шест лекара. Иако њихови уговори истичу пред крај овог месеца у

болници верује да би могли да преброде административне препреке и до тада обезбеди сагласност Комисије за кадрове како би бар један број њих био преведен у стални радни однос чиме би се попуњеност приближила потребној по кадровском плану. Крај календарске године је време кад се праве планови за наредну а у Општој болници најављују реконструкцију одељења стерилизације. Пројекат за то постоји, а до почетка обимних радова вредних пет милиона динара чека се само зелено светло надлежне комисије Министарства здравља. Готов је и пројекат реконструкције вентилације на згради хируршког блока, на којој није било интервенција од отварања 1996. године, а очи су упрте према евентуалним спонзорима и донаторима спремним да одвоје средства за куповину лапароскопског сета. Постојећи је прилично застарео и

склон кваровима, а како се велики број хируршких интервенција обавља лапароскопском методом у болници настоје да обезбеде потребне услове како не би дошло до застоја код операција. На пружање услуга све већем броју пацијената у значајној мери утиче податак о недовољном броју здравствених радника условљеним владином уредбом о забрани запошљавања у јавном сектору и чињеницом да је број запослених значајно смањен због природног одлива. Зачајним у раду сматра се задовољство пацијената што је повод за анкету која се ових дана спроводи на више нивоа у Општој болници. Прво на реду је испитивање задовољства пацијената на стационарном лечењу, а последњег радног дана у недељи и корисника амбулантно специјалиситичких услуга у интернистичком сектору. Последњи у низу су запослени у Општој болници који ће

прилику да кажу колико су задовољни условима рада имати у понедељак 5. децембра. Анализе задовољства пацијената из претходних пет година показују да достиже висок ниво и да се оцењује јако врло добрим јер су задовољни свим сегментима лечења, од тренутка пријема у здравствену установу до контакта са здравственим радницима. Просечна оцена у интернистичком сектору достиже 4,39 док је у сектору хирургије нешто нижа и износи 4,12. У болници потврђују да је и последња анкета анонимна, а да се обрадом података бави Завод за заштиту здравља од кога се резултати очекују у првим данима наредне године. О значајним дометима медицинског кадра сведочи и недавно завршен симпозијум који је, уз присуство 250 учесника из Србије, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине, организо-

вало Удружење медицинских сестара и техничара Србије. Главна сестра Опште болнице Марија Мијаиловић потврђује да је представљено 150 радова, 90 постер презентација и 60 усмених од којих су се три краљевачких здравствених радника нашла међу петнаест награђених. „Здравствена нега у хирургији жучних путева“ тема је награђеног рада више медицинске сестре Ане Вујачић запослене на Одељењу опште хирургије краљевачке болнице, а „План здравствене неге – примарна терапија негативним притиском“ сестре Зоране Јовић са истог одељења. Колико искуства из праксе у стручне радове квалитетно преносе лекари Опште болнице „Студеница“ потврђује награђени рад специјалисте опште хирургије др Милана Максимовића „Инфекција оперативног места – терапија негативним притиском“. Т. Радовановић

Србија против рака грлића материце

ВАКЦИНА СПРЕЧ - У Србији сваке године од рака грлића материце оболи око 1.250, а умре 470 жена што земљу ставља на друго место по смртности у Европи, а четврто по броју оболелих. - ХПВ вакцина која пружа високоефикасну заштиту од рака грлића материце, и других обољења изазваних овим вирусом, успешно се примењује у 130 земаља света, укључујући 19 земаља Европске уније и све земље региона од слоганом „Вакцина спречава“ удружење грађана „Родитељ“, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, спроводи националну кампању којом жели да се читава земља уједини у борби против рака грлића материце, болести од које сваког дана умре најмање једна, а оболе четири жене. Циљ кампање је да се кроз унапређење свести јавности о могућностима, значају и безбедности превенције ХПВ обољења путем имунизације у значајној мери смањи учесталост малигних обољења изазваних ХПВ инфекцијом. Рак грлића материце је једно од ретких малигних обољења чији је

МАГАЗИН

4.12.2016.

узрочник познат, а развија се под утицајем Хуманог папилома вируса, а примарна превенција, која подразумева имунизацију млађе популације, девојчица и дечака узраста од 9-15 година против ХПВ вируса типа 16,18 6 и 11 као главних узрочника рака грлића материце, али и других обољења изазваних овим вирусом, најефикаснији је начин превенције овог обољења. ХПВ вакцина пружа високоефикасну заштиту од рака грлића материце и других обољења изазваних овим вирусом, а успешно се примењује у 130 земаља света, укључујући 19 земаља Европске уније и све земље региона. Председнца удружења „Родитељ“ Гордана Племић подсећа да је подизање свести становништва, а посебно ро-

дитеља о значају примарне превенције обољења које изазива ХПВ вирус, кључно у борби са овом опаком болешћу. Рак грлића материце је други водећи узрок умирања међу женском популацијом у Србији, а као што свака жена треба да брине о сопственом здрављу неопходно је да брине и о здрављу своје деце. Како је вакцинација најсигурнији и најбезбеднији метод којим се може спречити настанак ове опаке болести очекује се повећана одговорност према свом и здрављу своје деце. У Србији сваке године од рака грлића материце оболи око 1.250, а умре 470 жена што земљу ставља на друго место по смртности у Европи, а четврто по броју оболелих. Т.Р.

АВА

МАГАЗИН 4.12.2016.

4.12.2016.

МАГАЗИН

Шеснаест дана активизма у борби против насиља у породици

ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ НАСИЉА

Фото: М. Радовановић

- Савет за родну равноправност града Краљева организатор акције прикупљања потписа као подршка иницијативи да се 18. мај прогласи Даном сећања на жртве насиља. – У периоду од 16. до 18. маја прошле године убијено седам жена. - Подршка члановима њихових породица и примерена почаст жртвама. – Насиље у породици се од 2002. године препознаје као кривично дело. – Нови Закон о насиљу у породици ступа на снагу 1. јула наредне године. - Највећи квалитет новог закона шири круг оних који се обавезују да пријаве насиље у породици. – Већа овлашћења полиције. – Жртве насиља жене деца и, све учесталије, стара и изнемогла лица. - Најсигурнијом заштитом жртвама насиља у породици показале су се сигурне куће, а повремени покушаји да се изгради у Краљеву још нису дали опипљивије резултате

4.12.2016.

МАГАЗИН

Лидија Павловић

ве присутније насиље у породици тема је појачаног интересовања различитих институција, а податак да жене доспевају у све неповољнији положај повод за формирање савета за родну равноравност при локалним самоуправама. Савет за родну равноправност града Краљева је од оснивања, самостално или у партнерству са организацијама цивилног друштва, организатор бројних активности од којих се последња, под називома „16 дана активизма“, у борби против насиља у породици спроводи на иницијативу београдског Аутономног женског центра. Акција се огледа у прикупљању потписа за подршку иницијативи да се 18. мај прогласи Даном сећања на жртве насиља, а повод је податак да овај представља последњи у низу три узастопна мајска дана прошле године током којих је у Србији, на различитим локацијама, убијено седам жена. Шеснаест дана активизма отпочели су 25. новембра, а када буду окончани десетог децембра очекује се да буде прикупљено довољно потписа за озваничење ове идеје. Пети месец прошле године, познат и као крвави мај, био је судбоносан за седам жена а установљење Дана сећања на жртве насиља сматра се начином да се пружи подршка члановима њихових породица, а жртвама ода примерена почаст. Све присутније насиље у породици, које се манифестује на различите начине, повод је за недавно усвајање одговарајућег закона чијом би применом ова негативна појава требало да буде стављена под контролу, а негативни ефекти сведени на најмању могућу меру. Иако се насиље у породици још од 2002. године препознаје као кривично дело није било посебног закона који би на адекватан начин третирао ову материју, а највећим квалитетом новог, чија примена треба да почне од 1. јула наредне године, сматра се укључивање више институција и обавеза ширег круга оних који се обавезују да пријаве девијантно понашање. Председница Савета за родну равноправност града Краљева Лидија Павловић потврђује да се одредбе

Кривичног закона до сада нису примењивале на адекватан начин, а ни институције задужене да се баве заштитом сваког појединца нису на прави начин одговарале постављеним задацима. - Овим законом су ближе одређена права и начела којима треба да се воде институције, а већа су права дата и полицији. Сада постоје специјализовани полицијски службеници који ће се бавити искључиво темом насиља што значи да ће бити много осетљивији на ову тему и на бољи и адекватнији начин моћи да препознају да ли, у случајевима кад је пријављено, насиље заиста постоји. Све учесталије пријаве примера из породица на које утиче начин живота разлог су што не одреагујемо увек на прави начин. Сада ће полицијски службеник имати могућност да одмах удаљи насилника из породице на тридесет дана након чега се укључује тужилаштво које може да га продужи и покрене у поступак. То је начин да се породица, ако је насилник угрожавао животе, збрине на дужи временски период и осамостали, а да то буде и нека врста казне за насилника. Кључна измена даје полицији много већа овлашћења, па мислим да ће то бити велики изазов, јер мора да буде много осетљивији на тему насиља – каже Павловић. Иако закон није у свим сегментима опширан и детаљан значајним се сматра податак да је држава схватила значај потребе борбе против насиља у породици што је повод за адекватније укључење свих релевантних институција, пре свих центара за социјални рад, полиције и тужилаштва којима се жртве насиља прве јављају. Најзначајнијом се сматрају центри за социјални рад који су боље од других способни да препознају сваку врсту насиља у породици, било да су му изложене жене деца или, што је све учесталија појава, стара и изнемогла лица. Све израженије запостављање деце због начина живота узрок је све присутније агресивности која се у каснијем периоду испољава као вршњачко насиље које је све присутније у школама. То је повод за најаву новог

закона који ће се бавити на адекватан начин само овом проблематиком. Иако се под насиљем у породици најчешће сматра оно које се врши над женама статистика показује да се, у знатно мањој мери, врши и над мушкарцима, посебно кад су у питању стара и изнемогла лица. До 1. јула наредне године, од када је предвиђена примена новог закона, неопходно је ускладити постојећа и сачинити нова документа, пре свих потребна подзаконска акта као и она који прописују рад судова и тужилаштва. Иако је за то потребно извесно време у Савету за родну равноравност значајним сматрају чињеницу да се кренуло са мртве тачке и да су покренуте институције које треба да препознају насиље у породици. Насиљем у породици се на локалном нивоу бави Мултисекторски тим у који су укључени представници Центра за социјални рад, суда, тужилаштва и Савета за родну равноправност, а редовни месечни састанци прилика су за размену искустава и разматрање појединачних случајева. Најзначајнијом кариком у ланцу сматра се Центар за социјални рад, јер је највише ангажован у раду са породицама корисницима социјалне помоћи међу којима је велики број жртава ове врсте насиља. Иако су подаци о евентуалном насиљу у породици повод да буду обавештени припадници полиције евидентно је постојање великог броја које се не пријављује надлежним органима. Последице су често погубне за поједине чланове породица о чему сведоче недавна убиства у Краљеву, троструко у Јарчујку и једно у ромском насељу. И поред тога, ма колико било присутно сазнање да има насиља у породици које се не пријављује, последице најчешће не резултирају тргичним крајем. То локалну заједницу не ослобађа обавезе да пријављује све случајеве насиља у породици за које сазна на шта обавезује и недавно усвојени закон. Значајну улогу за пријаву насилничког понашања требало би да има СОС телефон који је пре десетак године покренут у оквиру пројеката организаци-

МАГАЗИН 4.12.2016.

ја цивилног друштва. Искуство показује да су изостали очекивани ефекти, јер се не користи на адекватан начин највише због уверења да највећи број оних којима је намењен ни не зна да постоји могућност употребе за пријаву насиља у породици. То је и повод за покретање акције о успостављању националног СОС телефона са истим позивним бројевима за све делове земље. У Савету за родну равноправност верују да до реализације ове идеје треба вршити притисак на власти како би била обезбеђена средства да се она и реализује. Један од начина су и петиције по угледу на ову којом се тражи установљење Дана сећања на жртве насиља у породици. Најсгурнијом заштитом жртвама насиља у породици показале су се сигурне куће, а повремени покушаји да се изгради у Краљеву још нису дали опипљивије резултате. - Покушавале смо у неколико наврата да је обезбедимо, али нам недостаје новац за градњу. Скупљања је било али акција није заживела, новац је нестао, папира нема а донатор земљишта је одустао, па морамо да кренемо из почетка и обезбедимо све што је до нас како би могли да тражимо донатора који ће да изгради кућу која је вежна не само због жена него и због деце, старих лица и свих категорија којима је потребна помоћ социјалног збрињавања. Центар за социјални рад плаћа Крагујевцу велике суме новца да би, у ситуацији кад је потребно, могао тамо да измести лице коме је потребан смештај. Чланице једног женског удружења из Шведске су јако заинтересоване да помогну градњу куће, а како сличне установе нема ни у Чачку, Новом Пазару, Рашки, Трстенику ово би донело материјалну корист па верујемо да би била самоодржива – каже Павловић. За само два сата је на штанду постављеном у центру града прикупљено више од две стотине потписа грађана који подржавају идеју о установљењу Дана сећања на жртве насиља у породици. Сем случајних пролазника потписе су ставили градоначелник Краљева, чланови Градског већа и одборници Скупштине града. Под мотом „Ни једна жена мање, ни једна жртва више“, акција је спроведена у Врању и Панчеву, а очекује се да до десетог децембра буде реализована на територији великог броја других локалних самоуправа. У Савету за родну равноправност не крију задовољство почетним резултатима, пре свега због менталитета средине који на ову појаву гледа из прикрајка. Основни задатак организатора прикупљања потписа је био да суграђане убеди како акција нема никакве везе са политиком. И овом приликом се показало да су више разумевања за потписивање имале жене, а посебно радује да акцију подржава

све више млађих. Једна од активности савета за родну равност у оквиру кампање Шеснаест дана активизма укључује поделу сертификата полазницама курса самоодбране организованог са жељом да се жене оспособе за реаговање у кризним моментима и одбране од насилника. Од педесет полазница на почетку до краја једномесечне обуке, организоване у сарадњи са Карате клубом Анима сан, стигло је шеснаест жена међу којима је било и жртава насиља у породици. Разочаравајуће делује податак о све присутнијем насиљу у породици, посебно онима чији су мушки чланови запослени у јединицама војске и полиције. - Иако можда није био адекватно прихваћен у нашој средини курс је као пилот пројекат био добро прихваћен, а за организацију смо, на скупу посвећеном безбедности жена, добили похвалу Министарства одбране – каже Павловић. Савет за родну равноправност и у наредној години планира реализацију различитих пројеката, а први се везује за економско оснаживање жена, поготово оних са сеоског подручја. Податак да су запостављене, много раде а мало добијају и уз то изложене насиљу, повод је за разговоре и кампање са циљем да се упознају са основним правима. И поред тога приметна је велика доза страха за учешће у оваквим активностима што их спречава да буду боље информисане чак и о питањима из области здравствене заштите. Посебно алармантним чини се сазнање о слабој инфрмисаности припадница млађих генерација незапослених жена са села које су оријентисане на пољопривредну производњу и бригу о породици. У Савету за родну равноправност инсистирају на њиховом економском оснаживању кроз помоћ у пласирању на тржиште онога што производе. Начин да постану видљивије у друштву је брендирање ових производа и постављање детаљнх информација са контакт подацима на званични сајт града. Планира се и скретање појачане пажње на жене предузетнице и охрабривање што више њих за покретање сопственог бизниса. Значајна помоћ очекује се од краљевачке филијале Националне службе за запошљавање и обезбеђивање подстицајних средстава за покретање бизниса кроз различите пројекте намењен искључиво женама. У наредном периоду посебна пажња биће посвећена афирмацији женског спорта за који се показало да је, ма колико био успешан, у неповољном положају у односу на мушки. То се најбоље манифестује кроз количину средстава која се издвајају из градске касе што је додатни повод за инсистирање да награђивање буде адекватно постигнутим резултатима. Т. Радовановић

Након пропасти великог броја краљевачких предузећа

МАГАЗИН

4.12.2016.

МОСКВА СПАС ОД ТРАНЗИЦИЈЕ

- Златно доба краљевачког угоститељства трајало је до почетка осамдесетих година кад почињу промене, до изражаја све више долази политика а отварањем великог броја кафића и ресторанчића јавља се и нелојална конкуренција. - У Хотелу „Термал“ је у сезони било запослено око 120 људи, 25 конобара, шанкери, кувари, рецепционари, собарице, администрација... Предах у Мотелу „Долина јоргована“ за путнике 120 аутобуса током само једног дана. – Тринаеста плата на крају сваке календарске године. – Уважаван и поштован угоститељски радник

Фото: М. Радовановић

Градимир Бајовић Бајо

МАГАЗИН 4.12.2016.

ранзиција која траје дуже него што се очекивало у значајној мери је утицала на живот великог броја Краљевчана, пре свих на оне који су након неуспелих приватизација највећих предузећа остали без посла. И док је тек мали број таквих успео, макар и привремено, да реши проблем запослења највећи број и даље шасну чека са подугачког списка краљевачке филијале Националне службе за запошљавање. Међу не малим бројем оних који нису били спремни да чекају помоћ других, па су посао потражили ван граница земље, био је Градимир Бајовић Бајо. Кратак предах између два одласка на рад у иностранству био је прилика за подсећање на дане безбрижног живота у Краљеву и почетак перспективне спортске каријере. Увод у њу шездесетих година прошлог века биле су дечје игре у делу Војног насеља познатијем као баба Дојина ливада. Знао је у то време поток поред пруге да се заледи, а основци толико занесу клизањем да закасне у школу „Чубуковачки партизани“ из које је потекло много добрих ђака. Међу њима је био Бајо као најмлађе од троје деце Радмиле и Властимира Бајовића, молера теренца запосленог у „Керамици“. Почетак седамдесетих година обележило је отварање прве радио станице у граду са чијих је таласа могло да се чује како овај део Чибуковца подсећа на Тексас. Поред већ добро познатих жестоких момака из Пицмале, Рибнице и са Женеве у кафани близу Шумарске школе снагу мишића проверавали су и омладинци овог дела града. И ма колико честе туче су по општем уверењу бројних савременика биле много безазленије него у данашње време, а они који су претходне вечери проверавали надмоћ на другима са овима су се пријатељски поздрављали већ следећег дана. У време кад се требало определити за активност којом би се испунило слободно време избор није био широк као у данашње време, па је због немогућности родитеља да задовоље жељу за бављење музиком превагнуло интересовање за спорт. Опредељењу за ко-

шарку, прво кришом а касније без стида, кумовало је сазнање о наглом порасту висине од двадесетак сантиметара за годину дана и податак да је репрезентација Југославије постала првак света у овом спорту. Као ни већина вршњака ни Бајо није имао јасно дефинисан став о томе које занимање изабрати после основне школе. Размишљање о аутомеханичарском занату распршило се као мехур од сапунице након сазнања да би као конобар могао да буде годподин са белом кошуљом, црном краватом и увек до перфекције испегланим панталонама. Било је то довољно за мотивацију која је водила ка овом смеру Економске школе која се налазила на простору садашњег Насеља Моше Пијаде. Три дана током недеље у школи и исто толико на пракси и хотелима „Турист“ и „Југославија“ остављало је довољно времена за бављење спортом, а почетак рада Хотела „Термал“ у Матарушкој Бањи 1976. године поклопио се са завршном годином школовања што је било повод за запослење тек неколико дана после матуре. Првих година се радило само у сезони, са паузом од два месеца након сваких шест претходних, што је у доброј мери погодовало бављењу спортом. Оснивање Кошаркашког клуба „Машинац“ било је повод за прелазак из „Слоге“ у овај колектив са којим је доспео до такмичења у оквиру Прве лиге. Од првог дана све до тренутка док Хотел „Термал“ није престао да ради Бајовић је провео у овом објекту, а нагомилано искуство из најпросперитетнијег периода потврђује да је то време тешко поредити са било којим каснијим. - То је време експанзије, хотел пун пансионских гостију, бројни семинари, свадбе и жива музика због које су долазили гости из Краљева, Чачка и Крагујевца, а најлепши су били дочеци Нове године, потом бројне забаве и матурске вечери. Било је то златно доба краљевачке привреде и „Термала“, а трајало све до почетка осамдесетих година кад почињу промене, до изражаја све више долази политика а отварањем великог броја кафића и

ресторанчића јавља се и нелојална конкуренција. У „Термалу“ је у сезони било запослено око 120 људи, 25 конобара, шанкери, кувари, рецепционари, собарице, администрација. У целом предузећу је било око две стотине запослених, почео је да ради Хотел „Минерал“ у Богутовачкој Бањи, а златна кока је био Мотел „Долина јоргована“ који је радио 24 сата дневно. На лепиње са кајмаком навраћали су бројни гости, а у 15 соба на спавање навраћали путници, намерници и возачи неког од педесетак аутобуса дневно о којима сведочи књига евиденције – прича Бајовић. Кад су почетком друге половине 1980. године из јужних делова земље интензивиране посете Кући цвећа забележено је заустављање максималног броја од 120 аутобуса у току само једног дана. Све већи број гостију је у објекту опремљеним новом котларницом, плинском станицом и здравом пијаћом водом, опслуживало тридесетак радника. Зарада је била пристојна, а уз плаћене трошкове путовања на посао и накнаде за топли оброк уобичајеном се сматрала и тринаеста плата на крају сваке календарске године. Радницима који су то желели омогућено је добијање стамбених кредита, а угоститељски радник био уважаван и поштован. Трајало је то све до почетка деведесетих година кад почиње распад Југославије обележен хипер инфлацијом и првим избеглицама из Хрватске, касније и Босне и Херцеговине. Један број њих смештен је у објекте предузећа Природно лечилиште и одмаралиште „Матарушка и Богутовачка Бања“, а иако је за то плаћена адекватна надокнада плата запослених се свела на динарску противвредност само неколико немачких марака. Након заустављања стрмоглавог пада националне валуте уследила је краткотрајна стабилизација, а функционисање предузећа одржавано све до пред крај девете деценије кад почетак бомбардовања наговештава суноврат. Известан број запослених је ангажован у ратним операцијама на простору Ко-

4.12.2016.

МАГАЗИН

сова и Метохије, а на преостале погубно деловао податак да је једног колегу усмртио метак испаљен из снајпера. Ситуација није битно промењена ни након демократских промена 2000. године којима су претходили вишедневни протести великог броја незадовољних којима су се придружили и угоститељи. Жеља за променом на боље била је подстакнута потребом за стабилним зарадама ма колико бакшиши ,који нису били безначајни, утицали да се колико толико преживљава. Није много помогло ни настојање да се након сужења дотадашњег освоје друга тржишта. - Угостили смо неколико пута женску кошаркашку репрезентацију, одбојкаше и ватерполисте који су из „Термала“ отишли у Лос Анђелес на Олимпијске игре. Долазили су спортисти Будућности из Подгорице, Ријеке, Вождовца, Београда, Радничког из Крагујевца, а 90 одсто спортиста који су наступали у Краљеву долазило је на спавање у „Термал“. Направљена је „Капица“, одржаван рад у Ресторану „Југославија“, у Хотелу „Жича“ смештене избеглице, а стаје и „Долина јоргована“ јер пут више није фреквентан. „Минерал“ ради од маја до новембра, по који пут и за дочек Нове године, а до наредне сезоне функционише као објекат затвореног типа. По неко дешавање у „Термалу“ резултат је уверења да би, уколико се објекат затвори, то био и коначни крај. Функционисање је било неисплативо због великих трошкова енергената, а котларница стављана у погон само да би се систем одржао у исправном стању. Све је трајало до 2013. године кад сам коначно одлучио да напустим посао и потражим бољи – прича Бајовић. Све до тада запослени су примали само део зараде, јер за пун износ није било довољно пара. Изостале су и уплате доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, а због одласка у пензију смањивао се и број запослених. Коначна одлука донета је по заврештку радног дана 29. новембра, а годишњи одмор који није коришћен неколико година био прилика да се

још једном добро размисли о плановима за будућност. Идеје из ранијег периода о одласку у неки од угоститељских објеката у земљама Западне Европе одбачена је у тренутку кад се, после само неколико месеци, јавила могућност запослења у Руској Федерацији. После пуних 36 година рада у струци Бајовић се, са нешто најнеопходнијих ствари, без и једне речи познавања руског језика упутио према Москви. Радно време између 11 пре подне и поноћи у ресторану „Оптимист“ са 130 места, само неколико стотина метара удаљеном од Кремља, прилика је за прилагођавање новим условима рада. Из звучника на тераси ресторана чују се звуци српске музике, па наврати ко препозна звуке родног краја. Сем њих до бројке од 80 посто госте чини домаће становништво а остатак странци који долазе из свих крајева света. Ударни термин између поднева и четири сата поподне резервисан је за ручак радника оближњих фирми. - Руси знају шта је српска кухиња, а међу гостима је било и оних који су долазили у Краљево па добро познају специјалитете. Један дан одмора недељно носи дилему да ли да се наспавам, или обиђем знаменитости којих је преко главе. Све је било у реду док нису почели проблеми са Украјином, а иако нема велике промене почео је да се осећа пад промета. Ограничено је шта може да се увози, и од кога, почиње блага инфлација, поскупљују производи и цене у једном периоду достигну двоструку вредност. Руси нису посебно реаговали јер су везани за рубљу, али је проблем са нама ако купујемо евро. Како је на тржишту било доста производа са запада покренута је кампања за враћање коренима и куповину домаћих – објашњава Бајовић. Иако имају огромна пространства погодна за гајење пшенице и других житарица Руси су у дугом периоду били оријентисани према увозу ових артикала јер им је то било једноставније, а блокада са запада утицала је на пад цене нафте и нафтних деривата чија је цена достизала једва 0,6 евра.

Посета Храму Христа Спаситеља потврђује колико су становници Русије привржени православљу о чему сведоче редови оних који дисциплиновано у редовима чекају на улазак и при веома ниским температурама. Ономе ко долази са стране у очи прво пада дисциплина која је приметна у свим сферама живота што води ка ставу да би много тога могло да се научи од руског народа, почев од свуда приметне хигијене и забране пушења у ресторанима чију оправданост нико не доводи у питање. У близини низа зграда поправилу се налазе огроман парк и обданиште, дрво је заштићеније од човека, а разлог лежи у чињеници о присуству превише бетона на коменема графита. Да се Москва не разликује много од других европских градова сведоче три огромна облакодера у стаклу изграђена недалеко од Кремља. И док се све што је могуће модернизује просторије старих фабрика постају својеврсни културни центри. Иако више него други поштују традицију Руси су отворени за савремене трендове који долазе са свих страна света, а потврда да их бије глас да су склони алкохолу много је мање уочљива од броја оних који и време вожње метроом користе за читање књига. - Просечне плате крећу се око 500 евра, а продавнице су током целе године снабдевене свим врстама производа. Направили су модеран метро и огромне супермаркете који тешко могу да се обиђу за кратко време, а присутни су производи престижних марки свих светских произвођача. Москва је скуп град али сви који раде успевају да подмире трошкове. Жене селепо облаче и прате светске трендове, салона лепоте има на сваком кораку, а на улицама су луксузни аутомобили типа БМВ, јагуар и други. Руси воле своју државу, поштују религију, празнике и породицу – каже Бајовић. Ма колико после украјинске кризе евро био у неповољнијем положају у односу на рубљу могло је по нешто да се уштеди и уложи у завршетак инвестиција у Краљеву, а годишњи одмор је прилика за повратак кући и сумирање утисака пре коначне одлуке о повратку. На то у великој мери утиче утисак о приликама у земљи које су се промениле од тренутка напуштања. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.12.2016.

Тавник село привредника и воћара

МАГАЗИН

4.12.2016.

РАКИЈА СПАШАВА ВОЋАРЕ

- Иако се највише пије ракија јачине 20 гради наука каже да то треба да буде до 18 како би се сачувао укус воћа. – Пољопривредно газдинство Завише Шћеповића има боље услове за производњу ракије од 90 одсто дестилерија у Србији. – До добре ракије води довољно стрпљења и почетног капитала. – Оцена произведене ракије потврђује да је на граници између златног и сребрног квалитета. - Просечан сељак зна врло мало, а мисли да зна много, па прави многе грешке које наука не трпи. - На тржишту има мало добре ракије, а добром се сматра она која је одлежала најмање три године. - У Тавнику и околини нема шљивика квалитета ни приближног Шћеповићевом, иако има доста необрађеног земљишта погодног за гајење шљиве и дуње. - И од суве шљиве може да се направи квалитетна ракија.

Завиша Шћеповић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.12.2016.

раљевачки крај је од давнина познат по воћарству, посебно валовити предели Буковице, Дедеваца, Роћевића, Врдила... У последње време засади воћа се шире у овим, али и другим крајевима, а није чудо да ничу и тамо где се о томе никада није размишљало. Исто толико је познато да је Тавник са околином постао на далеко чувен по гајењу дуња, а податак да им ово поднебље посебно погодује било повод за бројне засаде у широком појасу око села. Искуства произвођача су различита, а оно које има Завиша Шћеповић потврђује да се сваки рад, уз примену потребних агротехничких мера и поштовање савета стручњака, итекако исплати. Друго је питање шта ко очекује од производње и колико је спреман да улаже како би остварио врхунске приходе. Опредељење за гајење воћа и производњу ракије уско је повезано са великим улагањима почев од садње преко производње до флаширања и пласирања на све засићеније тржиште. Тако само складиштење у велику храстову бурад оптерећује производњу са једним евром по литру што на капацитет од три хиљаде литара колико има Шћеповић представља значајно улагање. Искуство показује да се као најбољи материјал за бурад показало храстово дрво одлежало бар три године, поготово ако се препусти рукама вештих пинтера. Завиша Шћеповић се сврстава у ред водећих произвођача у овом крају о чему сведочи податак да је претварање 21 тоне шљива у надалеко познату ракију, уз дванаесточасовни рад два казана за печење, трајало пуних 25 дана. Резултат се огледа у 2.100 литара препеченице спаковане у бурад у којој током времена додатно добија на квалитету. Томе доприноси и чињеница да ће током наредне три године, стајањем због дозревања и сједињавања, количина бити смањена за десетак одсто. Ма колико искуство стручњака било драгоцено није без значаја ни сопствено, а оно потврђено бројним експериментима показује да се дуплим препеком добије ракија јачине

између 60 и 65 степени, или 25 гради. И док се у ранијим периодима експериментисало разблаживањем пре складиштења Шћеповић се ове године определио за стриктно поштовање савета стручњака Пољопривредног факултета. То подразумева обезбеђење довољног броја буради за смештај ракије највеће јачине до одређеног нивоа, након шест месеци разблаживање дестилованом водом и понављање поступка још једном након наредних шест до када би требало да се заврши најбоље сједињавање. - Сад смо све ставили на 66 степени, а буриће испунили до две трећине укупне запремине да би оставили места за дестиловану воду којом се касније постиже оптимална степенажа. Код нас се највише пије ракија јачине педесетак степени, или 20 гради, мада наука каже да то треба да буде до 18 како би се сачувао укус воћа. Све наше ракије су у стакленим балонима, а од ове године и у посудама од инокса. Имамо око пет тона одлежале и 2.100 литара у сазревању што ће, кад се разблажи, бити око три хиљаде литара. Највећи део је намењен унуцима, а одређену количину смо, да би покрили трошкове производње, продали пријатељима у Црној Гори, Републици Српској и Београду – каже Шћеповић уз потврду да се трошкови производње и инвестиција у инфраструктуру на годишњем нивоу крећу између две и пет хиљада евра. Математика из последњих осамнаест година, од када се кренуло у ову производњу, потврђује да одлежала ракија достиже вредност онога што је уложено. Кад би се све продало можда не би ни било значајније зараде, али би остале велике површине под засадима различитог воћа и друга инфраструктура. Она се састоји од три хиљаде литара у бурићима, 22 хиљаде литара у кацама, два котла за печење ракије капацитета 300 литара, просторије за чување каца, одлежавање и чување. Педантан као што је увек био Завиша Шћеповић од првог дана води прецизну евиденцију утрошка сваког динара, од садње, преко прскања, брања до финалног производа. Иако трошкови производње варирају

од године до године показало се да разлика није велика, а фиксни трошкови по хектару засада достижу хиљаду евра. Кад кроз три године у бурад буде смештено очекиваних десет хиљада литара квалитетне ракије Шћеповић планира да даљи рад препусти унуцима, а Урош је већ уписао Пољопривредни факултет са уверењем да ће, као прехрамбени технолог, на породичном имању основати дестилерију. Поступак је покренут након усвајања закона о ракији и чувању ракије, а први корак је регистрација пољопривредног газдинства које је у закуп узело предузеће Завишиног сина Милана. Следећи је подношење захтева за легализацију дестилерије заснованог на чињеници да већ постоји 90 одсто потребних капацитета. Оно што данас има регистровано газдинство Завише Шћеповића боље је него услови које је успело да обезбеди бар 90 одсто других дестилерија у Србији. Скоро две деценије искуства у воћарству, и нешто мање у производњи алкохолних пића, потврђује да је могуће произвести добру ракију под условом да се има довољно стрпљења и почетног капитала. - Ово је посао код кога тек за десет година можеш да очекујеш неки резулатат. Зато у ово треба да крене неко ко има неки други посао, па из њега да инвестира јер је на почетку доста тешко. Десете године сигурно ћете да будете на нули, а тек након тога можете да очекујете добитак и то је математика коју смо изводили уз податак да је за економску исплативост неопходна минимална површина од четири хектара. Волели би да проширујемо засаде воћа на имања која се ослањају на наше, али су ту други Шћеповићи који обрађују земљу и немају шта да продају. Са дуњом се нисмо прославили, јер је болест победила, па би најрадије наставили са шљивом јер смо технолошки овладали производњом и правимо одличну ракију. Носили смо је на оцењивање и добили потврду да је на граници између златног и сребрног квалитета што је врхунски успех.

МАГАЗИН 4.12.2016.

Брање је одлично, технолошки процес такође, а уз мало више инвестирања у буриће и одлежавање, постиже се високи квалитет који обезбеђује врхунску цену, јер цена квалитетне ракије по години одлежаности добије још по евро по литру – каже Шћеповић. Искуство сведочи да је за квалитетну производњу неопходно имати складишне капацитете бар за трогодишњу производњу и да се ракија повремено претаче из млађих бурића у старије. Завиша Шћеповић је у осмој деценији живота закључио да просечан сељак зна врло мало, а мисли да зна много, па прави многе грешке које наука не трпи, а она је све дефинисала па, ако се прати, не може да се погреши. Поразно делује податак да на тржишту има мало добре ракије, а добром се сматра она која је одлежала најмање три године. На чињеницу да је мали број произвођача код којих остаје толико посебно поразно делује сазнање о дестилеријама које боје ракију како би се стекао утисак довољне старости као потврде квалитета. Уместо две три године стајања, због сједињавања, у ракију се додају мрежасти чакови, не ретко и најлон чарапе, напуњени храстовим чипсом сличним пелету. Ракији која после петнает или више дана добије жељену боја дода се и мало вештачког мириса и тако ствара погрешан утисак о њеној старости као основи за тврдњу о врхунском квалитету. Уверење да 90 одсто ракије на домаћем тржишту потиче из рода последње године засновано је на податку да мало ко од произвођача има времена да чека на дуго одлежавање, а засновано на тежњи да се што пре дође до капитала за нову производњу у време кад држава није спремна да помогне. Иако је производња ракије дуг процес који тражи стрпљење и значајне инвестиције тржиште гута и овакве чија цена често ни не премашује 300 динара по литру. Уз

опаску да се цене доста разликују иде и тврдња о постојању произвођача који препецају џибру. Озбиљни произвођачи верују да би на тржишту коначно могао да се уведе ред, посебно на путу приступања Србије Европској унији која није спремна да трпи овакво понашање. - Кад год неко каже да има ракију стару 15 или 18 година лаже, јер такве ракије у Србији нема. Можда и може да се нађе ракија стара пет година, а преко тога... Ракија која стоји дуго густа је као мед, а човек који се разуме може одмах да је осети. Засади шљива, посебно овде у Краљеву, су млади јер се скоро 30 година није садило. Старе сорте је почистила монилија, па нико није ни могао да сачува ракију, јер је попијена. Имамо произвођача који целокупну производњу извозе, а немају своје шљиве па купују од сељака меку, препецају је и након убрзаног сазревања пласирају на инострано тржиште. То јесте добра и чиста ракија са географским пореклом, али није врхунска – каже Шћеповић. Овогодишње улагање у производњу креће се између десет и двадесет хиљада евра, а због несташице воде у Тавнику највише је потрошено на копање бунара и систем за наводњавање . Они који се у дужем периоду баве воћарством потврђују да воћњак даје оптималан род између десете и двадесете, а може да се продужи и до тридесете године старости. Имунитет свих биљака није исти па је повремено неопходно подсађивање због чега и Шћеповићи сваке године засаде по десетак нових стабала. Иако Институт за воћарство у последње време има проблема са инфекцијом квалитетан садни материјал, уз повећану дозу опрезности, може да се нађе. Пред крај осме деценије живота Завиша Шћеповић је најбољи пример како треба да се ради да би

се постигао успех у послу. Најбољи доказ је да у Тавнику и околини нема шљивика ни приближног квалитета иако има доста необрађеног земљишта погодног за гајење шљиве и дуње. Он, али и син и унук, верују да ће, након година стрпљења и инвестирања у будућности ширити засаде, а основа за то је већ обезбеђена. У последње време све атрактивнијим се сматра сушење шљива, па одређен број произвођача усмерава производњу у том смеру. Разлог лежи у чињеници да се брже долази до готовог производа, јер се сува шљива исте године пласира на тржиште. Интересантним се чини податак да се и од суве шљиве може направити квалитетна ракија. То је значајно у периодима нестабилности на тржишту као што је било прошле године кад је због застоја у извозу на руско тржиште цена суве шљиве знатно пала. У таквим околностима охрабрујуће звучи податак да, поред тога што може дуго да стоји, може да буде и сировина за производњу ракије. Сваки педаљ земљишта у власништву породице Шћеповић обрађен је и стављен у службу производње квалитетне ракије која се прави од шљиве, може и од крушке и дуње, а за њих ни то више није тајна. Ма колико конзумне врсте доносиле бржу зараду шљива се показала поузданијом понајвише због чињенице да увек може да се употреби за ракију која, сем што је најисплативија, представља једини производ који стајањем добија на квалитету. Од свих других облика прераде ово је најскупља варијатна, а стимулативно делује сазнање да ракија не може да пропадне. Из довољно дугог искуства у производњи произилази и препорука онима који имају могућности а још нису одлучили којим путем да крену. Најбоље је улагати у сортименте од којих на крају може да се направи добра ракија. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.12.2016.

Краљевачка позоришна сцена: Јелена Бартуловић (1)

МАГАЗИН

4.12.2016.

ПРВА ДАМА КРАЉЕВАЧКОГ ГЛУМИШТА

- Позориште је у деценијама после Другог светског рата било више од забаве. - Посетиоци су показивали много више интересовања и љубави према позоришту него што је то случај у данашње време. – Позоришна дворана са скоро два пута више места него данас по правилу је била пуна, а посетиоци након представе долазили да честитају и разговарају са глумцима. – Из руиниране позоришне сале се у време пауза између чинова излазило у ресторан Хотела „Париз“. - Доласком Александра Ковачевића почетком седамдесетих година дошло је до наглог успона позоришта који је кулминирао највишим признањима за рад у овој области

Јелена Бартуловић

Фото: М. Радовановић

раљевачка позоришна сцена је деценијама уназад на широком простору Југославије препознавана као специфична и у многим елементима позоришне игре квалитетнија од других. Временом се усавршавала и постајала све доминантнија, па и данас заузима значајно место у позоришном животу земље. Успесима верификованим на бројним фестивалима доприносиле су бројне личности, пре свих глумци међу којима се у дугом периоду јасно издвајала маркантна појава Јелене Бартуловић, глумице која је деценијама мамила уздахе бројних генерација мушког дела посетилаца позоришних представа. Подсећање на бројне личности које су се избориле за данашњи статус Краљевачког позоришта само је мали део онога што ова средина дугује ентузијастима каквих одавно више нема. Требало је времена да се особа која је деценијама суверено владала позоришном сценом приволи да исприча животну причу која потврђује да пут до онога што је постигла није био ни кратак ни лак. Отпочео је и пре него је први пут, са само девет година, стала на

МАГАЗИН

4.12.2016.

сцену и на њој у деценијама које следе остварила велики број незаборавних улога. Почетком педесетих година прошлог века били су то наступи на различитим приредбама и концертима организованим за ограничен број људи, у прво време као интерпретатор народних песама које се и данас сврставају у оне праве. Јеленина мајка Живка се још као деветогодишња девојчица из Груже упутила у Македонију да би се придружила свом оцу који је непосредно по завршетку Првог светског рата тамо добио запослење. Случај је хтео да и отац Радојица са 16 година напусти Обрву да би, након одслуженог војног рока у Босни, остао да ради у војсци и буде прекомандован у јединицу која је у Македонији била стационирана уз бугарску границу. Случај је хтео да се тамо упознају, а након венчања преселе у Велес где су рођени син Милош и кћери Зора и Јелена. Само дан након напада на Југославију у априлском рату 1941. године прве бомбе су пале на Велес, а на први знак опасности Радојица са два војника похитао ка кући како би Живку са

децом склонио на нешто сигурније брдо на периферији града. Случај је хтео да бомба погоди спратну кућу у којој су становали, а он буде тешко рањен. Тога дана је Јелена, а није имала ни пуне две године, последњи пут видела оца који је сахрањен са осталим мештанима страдалим у бомбардовању. Након доласка у овај крај Бугари су разорили и гробље тако да о страдалима тог дана нема никаквог трага. Са троје мале деце, гола и боса, Живка се упутила ка родитељима у тридесет километара удаљено Градско. Евентуални сусрет са бугарским војницима значио би сигурну смрт за све четворо, а како опасност није елиминисана ни наредних дана успела је да се укрца у терени воз и крене према Краљеву, потом у Обрву где су сви остали до краја рата. Иако је удовица са троје мале деце и домаћичком школом успела да се запосли као кројачица Јеленино детињство је, колико мучно, било и лепо због сазнања да се ни живот другарица са којима је одрастала није превише разликовао. Негде на почетку Омладинске улице иза великог рекламног паноа крије

МАГАЗИН 4.12.2016.

се оронула зграда у којој су након рата биле просторије Културно-уметничког друштва „Херој Маричић“. Љубав према песми одвела је тамо Јелену за коју се још тада тврдило да има глас сличан надалеко познатој Радмили Димић због чега је, као „чудо од детета“, представљала праву атракцију на бројним наступима по Босни и Македонији. Није јој био стран ни балет који је упознала у нижим разредима основне школе да би већ у вишим разредима наступала на бројним ђачким приредбама и краћим позоришним игроказима. Трајало је то све до поласка у средњу школу а како је старији брат, већ био запослен у Новом Пазару, пожелео да у критичним годинама држи сестру под контролом и њу је пут водио према месту у коме је већ постојало успешно аматерско позориште. Један од глумаца био је и наочити млади наставник физичког васпитања у Економској школи и каснији животни сапутник Фердинанд Бартуловић. - Углавном сам тумачила драмске улоге у представама „На крају пута“ и „Потпалубље“, по који пут и комедијама као што је „Клупко“ за коју сам добила награду на такмичењу у Митровици. Кад сам се 1962. вратила у Краљево Миша Марић је дошао и питао зашто муж и ја не бисмо дошли у позориште. Врло радо смо прихватили и ступили у дивно друштво које ми је остало у најлепшој успомени. У то време су у позоришту владали други односи, није било пакости, ни замерања, а ако смо могли једно другом да помогнемо помагали смо. Иако се причало да је редитељ Мија Сарић незгодан много сам га волела, јер је био диван лик од кога сам много научила. Био је велики интелектуалац, а у суштини јако несрећан као човек. Почела сам да играм главне улоге у драмама које сам много волела, а кажу да сам имала успеха и да сам свуда лепо примана. Код Мије није било длаке на језику и сваки пут кад је био задовољан мојом игром била сам сигурна да сам добро одрадила посао. Мија ме је научио како да седим на столици и да се понашам, упутио у основне радње и игру на позорници. Био је то диван чо-

век кога сам обожавала – прича са сетом Јелена Бартуловић. Пријатан разговор је прилика за подсећање на време кад је позориште било више од обичне забаве. Посетиоци су показивали много више интересовања и љубави према позоришту него што је то случај у данашње време. Добра потврда је податак да је сала са скоро два пута више места него данас по правилу била пуна а посетиоци након представе долазили да честитају и разговарају са глумцима. Нешто се ипак није променило, па су глумци на страни увек били боље примљени, више цењени и поштовани, него у свом граду. У време кад је

позориште представљало један од малобројних видова забаве, али и прилику за сусрет са делима светских класика, сала никад није била празна а задовољство извођача је повећано сваки пут кад је испуњено ученицима краљевачких школа. Ништа мање узбудљива нису била ни гостовања у околним селима и представе по домовима културе у Мрчајевцима, Мрсаћу, Витановцу, Витковцу, Ратини и другим, чак и у периодима кад се, због хладноће, подједнако цвокотало и на позорници и у гледалишту. Након смрти Мије Сариће било је покушаја да се одржи достигнути ниво да би, доласком Александра Ковачеви-

МАГАЗИН 4.12.2016.

ћа почетком седамдесетих година дошло до наглог успона који је кулминирао највишим признањима за рад у овој области. Као један од најбољих студената режије, касније изузетан редитељ, Ковачевић је на сцену тадашњег позоришта поставио бројне представе које се и данас помињу због бројних признања која су заслужиле у одмеравању снага са другим позоришним кућама. Ковачевић је режирао и две представе у којима је Јелена Бартуловић остварила запажене улоге, а обе су биле награђене. - Било је у то време доста младих који су долазили у позориште, као што је Дана Крљар коју памтим по изузетној улози у представи Јелена Ћетковић, али због студија или запослења остану само једну или две сезоне. Позориште је у то време било прилично руинирано, колико сала толико шминкернице и све остало. Загревало се помоћу пећи на дрва, а из сале се у време пауза између чинова излазило у ресторан Хотела „Париз“ – сећа се Јелена која је раду у позоришту прилазила са онолико озбиљности колико је захтевао и рад у „Југобанци“ у којој је провела читав радни век. Настојање да се увек сврстава међу најбоље раднике изискује посебне напоре, а до вечерњег поласка на пробу Јелену је, по правилу, чекао велики број кућних послова. Док је била у снази мајка је помагала колико је могла, првенствено у чувању унуке Сузане која је добар део времена проводила у позоришту и са толико пажње пратила пробе да је текстове готово свих представа знала напамет. Верује се како би, да је била нешто старија, без проблема могла да замени било ког глумца спреченог да се појави на представи. У време кад се у позориште одлазило породично редовни посетилац је

била и Живка која је годинама на леђима носила терет кћеркиног одсуства из куће. Иако није имала обичај да критикује, и даје примедбе, то се није могло рећи за Сузану која је са великом пажњом пратила сваки Јеленин покрет на сцени. Искуство из тог периода потврђује да чланови породице сваку од улога посматрају различито, у највећем броју случајева много критичније, од остатка публике. Правим уметницима, а Јелена се сврстава у такве, то је увек била прилика да већ при првом следећем изласку на сцену исправи евентуалне недостатке. Љубав према уметности подразумева цену коју мора да плати свако ко одлучи да јој се препусти. И док је све време бављења позориштем део цене плаћала и породица део љубави посвећен другим видовима уметности још у најранијој младости је запретио да угрози репутацију доброг ђака. У време кад се у једином краљевачком биоскопу „Сутјеска“ приказивао култни филм „Бал на води“ популарност Естер Вилијамс није била препрека да се побегне са часа. - Како је било забрањено да идемо у биоскоп шћућуримо се да нас нико не види док се не погасе светла, али у наш ред дође директор школе и, кад нас угледа, саопшти да сутрадан дођемо код њега у канцеларију. Следећег дана се нас пет постројимо и доживимо жестоке критике због тога што смо гледале филм који је забрањен за наш узраст. У време кад још нисмо биле дорасле игранкама нашем узрасту су сваке недеље била намењена матинеа која су у поподневним часовима организована у просторијама месних заједница. Било нам је важно да играмо уз популарне мелодије и испразнимо се све док нисмо довољно одрасле за игран-

ке у Дому железничара, Електрокомбинату или Дому ЈНА на половини Омладинске улице. Кад није било игранки прилика да, без обзира колико је хладно у зимском периоду а претопло током лета, видимо по коју симпатију био је корзо и шетња небројано пута у круг око споменика у центру града. Сећам се зиме са пуно снега преко двадесет сантиметара дебелог леденог слоја кад смо, док ветар брише, у школској кецељи а без панталона, чизмица, капе и рукавица, шетале око споменика па продужили до задужбине – прича Јелена. Главно место окупљања током летњег распуста била је увек препуна ибарска плажа. До завршетка осмоогодишње школе нико није ни помишљао на кафану, а након тога је свако кренуо у другом смеру, Јелена према Новом Пазару који ће одлучујуће деловати на даљи ток живота. - Кад сам прешла у Нови Пазар мој драги супруг ми је предавао физичко васпитање. Био је леп, а ја имала тек 17 година кад сам одлучила да се удам. Прво сам морала да напустим школу због чега је мајци било много тешко колико и због сазнања да сам превише млада за такав корак. Тада нисам ништа знала јер се то време, у односу на данашње, много разликовало. Касније сам завршила школу и запослила се у банци, а првог дана 1960. године прешла у Краљево и одмах се запослила у Југобанци. Како је школска година била у току муж је остао у Новом Пазару још неколико месеци, потом прешао у Самаила а потом у Основну школу „Светозар Марковић“ где је остао до пензије – завршила је први део животне приче прва дама краљевачког глумишта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Одјеци фестивала позоришних представа за децу и омладину

МАГАЗИН

4.12.2016.

КО ПРОДАЈЕ РОГ ЗА СВЕЋУ?

- На деветом по реду фестивалу „Мали Јоаким“ изведено петнаест такмичарских представа, по неким изворима седам или осам, забележено присуство 130 гостију извођача, 2.854 гледалаца објављено 400 примерака билтена, подељено 3.000 беџева, а направљено 510 уметничких фотографија које сведоче о дешавањима испред и иза кулиса. – По оцени Заједнице професионалних позоришта Србије фестивал у Краљеву један од најуспешнијих до сада. – Краљево је било врхунски домаћин који је високо подигао све стандарде тако да ће организаторима следећег фестивала у Крушевцу летва за скакање бити постављена изузетно високо. – Награде за глумачка остварења у представи Краљевачког позоришта „Ивица и Марица“ припале Предрагу Павловићу и Зорану Церовини

Фото: М. Радовановић

езброј пута изречен став да се од медија очекује истинито, објективно и правовремено информисање оне који су се определили за овај позив не ретко ставља у неповољан положај. Разлог лежи у чињеници да из различитих извора, по који пут и истог, добијају потпуно различите информације чијим се пласирањем у јавност често ствара поприлична конфузија. Последње, након завршетка деветог по реду фестивала представу за децу и омладину „Мали Јоаким“, долазе из уста директора Миодрага Динуловића који потврђује како је на сцени Краљевачког позоришта изведено петнаест такмичарских представа. То не би било чудно да само неколико дана пре отварања фестивала није потврдио како је као селектор изабрао седам из Крагујевца, Ниша, Пирота, Лазаревца, Крушевца, Ужица и Краљева. Кратак осврт на програм фестивала достављен медијима потрђује да распоред извођења на фестивалу укључује представу Краљевачког позоришта „Ивица и Марица“ намењене посетиоцима старијим од шест година, потом „Башта сљезове боје“ у извођењу Књажевско српског театра Крагујевац за децу старију од десет година. За трећи дан фестивала најављена је представа „Чудесна дружина једне стоноге“ Позоришта лутака Ниш намењена малишанима који су прерасли пету годину, а следећег „Сан летње ноћи“ Првог приградског позоришта „ПУЛС театар“ из Лазаревца десетогодишњацима и старијим. Овој узрастној категорији намењене су још три представе из званичне конкуренције, „Аладин“ Крушевачког позоришта, „У цара Тројана козје уши“ Народног позоришта Ужице и „Мали принц“ Народног позоришта Пирот. За последњи дан фестивала најављена је представа „Басне из сенке“ Позоришта за децу Крагујевац намењена онима који су тек навршили четврту годину живота, што укупно чини осам. Чврсто уверење да спорна констатација није изречена случајно наводи на сумњу у истинитост многих других које се везују за одржавање овог свакако значајног фестивала, а потврђују да је забележено присуство 130 гостију извођача, 2.854 гледалаца који су дошли из Витковца, Жиче, Сирче, Витановца, Врбе, Роћевића, Краљева, СОС Дечјег села, из Гимназије,

МАГАЗИН

4.12.2016.

ОШ „4. краљевачки батаљон“ и Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“. Директор фестивала значајним сматра податак да је објављено 400 примерака билтена, најмлађој публици подељено 3.000 беџева, а направљено 510 уметничких фотографија које сведоче о дешавањима испред и иза кулиса током осам фестивалских дана. Значај фестивала треба да потврди „130 минута телевизијских прилога, преко двадесет новинских и интернет чланака, седам округлих столова критике, једна изложба плаката у фоајеу позоришта, три пратећа програма у суорганизацији са партнерским установама у култури, тринаест чланова дечјег жирија, тринаест награда стручног жирија, једна награда дечјег жирија, немерљив смех, аплаузи дружење актера представа са децом и волонтерима, успомене, комплименти упућени граду домаћину и Краљевачком позоришту“. То све је добар аргумент Заједнице професионалних позоришта Србије да фестивал у Краљеву сматра једним од најуспешнијих до сада. Први фестивал „Мали Јоаким“ одржан је 2007. године у Крушевцу као ревијални, а међу само четири нашла се и представа Краљевачког позоришта „Мали принц“. Следеће године, опет у Крушевцу, фестивал је попримио такмичарски карактер, међу само четири пријављене представе није било Краљевчана а за најбољу је проглашена „Тртица и рајске птице“ у извођењу Народног позоришта Ужице. И трећи по реду „Мали Јоаким“ у Шапцу је, уз учешће четири позоришта међу којима није било Краљевачког, имао такмичарски карактер, а за најбољу је проглашена представа „Лепотица и звер“ Крушевачког позоришта. Четврти фестивал у Шапцу 2010. године окупио је у оквиру ревијалног програма шест позоришних дружина, а исти карактер имао је и наредни одржан у Пироту на коме су, поред домаћина, учествовала само још позоришта из Крушевца и Врања. Међу шест представа изведених у Лазаревцу наредне године дечји жири је најбољом оценио „Хало, овде бомба“ Пулс театра из Лазаревца, а Краљевчани су извели представу „Чувари природе“. Серија успеха Краљевчана почиње следеће кад је стручни жири фестивала одржа-

ног у Лесковцу проценио да је, од четири пријављене, најбоља представа „Меца и деца“, а успех је поновљен и прошле године кад је за победника проглашена представа „Чаробњак из Оза“. Режију је потписао Миодраг Динуловић који је исту представу поставио на сцену Крушевачког позоришта и учествовао на првом фестивалу „Мали Јоаким“. Ово је, подсетио је, био један од основних разлога, уједно и обавеза победника, да девети фестивал буде одржан у Краљеву. Тврдња нема реалну основу јер Краљево после победе на седмом по реду фестивалу није добило домаћинство као ни позориште из Пирота ове године јер се наредни „Мали Јоаким“ сели у Крушевац. - Овај фестивал је за све нас, а поготово моје колеге, био тренутак када смо се радовали једни другима. Радовали смо се да Краљево први пут у својој историји има један прави, велики, професионални, републички фестивал намењен деци која су најзахтевнија публика и не можете их преварити. Они долазе да буду преварени и ваша превара мора да буде толико чиста и високо уметничка да они осете да нису преварени на најподлији начин. Они немају друштвене манире да седе и ћуте. Ако не верују они галаме, а када их дотакне нешто заиста вредно они се буквално тресу и скачу. Ја сам мислио да је то нешто у ваздуху што утиче на њих, гледам и не могу да верујем да се деца испред мене џилитају, а у једном тренутку се смире и оволике им очи – потврдио је Динуловић приликом посете градоначелнику др Предрагу Терзићу у друштву двојице глумаца Краљевачког позоришта који су се на овој смотри окитили значајним признањима. Стручни жири 9. Фестивала представа за децу професионалних позоришта Србије „Мали Јоаким“ у саставу Миа Кнежевић, редитељка из Новог Сада, председница, Селена Томашевић костимографкиња из Београда и Милутин Вешковић глумац из Зајечара, у складу са Правилником фестивала „Мали Јоаким“ донели су одлуку о додели награде глумцу Краљевачког позоришта Предрагу Павловићу за улогу вештице Стравке у представи „Ивица и Марица“. У образложењу се наводи да он шармантним изразом, и вештим одабиром глумачких средстава, на иновативан начин оживља-

Предраг Павловић

4.12.2016.

МАГАЗИН

ва овај лик. Специјална награда је, за улогу у истој представи, припала Зорану Церовини који је вештином и духовитошћу на специфичан и драмски изазован начин изразио лик твора. Највиша струковна награда коју званични жири додељује за глумачка остварења повод су за пријем лауреата код градоначелника Краљева коме је предочено како цео ансамбл Краљевачког позоришта краси посвећеност игри, јер глуму сматрају баш таквом. И док се од директора позоришта могло очекивати да истакне значај награда које су припале краљевачким глумцима директору фестивала, а ради се о истој особи, није смело да промакне подсећање и на друге добитнике тим пре што је др Предраг Терзић апострофиран као председник Организационог одбора. Сјај признања Предрагу Павловићу не умањује податак да је награду истог сјаја за глумчако остварење, због сложеног израза унутрашње радње који се пред очима публике са лакоћом претвара у виртуозно вођење лутке, добили и Јелена Томић за улогу Абуа у представи „Аладин“. Исто признање је, за улогу у представи „У цара Тројана козје уши“ припало Николи Пенезићу чији необичан глумачки израз чини да се публика са топлином и разумевањем повеже са ликом којим глумац комичким даром на суштински начин допире до савременог гледаоца, али и Марти Келер за улогу лисице у представи „Мали Принц“ због очаравајуће глумачке игре, истинитог и неочекиваног резумевања и вођења лика лисице. Да специјална награда Зорана Церовине није јединствена потврђује податак да су је заслужили Биљана Раденковић и Стефан Младеновић за посвећеност у партнерској игри у представи „Чудесна дружина једне стоноге“, јер су консеквентно спровели однос и савременом младом гледаоцу понудили атрактивну и племениту игру, али и Кристини Томић за истинит глумачки доживљај за улогу Малог Принца у истоименој представи. У образложењу је наглашено да је она са дубоком вером, лако и на несвакидашњи начин дочарала унутрашњи свет чувеног јунака. Представници медија који су присуствовали пријему код градоначелника

Краљева очекивали су, ваљда је то и ред, да по коју реч проговоре и добитници награда. Злобници спекулишу различитим ставовима, од оног да не умеју ништа да кажу до тога да им је забрањено како не би умањили значај монолога директора фестивала. Они најрадикалнији помињу да је баш тај монолог манифестација врхунске глуме због које би требало размишљати да му се понуди улога у наредној представи за децу на неком од наредних фестивала. Иако је на сличним фестивалима у Србији присутна несвакидашња појава да скоро свака од представа добије награду овом приликом је кратких рукава остао Књажевско српски театар Крагујевац чија „Башта сљезове боје“ није деловала довољно убедљиво на чланове жирија. Био би грех не поменути да је награда за најбољу музику припала Боривоју Младеновићу који у представи „Сан летње ноћи“ звуком једноставно и ефектно покреће свет маште, а његова музика оркестрира игру и пловидбу кроз време и простор чини чаролијом. Награда за костимографију припала је Милици Грбић за остварење у представи „Мали принц“ због комплетног и целовитог уметничког поступка који обједињује ликовност и дубоко разумевање костима као једног од главних носиоца карактера ликова драмске садржине и форме, а за сценски дизајн представи „Сан летење ноћи“ у којој је истанчан визуелни идентитет исказан кроз елементе светла и сценографије. Одабир једноставних сценских представа, јасно и прецизно вођење глумачке игре, и осталих наративних сегмената који сачињавају дубок и истинит израз савременог света, допринео је да награда за режију представе „Мали принц“ припадне Давиду Алићу. „Малом принцу“ је припао и гран при фестивала „Мали Јоаким“ са образложењем да се додељује представи која на емотивно продоран начин, изражен кроз целовиту форму, опчињава гледаоце свих узраста. Она својом искреношћу и умешном лакоћом глумачког ансамбла пласира садржину једног од најлепших дела савремене светске књижевности. Награда за драмски текст представе „У цара Тројана козје уши“ припала је Љу-

бивоју Ршумовићу, писцу са тајном који непознати и наизглед далеки свет античког Рима духовито и вешто претвара у драмску структуру која беспрекорно кореспондира са данашњим гледаоцем. Захвалност председнику Организационог одбора др Предрагу Терзићу темељи се на уверењу да без јаке подршке локалне самоуправе не може бити ни јаких фестивала а Краљево је, потврђује Динуловић, било врхунски домаћин који је високо подигао све стандарде тако да ће организаторима следећег у Крушевцу „летва за скакање бити постављена изузетно високо“. Због уверења да је једини организатор који је на овакав начин испоштовао фестивал из Заједнице професионалних позоришта Србије, која је организовала фестивал уз финансијску подршку Министартсва културе и информисања, најављују писано признање. Спуштањем завесе на девети почињу припреме десетог фестивала „Мали Јоаким“. Директор овогодишњег наговештава да сви послови још нису завршени и да и даље стижу рачуни за извршене услуге. Колико ће њих бити прослеђено на исплату локалној самоуправи можда никада неће бити познато широј јавности. И да не буде забуне, било је у прошлости у Краљеву позоришних фестивала и са више учесника и са више публике, више округлих столова, пропратних програма и још по нечега. Није било толико беџева ни уметничких фотографија јер су у то време трошкови израде, у односу на данашње, били много већи а финансијске могућности знатно скромније, а чини се да су и критеријуми о вредновању уметности били другачији. А квалитет једне манифестације овог типа мери се по квалитету онога што је публици приказано на сцени. Потврда квалитета представа са овогодишњег фестивала изражена је у образложењу жирија. Заједница професионалних позоришта Србије као организатор овако значајне манифестације није ни на сопственом сајту написала ни реч иако је фестивал окончан 19. децембра. Намеће се закључак да се важнијим сматра оно што су о томе до сада објавили медији, можда и наш. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Зоран Церовина

МАГАЗИН 4.12.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Вајана Пре три хиљаде година највећи морнари света путовали су по широком Пацифику и откривали бројна острва Океаније а онда, скоро хиљаду година, њихова путовања су престала иако нико, до дан данас, не зна зашто. Из Волт Дизни студија за анимацију стиже „Вајана“, анимирана авантура о живахној тинејџерки која ће, како би спасила свој народ, отпловити на храбру мисију. За време путовања ће упознати некада моћног полубога Мауија који ће је водити у мисији да постане „налазач пута“. Они ће заједно путовати по отвореном океану у овом акцијом набијеном путовању, где ће се сусрести с огромним ватреним створењима и невероватним препрекама. Успут ће Вајана испунити недовршени задатак својих предака и открити оно што је увек тражила, свој идентитет. Филм се приказује до 7. децембра у пројекцијама које почињу у 18, а за улазницу треба припремити 300 динара.

Стадо „Стадо“ је урнебесна сатирична комедија о животу иза камере. Често већа драма претходи филмској или телевизијској драми коју гледамо, а неизлечиви ентузијасти, слепи за објективне околности, стављају на коцку своју егзистенцију у жељи да направе велико уметничко дело. Главни јунаци су Коља и Цвеја, двојица ентузијаста који ће покушати да пронађу финансијска средства како би снимили пилот епизоду нове телевизијске серије. Као што обично бива на филму, али и у стварном животу, њихов пут до могућег успеха никако неће бити посут ружама, па ће Коља и Цвеја бити присиљени да направе безброј нежељених компромиса како би остварили своју идеју. У жељи да направе велико уметничко дело њих двојица ће се суочити с огромним препрекама и у једном тренутку бити присиљени да склопе пакт с „ђаволом“, а све како би остварили лични и финансијски успех. Ово је прича која може бити испричана на много језика и у много држава, па чак и у много различитих времена. До сјаја и бљештавила

црвеног тепиха на свечаној премијери не долази се путем посутим ружама, већ компромисима, борбом, па и пактом са ђаволом, ако је потребно. Може се рећи да је „Стадо“ засновано на истинитој причи и причи која се у овом тренутку одвија око неког сличног пројекта, а одвијаће се док постоје уметници и док постоји држава. По сценарију Небојше Ромчевића филм је режирао Никола Којо, а поред њега у главним улогама наступају Зоран Цвијановић, Наташа Нинковић, Весна Тривалић, Никола Ђуричко, Петар Стругар, Христина Поповић, Бранислав Трифуновић, Војин Ћетковић, Милош Самолов и Мира Бањац. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати уз податак улазница стаје 300 динара.

Савезници За тајне оперативце из другог светског рата, Макса Вејтана и Мариан Босежур, кључ преживљавања никоме није стварно био познат. Они су експерти за обману, прерушавање, нагађање и убиство. Кад се случајно заљубе једно у друго усред изузетно опасне мисије, једина нада им је да престану с обманама, али уместо тога, сумња и опасност постаће срж њиховог брака у току рата, а они ће се наћи у потенцијално смртоносном тесту лојалности, идентитета и љубави који ће имати глобалне последице. У Казабланци савезнички обавештајац 1942. године преузима идентитет супруга шпијунке француског покрета отпора која ради на тајном задатку унутар зграде француске владе. Кад се Макс заљуби у Мариан обоје одлучују да, након опасне мисије у Северној Африци, престану са шпијунским послом, венчају се и воде миран живот у Енглеској. Идила траје све док Макс не буде упозорен да жена којом се оженио скрива своју мрачну тајну. По сценарију Стивена Најта филм је режирао Оскаровац Роберт Земекис, а у главним улогама наступају Бред Пит, Марион Котар, Џеред Харис, Лизи Каплан, Метју Гуд и други. Пројекције почињу у 22 сата, а за улазницу је довољно одвојити 250 динара по особи.

МАГАЗИН 4.12.2016.

МАГАЗИН

4.12.2016.

Слога - Тамиш 79:91

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 4. И 10. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

4.12.2016.

4. децембар

1110. — Крсташи су освојили Сидон. 1154. — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV. 1639. — Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере. 1563. — Одржано је последње заседање Тридентског концила. 1791. — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету. 1829. — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији. 1841. — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено „Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић. 1943. — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој. 1974. — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191. 1977. — Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили коли-

ко и четвртина националног производа земље. 1980. — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португала Франсиско Са Карнеиро. 1991. — Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985. 1995. — Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини. 1998. — Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага. 2001. — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.

5. децембар 1766. — Лондонска аукцијска кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију. 1917. — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918. 1931. — Храм Христа Спаситеља у Москви у Москви је уништен у налогу Јосиф Стаљин.

1933. — Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануар 1920. на основу 18. уставног амандмана. 1934. — Жене су у Турској добиле право гласа. 1945. — Током вежби пет америчких бомбардера полетело је из ваздушне базе у Флориди и никада се нису вратили. Претпоставља се да је „Изгубљена ескадрила“, како су названи, нестала у „Бермудском троуглу“.

1952. — Основан Музеј Николе Тесле у Београду 1962. — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе. 1977. — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела. 1978. — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину. 1993. — Градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писмабомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији.

1995. — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“. 2001. — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај. 2006. — Телеком Србија купио 65% државног капитала Телекома Српске за 646 милиона евра, чиме је за 179 милиона евра надмашио понуду Телекома Аустрија. Уговор о купопродаји потписан је 19. јануара 2007.

6. децембар 1492. — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике. 1507. — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија. 1768. — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“. 1774. — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету. 1792. — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини. 1865. — Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД. 1877. — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму „Mary Had a Little Lamb“. 1907. — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западниј Вирџинији. 1916. — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт.

1917. — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство. 1921. — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта. 1938. — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату. 1941. — II светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 km од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 километара од Москве. 1961. — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге. 1970. — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма. 1971. — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом. 1978. — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом. 1989. — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86 одсто гласова. 1991. — почеле са радом Оружане снаге Украјине. 1992. — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма. У јед-

номесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи. 1997. — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи. 1999. — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди. 2000. — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60 одсто становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто. 2001. — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.

МАГАЗИН

4.12.2016.

7. децембар

574. — У Цариграду је Тиберије II Константин проглашен за савладара психички болесног цара Јустина II. 1787. — Делавер је постао прва америчка држава која је ратификовала Устав САД. 1869. — Амерички одметник Џеси Џејмс је извршио прву потврђену пљачку банке у Галатину у Мисурију. 1877. — Избила је Тополска буна када су два батаљона народне војске одбили да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу. 1914. — Народна скупштина Краљевиме Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу. 1917. — САД су у Првом светском рату објавили рат Аустроугарској. 1941. — II светски рат: Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убржало одлуку САД да се укључе у Други светски рат. 1946. — Скупштина ФНР Југославије донела је закон о национализацији

којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је ликвидиран и инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50 одсто. 1949. — Чанг Кај Шек је на острву Тајван (Формоза), где је са остацима своје војске побегао након пораза од Народнослободилачке војске Кине, прогласио државу и установио владу. 1965. — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава. 1970. — Убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Западног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат. 1971. — Совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале с Марса. 1974. — Кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара. Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже власт. 1975. — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат. 1988. — Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије. 1992. — Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана. Током нереда разорена је џамија у Ајођи. 1995. — Сонда с америчког васионског брода Галилео је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала. 1996. — Председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потписом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији.

1997. — Након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени избори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова. У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић. 1999. — Америчко удружење дискографских кућа је поднело тужбу против Напстера, мреже за размену података због кршења ауторских права. 2001. — У грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.

8. децембар 1524. - Франциско Ернандез де Кородба је основао град Гранаду, најстарији хиспански град на копну западне хемисфере. 1854. — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице. 1863. — Британски боксер Том Кинг постао први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном. 1914. — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фолкландских острва. 1925. — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца. 1941. — Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште. 1949. — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван. 1954. — Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. Закључено да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма, ћирилица и латиница, равноправна и да језик има заједнички пра-

вопис. 1966. — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД. 1966. — Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и члана посаде. 1974. — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије. 1980. — У Њујорку убијен бивши члан групе „Битлс“ Џон Ленон. Убио га ментално поремећен обожавалац Марк Дејвид Чепмен, касније осуђен на доживотни затвор. 1991. — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР. 1991. — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа. 1995. — У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни. 2000. — У Отави одржан први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности. 2002. — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17 %. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66 %.

9. децембар 536. — У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од Острогота.

4.12.2016.

МАГАЗИН

1824. — У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча што је било пресудно за стицање независности Перуа. 1905. — У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ Рихарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда. Публика се згражавала над скаредношћу представе. 1917. — Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим, који је под турском доминацијом био од 1517. 1941. — Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији. 1961. — Афричка држава Тангањика стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом. На исти дан 1962. Тангањика постала република. 1967. — Николаје Чаушеску постао је председник Румуније. 1978. — Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago Hustle против Milwaukee Does-а. 1985. — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи. 1985. — Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал. 1987. — Протестима на подручју Газе почела Прва интифада, побуна Палестинаца против израелске окупације Западне Обале и Јерусалима. 1990. — Лех Валенса, бивши лидер синдиката „Солидарност“, победио на председничким изборима у Пољској. 1990. — На првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић.

1992. — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994. 1994. — Партија Шин Фејн, политичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије. 1995. — Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квасњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе. 1996. — УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990. 1999. — Власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора. Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти. 2000. — Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе. 2002. — Америчка авионска компанија Јунајтед ерлајнс поднела захтев за банкрот, највећи у историји авио-индустрије.

10. децембар 1508. — Формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I. 1520. — Немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу јавно спалио булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси. У јануару 1521. Лутер екскомунициран из римокатоличке цркве. 1708. — Савезничке снаге су почеле опсаду француског град Лил током Рата за шпанско наслеђе. 1768. — У Лондону је основана Кра-

љевска академија, а за првог председника је постављен Џошуа Рејнолдс. 1810. — Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек. 1845. — Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме. 1848. — Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III. 1868. — Први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије. 1895. — Основано Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михаило Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној Византији. 1898. — Потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчкошпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гвам. 1902. — Завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток Нила. 1936. — Абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио титулу војводе од Виндзора. Наследио га Џорџ VI. 1941. — Јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на којима је погинуло око 800 људи. 1948. — Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о правима човека. Тај датум обележава се као Дан људских права. 1954. — Књижевни договор у Новом Саду у којем се за основу хрват-

ског и српског књижевног језика узима српско-хрватски језик. 1963. — Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија. 1964. — Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца. 1967. — Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса. 1980. — Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом. Војска га 1985. други пут збацила са власти. 1991. — југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене. 1996. — Председник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, као завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи. 1998. — Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин. 2001. — У Приштини конституисана Скупштина Космета, прва од доласка међународних снага у Покрајину, у јулу 1999. За председника изабран Албанац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић постали чланови петочланог Председништва Скупштине. 2003. — Шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ „Стандарди за Косово“ чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Космет достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Космета. Документ прихватио и Савет безбедности УН.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs