Issuu

Краљевски

Година IV * Број 256 * 27. новембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

27.11.2016.

У овом броју: Нижа основица пореза на имовину Реалност климатских промена... Не тако радиклани радикали Маглич да, Карљевград не Засади шљива због унука Даме крак испред осталих Изумитељ савременог система кочења воза Култура преплављена политичким ђубретом

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 12 20 28 32 40 44 52

Краљево станица на путу око света Човек са стотину лица Гусле славе Матију На репертоару Биоскопа „Кварт“ Првих десет година Вршац - Слога Рибница - Ниш ИГМ Младост Времеплов

60 70 78 86 88 90 92 94

МАГАЗИН 27.11.2016.

Јануар 2016.

Једанаеста седница Градског већа

МАГАЗИН

27.11.2016.

НИЖА ОСНОВИЦА ПО

- У првих девет месеци остварен суфицит буџета од 263 милиона динара. - Иако се укида Кабинет градоначелника као унутрашња организациона јединица у оквиру Градске управе број одељења у оквиру унутрашње организације остаје исти. - Новом Одлуком о Градској управи Одељење за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове постаје Одељење за цивилну заштиту. - На потезу Толишница, Бресник, Брезна ка крају територије града Краљева формира се пета пореска зона за знатно нижим стопама пореза. - Краљево се сврстава у градове са врха листе локалних самоуправа по броју нелегално изграђених објеката

Фото. М. Радовановић

ОРЕЗА НА ИМОВИНУ

ако би се на основу дневног реда од двадесет предложених тачака за једанаесту седницу Градског већа могао очекивати дуготрајнији рад потврђено је како највишем извршном органу није било потребно превише времена да их потврди и припреми предлоге закључака за наредну седницу Скупштине града. Крај календарске године прилика је да се проговори која реч реализацији Одлуке о буџету града Краљева за првих девет месеци ове године што је било тема извештаја представљеног члановима Градског већа непосредно по усвајању извода из записника са претходне седнице. Кратак осврт на реализацију буџета прилика је за констатацију да је остварен суфицит од

МАГАЗИН

27.11.2016.

263 милиона динара, али не због чињенице да је остварен појачан прилив средстава већ што нису реализовани сви планирани задаци. Нови Нацрт одлуке о Градској управи потврђује да број одељења у оквиру унутрашње организације остаје исти с тим што се укида Кабинет градоначелника као унутрашња организациона јединица у оквиру Градске управе, а формира као посебна организациона јединица у којој ће поред шефа кабинета бити ангажовано и једно лице за обављање административних послова. Шефа кабинета и лице ангажовано на административним пословима бира сам градоначелник, а период постављења зависиће од трајања мандата и може износити

највише четири године. Нова Одлука о Градској управи предвиђа промену назива Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерскогеолошке и сеизмичке послове које постаје Одељење за цивилну заштиту. Значајним се сматра предлог закључака о давању сагласности на решење Одељења за пореску администрацију о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2017. годину. Према новој одлуци на потезу Толишница, Бресник, Брезна ка крају територије града Краљева формира се пета пореска зона за знатно нижим стопама пореза. Повод је податак да велики број власника са овог подручја посе-

дује површине и до тридесет хектара земљишта због чега су на основу досадашњих стопа износи пореза били исувише велики. Нацрт одлуке о изменама и допунама Одлуке о утврђивању елемената пореза на имовину за територију града Краљева предвиђа смањење коефицијента за обрачун са досадашњих 0,3 на 0,15 одсто вредности чиме се исправљају нелогичности настале у промету некретнина које имају високу вредност. Важним се сматра чињеница да порези неће бити повећавани, а основ је уверење да би се повећаним обухватом објеката који ће бити опорезовани повећати приходи буџета. Овај став потврђује и податак да се Краљево сврстава у градове са врха

листе локалних самоуправа по броју нелегално изграђених објеката. Чланови Градског већа дали су позитивно мишљење на нацрт решења о давању сагласности на статуте Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљево, „Пијаца“, „Путеви“, „Чистоћа“, „Водовод“ и „Топлана“ који су усклађени са оснивачким актима. Разматран је предлог измена и допуна Програма коришћења средстава буџетског фонда за саобраћај за 2016. годину и донето решење о отуђењу два симулатора у корист Електросаобраћајне школе „Никола Тесла“. Низ значајних докумената допуњавају одлуке о доношењу Плана детаљне регулације реке Товарница, ангажовању ревизора за обављање

екстерне ревизије Завршног рачуна буџета за ову годину и доношењу Локалног програма заштите животне средине до 2025. године На дневном реду једанаесте седнице нашло се и разматрање нацрта одлуке о успостављању сарадње града Краљева са градовима и општинама у сливу Западне Мораве и приступању Националној алијанси за локални економски развој. О свим одлукама усвојеним на једанаестој седници Градског већа, укључујући и решење о отуђењу једне катастарске парцеле у Конареву ради формирања грађевинске парцеле, треба да се изјасне и одборници на првој наредној седници Скупштине града. Т. Радовановић

Експозе председника Владе Србије (14)

МАГАЗИН

27.11.2016.

РЕАЛНОСТ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА, ЖИВО

- Током претходне две године близу 500 породица је добило нови кров над главом, а 21.000 породица добиле су помоћ у новцу, у укупном износу од више од пет милијарди динара. - Помоћ у новцу је добило и преко 2.000 малих и средњих предузећа ипредузетника, као и преко 26.000 пољопривредника. - За претходних 20 година, у периоду од 1995– 2015. године, у Србији је изграђено укупно 19 брана за бујичне воде, а само у 2015. 29 оваквих објеката. - Краљево ће имати чист Ибар. - Паралелна градња магистралног гасовода Ниш–Димитровград и далековода напонског нивоа 400 kV између ТС Панчево 2 и ТС Решица (Румунија), далековод напонског нивоа 400 kV ТС Крагујевац 2 – ТС Краљево 3 и далековод од 400 kV ТС Бајина Башта – ТС Краљево.

Фото: М. Радовановић

ТНА СРЕДИНА И ЕНЕРГЕТСКА СТАБИЛНОСТ

МАГАЗИН

27.11.2016.

Управљање ризицима од елементарних непогода

Србију су, у мају 2014. године, погодиле најтеже поплаве за последњих 120 година. Поплавама је погођено више од 2/3 општина у Србији, као и 1,6 милиона људи; 57 људи јеизгубило живот; 32.000 људи је било принуђено да привремено напусти своје домове. Штета, само од тих поплава, процењена је на преко 1,7 милијарди евра. Ова природна катастрофа је проузроковале и пад БДП-а за 1,4 одсто, као и фискални дефицит у 2014. години (податак Светске банке). Захваљујући солидарности великог броја донатора, домаћих и страних, Србија је, упркос незавидној економској ситуацији, могла да се упусти у најобимнији посао обнове на овим просторима. Обнова је Србију коштала близу пола милијарде евра, од чега су преко половине чиниле донације, а пре свега донација Европске уније. Током претходне две године, близу 500 породица је добило нови кров над главом, а 21.000 породица добиле су помоћ у новцу, у укупном износу од више од пет милијарди динара. Помоћ у новцу је добило и преко 2.000 малих и средњих предузећа ипредузетника, као и преко 26.000 пољопривредника. Било је потребно обновити више од стотину јавних објеката, подићи преко 60 потпуно нових мостова, као и извести радове на обнови и јачању локалне инфраструктуре на више од 50 локација на територији наше земље. Изведени су и радови на обнови и јачању инфраструктуре за заштиту од поплава, у вредности од преко три милијарде динара, на више од 300 локација широм Србије. Енергетски систем је обновљен тако да, упркос штети у овом сектору, која је процењена на преко пола милијарде евра, Србија није била ниједан једини дан без струје. Мајске поплаве из 2014. године затекле су Србију без система који би омогућио да држава на адекватан, брз и одговоран начин одговори на потребе грађана настале услед дејства

природе. Законом о обнови након елементарне и друге непогоде, који је усвојен у децембру 2015. године, а који је заменио посебан Закон о отклањању последица поплава из маја 2014, на одржив начин је решено питање сваког будућег процеса обнове. Дејство новог система најбоље се може видети на примеру недавних поплава из марта 2016. године. Исплата помоћи грађанима чији су стамбени објекти били оштећени почела је мање од месец дана након проглашења ванредне ситуације. Након поплава из маја 2014. године, за исто је било потребно безмало три месеца. Захваљујући послу који је урађен за претходне две године, Србија је данас безбеднија и спремнија него што је била пре маја 2014. године. Природу, међутим, не можемо да контролишемо, и елементарне непогоде ће наставити да представљају претњу за нас, можда и већу него досад, с обзиром на климатске промене. Али, штете које је наша земља претрпела у значајној мери су и последица нашег вишедеценијског немара и „лако ћемо“ приступаовом проблему. Ми себи не можемо да приуштимо да нам се ова, или нека друга катастрофа оваквих размера понови. Вођена тиме, као и чињеницом да је сваки динар уложен у превенцију једнак седам динара који се троше на обнову, Влада Србије је већ у децембру 2104. године усвојила Национални програм за управљање ризиком од елементарних непогода. Програм је конципиран у сарадњи са Светском банком, Уједињеним нацијама и Европском унијом. С обзиром на то да улажемо данас да бисмо могли да уштедимо сутра, на ово можемо да гледамо као на интегрални део укупних мера штедње у нашој земљи. Притом бирамо потпуно нов, интегративни приступ, зато што поплаве нису једина претња којој је наша земља изложена када je у питању дејство природе. Према подацима УН, штета од поплава у Србији за претходних 25 година у просеку је износила 130 милиона америчких долара го-

дишње. Штета од суше, на пример, с друге стране, према истом извору, износи 500 милиона долара годишње. Интегративни приступ, рецимо, може да нам омогући да евентуалне поплаве користимо као ресурс за решавање проблема суша, изградњом одговарајућих вишенаменских инфраструктурних објеката. У складу с тим, у току је израда пројеката за изградњу шест акумулационих језера у сливу реке Колубаре, на територији Ваљева, Уба, Коцељеве, Мионице, Љига и Владимираца. Србија тако напушта приступ „лако ћемо“. Први пут у последњих неколико деценија, почињемо да радимо да спречимо, а не да лечимо. Улагаћемо у образовање, набавку опреме, унапређење вештина, изградњу превентивне инфраструктуре... Изградићемо модеран систем институција, утемељен на највишим међународним стандардима. Систем способан да изађе у сусрет потребама грађана. Посвећеност овом циљу доказујемо конкретним примерима. За претходних 20 година, у периоду од 1995– 2015. године, у Србији је изграђено укупно 19 брана за бујичне воде. Само у 2015. години изграђено је укупно 29 оваквих објеката.

Заштита животне средине Поглавље 27 које се односи на заштиту животне средине за само две године постало је поглавље чије отварање очекујемо без почетних услова. То само значи да смо од најлошијег ђака, у којег нико није полагао наде, успели да дођемо до ђака са свим петицама, кога тек чекају факултет и посао. Решили смо 80 одсто свих проблематичних пројеката из области отпада, отпадних вода и водоснадбевања које нам је финансирала Европска унија. Сад нам кажу: „Спремни смо да вам дамо колико тражите за нову инфраструктуру, јер вам верујемо да ћете паметно и одговорно да искористите новац пореских обвезника Европске уније.“ Због тог поверења и подршке гра-

МАГАЗИН

27.11.2016.

ђани Ниша добиће пречистаче отпадних вода и пити чисту воду, због тога ћемо склонити сметлишта с ауто-пута код Новог Сада и направити савремен систем за управљање отпадом, због тога ће грађани Крагујевца и целог региона да имају развијену рециклажу, третман отпада, али и реконструисано постројење за пречишћавање отпадних вода у складу с европским стандардима. Захваљујући том поверењу и подршци, имаће грађани Зрењанина и где да одложе отпад, али и да не брину за квалитет пијаће воде, због тога ће Краљево имати чист Ибар, а Уб, Коцељева, Осечина, Ваљево, Лазаревац, Обреновац и цео регион Каленић – савремен систем за управљање отпадом. Након толико времена, решићемо у складу с највишим стандардима сметлишта у Прибоју, Пријепољу, Сјеници и Новој Вароши, како би цео регион уживао плодове своје пољопривреде и туризма.

Наследили смо Србију са 3.500 сметлишта и тек понеким регионалним системом за управљање отпадом. Од 2,5 милиона тона отпада које ми као грађани направимо сваке године, само пар стотина хиљада тона заврши на безбедан начин, а све остало загађује земљиште, воду и ваздух и угрожава здравље наших грађана. Наш план је да најкасније до 2030. године достигнемо европске стандарде у области управљања отпадом, да имамо 27савремених регионалних система за управљање отпадом, да пола од онога што бацимо поново искористимо, било кроз рециклажу или за добијање енергије. Са само 44 постројења за третман отпадних вода и око осам одсто пречишће неотпадне воде, чека нас велики посао у изградњи система за водоснадбевање, канализацију и пречишћавање отпадних вода. Србија треба да изгради још 320 постројења у

наредних25 година, што значи да у просеку за три године треба да градимо више него што су генерације пре нас изградиле за 50 година. На тај начин ћемо сваки литар воде који загадимо, вратити као пречишћен у Мораву, Дунав, Саву или Дрину. То су пројекти које ће Влада Републике Србије у овом мандату да спроведе, како бисмо грађанима и грађанкама Србије пружили бољи животни стандард и омогућили право на здраву животну средину, у којој ће да раде, развијају се и напредују.

Развој енергетских потенцијала Развој енергетских потенцијала Србије јесте наш императив. Унапређење енергетског сектора није само комерцијално питање већ и питање стабилности, безбедности и снаге

нашег друштва. Како бисмо одговорили на домаће и међународне изазове, морамо да енергетски сектор унапредимо на начин који ће побољшати живот наших грађана и учинак привреде. Тачно је да још увек представљамо једно од најјефтинијих тржишта електричне енергије у Европи, али полако почињемо да оживљавамо нашу националну енергетску инфраструктуру, а то ће захтевати паметну штедњу и паметна улагања. Најпре, консолидоваћемо нека од наших државних предузећа у сектору енергетике, а другима пак пронаћи стратешке партнере да им помогну да се врате на пут развоја. Реорганизација и реструктурирање јавних предузећа једини су начин да се осигура њихова дугорочна одрживост. Реорганизовали смо ЕПС у одвојене платформе за производњу и дистрибуцију, што ће помоћи да се пословање на

здраворазумски начин реорганизује у правцу развоја. Повећаћемо приходе из наше постојеће енергетске инфраструктуре и наставићемо да улажемо у санацију и унапређење наше електроенергетске мреже, почев од западне Србије. Осим пројекта „Трансбалкански коридор – прва фаза“ који се већ ради и којим се обнавља мрежа преноса електричне енергије у западној Србији и повећава капацитет прекограничног преноса електричне енергије, паралелно ћемо градити и магистрални гасовод Ниш– Димитровград, који обезбеђује разноврсност праваца снабдевања и извора, далековод напонског нивоа 400 kV између ТС Панчево 2 и ТС Решица (Румунија), далековод напонског нивоа 400 kV ТС Крагујевац 2 – ТС Краљево 3 и далековод од 400 kV ТС Бајина Башта – ТС Краљево. Подићи ћемо напонски ниво преносног система у западној Србији на

напонски ниво од 400 kV између ТС Обреновац и ТС Бајина Башта. Имаћемо 400 kV интерконекције између Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, као и 400 kV далековода између ТС Бајина Башта, ТС Вишеград (Босна и Херцеговина), ТС Бистрица и ТС Пљевља (Црна Гора). У 2014. години почели смо с финансирањем пројеката енергетске ефикасности широм Србије. Нашим првим програмом финансирано је 11 пројеката, при чему су њихове локалне самоуправе постигле годишњу уштеду од скоро два милиона KWh, односно уштеду од око 40 одсто. Програмом вредним 7,75 милијарди динара (63 милиона евра), како би се побољшала енергетска ефикасност у даљинском грејању, пуштено је у рад осам нових постројења, а до 2017. године добићемо још 20 постројења.

МАГАЗИН 27.11.2016.

Краљевачки радикали у Скупштини града

МАГАЗИН

27.11.2016.

НЕ ТАКО РАДИКАЛНИ РАДИКАЛИ

- Приликом расподеле утицаја након априлских избора једини захтев радикала био је да се више пажње посвети обичном човеку, решавању социјалних проблема и пољопривреди . - Радикалима се не допада начин на који се бирају чланови Градског већа - Много тога што би пожелели да мењају у начину функционисања система није у надлежности локалне самоуправе, па треба очекивати време у коме ће сви политички фактори схватити колико промена доприноси бољем функционисању државе у целини. - При креирању новог буџета радикали инисистирају на правилнијој расподела средстава и више бриге о решавању социјалних питања којима се даје приоритет у односу на градњу инфраструктурних објеката који су у жижи интересовања владајућих структура. - Радикали представљају једну од боље организованих странака на краљевачкој политичкој сцени

Слободан Буђевац

Фото: М. Радовановић

етомесечно искуство одборника Српске радикалне странке Слободана Буђевца у Скупштини града Краљева довољно је за закључак о конструктивном раду и доприносу да се, подршком добрим решењима, допринесе бољем животу грађана. Основа за то је пре избора истакнуто залагање за неопходност побољшања положаја свих, пре свега оних слојева становништва који се налазе у стању социјалне потребе. Иако се активност радикала током првих пет месеци рада локалног парламента свела на пажљиво ослушкивање онога што нуди већинска коалиција окупљена око напредњака, и безрезервну подршку њиховим предлозима, провејава и уверење да није све онако како они замишљају рад највишег законодавног органа. Будући да је након априлских избора цензус за улаз у скупштину прешло седам изборних листа од којих једна, због недовољног броја одборника, није имала право на формирање одборничке групе води ка ставу како у парламенту не би требало да их буде више од шест. Податак да их има знатно више темељи се на промени Пословника о раду

МАГАЗИН

27.11.2016.

Скупштине града којом је праг са пет спуштен на четири члана чиме је омогућено и демократама да формирају одборничку групу. Ако се то и очекивало мало ко је пре избора могао да претпостави како ће се из клуба социјалиста издвојити одборници Јединствене Србије, а из напредњачког Српског покрета обнове и Покрета социјалиста. Мало ко и у овом органу верује да се овако доприноси ефикаснијем раду, па и међу радикалима преовладава уверење да је то само још један од легалних начина да се из градске касе извуче што више пара, јер свака одборничка група има право на повећану накнаду шефа и његовог заменика, али и посебне трошкове за техничког секретара. О формирању одорничких група се чак ни не расправља на седницама Скупштине града па председавајући само обавести присутне да је по која формирана или престала да постоји. Уз став о потреби да се то бар верификује у скупштини српским радикалима се не допада ни начин по коме се бирају чланови Градског већа због чега најављују залагање да се у неком од наредних периода за сваког од њих гласа поједина-

чно што би, у случају тајног гласања, потврдило и сумње у нејединство међу чланицама владајуће коалиције. Приликом расподеле утицаја након априлских избора једини захтев радикала био је да се више пажње посвети обичном човеку, решавању социјалних проблема и пољопривреди, а жестоке критике које долазе из редова опозиције повод су за подсећање на немиле догађаје од пре шест година који полако добијају судски епилог. - Морамо да се вратимо у 2010. годину. Многи сад критикују, и причају свашта као опозиционари, а онда су дали себи за право да узурпирају власт и кад им народ није указао поверење, па ће град сада морати да плати око сто милиона динара ако буду покренули поступак сви који су нелегално смењени са функција. Ми то не подржавамо, па кад не добијемо подршку народа знамо да прихватимо и поштујемо чињенично стање, а кад је добијемо знамо да ценимо и све активности, и функционисање у склопу скупштине, подредимо томе да људи осете да ће бити боље – каже Буђевац.

Иако се критика сматра легитимним правом опозиционих одборника од њих се очекује и да предложе боља решења од оних којима исти проблем покушава да реши владајућа коалиција. У супротном се свака критика сматра само још једним од покушаја за политичку промоцију. Много тога што би радикали пожелели да мењају у начину функционисања система није у надлежности локалне самоуправе, па треба очекивати време у коме ће сви политички фактори схватити колико промена доприноси бољем функционисању државе у целини. Залагање да на најодговорнија места у систему функционисања власти, у јавним предузећима и установама, буду именована стручна лица независно од партијске припадности присутно је у политичком системи од поновног успостављања вишестраначја. Подржавале су га све политичке структуре али само до тренутка док не буду у ситуацији да одлучују о томе. Тада се, по правилу, потврђује да су најспособнији и најстручнији баш у њиховим редовима. Да је тако потврдили су и последњи локални избори, а из редова радикала стижу информа-

ције о покушајима групација које не припадају владајућој коалицији да им се додворе и учествују у подели утицаја. Радикали су и овом приликом остали изван тих кругова па, схватајући начин функционисања политичког ситема, прихватају стање таквим какво јесте, а оно се не разликује од ситуације у другим деловима земље. Да се однос у Скупштини града мења на боље потврђују усаглашени ставови шефова одборничких група о изменама Пословника о раду при чијој је изради прихваћено скоро четири петине примедби опозиције. Уверење да само пре четири године то није могло да се деси, јер опозицију нико није ни питао за мишљење, води ка ставу да можда ни данас не би да су улоге промењене. Прилично мирно понашање радикала у Скупштини града у многоме се разликује од ранијих периода, али и од односа према владајућој коалицији у републичком парламенту. - Ми апсолутно стојимо иза свега што председник др Војислав Шешељ ради у Београду, па не поричемо, и нисмо променили мишљење, да је велику штету

овом граду нанео господин Предраг Микић, а то није кривица локалне самоуправе. Овде нико не може да одлучи и каже како он више неће да се пита. То превазилази могућност локалне политике и управо смо из тог разлога на нивоу државе опозиција. Као странка се залажемо да држава буде уређена, а за то нам не треба Европска унија. Кад донесемо законе у интересу наших грађана, и у државу уведемо ред да свако ко је радио лоше и направио преступ одговара, онда ћемо да постанемо нормално друштво. Наша председница свакодневно води битку у Народној скупштини и једина је причала у интересу грађана Краљева. Када је имала расправу са министром Вујовићем објаснила је да наш народа хоће да направе неспособним, да га убију у појам, докажу како ништа не знамо да радимо, како смо лењи а то није истина. Поента је да се овде у Краљеву народу смучи живот, да сви оду а да се некоме ко хоће омогући да купи бање за јефтине паре и дође до великог богатства – каже Буђевац. Неочекивано уздржано понашање

27.11.2016.

МАГАЗИН

радикала тумачи се припремом предлога који треба да се реализују током наредне године због чега се при креирању новог буџета инсистира на правилнијој расподели средстава и више бриге о решавању социјалних питања којима се даје приоритет у односу на градњу инфраструктурних објеката који су у жижи интересовања владајућих структура. Не спорећи значај улагања и у реализацију таквих пројеката акценат се ставља на стварање услова за пристојнији живот већине грађана како би могли да уживају погодности које пружају значајни спортски објекти, спортска хала и затворени базен. Сигнали из табора краљевачких радикала потврђују како се за седнице Скупштине града припремају озбиљније него други одборници, а главне замерке упућују се на понашање колега из већине која је обавезна да обезбеди кворум. Неодговорно понашање најприсутније је у редовима социјалиста којима се замера непоштовање дисциплине посебно по питању пауза између појединих фаза у раду локалног парламента.

- Иако сам јако сумњичав све наде полажем у то да ће се десити нека инвестиција и да ће бити изграђена нека фабрика. Знам колико народ тешко живи и колико му је потребно посла. Народ није лењ и хоће да ради, али ми као град нисмо способни да обезбедимо посао што је обавеза нас које су бирали. То нисмо били способни свих ових година, и деценија, па треба да будемо најкритичнији према самима себи поготово, локални политичари. Са друге стране волео бих да нека инвестиција дође у Краљево у време кад смо се вратили у скупштину. Град не може да уради ништа по том питању, јер све зависи од врха државе, али на локалном нивоу мора да постоји некакав план, да се зна шта се хоће и нуди, али и неопходно јединство око тога. То у претходне четири године нисам видео, а сада назирем како ће кроз буџет и неке планове да се потврди добра воља. Треба одредити позиције где могу да буду индустријске зоне, шта можемо да понудимо некоме инвеститору, какве олакшице можемо да му дамо и на који начин можемо да му понудимо у Кра-

љеву – каже Буђевац. Иако је од локалних избора у Краљеву прошло пуних седам месеци међу радикалима је и даље присутно изненађење апсолутном победом напредњачке коалиције која им је омогућила да пре поновљеног гласања на једном гласачком месту у Жичи самостално формирају власт. Иако сличан успех није забележен ни једном од успостављања вишепартијског система пре пуних четврт века присутно је уверење да би коалиција окупљена око Српске напредне странке задржала ту предност и после недељу дана под условом да се мало више ангажује на мотивацији бирача. Иако су од формирања Српске напредне странке радикали истрајавали у тврдњама како је основни циљ било разбијање Српске напредне странке чини се да су се страсти стишале и да, бар кад је реч о Краљеву, нема великих разлога у ставовима. Отуда и уверење радикалских одборника, док подржавају напредњаке, да би након наредне четири године могао да се осети озбиљан напредак у сферама које су пре избора оз-

начили приоритетним. Ка том путу води озбиљна организација јавних предузећа и установа који се још нису ослободили баласта лошег пословања чије корене радикали виде у четворогодишњој владавини демократа. Уверење да ни њихови наследници после 2012. године нису учинили богзна шта како би се стање поправило темељи се на ставу да су наставили да функционишу у истом вртлогу због чега су неопходне корените реформе у свим сферама под ингеренцијом локалне самоуправе. Кључ свега су кадрови чији се квалитет у свакој политичкој групацији, у поређењу са својим, ставља бар за једну степеницу ниже. Сличан став деле и радикали потврдом да се они који су се у периоду од 2012. до ове године налазили на значајним функцијама и нису претерано прославили, а нису ни могли јер нису били довољно образовани ни стручни колико они које имају у сопственим редовима. Податак да су на последњим изборима тек за мало прекорачили цензус радикалима не даје довољно простора да озбиљније утичу на локалну политику. До

тада преостаје да само подржавају предлоге већинске коалиције уз напомену да би то могло да траје до процене како ради у интересу грађана. Да су представници власти за сада на висини повереног задатка потврђује податак да у Скупштини града од стране оних који критикују још није понуђен бољи начин за решавање било којег проблема. У време кад се озбиљно ради на конципирању градског буџета за наредну годину о основним смерницама се закључује на основу информације председнице Градског одбора која је, као шеф одборничке групе, укључена у рад и, боље од осталих, упућена у све детаље. Податак да о свему обавештава чланове одборничке групе води ка закључку да радикали представљају једну од боље организованих странака на краљевачкој политичкој сцени. Слободан Буђевац се од бројних актера политичке сцене разликује и по ставу да је учешће у власти начин да се допринесе општем интересу. - Сматрам да би и остали требало да схвате да бити на власти није питање жи-

вота и смрти, нити нешто што је најважније. Много је важније схватити проблеме обичног човека, а размиирице и сујете ставити у границе нормалности јер ће тако много лакше и квалитетније да функционишу. Свима нама је у интересу да се овде дешавају неке позитивне ствари и да коначно нешто почне да се ради, а ја верујем да ће бити боље – каже Буђевац. То боље годинама уназад обећавају сви који су били на власти, а колико је коме боље сваки појединац процењује самостално. После само неколико месеци од конституисања локалне власти тешко је говорити о ефектима тим пре што се за овај период везује исто толико трајања буџета на које нису могли да утичу. Основица за деловање у наредној години је буџет чије се контуре назиру, а који би ускоро требало да прође оцену јавности, или бар представника грађана у Скупштини града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Студенти мастер студија архитектуре у посети Краљеву

МАГАЗИН

27.11.2016.

МАГЛИЧ ДА, КР

РАЉЕВГРАД НЕ

- Програм који се изучава на другој години мастер студија архитектуре у свим сегментима тежи да се повеже са животним проблемима и приликама. - Тема Краљевграда само провокација за разговор о могућим решењима за локалитет Маглича. – Жеља да се интензивира туристичка прича која треба да донесе много новца овом крају. - Примарни циљ да се активира локално становништво, ојачају традиција и привреда, економски ојача локација и презентују локални производи и занати

рвог дана боравка у Краљеву представници локалне самоуправе су примили четрнаест студената програма Мастер академских студија на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, усмерење Урбанизам. Програм предмета „Студио М03 У – Креирање и обликовање склопова и амбијената у природном окружењу“ у овој школској години обухвата шире подручје локалитета Маглич, што је повод да студенти и професори обиђу локалитет средњовековног града. У разговорима са представницима Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта, Регионалног одбора матичне секције урбаниста, Рашког управног округа, Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове и Одељења за управљање

МАГАЗИН

27.11.2016.

имовином и информационе технологије Градске управе града Краљева, те Завода за заштиту споменика културе Краљево истакнут је значај Маглича као историјског локалитета, конзервације и очувања неких његових вредности као и покушај да се локација приближи локалном становништву како би читав простор могао да се активира и привуче значајнији број туриста. Ма колико да то није био разлог доласка домаћини су покушали да студентима наметну разговор на тему градње некада веома актуелне а скоро заборављене градње туристичког комплекса Краљевград као једног од елемената будућег рада. Ма колико уважавали домаћине студенти и њихови професори нису се упецали на ову удицу па је тема окарактерисана само као провокација за разговор о

могућим решењима за овај локалитет. Начелник Рашког управног округа Небојша Симовић као иницијатор изградње и најагилнији заговорник подсећа на жељу да се интензивира туристичка прича која, верује он, треба да донесе много новца овом крају. Основа за то је покушај да се изгради комплекс који неће бити само споменик, већ локалитет који ће враћати уложени новац а туристима приближити живот средењовековне Србије. Иако идеја постоји већ неколико година стручњаци се још нису оглашавали, а у главама политичара то је најбоља прича јер би Маглич био капија, или видиковац, Краљевграда у непосредној близини. Колико су очекивања реална на најбољи начин потврђују идеје из истих глава пласиране ранијих година које су, уместо зараде, донеле само велике трошкове.

Ванредни професор на Архитектонском факултету Бисерка Митровић значајним сматра да су помоћ студентима понудили сви максимално релевантни фактори, али и што је испровоцирана дискусија која подстиче креативно размишљање и рад студената. Програм који се изучава на другој години мастер студија у свим сегментима тежи да се повеже са животним проблемима и приликама, а будући да је на тој позицији по природи ствари му припада тежак задатак што је и био мотив за избор овог подручја. Студенти нису први пут на терену, али нису имали овако сложен задатак великог захтева ван градског подручја, а то је оно што га чини посебно сложеним од различитих културно-историјских слојева, природних својстава и морфологије терена. Због тога је све врло изазовно и сложено због чега се

значајним чини помоћ локалних институција. Након почетне припреме на факултету следи озбиљан рад, наставак сарадње треба да покаже шта су студенти урадили и има ли могућности да се нека решења извуку из контекста академског рада. Пре него су се дан касније упутили према Магличу студенти су потврдили интересантност приче чија се реализација условљава бројним законским решењима о заштити историјских споменика, а средњовековни град Маглич то сигурно јесте. Посета Краљеву прилика је за подсећање на примарни циљ, да се активира локално становништво, ојачају традиција и привреда, економски ојача локација и презентују локални производи и занати. Краљево се легитимише као град отворен према младим људима, овом

приликом у вези предмета који се односи на креирање склопова и амбијената у природном окружењу, а као такав изабран је простор Маглича. - Организовали смо састанак са Заводом за заштиту споменика културе, Јавним предузећем за уређивање грађевинског земљишта, начелником округа који је идеју о Краљевграду представио студентима и испровоцирао размишљање што нам је и био циљ због жеље да видимо шта ће млади понудити у својим радовима и предложити шта виде као развојни потенцијал простора око Маглича неоптерећени економским ефектима, профитом и осталим показатељима – потврдила је заменица градоначелника Краљева Марица Мијаиловић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27.11.2016.

МАГАЗИН

Милан и Завиша Шћеповић

Тавник село привредника и воћара

ЗАСАДИ ШЉИВА ЗБОГ УНУКА - За свако од троје унучади Завиша Шћеповић засадио по један воћњак. – Дуњар у част Дуње Арсић. - Завиша је годинама био једини воћар у Тавнику, а сада једини шљивар који има младе засаде и примењује потребне агротехничке мере због чега има континурани род. - Иако је била екстремно сушна рекордни принос остварен 2008. године јер је на род у највећој мери утицала довољна количина сунца. - Осамдесет одсто шљива заврши у ракији, а прву значајнија количина од око 400 литара 2004. повећана је на 2.100 ове године. – На одлуку за садњу шљиве а касније дуње и другог воћа, одлучујуће деловало сазнање да због смењене тражње на тржишту, или безобразно ниске цене што је присутно у 90 посто случајева, произовод може да се преради у ракију која стајањем добија на квалитету

авник се годинама уназад помиње по вредним пољопривредницима и све развијенијој индустрији, последњих недеља и по проблемима због који се затварају поједини производни погони. Насељавања овог краја отпочело је у време Другог српског устанка 1815. године, а пописи из тог времена потврђују да су 1875. године у званичне књиге уписани први Шћеповићи. Кад је 1908. године отишао на одслужење војног рока у артиљерији Јеротије Шћеповић није претпостављао да ће под оружјем остати пуних десет година. Након три године редовног војног рока отпочели су балкански ратови, а кратко време мира до почетка Првог светског рата било довољно да се ожени и добије сина Радојка. Исте године је поново мобилисан да би са српском војском делио све недаће које је носио Велики рат. Из њега се вратио са Албанском споменицом и Орденом Милоша Обилића, а краљ Александар Карађорђевић га је одликовао након што је први истерао топ на кајмакчаланску косу одакле је артиљерија

МАГАЗИН

27.11.2016.

дејствовала по непријатељским трупама. Његов споменик на коме су уклесани сви ратни подвизи и данас доминира над гробљем у Тавнику. Ратови нису заобишли ни Радојка који је већ првих дана немачке окупације 1941. године пришао равногорском покрету Драже Михаиловића оставивши код куће у Тавнику супругу Бранку и трогодишњег сина Завишу. Пуне две године је провео у јединици југословенске војске у отаџбини док у једном окршају са партизанима код Ваљева одред није био разбијен, а преживели кренули својим кућама. Скоро месец дана је Радојко само ноћи путовао пешице до Тавника кријући се преко дана од свих војски које су се врзмале на овом терену. Податак да су га због припадности антифашистичком покрету тражили и Немци одлучујуће је утицао да се у једном од два тавничка рудника угља, који су радили све до седамдесетих година прошлог века, пријави под лажним именом и ту остане до краја рата долазећи кући само током ноћи. И поред тога приликом остваривања права на пензију

признато му је учешће у рату, а и рад у руднику. Након завршене основне школе и матуре у једној од најбољих генерација краљевачке гимназије Завиша Шћеповић се упутио у Крагујевац на студије права, али се на путу ка успешној каријери испречила Владанка, кћи Игрутина Дробњака који је као припадник краљеве војске током Другог светског рата у време капитулације земље заробљен у Војводини одакле је депортован у логор Треблинка где је стрељан. У угледној породици Шћеповића нису благонаклоно гледали на Завишину везу са удовичком кћери што је било повод да напусти факултет, упише учитељску школу и 1960. године се упути према Бањалуци где су обоје добили посао. Кћи Милу рођену 1962. године одгајали су баба и деда све док Владанка није добила запослење у чачанској „Партизанки“, а Завиша до пред крај седамдесетих година учитељевао у Заблаћу и Јежевици. Паралелно са радом у школи студирао је на Дефектолошком факултету да би, по завршетку, наставио професионалну

каријеру у Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ из које је 1995. отишао у пензију као директор. Завиша Шћеповић и др Раде Вукашиновић иницијатори су оснивања дневног боравка у Центру за децу ометену у развоју, која су била неспособна за самосталан живот, а он као велика помоћ родитељима функционише и данас. Значајним се чини и допринос оснивању комисије најеминентнијих стручњака различитих специјалности за категоризацију менталне ретардираности како би се од менталних раздвојили говорни и други проблеми. Школа се проширила увођењем средњошколског образовања, а дневни боравак касније одвојен од ње и данас функционише самостално. За допринос на унапређењу рада, и активности током две године на челу Дефектолошког друштва Југославије, указом председника Председништва СФРЈ одликован је Орденом заслуга за народ. Човеку навикнутим на рад миран пензионерски живот представља отежавајућу околност што је било повод за

одлуку да помогне сину Милану чије је предузеће ГаМи тражило место на тржишту, а прва активност је била покретање пржионице кафе. - Помагао је у пржењу и паковању кафе, касније и дистрибуцији, а пошто је то постајало све напорније за човека у његовим годинама, инсистирао сам да напусти и крене у сопствени приватни посао. Како ни пре тога није могао да мирује са школским другом Александром Маричићем је, још док је био у радном односу, покренуо фарму за тов јунади а касније и узгој оваца. Пропали су и у једном и у другом послу, а како бих га мотивисао да престане са тим направили смо погон за производњу шампињона. Прве две три године су биле јако добре и успешне, јер је имао подршку моје фирме, а онда је кренула нелојална конкуренција па смо на време престали са радом – прича Милан. За свако од троје унучади, Вука рођеног 1997. године, Љубицу 1999. и Луку 2005. Завиша је засадио по један воћњак. У првом насталом 1998. године засађено је 120 садница шљиве,

у другом 80 а трећем 150 чачанских сорти и стерлеја. У част преминуле таште Дуње Арсић Милан је на два и по хектара засадио дуње тако да је готово цело очево имање покривено воћем. Тавник је једно од већих села на територији града Краљева, а простире се од Бреснице до леве обале Западне Мораве и граничи са чачанском општином чији је саставни део било све док није припојено краљевачкој. У атару Тавника смештен је контролни торањ Аеродрома „Морава“ а иако се поред њега налази бунар са изузетно квалитетном водом због лошег квалитета разводне мреже већи део села је приморан да је довози у цистернама. Привредни објекти сконцентрисани су уз магистрални пут, а поред млекаре „Милкоп“ ту су погони за прераду меса „САН“ и „НИД“, потом „Гигант“, пекара и млин, погони картонаже и прераде камена, а у близини игралишта локалног фудбалског клуба погон за производњу сиришта и маје који се сматра најозбиљнијим ове врсте у Србији. У самом селу нема до-

МАГАЗИН 27.11.2016.

вољно радне снаге да задовољи потребе привредних капацитета, па радници долазе из Краљева и околних села. Нови регулациони и просторни план Тавника предвиђа детаљну реконструкцију водоводне мреже и градњу колектора отпадних вода као услова за опстанак погона за прераду меса и производњу месних прерађевина, а јавни увид потвђује постојање коректног решења као основе за брзу реализацију. До села је стигла оптичка мрежа кабловског оператера, а електрична ојачана до нивоа потребног за несметан рад свих привредних субјеката. Иако су повод за бављење воћарством били унуци Завиша је, као човек старог кова и професионалац навикао да ради по правилима струке, одлучио да се озбиљно посвети новом позиву у смислу примене најсавременијих агротехничких мера, али се као велики проблем поставио недостатак воде, више оне за пиће него потребе воћарске производње. Количине воде су до те мере биле ограничене да је свако коришћење за заливање претило да исцрпи све залихе што је било повод за решавање проблема на други начин. - Ископали смо артерски бунар и у воћњаку направили подстаницу, систем за наводњавње кап по кап, властиту мрежу за потребе домаћинства и тако заокружили савремени систем бављења овим послом. Недостаје једино још противградна заштита за коју се надамо да неће ни бити потребе, јер је након формирања книћког језера промењена микроклима па нас градоносни облаци заобилазе. Колико је водовод значајан показало се већ после прве године коришћења кад смо достигли рекордан принос. Отпочели смо сарадњу са чачанским Институтом за воћарство, и од њих узимали садни материјал, а у надзор у се укључили и стручњаци Завода за заштиту биља Пољопривредне саветодавне стручне службе који су нам помогли да благовремено заштитимо засаде, јер је последњих година било доста кише и болести. Завиша је годи-

нама био једини воћар у Тавнику, а сада једини шљивар који има младе засаде и примењује потребне агротехничке мере због чега једини има континурани род – објашњава Милан. Податак да су остали воћари у овом крају у последњих десет једва две године имали добар род, а Шћеповић све време, на најбољи начин потврђује потребу да се слушају савети стручњака који препоручују најмање једну резидбу и бар шест заштита годишње, по потреби и више. Кишовит период током доброг дела прошле године захтевао је и пуних дванаест што је допринело да Шћеповићи једини у пречнику од 20 километара имају одличан род. Да би се остварио неопходно је свакодневно присуство у воћњаку и детаљна контрола сваког стабла како би се правовремено приступило заштити у случајевима кад се примети било каква промена у структури листа или цвета и по савету стручњака, некада тренутно а најкасније за 48 сати, реагује одговарајућим коктелом средстава за заштиту. Шљива се показала отпорнијом од јабуке и крушке чији су произвођачи прошле године морали да прскају воће и 25 пута. Искуство показује да је од почетка формирања крошње најважнија резидба чији начин зависи од много фактора, стране са које се појављује сунце и провејава ветар који обезбеђује проветравање. Свака година носи ново искусто а оно потврђује да су рекордни приноси остварени 2008. године. Иако је била екстремно сушна на род је у највећој мери утицала довољна количина сунца, а био би и бољи да је било могућности за заливање. - Ова није била ни изблиза толико сунчана, али је била добра јер су се киша и сунце смењивали као по наруџбини све до последњег месеца пред бербу кад смо током дана акумулирали воду а ноћи заливали. Осамдесет одсто наших шљива заврши у ракији, а прву значајнију количину од око 400 литара испекли смо 2004. године, потом два пута више 2008. а ове чак 2.100 литара. Кад смо размишљали о томе шта

да садимо, и чиме да се бавимо, констатовали смо да је наше тржиште нестабилно и да држава нема снаге да субвенционише да би се одржала стабилност. Одлучили смо се за садњу шљиве, а касније дуње и другог воћа, јер у случају смањене потражње на тржишту, или безобразно ниске цене што је присутно у 90 посто случајева, производ може да се преради у ракију која стајањем добија на квалитету. Садили смо сорте које су биле добре за тржиште као чачанска рана која је имала добру цену, али је сада обарају откупљивачи па је пала до границе исплативости – објашњава Милан. Доказано је да при добром роду цена по килограму пада, па се креће између 6 и 15 динара. Кад се зна да трошкови купљења достижу износ од 6 до 8 динара јасан је став одгајивача како је јефтиније оставити необрану него продавати. Проста рачуница показује да трошкови производње једног килограма, не рачунајући почетну инвестицију, достижу и 20 динара. Ове године је, каже Шћеповић, могла да се прода по 30 динара, што је двоструко мање него кад се пласира кроз ракију. Конзумне сорте шљива су спремне за брање већ почетком јуна, а оне најбоље за ракију крајем јула и почетком августа. Кад се израчуна колико за дневницу од 2.500 динара убере један радник долази се до закључка да трошак по једном литру достиже шест динара. За велику количину шљива треба обезбедити и довољан складишни простор, а Шћеповићи у њега могу да сместе 22 тоне. Пластична каца за смештај једне тоне достиже сто евра што додатно повећава трошкове производње баш као и казани за печење чија цена достиже и четири хиљаде евра. Уколико се томе додају дневнице два радника који опслужују казан, дрва за ложење и посуде за одлежавање готових производа онда је јасно са чиме се све срећу произвођачи и колико је тешко некоме ко тек почиње да се бави овим послом. Т. Радовановић Фото. М. радовановић

МАГАЗИН 27.11.2016.

Уручена престижна признања Удружења „Дете у срцу“

МАГАЗИН

27.11.2016.

ДАМЕ КОРАК ИС

- На лидерским позицијам аје све више жена које снагом и упорношћу доказују да су успешне на различитим пољима деловања. - Пројекат „Дама године“ промовише родну равноправност и посебним признањима крунише припаднице лепшег пола које су доказале да су успешније од осталих. - На другој годишњој додели признања под називома „Дама регион“ у Краљеву је награђено девет истакнутих жена из јавног живота

Фото: М. Радовановић

СПРЕД ОСТАЛИХ

27.11.2016.

МАГАЗИН

спешност у послу не одређује пол већ квалитет, посвећеност, таленат и личне особине. Иако у Србији и даље постоје стереотипи да не могу бити подједнако успешне као мушкарци, чињеница је да је на лидерским позицијама све више жена које снагом и упорношћу доказују да су успешне на различитим пољима деловања. Као такве препознало их је Удружење грађана „Дете у срцу“ које кроз пројекат „Дама године“ промовише родну равноправност и посебним признањима крунише припаднице лепшег пола које су доказале да су успешније од осталих. Пројекат се већ три године

реализује у елитном београдском хотелу Crowne Plaza, а међу награђеним дамама до сада су се нашле Татјана Тања Бошковић, Светлана Цеца Китић, Јелена Томашевић, Љиљана Стјепановић, Сања Маринковић, Јована Јоксимовић, Драгана Мирковић, Симонида Милошевић, Весна да Винча, Драгана дел Монако, Неда Украден и друге. На другој годишњој додели признања истакнутим женама из јавног живота под називом „Дама регион“ у Краљеву је награђено њих девет којима су, као и присутним гостима, пријатно вече уприличили џентлмени са музичке сцене а награде додељи-

вали они из света културе, спорта, бизниса и других. Престижно признање примила је Нађа Родић, дива јусловенске драмске сцене која је на недавно одржаном Сајму књига у Београду промовисала своју књигу „Живот на длану“ написану са жељом да пружи подршку свим женама оболелим од канцера дојке са којим се и сама изборила. Водитељка Студија Б Ирена Јовановић је признање заслужила као уредник многих минијатура и емисија са духовним и социјалним темама, а предузетница Божана Пантовић, сувласница фирме „Елипса“, због доприноса

бренду који осваја све више градова у Србији, Снежана Ћирић Костић је машински инжењер и руководилац пројекта на краљевачком Факултету за машинство и грађевинарство за који је обезбедила донацију вредну милион евра, а уједно је и председник престижног балетског клуба „Арт Денис Касаткин“ који је изнедрио велики број талентованих балетских уметника. Заслуге на пољу уметности повод су да се значајним признањем окити Јасна Ђокић, академски музичар и члан ансамбла Ђердан која је за Радио-телевизију Србије управо из-

дала пети албум са мотивима грчког мелоса и традиционалног српског звука . Удружење „Дете у срцу“ је у Сузани Горјанц, кроз ткане рукотворине у оквиру бренда Етно Стил Горјанац из Крагујевца, препознало чувара српске традиције и баштине, а у Снежани Петровић из Ужица жену која се, и поред великих обавеза на више руководећих функција у компанији Нис Петрол Њефт, успешно бави политиком као посланик Српске народне партије у Народној скупштини. Директорка краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и професор

клавира Биљана Мирјанић предводи колектив чији су ученици освојили више од сто педесет значајних награда и признања на такмичењима у земљи и иностранству, а Биљана Милошевић из Јагодине је награђена за хуманитарни рад и допринос у помоћи незбринутој деци и оболелим особама. Добитнице признања су, без изузетка, потврдиле да награде, као једно од најлепших признања, представљају подстрек за даљи рад и, уз велику захвалност организатору, с нескривеним усхићењем испратиле програм посвећен њима. Т. Радовановић

Једнодневни научни скуп посвећен Добривоју С. Божићу

МАГАЗИН

27.11.2016.

ИЗУМИТЕЉ САВРЕМЕНОГ

Г СИСТЕМА КОЧЕЊА ВОЗА

- Упркос значаја проналазака Добривоја Божића до данас се не зна укупан број његових патената. - Захваљујући истраживању Завода за интелектуалну својину направљена је листа на којој се налазе 62 патента из 18 различитих земаља, а 57 се односи на пнеуматске системе кочења возова. - Знало се и за друге патенте Добривоја Божића, али не и за млазни мотор и гасну турбину који су у основној форми објављени у Француској 1940. и 1947. године

акултет за машинство и грађевинарство организатор је једнодневног научног тематског скупа под називом „Добривоје С. Божић – изумитељ савременог система кочења воза“, а поводом 130 година од рођења овог чувеног српског проналазача и 40 година постојања Универзитета у Крагујевцу. Иако је на принципима Божићевих проналазака, патентираних двадесетих година прошлог века, и данас заснован систем кочења возова у целом свету огроман допринос овог изумитеља светској науци није довољно наглашен и промовисан у нашој земљи. На скупу су презентовани радови по позиву најеминентнијих стручњака у Србији по овој теми, а као крајњи резултат очекује се подизање нивоа јавне свести о значају овог изумитеља, као и допринос јачању улоге српске науке у европским и светским оквирима. Професор др Новак Недић је, говорећи о Божићу, истакао како је славни проналазач рођен 23. децембра 1885. године по јулијанском, а 4. јануара 1886. по грегоријанском календару што је повод да ове године буде обележена 130. годишњица његовог рођења. Рођен је у Рашки која се у то време налазила на граници са Отоманским царством што је у значајномј мери утицало на живот и рад поро-

МАГАЗИН

27.11.2016.

дице Божић. Добривоје је рођен као прво дете младог пароха Саватија Божића и мајке Босиљке из породице Алексић. Саватије је рођен 1859. године у засеоку Божићи села Река у општини Рудно Студеничког среза смештеном на мање од десет километара од Студенице према Рудну. Иако је рођен у сиромашној сеоској породици имао је среће што је имао два брата који су остали на имању и што је његово село било близу Манастира Студенице. Радозналост, вредноћа и поштовање живота у манастиру допринели су да ту заврши основну школу и гимназију, а да се након тога упише на Богословију у Београду. Завршио је 1882. године, баш када је дотадашња Кнежевина Србија постала краљевина, и већ следеће почео да ради у Рашки као учитељ. Након што се оженио постављен је за пароха, а у Рашки остао све до1894. кад се на сопствени захтев, због сложених граничних и политичких односа, са супругом и петоро деце преселио у Краљево. Најстарији син Добривоје је у то време имао девет година и тек започео школовање у Рашки. Саватије Божић је као парох, потом прота и архимандрит Цркве Свете Тројице службовао све до 1938. кад је са 79 година пензионисан због старости.

Остатак овоземаљског живота провео је у Краљеву у близини градске цркве, а упокојио се 1960. у 101. години живота. Његова кућа постоји и данас у Улици Танаска Рајића број 12, а одлуком Владе Републике Србије од 18. јуна 1997. године проглашена за споменик културе познат као Божићева кућа. Прота Саватије и Босиљка су од 1885. до 1900 године на овај свет донели десеторо деце од којих је седморо доживело пунолетство и зрелост живота, синови Добривоје, Божидар, Милија и Милош и кћери Лепосава, Роксанда и Зорка. - Живот проте Саватија Божића је био веома буран, слободарски, градитељски, породични и хришћански у духу Светосавља. Био је парох који је радио не само за спасење душа својих парохијана, већ и за слободу образовање здравље и благостање свог народа и то у потпуности пренео и на децу. Био је ратник, почев о Јаворског преко оба балканска до Првог светског рата. Оснивач је многих институција у Краљеву, Црвеног крста, Матарушке Бање, гимназије, Радничке школе, Народне одбране, Аеропланског друштва и других. Уредио је саборну цркву од темеља до врха, од аустроугарских власти осуђиван на смрт, а затим са сином Добривојем од 1916. до 1918.

године био логораш у логору Незидер у Мађарској. Петоро деце, сви синови и једна ћерка, завршавају елитне европске школе, четворо у домену инжињерства а једно медицине. Добривоје је машински инжењер, Божидар грађевински, Илија рударски, Милош лекар, а Роксанда грађевински инжењер – истакао је др Недић. Добривоје се још у детињству од остале деце издвајао по радозналости и жељи да упозна свет па је у раној младости, док још није ни знао шта је пасош, покушао да пређе границу земље и упути се преко Голије са жељом да постане лађар и путује по свету. Прихватио је очев савет да прво изучи школе па тада путује па је основну школу започео у Рашки, а завршио у Краљеву. Након осмогодишње школе завршио је и гимназију у Крагујевцу, а потом наставио студије машинског инжењерства у најбољим немачким високим техничким школама у Карслруеу, Баден Виртенбергу и Дрездену. Машински инжењер постао је 10. новембра 1909. године, а захваљујући професору Рудолфу Дизелу, изумитељу дизел мотора, стекао посебна знања о конструкцији гасних и парних турбина. Постоји податак да се за време студија дружио са студентом истог универзитета Лавославом Ружичким, касније добитником Нобе-

лое награде за хемију. Непосредно по завршетку студија Добривоје се враћа у Србију и 1911. године почиње да ради у главној радионици Српских државних железница у Нишу, а као инжењер почетник добија задатак одржавања кочница што је прилика да се упозна са Вестингхаусовим кочницама и запази њене недостатке за возове већих терета при брзини, посебно при нагибу пруге. Вестингхаус је у значајној мери допринео развоју пнеуматске кочнице, а више десетина признатих патената са краја 19. и почетка 20. века ову компанију је учинило највећом у свету у про-

изводњи ових кочица. Млади инжењер је брзо уочио проблем и потребу међународног железничког саобраћаја, као и пут којим треба кренути у решавању проблема па је за мање од две године у Немачкој 4. новембра 1913. године поднео прву пријаву патента, јер Србија није имала административну институцију тих намена. Његов стваралачки и истраживачки рад прекинули су балкански и Први светски рат у коме је као доборовољац артиљериског пука Моравске дивизије учествовао и у бици на Церу. Након уласка аустроугарске војске у Краљево 1916. године ухапшен је са Саватијем и осуђен као комита, а отац на смрт, па су обојица депортовани у логор у Мађарској и ту остали до пред крај рата. По завршетку рата 1919. године се враћа на рад код државне железнице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у настојању да конструише боље кочнице. Како је радионица у Нишу била уништена током рата испитивања наставља у главној железничкој радионици у Загребу. Већ почетком 1921. пријавио је патент железничке кочнице са збијеним ваздухом, а већ следеће и други, распоредник са брзачем за железничке кочнице. Како је на железници морао да ради и друге послове 19. децембра 1923. године напушта државну службу

27.11.2016.

МАГАЗИН

и оснива приватну фирму, али наставља сарадњу са Министарством железница преко кога је 1925. поднео захтев за сертификат Комисији за међунардни саобраћај Међународне уније железница. Испитивање је извршено 1927. и 1928. године на равном делу пруге Загреб-Карловац и пруге са нагибом на готово целој дужини од 25 промила између Сушака и Ријеке. После испитивања кочнице пред комисијом направљен је извештај након чега је добијен сертификат за коришћење у међународном саобраћају. - После овог сертификата инжињер Божић покушава да оствари намеру да се његова кочница производи у земљи, али није било услова за то. Продаје лиценцу чешкој Шкоди за 400 хиљада долара с тим да је омогућено право и његовој земљи да без надокнаде има сопствену производњу. Захваљујући својим патентима Божић постаје веома богат човек. Женио се 1931. године са деветнаестогодишњом

Радмилом, ћерком школског друга адвоката Новака Плећевића, па у браку добијају сина Драгана 1935. а нешто касније и ћерку Весну. У Београду купује вилу са двадесетак просторија, данас Крунска 69, две зграде Улици Светозара Марковића 6, улаже у акције Матарушке Бање и рудника на Косову, располаже са комплексом шума у Пећи и јахтом у Дубровнику. Пред почетак Другог светског рата породица Божић се налази у Француској где почетком 1940. подноси патентну пријаву за млазни мотор која је прихваћена почетком 1941. године. Постоје новинарски чланци који говоре да је војном врху Краљевине Југославије нудио решење млазног мотора као основни погон за надзвучна летећа средства, ракету, авион, бомбу, али да није прихваћено. После бомбардовања Београда 6. априла почињу тешки дани за породицу. Немачка окупациона власт узима вилу за потребе војне команде, а супруга Радмила остаје са децом у суте-

рену куће. Божић је осумњичен за везу са Јеврејима, па се скривао у Шумадији али нема јавно доступних података где. Од последице упале слепог црева Године 1943. умире кћи Весна. Од непокретне имовине није имао никаквог прихода ни у Матарушкој Бањи, ни на Косову и Метохији. Након завршетка рата хапшен је под оптужбом да је сарађивао са немачким окупационим властима, а од њега се тражило да се одрекне непокретне имовине што је учинио да би га пустили из затвора. Излазак 1947. године користи за илегално напуштање земље, преко Јадранског мора у Италију, коришћењем моторног чамца. Из Италије одлази у Француску а затим у Канаду где га чека живот у сиромаштву јер није имао никакав бизнис нити приходе. Након што им је 1950. године рођен други син Роберт, Бранко а данас Боб, Добривоје и Радмила се разводе а он одлази у Сједињене Америчке Државе. У другој половини педесетих година мења се политички

амбијент у земљи, па Божић добија позив наших стручњака да се врати. Од 18. до 23. марта 1957. Железнички институт у Београду прави изложбу Божићевих дела после чега је изложене експонате поклонио Железничком музеју у Београду – објашњава др Недић. Има непроверених података да се Божић појављивао у Југославији и пре 1961. године кад се коначно вратио и наставио интензивну сарадњу са „Шинвозом“ из Зрењанина и „Првом петолетком“ из Трстеника. „Железничке новине“ су те године писале о најновијем типу његове кочнице, а новинар политике Ђорђе Берар 2.11.1961. пише обиман чланак под називом „Чије су кочнице које заустављају возове“. После дуге преписке са руководством „Прве петолетке“ стиже негативан одговор у вези производње усавршене кочнице, а сличан је и случај са „Шинвозом“ у коме је постојала испитна станица за испитивање кочница. Божић није одустајее од примене

усавршене кочнице у његовој земљи, па је Патентној управи у Београду пријавио проналазак нових типова распоредника кочнице, универзалне кочнице за теретне вагоне али и брзих путничких са аутоматским подешавањем кочних снага према брзини кретања, а патентна пријава ни данас није доступна Заводу за интелектуалну својину. Покушај да успостави сарадњу са Југословенском железницом остао је безуспешан са образложењем да имају имају лиценцни уговор из 1954. године са швајцарском фирмом на основу кога су направљени Металски заводи „Тито“ у Скопљу за производњу пнеуматских кочница. Добривоје Божић је 13.10.1967. године, у 82. години живота, изненада преминуо на Интерној клиници у Београду због гангрене која је захватила доње делове трбушног зида, а била последица нелечене шећерне болести. Сахрањен је три дана касније на Новом гробљу у гроб ћерке Весне и најмлађег брата Милоша који је умро 1956. го-

дине. Старији син Драган данас живи у Јужној Каролини, а млађи Боб живи у Њујорку. Упркос значају Божићевих проналазака до данас се не зна укупан број његових патената. Захваљујући истраживању Завода за интелектуалну својину направљена је листа до сада идентификованих на којој се налазе 62 патента из 18 различитих земаља, а 57 се односи на пнеуматске системе кочења возова. Знало се и за друге патенте Добривоја Божића, али не и за млазни мотор и гасну турбину који су у основној форми објављени у Француској 1940. и 1947. године. На изложби у краљевачком Народном музеју, као саставни део научног скупа, први пут се излажу документа за које се није знало да постоје, посебно оригиналне патентне пријаве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.11.2016.

Лидија Цветић

МАГАЗИН 27.11.2016.

Знаменти Краљевчани: Лидија Цветић (4)

- Док је педагошки рад начин да се стечено знање пренесе млађим генерацијама, научни отвара простор у коме се разнолика знања и таленти претачу у нешто опипљивије од позоришта. - Глумици није неопходно да буде широко образована, нити да заврши докторске студије како би извршила задатак који поставља редитељ. - Необуздана жеља да се увек побеђује чини научни рад највећим могућим изазовом, а храброст дефинише као начин да се освоји и победи оно чега се плаши. - Висок степен образовања је добар и љубазан, уједно подмукао и лукав, изговор да се некоме оспори право на рад. - Да би се у култури нешто променило мора да дође до потпуног преврата, ма колико то звучало радикално. - Систем корупције и лобирања јесте ефикаснији и трајнији, али гризе сам себе а кад се уруши немогуће га је подићи. - Кад бисер падне у прашину он је и даље бисер, а прашина и кад се дигне до неба је и даље прашина

Фото: М. Радовановић

КУЛТУРА ПРЕПЛАВЉЕНА ПОЛИТИЧКИМ ЂУБРЕТОМ

МАГАЗИН 27.11.2016.

нтердисциплинарне докторске студије теорије уметности и медија на Универзитету уметности обухватају неколико различитих програма, па иако је фокус стављен на ове две области приступа им се из најразличитијих научних дисциплина због чега су укључени факултети драмских, музичких и примењених уметности и политичких наука. Избор Лидије Цветић показао се добрим и корисним због слободе коју, за разлику од позоришта као скученог простора, пружа теорија уметности. Опредељење за изучавање теорије фотографије и филма најближа је првобитном позиву, а докторска теза „Женско тело у надреалистичкој фотографији и филму“ изабрана на бази интересовања за нов систем у уметности настао у ери постхуманизма када је оно било добра платформа за посматрање промене генезе настале у систему уметности какав је присутан у савременом друштву. - Студије су конципиране тако да добијете когнитивни пакет знања и алата да сте оспособљени за самостално бављење научно истраживачким радом. То је најбољи програм инетрдисциплинарних студија у области уметности у земљи, а један од јачих у региону чему доприносе изузетни предавачи спремни да на свако питање одговоре са озбиљним упутствима и литературом. Ту су предавачи из инистранства и велики број гостујућих предавања у која смо морали бити активно укључени, потом многи семинари и конференције на којима смо стицали услов да нам Универзитет одобри пријаву доктората. Иза мене стоји велики број научних радова који се баве студијама културе, критичком теоријом, друштвом, семиотиком, поструктарилистичким теоријама, па и позориштем у доба постхуманизма. Обрадила сам надреализам као једини авангардни покрет који је преживео све промене у свету уметности и дошао до тренутка кад сајбер технологије полако преузимају све оно што је некада била аналогна фотографија, филм или живо извођење. Нове технологије и виртуална реалност су укљу-

чени у све облике производње уметности која инсистира на интердисциплинарности и трансферу па постаје свеобухватни матрикс. Данас је немогуће посматрати уметност из једне центриране позиције, или се ограничити на један стил. То је показала уметност посмодерне, али је данашња отишла даље у смислу што више не само да нема места за сукобљене ставове, него више нема места ни за дијалог. Дијалог је у уметности превазиђен па долазимо до вишегласја где су све дисциплине преплетене, а свако дело има позадину која подразумева широку контекстуалност па не можете да га ишчитавате из једне фиксиране позиције. То су слојеви уткани у уметничко дело, дисциплине које се преплићу на пољу које није статично већ флуидно, дисперзивно – објашњава Лидија. Уверење да уметност захтева простор пропустљивих граница било је основни разлог опредељења за надреализам који је одувек нудио пропустљиву уметничку форму. Рад је усмерен на посматрање генезе репрезентације женског тела и женскости од доба настанка надреализма, које се поклапа са добом настанка фотографије и психоанализе које су сазревале у исто време, па све до данас и уметности у доба културе како се она данас назива. Докторат је услов за опстанак предавача на факултету са жарком жељом, да преко асистентског звања и доцентуре, једног дана стекне звање редовног професора. И док је педагошки рад начин да се стечено знање пренесе млађим генерацијама, научни отвара простор у коме се разнолика знања и таленти претачу у нешто опипљивије од позоришта. Чаробност позоришног момента огледа се у ставу да се не може материјализовати, а научног у ставу да се нешто мења у свету коме се дарује значајан допринос. - Мој интелект је захтевао да дам научни допринос, па нисам остала само извођач, да га уобличим и надоградим, да сва своја знања и хобије, као што су некада били историја уметности, филозофија или естетика, уна-

предим и подигнем на академски ниво, да све ставим под један кров и свему дам озбиљан печат. Ако питате да ли сам глумица или научник истраживач не знам како да одвојим те две професије – каже Лидија која је само пет година раније, након прве представе, на научни рад гледала само као авантуру и начин да се види шта се крије у уметности. Знања проистекла из озбиљног научног рада на пољу културе потврђују да једној глумици није неопходно да буде широко образована, нити да заврши докторске студије како би извршила задатак који поставља редитељ, ма колико било тачно да се на сцени види свака прочитана књига, сваки доживљај и утисак о свету у коме живи. Почетак докторских студија поклопио се са крајем једне фазе рада у позоришту, а све што се дешавало током наредних пет година потврђује тезу да је тешко истовремено се максимално посветити и једном и другом. У таквим околностима опредељење за научни рад сматра се својеврсним инатом према професији која није била спремна да одговори на залагање да се искаже као глумица. Образовање започето на половини друге године живота наставља се и након завршених докторских студија, мало због жеље за сталним надограђивањем а мало због уверења да је свако ново знање, или вештина, увек стварало посебан вид осећања среће. Необуздана жеља да увек побеђује чини научни рад највећим могућим изазовом, а храброст дефинише као начин да се освоји и победи оно чега се плаши. У свету није непознат случај да млади и високообразовани људи, ма колико се сви из петних жила упињали да докажу како су неопходни свакој средини, не буду схваћени нити уважавани до мере да им се омогући да бар покажу колико знају. Зато се и намеће став да је висок степен образовања добар и љубазан, уједно подмукао и лукав, изговор да му се оспори право на рад. Слично искуство дели и Алберт Ајнштајн кад је као млади научник конкурисао за место

27.11.2016.

МАГАЗИН

наставника физике. Посао није добио иако је уз биографију приложио дотадашње радове од којих је један била и његова теорија релативитета. Лидија Цветић дели судбину не малог броја младих који, нудећи знање, показују колико су одговорнији од оних који су позвани да буду одговорни и којима је одговорност према културном садржају, и општем квалитету живота, обавеза. - Мене сви тапшу по рамену, у јавном дискурсу подржавају, воле и зову да дођем, што су само неутемељене празне приче. Мислим да људи са искуством као што је моје никад не би ни направили такве грешке. Они који су на свом примеру научили шта значи бити оспораван, онемогућаван и удаљаван од онога у чему може дати највећи допринос, никада не би направили такве грешке јер би били одговорнији. А да би се нешто променило мора да дође до потпуног преврата ма колико то звучало радикално. Докле год као неквалификован кадар долазите лако до неких позиција, а за то добијате ловорике, нећете бити одговорни, па једино они који ни у једном моменту нису одустајали од своје идеје, и нису мењали идеале за тренутне позиције па су одговорни према себи, могу нешто да промене, само они који имају вољу да мењају и унапређују себе и опстану упркос свим околностима довољно свесни одговорности коју би таква функција носила – каже Лидија. И док се на нивоу државе све врти око премијера, од кога послушни очекују последњу реч, на локалном би то требало да буде градоначелник. Уверење да би као млад и образован могао имати више разумевања и за проблеме ове врсте није довољно да се супростави структурама које се одавно сматрају непроменљивим у културном животу. Од када постоје форме изражавања какве су позориште и филм постоје и приче о клановима, а добар

начин да се бар мало ублажи њихово негативно дејство су различити конкурси као лажне аудиције на којима улогу не добијају најспособнији да изнесу одговарајућу улогу. Искуство показује да предност имају они који доприносе материјалном добитку редитељу, или неком од доносиоца одлуке о избору, што потврђује да су, због личне користи која постаје важнија од струке, кастинзи постали вид озбиљног бизниса. Најбољи доказ је не тако давни захтев председника управног одбора једног реномираног позоришта да му се сазида кућа како би утицао на добијање улоге. Уверење да у културним круговима свега има више него бављења културом и културним наслеђем на најбољи начин потврђује изјава Живорада Ајдачића да је култура преплављена политичким ђубретом. - Сутра ћемо ући у Европску унију, па мислим да ће корупција у свету уметности и лобији бити мало смањени, јер ће тржиште бити проширено. Можете безгранично да се сликате и сваког месеца излазити на насловници, да ваши билборди стоје у граду, да будете најпознатији глумац или стваралац, али не можете преварити професионалца, јер професија брани сама себе. Зато треба бранити школу, знање и квалитет који долази из тог знања, а ово друштво ће морати да се усмери према неким другачијим не тако лабавим параметрима у смислу контроле квалитета, и не само у привредној производњи него у било каквој продукцији. У Европи не можете добити новац за филмски пројекат а од тога направити шарену лажу, па мислим да ће се та шарена лажа урушити. Систем корупције и лобирања јесте ефикаснији и трајнији, и никако да се изборимо са њим, али мислим да гризе сам себе и да га је, кад се уруши, немогуће подићи. Кад бисер падне у прашину он је и даље бисер, а прашина и кад се дигне до неба је и даље прашина. Квалитет опстаје јер је дуговечан, а шарена лажа само захваљујући конзументима и публици која тражи естраду, хлеба и

игара. Наше друштво само себе увлачи у коло нерада и шарене лаже, у њему је присутно самозаваравање а освестимо се тек када нам неко са стране укаже непоштовање као нацији, кад не уважи наше ставове, а наш глас се не рачуна зато што сами не негујемо квалитет као једино чиме можете да се браните. Највећи пороблем је неваспитање и необразовање, јер образујући младе људе стичете и квалитене конзументе друштва, а неосвешћеном младом човеку не можете продати било који производ, па ни производ културе – каже Лидија. Истраживање које је током претходне године спровело Министарство културе и информисања потврђује да највећи број младих задовољавају кладионице и кафићи, а да се културне потребе своде на угоститељске објекте и естрадизовану уметност. Највећи број људи не чита књиге, још мање их купује и одлази у позориште, чак ни биоскоп. Оправдање да је узрок таквом стању тешка материјална ситуација тешко може да се прихвати ако се зна да се велике суме одвајају за ресторане, кафиће, кладионице и сличне садржаје, а није редак случај да се поред контејнера нађу и књиге. Ма колико искуство из последњих неколико година било поражавајуће Лидија Цветић не одустаје од намере да се и даље бави и глумачким и научним занатом који треба да употпуњавају један другог, јер је то начин да свешћу, продорношћу и гласом бар покуша да друштво промени на боље. Било какве дугорочније планове спречава уредба о забрани запошљавања у јавном сектору, па и у култури. Кад буде укинута, ако култура буде важна и не остане на последњем месту као сада, можда би се могло наћи које место у каквом истраживачком центру или универзитету. Лидија верује да ће се кад тад отворити и врата неке велике позоришне сцене. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.11.2016.

Дођин Ким

МАГАЗИН 27.11.2016.

Неосвакидашњи сусрет: Дођин Ким

- „Позитивна омладина“ домаћин путницима и намерницима из целог света. - Убрзана индустријализација Јужне Кореје отпочела је одмах после Другог светског рата и одвијала се под директним утицајем Сједињених Америчких Држава. - Због снажног продора капитализма знатно се променила свест људи код којих се примарном сматра жеља за успехом у животу. - Притисак коме су свакодневно изложени становници Јужне Кореје у великој мери утиче на појаву стреса што се сматра једним од основних разлога због којих велики број њих попушта пред изазовом који нуди конзумирање алкохола. – Савремени номади немају посебних захтева сем да проведу ноћ на сигурном заштићени од елементарних непогода, по који пут и полиције која није превише задовољна ако их сретне по парковима

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО СТАНИЦА НА ПУТУ ОКО СВЕТА

МАГАЗИН 27.11.2016.

рбија је од памтивека била на ракрсници путева који воде од истока ка западу, и севера ка југу а Краљево, географски смештено у средишту земље, стециште знаних и незнаних путника и намерника који су, из само њима знаних разлога, у овој средини остајали по који дан. Последњих година приметно је присуство савремених номада који кроз ове крајеве пролазе различитим превозним средствима, аутомобилом, мотоциклом, бициклом, по који пут и пешице. Било их је из различитих, мање или више удаљених, крајева света а недавно и Дођин Ким који је пре четири месеца, након завршених мастер студија, из родног града у Јужној Кореји, кренуо на пут око света. Из Суана удаљеног сат вожње од престонице Сеула пут га је довео до јужнокорејске луке Инчан одакле је наставио бродом према Кини, Казахстану, Руској Федерацији, Украјини, Молдавији, Румунији, Србији и даље. Кратак боравак у Краљеву повод је за упознавање прилика у овом делу света, али и подсећање да је четворомилионски Инчан трећи по величини град ове далеке земље чија је ваздушна лука незаобилазна дестинација према главном граду Јужне Кореје у коме нема аеродрома. Убрзана индустријализација Јужне Кореје отпочела је одмах после Другог светског рата и одвијала се под директним утицајем Сједињених Америчких Држава. Њихов утицај на јужнокорејско друштво био је толики да се од старомодног у кратком периоду преобратило у дотадашњу супротност. Значајнијим се сматра податак да се у том периоду, због снажног продора капитализма, знатно променила свест људи код којих се примарном сматра жеља за успехом у животу. - Циљ већине младих људи, и људи у Кореји, је да се успе по сваку цену, често не бирајући средства, а то се, због посебне врсте фанатизма специфичне за ово поднебље, сматра горим системом од оног који је успо-

стављен у Сједињеним Америчким Државама. Људи не презају ни од чега да дођу до што бољег посла свесни да због тога неће имати довољно времена за друге активности и забаву. Изазови које носи крупни капитал подстиче тежњу за склапање најбољих послова, код младих за упис на најбоље школе и факултете. И ја сам један од таквих, а иако сам схватио колико је велики притисак друштва и система нисам подлегао том утицају што је било повод да пођем на пут око света – прича Ким. Као и другим земљама развијеног света, а Јужна Кореја се сврстава у такве, посла има довољно али се до боље плаћеног долази тешком борбом која подразумева стално усавршавање. Управо због тога се млади труде да завршавају престижне факултете и паралелно савладавају савремене технологије и стране језике. Највећи број њих говори енглески језик док у међусобној комуникацији користе свој који се, иако има сличности јер су засновани на истом, у многоме разликује од оног којим говоре становници Северне Кореје. Као и у Америци високошколске установе су различито рангиране, а школарина за један семестар достиже и три и по хиљаде долара. Начин да их плати највећи број студената су кредити намењени школовању, а они који постижу посебне резултате могу да очекују и стипендије. Прилика да студирају, и добију стипендије, пружа се и студентима из сиромашнијих породица, али то није чест случај јер је највећи број од њих принуђен да ради непосредно по завршетку средње школе. Притисак коме су свакодневно изложени због жеље да постигну што боље резултате у великој мери утиче на појаву стреса што се сматра једним од основних разлога због којих велики број становника попушта пред изазовом који нуди конзумирање алкохола. Иако више од педесет година

нема ратних дејстава између оружаних снага Јужне и Северне Кореје, а ни претње да би нешто озбиљније могло да се догоди у скоријој будућности, и даље су присутне велике разлике које готово онемогућавају приближавање ставова две суседне земље. Подручје Инчана обухвата неколико мањих острва и градова који се налазе на само осамнаест километара од севернокорејске границе. И поред тога становницима и једне и друге није дозвољено да је прелазе јер су две земље и даље званично у рату о чему сведоче повремени инциденти, као онај од пре шест година кад је нападнут један јужнокорејски брод. Напетост подгревају владе због чега је читава граница под јаком контролом оружаних снага и једне и друге земље. Ким сведочи да је пре само десет година ситуација била знатно морољубивија, па су владе двеју земаља покушавале да различитим програмима утичу на смиривање како би раздвојене породице могле да се посећују, а туристи боље упознају ситуацију са друге стране границе. Војни рок је обавезан за све мушкарце и траје пуне две године, а толико је у војсци провео и Ким као припадник снага које се баве прикупљањем информација. Била је то прилика да ступи у контакт са рибарима који би случајно забасали у јужнокорејске територијалне воде и тако до потребних информација дође из прве руке. Информације потврђују жељу одређеног броја становника да из Северне Кореје пребегну у Јужну, а пут у највећем броју случајева води преко Кине. Сусрети са избеглицама су прилика за потврду о тешком животу, глади и милитаризованом друштву у коме су и жене обавезне да иду у војску. Нема озбиљнијих сукоба, сем појединачних инцидената, али су тензије изузетно велике, некад претеране, што ствара утисак да би могло да дође до рата. Иако се дешавало да

МАГАЗИН 27.11.2016.

север отпочне бомбардовање пограничних делова Јужне Кореје, што појачава страх цивилног становништва, ситуација је мирна и деценијама није било озбиљнијих сукоба. Дођин Ким припада средњој класи становника који, у покушајима да покрене сопствени бизнис, настоје да се приближе горњим слојевима друштва. Таквим путем је пре десетак година кренуо и његов отац али није успео да одговори на све изазове капиталистички оријентисаног тржишта што га је, након пропасти, приближило сиромашнијем слоју становништва. У настојању да пронађе што бољи посао, са дипломом мастера економије за одрживи развој, Киму се пружила прилика да ради у међународној организацији, али је уверење како је то само губљење времена превагнуло при доношењу одлуке да крене на пут око света. Првобитна жеља била је да посети блиске пријатеље у различитим земљама, али се током пута дешавало да одустане од првобитног плана и крене у другом смеру. Тако је било и у случају Македоније у коју није ни отишао јер се из Бугарске упутио ка Нишу, а потом у Краљево. - Размишљао сам и о могућим проблемима у које могу да западнем кад путујем сам, а пре него што сам кренуо распитао сам се за односе какви владају у појединим деловима кроз које сам планирао да прођем. Због полиције се некад забринем, посебно кад заспим у парку, али нисам имао проблема сем у Бугарској где су ме детаљно проверавали јер су мислили да сам избеглица из Африке. У једном малом селу су мислили да сам избеглица, чак терориста, па су ме детаљно проверавали све док нисам изашао из тог места. Кренуо сам пре четири месеца, а највише путовао возом и аутостопом. Спавао сам у јефтиним хотелима, код пријатеља, некад камповао, а и локално становништво ми је нудило смештај. У Казахстану сам провео недељу дана, посетио стару престоницу и садашњи главни град Алма Ату. Становништво је доста измешано, има Казахстанаца и Руса, а иако се налази у азијском делу по архитектури и

свему осталом осећа се совјетски утицај. Пут ме је водио у Самару, потом Казањ, а пре Москве сам провео две недеље у једној сеоској породици. Преко интернета долазим до података о људима који нуде смештај путницима као што сам ја, па сам тако дошао и до ових код којих сам сваког дана имао друге обавезе, скупљао шљиве, правио џем и помагао у другим пословима – прича Ким. Из Русије је пут према Молдавији, Румунији и Бугарској водио преко територије Украјине. И поред информација да се земља налази у ратном стању Ким признаје да није стекао такав утисак ма колико био изложен бројним питањима од којих нека сматра крајње бесмисленим. Случај је хтео да му домаћин у Нишу буде Краљевчанин који се потрудио да новом пријатељу пронађе коначиште у родном граду. Десет година је италијанска организација из Трентина подржавала рад краљевачких „Позитивне омладине“ и „Феномене“ које су имале просторије у изнајмљеној кући породице Буњак у Улици хероја Маричића. - Кад су Италијани отишли одлучили смо да останемо у том простору јер смо успели да обезбедимо подршку људи који су били вољни да нам помогну и давали паре да одржавамо простор, плаћамо кирију и остале рачуне. Нешто средстава добијемо од града преко пројеката, а нешто продајом хране за вечере на које долазе наши пријатељи. Неко плати мање неко више, али успевамо да скупимо довољно да одржавамо простор у коме дочекујемо путнике из целог света који нам се обрате за смештај – каже председник „Позитивне омладине“ Војкан Трифуновић који се потрудио да буде добар домаћин Киму, проведе га кроз град и упозна са свим што је желео да сазна. Боравили су по коју ноћ у овој кући путници и намерници из различитих крајева света, чак из Јапана, а Ким је први који долази са корејског полуострва. Ни он као ни слични њему немају посебних захтева сем да проведу ноћ на сигурном заштићени од еле-

ментарних непогода, по који пут и полиције која није превише задовољна ако их сретне по парковима. Како гости нису навикли на луксуз не пада им тешко ни сазнање да у овој кући нема кревета. Ипак је пријатније него под шатором а није ретко да се на таквим местима упознају са сличнима из других делова света. Ким признаје да пре поласка на пут није ништа знао о Србији. Нешто мало је сазнао приликом боравка у Нишу, а знање допуњавао приликом посете краљевачком Народном музеју. Први утисак о Краљеву потврђује задовољство због могућности да слободно шета градом, а то је оно што стварно жели. - Свиђа ми се што су људи присни и гостопримљиви, јављају се једни другима на улици што се у Јужној Кореји изгубило због чињенице да се након сеобе у велике градове та блискост изгубила. У Бугараској сам углавним био по селима, у Румунији и Молдавији врло кратко да бих могао да поредим, али сам се у Русији осећао као ванземаљац, па сам по изласку осетио велико олакшање Из ове земље носим лоше искуство због притиска, јер су ме сви сумњичаво посматрали па нисам осетио блискост као овде где се осећам много комфорније. И док сам у Бугарској проводио више времена по селима у Србији сам по градовима, па нисам у ситуацији да поредим једно са другим – каже Ким и на питање која је крајња дестинација потврђује како је то Јужна Кореја. До тада пут води према Шпанији и Канарским острвима одакле намерава да се упути према северу Африке и Мароку. После краћег боравка планира да бродом отпутује до обала Јужне Америке, а потом настави до северноамеричког континента након чега пут води ка Јапану да би се завршио у Инчуну. Почетна идеја да путовањем према западу направи круг до Кореје, и стигне кући до краја лета наредне године, може да доживи извесне измене. Ким наставља путовање и све што сматра интересантним пажљиво бележи у дневник. На растанку потврђује да ће се у њему наћи и по што шта од времена проведеног у Краљеву. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.11.2016.

Хари М

Фото: М. Радовановић

ата Хари

Краљевачка позоришна сцена: Миле Цвијовић Нецо (3)

МАГАЗИН

27.11.2016.

ЧОВЕК СА СТОТИНУ ЛИЦА

- Сан свих глумаца, поготово из мањих средина, одувек је био да се појаве на великом платну. – Значајна остварења у сваком од три целовечерња играна филма снимљена у Краљеву. – Током пола века у позоришту Миле Цвијовић био електричар, мајстор светла, глумац, декоратер, суфлер, шминкер, сценограф, музички сарадник, редитељ, чистач, билетар, обрачунски радник... - Некада су људи долазили да осете позориште у себи, данас све више себе у позоришту. - Аматеризам засниван на љубави која је долазила из душе изгубио се и више не може да се врати. - Краљевачко позориште је деценијама важило за једно од бољих у Србији. - Краљевачки аматери су пред крај 1977. године у оквиру Турнира духовитости на Београдском сајму наступали пред 12 хиљада посетилаца

Фото: М. Радовановић

Миле Цвијовић Нецо

27.11.2016.

МАГАЗИН

едним од убедљиво најбољих остварења Краљевачког позоришта сматра се Камен за под главу Милице Новковић коју је на сцену поставио Драган Јаковљевић. Уз сценографију Реље Србљановића и костиме Иване Крстовић значајном се сматра и музика коју је специјално за краљевачко извођење компоновао Бора Дугић. Представа са темом из свакодневног живота годинама је на репертоару Краљевачког позоришта, а и у обновљеној после петогодишње паузе у улози Вучка наступа Миле Цвијовић Нецо. И док многобројне у којима је наступао сматра по много чему равноправним Камен за под главу далеко одскаче у многим елементима. Цвијовић се сврстава у групу глумаца која са посебним задовољством

приступа раду на представама за децу, можда и због тога што она на посебан начин доживљавају све што се дешава на сцени, а то даје посебно надахнуће свим извођачима. Због тога је и у данашње време учесник у бројним које се, са мањим или већим променама, на репертоару налазе дуги низ година, а број оних у којима тумачи различите ликове попео се на двадесетак. Сан свих глумаца, поготово из мањих средина, одувек је био да се појаве на великом платну. Он је посебно био изражен половином седамдесетих година прошлог века кад је у Краљеву сниман први од три целовечерња играна филма, Црвена земља. У сва три по једну улогу је остварио Цвијовић који је уз неколицину краљевачких глумаца тумачио запажену улогу и у серији Бол Телевизије Нови

Сад. - Све је почело кад је 1974. године у Краљево дошао Тори Јанковић и за потребе филма Црвена земља организовао кастинг у позоришту. За улогу илегалца Баћа изабрао је мене, а мање епизодне поверио другим краљевачким глумцима. Иако сам на снимању провео доста радних дана мало тога се нашло у коначној верзији што је допринело да схватим улогу монтаже на филму. Тај рад за мене представља велико искуство из кога је проистекло сазнање о томе колико се филмска глума разликује од позоришне. Док снимаш одређену сцену битно је да имаш лик који одговара и да израз наместиш према догађају, а после само десетак минута и неколико снимљених дублова све заборавиш. За разлику од тога у позоришту све време

трајања представе мораш да одржаваш концентрацију и будеш, како то ми кажемо, у лику – објашњава Цвијовић. Филм се у то време чинио много значајнијом ствари него у данашње време због чега су ретки Краљевчани са привилегијом да учествују у значајном догађају са екипом проводили и време и ван онога током ког су учествовали у снимању. Међу њима је био и Цвијовић тада на половини тридесете године живота кад младог човека интересује много тога, посебно поступак у коме настаје играни филм. Искуство потврђује потребу за доста рада, али и могућност да се појави пред много већим бројем гледалаца него у позоришту а све то је у знатној мери утицало да се, због евидентне популарности, осети значајнијим од осталих. Сазнање да лик са филмског

платна може у исто време да се појави пред више гледалаца, али и на различитим местима, у многоме подстиче сазнање о афирмативности до које се не долази наступом у позоришту, посебно не малом у локалној средини. И док се популарност у већим срединама подстиче честим појављивањима у медијима у мањим се своди на тек по које препознавање на улици. Цвијовић признаје да и тако нешто годи, док у супротном ствара сумњу да можда нешто није добро урадио. Десет година након Црвене земље у Краљеву је сниман филм Оркестар једне младости. Са десет година глумачког искуства више поверена му је и значајнија улога предратног наредника који води краљевачке ватрогасце на мобилизацију. И у трећем филму, Кућа поред пруге који је сниман 1989.

године, појављује се неколицина краљевачких глумаца, међу њима и Цвијовић у не превише значајној улози општинара. - Кад смо снимили Црвену земљу Тори Јанковић је био одушевљен ликом и начином на који сам га тумачио. За разлику од бројних почетника којима се стално сугерише да не гледају у камеру ја сам се понашао природно. То је и допринело да се при подели улога пред снимање филма Игмански марш уместо за Адема Чејвана определи за мене. Ухвати трема због дугог одсуства са посла, и страха да ли ће управник да ми одобри толико одсуство, али се деси трагедија и Тори Јанковић страда. Касније се причало да је то било баш због филма Игмански марш и сценарија који му је украден. Тако се завршила моја филмска

27.11.2016.

МАГАЗИН

каријера за којом нисам превише жалио јер ми је рад на филму био интересантан у прва два случаја, код трећег је то већ почело да слаби – прича Цвијовић. У време кад српски филм преживљава тешке тренутке, кад је пара све мање, а глумци пристају да играју и без њих само да би се одржали у послу, готово нестварно делује податак о великим хонорарима који су исплаћивани и до тада потпуно анонимним аматерима који су играли мале улоге. Директор филма Црвена земља Слободан Рогановић водио је прецизну евиденцију о свим трошковима а тројици краљевачких глумаца, међу којима је био и Цвијовић, потанко објашњавао да систематизација види три врсте глумаца, неафирмисане који се тек појављују у свету седме уметности, мање афирмисане са тек по којом улогом и афирмисане који су снимили више од десет филмова. Са неверицом су тројица краљевачких аматера слушали причу о афирмисаним глумцима којима је за два дана снимања следовало до осам милиона динара. У поређењу са 750 хиљада, по колико су могли да зараде ова тројица неафирмисаних, то је износ од кога се вртело у глави баш колико и сазнање да је њихов хонорар достизао скоро двадесет месечних плата у позоришту. Из визуре данашњих посленика културе, који хонораре не могу да добију ни неколико месеци након наступа, готово невероватним се чини сазнање да је исплата обавеза из уговора потписаног за наступ у филму Црвена земља уследила само дан након јунске премијере 1975. године. Лака зарада повод је за размишљање о новим улогама на филму којим се руководио и Цвијовић. - Једно време сам прижељкивао да снимим неки филм само да бих се опарио, па сам јурио да снимим и рекламе. Снимио сам неколико спотова, али зарада није била ни изблиза као на филму. Данас ни на филму није као што је била, а чујем да за дан снимања познатији гумац може да заради 100 евра, они други још мање – потврђује наш саговорник.

Након навршене шездесет пете године живота свакоме ко је довољно дуго провео на раду по сили закона следи заслужена пензија. Иако је строгим прописима морао да се повинује и Цвијовић у позоришту повремено и даље наступа као глумац. Највише игра у представама које су дуго на репертоару, али има и позива за нове, а по који пут прискочи у помоћ и онима који су га наследили на техничким пословима везаним за светлосне и тонске ефекте. - Позориште сам увек волео, људе у позоришту некад и нисам, а та љубав ме је и одржала толико. Последњих неколико година рада ми се смучило због претераног мешања политике и мењања директора на сваких неколико месеци. Тако ми је пензија дошла као одмор и много се боље осећам сад

кад не морам да идем у позориште. Мислио сам да ће ми бити тешко јер сам током 50 година сваки дан био у позоришту, а не верујем да је било где у свету неко радио све послове као ја. Чистио сам позориште, не само да повремено заменим чистачицу, него по читав месец или два. Колегиница Десанка Ћендић и ја били смо једини запослени и морали све да радимо. Продавао сам карте на билетарници, био декоратер, суфлер, шминкер, сценограф, бирао музику, био редитељ и глумац. У позоришту сам обављао све послове који постоје по систематизацији сем директора. Био сам неко време и обрачунски радник и једном приликом чак повећао плату – каже Цвијовић. Није занемарљив број глумаца са позамашним искуством који бар јед-

МАГАЗИН 27.11.2016.

ном у каријери нису пожелели да се окушају и као редитељи. Тим путем је својевремено кренуо и Цвијовић и на сцену Краљевачког позоришта поставио „Хајдуке“ Бранислава Нушића, а са децом из Основне школе „Вук Караџић“ представу „Враголани чекају Деда Мраза“ у рибничком Дому културе. Обе представе су имале доста успеха и доживеле по двадесетак реприза баш као и „Несахрањени мртваци“ за коју је израдио сценографију. О представама за које је бирао музику, посебно из фонотеке Радио Краљева, нема прецизних података, али с правом сматра да их је било на десетине. Дугогодишње искуство је добра основа за закључак да су се годинама многе ствари у позориштима кретале у негативном смеру што се одражавало и на посећеност која је варирала у зависности од ситуације у друштву. Након једног периода стагнације због тешке економске ситуације осећа се напредак уз све већу опасност да се претвори у своју супротност. Некада су, каже Цвијовић, људи долазили да осете позориште у себи, данас све више себе у позоришту. Због тога се, ваљда, раније посвећивала већа пажња позоришту које је било у центру пажње. Сада више није тако. У процепу између некадашњег и данашњег тешко се може занемарити чињеница да су новије представе боље, првенствено због напретка технике и других ствари које доприносе коначном утиску. Има више младих, талентованих и искусних редитеља чији је избор увек био ограничен количином новца којим их је било могуће платити. Поред свега не може се занемарити чињеница да се деценијама пре времена у коме живимо играло душом и срцем, ма колико да су савремене представе квалитетније и гледљивије него некадашње. - Иако и у унутрашњости Србије

има много професионалних позоришта ја бих у њих вратио аматеризам, то би био спас и за позоришта, јер би у њега људи долазили а за то се не би трошиле паре. Ма колико веровао да је спас друштва у аматеризму то неће да се догоди јер је све отишло предалеко, па више нико неће да ради без пара. Аматеризам је засниван на љубави која је долазила из душе, али се изгубио и не верујем да може да се врати – каже Цвијовић. Апсолутни рекорд по броју извођења у Краљеву држи представа за децу „Славуј и кинески цар“ која је одиграна 170 пута. Од оних озбиљнијих „Камен за под главу“ је од 1995. одигран 110 пута, а после петогодишње паузе поново је на репертоару. Представа најчешће живи само једну сезону, ретко кад две, а доживи између 15 и 20 извођења. Ретке су оне које трају дуже као „Рогоња“ који се игра 15 година, „Камен за под главу“ и

„Обичан човек“ по 15. Рекордно дугом животу представа „Славуј и кинески цар“ може да захвали само чињеници да увек има нове деце која је још није видела. Својеврстан рекорд држи представа „Хамлет у селу Мрдуша Доња“ која је одиграна само једном и то за осамнаест чланова Идеолошке комисије Општинског комитета СКЈ. Иако је по истом тексту снимљен филм, који је доживео велику популарност, локални руководиоци нису били спремни да дозволе стављање на репертоар. Сличну судбину доживела је и представа „Тројица“ која је у оквиру КУД „Магнохром“ спремана за Сусрете другарства радника индустрије и рударства. Краљевачко позорите је деценијама важило за једно од бољих у Србији. Аматерско позориште је било најбоље у старој Југославији у којој су јаки центри позоришне уметности били још Кикинда, Смедеревска Паланка и Велика Плана, а у професионалним водама има неко место захваљујући више традицији из аматерских дана. Краљевачки аматери су пред крај 1977. године, у оквиру „Турнира духовитости“ на Београдском сајму, наступали пред 12 хиљада посетилаца. Током вишемесечног такмичења у надсмејавању број посетилаца је, зависно од капацитета дворана, варирао између 1.500 и три хиљаде. Био је то посебан мотив за надахнуће које је, уз диригентску палицу Александра Ковачевића, водило ка финалу. Као и много пута умешала се политика и упропастила још једну добру идеју, па после покушаја да се обнови наредне године „Турнир духовитости“ никад није настављен. Књига позоришта, која је уредно вођена деценијама, доказује да је седамдесетих година прошлог века ова установа окупљала 32 глумца аматера од којих је десетак носило репертоар, а остали ускакали да припомогну. Данас је у позоришту запослено пет глумаца, а остали се ангажују по потреби. Можда и то нешто говори. Т. Радовановић

Музичко сценски програм посвећен Матији Бећковићу

МАГАЗИН

27.11.2016.

gusle slave matiju

- Песник Матија Бећковић као најбуднији део српског народа вечни светионик и стражар над српским националним бићем. – Конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова на тему „Гусле славе Матију“. – Посебне целине изложба гусала и изложба посвећена слвном песнику. - Иоле мудри ћутали би пред гуслама док оне говоре. - Србија више дугује гуслама него 21. веку. - Ако смо 20 векова прегурали с гуслама онда бисмо учинили велико издајство да оставимо гусле па да одемо без њих, јер нас без њих нико не би ни препознао ни знао ко је дошао. - Гусле су прво оружје које је у борби за опстанак притекло у помоћ српском народу, његовој култури, вери и поезији

Фото: М. Радовановић

руштво гуслара „Жича“ деце нијама уназад на веома успешан начин промовише и чува епску поезију и гусле као сегмент српске културе и велико благо нематеријалне културне баштине српског народа. Један од начина да се настави традиција је и музичко сценски програм у част јубилеја Матије Бећковића који важи за једног од најпознатијих живих српских песника. Изванредан спој Матијине поезије и приче гуслама о тој поезији окупио је у Краљеву најпознатије српске гусларе који су уз овај инструмент говорили његове стихове. Сем њих у програму су учествовале певачке групе из Херцеговине и Црне Горе које су беседиле на посебан начин кроз стихове Матије Бећковића.

МАГАЗИН

27.11.2016.

Сценско музички програм који су организовали Удружење гуслара „Жича“ и „Класична традиција“ обухвата четири целине. Прва се састоји из конкурса за најбоље ликовне и литерарне радове ученика основних и средњих школа са простора Краљева и Рашке са темом „Гусле славе Матију“, други изложба гусала, потом изложба „Матија“ посвећена знаменитом песнику коју је припремила директорка Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Драгана Типсаревић и последњи музичко сценски програм. Жеља организатора била је да у спектаклу који се везује за име Матије Бећковића буду заступљени представници свих крајева у којима живи српски народ, из Србије, Републике Српске и Црне Горе, а поред

већег броја гуслара публици су се представили Бојана и Никола Пековић и први пут у Краљеву спој гусала са другим инструментима. Гусле су као нематеријално културно добро недавно уписане у национални регистар Министарства културе и информисања, а музичко сценски програм посвећен Матији Бећковићу уклопљен у идеју додатног промовисања угледа овог инструмента недовољно присутног у институцијама и медијима. Уверење да је Бећковић посебно заслужан за подизање нивоа угледа гусала само је један од повода да читав програм буде изведен на дан који се везује за датум његовог рођења. - У тражењу апострофа српске на-

ционалности, духовности и симболике ми смо овим путем посегли за гуслама и Матијом, гуслама као стожеру српског национа око којих се све окретало и окреће у настојању да се остане свој на своме на овом простору са чашћу и образом, а онда величина национална Матија Бећковић, планина која данас јесте светионик, стожер и опоменица српском народу да не забаса у невремену. О Матији је излишно трошити речи и употребљавати епитете, јер би се натрунила та песничка величина, његово чојство и стражарење над нама у овим данима лутања и одрођавања националног које је у поодмаклој фази. Да не би наши потомци били у мраку, и да не би знали од којих су и чији су ми, као

Друштво гуслара, чинимо акцију да младима покажемо чији су, од којих су и куда им ваља убудуће. Тим поводом смо преко Школске управе организовали ликовни и литерарни конкурс са намером да видимо колико су млади данас обавештени и колико су у националној причи са сумњом да смо на периферији – потврдио је најављујући ову значајну манифестацију Радослав Премовић. Присутнима је пружена јединствена прилика да виде неколико уникатних и репрезентативних примерака гусала из београдског Етнографског музеја које су гуслари носили кроз све ратове, од балканских преко Првог до Другог

светског рата, али и више десетина других које потврђују историјски развој и уметнички приступ изради древног инструмента и доказују са колико пажње и љубави се српски народ односио према својој будилници, према националној библиотеци, зборишту и зборници која га је чувала и у најтежим временима. - Иоле мудри ћутали би пред гуслама док оне говоре. У њима столује све наше, име, језик, вера, чојство, истина, правда, му-

МАГАЗИН

27.11.2016.

дрост, поштење. Гусле су за видеће српски светионик, свехрам у коме смо се сабирали, библиотека, читанка, крстило, запис и кандило, а за разумне оне су заклон без кога нас не би било ни у једном веку после Немањића. Оне су наше лице и наше наличје, сведок у нама и нашем морању да будемо своји на своме. Срби су увек били добри кад су морали, морали кад су баш морали, а баш морали кад другог излаза није било, па су тако са пута морања вољом тиранина у гусларске песме одлазили – чуло се на отварању две значајне изложбе у холу Дома војске. На јединственој светковини гусала

пред бројним посетиоцима, а велика сала је била премала да прими све који су пожелели да присуствују овој јединственој манифестацији, изложене су гусле направљене у војничком кампу у Бизерти од војничког шлема. Друге су направљене 1917. у близини Солуна. Врх гусла је у облику лабуда, а направио их је војник Милић Милетић из Лозовика. Осим текста изрезбареног на њима ту су и прикази жена, деце, српског и аустријског војника, авиона, балона, сунца и виле који допуњују јасну и вишеслојну симболику. Треће са главом коња припадале су Радославу Тоскићу из села Сулеж код

Александровца, а прављене су пред крај 19. века. Радослав их је носио у рат све до Солуна и вратио назад да би и после више од сто година сведочиле о значају за српски народ. Четврте гусле које стижу из београдског Етнографског музеја припадале су Љубомиру Илићу из Белошевца код Ваљева. Наследио их је од мајке Драгиње из Заруба која је била одличан гуслар, и живела 99 година, а она од оца Манојла Јовановића који је досегао стоту. Гусле су изложили и други који су увеличали изложбу на којој су и гусле светог Николаја Велимировића и митрополита Амфилохија које је донео из

Јерусалима и бројне експонате старије од два века. Видно узбуђен Матија Бећковић је подсетио да је Србија краљевина откад зна за себе, а име Краљевина Србија звучи лепше него Република Србија која нема друге историје осим историје комунистичке партије. Потврда да Србија више дугује гуслама него 21. веку потврђује да, „ако смо 20 векова прегурали с гуслама онда бисмо учинили велико издајство да оставимо гусле па да одемо без њих, јер нас без њих нико не би ни препознао ни знао ко је дошао“. - Ја плаках ко мало дијете. Хтео сам

некога да питам шта се ради у овој прилици али нисам имао кога јер у оваквој прилици у којој сам се ја обрео није био нико. Ни један српски песник није доживео овакву част а ја сам је доживео не својом него туђом заслугом, заслугом гуслара, заслугом гусала, заслугом краљевскога града Краљева. Ја сам се сетио слушајући све ово да још не знаш шта си учинио док не чујеш од вјешта гуслара. Гусле и црквено звоно два су најсретнија звука српскога народа, а на који звук дрхтиш те си мајке син. То је било најочигледније вечерас у граду наших краљева. Поручују нам, нећете се лако ратоси-

љати књиге а ми додајемо нећете се лако курталисати гусала. Гусле су прво оружје које је у борби за опстанак притекло у помоћ српском народу, његовој култури, вери и поезији. Како некад, тако и сада. И за ово високо признање мени хвала вама. И после свих ових стихова, и мелодија које смо чули, и ових дивних планинских гласова који обавију небеса да прочитамо једну молитву која се зове Господе помилуј – рекао је песник пре него је прочитао своју песму. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.11.2016.

gospode pomiluj

Господе, помилуј преко живих рана Свих континената и свих океана Карамракова и караказана Твог мравињака и живистијана, Свих упоредника и меридијана Ако Један јеси – док је, још, зарана – Такни јагодицом милоснога длана, Моли те душа само теби знана Још неначета а испрепадана, Помилуј, Светворче, све што си шест дана Ткао без узора и без преседана Док земља беше пуста несаздана И из ничега још неизмозгана, А тама испод и изнад бездана Док је лебдео дух твој над водама. Милуј, Христа ради, с оба блага длана Бића кресивом твојим искресана И из небића у биће призвана И твојом десницом крстом крстосана Моли те душа само теби знана Још неначета а испрепадана Крени од Индије, Кине и Јапана, С Далеког истока до западних страна, Од Јужног крста и Авганистана До две Америке у три океана, Око оба пола ледом окована И полутара још неразобручана, Патмоса, Атоса, Сиона, Мон Блана, Од Овчјих врата и Медитерана, Пећи, Призрена, Високих Дечана, Од Зида плача до Газиместана Моли те душа само теби знана Још неначета а испрепадана, Из свих понора где је завитлана И на дно бездана богопосејана И испод твога трона амбисана У плаво подножје од твојих табана Капљу земље издвој из праха звездана И као кап воде стави на сред длана И помилуј је, Оче, са свих страна

Да не погине непомилована Непољубљена и компромитована, Моли те душа само теби знана Још неначета а испрепадана, Помилуј јејину и врана гаврана, Сакатог мрава, жапца окрастана, Зебу, мрку луњу, петла наушљана, Мече на Камчатки, на санти туљана, Риђогрлог гњурца на грани џивџана, Зелену жуну, орла самотана, Гробног лептира, јарца ошугана И тушта и тма и ала и врана, Процватак пробио кроз покров катрана, И црва из муља још неискобељана Моли те душа само теби знана Још неначета а испрепадана Ниње и присно пређи са два длана Преко Библије, Талмуда, Курана, Преко сура, тора, шива и шамана, Муслимана, Јевреја, Хришћана, пагана, Пепела Грчке и праха Римљана, Мртвога мора и живог Јордана, Матеја, Марка, Луке и Јована, Пада Цариграда, тајни Ватикана, Трица Азије, кучина Балкана, Понижења Руса, полома Германа, Моли те душа само теби знана Још неначета а испрепадана, Док непоменици ума огубана Таркају испод гаравог казана Шири од Небеса искро сажимана И у жижину жижу сажимана А код куће си у зрнцу тамјана, Нек се из тог зрнца, ко са неба мана, Спусти рука Спаса, заори Осана И огласи са свих небеских екрана Да је рђа с твога дела састругана Имена твога ради ољагана, Моли те душа само теби знана Још неначета а испрепадана.

МАГАЗИН 27.11.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Вајана Пре три хиљаде година највећи морнари света путовали су по широком Пацифику и откривали бројна острва Океаније а онда, скоро хиљаду година, њихова путовања су престала иако нико, до дан данас, не зна зашто. Из Волт Дизни студија за анимацију стиже „Вајана“, анимирана авантура о живахној тинејџерки која ће, како би спасила свој народ, отпловити на храбру мисију. За време путовања ће упознати некада моћног полубога Мауија који ће је водити у мисији да постане „налазач пута“. Они ће заједно путовати по отвореном океану у овом акцијом набијеном путовању, где ће се сусрести с огромним ватреним створењима и невероватним препрекама. Успут ће Вајана испунити недовршени задатак својих предака и открити оно што је увек тражила, свој идентитет. Филм се приказује до 30. новембра у пројекцијама које почињу у 18 сат с тим што је 25. померна два сата раније.

Стадо „Стадо“ је урнебесна сатирична комедија о животу иза камере. Често већа драма претходи филмској или телевизијској драми коју гледамо, а неизлечиви ентузијасти, слепи за објективне околности, стављају на коцку своју егзистенцију у жељи да направе велико уметничко дело. Ово је прича која може бити испричана на много језика и у много држава, па чак и у много различитих времена. До сјаја и бљештавила црвеног тепиха на свечаној премијери не долази се путем посутим ружама, већ компромисима, борбом, па и пактом са ђаволом, ако је потребно. Може се рећи да је „Стадо“ засновано на истинитој причи и причи која се у овом тренутку одвија око неког сличног пројекта, а одвијаће се док постоје уметници и док постоји држава. По сценарију Небојше Ромчевића

филм је режирао Никола Којо, а поред њега у главним улогама наступају Зоран Цвијановић, Наташа Нинковић, Весна Тривалић, Никола Ђуричко, Петар Стругар, Христина Поповић, Бранислав Трифуновић, Војин Ћетковић, Милош Самолов и Мира Бањац. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати уз податак да је 25. новембра придодата и једна од 18.

Фантастичне звери и где их пронаћи Филм је настао према последњем делу познате британске списатељице Ј. К. Роулинг, ауторке серијала о чаробњаку Хари Потеру. По њеном сценарију филм је режирао Дејвид Јејтс, а у главним улогама наступају Еди Редмејн, Кетрин Вотерсон, Ден Фоглер, Езра Милер, Саманта Мортон и други. Радња се догађа 70 година пре него што је сага о Хари Потеру започела, а назив новог серијала уједно је назив књиге коју је Хари читао пре одласка у Хогвортс, а која је обавезна литература сваког чаробњака. Еди Ремејн је Њут Скамандер, магизоолог који путује светом како би пронашао и документовао постојање магичних створења са надом да ће их упутити у разлоге њихове важности и освестити у њима потребу да се заштите. На путовањима је спасао најразноврсније звери, велике и мале, које држи у ковчегу што на магичан начин пружа више него довољно простора менажерији о којој брине и коју штити. Као новопридошлица помало је неприлагођен, па се осећа угодније уз та створења него колеге чаробњаке и колегинице вештице. Својевремено је био ученик Хогвортса одакле је избачен кад је, путем извесне звери, угрозио људски живот. Иако се за њега заинтересовао, и подржао га, професор Албус Дамбледор мало ко је у то време могао претпоставити како ће наш Скамандер написати један од најважнијих уџбеника у Хогвортсу: Чу-

десне звери и где их пронаћи. Тина Голдштајн је бистра и одлучна вештица која живи у Њујорку и ради за Магијски конгрес Сједињених Америчких Држава. Некада је била аурор, али је деградирана на монотон канцеларијски посао јер је прекорачила службена овлашћења у тренутку кад јој је срце надјачало разум, па се неовлашћено послужила магијом. Тина очајнички настоји да поново стекне статус истражитељке, што је води у посету Скамандеру. Њена, живахна и лепа, млађа сестра Квини поседује много више него што се види на први поглед. Запослена је у истом одељењу као и Тина, али нема сестрину горљиву амбицију да постане аурор, а најрадије уопште не би ни радила. Квини има добро срце, и све би учинила за сестру, а има и способност да чита мисли. Ден Фоглер тумачи лик Џејкоба Ковалског радника фабрике конзерви који сања да постане пекар и пече свеже посластице. Након што не успе да добије зајам кротко се помири са судбином, али му се све промени након што сретне Скамандера и нехотице се умеша у гужву коју изазову Њутове магичне звери. Иако у почетку има утисак да му се све причињава ускоро ће схватити да се упустио у авантуру која надмашује и његове најсмелије снове. Персивал Грејвс у тумачењу Колина Фарела је аурор и директор магијског осигурања у Магијском конгресу Сједињених Америчких Држава што му обезбеђује статус једног од највиших и најугледнијих службеника. Након што открије да је Скамандер неовлашћено допутовао у Њујорк с ковчегом пуним забрањених магичних створења, постаће врло сумњичав према његовим намерама и забринут због могућности кршења најважнијег закона у чаробњачком свету Америке, Статута о тајности. Пројекције почињу у 22 сата, а цена улазнице износи 300 динара.

Фестивал документарног филма у Врању

МАГАЗИН

27.11.2016.

ПРВИХ ДЕСЕТ ГОДИНА

Међународни фестивал документарног филма „Документ“ основан је у Врању са идејом да се прикажу актуелни, занимљиви и квалитетни документарни филмови, а за првих десет година одржан је дванаест пута што је била прилика да се прикаже око 160 филмова из више од 30 земаља. Фестивал је прве године отворио аргентински филмски редитељ, и професор на филмској академији у Прагу, Родриго Моралес, а на „Документу“ су приказана филмска остварења многих значајних аутора међу којима су Емир Кустурица, Дарко Бајић, Желимир Жилник, Горан Радовановић, Владимир Перовић, Борис Митић, Мила Турајлић, Мина Ђукић, Жељко Мирковић, Огњен Главонић, Драган Николић, Игор Безиновић, Руди Уран, Соња Благојевић и многи други. У пропратне програме сврставају се изложбе ликовних дела, концерти домаћих и иностраних бендова, представљања књига и часописа о филму, а оснивач и организатор „Документа“ Слађан Стојановић најављује наставак сличних и наредних година. Основа је

податак о изузетном интересовању публике за документарне филмове и сусрете са еминентним стручњацима из области кинематографије и других сфера културног живота. Искуство из претходних година потврђује да занимљив и разнолик програм пресудно утиче на све већу посету, претежно млађе публике, различитим програмима фестивала који, на прагу друге деценије, нуди нове изазове. Уз подршку града Врања и дописништва Радио-телевизије Србије у овом граду пројекције су у оквиру фестивала одржаване у позоришту „Бора Станковић“, Галерији Народног музеја, сали Библиотеке и у Дому Војске Србије. Тринаести по реду фестивал одржава се од 2. до 4. децембра у сали Дома Војске Србије под слоганом „Првих 10 година“, а улаз на све пројекције је слободан. Посетиоцима се пружа прилика да виде 13 документарних филмова из Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Македоније и Србије од којих један има светску премијеру, а три ће први пут бити приказани у Србији. Т. Радовановић

МАГАЗИН

27.11.2016.

Вршац - Слога 96 : 79

МАГАЗИН

27.11.2016.

Рибница - Ниш ИГМ Младост 3 : 1

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 27. НОВЕМБРА ДО 3. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

27.11.2016.

27. новембар

1095. — Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат. 1879. — Француска скупштина из Версаја премештена у Париз. 1895. — Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао је у Паризу тестамент којим је велико богатство завештао за развој науке и књижевности и борцима за мир. Нобелова награда додељује се сваке године, почевши од 1901. 1912. — Шпанија установила протекторат над Мароком. 1919. — У Нејију после Првог светског рата Бугарска потписала споразум којим је Добруџа припала Румунији, источна Тракија Грчкој, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. 1926. — Ахмед Бен Зогу потписао у Тирани уговор са Италијом којим је Албанија стављена под италијански протекторат. 1940. — У Румунији профашистичка "Гвоздена гарда" убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу. 1940. — Немачка у Другом светском рату анектирала француску покрајину Лорену. 1941. — Последње италијанске јединице предале се савезничким снагама у тврђави Гондер у Етиопији. Савезници заробили 23.000 италијанских војника. 1942. — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.

1968. — Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике. Демонстрације одржане на Дан заставе, државног празника Албаније. 1970. — Другог дана свог путовања по земљама Азије и Океаније, прерушени колумбијски сликар покушао је ножем убити папу Павла IV. 1978. — У градској већници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Вајт је убио градоначелника Џорџа Москона и геј политичара Харвија Милка. 1989. — У експлозији у ваздуху колумбијског "боинга 727", који је летео на линији Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде. Претпоставља се да је у авиону била бомба. 1990. — Министар финансија Џон Мејџор изабран је за шефа Конзервативне странке и премијера Уједињеног Краљевства, након оставке Маргарет Тачер. 1991. — Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кије Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован. 1991. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање мировних снага у Југославију. 1996. — У јеку протеста због крађе гласова на локалним изборима у Србији власти прекинуле рад Радија Б92, Радио Индекса, две најслушаније београдске радио-станице које су стално и детаљно извештавале о грађанском протесту. Радио-станице наставиле рад 5. децембра. 1996. — У експлозији гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси погинуло више од 90 рудара. 1997. — У сукобима српских снага

безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена. 2000. — Агенција Уједињених нација за сиду објавила да је од почетка пандемије сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион

људи широм света. 2000. — Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој, најдужи тунел за друмски саобраћај на свету. Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст. Готард тунела у Швајцарској, који је пуштен у промет 1980, а дугачак је 16.300 метара. 2001. — НАСА је саопштила да је свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година. То је први пут да је атмосфера планете која се налази ван Сунчевог система директно опажена. 2001. — У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска

нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора. 2004. — Духовни поглавар православних хришћана васељенски патријарх Вартоломеј I преузео је у Ватикану од папе Јована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегорија. 2005. — У француском граду Амијену обављена је прва трансплантација лица. 2006. — У Спомен-подручју Јасеновац, у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти. 2006. — Парламент Канаде је одобрио предлог премијера Стивена Харпера којим су Квебечани добио статус „засебне нације унутар Канаде“. 2009. — Експлозија бомбе у возу који је саобраћао између Москве и Санкт Петербурга је избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа.

28. новембар 587. — Франачки краљ Гунтрам је потписивањем споразума из Анделоа признао Хилдеберта II за краља Аустразије. 1443. — Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје. 1520. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име. 1821. — Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији. 1830. — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд. 1830. — Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића. 1905. — Ирски националиста Артур

Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије. 1908. — Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однела 154 жртве. 1912. — Албанија прогласила независност од Отоманског царства. 1919. — Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент. 1920. — У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа. 1941. — Црвена армија у Другом светском рату избацила немачке трупе из Ростова. 1942. — У пожару који је уништио ноћни клуб "Цоцоанут Грове" у америчком граду Бостон погинуло 491 особа. 1943. — У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови "у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата". 1950. — У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије. 1962. — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије. 1954. — Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижев-

27.11.2016.

МАГАЗИН

ност. 1960. — Мауританија добила независност од Француске. 1964. — У Хановеру основана "Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс" (НПД). 1971. — Припадници палестинске терористичке организације "Црни септембар" убили су јорданског премијера Васфи Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији. 1975. — Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор. 1979. — Новозеландски авион "DC10" ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде. 1986. — Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК Борац (Бања Лука). 1987. — Приликом пада јужноафричког авиона "Боинг 747" у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1989. — Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима. 1994. — Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији. 1996. — Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992. 2000. — Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара. Тиме је Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу. 2002. — 200-милионити туриста посетио Ајфелов торањ. 2004. — У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на северу Кине живот је изгубило 166 рудара. 2005. — Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима

2008. — Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.

29. новембар 1777. — Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније. 1781. — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање. 1830. — Новембарски немири избијају у Пољској. 1847. — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови. 1864. — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо. 1872. — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке. 1877. — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут. 1915. — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији. 1929. — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол. 1943. — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу. 1944. — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације. Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе. 1945. — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003. 1947. — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја.

1950. — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје. 1952. — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт. 1961. — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика). 1963. — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија. 1963. — Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих

118 особа у авиону. 1965. — Лансиран је канадски сателит Aloue]e 2 . 1967. — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку. 1975. — Бил Гејтс први пут користи име „Micro-so_“ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену. 1981. — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем. 1982. — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана. 1987. — Корејски Боинг 707 у ком

се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе. 1990. — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991. 1992. — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса.

30. новембар 1609. — Галилео Галилеј је по први пут посматрао и направио цртеже Месеца путем свог телескопа. 1700. — У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици погинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана. На исти дан 1718. Карло XII, шведски "краљ ратник", симбол националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку. 1782. — Велика Британија и САД потписале примирје и тиме завршен Амерички рат за независност. 1838. — Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Веракруз. 1853. — Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе. 1872. — У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске. Меч завршен резултатом 0:0. 1939. — Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински "Зимски рат", окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље. 1967. — Аден, Јужни Јемен и Јужноарапска Федерација, 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колонијалне владавине и формирали Народну Републику Јужни Јемен, која је на исти дан 1970. добила

назив Народна Демократска Република Јемен. 1975. — Афричка држава Дахомеј променила назив у Народна Република Бенин. 1995. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини. 1996. — Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима. 1999. — Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале. Несрећу преживеле 22 особе. 2000. — У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени. 2002. — Турска је укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.

1. децембар 1640. — Португал после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао IV. Шпанија независност Португала признала тек 1668. 1821. — Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније. 1822. — Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I. 1835. — Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки. 1903. — Приказан први вестерн филм „Велика пљачка воза“. 1906. — У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.

27.11.2016.

МАГАЗИН

1918. — У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом. 1925. — У Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Те споразуме прекршио Адолф Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску. 1941. — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка) 1971. — У Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ. 1976. — Ангола постала чланица Уједињених нација. 1981. — У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион „DC-9 super 80“ љубљанског „Inex-adria авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло свих 178 путника и чланова посаде. 1988. — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље. 1989. — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана. 1991. — На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за

независност од СССР. 2000. — Лидер Партије националне акције Висенте Фокс Кесада инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929. 2001. — У два напада палестинских бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа. 2002. — За председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.

2. децембар 1254. — Краљ Сицилије Мафред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство. 1804. — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске. 1805. — Наполеон у бици код Аустерлица, познатој као „битка три цара“, са 75.000 војника победио руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи. 1823. — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио документ, Монроову доктрину, којим је прокламована изолационистичка политика САД. У том тренутку усмерена против интервенционистичких намера Свете алијансе европских сила према бившим шпанским и португалским колонијама у Јужној Америци, та политика касније под геслом „Америка Американцима“ добила јако национално обележје. 1848. — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I. 1852. — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом. 1901. — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом. 1942. — На универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе,

први пут демонстрирана нуклеарна ланчана фисија. 1950. — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област. 1954. — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти. 1971. — Од шест емирата у Пер-

Кларк, живео с тим срцем 112 дана. 1990. — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932. 1994. — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа. 1998. — СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора. 2001. — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света. 2003. — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995. 3. децембар

сијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата. 1972. — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа. 1982. — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јута у америчком граду Солт Лејк Сити применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни

1694. — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године. 1910. — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод. 1912. — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону. 1944. — У Атини избио грађански рат између Владе, коју је подржавала Уједињено Краљевство, и Фронта националног ослобођења. Мир постигнут на конференцији у Варкизи 12. фебруара 1945, када су се представници Владе и ЕАМ-а споразумели да плебисцитом буде одређен облик владавине у Грчкој.

1952. — Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узроковала смрт тровањем сумпордиоксидом великог броја људи. 1962. — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД. 1967. — Јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана. 1971. — Почео индијско-пакистански рат због Кашмира, завршен 17. децембра победом Индије и одвајањем Бангладеша, дотад Источног Пакистана, у посебну државу. 1975. — У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије. 1984. — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“. 1989. — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене радничке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије. 1993. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов. 1995. — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната. 1997. — У главном граду Канаде Отави представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. Неколико земаља, међу којима САД, одбиле да се прикључе споразуму. 2005. — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia Foundagon) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs