MagazIN 255 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 255 * 20. новембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

20.11.2016.

У овом броју: Људска права и социјана одговорност Свиње угрожавају опстанак? Отпадне воде терају привреднике Пут проходан, забрана остаје Ни власт ни опозииција Краљево као пусто острво Бољи услови за одвијање наставе Иглеи шприцеви у канализацији

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 22 30 38 46 54 62

Човек са сторину лица Вече пријатеља, добротвора и донатора Ревија хитова На репертоару Биоскопа „Кварт“ Србија - Луксембург Слога - Металац Војводина - Рибница Времеплов

68 78 82 86 88 90 92 94

МАГАЗИН 20.11.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН

20.11.2016.

Експозе председника Владе Србије (13)

ЉУДСКА ПРАВА И СОЦИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ 8

Сарадња са цивилним друштвом Реформе које смо планирали дугорочни су интерес читавог друштва, а не само ове Владе. Оне се тичу и дотичу свих сегмената друштва. Привреда и цивилни сектор не могу бити само посматрачи, већ равноправни партнери у целокупном реформском процесу, од његовог осмишљавања до спровођења. А право успешно партнерство

почиње и развија се на конструктивном дијалогу двеју страна које не морају увек да имају исте ставове, али морају да буду спремне да их сучеле у жељи да се из тог сучељавања роди нешто корисно за друштво у целини. Цивилни сектор у Србији је до сада показао да захваљујући свом знању, искуству и способности да се дотакне свих проблема савременог српског друштва, поседује велики потнцијал да буде овакав партнер Влади и јавном сектору у реформском процесу.

Сада остаје да се види да ли поседује и вољу да то учини. Ми ту вољу имамо и желим да верујем да је обострана. Ова Влада ће, не само преко Канцеларије за сарадњу са цивилним сектором, него и кроз интензивирање праксе јавних расправа и консултација о свим битним реформским потезима, обезбедити основе да се успостави континуални конструктивни дијалог са цивилним друштвом, у нади да ће се из тога развити праворавно правно партнерство у спровођењу реформи које су пред нама.

МАГАЗИН 20.11.2016.

Однос државе, цркве и верских заједница Држава и цркве и верске заједнице имају доста простора за дијалог и сарадњу. Ова влада жели са традиционалним црквама и верским заједницама, да унапређује дијалог и сарадњу како би изазове 21. века, заједничким напорима предупређивали и савладавали. Влада Србије у СПЦ и традиционалним хришћанским Црквама и верским заједницама, у јеврејској заједници, Исламској заједници Србије, види партнера у изградњи савременог друштва, са високим духовним и материјалним стандардима, које ће чинити одвојену целину од државе у складу са уставом, али нераскидиво повезану са њеним друштвом, институцијама, животом, развојем и напретком. Сматрам за потребним истаћи да савремене српске државе не би било без осам векова постојања континуитета и сабирања народа од стране Српске православне цркве. Она је утемељила духовни и национални идентитет, сачувала језик и културу и њој смо захвални за опстанак кроз векове. Она је најдуговечнија институција српског народа и његова духовна вертикала. Српска православна црква чува јединство нашег народа у расејању и делује и постоји тамо где српске државе нема. Она је најчешће у протеклих осам векова, представљала и подршку развоју и прогресу, српског народа и утемељењу модерне српске државе.

Националне мањине У овој земљи свако мора да се осећа једнако и сигурно без обзира на припадност вери и нацији. Различитост коју носе наши грађани, наша је посебна вредност. Помажући и развијајући тај дух заједништва, морамо учинити да се свако више од тога да је Мађар, Ром, Албанац, пре свега осећа да је грађанин Србије. Србија је заједничка кућа у којој као

породица живе већински српски народ и многобројне заједнице различите националне припадности, од којих је двадесет и једна – користећи управо могућности које им пружа српско законодавство – основала национални савет као институцију која конкретно и оперативно доприноси сталном унапређују гарантованих права на самоуправу у култури, образовању, информисању, службеној употреби језика и писма. Морам овде да се осврнем на најрањивију мањину, а то су Роми и Ромкиње, и нагласим да се мора много више радити на њиховој инклузији. Као и свака породица, и ова наша је благословена различитостима. Али, као и у свакој породици, и у овој нашој се држимо заједно, у дијалогу смо, подупиремо једни друге, испомажемо се. Једнаки пред законима, једнаки пред обавезама, одговорни једни према другима за заједнички суживот, пред нама је стално настојање да унапређујемо систем вредности у коме ћемо у свакоме, без предрасуда и увек с добром намером, најпре тражити и проналазити човека, а различитост коју носи препознати као посебну вредност. Најзад, колико год били различити, којој год националној или верској причи припадали, имамо исти заједнички именитељ, исту кућу – сви смо ми грађани Републике Србије!

Права деце Реформишемо друштво, привреду, систем. Све то радимо само с једним циљем -да деци оставимо ведрију будућност, уређену земљу у којој ће моћи да раде и пристојно да живе. Организације које се баве правима детета упутиле су Влади своје предлоге како да побољшамо положај деце, посебно деце са инвалидитетом и деце која живе у сиромаштву и нама ће у новом сазиву бити приоритет да осмислимо и применимо мере које ће деци у Србији обезбедити срећније и безбрижније детињство.

Родна равноправност Ниво родне равноправности у Србији још увек није задовољавајући. Циљеви које желимо да постигнемо до 2020. јесу да имамо најмање 40 одсто предузетница и да жене равноправно учествују у управљачким телима за образовање, науку, културу, информисање и спорт, као и у међународним телима.

ЛГБТ популација Надаље, побољшана је комуникација и сарадња са ЛГБТ популацијом и организацијама цивилног друштва које надгледају заштиту и остваривање права особа другачије сексуалне оријентације.

Миграциони токови Када је реч о миграционим токовима, преко територије РС до сада је прошло 714.697 миграната. Радна група за решавање мешовитих миграционих токова коју је основала Влада РС обезбедила је ванредне капацитете за пријем 6.000 лица. Појачане активности Радне групе и Министарства резултирале су са више од 30 милиона евра подршке Влади РС (билатералне донације, донације ЕУ) за решавање проблема повећаног прилива миграната.

Социјална заштита Влада ће радити и на унапређењу адекватности, квалитета и таргетираности социјалне заштите применом две мере: повећањем адекватности новчаних давања и унапређењем доступности и квалитета услуга социјалне заштите, изменама у законодавству и информационим повезивањем различитих сектора како би се обезбедило да корисници без административних препрека могу да остваре социјална права и да се тако боље таргетира укупна социјална помоћ. Исплате корисницима права из надлежности Министарства не касне ниједан дан и није умањено ниједно

МАГАЗИН

20.11.2016.

новчано давање за дечију, борачкоинвалидску и осталу социјалну заштиту за око 3.300.000 грађана, а измирена су и сва дуговања Фонда ПИО и НСЗ изпрошлости. Када је реч о Закону о социјалној заштити, који је у примени још од 2011. године, констатоване су одређене нејасноће, постојање правних празнина и недовољно дефинисаних процедура. Тренутно се ради на изменама Закона, како би се активирали радно способни корисници социјалне помоћи и створиле могућности да се ублаже услови за остваривање права на новчану социјалну помоћ информационим повезивањем различитих сектора. Тиме ће се смањити административне препреке корисницима права из области социјалне заштите и скратити рок за остваривање ових права. Центри за социјални рад у поступцима решавања по захтевима за признавање права имаће увид у евиденције других органа државне управе и сами ће прибављати доказе у по-

ступку, што ће скратити поступак и самим тим олакшати приступ. Истовремено ће се обезбедити и механизам контроле, а и сузиће се поље за могуће злоупотребе. План нам је и да радно способне кориснике социјалне помоћи радном активацијом укључимо у процес рада, да унапредимо систем размене података институција обавезног социјалног осигурања с другим државним органима, организацијама и институцијама, да израдимо социјалне карте, наставимо борбу против насиља у породици и експлоатације деце и отворимо прве сигурне куће за жртве трговине људима. План је и даља реформа пензијског система, како би био финансијски одржив и стабилан и за будуће генерације пензионера, даљим изменама Закона, којима се, пре свега, унапређује остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања и повећава ефикасност рада Фонда ПИО, те смањују административни трошкови пен-

зијског система. Приоритети у наредном периоду за унапређење живота особа са инвалидитетом у Србији односе се на њихово запошљавање посредством нових програма обука за особе са инвалидитетом и посебних програма подстицања запошљавања за особе са инвалидитетом на отвореном тржишту. Радићемо на образовању особа са инвалидитетому вођењем посебних програма подршке за похађање предшколских програма за децу 3–5,5 година старости која живе у условима сиромаштва и/или са инвалидитетом. Такође, биће повећан износ дечијег додатка за децу са инвалидитетом, а размотрићемо и опцијуувођења универзалног права на дечији додатак за децу са најтежим обликом инвалидитета. Ради се на изради важних закона који доприносе већем запошљавању, смањењу рада на црно, унапређењу социјалног дијалога и усаглашавању прописа са правним тековинама ЕУ, и

то: закона о раду, закона о финансијској подршци породици са децом, породичном закону и закону о ПИО.

Сузбијање породичног насиља Када је реч о сузбијању породичног насиља, државни органи и установе који се боре против овакве појаве нису довољно организовани, а правни оквир по коме раде није јединствен. Боље резултате у сузбијању ове појаве имамо углавном тамо где су се на сопствену иницијативу појединци боље организовали. Такве примере праксе морамо да униформишемо и да их применимо у целој земљи. Зато ће у септембру бити донет један нови закон, закон о сузбијању породичног насиља. Овај закон предвиђа специјализовану полицију и тужилаштво за борбу против ове појаве, оснажен центар за социјални рад и посебну координацију државних органа и установа.

За случајеве породичног насиља водиће се посебне евиденције. Држава ће пратити ову појаву и правовремено реаговати у циљу сузбијања насиља и побољшања овог модела.

Наталитет Оно што највише од свега забрињава, то су демографске статистике. У 2015. години, природни прираштај је био најнижи (–38.021 становник). Природно кретање становништва се константно погоршава још од 2002. године. У периоду 2005–2015, број становника у Србији је само преко природног прираштаја опао за око 383.000, што значи да годишње смањење износи око 35.000, што је приближно величина Пријепоља или Неготина. Стопа природног прираштаја је неуравнотежена и креће се од – 1,7‰ (промила) у београдском региону, до –8,3‰ у региону јужне и источне Србије. Само седам општина бележи позитивне стопе природног

прираштаја (Тутин 7,8 промила, Нови Пазар 6,4 промила, Прешево 3, Сјеница 2,6, Нови Сад 0,9, Петроварадин 0,4 и Сурчин 0,3 промила). Пред овако забрињавајућим бројкама, морамо нешто предузети. Постојеће мере подстицања рађања и бриге о породици с децом, које су у Србији вероватно најиздашније у поређењу с другим земљама, задржане су и поред строгих мера фискалне консолидације. Оне, међутим, нису довољне. Приоритет ове владе биће да се, у сарадњи с релевантним агенцијама Уједињених нација, осмисли додатни пакет подршке наталитету у виду стратегије с конкретним мерама које циљају највеће проблеме с којима се суочавају будући родитељи у Србији. Он ће укључити мере помоћи родитељима да уклопе радно време с временом за децу и породицу. Овде ће велики ефекат имати ипрограм повећања обухваћености деце предшколским образовањем, који спроводимо са Светском банком.

Европска унија пред великим изазовима

МАГАЗИН

20.11.2016.

СВИЊЕ УГРОЖАВАЈУ ОПСТАНАК?

– Пет изазова угрожавају опстанак Европске уније. – Проширивање није приоритет Европске уније. - Врата Европске уније нису затворена, али нису широм отворена као што су била. - Европска унија није циљ Србије него средство. - Циљ Србије је да буде модерна држава у економском, политичком, правном и смислу људских права и једнакости. - Пуноправно чланство Србије у Европској унији подразумева чланарину која се мери износом нешто већим од 300 милиона евра. - У случају Србије процес уласка у Европску унију је додатно закомпликован због односа централног дела земље са јужном покрајином и уверења о покушају да се седи на две столице.

Фото: Радовановић Фото: М. Радовановић

уноправно чланство у Европској унији проглашено је за стратешки циљ Србије, а отварање првих поглавља у процесу преговарања доказ да се, после много година најава, коначно кренуло са мртве тачке. Ма колико била присутна тежња да се преговори иинтензивирају, и пре ступи у Европску унију, бројни су разлози који то отежавају. Основним се сматрају изазови са којима се сучељава Европска унија а који се најдиректније одражавају на оне који теже ка њој, међу њима и Србију, што је повод да Европски покрет у Србији организује трибину са циљем да им се супростави. Председник Европског покрета у Србији професор Михајло Црнобрња је годинама био амбасадор Југославије у Европској економској заједници која се, крајем осамдесетих година прошлог века, унифицирала и прерасла у Европску унију. Податак да је ову функцију обављао у време кад је она стварана даје довољно чврсту основу да компетентно сагледава тренутно стање и начине за превазилажење проблема који оптерећују европску породицу народа. Изазова је било и раније, а пет дефинисаних у овом тренутку представља највећу количину која се појављује истовремено. Први и најдуже трајућим професор Црнобрња оцењује изазов конкурентности везан за Лисабонску стратегију из 2000. године којом је Европска унија поставила задатак да током наредних десет година престигне Сједињене Америчке Државе. То се није догодило ни после шеснаест година, а бројне околности су повод за питање колико је још времена потребно док их Европска унија, ако се то и догоди, престигне у економском погледу. Другим изазовом се оцењује дужничка криза, а врх леденог брега је највидљивији у Грчкој на коју је сконцентрисано највише пажње. Бољим познаваоцима стања у овој области познато је да дужничке проблеме има и знатан број других чланица Европске уније пре свих Португалија, Италија, Ирска, Грчка и Шпанија. Почетна слова назива ових земаља PIIGS, скраћено PIGS што на енглеском језику значи свиње, на најбољи начин одражавају озбиљност ситуације која прети да угрози и друге чланице Европске уније, јер

МАГАЗИН

20.11.2016.

су ових пет земаља оцењене као главни носиоци нестабилности која се темељи на неуравнотеженом трошењу средстава. Мање је познато да се са истим изазовима сучељава и Француска у којој је, у време владавине социјалиста, била изузетно изражена тенденција повећавања дугова. Дужничка криза се сматра значајним фактором нестабилности не само у погледу финансија већ и солидарности која се истиче као једна од основних вредности на којима је настала Европска унија. Велики изазов је везан за кризу идентитета и жељу да се не понови ситуација с краја осамдесетих година прошлог века кад је егзистенцију Европске економске заједнице, као наднационалне творевине, озбиљно угрожавао национализам. Он се огледа у жељи Велике Британије да изађе из наднационалне структуре и престане да прима инструкције из Брисла, пре би се рекло Немачке која се сматра најдоминантнијом силом у Европској унији где главну реч има канцеларка Ангела Меркел, а Британцима најмање одговара да им баш она кроји капу. Ништа мање значајан није ни проблем Каталоније и јачање евроскептицизма због одбојности према Европској унији. Први наговештаји о сличним тенденцијама долазе из Аустрије и Немачке, а референдум о останку у Европској унији најављен је и у Холандији. Најзначајнијим и најкритичнијим сматра се расположење становника Француске као једне од две силе које су одлучујуће учествовале у стварању Европске уније израсле на идеји Жана Монеа и подршку Робера Шумана који је дао најзначајнији допринос реализацији европског покрета заснованог на идеји да се одупре економској експанзији Сједињених Америчких Држава. Зато се посебно значајним оцењују наредни председнички избори у овој земљи на којима се као један од најозбиљнијих кандидата помиње Мари Лепен чија се кампања заснива на захтеву о иступању из Европске уније. Све то утиче на став да Европска унија као наднационална творевина и јесте и није држава. Иако има добар део елемената државности она то у потпуности није због присуства других који су, више него основа државности, елементи уговарања и преговарања о

егзистенцији једне такве творевине. Четртим изазовом професор Црнобр ња означава избегличку кризу која се, и географски и политички, везује за већ поменуто питање солидарности. Иако је највећи број избеглица, који више од годину дана опседају Европу, изразио жељу да живот настави у Немачкој присутна је тежња Немаца да терет кризе поделе са другим чланицама уније што не наилази на очекивани пријем у овим земљама. Перјаницу отпора представља мађарски премијер Виктор Орбан који се жестоко опире напорима Немачке да, увођењем квота, терет избегличке кризе подели са осталим чланицама Европске уније. Због тога је, сматра професор Црнобрња, њена будућност озбиљно угрожена и потенцијално опасна. Иако се о томе мало говори присутно је уверење да велики изазов представља садашњи састав људи који воде Европску унију, а чији је углед далеко од угледа оних који су је стварали пред крај осамдесетих година. На челу Европског већа је Доналд Туск, пољски политичар за кога деведесет одсто Европљана ни не зна да им је председник. Лидер Хришћанско-социјалне народне партије Луксембурга, и бивши премијер ове земље, Жан Клод Јункер је оцењен као одличан технократа који говори седам језика, али нема државнички капацитет, као ни Федерика Могерини. Показало се да, иако је симпатична, нема капацитет да у веома важном сектору за Европску унију, а то су међународни односи и придруживање, оствари значајније резултате. Због чињенице да ова тројка нема ни ауторитет какав је постојао с краја осамдесетих и почетком деведесетих година преовладава уверење да Европска унија мора озбиљно да размисли ко је води, какав мандат имају и шта даље треба да ради како би се сачувало угрожено јединство. Уверење да ових пет изазова одлучујуће утиче на растући евроскептицизам повод је за оправдано питање како се све то одражава на пут Србије према Европској унији. - Проширивање није она врста приоритета као кад је десет земаља одједном ушло у Европску унију. Тада је све било подређено чињеници да осам бивших ко-

Михајло Црнобрња

20.11.2016.

МАГАЗИН

мунистичких земаља, две острвске државе са Средоземља и две које су морале да касне, а то су Бугарска и Румунија, хоће да уђу у Европску унију. Према томе се прилагођавало пуно тога у политици Европске уније и то је била једна од доминантних тема, а сада то више није. Више не постоји комесар за проширење, него је проширење утопљено у добросуседску политику која се води према Украјини, Белорусији и Молдавији. Кад је дошао за председника Европске комисије Јункер је рекао да за његовог мандата нико неће ући у Европску унију. Врата нису затворена, али нису широм отворена као што су била када су примали ових десет земаља. Сада смо тамо суочени са ситуацијом евроскептицизма, али истовремено до пораста европске скепсе долази овде и то је једна од суштинских ствари којима се ми у Европском покрету бавимо у покушају да се супроставимо евроскептицизму. Ми се надамо и покушавамо, иако тај земљотрес не можемо да спречимо, да доведемо до тога да падне нека фасада,

да отпадне неки балкон а не да се сруши кућа и да се уништи град. Дејство Европског покрета јесте настојање, и покушај, да се све европске вредности о којима говоримо сачувају и да се са њима крене даље. Европска унија није циљ Србије него средство. Циљ Србије је да буде модерна држава у економском, политичком, правном и смислу људских права и једнакости. То су европске вредности којима тежимо, а улазак у Европску унију је само сертификат да смо остварили оно што смо желели у кључним модернизацијама – каже Црнобрња. Евроскептицизам у Србији је у порасту, а указивање на предности придруживања треба да умање његове ефекте. Једна од њих везује се за могућност коришћења значајних средстава за подстицај пољопривреде која је и у земљама оснивачима Европске уније, Немачкој, Француској, Холандији, Белгији и Италији, пуних четрдесет година била најдоминантнија тема. Иако је заједничка пољопривредна политика Европске уније носила до се-

дамдесет одсто укупног буџета препозната је као врло индивидуализирана. И док се политика регионалног развоја везује за одређена подручја искуство показује да се спушта на ниже нивое све до могућности да пољопривредни произвођачи и индивидуално имају право на субвенције. Та прилика се од пријема у Европску унију пружа и српским пољопривредним произвођачима што је додатни повод за промену става према европским интеграцијама. Иако је пољопривредна политика сведена на мање од 40 одсто укупног буџета и даље је најважнија у Европској унији, па непосредну корист коришћења ових, али и других, фондова могу да осете и домаћи пољопривредници. Пуноправно чланство Србије у Европској унији подразумева и чланарину која се мери износом нешто већим од 300 милиона евра што се сматра занемарљивим у светлу чињенице о добијању више од милијарду и по неповратних средстава. Цифра је довољно изазовна да се сматра коришћу којој треба тежити и припремати

сада три предвиђена нивоа. У том смислу се очекује да наредни трогодишњи период пружи одговоре на бројна спорна питања и донесе значајну консолидацију како би у потпуности биле елиминисане све препреке. Србија има доста блискости са сваком од две прилично супростављене стране, а економски је много више везана за Европску унију него за Руску Федерацију. Разлог лежи у чињеници да су, због ограниченог тржишта, мале земље више оријентисане према извозу. Данска, Холандија и Белгија 80 посто производа извозе, а ни српско тржиште није довољно велико да би производња могла да расте, па се мора рачунати на извоз и иностране потрошаче. Анализе показују да је целокупан извоз Србије у Азију, Аустралију, обе Америке и Африку мањи од извоза у Италију, а не треба занемарити ни чињеницу о инвестицијама које углавном долазе из Европске уније. Друга анализа потврђује да 54 одсто студената говори енглески, 12 француски, 9 немачки, а само 7 руски што казује где се млади виде у културној и по-

литичкој интеграцији. Уверење да се пројекат Европске уније налази под знаком питања повод је за покушаје евроентузијаста да се супроставе негативним тенденцијама и одрже довољан ниво ентузијазма према чланству Србије. Основа је уверење да је то добар пројекат који је тренутно у кризи, али дугорочно пут којим треба ићи и за који се треба припремати. У том циљу нешто је већ урађено, нарочито у економији, али последњи извештај Европске комисије потврђује како се много касни у борби против корупције, повећању ефикасности правосудног система и непотребној контроли медија. Интерес Србије да постане део Европске уније, а европске вредности буду део сопствене културе, воде ка потреби стицања знања која су важна за процес придруживања како би се искористиле све шансе које пружа чланство. Иако јединице локалне смаоуправе немају надлежности у процесу придруживања помоћ се огле да у давању потребних информација од значаја за поједина преговарачка поглавља.

Т. Радовановић

се за њу. До тада предстоји спровођење бројних реформи са циљем да се држава модернизује и осавремени на бази европских вредности како би се, даном ступања у европску породицу народа, створиле могућности за добробит коју пружају материјална и политичка корист. У случају Србије процес уласка у Европску унију је додатно закомпликован због односа централног дела земље са јужном покрајином и уверења о покушају да се седи на две столице. Разлог се види у настојању да се омогуће што бољи односи са Европском унијом а с друге стране са Руском федерацијом што, са аспекта уније, није једноставно ма колико сви тврдили како је пожељно. Због тога се у наредном периоду очекује појачан притисак и једне и друге стране и захтев да се држава прецизно одреди према оном који се сматра важнијим. Иако број противника ступању у пуноправно чланство расте, а и Европска унија је све климавија, у Европском покрету сматрају да ће ова заједница пронаћи начина да се учврсти и функционише на за

МАГАЗИН 20.11.2016.

Отпадне воде угрожавају индустрију Тавника

- Због немогућности да реши проблем отпадних вода млекара „Милкоп“ из Тавника пресељена на другу локацију. – Трошкови одлагања отпадних вода милион динара месечно. – У Тавнику празни производни објекти у чију је градњу уложено више од милион евра. - Забрињава податак да дужи низ година локална самоуправа није учинила ништа да се стање у овој области побољша и омогући лакше пословање, а иако је отпочела градња колектора за скупљање отпадних вода још се не назире његов завршетак. – Предност инвестицијама, а не побољшању инфраструктуре

Фото: М. Радовановић

ОТПАДНЕ ВОДЕ ТЕРАЈУ ПРИВРЕДНИКЕ?

а рубу територије града Краљева на граници са подручјем које припада Чачку простире се Тавник, шумадијско село западног дела Поморавља познато по двадесетак успешних предузећа, погона за прераду меса, млека, коже, камена, за производњу сточне хране и других. Иако административно припада Рашком округу, а дели судбину бројних других села у Србији, даље од овог подручја постало је познато по иницијативи од пре две године да се издвоји из територије града Краљева и припоји Чачку. Разлози томе су различити, а најважнијим се сматра уверење о неадекватном односу локалне самоуправе према решавању егзистенцијалних проблема, пре свега обезбеђењу здраве пијаће воде. У време кад се води огорчена битка за свако радно место посебно значајном се чини најава затварања било ког од бројних погона. Неки од њих у овом селу одавно не раде, други се селе на нову локацију, а нема наго-

МАГАЗИН

20.11.2016.

вештаја о отварању нових. Све то је повод да градоначелник Краљева др Предраг Терзић са најближим сарадницима, директором Јавног предузећа за уређење грађевинског земљишта и председником Управног одбора Фонда за развој пољопривреде, посети Тавник и, након сагледавања тренутног стања и проблема који оптерећују ово

место, покуша да изнађе начине за њихово решавање. И док највећем броју становника недостаје здрава пијаћа вода, а мештане других села недостатак путева и уличне расвете, привредне субјекте, посебно оне из области прехрамбене индустрије, погађа сазнање да годинама уназад нису у ситуацији да реше

проблем одлагања отпадних вода. То је основни повод што је, после година рада на овој локацији, власник млекаре „Милкоп“ одлучио да производни погон премести на другу локацију. Проблем отпадних вода у значајној мери оптерећује и два погона за прераду меса, САН и НИД, који свакога дана прераде по пет тона ове сировине. Да највећи проблем представљају воде, како она за пиће и одржавање хигијене тако и отпадне, потврђују технолог у преради меса „САН“ Милош Жупањац и власник кланице „НИД“ Иван Зуцовић. Колико је проблем значајан потврђује податак да је у првом погону запослено 110, а у другом 144 радника. Предузеће „САН“ основано је 1999. године, када се бавило малопродајом прехрамбених производа, да би погон за прераду меса почео да ради 2008. Од тада предузеће се бави производњом и прометом меса и прерађевина од меса које се пласирају кроз мрежу сопствених малопродајних објеката и

велепродају. Највећа количина сировине за оба привредна субјекта долази из Мачве, а део се обезбеђује са простора који гравитира Краљеву. Забрињава податак да дужи низ година локална самоуправа није учинила ништа да се стање у овој области побољша и омогући лакше пословање, а иако је отпочела градња колектора за скупљање отпадних вода још се не назире његов завршетак. Стварање инфраструктурних услова за рад привредних субјеката је у надлежности локалне самоуправе што је још један од повода за све веће незадовољство мештана овог краја. Тврдња градоначелника да село које запошљава оволики број радника не може, и не сме, бити заборављено није новина за привреднике у Тавнику, јер су сличне ставове представника власти могли да чују у ранијем периоду као и потврду намере да се проблеми овог села решавају. - Град Краљево, преко Управног одбора Фонда за развој пољопривреде,

обезбеђује подстицаје за развој сточарства и на тај начин успева да обезбеди сировину за ова предузећа. Са друге стране сточарима то значи да своја говеда и свиње не морају да одвозе у друга места, а многи из околних градова, чак из Тополе, довозе своја говеда како би их продали баш у Тавнику. Оно што је важно је како да пронађемо начин да помогнемо овим предузећима у решавању проблема отпадних вода. Ми ћемо настојати да тај проблем решимо у најскоријем периоду и надам се да ће запослени у овим предузећима, власници ових фирми и становници Тавника, бити задовољни оним што будемо успели да урадимо – потврдио је др Терзић. Стрпљење је прво напустило власника млекаре „Милкоп“ који је комплетну опрему из Тавника преселио на локацију некадашње „Хладњаче“ у Краљеву. У Тавнику је остао празан објекат довољног капацитета за смештај производног погона, а од локалне самоуправе се очекује да помогне у

МАГАЗИН 20.11.2016.

20.11.2016.

МАГАЗИН

тражењу инвеститора. Повољност је податак да се на локацији овог погона налази бунар капацитета 200 тона здраве пијаће воде дневно изграђен сопственим средствима како би се обезбедили услови за одржавање хигијене судова који се користе у преради млека и производњи млечних производа. Објекти у чију је градњу уложено више од милион евра тренутно су празни. До када ће бити зависи од много чега, пре свега стварања додатних услова за организацију одређене производње. У „Милкопу“ су заинтересовани за сваки вид сарадње, продају, издавање у закуп или партнерски однос са потенцијалним инвеститором. Основа за рад кланице и млекаре је довољан капацитет канализације способан да прими одговарајуће количине отпадних вода. Седам година рада млекаре „Милкоп“ на овом простору довољно је дуг период да се устврди како подмирење ове потребе изискује огромен трошкове. Да су све

то време представници власти, а актуелна коалиција је то скоро пет година, имали довољно разумевања за решавање овог проблема значајна средства власника производних погона била би улагана у проширење капацитета и отварање нових радних места. И поред податка да због властитог извора воде у „Милкопу“ нису били у обавези да имају додатне трошкове они који се везују за одлагање отпадних вода достизали су и милион динара месечно. На новинарско питање ко је дужан да регулише проблем отпадних вода покушао је да одговори вршилац дужности директора Јавног предузећа за уређење грађевинског земљишта Александар Несторовић. - Па, сад улазимо у једно Сизифовско питање, шта је старије кокошка или јаје. Град мора да размишља о сваком произвођачу и сваком становнику, а ми се трудимо колико буџет дозвољава, јер ако не покренемо производњу и не направимо неке крупније кораке ка повећању броја произвођача

било које врсте нећемо пунити буџет. Ако немамо пуњење буџета у мери у којој би хтели да имамо нећемо имати могућност за инвестиције. Значи, покушавамо да направимо систем где идемо да прво решавамо неке кључне ствари, па тек онда нешто друго. Покренули смо велике инвестиције, на путу смо да покренемо и у наредној години, а ја се искрено надам да ћемо у томе успети. Понављам још једном, инвестиције а не сређивања, уређивања и одржавања. Кључни проблем задњих пар година је што се све свело на уређивање, одржавање, сређивање, а инвестиције на минимум. Потрудићемо се да решимо проблем отпадних вода да произвођачи не би напуштали своје погоне, а тек после долазе путеви и осветљење. Краљево преко Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта одваја доста средстава за те путеве и осветљења, а мислим да је много боље да та средства усмеримо ка неким битнијим стварима као што су

отпадне воде у Тавнику иако народ очигледно види пут и види осветљење, а не види колектор отпадних вода и неке друге ствари – каже Несторовић. Проблем мештана Тавника се чини знатно већим у светлу чињенице да у овом крају постоји веома издашан извор који обезбеђује довољну количину воде за цело село. Проблем је у застарелом цевоводу јер цеви пуцају кад се на највишој коти напуни резервоар из кога се снабдева већи број домаћинстава са овог подручја. Присутан је годинама па су, и поред довољне количине воде на изворишту, мештани принуђени да је допремају цистернама, посебно након земљотреса у новембу 2010. године кад су пресушили бројни бунари у овом селу. Несташица воде је утицала и на смањење сточног фонда, а бројна обећања да ће проблем бити решен најчешће су била тема само бројних предизборних скупова. У месној заједници потврђују да су добили нове цеви, од Одељења за ур-

банизам локацијске услове, али указују на проблем у комуникацији са особом на чијем се имању налази базен. Иако је проблем присутан већ скоро осам година у Јавном предузећу за уређење грађевинског земљишта немају одговор на питање који су следећи кораци, а вршилац дужности директора се не сматра компететнтним да даје било какве одговоре јер је, како рече, у време настанка проблема био само обичан архитекта пројектант. Много оптимизма не пружа ни уверавање о динамици сређивања сеоске инфраструктуре и асфалтирање тек по неколико десетина метара како би се мештанима показало да неко ипак мисли на њих. - Једноставно пробате да изађете у сусрет свима и нормално, кад пробате да изађете у сусрет свима, ви пар килиметара пута сведете на 70 метара, 120 метара, 150, 200 метара. Кад не би изашли у сусрет свима ви би онда имали генерално проблем, а није битно ко је директор и ко је на власти.

То је проблем шире природе зато што свако сматра да у свом, или до своје куће, треба да има асфалт што је нормално у 21. веку – каже Несторовић. Проблеми мештана и индустријских капацитета у Тавнику су очигледни, а нагомилавању је у великој мери кумовала и неслога мештана који, иако су декларативно сагласни о потреби да се у одржавање сеоског водовода улажу потребна средства у пракси нису показали превише интересовања за то. Посета градских челника потврђује жељу да се нагомилани проблеми решавају. Колико оно што је обећано има реалну подлогу мештанима ових крајева могло би да буде познато у најскорије време. Уколико не буду задовољни не би требало да буде изненађење ако опет истакну захтев да се територијално повежу са Чачком у коме, кажу, има интересовања да одржава и сеоски водовод. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Разјашњене недоумице око затварања пута између Грдице и Опланића

МАГАЗИН

20.11.2016.

ПУТ ПРОХОДАН, ЗАБРАНА ОСТАЈЕ

- Пут између Грдице и Опланића проходан за моторна возила. – Са обе стране пута и даље саобраћајни знаци о забрани пролаза. – Детаљно објашњење вршиоца дужности директора Јавног предузећа за уређење грађевинског земљишта. – Почињу радови на затварању заштитног бедема и градње пута преко њега. - Пут за Опланиће затворен прво због ванредне ситуације и није у вези са водостајем Западне Мораве

рошлонедељно затварање пута између Грдице и Опланића, по многима неоправдано и непотребно, изазвало је узнемиравајуће огорчење становника које је запретило да поприми шире размере. На почетку моравске аде постављена је барикада од џакова напуњених земљом додатно ојачана ниским земљаним бедемом који је требало да споји два краја оног правог подигнутог током лета како би се Грдица заштитила од евентуалних поплава. Градња скоро два километра другог заштитног бедема, као трајног ре-

МАГАЗИН

20.11.2016.

шења заштите овог подручја од поплава, почела је првих дана марта ове године, многи верују и због ванредних и парламентарних избора најављених за 24. април. Била је то прилика да већ следећег дана на градилиште изађу челници локалне самоуправе, ојачани онима са окружног нивоа, и потврде како брину о мештанима Грдице због чега је и почела градња заштитног бедема. Није у то време нико подсећао на бројне протесте становника две године раније поплављеног подручја и потписивање петиције којом је тражено утврђивање одговорности за

пропусте који су резултирали великим оштећењима на око пет стотина домаћинстава. Ма колико из врхова локалних власти наговештавано да је оставка тадашњег градоначелника резултат потврде да из здравствених разлога више није способан да врши одговорну функцију у јавности је и даље присутно уверење да главни разлог лежи у чињеници да су га мештани овог дела града везивали за пропусте у обавештавању о доласку поплавног таласа. На први знак опасности од могуће поплаве почетком марта ове године са

ове локације су, пре угроженог становништва, евакуисане тешке машине. Требало је да прође довољно времена да се земља на овом подручју исуши па наставе радови који су трајали добар део лета. Бедем је завршен, али је пресечен на месту којим прелази асфалтни пут између Грдице и Опланића поред кога је, за случај опасности, остављена довољна количина земље да се затвори пролаз воде. Није необично да представници власти често окривљују медије како нетачним извештавањем утичу на појачано незадовољство становника, а

да пре тога нису код њих добили праву информацију о одређеном проблему. Догодило се то и овом приликом кад је заменик директора Јавног предузећа за уређење грађевинског земљишта Александар Несторовић устврдио како је једино он меродаван да даје информације о затварању поменутог пута и да се све друге информације могу сматрати произвољним. Успут је на новинарско питање о разлозима за затварање пута, и могућности да поново буде пуштен у саобраћај, потврдио како је основни разлог ванредна ситуација али и да нема везе са нивоом

Западне Мораве на овом потезу. Како јавност није обавештена о проглашењу ванредне ситуације, а ни о затварању пута, остаје нејасно шта се заправо дешава. Да не би било забуне преносимо у целости изјаву вршиоца дужности директора овог јавног предузећа које најсликовитије објашњава ситуацију створену на први знак да би могло доћи до изливања Мораве. - Пут за Опланиће затворен прво због ванредне ситуације која се десила пре неки дан са надолажењем Мораве. Значи, хтели смо да спречимо, а не да лечимо нешто пошто је неких ...

МАГАЗИН 20.11.2016.

МАГАЗИН

20.11.2016.

остало је део код прелаза ка Опланићима незатворен бедема и самим тим смо искористили ситуацију да, да том ... тим обавештењем затварања пута да покренемо краљевачке „Путеве“ да крену већ у извођење тог затварања насипа и прелаза преко самог бедема. Очигледно је настао проблем, овај, сад има тамо необраних њива и неког непокупљеног кукуруза, али нама је иначе по плану и програму, сад у овом тренутку, било да се крене да се прави тај прелаз преко бедема тако да неки технички аспекти који су тренутно одужили то, а то је мокра глина која сад не може да се угради у самом бедему, где се изводи треба да се направи чеп од глине. Та глина је тренутно била мокра

тамо и ми нисмо хтели да кренемо са технички лошим извођењем и онда смо остали у причи да тај пут остане затворен да не би га сад отворили пар дана, па опет затворили и стварали мотив људима да причају и пишу све и свашта као што се у овом тренутку дешава. То није земља да у случају неког невремена може да се покупи и да се затвори бедем. То је глина која служи да у самом бедему се прави један чеп, који је сутра водонепропустан, и тај бедем ће кренути да се затвара и тај прелаз преко тог бедема се прави. Значи, то је цела прича тренутно око затвореног пута Грдица - Опланићи. Ништа више. Значи, ја бих само и овим

путем замолио све који кад се деси нешто, а знају где је адреса за овакве одговоре а то је Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта и сам директор који је 24 сата доступан на мобилни телефон свакоме, да прво код нас потраже одговор а не да паушално стављају неке своје изјаве по... по... по електронским медијима и... и свуда него да питају шта је, у чему је проблем и да добију одговор одма ма какав то тај одговор био. И овај одговор који сам ја сад дао неком ће се свидети неком неће – потврдио је он. Још прецизније било је објашњење када ће бити отворен пут и да ли то има везе са нивоом Мораве? - Нема везе. Значи, малопре сам

објаснио. Нема везе са нивоом Мораве. Ми смо јутрос имали колегијум, после колегијума ћемо контактирати, тојест руководилац из Дирекције, ајде тако је лакше да кажем да не понављам стално дужу једну реченицу, ће контактирати „Путеве“ и са „Путевима“ договорити да ли они после ових пар дана мразева и слегњавања те глине могу да крену у разрушавање пута, значи већ у прошли петак, не у прошли петак него кад је надошла Морава, не знам тачно који је дан био, је већ требао да се прекине машинама пут Грдица Опланићи и да се крене у то. Остали смо да не разрушимо због те мокре глине. Ако они данас могу да крену, или сутра, у прављење већ тог

завршетка бедема остаће на снази. Ако могу за седам дана ми ћемо на пет дана отворити пут да, ето, људи могу да прелазе па ћемо га затворити за седам дана. То је, данас ће бити дефинитивно – каже Несторовић. Није познато колико се градња трајног заштитног бедема базира на постављању џакова са земљом који су овом приликом везани са ванредном ситуацијом, а не нивоом Мораве. Они који пролазе овим делом пута знају да је барикада уклоњена, али не и саобраћајни знаци са обе стране спорног подручја који би сваком саобраћајном полицајцу били довољан разлог да наплаћују високе казне. Уклоњено је педесетак метара асфалта, и постављен

контејнер за раднике што би требало да потврди како коначно почињу радови на затварању пропуста у заштитном бедему и изградњи пута преко њега. Уклоњена је и специјална непропусна глина чије се слегање очекивало како би радови могли бити настављени. Свуда наоколо разбацани су бели џакови са земљом који су ту стајали само неколико дана. И да не буде забуне. Оваква ситуација на терену забележена је у поподневним часовима у уторак 15. новембра. О свему што се буде дешавало након тога МагазИН ће накнадно обавештавати. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки радикали у Скупштини града

МАГАЗИН

20.11.2016.

НИ ВЛАСТ НИ ОПОЗИЦИЈА

- Иако се очекивало да буду жестока опозиција власти краљевачки радикали су се готово утопили у владајућу већину и, без и једне речи коментара, на претходних седам седница Скупштине града здушно подржавали све предлоге владајуће коалиције. – Положај пољопривредних произвођача се погоршава и обесмишљава до мере да немају мотива да раде. – Процена да је 70 одсто људи угрожено, не може да има нормалан живот, плати све обавезе и обезбеди деци школовање и исхрану основа залагања радикала за већа улагања у социјалну политику. – Током четворогодишње владавине напредњака није се променило ништа сем што је власт ојачана прелетачима којима је, више од партијске припадности, важно да остану у власти

Слободан Буђевац

осле четири године одсуства из локалног парламента краљевачки радикали су на априлским изборима ове године премашили цензус и обезбедили места за пет одборника у Скупштини града што им је омогућило да имају сопствену одборничку групу. Иако се пре конституисања скупштине очекивало да, као на републичком нивоу а после свега изреченог током предизборне кампање, буду жестока опозиција власти краљевачки радикали су се готово утопили у владајућу већину и, без и једне речи коментара, на претходних седам седница здушно подржавали све предлоге владајуће коалиције. О мотивима за такво понашање за МагазИН говори Слободан Буђевац који подсећа да су радикали у предизборну кампању ушли са обећањима да ће највећи део рада у скупштини, уколико им грађани укажу поверење, по-

МАГАЗИН

20.11.2016.

светити решавању социјалних питања, породици и бризи о људима који су угрожени у било ком погледу. Овакав став заснива се на истраживањима активиста на терену која потврђују констатацију о тешком животу највећег броја становника, од којих многи не могу да обезбеде ни три редовна оброка. Много пре почетка предизборне кампање активисти су са спремљеним упитницима кренули од једног до другог домаћинства и закључили да је, поред тешког живота, присутно велико разочарање у највећи број политичких странака владајуће коалиције и њихове представнике у власти. Потврђена је од раније позната констатација о оптимистичким обећањима све до пребројавања гласова након чега се, по правилу, ствара коалиција као начин да се изведе још једна отимачина директорских места у јавним предузећима и установама, али и другим

местима погодним за остваривање личних интереса. Истраживање је показало да се ситуација на селу разликује и да се не посвећује довољно пажње пољопривредницима који, по радикалима, једини могу да изведу земљу из кризе. Додатно неповољним сматра се податак да се њихов положај погоршава и обесмишљава до мере да немају мотива да раде, посебно након најаве укидање царина на робу из Европске уније због чега је домаћем сељаку све теже да се избори са конкуренцијом пољопривредника из развијених земаља. Истраживање је наишло на позитиван одзив становништва због потврде да су радикали пронашли добар начин бављења са обичним људима. - Свако ко се бави политиком, или послом који утиче на живот грађана на било ком нивоу, мора да се спусти у

народ и види шта тишти обичног човека. Многи кад седну у фотељу забораве народ, па им није битно шта мисли и како живи. Пре истраживања сам мислио да народ не живи толико лоше, а сада процењујем да је 70 одсто људи угрожено, не може да има нормалан живот, не може да плати све обавезе, обезбеди деци школовање и исхрану. Више од 80 одсто људи не може да приушти одмор који је у нашој држави луксуз, а да не причам о положају болесних, ратних војних инвалида и других категорија које у време економске кризе живе у отежаним околностима – објашњава Буђевац. Радикали су након ђурђевданских избора 2012. године достојанствено прихватили одлуку бирача да им ускрате поверење. Пред овогодишње изборе изражена жеља да помогну сваком човеку заснива се на ставу да

би и они који их не подржавају то могли да учине уколико закључе да раде добро и у корист свих. Због тога се као основни задатак наметнуло настојање да се пређе цензус и обезбеди довољан број одборничких места. Иако је највећи део кампање усмерен ка скретању пажње на социјално угрожене слојеве становништва није изостала критика четворогодишње владавине напредњака током које се, верује Буђевац, није променило ништа сем што је ојачана прелетачима којима је, више од партијске припадности, важније да остану у власти. Добар адут за критику власти је потврда става да читаве три деценије у град није дошла ни једна озбиљнија инвестиција, нити реализован било који озбиљнији пројекат сем што се, а то је ваљда нормално у 21. веку, повремено асфалтирају исти путеви и улице. - Не сматрам да је то сто посто кри-

вица локалне власти. Краљево је заборављено и од стране државе, а мислим да се овде са намером не шаљу инвеститори па држава, можда због неких сила са стране које одлучују, настоји да обесмисли живот. Због тога је Краљево град из кога у току једне године оде највећи број младих људи. Не свиђа ми се ступање на снагу закона о продаји земљишта страним лицима, па сматрам да је то још један вид стратегије да се све обесмисли како би неко са стране купио за мале паре ово што је преостало. Неко са стране не прави стратегију за годину, две или три. Ако видимо колики је простор од Краљева до северног дела Митровице, а колико на њему живи становника, видећемо да је слабо насељен јер људи беже остављајући празне куће. Овде се живот обесмишљава с намером, а да је неко хтео да задржи људе на овим просторима не

МАГАЗИН 20.11.2016.

би дозволио да пропадну бројна предузећа и фабрике – каже Буђевац. Краљевачки радикали су са великим несрпљењем очекивали шта ће им на предизборном митингу у Краљеву половином априла саопштити лидер странке др Војислав Шешељ. Оно што се тог дана дешавало на Тргу српских ратника оцењује се значајним због порука свих учесника митинга, али и чињенице да на њега нису аутобусима довођени људи са стране што је постало манир најзначајнијих политичких субјеката. И тада, а и у каснијем раду републичког парламента, др Шешељ је потврдио доследност апсолутног супростављања уласка Србије у Европску унију и било какве војне савезе, посебно НАТО. Док се у бројним медијима радикали оцењују као највећи противници демократије њеним врхунским дометима краљевачки сматрају одлуку да на локалном нивоу сами одлучују о ступању у коалиције. У време кад у републичком парламенту жестоко критикују све потезе власти, у којој апсолутну већину имају напредњаци, на локалном су их од конституисања скупштине здушно подржавали уверени да ова два нивоа организовања имају мало додирних тачака. Пре поновљених избора на једном бирачком месту у Жичи коалиција окупљена око напредњака имала је довољан број одборника да самостално формира скупштинску већину. Иако је седам дана касније тај број смањен за три и даље су били водећа снага која је диктирала услове за формирање власти. У таквој ситуацији радикали су, мада верују да је могло бити и боље, ипак задовољни иако је подршка у процентуалном износу била мања него на републичким изборима због чињенице да добар број досељених није имао могућност да гласа. - Први пут од када пратим ситуацију десило се да нисмо гледали на политику као плен који неко треба да подели и разграби, а после заборави онога ко му је омогућио да дође у позицију да буде у скупштини и управља нечим. Били смо изненађени подршком коју је добила Српска напредна

странка, али то поштујем као што поштујем народ са којим живим. Ми желимо да доведемо фнкционисање градске власти да мисли само о својим грађанима, пре свих најугроженијим каквих је данас највише. Зато смо једини своје и интересе странке ставили у други план, јер је срамота да нечије поверење преточите у личне интересе. Није ми тешко да признам да и као представник опозиције гласам за избор градоначелника, јер је предложени кандидат најквалитетнији и најперспективнији од свих седамдесет одборника у Скупшптини града. На договоре о формирању власти ишли смо са ставом да помогнемо обичним грађанима и људима који су социјално угрожени и то је једини путоказ са којим смо ушли у причу иако нисмо знали да ли ће то некоме да се свиди или неће. Тражимо и да се обезбеди што већи буџет за социјална питања, пољопривреду и вантелесну оплодњу, јер мислимо да треба мање да се размишља о путевима и инфраструктури, а више пажње посвети социјалним питањима како би омогућили људима да преживе док не дође нека фабрика и док се мало не живне – каже Буђевац. Доследност радикалске политике на локалном нивоу огледа се и у ставу да подршку напредњацима нису условљавали учешћем у подели колача власти. Превагнула је жеља да на владајућу већину делују као лек, стално је опомињу и усмеравају да посвети више пажње обичном човеку а мање пара троши на репрезентацију, честа путовања и поновно реновирање појединих улица. Подршка владајућој коалицији оцењује се и као сметња другим странкама из ове групације да остварује личне интересе. Шаролик састав коалиције на власти резултат је договора који се коси са радикалским залагањем да свака странка изађе на изборе самостално, јер би се тако избегла могућност утицаја на креирање политике од стране оних који се изван широке коалиције не би приближиле цензусу од пет одсто изашлих на изборе. Парадокс овогодишњих локалних избора је чи-

њеница да о значајним питањима одлучују они који немају подршку народа и ставу да странка и са једним одборником може да има одборничку групу у Скупштини града. Петоро радикала у Скупштини града ће подржавати већинску коалицију све док буде имала слуха за њихове ставове везане за судбину обичног човека који, и поред свих тешкоћа, остаје да живи у Краљеву. Циљ им је и да, каже Буђевац, утичу на промену схватања баш као и у време кад су, иако у већини, подржавали представнике мањине због уверења да могу више да допринесу граду. - Поносан сам највише због промене става и потврде да политика није начин да би се неко енормно обогатио не зато што је вредан и паметан већ што је искористио и злоупотребио подршку народа. Имамо безброј примера у Краљеву, а и на нивоу државе, да људи оду у политику само из личних инетерса и да би стекли лично богатство. У веме кад се креира буџет за наредну годину ми ћемо се борити да се промени начин давања субвенција и бесповратних средстава, јер смо нездовољни начином како је то чињено до сада. Сматрам да свака нормална демократска држава треба да има слободне и независне медије који раде без притиска и уцена. Из тога проистиче став странке да треба направити поштенији систем и много поштеније им распоређивати средства. Ја бих свакој телевизији, а имамо три, дао исти износ средстава јер не видим велике разлике између њих што се тиче информативног програма. До сада је било највише проблема око телевизија, па су мање средстава добијале оне које нису љубимци власти. Са друге стране не видим зашто би морале три телевизије да преносе седнице Скупштине града. Треба расписати тендер, а ко понуди најбоље услове да добије право преноса. О томе се прича већ четири године, на томе се ништа не ради па се паре бацају без икакве потребе – каже Буђевац. Т. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Лидија Цветић (3)

МАГАЗИН

20.11.2016.

КРАЉЕВО КАО ПУСТО ОСТРВО

- Репертоар локалног позоришта састављен од представа водвиљског типа, а недостају оне које комуницирају са друштвеном стварношћу, не подилазе публици и нису естрадизоване. - Како је некад имало катарзичну и функцију да просвећује и образује трећа казна у Старој Грчкој била је забрана одласка у позориште. – Позориште мора да буде свесно да би било живо, не сме да буде илустративно и да се претвори у лаку забаву. – Годишњи извештаји о раду установа културе представљају својеврсне хвалоспеве онима који су их сачинили. - Истина нема везе са бројем људи који у њу верују. - Погледи на културу и оцена њеног квалитета разликују се у зависности од позиције са које се посматра, све чешће и интереса који у знатној мери доприносе да слика буде замагљена или представљена другачијом од стварне

Лидија Цветић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 20.11.2016.

обронамерна опаска професора Академије лепих уметности да Лидија Цветић на часове глуме улази са клавиром на леђима сматра се значајном због чињенице да јој је музичко образовање помогло да још као студент постане демонстратор на предмету техника гласа, а након дипломирања и стручни сарадник код професорке Марије Симоновић. Ова врста образовања је основ велике љубави према музичком позоришту као начину да се глумац представи у пуном сјају што је утицало на тежњу да и студентима указује на значај музикалности у служби глуме. Зато је током даљег рада тежиште стављено на мјузикл, познавање нотног текста, импостације гласа и осталог што би могло да припреми глумца за музички театар. Жеља сваког младог глумца је да, по завршетку студија, што пре заигра пред публиком а сплет срећних околности допринео да Лидија одговори позитивно на позив директора Краљевачког позоришта и појави се на кастингу који је у то време био најбољи начин за одабир тумача одређених ликова. Прва озбиљна, главна улога у субверзивном комаду „Гнев божји“ резултат је сплета срећних околности и онога у шта је редитеља убедила током кастинга. Представа је припремана у време кад је сала Краљевачког позоришта била затворена за публику због оштећења које је проузроковао земљотрес, а пробе одржаване испод најлона јер је изнад позорнице, уместо крова, провиривало отворено небо. Срећом у несрећи сматра се податак да је представа хуманитарног карактера, због прикупљања средстава потребних за обнову позоришта, гостовала на скоро свим значајнијим сценама у земљи, а глумцима пружена јединствена прилика да се представе широком аудиторијуму, некад и пред неколико стотина посетилаца. Од првог помена идеје о припреми представе „Хиперболични параболоид“ по тексту Милице Константиновић Лидија је била уверена како баш она треба да буде један од главних протагониста па је сво знање, таленат, харизму и глумачку

специфичност уткала у улогу Доли Дивајн са уверењем да ће на исти начин наставити да учи и гради специфично глумачко биће. Представа „Прича“ у режији Александра Лукача, једног од највећих редитеља бивше Југославије, настала у кооперацији са Ужичким позориштем добра је прилика за потврду изузетног глумачког талента и поред тога што у тексту није било улоге која би одговарала младој глумици. Како је редитељу Лукачу и драматургу Слободану Обрадовићу било жао да квалитетно биће не учествује у представи, дописали су улогу спајањем одређеног броја реплика које су се провлачиле кроз текст. Све је ишло узлазном путањом, Лидија постајала све вештија, а њен уметнички хабитус изражајнији и профилисанији. После бројних похвала које су стизале на до тада непознату адресу, али и до колега у позоришту, почели су проблеми као потврда става да више није добродошла у овој средини па, од промене управе, дуги низ година није улазила у позориште ни као гост ни као гледалац. Давнашњи сан о запослењу у Краљевачком позоришту распршио се као мехур од сапунице, а непоколебљиво уверење о неправди, и мрачним силама које неком необичном снагом најдиректније утичу на судбину одређеног броја људи, водила је ка врху пирамиде на којој је у то време у удобној фотељи седео градоначелник Краљева окружен бројним саветницима и људима који значајно утичу на изглед локалне културне цене. - У кабинету градоначелника ми је врло јасно речено да их не дирам, јер овде желе да функционишу по систему пустог острва. Јасно су рекли да њих не занима закон ни статут позоришта у коме је јасно дефинисана категоризација радних места и потребних звања да би неко био глумац првог, другог или трећег реда. Због страха да ћу засенити неке локалне звезде, и уклонити их са сцене, са репертоара су прећутно скинуте све представе у којима сам играла и тако избрисан сваки траг да постојим као глумац

који овде жели да ради и живи. Разумем да је то нечија самовоља, политичка воља, лични страх, интерес и лични став снажнији од жеље младог бића да ради. Имају они право да кажу да то не желе, али је то јако тужно јер битно утиче на нечију егзистенцију, игра се са нечијим младим животом, сече га у једном тренутку и можда заувек затвара пут, а уједно одузима квалитет свом граду. Знам да је у позоришту реч о самовољи неколицине људи, али мислим да постоји и колективна одговорност – каже Лидија. Ништа не би било необично кад у позоришту не би постојала потреба за младим глумцима због чега су ангажовани појединци из других средина. То још више учвршћује уверење да за особу каква је Лидија Цветић у Краљевачком позоришту нема места, чак ни за волонтерски стаж. Податак да нема позива ни за кастинге учвршћује уверење да се представе припремају у уском кругу људи који према себи одабирају текстове какви им одговарају што потврђује став о самовољи и непостојању кутурне политике. Можда је и због тога репертоар састављен од представа водвиљског типа, а недостају оне које комуницирају са друштвеном стварношћу, не подилазе публици и нису естрадизоване. - Репертоар почива на лаким водвиљима који не терају на размишљање, него приватно исмевање физичких карактеристика глумаца које препознајемо на сцени, а то у друштву у каквом живимо не говори ништа. Позориште је некад имало катарзичну и функцију да просвећује и образује, па је трећа казна у Старој Грчкој била забрана одласка у позориште. Одласком у позориште постајали сте свеснији, активан члан друштва у стању да препознаје евентуалне аномалије, критички развија свест и мења друштво на боље. Позориште је инсистирало на релативистичком односу између субјекта, грађанина и државе, наводило да се питате да ли је нешто истина, да преиспитује друштвену и сопствену стварност. У том смислу је јако храбар и похвалан потез „Анфитеатра“ јер су ове године

20.11.2016.

МАГАЗИН

имали озбиљан друштвено ангажован критички репертоар, храбре представе, успешне и запажене режије на нивоу београдских фестивала. Ово није неки локални фестивал налик на карневал већ самостална идеја мале, али храбре и пркосне, групе људи који су показали како треба размишљати својом главом. Они су покренули аудиторијум и натерали публику да се запита какво позориште, друштво и себе жели да види, какав сам ја данас и где живим. Не кажем да позориште увек треба да буде субверзивно, да руши неке стереотипе или говори о горкој истини и константно указује прстом, али мора да буде свесно да би било живо. Не сме да буде илустративно и да се претвори у лаку забаву – објашњава Лидија. Погледи на културу и оцена њеног квалитета разликују се у зависности од позиције са које се посматра, све чешће и интереса који у знатној мери доприносе да слика буде замагљена или представљена другачијом од стварне. У том светлу треба посматрати ставове културних радника у Краљеву кад установу у којој раде по квалитету увек стављају на прво место што је разумљиво, често из веома практичних разлога који се везују за остваривање одређених бенефита. Од овога није могло да се отргне ни Краљевачко позориште из кога све чешће стижу потврде да је најбоље, или бар међу најбољим, у Србији. Сличне оцене стижу и из других установа културе, али и јавних предузећа, што сведочи да у сектору који још једино ради тече само мед млеко, а то није у сагласности са податком да је Краљево означено као град из кога одлази највише младих људи без икакве жеље да се врате. Хвалоспеви по систему ја тебе војводо, ти мене сердаре добијају призвук бајке у коју треба да поверује широки аудиторијум, мало теже они који добро познају ситуацију у овој области па су добро упућени у рад институција и културне токове. Таквима је тешко да поверују у годишње извештаје о раду установа културе који представљају својеврсне хвалоспеве онима који су их сачинили. Иако у њима преовлађују цифре о енормној посети културним догађањима међу стручњацима преовладава уверење да то није у век у директној пропорцији са квалитетом ма колико неко тврдио да је он на највишем нивоу. Отуда проистиче много пута поновљен став Пола Клодела да истина нема везе са бројем људи који у њу верују. Много пута се у свету уметности показало да кад некоме бог затвори врата он обично одшкрине бар један прозор. У случају Лидије Цветић он се на необично занимљив и узбудљив начин отворио у позоришту „Мадленијанум“ у време кад је расписало конкурс за младе ствараоце. - Међу пет стотина предатих пројеката нашао се и мој који сам креирала са ауторским тимом. Реч је

о представи „И коње убијају зар не“ по роману Хораса Мек Која, за који је текст написала дрматург Милица Константиновић, а поред нас две у тиму је био балетски извођач и светски познат кореограф Милош Софреновић. Ауторски дрим тим је победио на конкурсу за младе ствараоце, па смо добили прилику да на сцени, и уз подршку, позоришта „Мадленијанум“ поставимо ову представу. Никада ни у једном позоришту нисам наишла на такав пријем, подршку ауторима, добре услове и прецизност која ми јако прија, јер допушта необуздану слободу и креативност. Са друге стране ја сам јако прецизна а та карактеристика у глумачком занату, који се сматра најслободнијим, највише значи па се ослањам на тим који ради одговорно и на пробу долази раније како би почела на време. Уз њих који су слични по тим особинама имала сам прилику да у јесен 2014. премијерно поставим представу која је и данас на репертоару, а изводи се у изненађујуће пуној сали, па позориште и не размишља да је скине са репертоара иако има и нових. Ова на малој сцени са деветоро младих глумаца је толико експлозивна, тачна продорна и занимљива да пуни салу, а посетиоци се радо враћају да је погледају поново – каже Лидија. Ауторски рад није остао незапажен што је повод за ангажман сарадника Дечјег позоришта „Чарапа“ у Београду које, на реализацији занимљивог репертоара који у највећем броју случајева ангажује глумце Позоришта на Теразијама. Специфичност се огледа у едукативном раду са децом везаним за екологију и заштиту животне средине који се одвија преко седамнаест представа на репертоару. Позориште учествује у великом пројекту под називом „Лименкица улазница“ који је неколико година реализован на сцени Дечјег културног центра у Београду, а пет лименки од било ког напитка довољно је за улаз на представе на којима се, кроз најпопуларније бајке са темом екологије, упознају са процесом рециклаже и бесплатно добију квалитетан позоришни садржај. Позориште негује и индукцију о чему сведоче представе за децу са посебним потребама, оштећеним слухом или видом. Таква је „Девојчица са шибицама“ са темама о којима најчешће не говоре дечје представе, па најмлађе посетиоце учи како да озбиљно размишљају о животу пре него постану одговорни млади људи. Наставак глумачког рада везује се за „Мадленијанум“ у коме Ана Радивојевић Здравковић на најбољи начин потврђује како се води позоришпте, саставља репертоар, одабирају глумци, одржава колективна атмосфера, заједнички дух и висок квалитет представа. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.11.2016.

Сто двадесет година школе у Адранима

БОЉИ УСЛОВИ ЗА ОДВИЈАЊЕ НАСТАВЕ

- Почетком деведесетих година прошлог века у Основној школи „Драган Маринковић“ у Адранима било је око 230 ученика. – Наставу тренутно похађају 152 ученика распоређена у по једно одељење у сваком од осам разреда. – Због скученог простора настава се одвија у две смене. - Високообразовани и перспективни кадар чине млади просветни радници. – У истуреном одељењу у Поповићима дванаест ученика. – На школску водоводну мрежу нелегално прикључено седам домаћинстава. – Још не постоје услови за одвијање наставе у само једној смени

ало је школа на територији града Краљева које могу да се похвале традицијом дужом од једног века. Међу ретке се сврстава основна школа у Адранима која је сагласност за рад добила далеке 1896. три године након што је установљена као четворогодишња. Школа са именом Драгана Маринковића, мештанина који је током Другог светског рата интерниран у Норвешку и ту стрељан након неуспелог покушаја бекства, шездесетих година прошлог века је постала осмогодишња. Настава се одвијала само у две учионице да би се овај простор са повећањем броја ученика проширивао, прво на рачун учитељских станова. Због честих промена све до друге половине маја ове године постојала су чак три улаза у школу, један до наставничке канцеларије, други до три учионице, а трећи само до две преостале. То је стварало велике сметње у функционисању како ученицима тако и просветним радницима посебно кад су, у време обилних киша и по снегу, по дневник и наставна

МАГАЗИН

20.11.2016.

средства морали да одлазе у поједине делове зграде, а ученицима због потребе да дођу до мокрог чвора. Од тренутка кад је именована за директора школе Наташа Степић је приступила бројним активностима које су водиле ка стварању бољих услова за рад. Први корак је било постављање ограде око школског дворишта, потом израда пројектне документације за детаљну реконструкцију простора и прибављање потребних дозвола за извођење радова. До 2008. године је додатни ветар у леђа давао начелник Школске управе да би, због честих промена власти, тај процес био успорен све до ове кад је почело извођење озбиљних радова на овом објекту. У време кад је почетком деведесетих година почела да ради у Адранима у образовни процес је било укључено око 230 ученика. Све промене које су се од тог периода дешавале у овој средини довеле су до тога да их сада има 152 распоређена у по једно одељење у сваком од осам разреда. Тако се двадесетак ученика по једном одељењу

приближава просеку забележеном на нивоу земље. Разлози за смањење су различити, а најзначајнијим се оцењује пресељење једног броја становника у друге делове града због чега је број ђака смањен за неколико, а све је присутнија појава да двоје родитеља запослених у ужем центру града по правилу и децу уписује у школе ближе месту запослења због чега је школу „Драган Маринковић“ напустило још десетак ђака. То је и повод за размишљање о организацији целодневног боравка деце у школи за шта, у време кад и друге школе кубуре са простором за одвијање наставе, нема довољно разумевања. У најтежој ситуацији су Основна школа „Свети Сава“, Музичка школа „Стеван Мокрањац“ и Уметничка школа због чега се захтеви Адранаца у овом ренутку не чине превише оправданим. Постојећи капацитети скученог и неусловног простора од четири учионице пресудно су утицали да се настава одвија у две смене. У школи још

нису заборавили ни на ране које је, у новембру 2010. године, проузроковао земљотрес због чега је настава у овом објекту била прекинута на месец и по дана. Иако је након тога конструкција ојачана нису отколоњени сви недостаци, а није била реткост да друштво ученицима и наставном особљу праве и поједине врсте глодара. Повољнијем утиску у највећој мери доприноси податак о високообразовном и перспективном кадру који чине млади, претежно жене што је карактеристика и других основних школа на подручју града. Нешто шаренијој слици доприносе тројица колега који предају историју, физичко и ликовно васпитање. У саставу школе функционише истурено одељење у Поповићима са укупно дванаест ученика са којима, у две смене, раде две учитељице. Разлог лежи у закону који предвиђа да наставу у школама са више од десет ученика не може да обавља само један просветни радник. Поповићи представљају куриозитет

посебне врсте због чињенице да су једино село у коме се бележи позитиван природни прираштај, и повећање броја деце, а прошле године их је у истуреном одељењу било петнаест. То је повод да од пре четири године буде организована предшколска настава коју изводи васпитачица Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Санитарни чвор је у школи реконструисан средствима немачког донатора, па је доведен у стање боље него у матичној школи. Довољно добар је и простор за извођење наставе физичког васпитања, а заједнички напори директорке школе и представника месне заједнице треба да резултирају уређењем простора за још једну учионицу. Значајан допринос стварању повољних услова за одвијање наставе дао је и бивши министар привреде Томислва Симовић, па се услови у школи не разликују много од оних у градским школама. Повод за посебну пажњу овој школи било је уверење директорке да ће за неколико година бити довољно деце што се показало оправданим и

поред сумњичавости највиших представника локалне самоуправе. Школа је одувек била добар показатељ да село живи, а опасност која се пре неколико година надвила над одељењем у Поповићима озбиљно запретила да се гашењем одељења основне школе угасе и неке друге активности, а деца усмере према неколико километара удаљеној Основној школи „Јован Цвијић“ у Сирчи. Проблема је било и са вишим разредима посебно с јесени прошле године кад је, након престанка рада „Аутотранспорта“ запретила опасност од укидања превоза до матичне школе у Адранима. Захтев Градском већу да се успостави нова линија која би омогућила деци из Поповића да стигну до школе у Адранима дуго се крчкао у некој од фиока док прошле године, на иницијативу Наташе Степић, овај проблем није добио на актуелности. Приградски саобраћај у овом делу градског подручја обавља „Ненад комерц“, а како превозник није био у ситуацији да пред крај школске године

МАГАЗИН 20.11.2016.

20.11.2016.

МАГАЗИН

удовољи захтеву остало је да се о томе разговара на почетку следеће. У то време је у Поповићима било седам ученика четвртог разреда који су од јесени усмерени на матичну школу. Ма колико да су родитељи заинтересовани да деца од петог разреда похађају школу у Адранима и даље је присутан проблем превоза, па једини ученик осмог разреда у време кад нико не може да га сачека одлази из школе пре краја наставе. Приближавање стодвадесете годишњице постојања школе, и стање у коме се налазила школска зграда, било је повод да се приступи детаљној реконструкцији. Као датум за почетак радова одређен је 20. јун, а извођач радова преузео обавезу да их заврши у року од 93 радна дана што је значило да би ученици могли да се врате у школу тек 15. октобра. - Пред нама је било да одлучимо да ли да деца путују у другу школу цео мај и пола јуна, или да путују цео септембар и пола октобра, а у консултацији са члановима Савета родитеља изабрали смо ову другу варијанту. Многи заборављају да на крају школске године ученици завршног разреда полажу малу матуру, па није било упутно да их у том периоду изместимо у другу њима непознату школу. Рад у другим условима и путовање до друге школе утичу на пад концентрације што би се одразило на успех деце, а ја нисам хтела да преузмем ризик да неко дете због тога не упише жељену школу. Ову одлуку је подржао и Савет родитеља, па су радови отпочели 20. јуна по заврештку мале матуре, а окончани 15. октобра кад смо се вратили у школу – објашњава директорка. Податак да је школска зграда грађена пред крај деветнаестог века у знатној мери је утицао на појаву проблема које није било могуће предвидети приликом израде пројектне документације. Како се школа једним делом наслања на зграду месне заједнице, а не постоји одговарајућа веза између две грађевине, у дужем периоду је претило урушавање једног дела. Неповољним се показао и читав низ других околности које су претиле

да продуже рок за завршетак радова. Приликом реконструкције водоводне и канализационе мреже утврђено је како је на школску нелегално прикључено још седам околних домаћинстава, а колике су уштеде у потрошњи електричне енергије показало се већ након њиховог искључења. И ова реконструкција је потврдила добро познату чињеницу да је извођење радова компликованије него кад се гради нов објекат. Радове је успоравала и чињеница да се лето 2016. године сматра знатно кишовитијим од бројних претходних због чега је вода продрла у школску зграду и толико наквасила један зид да је извођачу радова било потребно двадесет дана да, уз помоћ специјалних калорифера, елиминише влагу. Завршетком прве фазе реконструкције средствима Канцеларије за јавна улагања Владе Републике Србије и града Краљева добијено је додатних две стотине квадрата радне површине, али још не постоје услови за одвијање наставе у само једној смени. У каквој се ситуацији налазила школа пре почетка радова најбоље сведочи податак да би, ако би се поштовали стандарди Европске уније, одавно била затворена. - Вредност радова је око десет милиона динара, а реконструкцијом смо добили нове тоалете за ђаке, канцеларију директора и педагога и једну нову учионицу, а након завршетка друге фазе очекујемо да добијемо још две учионице и канцеларију за администрацију. Месец и по дана од почетка школске године до половине октобра провели смо у Основној школи „Драган Ђоковић Уча“ у Лађевцима због чега колегама одајемо дужно признање. Прослава јубилеја би требало да буде у марту, али смо је померили за суботу 19. новембра за када припремамо пригодну приредбу у сали Месне заједнице Адрани. Након ње ће бити организован хуманитарни концерт групе „Весели професори“ а сва средства од улазница по цени од 200 динара, уз додатак дела који обећава синдикат, намењена су опремању

учионице – каже Степић. Завршетак обимних радова повод је да Основну школу „Драган Маринковић“ посети градоначелник Краљева др Предраг Терзић и потврди задовољство због архитектонских побољшања која омогућавају деци да не излазе из зграде како би прешли у други део за одвијање наставе. - Неодстају још две учионице како би ђаци могли да похађају наставу само у једној смени, па се надам да ћемо у наредним годинама успети да завршимо другу фазу радова како би школа у потпуности била функционална. Радове су изводиле краљевачке фирме, а све је урађено тако да новац остане у граду, па се надам да ће убудуће бити више фирми које ће се повезивати на јавним конкурсима и изводити радове како би запослили нашу оперативу. Неколико домаћинстава се прикључило на мрежу ове школе, па је хидрант трошио струју намењену школи а ми као град плаћали, што показује да народ не схвата како треба да чувамо оно што је градско. Иако постоји на више места то није начин на који треба да нам функционише систем, да се са јавне расвете напајају кокошињци, штале и ко зна шта још, па то треба да контролишемо максимално – каже др Терзић. У глави амбициозне директорке врзмају се различите идеје, након друге фазе реконструкције школе стварање услова за градњу фискултурне сале. Велики трошкови класичне градње утицали су на идеју о постављању балон сале, за коју већ постоји пројекат и све потребне дозволе. Ограничење представља сазнање да Европска унија није спремна да финансира градњу оваквих објеката, па се размишља о препројектовању и градњи нове по угледу на друге у неким селима. У школском дворишту има довољно простора, а да ли ће идеја бити реализована у догледно време зависи само од спремности донатора да помогну градњу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Наташа Степић

МАГАЗИН

20.11.2016.

Почело чишћење канализације у центру града

ИГЛЕ И ШПРИЦЕВИ - Чишћење канализационих цеви дуж Омладинске улице током шест месеци у години онемогућавају власници кафића. – Четворочланој екипи Јавног комуналног предузећа „Водовод“ за овај посао потребно седам дана. – У шахтама и канализационим цевима дуж главне улице потврђено присуство велике количине песка али и много тога другог, пуцвала, тешко разградивих материја, уложака, влажних марамица, чак медицинских игала и шприцева рви сигуран знак да се приближава пролеће у Краљеву су кафићи дуж главне улице чије баште прво стидљиво, а онда све агресивније, окупљају све који имају довољно времена, и пара, па искористе

прилику да током доброг дела дана неког виде и буду виђени. Траје то све док дозвољавају временски услови, ређе градске одлуке о начину заузимања простора дуж Омалдинске улице. Први наговештаји да власници

кафића не остварују очекивану зараду повод је за повлачење са улица и својеврстан зимски сан током кога се, у очекивању првих лепших дана, праве планови за наредну сезону. У другој половини новембра, кад

главна улица добар део дана делује прилично празно, приметне су појачане активности радника Јавног комуналног предузећа „Водовод“ на довођењу у исправно стање канализације која пролази кроз главну градску улицу. Редовно одржавање током шест месеци, а за тим постоји потреба током читаве године, онемогућавају власници угоститељских објеката јер нису спремни да радницима омогуће прилаз шахтама на простору који им је додељен. И док једни мисле да се ради о самовољи други су склони да верују како би смрад из отворених шахти негативно деловао на посетиоце бројних кафића. Друга половина новембра ове го-

дине је време кад се четворочлана екипа радника „Чистоће“ упутила у озбиљан посао контроле и чишћења канализационих цеви дуж Омладинске улице, а већ први силазак у шахтове потврђује присуство велике количине песка али и много тога другог, пуцвала, тешко разградивих материја, уложака, влажних марамица, чак медицинских игала и шприцева. Интервенција се обавља по појединачном пољу између две шахте, а радници процењују да би им за чишћење цеви од почетка улице до Трга српских ратника требало пуних седам дана. И док Саша Цветковић и Слободан Украден, познатији као Цветко и Нинџа, по један наизменично улазе у сваки други

шахт други будно прати рад колеге спреман да брзо реагује и извуче га у случају негативног дејства евентуалног присуства шкодљивих гасова. Тек кад буде уклоњен сав механички отпад наталожен на овим местима приступа се испирању поља водом под великим притиском Да посао није ни лак ни безопасан потврђују сви из екипе која ових дана завршава одговоран посао. Ма колико све време били изложени великим напорима члановима ове необичне екипе олакшање на крају радног дана представља сазнање да су, од именовања др Миленка Стефановића за директора „Водовода“, створени услови да се окупају и чисти оду кућама.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

И У КАНАЛИЗАЦИЈИ

МАГАЗИН 20.11.2016.

20.11.2016.

МАГАЗИН

Миле Цвијовић Нецо

Краљевачка позоришна сцена: Миле Цвијовић Нецо (2)

Рад на позоришној представи, ма како била једноставна, није ни мало лак и укључује рад различитих специјалности, редитеља, глумаца, сценографа, костимографа, сценских радника и мајстора различитих профила. - Путовања по целој земљи додатни мотив за ангажовање у раду позоришне дружине и сатисфакција за труд уложен у припрему представе. - Кад је крајем шездесетих година прошлог века у позориште дошао талентовани редитељ Александар Ковачевић, и један од одличних педагога који је послу научио доста глумаца, почели су да се нижу успеси. - Осамдесетих година Краљевачко позориште доживљава тријумф кад је представа Шовинистичка фарса проглашена за најбољу на смотри у Требињу

Фото: М. Радовановић

ЧОВЕК СА СТОТИНУ ЛИЦА

МАГАЗИН 20.11.2016.

озоришни живот у Краљеву се деценијама интензивирао с јесени кад су организовани традиционални октобарски Сусрети другарства радника индустрије и рударства који су укључивали стваралаштво у области књижевности, сликарства, драмске и других врста уметности. Да Краљево буде стециште бројних драмских аматера доприносиле су драмске секције које су са успехом функционисале у два највећа колектива, „Магнохрому“ и „Фабрици Вагона“. Чланови једне и друге били су уједно и глумци аматерског позоришта, па су и представе које су припремали биле на редовном репертоару ове установе. Колико је био развијен позоришни живот сведочи податак да је на Сусретима другарства једне године током девет дана приказано чак 18 различитих представа, а гостовање исто толико позоришних дружина повод да краљевачки аматери гостују у њиховим срединама. Последњих деценија у потпуности је нестао аматерски дух и ентузијазам који је везивао стотине стваралаца у различитим областима. Све се свело на познату крилатицу „колико пара толико музике“, што се директно одражава и на понуду Краљевачког позоришта. О свему сведочи Миле Цвијовић Нецо човек који је у позориште долазио свакодневно током пуних пола века. На даскама које живот значе био је познат као признат мајстор светла и дизајнер који је светлима чинио препознатљивим велики број представа. Од тренутка кад је први пут на сцену стао као глумац одиграо је више од шездесет премијера и између две и три хиљаде представа. Нико у историји Краљевачког позоришта није дуже провео у овој установи што га чини довољно валидним хроничарем већег периода постојања ове значајне установе. Од фебруара 1965. године кад је први пут крочио у просторије позоришта, каквих се сећа још само мали број Краљевчана, пратио је развој и трансформацију како саме зграде тако и свега што се током више од пола века дешавало под њеним кровом.

Преломним тренутком у развоју позоришта, који је требало да постави јасну границу између аматерског приступа организацији рада и ономе што би могло да личи на професионализам, сматра се долазак Петра Говедаровића који је почео да уводи норме какве су владале у озбиљним професионалним позориштима. Са аспекта човека који је задужен за светлосне ефекте на сцени значајним се сматра измештање командног пулта који је годинама био смештен испод позорнице. Сем што није била довољно прегледна сцена опасност је претила од воде која би након обилних киша плавила подрумске просторије.

- Од почетка мог рада позориште је имало добро уређену техничку функционалност саме позорнице. Одмах након ослобођења у Другом светском рату, и формирања аматерског позоришта, „Фабрика вагона“ је направила цугове који и данас раде, само су ојачани у време реновирања позоришне зграде. Као и 1949. године исти цугови и данас преко котураче спуштају до сцене елементе декора и завесе. Много се напредовало и у смислу емитовања музике и звучних ефеката у представама чему је допринео брзи развој технике. Први пут смо 1974. године набавили модерне тиристорске уређаје за контролу светла, са 20 клизача и дуплим програмом, и осам нових рефлектора. До тада смо користили старе, али добре, филмске рефлекторе које су после рата добијала позоришта у унутрашњости. Кад је у питању контрола светла на сцени годинама смо радили из подрума, а сада имамо модеран командни пулт који омогућава да се сними распоред светла за целу представу и ништа не памти. Ма колико је тиме олакшан посао мајстора светла по мени није баш најбоље решење јер у одређеним моментима ограничава креативност – каже после пола века за светлосним пултом Миле Цвијовић. Рад на позоришној представи, ма како била једноставна, није ни мало лак и укључује рад различитих специјалности, редитеља, глумаца, сцено-

МАГАЗИН 20.11.2016.

графа, костимографа, сценских радника и мајстора различитих профила. Посебним проблемом увек се сматрало недовољно простора за рад, али и за чување костима и делова сценографије. И док су костими увек били везивани за одређену епоху, а они на које се рачунало у будућности чувани у богатом фундусу, знатно веће проблеме је правила сценографија која је током пола века доживљавала знатну трансформацију. Први професионални сценограф је са три кулисе висине по два метра умео да направи осам различитих промена у току једне представе. Прављене су од осликаваног платна затезаног на дрвеним рамовима који су везивани канапом да се не раставе. Много шта је од тог времена напредовало, а користе се различити материјали којима се постиже довољна уверљивост. Доста се користи и метал, посебно у представама са савременом тематиком, што ствара знатне проблеме приликом транспорта и складиштења. Савремене сценографије избегавају кулисе, па се често користе само завесе са различитим детаљима који асоцирају на амбијент у коме се дешава радња позоришне представе. И док у нека давна времена без осликаних кулиса није могла да се замисли представа у новије време је довољно добро затегнути завесу како би се створио утисак зида. Свако од позоришта, а највећи број у земљи су била аматерска, настојало је да достигнућа прикаже на што ширем простору. Зато су путовања по целој земљи била додатни мотив за ангажовање у раду позоришне дружине и сатисфакција за труд уложен у припрему представе. Позоришни аматери су се надметали на бројним квалификационим ракмичењима која су водила према признању за најбољу представу на савезном нивоу. До учешћа на завршном такмичењу стизало се преко општинских, регионалних и републичких смотри, а при доношењу одлуке о проглашењу најбоље представе на било ком нивоу често одлучивале нијансе.

Кад је крајем шездесетих година прошлог века у позориште дошао талентовани редитељ Александар Ковачевић, и један од одличних педагога који је послу научио доста глумаца, почели су да се нижу успеси. Већ 1976. године представа „Недосањани снови Џима Џерија“ пласирала се на републичко такмичење у Кули и освојила симпатије публике која јој је доделила прву награду. Са наградама су се у Краљево вратили и поједини глумци, а стручни жири представу рангирао као пету на фестивалу. Водећу улогу је играо Лазар Кочовић, а у позоришту наступали његов брат Рацо и супруга Жанка. Три године касније за најбољу представу смотре у Смедеревској Паланци проглашен је Ревизор који је на сцену постављен поводом двадесетогодишњице глумачког рада непревазиђеног хумористе Сретена Степића. Представу је режирао један од оснивача аматерског и члан професионалног позоришта у Краљеву Димитрије

Говедарица - Представа побере све симпатије публике, али не заузме одговарајуће место. Главна замерка стручног жирија везана је за сиромашну сценографију и кулисе које су се померале, јер нису добро причвршћене. Касније се ређају награде, а осамдесетих година долази до највећег тријумфа Краљевачког позоришта кад Шовинистичка фарса као најбоља представа у Југославији осваја прво место на смотри у Требињу – прича Цвијовић. Као глумац Нецо је, а и остале колеге из позоришта, прискакао у помоћ и другим драмским дружинама кад год је то било потребно. Кад је 1980. године сликар Бане Јаблановић одлучио да се, у оквиру драмске секције Културно-уметничког друштва „Живан Маричић“ из Жиче, опроба као редитељ избор је пао на Нушићеву Госпођу министарку. Припреме су се отегле непланирано дуго, а Александар Ковачевић пристао да помогне како би

20.11.2016.

МАГАЗИН

представа била спремна за Фестивал драмских аматера села Србије ФЕДРАС у Малом Црнићу. Како су припреме трајале скоро годину дана ентузијазам је копнео, а бројни глумци отказивали, па су у помоћ ускочили касније водећи у Краљевачком позоришту Миломир Недељковић, Верољуб Андријанић, Миле Цвијовић и други. Представа је проглашена најбољом на фестивалу, а Нецо као најбољи епизодиста награђен са 300 хиљада тадашњих динара што су у то време биле лепе паре. Сем што ангажовање у овој позоришној дружини памти по награди памти је и по двоје жичких аматера који су касније постали афирмисани глумци Краљевачког позоришта. Душанка Орловић је одмах добила улогу у представи Живот Езопов, а Живорад Гајовић у Лажи и паралажи. Услови за рад у позоришту су се мењали и прилагођавали развоју технологије, али и законским прописима. У време кад је у њега ступио јунак наше приче могло је да прими 390 посетилаца смештених у дрвена седишта на преклапање. За данашње време се невероватним чини податак да је сала редовно била пуна, а изузетна посета позоришту бележена је годинама. На време пре него је постао члан позоришта Цвијовића подсећа чекање у подугачком реду за карте у страху да не буду продате пре него стигне до билетарнице која се налазила на месту где се данас улази у Ресторан „Париз“. Дуги редови су се протезали данима, а на дан одржавања представе није било могуће доћи до улазнице. После реновирања на рачун комфора је за читавих сто седишта смањен капацитет позоришта да би по ступању на снагу новог Закона о противпожарној заштити, и захтева за бржом евакуацијом у ванредним приликама, из сале било одстрањено још тридесет. Број седишта је касније сведен на 226, а тренутно их има 217 без изгледа да се у догледно време даље смањује. Цвијовић сведочи да је шездесетих и седамдесетих година посета позоришту била изузетна. Осамдесетих је, и поред разноврсног и по многима доброг репертоара, почела да опада

да би деведесетих почело да се враћа поверење публике. У данашње време варира и зависи од бројних фактора. На простору данашњег позоришта за време немачке окупације, између 1941. и 1944. године, били су магацини и кафана у којој су Немци правили кабаре, а првих година по ослобођењу ту је био смештен Преки суд. Све до 1982. године радило се у непромењеним условима, а у радне просторије улазило директно из Улице Топлице Милана. У великој просторији која је истовремено била клуб, пробна сала, шминкерница и место пресвлачења глумаца током представе одржаван је највећи број активности, а онда је краљевачки архитекта Мики Рашковић допринео да мали простор постане знатно функционалнији. Сем повећаног комфора ништа мање значајна није ни замена свих дотрајалих инсталација које су водиле порекло од пре рата, За овај простор Цвијовића, као и многе друге који су део живота провели у позоришту, везују пријатне успомене и незаборавне улоге. Међу њима се издваја улога Меркуција у представи Ромео и Јулија која је припремана у оквиру Драмског студија. Био је то први сусрет са Шекспиром, а представа се никад није нашла на редовном репертоару. - Кад сам био млађи прижељкивао сам Ромеа, а касније краља Лира кога

још увек могу да играм ако се укаже прилика. Једна од запаженијих, за коју сам добио награду, је улога доктора Стокмана у Ибзеновом Непријатељу народа у режији Михајла Костандинова из Горњег Милановца. Интересантна и актуелна представа била је на репертоару седамдесетих година, а бавила се темом нисправне воде за пиће и борби доктора против политике да се стање поправи. За ту улогу доктора Стокмана на регионалном такмичењу сам добио награду која се састојала у десетодневном боравку у Кули за време одржавања републичког фестивала. Памтим и више верзија Сумњивог лица које су режирали Мија Сарић, Петар Говедаровић, Аца Ковачевић, Нинослав Шћепановић, Раде Мишћевић... Свака понаособ је била интересантна, а играо сам све мушке улоге. Код Ковачевића сам играо Вићу, код Шћепановића Јеротија Пантића, а у осталима иако нисам био у подели играо све улоге сем женских. Водећи светло научим напамет текст и улоге свих глумаца, па кадгод неко не дође на представу, хајде Нецо. Једном не дође Миле Недељковић који је играо Ђоку Проминцлу. Био је ниског раста и здепаст а ја морам да обучем његов костим. Играо сам Ђоку, Милисава и све друге улоге, па и данас знам текстове свих улога – каже Цвијовић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.11.2016.

Стазама Светог Саве од Студенице до Хиландара

МАГАЗИН

20.11.2016.

ВЕЧЕ ПРИЈАТЕЉА, ДОБР

- Књига „Стазама Светог Саве од Студенице до Хиландара“ настале према записима Милутина Вукосављевића са ходочашћа до Хиландара. - Оно што је забележено током шест поклоничких путовања превазилази оквире књиге ограниченог формата. - Да се свако путовање коме приступа човек у њему и завршава на најбољи начин се уверио аутор књиге кад се, пре много година, у испосници Светога Саве загледао у себе

Фото: М. Радовановић

РОТВОРА И ДОНАТОРА

д 1997. године кад је група краљевачких планинара, на иницијативу Милутина Вукосављевића, први пут кренула пешице на ходочасничку поклоничку акцију „Стазама Светог Саве од Студенице до Хиландара“ овај јединствен подвиг поновљен је још пет пута. Већина ходочасника, и још стотинак њихових поштовалаца, окупило се у Свечаној сали Градске управе како би се још једном подсетили на све што их је везивало током бројних путовања, а повод за окупљање је представљање књиге „Стазама Светог Саве од Студенице до Хиландара“ настале према записима Милутина Вукосављевића из тог периода. Да се свако путовање коме приступа човек у њему и завршава на најбољи начин се уверио Вукосављевић кад се, пре много година, у испосници Светога Саве загледао у себе. А светитељ као што је одувек био, и који ће занавек бити, отворио му је унутрашње очи, оне које сви имају а којима најчешће не сагледавају свет и себе у њему. Ово је закључак на који подсећа рецензент књиге Милоје Радовић док указује како је, посматрајући стварност

МАГАЗИН

20.11.2016.

Милутин Вукосављевић незатворљивим очима, аутор књиге која је, не питајући га почела сама да се у њему пише, угледао најдаље и најдоње темеље без којих нас не би ни било. Бележећи свакодневно дешавања на пешачењу од Студенице до Хиландара он је сачувао свељудско и свепосредно гледање у себе у белешкама као дргоценим чињеницама и сведочанствима времена. - Пред читаоцима се отварају

стварне стазе, стварни путеви и путељци којих, без обзира на стварна места и стварне људе у њима, непогрешиво доводи до најважнијег човековог пута, онога који свакога човека води од себе до себе. У томе се огледа чаролија ове документаристичке приче, обичне по свему и необичне по свему. Обична је јер су у њој обични људи ближњи наши, а необична јер су сви наши ближњи уствари необични. Она је далеко од путописа, јер није желела да то буде. Из истог разлога је далеко и од репортаже мада има неке њене особености. Аутор свесно бира начин писања, обичан савакодневни говор, а тиме постиже блискост са читаоцима, сматра их сабеседницима и сапутницима. Записани у времену остају и незнанци који су, у искушењима ходољубља ходочасника, помагали како је и колико је ко од њих могао и узмогао. Они, као и учесници овог несвакидашњег пута, собом сведоче да је човеку најважније да увек и свуда буде и остане човек. Тиме ова стварносна и одуховљена прича постаје ближа читаоцима – каже Радовић. Аутор књиге поткрепљује казивање

мислима мудрих и светих људи и на тај начин постиже, одасвуд и занавек, неопходну разговорљивост и разумљивост човековог свепричања. Значајним се чини и то да је довољно опрезан и мудар, јер се не издиже изнад ходајуће приче, па чврсто остаје у њој док се неколико пута понавља од Студенице до Хиландара и грана се све до Острога, иако се постепено своди на једног ходољубника. То је сам Вукосављевић који се издвојио из дружине желећи да још даље допре до себе, а да при томе не буде сметња ближњима који журе у своју осаму да би се у њој сасвим пронашли и зближили. - Суочавање себе са собом, свог немира са својим миром, подразумева радозналост искушеника и стрпљење монаха. Милутину Вукосављевићу то полази за руком. Успева да на пешачењу буде оно што јесте и да своју пешачку самост претвори у живу исповедну причу једног човека блиског свима. Идући од себе она напокон стиже у себе. Тако се довршава ова необична прича која је сама почела да се пише оне непоновљиве ноћи на једном од места свих наших духовних места, у испосници Светога Саве. Њени

читаоци, које сама бира и које ће тек одабрати, осетиће радост божичног одуховљеног симболисанога живота који се свакодневно обнавља и траје као што трају Студеница и Хиландар – каже Радовић уз поруку да је пут свих путева онај који води од себе до себе. Пронаћи ће га само онај који се одлучи да, попут ходољуба из књиге представљене Краљевчанима, пође њиме јер зна куда се упутио и зашто. Идеја о ходочашћу стазама Светог

Саве од Студенице до Хиландара, зачета у врлетима студеничких брда, живи пуне две деценије, а они који су учествовали у њеној реализацији верују да ће трајати и даље. - Ја и моји пријатељи ходочасници смо настојали да ту идеју проширимо свуда куда смо прошли. Ја сам пошао на ходочашће као планинар, а вратио се као ходочасник. Такође и моји пријатељи. Покушали смо да на местима којима смо пролазили формирамо друштва пријатеља Хиландара, а у неким се већ припремају објекти за прихват и коначење ходочасника. Верујем да ће ово да буде инспирација и млађима да одрже ову идеју – каже Вукосављевић. Оно што је забележено током шест поклоничких путовања од Студенице до Хиландара превазилази оквире књиге ограниченог формата, а аутор најављује да би у неком од наредних издања могло бити много тога интересантног што завређује да буде отргнуто од заборава. То је дуг према пријатељима, добротворима и донаторима које су, више него књига која је била само повод, сабрала срца, вера и љубав према ближњима. Т.Р.

Додељена признања за најуспешнија музичка остварења

МАГАЗИН

20.11.2016.

РЕВИЈА Х

- По оцени публике и представника медија који прате збивања на домаћој музичкој сцени најуспешнијим хитовима проглашени „Као жена вредиш милионе“ Магла бенда, сингл „И опет би к'о пре“ Аце Живановића и песма „Старлета“ коју изводи Акапулко бенд. – Слична дешавања и у наредној години акон Крушевца, Врњачке Бање и Требиња у Краљеву је 15. новембра одржана четврта по ре ду „Ревија хитова“ уз учешће бројних тренутно најактуелнијих извођача поп музике са домаће музичке сцене, али и гостију из иностранства. „Ревија хитова“ је значајан музички догађај као прилика да се пригодним наградама озваниче најпопуларнији хитови који су се појавили у току године. Након збрајања гласова публике и представника медија који прате збивања на домаћој музичкој сцени ово значајно признање заслужили су Магла бенд за песму „Као жена вредиш милионе“, Аца Живановић за

сингл „И опет би к'о пре“ и Акапулко бенд за песму „Старлета“. До усијања наелектрисану атмоферу пред неколико стотина младих Краљевчана, окупљених у Дискотеци „Уно моменто“, додатно су подгрејали врхунски наступи најактуелнијих извођача из света хип-хоп, Р&Б и рап продукције, Juice & DJ Kobazz, Fox i Vuya, Rimski i Corona, а специјални гости били су Вања Мијатовић, T- Bratz из Берлина, DJ Ante M из Минхена, Фантастик бенд... Најзаслужнији што је овај изузетан догађај привукао толику пажњу јавности и медија и овом приликом је Дејан Пантић који је још једном доказао да је „Ревија хитова“ најпопу-

ларнијих догађаја овог типа у региону због чега за њим увек влада изузетно интересовање, посебно припадника млађих генерација. - Све ово је готово немогуће остварити без подршке публике и медија који нас годинама уназад верно прате. После „Краљевског музичког фестивала“, који је ове године прославио мали јубилеј и пети рођендан, „Ревија хитова“ је музичко дешавање које је омладини Краљева уприличило предивно вече и дружење са тренутно актуелним извођачима које су сами номиновали – истакао је Пантић уз потврду да ће сличних дешавања бити и у наредној години. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ХИТОВА

МАГАЗИН 20.11.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Због великог интересовања публике за филм „Војна академија 3: Нови почетак“, који се на редовном репертоару налази од 10. новембра, Биоскоп Кварт наставља са приказивањем овог домаћег остварења до 23. новембра у терминима од 18 и 20 сати. Најмлађима се пружа прилика да и даље од 16 сати погледају синхронизован анимирани филм „Тролови“ у 2Д формату, док је термин од 22 резервисан за најновије остварење Дејвида Јејтса „Фантастичне звери и где их наћи насталог по роману Џоан К. Роулинг, а који је претеча легенде о Хари Потеру.

МАГАЗИН

20.11.2016.

Тролови

Од твораца славног серијала Шрек долази анимирани филм „Тролови“, интелигентна и духовита комедија која се бави потрагом за срећом и води у шарен и чудесан свет настањен увек оптимистичним троловима вечито расположеним за игру и песму. Ту су и комично песимистични Бергени који су срећни само кад се наједу тролова. Када оптимистична и весела принцеза тролова Мака започне опасну мисију спашавања најбољих другара од гладних Бергена, долази до тога да моли за помоћ градског кувара Закерала, песимистичког реалисту који жели да јој докаже како свет нису само колачићи и дуге. Њих двоје ће се заједно упустити у авантуру из ван света који им је познат. Њихова мисија је пуна авантура и незгода док нескладни дуо покушава да буде максимално толерантан како би обавио посао најбоље што може. Јединствени свет је пун крзна,

шљокица и сјајних боја, а гледаоце одушевљава живописни и привлачни чупави свет различит од свих досад виђених на филму. Ту су и фризуре – веселе, шарене и чупаве косице које сежу у висине и пркосе гравитацији, па су препознатљиви заштитни знак свих тролова. Маштовит и јединствен свет који настањују пун је незаборавних ликова, музике, хумора, авантуре и боја. Главна тема је срећа и њом је испуњен сваки тренутак филма који истражује како се односимо према другима, и још важније према самима себи, па шаље поруку да срећа долази изнутра и може бити снажна и заразна сила кад почне да се шири. Прича о троловима сугерише да свако може донети промену снагом позитивног мишљења и деловања, истовремено истичући значај исправног поступања посебно код суочавања са страшним изазовима. Филм се приказује до среде 23. но-

вембра, пројекције почињу у 16 сати, a улазница кошта 300 динара.

Војна академија Генерација кадета која је освојила срца милиона гледалаца наставља своје авантуре, а у наставку серијала позната лица се затичу две године након што су дипломирали. Професионалне обавезе преплићу се са приватним проблемима и искушењима амбициозних младих људи које везује пријатељство за цео живот. Истовремено почиње упис нових кандидата на Војну академију, међу којима се издвајају два нераздвојна друга Груја и Буги, супер интелигентан бунтовник Ика, шармантна брбљивица Цеца, тајанствена и помало усамљена Анђела и Маша, девојка која на Академији види бег од посесивне мајке. Свима ће најважнија заједничка лекција бити спознаја да Војна академија нија само војна школа, већ школа живота.

У официрским униформама сада су Бојан Перић, Радован Вујовић, Иван Михаиловић, Бранко Јанковић, Јелисавета Орашанин, Тијана Печенчић, Драгана Дабовић и Тамара Драгичевић, а у филму играју још Љубомир Бандовић, Небојша Миловановић, Милош Тимотијевић, Олга Одановић, Ивана Михић, Младен Нелевић, Оливера Викторовић, Предраг Смиљковић, Милица Михајловић, Јелица Сретеновић, Горан Радаковић, Миодраг Мики Крстовић, Зинаида Дедакин, Слободан Тешић, Ненад Ћирић, Бранка Шелић, Татјана Венчеловски… По мотивима приче Гордана Михића сценарио је, уз помоћ Милана Коњовића, написао Бобан Јевтић, а режију потписује Небојша Неле Гарић. Пројекције почињу у 18 и 20 сати, а улазница стаје 300 динара.

Фантастичне звери и где их пронаћи Филм је настао према последњем делу познате британске списатељице Ј.К. Роулинг, ауторке серијала о чаробњаку Хари Потеру. По њеном сценарију филм је режирао Дејвид Јејтс а у главним улогама наступају Еди Редмејн, Кетрин Вотерсон, Ден Фоглер, Езра Милер, Саманта Мортон и други. Радња се догађа 70 година пре него што је сага о Хари Потеру започела, а назив новог серијала уједно је назив књиге коју је Хари читао пре одласка у Хогвортс, а која је обавезна литература сваког чаробњака. Пројекције почињу у 22 сата, а цена улазнице износи 300 динара.

МАГАЗИН 20.11.2016.

Србија - Луксембург 73 : 51

МАГАЗИН 20.11.2016.

Слога - Металац 81 : 74

МАГАЗИН

20.11.2016.

Војводина - Рибница 3 : 1

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 13. И 19. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

20.11.2016.

20. новембар

284. — Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика 1780. — Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем. 1818. — Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније. 1873. — Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту. 1917. — Украјина је проглашена републиком. Почела је бици код Камбреја у Првом светском рату. 1923. — Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор. 1924. — У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава. 1945. — У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена. Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку.

1952. — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген. 1959. — Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол. У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине). 1980. — У Кини је почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76. 1980. — Језеро Пењор у Луизијани је нестало када су рудари који су тражили нафту случајно пробушили таван подземног рудника соли. 1991. — У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .[1] 1995. — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу. 1998. — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала Зарју, први модул Међународне свемирске станице. 2001. — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена. 2002. — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка

чланству у ЕУ. 2003. — У експлозији аутомобилабомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.

21. новембар 1783. — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза. 1806. — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке. 1877. — Томас Едисон објавио изум фонограф. 1916. — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило. 1937. — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета. 1938. — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху. 1963. — Римокатолички Ватикански концил одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског. 1974. — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене. 1977. — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села. 1994. — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено

Уједињемим нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949. 1995. — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату. После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ. 2000. — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије. 2002. — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999. 2004. — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника. 2011. — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All Night.

22. новембар 1497. — Тражећи морски пут у Индију, Португалац Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде, на крајњем југу Африке. 1699. — Данска, Русија, Саска и Пољска, после победе над шведском

20.11.2016.

МАГАЗИН

војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске. 1842. — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен. 1868. — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика. 1943. — У Либану проглашена независност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Велика Британија и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946. 1963. — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и гувернер Тексаса Џон Коноли. 1963. — Потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД. 1972. — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину. 1974. — Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији. 1975. — Хуан Карлос постао краљ Шпаније, два дана послесмрти диктатора Франсиска Франка. Последњи шпански монарх био Алфонсо XIII, 1931. побегао из земље. 1977. — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи. 1989. — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло још 16 људи. 1990. — Прва премијерка у историји Велике Британије Маргарет Тачер због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту. 1992. — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међуна-

родним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима. 1995. — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992. 2001. — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни. 2002. — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.

23. новембар 1531. — Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској. Римокатоличке области признате као део Швајцарске Конфедерације. 1831. — Дводневни штрајк лионских ткача прерастао у организован устанак лионских радника. Устаници заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу. Њихови захтеви за повећање надница нису прихваћени, а војска почетком децембра угушила устанак. 1889. — У салону Пале ројал у Сан Франциску постављен први џубокс. 1891. — Деодорода Фонсека, вођа преврата 1889. којим је оборено Бразилско царство, први председник Бразила, због сукоба с Конгресом присиљен да напусти положај. 1932. — Спајањем краљевстава Неџд и Хиџаз формирана Краљевина Саудијска Арабија, с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом. 1961. — Доминиканска Република променила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго. 1971. — Кина постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација. 1980. — У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији поги-

нуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500. 1983. — СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања крстарећих ракета САД у Европи.

1989. — Око 300.000 људи се окупило на централном тргу Вацлавске намести у Прагу захтевајући демократске реформе у Чехословачкој. 1996. — Отет етиопски авион „боинг 767“ са 163 путника и 12 чла-

нова посаде пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива. У несрећи погинуло 125 особа. 1999. — Председник САД Бил Клинтон стигао на Космет, где је посетио америчку војну базу Бондстил код Урошевца и разговарао с представницима Срба и косовских Албанаца. Клинтон од Албанаца тражио да опросте Србима и поручио им да је време за борбу прошло. 2001. — У сукобима Израелаца и Палестинаца на Западној обали убијен вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу Ханод. Трибунал у Хагу подигао трећу оптужницу против бившег председника Југославије Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевић раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској. 2002. — Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Џамали положио заклетву и формално успоставио цивилну власти после трогодишње војне диктатуре. 2003. — Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због фалсификовања изборних резултата. За председника Грузије 15. јануара 2004. изабран лидер грузијског Националног покрета Михаил Сакашвили.

24. новембар 1642. — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија. 1859. — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“. Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света. Тај дан се обележава и као Дан еволуције. 1896. — Основан Педагошки музеј (Београд) 1941. — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату.

Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града. 1963. — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат. 1974. — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја. 1976. — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова. 1989. — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек. 1992. — На југу Кине срушио се путнички авион "боинг 737". У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде. 1995. — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака. 1998. — Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића. Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе. 2000. — Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници. Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на

Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ. 2003. — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног кривим за учешће у рушењу авиона Пан ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.

МАГАЗИН

20.11.2016.

25. новембар

1783. — Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност. 1877. — Избила је Тополска буна на Становљанском пољу близу Крагујевца, када су Лепенички и Јасенички батаљони одбили да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу уочи Другог српско-турског рата и покушали да на власт доведу Петра Карађорђевића. Устанак је угушен 29. новембра, а од 70 учесника оптужених за велеиздају, 24 су осуђена на смрт, од којих су седморица стрељана. 1884. — У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху. Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду. 1915. — Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.Након окончања дејства у долини Велике и Јужне Мораве(Битка на Морави (1915)),у повлачењу војника праћених избеглицама, живот је изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године. 1918. — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. 1936. — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења

комунизма. 1941. — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату. 1943. — Одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Мркоњић-Граду. 1952. — У Лондону је први пут изведена "Мишоловка" Агате Кристи, позоришни комад који се и данас приказује у позориштима широм света. У лондонском позоришту Сент Мартин непрекидно се изводи већ 50 година. 1965. — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Касавубу. Касније је проглашена Демократска Република Конго, 1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо. 1969. — Члан "Битлса" Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра. 1970. — Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно рутуално самоубиство (харакири), у знак протеста против "вестернизације" Јапана. 1975. — Суринам добио независност од Холандије 1992. — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993. 1996. — Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима, оптужујући председника Слободана Милошевића да је покрао изборе. 2001. — Америчка компанија "Едвансд сел технолоџи" саопштила је да је клонирала људски ембрион. Према изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића. 2002. — Председник Црне Горе

Мило Ђукановић поднео је оставку. Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе. УНМИК преузео контролу над оп-

народна заједница успоставила власт на читавој територији Косова. 2013. — Изашао је трећи албум групе Ван дирекшон, под називом Midnight Memories.

26. новембар

штинском администрацијом у северном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби. Тиме је након три године и пет месеци међу-

1703. — У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи. 1865. — Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“ 1880. — Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878. 1914. — У Првом светском рату експлодирао је британски ратни брод „Булворк“, док је у њега укрцавана муниција. Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12. 1918. — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровић-Његоши и да се краљевина Црна Гора присједини краљевини Србији. 1922. — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер. Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон. 1940. — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја. 1941. — Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор. 1942. — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу. 1949. — У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта. Устав је ступио на снагу у јануару 1950. 1965. — Француска је лансирала први вештачки сателит.

1967. — Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине. 1978. — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану. 1979. — Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији. 1986. — Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила. 1987. — Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је 270 људи. 1990. — Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу. 1993. — Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима. 1998. — У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату. 2000. — Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије. Милошевић је у јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2001. — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти. 2009. — Радикалка Гордана ПопЛазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs