MagaziIN 254 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 254 * 13. новембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

13.11.2016.

У овом броју: Сећање на славна времена Српска рамонда Конкретни проблеми испред политике Очи у очи са политичарима Људски капитал за будућност Пружена рука сарадње Лажна опасност огорчила мештане Црна рука на културној сцени града

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 14 16 20 28 36 42 46

Човек са сторину лица Између потреба и могућности Спортска дворана тражи кума Прва позорница кафанска столица Чудо звано Мали Јоаким На репертоару Биоскопа „Кварт“ Рибница - Црвена звезда Беовук - Слога Времеплов

52 62 70 76 82 84 90 92 94

МАГАЗИН 13.11.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН 13.11.2016.

Обележен Дан примирја у Првом светском рату

- Пре пуних 98 година окончан је Први светски рат, највећи ратни сукоб у историји човечанства у коме је учествовало више од 40 држава. – Током четири ратне године преполовљен број становника Краљева. – У Првом светском рату учествовало око пет хиљада становника Среза жичког. – Од 2012. године Дан примирја државни празник. – И ове године приликом обележавања значајног датума изостало присуство већег броја грађана какво доликује овом догађају

Фото: М. Радовановић

СЕЋАЊЕ НА СЛАВНА ВРЕМЕНА

ету годину заредом Србија обележава 11. новембар у знак сећања на исти дан 1918. године када су, у железничком вагону у Компијену, представници поражених снага које је предводила Немачка потписали примирје са силама Антанте. Тиме су окончана непријатељства на Западном фронту што се, у великом броју европских земаља, сматра крајем Првог светског рата. Дан примирја се обележава у Великој Британији, Француској, Белгији, Новом Зеланду, као Дан сећања у земљама Комонвелта, а под именом Дан ветерана у Сједињеним Америчким Државама. У Британији се помиње и као Дан макова према цвету који расте у Фландрији где је погинуо највећи број британских војника. Дан примирја је и ове године прилика да се, након полагања венаца испред споменика на Тргу српских ратника, подсети на велико страдање и хероизам српског народа у борбама за ослобођење од окупатора. Венце и цвеће су још једном положили представници локалне самоуправе, војске, полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, „Јово Курсула“, Удружења бораца ратова 1991-1999 и други. Српска војска је дала значајан допринос победи савезника у Првом светском рату у коме је изгубила милион и 250 хиљада становника што, са

МАГАЗИН

13.11.2016.

страдалима у два балканска рата, чини око 28 процената становништва. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а посебно после Другог светског рата, код Срба је наступила својеврсна амнезија па су заборављене велике жртве, страдање и хероизам испољен у Првом светском рату. Зато се обележавање Дана примирја сматра још значајнијим у подсећању на славна времена из не тако давне историје. Као највећи ратни сукоб у историји човечанства, у коме је учествовало више од 40 држава, Први светски рат је отпочео 1914. године нападом на Србију. Дан примирја у Србији добија на значају податком да је земља у рату учествовала на страни сила које су однеле победу, иако је велики број војника са државним руководством био принуђен да се преко Албаније повуче у Грчку како би, отварањем Солунског фронта, почео незадрживи поход ка победи и ослобађању земље. Незадрживи јуриш српске војске био је повод да у јесен 1918. године немачки цар у телеграму бугарском цару устврди да је срамота што је 60 хиљада српских војника одлучило исход Првог светског рата због чега је његова земља била принуђена да потпише капитулацију. Краљево, које је дало немерљив допринос борбама за ослобођење у Великом рату, са посебним поносом обележава дан који је означио почетак нове ере у даљем развоју. Југословенска влада је изабрала да Краљево у новој држави буде индустријски центар, па само неколико година након ослобођења почиње градња Фабрике вагона и Фабрике авиона, отворен је стални војни аеродром, а у граду смештен војни гарнизон. Након рата у град са различитих страна долазе бројни стручни кадрови, инжењери и техничари, ничу читава нова насеља, а

Краљево постаје велики индустријски центар. Краљево је ослобођење дочекало са дупло мање од пет хиљада становника колико их је било уочи рата. Историчари су забележили да је за време рата у граду било и сто хиљада избеглица, а у њему су једно време боравили чланови српске владе, дипломатског кора и трезор националне банке. Као и у бројним сличним приликама и на овај дан је изостало веће присуство грађана какво одговара значају догађаја који је био повод за полагање венаца, па је скромна група званичника још једном изазвала изненађење ретких пролазника који су се сат пре поднева једанаестог новембарског дана нашли на Тргу српских ратника. Симбол примирја у Првом светском рату у Србији је цвет Наталијине рамонде, угрожене врсте која је у ботаници позната као цвет феникс. Осим њега у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице изнад цвета, а препоручује се да се носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника. - Данас обележавамо 98 година од примирја у Првом светском рату, односно дана кад је Први светски рат завршен. Ми смо као земља поднели огромне људске губитке и у каснијим друштвено-политичким догађајима показали као преломни за даљи ток историјских догађаја у нашој земљи. Надам се да се велики сукоби у будућности неће дешавати и да ће људи наћи други начин за решавање проблема, а не оружаним путем – изјавио је након полагања венаца, на споменик српском војнику усред Трга српских ратника, градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 13.11.2016.

Цвет феникс симбол примирја у Великом рату

СРПСКА РАМОНДА Симбол примирја у Првом светском рату у Србији је цвет Наталијине рамонде, угрожене врсте која је у ботаници позната као цвет феникс рпска рамонда, колачић или цвет феникс, је ендемска биљка централног Балкана коју је 1874. године у околини Ниша открио Јосиф Панчић. Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла, и веома слична биљци Ramonda nathaliae због чега се сматра да се током терцијера полиплоидијом одвојила у самосталну врсту. По ободу неправилно и крупно назубљени листови цвета су јој скупљени у приземну розету, а цветна дршка без листова достиже висину од 15 центиметара. На њој се налази један до три цвета, код старијих примерака до шест, смештених у вршној разређеној цвасти. Крунични листићи су бледо љубичасте боје са жутом основом, а на цвету их најчешће има четири до пет, ређе три или шест. За ову биљку је карактеристична

МАГАЗИН

13.11.2016.

појава да, и уколико се потпуно осуши, може поново да оживи кад се залије, а могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. Станиште српске рамонде су пукотине кречњачких стена, најчешће у заштити шумске вегетације. Живи у клисурама и нижим планинским гребенима на надморској висини до 1.800 метара, чешће у брдском и нижем планинском региону на висинама од 300 до 1.000 метара. Рамонда насељава само северно експониране стене, а са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице. Српска рамонда је ендемит централног дела Балканског полуострва који насељава Србију, Албанију, Бугарску, Грчку, Македонију и Црну Гору. Иако због неприступачности највећег дела станишта није примећено

опадање бројности ове биљке приступачни делови, стене поред путева и мале локалне популације, у великој мери су редуковане и, због експлатације од стране сакупљача, на ивици нестанка. Према истраживањима у источним деловима Србије, Сићевачкој, Јелашничкој и клисурама северних падина Шар планине, на површини од пет квадратних метара приметно је присуство популације које варира између десет и јединки. Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања биљке чијем опстанку прете још уништавање природне шумске вегетације, чиме се мењају микроклиматски услови, и изградња хидроакомулација у кањонима. Рамонда је у Србији заштићена као природна реткост.

Недеља парламентаризма у Краљеву

МАГАЗИН

13.11.2016.

КОНКРЕТНИ ПРОБЛЕМ

МИ ИСПРЕД ПОЛИТИКЕ

- Краљево се ове године укључило у „Недељу парламентаризма“ коју, поводом Међународног дана демократије, уз подршку партнерских организација организују Народна скупштина Републике Србије и иницијатива Отворени парламент. - Веће интересовање него за политички систем гимназијалци показали за решавање конкретних проблема, сређивање школског дворишта и повећање безбедности ученика у зони школе

едељу парламентаризма чини низ догађаја и активности којима се отвара форум за разговор о парламентарној демократији и учешћу грађана у демократским процесима са циљем бољег повезивања и упознавање са радом Народне скупштине, али и локалних парламената. Серијом различитих догађаја отвара се простор за дебате о учешћу у демократским процесима, значају отворености парламента као институције, али и различитим начинима комуникације између грађана и њихових директно изабраних представника. Концепт Недеље парламентаризма је развијен по угледу на „Parliament Week“ који је пре пет година покренуо парламент Велике Британије. Недеља парламентаризма окупља партнерске организације које, одржавањем једног или више догађаја, доприносе покретању дебате на нека од важних питања, промовисању отворености у раду и отварању нових канала за комуникацију између грађана и парламента. Једини услов који је британска Недеља парламентаризма поставила

МАГАЗИН

13.11.2016.

за учешће била је жеља за промовисањем парламентарне демократије и учешћа грађана у демократским процесима. Недеља парламентаризма се широм Србије одржава од 7. до 13. новембра, а у Краљеву је почела у уторак у библиотеци Гимназије где се градоначелник др Предраг Терзић састао, и разговарао, са члановима Ученичког парламента ове школе. Тако се Краљево ове године укључило у „Недељу парламентаризма“ коју, поводом Међународног дана демократије, уз подршку партнерских организација организују Народна скупштина Републике Србије и иницијатива Отворени парламент. Посета Ученичком парламенту Гимназије, и Омладинском клубу у овој школи, прилика је за упознавање са радом и потврду да је ученицима основних и средњих школа омогућен одређен вид самоорганизовања како би могли да расправљају о најважнијим питањима за функционисање њихове школе и сарадњу са директором, члановима Школског одбора, на-

ставницима и професорима. И поред права на иницијативу, и потребе да бар буду питани за мишљење приликом доношења одлука о важним питањима за рад у школи, др Терзић указује на потребу поштовања хијерархије која прецизно дефинише односе између ученика и просветних раника. Недеља парламентаризма је посебна прилика да се ученици упознају са начином и моделима функционисања парламената, а да у пракси виде како функционише Скупштина града као најважнији законодавни орган у свакој јединици локалне самоуправе. У дану кад су се бирачи опредељивали за избор четрдесет петог председника Сједињених Америчких Држава ученици Гимназије, и нешто млађи из основних школа посебно талентовани за математику, били су у ситуацији да се подробније упознају са изборним системом ове земље и, уз уздржаност градоначелника о шансама два учесника изборне трке, одају безрезервну подршку републиканском кандидату Доналду Трампу. Иако се очекивало да покажу веће

интересовање за политички систем гимназијалце су више интересовали конкретни проблеми везани за сређивање школског дворишта што је потврдио и председник њиховог парламента Стефан Милошевић уз подсећање да су скромна средства којима располажу била довољна тек да се организује посета Сајму књига. Једним од највећих проблема у Гимназији сматрају безбедност ученика на коју у значајној мери утиче податак да кроз двориште пролазе и станари суседних зграда што је повод за размишљање о затварању бочног улаза у школу. Ма колико да је простор испред и у унутрашњости школе покривен камерама за видео надзор провејава уверење да то није довољно и да би безбедност требало да се подигне на виши ниво. Проблем физичког обезбеђења постављањем одговарајуће ограде отежава сазнање да се у истом дворишту налазе чак четири школе које би заједнички требало да учествују у изради и реализацији пројекта. Иако се од локалне самуправе оче-

кује да иницира увођење професионалног обезбеђења у школе идеја не наилази на претерану подршку, а разлог се види и у чињеници да ни оно које је ангажовано у згради Градске управе не извршава поверене задатке на начин који се очекује. У то је, непосредно по ступању на дужност, у два наврата могао да се увери и градоначелник Краљева, први пут кад је приликом доласка на посао затекао радника обезбеђења у дубоком сну, а други пут кад није успео ни да га пронађе како би откључао канцеларију. Податак о великом број основних и средњих школа води ка уверењу да би трошкови ангажовања професионалног обезбеђења превазилазили могућности све скромнијег градског буџета, па би ка решењу могло да води појачано разумевање Школске управе за овај проблем. Безбедност ученика свих школа са овог подручја додатно угрожава начин регулисања саобраћаја, и непрописно понашање неодговорних возача, што указује на неопходност ригорозније контроле брзине моторних возила.

И док се очекивано побољшање очекује од реализације плана Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима о постављању мерача брзине у зони школа, који би упозоравали возаче и успоравали кретање возила, пре обезбеђења средстава за сређивање дворишта неопходно је направити пројекат који би тачно дефинисао износ средстава на основу чега би се планирала у буџету за наредну годину. Опаска да би значајна средства могла да се уштеде ако би неко од јавних предузећа, чији је оснивач град, урадило пројекат без надокнаде само је повод за опаску да од лењих буба у њима не треба очекивати превише разумевања. Повод за очекивану помоћ градоначелника у решавању значајних проблема види се у чињеници да је и сам био ученик ове школе баш као и неки од његових претходника, али то није било довољно да се додатно ангажују како би била побољшана бар безбедност припадника млађих генерација. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

Најмлађи парламентарци у Скупштини града

МАГАЗИН

13.11.2016.

ОЧИ У ОЧИ СА ПОЛИТИЧАРИМА

- После земљотреса који је погодио Краљево пре више од шест година у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ настава се и даље одвија у неадекватним просторијама. - Ученицима Музичке и Уметничке школе не одговара да буду подстанари, а локалној самоуправи да сваког месеца одваја значајна средства за закуп просторија. – У току су преговори са турском компанијом заинтересованом да учествује у продужењу и проширењу полетно слетне стазе Аеродрома „Морава“ како би могла да прими знатно веће авионе који би гарантовали повољнији комерцијални ефекат. - Од 12 милиона динара намењених суфинансирању пројеката удружења грађана скоро половина је намењена програмима из области културе. – Годишње улагање од 200 милиона динара у културу потврђује да је Краљево, у односу на градове сличне величине, у знатно повољнијем положају. - Држава мора да исправља криве Дрине

МАГАЗИН 13.11.2016.

едеља парламентаризма повод је да представници законодавне и извршне власти угосте чланове ученичких парламената краљевачких школа и у једносатном разговору са њима појасне недоумице везане за функционисања скупштинског система, али и одговоре на бројна питања која интересују овај део популације. Значајнијим од чињенице да је сала за одржавање седница била пунија него приликом редовног рада локалног парламента сматра се неуобичајено висок степен јединства присутних манифестован честим аплаузима како због питања која су постављана тако и као реакција на одговоре градоначелника Краљева др Предрага Терзића, председника Скупштине Ненада Марковића и координатора Канцеларије за младе Николе Радевића.

МАГАЗИН

13.11.2016.

Приближавање пунолетству повод је за подсећање на потребу да излазак на изборе није само грађанска дужност већ и начин да се непосредно

утиче на будућност. Почетак скупа требало је да личи на скупштинско заседање што је било повод да председавајући Марковић

симболично отвори расправу и укаже на потребу поштовања пословника о раду. Првобитно устручавање трајало је

добрих пола сата током којих су градоначелник и председник Скупштине објашњавали како се бирају одборници, градоначелник и чланови Град-

ског већа. И поред више пута поновљеног инсистирања на питања о финкционисању система чини се да су младе парламентарце више интересовале друге ствари, а у више наврата обећаван почетак градње зграде Музичке школе „Стеван Мокрањац“ прилика за подсећање да се, после земљотреса који је погодио Краљево пре више од шест година, настава и даље одвија у неадекватним просторијама. - Пројекат за изградњу постоји и ми ћемо се трудити да, колико је у нашој моћи, преко републике дођемо до средстава за изградњу школе. Изградња школских зграда је у надлежности републике, а не града, али је неопходно да се заложимо како би успели да обезбедимо просторије јер, како ученицима Музичке и Уметничке школе не одговара да буду подстанари

13.11.2016.

МАГАЗИН

ни нама не одговара да сваког месеца одвајамо оволико средстава за закуп просторија – потврдио је др Терзић. Питање везано за просторе у којима се одвија настава повод је за подсећање на проблем Основне школе „Свети Сава“ и неопходност да се постојећи пројекат прилагоди новим урбанистичким стандардима што је услов како би се конкурисало за средства потребна за изградњу. Да се ни један од проблема значајних за три школе не може решити на једноставан начин потврђује податак да ни у буџету ресорног министарства нема довољно средстава за градњу током једне буџетске године, па ће на то морати да се сачека до неке повољније прилике. Питање зашто још није отворен цивилни аеродром у Лађевцима повод је за подсећање на бројне ствари о којима, ма колико то било у њеном интересу, не одлучује локална самоу-

права. Иако је отварање Аеродрома „Морава“ за цивилни саобраћај несумњиви интерес Краљева, и оближњих Крагујевца и Чачка, чини да није приоритет републике из које често стижу контрадикторне информације о будућности. Младим парламентарцима је предочено да тренутно стање аеродромске писте омогућава слетање и полетање одређене категорије авиона што није довољно за економску исплативост. Због тога се преговара са турском компанијом заинтересованом да учествује у продужењу и проширењу полетно слетне стазе како би могла да прими знатно веће авионе који би гарантовали повољнији комерцијални ефекат. У питања из домена локалне самоуправе могла би се убројити она која се односе на месечна примања градоначелника, злоупотребу средстава намењених санацији последица

земљотреса, намеру да се улаже више у културно уметнички развој града и обезбеди адекватни услови за практични део наставе ученика Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“. Податак да се значајна средства улажу у културу поткрепљен је чињеницом да је од 12 милиона динара намењених суфинансирању пројеката удружења грађана скоро половина намењена програмима из области културе. Сем тога за рад установа у овој области, трошкове плата запослених и финансирање програма које реализују, улаже се додатних 200 милиона што потврђује да је Краљево, у односу на градове сличне величине, у знатно повољнијем положају. Проблем одвијање практичног дела наставе ученика саобраћајне струке везан је за егзистенцију „Аутотранспорта“ који је годинама био место на коме су стицали потребна знања за

рад у овој области. И док су ученици добар низ година у погонима овог предузећа буквално крали занат од мајстора различитих профила у каснијем периоду им је, потврђује Марковић, мотив био да оду на пљескавицу и играју фудбал што се сматра проблемом школског система, а не само ове школе. Младе је интересовало да ли Србија треба да иде према Европској унији или Руској Федерацији, шта се ради да не би одлазили у друге државе, да ли се било шта чини на смањењу евидентног разочарања код овог дела популације и зашто се она гура у политику. - Држава мора да исправља криве Дрине које су нам многи правили док су отимали и крали од ове земље. На сваком кораку је био неко ко је гледао како ће сто по сто еврића да гурне у џеп, па долазите у ситуацију да пра-

вите државу, и овај град, ни из чега јер имате напуштене и покрадене фабрике. Само у „Магнохрому“ је радило седам хиљада људи, у „Фабрици вагона“ шест, у „Ауторанспорту“ две, а „Каблару“ три до четири што чини двадесетак хиљада радних места. Неко пре нас је све то уништио, а ми се боримо да Србија више никад не дође у позицију да неко може да краде и отима – каже Марковић. Разумљива забринутост за судбину повод је за препоруку да се активнијим ангажовањем утиче да перспектива буде извеснија. То је могуће појачаним ангажовањем, али не само преко политичких странака. - Немојте да седите и чекате јер вам нико ништа неће дати. Данас није довољно само да се заврши школа већ и да се докаже то што је научено. Ако неко међу вама жели да буде градоначелник, а верујем да има и таквих,

треба да зна да је потребно брзо да се учи и много да се ради. Ко је спреман на то нека изволи, али прво мора да крене од места одборника – поручио је градоначелник уз потврду да је на почетку мандата дао одређена обећања између којих и оно које се тиче побољшања положаја младих, а томе треба да допринесе Канцеларија за младе као прва институција која се организовано бавила проблемима ове популације. Уверење да млади немају адекватан простор где би могли да обављају различите активности, и квалитетно проводе слободно време, било је повод за обезбеђење просторија у Улици цара Душана у којима ће, након адаптације, бити смештен Омладински клуб. Замишљен је као место на коме ће сви који то пожеле бити у могућности да, поред стицања нових знања и вештина, слободно време проводе квалитетније него пре тога. Т. Радовановић

Експозе председника Владе Србије (12)

МАГАЗИН

13.11.2016.

ЉУДСКИ КАПИТАЛ ЗА БУДУЋНОСТ

Фото: М. радовановић

У оквиру развоја нових интегрисаних програма наставе у стручном образовању ставиће се акценат на развој предузетничких вештина, практичних и примењивих знања. - Република Србија је започела увођење модела дуалног образовања, као начина за усклађивање система образовања с тражњом привреде за кадровима. - У земљама које имају дуално стручно образовање стопа незапослености младих, по правилу, мања од 10 одсто. - Национални репозиторијум докторских дисертација је постао највећа ризница знања у региону. - Према подацима Републичког завода за статистику смањење стопе незапослености младих од 7,3 одсто је важан резултат Владе. - До 2014. године српско здравство је сматрано најгорим у Европи, с најлошијим оценама квалитета

Реформа образовања уочавамо се са све већом конкуренцијом на глобалном тржишту. Како би се наша привреда такмичила у глобалној арени, морамо да образујемо децу на начин који је такође међународно конкурентан и у складу са захтевима будућности. Вештине које се траже данас на тржишту рада нису исте као оне које ће бити потребне кроз пет или десет година. Послодавци желе да запосле оне који умеју да решавају проблеме, да се прилагођавају новонасталим ситуацијама, да креативно размишљају, да буду иновативни, комуникативни и да умеју да се организују, уз сва друга специфична знања која захтевају појединачне професије. Усредсредићемо се на успостављање националног оквира квалификација који би требало да обезбеди евиденцију образовних профила потребних на тржишту рада како би се образовни програми прилагођавали потребама тржишта рада, али и обезбедило признавање и препознавање вештина и знања стечених ван формалног образовања. У оквиру развоја нових интегрисаних програма наставе у стручном образовању, ставиће се акценат на развој предузетничких вештина и практичних и примењивих знања. Ако нема искуство из праксе, млад човек се тешко одлучује и на покретање самосталног бизниса (само 3–5 одсто младих људи ће покренути самостални посао ако током школовања нису стицали неко радно искуство, али у оним срединама у којима јесу стицали то искуство, 15– 20 одсто младих који су завршили школовање покренуће сопствени бизнис). Ту склоност ка предузетништву развија управо дуални модел образовања. На дуални модел образовања и његове предности указали су нам страни инвеститори, пријатељи и колеге из Швајцарске, Немачке и Аустрије, земаља које су међу највећим донаторима српском друштву и привреди и које су највећи инвеститори у Србији. Република Србија је започела увођење модела дуалног образовања, као

МАГАЗИН

13.11.2016.

начина за усклађивање система образовања с тражњом привреде за кадровима, јер пракса је показала да је у земљама које имају дуално стручно образовање стопа незапослености младих, по правилу, мања од 10 одсто. То је основни разлог зашто је ово питање рангирано високо у агенди Владе Републике Србије и представља мост који нашу децу припрема за изазове високог образовања, али и укључивање у тржиште рада. Променама у Закону о високом образовању и њиховим имплементацијама, рад високошколских установа постао је транспарентнији, развијен је национални репозиторијум докторских дисертација (НАРДУС), који је у међувремену постао највећа ризница знања у региону, промењен је начин признавања диплома стечених у иностранству на један јефтинији и ефикаснији начин, како би била уклоњена баријера за повратак стручњака из иностранства. Усвојени су нивои квалификација и њихови описи, као предуслов за доношење закона о оквиру квалификација и референцирање ка европском квалификационом оквиру. Свака озбиљна реформа образовања почиње реформом високог образовања – како би се оно више фокусирало на конкурентност, оријентацију ка крајњем резултату и иновацијама, као и на мапу пута ка финансирању које је оријентисано ка учинку. Уочени нови елементи потребни за даље усавршавање области високог образовања иницирали су да започнемо измене Закона о високом образовању и његово доношење се очекује до краја 2016. године. Пре много година, Универзитет у Београду је био једна од најпрестижнијих установа у региону, која је привлачила студенте из целог света. Напорно ћемо радити да се до 2020. рангирамо међу друге светске унивезитете и да Београд постане образовни центар региона који ће бити атрактивно место за образовање студената из других крајева света. Посебна пажња у наредном периоду биће посвећена предшколском образовању усарадњи са Светском

банком, Уницефом и Фондацијом „Новак Ђоковић“ за унапређење образовања у раном детињству. Висок квалитет образовања има утицај на нашу омладину само онда када свако има подједнаку прилику да га користи. Ово почиње с образовањем у раном детињству. Доказано је да образовање у раном узрасту у значајној мери утиче на позитивне резултате у понашању, боље напредовање и достигнућа у образовању. Ово побољшава и изгледе заоткривање евентуалних проблема довољно рано да се пружи адекватна брига и нашојдеци гарантују срећно детињство и светла будућност.

Омладинска политика У претходном мандату Владе донета је нова Национална стратегија за младе за период 2015–2025. године и Акциони план за њено спровођење у периоду 2015–2017.године. Интензивирана је сарадња и повезивање младих у региону и потписана je у Бечу Заједничка декларација о оснивању Регионалне канцеларије за сарадњу младих Западног Балкана. Настављена је и интензивирана сарадња с међународним билатералним партнерима, а у сарадњи с немачком и швајцарском развојном агенцијом, са агенцијама УН, а посебно са УНИДО (Организација Уједињених нација за индустријски развој) икоришћењем претприступних ИПА фондова, започети су програми унапређења услова зазапошљавање младих. Током 2015. године, Европска унија је у оквиру омладинске компоненте програма Еразмус+ подржала у Републици Србији са укупно 1,5 милион евра 35 међународних омладинских пројеката, или чак 58 одсто свих одобрених пројеката на Балкану, чиме је Република Србија била најуспешнија земља Балкана у Еразмус+ програму у 2015. години. Такође, Република Србија је 2015. годину завршила и као најактивнија земља Западног Балкана, са 36 акредитованих организација и канцеларија за младе за учешће у Европском волонтерском сервису.

13.11.2016.

МАГАЗИН

Према подацима Републичког завода за статистику, смањење стопе незапослености младих од 7,3 одсто у прошлом мандату јесте важан резултат Владе, али рачунамо да је то само започињање жељеног тренда, чије је убрзање у наредном периоду наш кључни, стратешки задатак у сектору омладинске политике. Промовисаћемо омладинско и социјално предузетништво, успостављати бизнис инкубаторе и центре за унапређење предузетништва, ученичке и омладинске компаније. Радићемо на поједностављењу пословања младих предузетника и на успостављању Националног програма стручних пракси. Стварање подстицајног окружења за активно учешће младих укључиће: утврђивање објективног стања и координацију активности које треба битно да побољшају запосливост и запосленост младих; квалитет образовања и целоживотног учења; здравље и добробит младих; безбедносну културу младих; социјалну укљученост младих из осетљивих група; мобилност и међународну сарадњу младих и подршку младим мигрантима; систем информисања младих и учешће младих укреирању и коришћењу културних садржаја. С таквим амбијентом може се очекивати смањен број одлазака младих из земље и њихов одговоран однос према заједници.

Здравље на првом месту: нови план за здравствену заштиту Наше здравство пратиле су бројне реформе, нереализовани пројекти, неискоришћени кредити и донације, што је све заједно допринело да до 2014. године српско здравство буде сматрано најгорим у Европи, с најлошијим оценама квалитета. Изазов је био у протеклом периоду

зауставити пропадање здравства у Србији. Не само да смо то постигли већ смо створили базу за развој и напредак услова лечења коднас, створили смо услове да наше здравство буде брже, ефикасније и квалитетније. Након добијене сагласности Европске инвестиционе банке на тендерску документацију за прву фазу изградње Клиничког центра Србије, објављен је тендер и извођач започиње радове овог лета – после десет година откако је одобрен овај кредит и после силних неиспуњених обећања претходника да ће овај посао већ бити готов. Процењена инвестициона вредност радова је 96,1 милиона евра, обухвата реконструкцију и изградњу 86.000 м2, а рок извршења радова је 31 месец. Транспарентним и квалитетно спроведеним поступком јавне набавке добијена је повољнија понуда од процењене вредности за око 20 милиона евра, односно изабрана је понуда која износи 75,46 милиона евра. Нова Влада је спремна и способна да грађанима Србије у предвиђеном року обезбеди реализацију овог пројекта, баш као што је успела да обезбеди завршетак радова на новом Клиничком центру у Нишу до краја ове године. Већ почетком 2017. године грађани Ниша и околине моћи ће да се поносе новим Клиничким центром Ниш. И реализација ове инвестиције таворила је до пре две године, али је, захваљујући нашим напорима, пројекат сада у завршној фази. Србија је набавила гама-нож, који се сматра „златним стандардом“ у неурохирургији. Почео је с радом 2. новембра прошле године, а до 16. маја ове године обављено је више од 368 операцијa. За седам година, од 2008. до 2015, за лечење 801 пацијента из Србије на клиникама у Турској, РФЗО је издвојио 4.699.000 евра, колико је отприлике и коштала набавка гама-ножа.

Осим што се пружа највиши ниво лечења нашим грађанима, постали смо регионални центар за ову врсту интервенције. Да бисмо градили бољу будућност за наш народ и осигурали да српске породице имају сигурност и стабилност које су им потребне, стављамо здравље на прво место ииспунићемо оно што се од нас очекује у погледу здравствене заштите. Тренутно, наша потрошња за здравствену заштиту је висока: према актуелним подацима, трошимо скоро 10 одсто свог БДП-а на здравство, што одговара цифри од 430,35 милијарди динара (3,5 милијарде евра) сваке године. У наредном периоду, како бисмо учинили да наш систем здравствене заштите буде бољи, намеравамо да се усредсредимо на: доступност и капацитете здравствене заштите, ефикаснију и квалитетнију услугу и бољи систем превенције. Осим тога, Влада Србије фокусирана је да у наредном периоду обезбеди нову и савремену дијагностичку опрему, као што су скенери, магнетне резонанце и апарати заултразвук за све здравствене установе у Србији. Унапређење квалитета и базе информација о здравственој заштити, као и њихова употреба такође ће нам помоћи да доносимо боље одлуке о томе како да управљамо трошковима наше здравствене заштите како бисмо обезбедили да грађанима буде штобоље. Међу приоритетима здравственог система Србије у наредном периоду свакако ће бити континуирано спровођење скрининг програма и побољшање превентиве на свим нивоима. Осим што пружају много веће шансе за излечење, правовремени скрининг програми и превентива омогућавају уштеду за здравствени систем на име скупоцених трошкова лечења примарног обољења и његових последица.

МАГАЗИН 13.11.2016.

Завичајне активности у успостављању контаката

МАГАЗИН

13.11.2016.

ПРУЖЕНА РУК

- Краљевачка кућа на територји општине Раковица место на коме би се укрштале понуде две локалне заједнице и проналазили начини за задовољење заједничких интереса. - Електронска апликација „Краљево те зове“ почетни корак у формирању базе података свих који желе да сарађују са Краљевом. - Раковица подручје града Београда најближе Краљеву. - Слична судбина два некада позната индустријска центра. - На месту бивше фабрике „Рекорд“ почиње изградња „Капитал парка“, највећег тржног центра у Београду. - Краљевачки кајмак нови бренд „КК“

КА САРАДЊЕ

временима кад је је сигуран ослонац на сопствене снаге све неизвеснији сламка спаса се види у сарадњи са неким ко би макар колико помогао да се још неко време глава одржи изнад воде. Кад се за исту сламку хватају два дављеника онда је, ма колико један другом обећавали помоћ у одржавању голе егзистенције, исход најчешће крајње неизвестан. У том контексту треба посматрати покушаје да се, из сарадње локалних самоуправа које начин за преживљавање виде у другој средини, извуче каква таква корист. Краљево је деценијама уназад било место у коме су, на највишем нивоу, вођени разговори о успостављању сарадње на различитим нивоима као увод у ону која се тиче економије и привреде, а ма колико услови за нешто тако увек оцењивани крајње реалним до сада нису дали значајније резултате. Сарадња која се по правилу прво успо-

МАГАЗИН

13.11.2016.

стављала на спортском и културном плану најчешће је и остаје у тим оквирима. И док са неким срединама постоји макар таква има и других који су одавно пружили руку, али је резултат изостао. У првој половини ове године је најављено да, повезивањем основних школа „Иво Андрић“ из Раковице и „Вук Караџић“ из Рибнице, почиње нова етапа у односима две локалне самоуправе која као крајњи резултат треба да омогући повезивање привредних субјеката. После неколико месеци резултат се огледа у јорговану који се примио у дворишту раковичке школе и узвратној посети рибничкој поводом Дана школе, а степен више је долазак у Краљево председника градске општине Раковица Владана Коцића. Више протоколарни него на конкретним основама заснован разговор са градоначелником Краљева није се много разликовао од сличних из даље и ближе

прошлости, а основни утисак указује на опрезно испитивање ситуације из које би могла да се извуче било каква корист. Њу из прикрајка очекује и београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“ која се појављује у улози посредника у успостављању односа две локалне самоуправе. Подсећање да се све што њени чланови чине ради у интересу Краљева засновано је на податку о нераскидивим везама са средином из које су потекли и другој која потврђује да су јединствени по томе што имају и два градоначелника, једног у Београду а другог у Краљеву. Иако се досадашња сарадња оцењује задовољавајућом преовладава уверења да има довољно простора за унапређење чему треба да допринесе значајнија подршка града. У овом тренутку везана је за градњу Краљевачке куће на територји општине Раковица у којој би се укрштале понуде две локалне заједнице и проналазили начини

за задовољење заједничких интереса. Да за то постоје реалне могућности подсећа председник подружнице Завичајног друштва Краљево Милан Новаковић и указује да су први кораци у том смеру већ направљени. Разлози што је за то изабрана Раковица су различити, поред чињенице да је председник општине, за сада декларативно, прихватио сарадњу интересантним се чини и податак да ова градска општина обухвата подручје Београда најближе Краљеву. Завичајци су већ обишли неколико интересантних локација, у Раковици обећавају покретање поступка пренамене земљишта, а београдски завичајци изражавају спремност да финансијски помогну градњу. Да би процес кренуо корак даље очекује се подршка града Краљева, за почетак бар декларативна а потом и нека друга у складу са могућностима. Иако све три стране у први план ста-

вљају заједнички интерес ни једна још није открила све карте, па је недавни састанак највиших представника у Краљеву имао мање више протоколарни карактер. И док завичајци очекују подршку локалне самоуправе у Краљеву се очекује помоћ оних који су одавно отишли и достигли завидан ниво професионалне каријере, а имају могућности да се на било какав начин укључе у привредни живот. Први корак ка том циљу је електронска апликација као почетни корак у формирању базе података оних који желе да сарађују. Апликација се зове „Краљево те зове“, а ефекти се тек очекују. Уверење да је подршка постојала и ранијих година не може да умањи жељу да буде боља. Мотиви за даље унапређење сарадње су дефинисани, а реализација се очекује након што интересе дефинишу и две локалне самоуправе, Краљево у Раковици а Раковица у Краљеву. - Ми Краљево сагледавамо кроз жељу

да Београђани што више долазе баш овде и због оног што Краљево прати кроз део историје Србије. Зато смо га и назвали капијом Долине векова. Било би добро да Краљево у томе више учествује, укаже на вредности и понуди да би овде дошло што више Београђана. У претходним годинама смо имали подршку, више декларативно, почев од манифестације везане за јорговане. Срамота ме је да посадимо јоргован у Београду а немамо их и са једне и са друге стране Долине јоргована бар онолико колико их је било у време цара Уроша. Било би сјајно да читав тај коридор засадимо јоргованима, а истовремено све историјске споменике толико лепо поређане дуж долине приближимо људима. Чини се да би Долина јоргована, са Жичом и Студеницом, могла да се прошири до Новог Пазара, па би имали добру маршруту за све оне који долазе на ове просторе. У септембру смо направили леп сусрет са децом кад нам је

13.11.2016.

МАГАЗИН

сестринство манастира Жиче поклонило две огромне гајбе јабука, а деца добила инспирацију да их цртају и пишу о њима. Знам да су Раковичани практични па ће пронаћи интерес, пре свега у области привреде. Јак „Радијатор“ може да буде прилика да искористи део потенцијала које Раковица има у погледу хала, а воће и поврће са овог простора могло би тамо да добије складишни простор. Шест година пропагирамо краљевачки кајмак па би волели да имамо могућност да Краљево, које је некад имало јаку млекару, обједини произвођаче како би ми имали право да кажемо да је ово бренд. Замислили смо да се зове „КК“, јер видимо да се на пијацама тражи а нема га довољно – каже Пеца Петровић као један од агилнијих завичајаца. Мотив више за сарадњу је уверење да Раковица, као локалне средина са приближим бројем становника као Краљево, дели сличну судбину. Иако је некада на простору целе Југославије била препознатљива као индустријски развијена средина данас легло незапослености јер већина фабрика, сем Индустрије мотора са малим бројем радника, не ради ништа. У таквим околно-

стима туризам је препознат као начин да се, у рубној а еколошки чистој општини, активирају неискоришћени потенцијали. Поред манастира у овом месту сахрањена су два српска патријарха, а језеро у оближњем Реснику је тема новог плана детаљне регулације. - Идеја је да се прво развије спортски, а у близини манастира и верски туризам. Радимо план детаљне ргулације за градњу нове индустријске зоне на локацији уз Ибарску магистралу која је ушла у план града Београда као одлука која се нуди потенцијалним инвеститорима. Како се у Раковици развијала индустрија ширила су се насеља тако да сада имамо индустрију у центру града са 140 хиљада становника. Са аспекта екологије нема већих загађења јер мало ради, а у супротном би то било велики проблем за Раковицу. Планира се да једног дана заживи на ободу града, а да у централном делу буде пословно комерцијална зона где би се, поред пословних развијали културни, спортски и други садржаји. Први корак смо већ направили, па на месту бивше фабрике „Рекорд“ почиње изградња „Капитал парка“, највећег тржног центра у

Београду. У том смислу можемо разговарати о сарадњи, али само кад знамо шта ко планира у будућности – каже Коцић. Проблеми Раковице повод су да и градоначелник Краљева отвори душу и подсети на сличне који се огледају у девастираној привреди као резултату приватизације током које су нестала предузећа која су запошљавала двадесетак хиљада радника. У таквој ситуацији Краљево готово да нема привреду, јер највеће приватно предузеће запошљава мање од четири стотине радника. Проблем додатно увећава податак да је Краљево, после Београда, по површини највећа јединица локалне самоуправе у Србији због чега није лако одржавати разгранату путну инфраструктуру и адекватно испуњавати законску обавезу о обављању градског и приградског превоза. Стање у коме се налази локална заједница граничи се са алармантним и због чињенице да млади масовно одлазе према већим центрима, а по завршеном школовању се не враћају. - Што се тиче туризма ту је наш потенцијал можда и највећи, а у првом реду се везује за

становишта развоја катастрофа – каже градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Размишљања представника две локалне самоуправе су слична о чему сведочи податак да се и у Краљеву, након пуних седамнаест година, чине први кораци ка формирању индустријске зоне. Почетна средства су обезбеђена уз помоћ Министарства привреде, а додатна ребалансом буџета за ову годину. Јавна набавка је у току па постоји чврсто уверење да би, на основу пројектне документације, ускоро могла да отпочне изградња на локацији Стари аеродром која по површини није превелика, али се сматра довољном за почетак. Најзначајнијим се сматра саобраћајна комуникација што је повод за више инфраструктурних побољшања, пре свега градњу обилазнице како би се саобраћај тешких теретних возила из правца Крушевца изместио из центра града и на Ибарску магистралу укључивао у близини пројектоване пијаце у Адранима. Иако је проблем решив, једино уз континуирани прилив средстава из републичког буџета, присутно је разочарање што није решаван у срећнија времена јер би средства потребна за градњу данас могла

бити коришћена за комплетно инфраструктурно опремање локације како би под повољним условима, била понуђена потенцијалним инвеститорима. У постојећим условима Краљево није конкурентно у односу на друге градове, чак ни општине, што не умањује оптимизам заснован на уверењу да је за кратко време урађено доста, а крајњи циљ прецизно дефинисан. На њему се заснива уверење да ће Краљево у будућности бити развијено до мере да неће имати довољно радне снаге, па ће инвеститоре заинтересоване за улагање препоручивати другим локалним самоуправама. У Завичајном друштву „Краљево“ огромним потенцијалом сматрају оне суграђане који су добро распоређени по целом свету, па представљају добре амбасадоре свог града. Уверење да љубав према завичају не бледи а да, гледано из даљине, има посебну боју повод је за жељу да се искористи како би помогли завичају. Добра основа за такав став је уверење да су око београдске подружнице окупљени познати и признати људи који чекају да пружену руку прихвати локална самоуправа. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

историјске и верске споменике, којих имамо превише, од Жиче и Студенице до Долине векова, Гоча, Матарушке и Богутовачке Бање који је предмет судског спора, па се поново разматра одлука да Природно лечилиште оде у стечај. Надамо се да ћемо то успети да решимо повољно и имати купца који ће настојати да бању врати на стазе старе славе а не, као у претходним приватизацијама, да имамо људе који само гледају свој интерес и отпуштају раднике. Ситуација није ни мало ружичаста, јер имамо два огромна оптерећења за градски буџет. Први се тиче трошкова за јавни градски превоз који превазилазе милион евра годишњих дотација из буџета, а огромна средства, због повећане цене, опредељујемо за уличну расвету. То морамо да решавамо у наредних неколико месеци како бисмо направили неку врсту баланса у буџету и планирали даљи развој. Баланс се може успоставити и на други начин, да потпуно укинемо инвестивције и на тај начин доведемо приходе и расходе у исту раван, али то није решење. Можда би са становишта економског биланса и било позитивно, али је са

Морава поново запретила

МАГАЗИН

13.11.2016.

ЛАЖНА ОПАСНОСТ О

очетком пролећа сваке године, понекад и у другим ситуацијама, Западна Морава уме да да се излије из корита и у околини Краљева направи велику штету, пре свега пољопривредним произвођачима који су због тога некада и више пута морали да засејавају плодне оранице. Кад је 2014. године поплавила око пет стотина домаћинстава, највише у Грдици,

талас незадовољства становника овог дела града запретио је да ескалира до блокаде саобраћајница у околини. И таман су мештани Грдице почели да заборављају оно што се десило пре две године Морава је у пролеће ове поново запретила и направила знатно већу штету него вреди градња око два километра заштитног бедема на овом подручју. Само неколико дана раније

градња је започела, али су извођачи брже боље са градилишта евакуисали тешке машине. Кад се река смирила, а опасност прошла, настављени су радови тако да су становници овог дела насеља коначно могли да одахну. Онима који сваког дана од Грдице путују према Опланићима и даље није јасно да ли је бедем завршен зато што је прекинут на делу којим пролази ас

фалтни пут према овом селу. Од како су ову локацију напустиле грађевинске машине колају приче како велика гомила земље поред пута треба да послужи да би, у случају опасности, попунила празнину у заштитном бедему. Да су делимично у праву показало се почетком минуле недеље кад су на овом делу саобраћајнице осванули џакови са песком и знаци упозо-

рења са обе стране реке да је саобраћај у прекиду. Ништа не би било чудно да је Морава заиста запретила у мери да може да излије и значајније угрози ово подручје, јер се то није дешавало ни кад је водостај био много виши. Огорченост становника Опланића и околних села условљено је сазнањем да је пут данима у прекиду па су принуђени да до

својих кућа путују преко Сирче, или Милочаја, а некада и неколико пута дневно преваљују десетине километара више него што је потребно. Огорчење је појачано сазнањем да због државног празника, и два дана викенда, неизвесност траје и даље, а како нема поузданих информација о томе када би препрека могла бити укоњена најављује се могућност да то учине сами. Т.Р-

Фото: М. Радовановић

ОГОРЧИЛА МЕШТАНЕ

Лидија Цветић

МАГАЗИН 13.11.2016.

Знаменити Краљевчани: Лидија Цветић (2)

- Музичка каријера само корак ка глумачком позиву. – Популарни глумци су само део естрадизоване сцене док они прави, и најбољи, професионалну каријеру граде у тами позоришних дворана на даскама које живот значе. - Без сукоба нема сцене, јер нико неће да гледа оне који се на њој лепо слажу и фино разговарају. - Дипломска представа као нека врста пасоша, у најмању руку личне карте, за улазак у свет великих изазова. – После премијере у Београдском драмском позоришту, гостовања у Бечу и бројним другим градовима, на сцени Краљевачког позоришта више од годину дана није било слободних термина за дипломску представу

Фото: М. Радовановић

ЦРНА РУКА НА КУЛТУРНОЈ СЦЕНИ ГРАДА

МАГАЗИН 13.11.2016.

а колико љубав према јавним наступима била јака није необична присутност бројних ограничења која извођаче спречавају да се понашају на начин како би желели. Слободније понашање на сцени се постиже на различите начине, а Лидија Цветић га је профилисала на Музичкој академији и часовима клавира код познате пијанисткиње Соње Радојковић. Она је пресудно утицала на стварање довољне количине храбрости и самопоуздања пред наступе на такмичењима, али и солистичким концертима на којима се ученица средње музичке школе калила за будући позив. Иако би се нормалним следом догађаја сматрао наставак музичке каријере Лидији је она била само корак ка глумачком позиву за који се четири пуне године калила на Академији лепих уметности. Глума се у Србији студира у неколико високошколских установа, а на опредељење да то буде баш Академија лепих уметности пресудно је утицала чињеница да је 2005. године нову класу преузимао Небојша Брадић. Веза са њим датира из много ранијег периода, из времена средње школе, кад су његове режије представа у Крушевцу и Београду деловале толико фасцинантно па је постајало све јасније да је језик којим су говориле препознаван као свој. Слично је било са естетиком и стилом представа због чега се као велика част указивала могућност савладавања глумачког заната од овакве личности. Значајним се чинио и податак да је Брадићев асистент Андреј Шепетковски, један од најбољих ученика Владе Јевтовића, што је давало довољно повода за закључак да је извршен најбољи могући избор. Оно што се дешавало у наредних неколико година потврђује ту тезу, али и уверење да би се и данас у сличној ситуацији поново определила за ову двојицу ментора. И поред чињенице да је нит која будућу глумицу везује за рад професора Брадића годинама уназад попримала карактеристике нераскидиве до првог сусрета је дошло тек на пријемном испиту који, по правилу, прати страх од

неизвесности за даљи ток школовања. Податак да се Лидија пре него за саму школу опредељивала за професора свему је давало додатну тежину, јер би у случају неуспеха на сличну шансу требало чекати наредне четири године. Као што је од савладавања првих слова сваком послу приступала са великом дозом озбиљности нормално је било очекивање да се Лидија добро припреми и за овај пријемни испит. Додатну сигурност уливала је Наташа Ковачевић чије је познавање књижевности и позоришне уметности, ма колико да то није била класична припрема пријемног испита, у значајној мери утицало на подизање нивоа знања из ове области. - Били су то разговори који су ми помогли да освестим и боље утврдим своје глумачко биће у повоју, а они су ме додатно оснажили за будући наступ и утврдили намеру да заиста будем глумица. Кад сам од ње тако строге добила зелено светло била сам спремна да одем на пријемни испит без великих страхова, па сам се осећала као код куће. Осећала сам одобравање и добронамерност публике састављене од професора који су водили класу и само неко ко у том тренутку није био довољно освешћен као младо глумачко биће могао је да се уплаши и прође лоше на испиту. Осим што су били стручни професори су били више него добронамерни и спремни да одаберу тринаест најбољих кандидата и направе најбољу могућу класу. Академију сам уписала са 17 година и већ тада знала да је тешко да ми Краљево остане крајња дестинација, јер има још много тога што треба да сазнам – прича Лидија. Младима из унутрашњости, ма колико била јака потреба за тим, београдска позоришта нису лако доступна, поготово нису била деведесетих година прошлог века кад се то чинило скупљим спортом од свих осталих. То је у великој мери утицало на могућност посете тек неколицини од њих, али и оперским и балетским представама на великој сцени Народног позоришта.

Изван Београда слика о раду глумаца стиче се на основу појављивања у филмовима и телевизијским програмима. Више времена проведено са њима у позоришту током студија води ка ставу да су само део естрадизоване сцене док они прави, и најбољи, професионалну каријеру граде у тами позоришних дворана на даскама које живот значе. Како је Небојша Брадић у то време био и управник Београдског драмског позоришта логично је да студенти његове класе у највећој мери буду оријентисани баш према овој кући. Била је то прилика да боље од осталих упознају репертоар и изведу закључак да је бољи него у другим позориштима јер је квалитетније комуницирао са савременим тренутком. Разлог лежи у чињеници да су представе испитивале друштво, и место појединца у њему, и биле су свесне друштвеног момента што је стварало посебан однос према ангажованом позоришту. - Нас тринаесторо смо као једна породица били осуђени једни на друге, а како смо сви били изузетни индивидуалци, и доста различити, понашали смо се као рогови у врећи. Професор нас је научио да без сукоба нема сцене, и нико неће да гледа оне који се на њој лепо слажу и фино разговарају. Научио нас је и да глума нисам ја, него оно што се дешава између нас на сцени, да је то неко треће биће, па без сукоба догађаја и дешавања између нас није ни могло бити доброг позоришта. Увек нас је учио да размишљамо својом главом, да одлазимо иза површине текста која је свима јасна, и где свако на прво читање зна како му сцена изгледа, како му лик делује и како му се нешто свиђа или не свиђа. Кад смо коментарисали представе које смо гледали, а имали смо задатак да гледамо актуелне представе на репертоару, једини одговор који није дозвољавао је да ми се представа свиђа или не свиђа зато што у свакој, чак и појединим деловима, постоје моменти и стварни односи који су тачни или нису тачни. Представа може бити боља или лошија у односу на количину тачних момената у којима осећамо да су

13.11.2016.

МАГАЗИН

живот, ликови и односи међу њима, тачни и да се сцена поставља као огледало усмерено према нама које нас тера да размишљамо, да преиспитујемо себе и утврдимо да ли заиста верујемо у оно што говоримо, да ли верујемо у наше односе са људима – каже Лидија. Студије глуме се од бројних других разликују по томе што студенти готово читав дан проводе на факултету да би, након последњег часа, са реквизитима и хрпом згужваних текстова под мишком хитали према најближем позоришту како би већ од 20 сати могли да погледају по коју представу са редовног репертоара. Онима који нису били у ситуацији да то доживе тешко је схватљива тврдња да будући глумци нису имали превише времена за дискотеке и другу врсту забаве припадника њима блиских генерација. Можда им због тога места као сплавови, који магичном привлачношћу маме хиљаде других, више личе на на неидентификоване летеће објекте него места на којима би се могла задовољити потреба за духовним уздизањем. Сем позоришта посебном посластицом су се сматрали позоришни и филмски фестивали, пре свих Фестивал позоришне игре који се ставља у исту раван са малим бројем сличних у свету. Прилика да се осете све предности и недостаци које носи појављивање пред неколико стотина посматрача, од којих су бар половина строге колеге и професори са других академија посебно мотивисани да прецизно измере сваку изговорену речи и покрет, је излазак на велику сцену Српског народног позоришта у Новом Саду у време Стеријиног позорја. То је посебна прилика за стицање искуства током студија кад се нова генерација младих глумаца калила за оно што их чека. Најзначајнијим догађајем за сваког од њих сматра се дипломска представа као нека врста пасоша, у најмању руку

личне карте, за улазак у свет великих изазова. Први од њих је самостални избор текста, редитеља и свих других који учествују у стварању једне позоришне представе. У случају Лидије Цветић био је то текст „Вртешка“ који је, на основу Фројдових истраживања, написао његов савременик Артур Шницлер. - Ту се родила моја љубав према психоаналитичком театру, јер представа долази из психоаналитичког опуса којим сам се касније бавила и на докторским студијама. Представу у режији Милана Нешковића, данас једог од најбољих младих редитеља, извели смо на сцени Југословенског драмског позоришта. Гостовали смо на фестивалима у великом броју градова, на једном и у Бечу што сматрамо тријумфом јер смо је вратили кући и одиграли у родном граду Фројда и Шницлера – прича Лидија и са сетом потврђује како и поред велике жеље и бројних покушаја да је оствари није успела да убеди краљевачке културне раднике да је представи локалној позоришној публици. Иако разлог никада није био довољно јасно образложен све време је у ваздуху лебдео став да у Краљевачком позоришту нема слободних термина. Није их било више од годину дана током којих су одговорни били до крајности пријатељски, и декларативно, расположени за сваку врсту сарадње, али само до тренутка док се не поведе реч о овој представи. Статус кво је и даље присутан, а за Лидију нема места у овом позоришту и поред тога што је три године након дипломирања у њему остварила најбоље улоге. - Не знам од кога зависе одлуке у културном животу града и да ли је то нека црна рука која влада из сенке. Не желим да верујем у теорију завере иако је у овом граду оспораван и занемариван мој таленат, могућности и способности, а рад онемогућаван. Скоро сам

у разговору са редитељем који је режирао овде пре две године сазнала како му нико није рекао да постоји млада глумица. Моји успеси су прећуткивани, па се чини да је све прекривано неким закулисним радњама. Желела сам да живот и рад наставим овде, али је то немогуће – признаје Лидија. Позориште у коме је прве представе гледала из мајчиног крила Лидија доживљава као матичну кућу. У таквим околностима увек кад се појави у Краљеву посебно болно звучи питање откуд она ту што доживљава као потврду Чеховљевог става о људима који једно мисле, друго говоре а треће раде, што је годинама уназад потврђивано у Краљевачком позоришту. Овакав став присутан је и данас јер при избору најбоље поставе за наредну представу Лидија Цветић и даље не постоји, као ни приликом припреме програма који се 14. октобра сваке године изводи на Гробљу стрељаних. И ове године је предност дата млађим глумцима, чак студентима са којима је као асистент на академији радила вежбе из технике гласа. Страдање у лагеру 1941. године, као део породичног идентитета, заузима значајно место у животу Лидије Цветић. То је посебан повод за задовољство што јој је пре две године указана прилика да на овом месту тумачи лик др Милеве Карајовић. - Ако све моје колеге могу да изговоре нешто на тако светом месту не знам зашто ја нисам добродошла да кажем неку реч. Отуда је можда и логично, кад вас неко толико одбија, присилно отргне и уклони из културних садржаја и активности питање, откуд ја у Краљеву. Можда је то прилика да ми кажу како треба да идем даље, можда је то добра намера или нешто друго, ја више не знам – каже Лидија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачка позоришна сцена: Миле Цвијовић Нецо (1)

МАГАЗИН

13.11.2016.

ЧОВЕК СА СТОТИНУ ЛИЦА

- Током пола века у позоришту Миле Цвијовић Нецо одиграо преко 60 премијера и између две и три хиљаде представа. - Одувек је била привилегија ући у позориште на службени улаз, можда и због тога што се, за разлику од културно-уметничких друштава, све вртело око десетак цењених и свуда препознатљивих ликова. - Мајсторе, биће од тебе нешто. - Прве четири деценије на челу Краљевачког позоришта само два човека. - Са доласком демократије после 2000. године почиње пропадање због све израженијег уплитања политике у различите сфере друштвеног живота, па и у културу. - Утицају политике наметањем кадрова у које има поверење, и честе промене власти у Краљеву, није могло да се одупре ни позориште. - На репертоару који је утврђивао Уметнички савет деценијама преовладавала дела домаћих аутора, али и по којег страног за кога је у одређеном тренутку процењено да је довољно савремен и актуелан. Серију текстова о значајним личностима краљевачке позоришне сцене МагазИН отпочиње поновљеним приказом професионалног рада Мила Цвијовића објављеним 14. јуна 2015.

Миле Цвијовић Нецо

13.11.2016.

МАГАЗИН

У животу сваког човека постоје значајни датуми који се памте дуго, најчешће док год то менталне способности дозвољавају, а везани су за различите догађаје који су битније утицали на животни пут. За разлику од многих који их везују за прву љубав, завршетак студија, запослење, рођење деце, значајне пословне успехе и слично Миле Цвијовић Нецо се најрадије сећа датума који би одавно био препуштен забораву да није исписан педантно на једну од страница војне књижице, иако нема баш никакве везе са војском. Ни после пет деценија Нецо не уме да објасни зашто је баш у војну књижицу уписао 15. фебруар 1965. године кад је први пут ушао у позориште, а из њега још није изашао. Да буде још чудније од тог времена није било дана да није ногом крочио у зграду у Улици Топлице Милана. Неке друге позоришне даске омирисао је још у првом разреду основне школе кад се у представи коју је спремала учитељица Милка Барловац појавио пред публиком у улози баштована са великим брковима од кукурузне свиле. Можда због бркова, или нечег другог, громогласни аплауз је деловао инспиративно, а прилика да поново изађе на сцену пружила се тек у средњој школи кад је са другом из разреда Миодрагом Савићем, и неколицином других, формирао драмску секцију. Случај је хтео да Миодрагов отац Животије буде запослен као електричар у тадашњем аматерском позоришту, а повремено и глуми кад се за то укаже потреба. Краљевачко позориште је увек кубурило са новим лицима, посебно млађим, па је Нецо био пресрећан кад је њега и Миодрага Животије позвао да дођу и одиграју прве епизодне улоге у Госпођи министарки коју је спремао новинар „Ибарских новости“ Мија Сарић. Разлози због којих представа никад није изведена на сцени нису познати, али је епизодна улога нотара остала забележена као прва у богатој каријери која траје и данас. Одувек је било привилегија ући у позориште на службени улаз, у то време поготово, можда и због тога што се, за разлику од културно-уметничких друштава, све вртело око десетак цењених и свуда препознатљивих ликова.

Након неславног глумачког дебија у Госпођи министарки рад у позоришту се дуго заснивао на вођењу светла, а отпочео опет захваљујући Миодрагу који није био превише расположен да за светлосним пултом у тренуцима одсуства замени Животија. Командни пулт за контролу светла налазио се испод позорнице, а светлосни ефекти изводили повлачењем ручица помоћу којих се мењао отпор на жичаним реостатима. Цвијовићу није требало много времена да схвати принцип рада и са великом тремом дочека прво подизање завесе пред почетак представе Осма офанзива коју је режирала Ружица Степановић. - То вече водим представу под великом тремом и стресом, али успешно. Уста су ми била сува и сав сам се престравио због важности догађаја све док Ружица није рекла мајсторе, биће од тебе нешто. Касније сам постао признат мајстор светла са препознатљивим дизајнима представа, а почео и да глумим, па сам за 50 година одиграо преко 60 премијера и између две и три хиљаде представа –

прича Нецо. Пред публиком на великој сцени Цвијовић се први пут појавио у представи Подвала Милована Глишића у којој су наступали великани краљевачке аматерске сцене Сретен Степић, Првослав Рачић и нешто млађи, али већ афирмисани глумац, Михајло Баљозовић. Рад аматерског позоришта заснивао се на глумцима који због професионалних обавеза у предузећима, или неких других, по који пут не би дошли на заказану представу, па је било неопходно да се на брзину нађе замена. Десило се то и пред једну репризу „Подвале“ кад је редитељ Мирко Папакоча идеалну замену видео у Цвијовићу који је као најчешће присутни члан довољно пута гледао представу и добро знао сваки њен детаљ. Због тога се није много бунио кад је редитељ затражио да се пресвуче и изађе на сцену, тим пре што је као кафански момак требало да изнесе пиће и само послужи два главна лика, Вула Пупавца и Живана. Све би било у реду да му вечити шаљивџија Сретен Степић, кад се са три чо-

МАГАЗИН 13.11.2016.

кањчета на послужавнику појавио на сцени, није предложио да и сам попије нешто. Више него икада касније дрхтавица је захватила цело тело, а стрес допринео да хитрим корацима напусти сцену и спас потражи од редитеља. Велико другарство које је владало међу члановима позоришта нису могле да поремете сличне смицалице, а прилику да Степићу врати мило за драго Нецо је чекао до 1977. године кад су њих двојица играли главне улоге у Сумњивом лицу које је на сцену поставио Александар Ковачевић. Оригинална поставка у савременом издању без женских ликова сматра се једном од најбољих представа краљевачког позоришта, а Степић и Цвијовић су тумачили улоге среског начелника Јеротија Пантића и писара Виће. - У првој сцени Јеротије Пантић дремка у фотељи, а Вића треба да уђе и каже како је стигла депеша из министарства. Он лежи у фотељи, завеса се подигла, публика све гледа и аплаудира, а ја не улазим. Окреће се према мени и кроз зубе процеди да је сала пуна, хвата га нервоза, окреће се пуна два минута све док нисам одлучио да се појавим на сцени, а после представе објаснио шта је било повод за овакво понашање – каже Нецо. Глумачка структура свих аматерских позоришта у унутрашњости била је шаролика. Окосницу је увек чинило тек неколико глумаца, а остали припомагали колико је ко могао. Највећи број су били радници, тек по који високообразовани, било је и оних без формалног образо-

вања, а на сцени сви били равноправни, у складу са ликовима које су тумачили. Од почетка шездесетих до краја седамдесетих година прошлог века легенда је био, и остао, непревазиђени комичар Сретен Степић. Надалеко познату глумачку екипу допуњавали су Душан Тодоровић, Миломир Марић, Јелена Бартуловић, Првослав Рачић, вечити епизодиста Радивоје Кандић који је као радник „Фабрике вагона“ био толико предан и посвећен позоришту да сличних примера није било до данашњих дана. Највише је волео да игра са колегом из фабрике Степићем, а иако није имао много смисла за велике улоге као епизодиста је добио награду за тумачење лика кир Диме у представи Кир Јања. Почетком седамдесетих година плејаду искусних глумаца почели су да

попуњавају припадници млађе генерације која је полако преузимала на себе терет целокупног репертоара позоришта. Поред Цвијовића међу њима су били Верољуб Андријанић, Миломир Недељковић, Биљана Константиновић, Живан Гајовић, Душанка Орловић и други који су надирали и освајали сцену. Неки су касније признали да су у позориште дошли због Неца који им је, у слободном времену, први откривао тајне позоришта због чега су и заволели овај вид уметности. Дружење, међусобни однос и уважавање какво је тада постојало одавно је ишчилело из бројних сфера друштвеног живота, па и из позоришта. А баш оно је у највећој мери доприносило хомогености која се сматра основом за грађење свих каснијих успеха, а било их је много. Током првих четрдесет година Цвијовићевог битисања у позоришту на челу ове установе била су само два човека, у првих двадесет као управник Василије Туцаковић, а касније директор Миломир Недељковић. Био је то редак случај на југословенској позоришној сцени али, показаће се много година касније, веома значајан за реноме какав је ова установа градила. Сваки од њих је у знатној мери допринео развоју позоришта, први у организационом смислу и стварању услова за рад, чак и у време кад није било довољно пара, а други у уметничком смислу кад је Краљевачко позориште доживљавало врхунац. Са доласком демократије после 2000. године почиње пропадање због све израженијег уплитања политике у различите сфере

МАГАЗИН 13.11.2016.

оранж завесе, а он тражио црне, јер је то основна боја у позоришту. Набавио је и први магнетофон „грундиг“, ангажовао професионалног сценографа Саву Барачкова и одмах се видела разлика између аматерских и професионалних позоришта. Почео је све квалитетнији рад који траје до данашњих дана, а пресудним се чини период до 1974. године кад се у аматерском позоришту усталио професионални начин рада – прича Цвијовић. Све до пре неколико година репертоар се оцењује посебно добрим и интересантним. Одлуку о њему доносио је Уметнички савет састављен од професора српског језика из краљевачких школа и по којег члана политичког живота или, како се тада говорило, друштвено-политичке заједнице. Њихово присуство требало је да потврди да оно што се изводи на сцени није уперено против државе и народа, а посебно се водило рачуна да реопертоар буде раз-

новрстан и у подједнакој мери укључи комедију, трагедију и мелодраму. Задатак да предложи неколико представа по правилу би преузимао редитељ, а Уметнички савет доносио коначну одлуку. Искуство показује да су преовлађивала дела домаћих аутора, али и по који страни за кога је у одређеном тренутку процењено да је довољно савремен и актуелан. Позоришни живот у Краљеву се деценијама интензивирао с јесени кад су организовани традиционални октобарски Сусрети другарства радника индустрије и рударства који су укључивали стваралаштво у области књижевности, сликарства, драмске и других врста уметности. Да Краљево буде стециште бројних драмских аматера доприносиле су драмске секције које су са успехом функционисале у два највећа колектива, Магнохрому и Фабрици вагона. Чланови једне и друге били су и глумци аматерског позоришта, па су и представе које су припремали биле на редовном репертоару ове установе. Колико је био развијен позоришни живот сведочи податак да је на Сусретима другарства једне године током девет дана приказано чак 18 различитих представа. Гостовање исто толико позоришних дружина било је повод да краљевачки аматери гостују у њиховим срединама. Последњих деценија у потпуности је нестао аматерски дух и ентузијазам који је везивао стотине стваралаца у различитим областима. Све се свело на познату крилатицу колико пара толико музике, што се директно одражава и на понуду Краљевачког позоришта.

Т. Радовановић

друштвеног живота, па и у културу. Утицају који доноси политика наметањем кадрова у које има поверење, и честе промене власти у Краљеву, није могло да се одупре ни позориште, па они који су у њему провели деценије живота сведоче о појави ствари којима не би могла да се поноси једна оваква установа. До пред крај шездесетих година осим глумаца и редитељи су били аматери. Међу оне који су оставили препознатљив траг сврставају се банкарски службеник Мирко Папакоча, новинар Мија Сарић, Раде Мишевић који се као војно лице бавио позориштем, и предратни глумац Димитрије Глушац. Успон почиње 1969. доласком солунског борца и професора Радослава Веснића који је написао књигу о дикцији, прву такве врсте у Србији. - Научио је читаву плејаду младих глумаца исправном казивању и правилном наступу на сцени. Ту смо стасали ја, Миле Недељковић и многи други који су касније годинама наступали у позоришту и носили целокупан репертоар. Следеће године долази оснивач приштинског позоришта, и један од бољих познавалаца рада на сцени, Милутин Јаснић да режира две представе. Упоредо са радом на представама Туђе дете и Ђида писао је правилник у коме је прецизно дефинисано како треба да функционише позориште. Најпрофесионалнији приступ представама почиње доласком тадашњег управника позоришта у Крагујевцу и редитеља Пера Говедаровића, који у Краљево доноси прави професионални ниво. До тада смо имали неке сиве

МАГАЗИН 13.11.2016.

Спортски центар „Ибар“ на ветрометини

МАГАЗИН

13.11.2016.

ИЗМЕЂУ ПОТРЕБА

А И МОГУЋНОСТИ

- Спортском центру „Ибар“, поред хале спортова у центру града, отвореног базена и Атлетског стадиона, на чување поверена и нова спортска дворана у Рибници. - Министарство омладине и спорта показало интерес за детаљну реконструкцију и доградњу Атлетског стадиона. - Најзначајнијим спортским објектом сматра се нова спортска дворана у Рибници у којој је, у време кад је завршавана 2014. године, уграђено све што је, у техничком смислу, било најактуелније у свету. - Инвеститори новог малопродајног центра заинтересовани да током наредних пет година буду главни спонзори спортске дворане у Рибници

МАГАЗИН 13.11.2016.

ао установа од јавног значаја Спортски центар „Ибар“ је, као правни наследник Самоуправне интересне заједнице фискултуре, одлуком Скупштине општине Краљево основан пре пуних двадесет пет година са задатком да се бави управљањем и одржавањем постојећих и изградњом нових спортских објеката. Иако је само једна од установа чији је оснивач град Краљево Спортски центар „Ибар“ спада у ред оних који, за разлику од свих осталих, брину о значајним инфраструктуним капацитетима. На одржавање и управљање су му поверени спортска хала капацитета хиљаду и 500 места, отворени базен, Атлетски стадион са травнатим тереном, кугланом, теретаном, салама за бокс и кик бокс и отворени терени на обали Ибра. Задатак спортског центра је да води рачуна о пет и по хектара земљишта у Карађорђевој улици и једној површини на ушћу реке Рибнице у Ибар. Уз све то прошле године му је додељена на управљање и нова спортска дворана у Рибници. О свим капацитетима води рачуна само двадесет

МАГАЗИН

13.11.2016.

запослених, уз два радника на привременим пословима, што, у односу на реалне потребе, није било довољно ни пре укључења у систем нове дворане у Рибници чијим се пуштањем у рад значајно повећао проблем одржавања. У Спортском центру процењују да до минимума потребног за колико толико нормално функционисање недостаје још седам до осам људи. И поред сазнања да се по завршетку летње сезоне смањују потребе за радницима ангажованим на одржвању базена не треба заборавити како тек онда предстоји репарација машинских постројења која захтева додатно ангажовање одређеног броја извршилаца. Најстарији од четири објекта којима газдује Спортски центар „Ибар“ је Хала спортова у строгом центру града грађена почетком седамдесетих година након што су одбојкаши Рибнице изборили право учешћа у највишем рангу такмичења. Од тада је клубови савезног ранга користе за првенствене, куп и пријатељске утакмице, као и за редовне тренинге, а на овом месту се годишње, ако је веро-

вати подацима са званичног веб сајта Спортског центра, организује више од 200 званичних сусрета које посети око сто хиљада гледалаца. И поред повременог прилагођавања и усаглашавања са променама у појединим спортовима није било значајнијег улагања у овај спортски објекат, а основни разлог су урбанистички планови којима је предвиђено њено уклањање и градња савремене саобраћајнице која треба да пређе преко половине садашњег објекта. Неизвесна судбина овог спортског објекта главна је кочница значајнијим улагањима у побољшање услова за одржавање такмичења посебно након недавно започете нове сезоне међународних у оквиру ВАБА лиге. Ово такмичење је било повод да пре почетка сезоне у задовољавајуће стање буду доведене најкритичније тачке, свлачионице, купатила и мокри чворови чије је стање било забрињавајуће и, са хигијенског аспекта, врло дискутабилно. Током неколико последњих година на овакав однос је у великој мери утицао податак да се привођењем

крају изградње нове спортске дворане фокус пребаци на ову локацију, а стара дворана полако буде све више занемаривана. И поред тога запослени су, у оквиру могућности, успели да изврше ситне поправке, неопходна фарбања и кречење како би изгледала пристојно. Као таква испуњава основне услове за одржавање такмичења уз неопходност да се, до почетка пролећне сезоне, отклоне недостаци који угрожавају даљи рад. То се у првом реду односи на замену кошева, јер је постојеће конструктивно решење одавно превазиђено. Да до сада не буде кочница за одржавање значајнијих такмичења утицао је углед који уживају краљевачки кошаркаши, али и приближавање рока за отварање нове спортске дворане. У Спортском центру најављују мнималне измене у делу конструкције, како кошеви више не би висили са плафона, уз могућност уградње нових пластичних седишта којима би се повећао комфор посетиолаца различитих спортских догађаја. Емоције припадника бројних генерација спортиста везане су за овај

објекат који се током четврт деценије сматрао својеврсним домом културе. Због тога не крију жељу да и даље остане на овом месту, али само ако се то не коси са законским ограничењима. Уколико хала буде морала да се дислоцира, а то омогућава конструктивно решење које су седамдесетих година прошлог века урадили стручњаци Фабрике вагона, од урбаниста се очекује да за то одреде простор у непосредној близини. По многима то је локација поред Ибра на простору између градског базена и Атлетског стадиона. Градски базен је у функцији током три летња месеца а за редовне активности га, поред грађана, за школу пливања и такмичења користи Пливачки ватерполо клуб Краљево. По оцени директора Спортског центра Зорана Кнежевића базен је, иако прилично стар, у техничко-технолошком смислу у доста добром стању, чему доприноси податак да је пре само неколико година извршена озбиљна репарација корита. - Све добро функционише али не-

достају пратећи садржаји који пружају комоцију конзументима, сунцобрани и лежаљке, али и дешавања на базену каквих је било раније. Постоје размишљања да се, у сарадњи са локалним медијима, у сезони организују некакви програми и директни преноси утакмица што би укупној понуди дало додатни квалитет. Уз то би ишла конзументска допуна у оквиру ресторана који би то могао да прати што се и до сада радило, али по мало бојажљиво. Досадашњи директор се показао као добар домаћин, што се тиче трошковног аспекта, али мора да се направи искорак а понуда прилагоди 21. веку и новим конзументима, па у том смислу имамо нове планове за следећу сезону – каже Кнежевић. Иако се овогодишња сезона, са аспекта финансија и посете, оцењује просечном преовладава уверење да је остварена само четвертина реалног прихода који може да се очекује на тој позицији. Због тога се размишља о стварању услова за понуду којом би базен био много атрактивнија локација него сличне у околини града. Да

13.11.2016.

МАГАЗИН

би се остварила посета од бар хиљаду посетилаца дневно, што се у овој установи оцењује задовољавајућим, недостаје четири стотине лежаљки и исто толико сунцобрана за које реално има места уколико се добро искористи простор око базена. На травнатом терену, у куглани, две сале за бокс и теретани Атлетског стадиона редовну активност, стално или повремено, спроводи 13 спортских организација, а објекат се користи и за друге манифестације од интереса за град. Куглану у највећој мери користе куглашки клубови „Ибар“ и „Краљево“, али и друге организације, а травнате терене и простор испод трибина два атлетска клуба, школа фудбала, бокс и кик бокс клуб, боди билдинг клуб и други. Заједно са њима Спортски центар „Ибар“ покушава да решава проблеме који се јављају, а пракса потврђује да се након залечења сваког по правилу појављује нови. Због тога се приступило изради пројекта де-

таљне реконструкције и доградње за шта је интерес показало и Министарство омладине и спорта. Податак да су краљевачки куглаши током званичних мечева домаћини у Крушевцу одлучујуће утиче на потребу да се реконструише, и осавремени, постојећа куглана и створе могућности за знатно веће коришћење не само такмичара него и рекреативаца. Иако је највећа кочница недостатак средстава спортски радници најављују проналажење нових могућности како би овај део спортског објекта могао да се комерцијализује и не буде само ексклузива за такмичаре него и све расположене да је користе у слободном терминима. Ма колико да су у ранијим временима постојале идеје о стварању услова да фудбалски терен буде прилагођен потребама одржавања званичних сусрета тренутно се не сматра актуелном опцијом највише због недостатка озбиљне инфраструктуре у

смислу обезбеђења довољног броја паркинг места и других садржаја које би морао да има да би задовољио све захтеве који се пред њега постављају. Најзначајнијим спортским објектом сматра се нова спортска дворана у Рибници у којој је, у време кад је завршавана 2014. године, уграђено све што је, у техничком смислу, било најактуелније у свету. - Кренули смо у поступак промене визуелног идентитета, а у том смислу се мало радило и на старој хали на којој смо променили назив који је тамо стајао годинама. Има идеја шта још треба да се уради, а најважније је настојање да обезбедимо главног спонзора. Могућности су огромне и мислим да неће изостати интересовање, а на руку нам иду дешавања у непосредној околини и градња малопродајног центра чији су инвеститори заинтересовани да током наредних пет година буду главни спонзори. Верујемо да ће изградња малопродајног

центра у многоме да оживи причу поготово кад буде завршен затворени базен у непосредној близини хале – каже Кнежевић. Следећи корак је да се ставе у функцију и више активирају слободни простори, па се у новој хали очекује шест малих дворана за мале спортове које би могле да буду стављене у функцију већ следеће године. У склопу обиласка јавних предузећа и установа Спортски центар „Ибар“ је обишао и градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Била је то прилика за упознавање са условима рада и проблемима који отежавају да се одвија на бољи начин, али и за потврду значаја замашних радова испод западне трибине којима се, у шест мини спортских дворана, стварају услови за комфорнији развој борилачких и других спортова. - Важно је и да је ново руководство схватило значај маркетинга и разумело да смо од оснивања хале имали неи-

скоришћени ресурс, да хала нема име, да није брендирана и да град по том основу не добија никаква средства. Зато ћемо у најскоријој будућности расписати јавни позив како би наша хала добила име, спонзор бенефите, а град нов прилив средстава у буџет – каже др Терзић. Поред тога што Краљево има две хале, и што се за задовољење спортских потреба користи велики број сала основних и средњих школа, многи спортисти и даље немају довољно простора и слободних термина како би могли да реализују све активности. Ово се чини важним у светлу сазнања да најмлађи немају довољно прилика да се интензивније баве спортом што се чини посебно значајним у време кад, уз компјутере и друштвене мреже, све више времена проводе у затвореним просторима. Да ће одржавање значајног спортског објекта бити и скупо и компликовано знало се и пре предаје на

коришћење спортистима. То је повод да менаџмент изналази различите начине како би се трошкови смањили и довели у разумне границе чему доприносе краљевачка предузећа која су схватила значај овог објекта за локалну заједницу. Једно од њих је Енергетика која је ангажована за праћење и одржавање свих система, почев од грејања током хладнијег периода године и хлађења у преосталом, преко расвете и комуникација до бриге о свим другим системима. Није на одмет поменути да трошкови одржавања у оваквим условима представљају тек десети део оних који би за то морали бити плаћени испоручиоцима опреме, а процењује се да би изнели десетине милиона динара годишње. И поред утиска да су изградњом нове спортске дворане сви други објекти потиснути у други план у Спортском центру „Ибар“ настоје да их сачувају од пропадања бар до стварања услова за значајније улагање у развој спортске инфраструктуре. Т. Радовановић

Нови ветрови на десној обали Ибра

СПОРТСКА ДВОРА

МАГАЗИН

13.11.2016.

- Оно што је планирано буџетом града није довољно за одржавање спортске дворане у Рибници. – До краја године комерцијални назив дворане. – Могућност да дворана носи име неког спортисте тек кад буде способна да сама покрива трошкове одржавања. – Као увод у серију концерата пред краљевачком публиком 26. новембра Хари Мата Хари. – Специјални гост Јелена Томашевић. – У спортској дворани од наредне године мини сајмови, продајне и тематске изложбе

АНА ТРАЖИ КУМА И

би то, ако се и догоди, прескупо коштало грађане Краљева. Такмичења није било превише, а колико је коришћење било прескупо и локалним спортским клубовима сведочи жеља највећег броја њих да и даље користе стару спортску дворану у центру града. Потреба да овакав објекат постоји никада није био споран ма колико од првог дана били спорни трошкови одржавања који су до те мере били кочница интензивнијем коришћењу да

је Градско веће принуђено да донесе одлуку о уступању појединим спортским клубовима без надокнаде. Оптимистичка обећања како ће објекат моћи сам да се издржава заборављена су, као и многа друга, а сви трошкови су пали на терет Краљевчана од којих највећи број ни не зна где се он налази. Значајнијем помаку на боље није допринела ни промена директора Спортског центра „Ибар“ за кога се, као

Фото: М. Радовановић

пре него је спортска дворана у Рибници, у првом кварталу прошле године, предата на коришћење Спортском центру „Ибар“ знало се да ће њено одржавање бити прескупо. Док су из редова владајуће коалиције стизале оптимистичке најаве да ће савремени објекат, грађен по највишим светским стандардима, бити стециште спортиста из целог света они скептичнији су указивали на чињеницу да треба бити опрезан јер

МАГАЗИН

13.11.2016.

и у другим сличним ситуацијама, тврди ло како ће допринети да спортска дворана послује на економским принципима. Није познато колико је у том смислу допринео нови, а да у овој установи почињу да дувају неки нови ветрови најављено је почетком минуле недеље кад је најављена реализација бројних нових идеја. Повод је уверење како ни оно што је буџетом града планирано за одржавање објекта није довољно због чега је менаџмент присиљен да интензивира напоре у проналажењу решења која би допринела да репрезентативни спортски објекат буде оно што је обећавано пре пуштања у рад. Први корак ка том циљу је иницијатива да дворана добије комерцијални назив. Након што је добијена сагласност градоначелника, и покренуте одговарајуће процедуре, у Спортском центру „Ибар“ очекују да до почетка наредне године дворана добије име под којим ће бити препознатљива у дужем периоду. Повод за овај корак је уверење да свуда у свету моћне корпорације имају интерес да слични објекти носе њихово име, а ко ће се први упецати на удицу која је ба-

чена могло би бити познато за месец и по дана. Иницијатива се сматра значајном за буџет града јер, поред средстава која су планирана за одржавање и рад спортске дворане, има и непланираних који у знатној мери отежавају пословање. Непосредно пред први званичан спортски догађај, меч првог кола Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске,

најављивана је могућност да дворана понесе име Новака Ђоковића. У то време се очекивао његов долазак у Краљево и сагласност за реализацију ове идеје, а како се најгласнији заговорници ове идеје више никада нису оглашавали по овом питању закључује се да је и то било обећање без покрића. Процедура за избор комерцијалног назива подразумева расписивање

Хари Мата Хари Хари Мата Хари је босанскохерцеговачка поп група која, са преко 1.000 концерата и 5 милиона продатих албума, спада у једну од тиражнијих на просторима некадашње Југославије. Позната је по десетинама љубавних балада са јаким примесама локалног звука које су постигле изузетан комерцијални успех и остале евергрин хитови. Група Хари Мата Хари је на Песми Евровизије у Атини 2006. године, представљајући Босну и Херцеговину са песмом Лејла коју је компоновао Жељко Јоксимовић, освојила треће место. Група је често мењала састав, а данас је чине Хари Варешановић (вокал), Изудин Изо Колечић (бубњеви, удараљке), Карло Мартиновић (соло гитара, пратећи вокал) и Нихад Володер (бас-гитара, пратећи вокал). Већину песама компонује и аранжира Варешановић, а текстове пише Фахрудин Пецикоза Пецо. Осим бројних концерата у сарајевској „Скендерији“ и „Зетри“, Хари Мата Хари никада није имао проблема да напуни концерте било где на простору некадашње Југославије, а 1999. је седам узастопних дана велика сала београдског „Сава центра“ била испуњена до последњег места.

јавне набавке након које се очекује да буде прихваћен захтев компаније, или бренда, која понуди најповољније услове. Од тренутка кад у Спортском центру констатују да задовољава постављене услове најбољи понуђач може очекивати да дворана у наредних пет година носи његово име што омогућава да оно буде присутно у свим извештајима о спортским догађајима на овој локацији уз могућност постављања одговарајућих рекламних порука у самој дворани. У овом тренутку се не размишља о идеји да дворана носи име било ког спортисте мада се не одбацује могућност да се и то деси, али тек кад буде способна да сама покрива трошкове одржавања. Одбојкаши Рибнице су међу првима почели да користе нови спортски објекат за одигравање првенствених утакмица, а после тријумфа против Партизана у Београду са нестрпљењем је очекиван јучерашњи сусрет са Црвеном звездом као дербијем овог првенственог кола. Дорана у Рибници ће већ следеће суботе бити поприште значајног спортског догађаја, јер у квалификацијама за Европско првенство у кошарци жен-

ска репрезентација Србије дочекује екипу Луксембурга. Дан касније кошаркаши Слоге, у оквиру националног шампионата, дочекују екипу ваљевског Металца, а на истом месту редовне утакмице играју женска и мушка рукометна селекција Металца и рукометаши Слоге. У ред значајних спортских догађаја сврставају се мечеви ВАБА лиге у оквиру које, у старој хали спортова, Женски кошаркашки клуб „Краљево“ 16. новембра дочекује екипу Партизана, а у оквиру домаћег шампионата екипу Вршца. Мултифункционалност спортског објекта потврђује организација првог великог концерта 26. новембра кад је планирано да се пред домаћом публиком појави Хари Мата Хари. Пилот пројект се организује у сарадњи са београдском Мјузик стар продукцијом која се сматра најмоћнијом на подручју Балкана. Спортски центар „Ибар“ је организатору изнајмио дворану за организацију концерта, а од првих резултата зависи да ли ће она бити место на коме би сваких месец и по дана могло да се појави неко од познатих имена са естрадне сцене. Први показатељи потврђују да је интересовање

посетилаца велико, а да на интензивирање би могла да утиче информација да ће, као специјални гост, на концерту наступити Јелена Томашевић. Организатори обећавају вече за памћење на коме ће легендарни Хари Мата Хари уз добро познате љубавне баладе, и нове песме које су за време освојиле Балкан и пронашле пут до срца публике, премијерно представити нови албум „Ћилим“. Захваљујући њему, и споту „Старомодни тип“, Хари је добио надимак босански Џејмс Бонд, а пријатељи и фанови га све чешће зову само Бонд. Улазнице по цени од 700 динара за паркет и 900 за трибине већ су пуштене у продају, а могу се набавити на благајни дворане у Рибници, туристичким агенцијама Пангеа и Гуливер, продавници Вин Вин и преко онлајн продаје на www.ddSckets.rs. Да се у први план стављају комерцијални садржаји потврђује податак о настојању да се у мултифункционалној дворани организују и друга дешавања па се већ током наредне године на овом месту могу очекивати мини сајмови, продајне и тематске изложбе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.11.2016.

Снежана Ђуришић нераскидиво везана за Краљево

МАГАЗИН

13.11.2016.

ПРВА ПОЗОРНИЦА К

- Први јавни наступ са шест година. – Наступ пред Титом пресудан за очеву прекоманду у Београд. – Разлог за одлазак податак да Краљево нема музичку школу. – Величанствен концерт на Тргу српских ратника. – За Краљево се везује најлепши период живота. – „Студио шест вам пружа шансу“ одскочна даска за озбиљну естрадну каријеру. – „Црна тројка“ Тома Мартиновић, Срећко Гвозденовић и Васа Туцаковић

КАФАНСКА СТОЛИЦА

13.11.2016.

МАГАЗИН

дружење „Дете у срцу“ годинама уназад различитим поводима организује концерте народне и забавне музике и најзаслужније је што су у Краљеву претходних година гостовале највеће звезде српске естрадне сцене. Једна од највећих је несумњиво Снежана Ђуришић коју за овај град везују бројне пријатне успомене, чак и први јавни наступ кад је имала само шест година. Кратак разговор пред излазак на сцену пре почетка септембарског концерта на Тргу српских ратника био је довољан за подсећање да је то било у Подунавцима где је тада наступала, у овом региону чувена певачица, Јелица Петровић. Било је то време кад се у кафану излазило породично, а прилику да то учине често користили и Ђуришићи. Уз добар оброк и пиће за старије, а по који сокић за најмлађе, била је то ретка прилика да се уживо чују песме какве су до тада допирале само из звучника не

тако честих радио апарата. Снежана признаје да је од најранијег детињства заволела добру народ ну музику, а прилику да запева користила сваки пут кад зачује познате звуке. Таквих је било и те вечери у Подунавцима што није могло да промакне Јелици Петровић, па је искори стила паузу да препусти микрофон будућој великој звезди српске музичке сцене. У ситуацији кад ни микрофон није могао да се спусти толико ниско, и прилагоди Снежанином узрасту, решење је пронађено у столици која се показала добром позорницом за први јавни наступ шестогодишње девојчице која је гласом који плени запевала велики хит Лепе Лукић „Удати се никад нећу“. Од тада па на даље Ђуришићи су помно пратили пут Јелице Петровић и, кад год су то околности дозвољавале, настојали да присуствују њеним наступима на којима је гостовала и Снежана.

У време кад је Радио Београд по градовима Србије тражио младе таленте прилику да их провери пружало је јавно снимање емисије „Студио шест вам пружа шансу“. На предлог учитеља Томе Мартиновића и наставника музичког васпитања Срећка Гвозденовића родитељи су пријавили Снежану за такмичење на коме је наступ до те мере одушевио музичку уредницу Радио Београда Раду Трифуновић да је у потпуности преузела бригу о будућој великој звезди. - Ја сам вредница на оца Милана који јесте Црногорац, али је вредни војник за кога су на првом месту рад, ред и дисциплина. Стизала сам све, и да се играм, и да се побијем са децом, да се попнем на јабуку и уберем по коју зелену, играм кликера и између две ватре, а највише да певам. Услов је био да будем одличан ђак, а већ шести разред сам похађала у Београду јер Краљево

није имало средњу музичку школу. Кад сам певала Титу питао је шта радим па смо дошли до тога да не могу да учим оно што волим јер у Краљеву нема школе, а тати не дају прекоманду. Тог лета је добио прекоманду тако да је мој живот настављен тамо где је била и школа. Дошла сам до краја на Музичкој академији, али нисам дипломирала, а за Краљево ме везује најлепши период живота због чега га и данас несебично волим и не дозвољавам да о њему нико каже било шта лоше – прича Снежана са видљивом дозом сете. Та везаност се јаче манифестује приликом сваког новог, не тако честог, доласка а место које најјаче подсећа на јогурт са кифлом из детињства је Посластичарница „Пеливан“, генерацијама којој припада Снежана Ђуришић познатија као место „Код Мусе“. Један од долазака пре неколико месеци био је добра прилика за шетњу

поред Ибра али и сусрет са Васом Туцаковићем, једном од значајних карика „црне тројке“ који је, поред Томе Мартиновића и Срећка Гвозденовића, значајно утицао на даљу каријеру Снежане Ђуришић. Због Тога Туцаковић и данас може да се похвали како је власник њеног првог аутограма. Тешко је проценити колико је септембарски концерт на Тргу српских ратника окупио посетилаца, али је сигурно да је био посећен више него било који други ове године. Била је то нова прилика за излив емоција какве бујају само у посебним ситуацијама. На такво расположење пада мала сенка због сазнања да је, и поред изузетног географског положаја и других повољности, краљевачка економија прилично климава. - У граду на две реке, окруженом планинама и бањама, требало би да ври од бизниса. Али, мора да се ради

јер не помаже политика, већ вредноћа и упорност. Говорим о генералном стању јер се људи жале да им је лоше, а мени је жао ако је тако. Краљево је град од којег нема лепшег, јер се овде може све само ако човек хоће. Нигде није лако и ништа не пада са неба, па човек мора да заврне рукаве, запне и добро се озноји, а кад сте упорни у ономе што желите морате да успете. То није лако, али је једини рецепт. Краљевчани заузимају посебно место у мојој души, јер сам емотивно везана за овај град. Још памтим време кад сам овде живела, и уживала, па ми је жао кад кажу да људи немају иако је град повлашћен тиме што се налази баш овде – све је што је Снежана могла да каже пре него се појавила на сцени праћена аплаузима хиљада поштовалаца њене музике. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 13.11.2016.

Почео девети Фестивал позоришних представа за децу и омладину

МАГАЗИН

13.11.2016.

ЧУДО ЗВАНО МАЛИ ЈОАКИМ

Фестивал који организује Заједница професионалних позоришта Србије, под покровитељством града Краљева и Министарства културе и информисања, отворио је посебни саветник министра др Драган Хамовић. - Мали Јоаким се само прави да је мали. Он је велики, јер се бави темељним делом поозоришне игре, и јер се у игри деца, као публика дечјих представа, боље разумеју – рекао је он. Прве вечери на репертоару је била представа „Ивица и Марица“ Краљевачког позоришта које је победник прошлогодишњег фестивала, а данас ће се публици представити Књажевско српски театар „Јоаким Вујић“ из Крагујевца са представом „Башта сљезове боје“. Наредних дана следе Позориште лутака Ниш са представом „Чудесна дружина једне стоноге“, Крушевачко

позориште са својим виђењем бајке „Аладин“, Прво приградско позориште из Лазаревца гостује са Шекспировим комадом „Сан летње ноћи“, док Народно позориште Ужице изводи бајку „У цара Тројана козје уши“, а позориште из Пирота представу „Мали принц“. Последњег дана фестивала ће Позориште за децу Крагујевац, у част награђених, извести представу „Басне из сенке“. Посетиоци ће имати прилику да погледају све најзначајније представе намењене деци и младима, које су настале у протеклих годину дана у позориштима јужно од Београда, а након што жири све прегледа, и добро одмери, најбољима ће бити додељене награде и признања за најбољу представу, режију, најбољег глумаца, костим, музику. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

одизањем заставе испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића, и симболичним предавањем кључа са грбом Краљевачког позоришта искованог давне 1984. када је позоришна зграда отворена после велике реконструкције, једанаестогодишњем председнику дечјег жирија почео девети по реду једини домаћи фестивал позоришних представа за децу и омладину „Мали Јоаким“. Кључ је предао градоначелник Краљева др Предраг Терзић са осећањем части и поноса што је град на чијем челу се налазим домаћин овако значајне манифестације, а уз подсећање да је човек најближи себи кад досегне озбиљност детета које се игра пожелео успех свим такмичарима са жељом да забаве малишане и наредних седам дана представе Краљеву царство игре и маште.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

13.11.2016.

Тролови

Од твораца славног серијала Шрек долази анимирани филм „Тролови“, интелигентна и духовита комедија која се бави потрагом за срећом и води у шарен и чудесан свет настањен увек оптимистичним троловима вечито расположеним за игру и песму. Ту су и комично песимистични Бергени који су срећни само кад се наједу тролова. Када оптимистична и весела принцеза тролова Мака започне опасну мисију спашавања најбољих другара од гладних Бергена, долази до тога да моли за помоћ градског кувара Закерала, песимистичког реалисту који жели да јој докаже како свет нису само колачићи и дуге. Њих двоје ће се заједно упустити у авантуру из ван света који им је познат. Њихова мисија је пуна авантура и незгода док нескладни дуо покушава да буде макси-

мално толерантан како би обавио посао најбоље што може. Јединствени свет је пун крзна, шљокица и сјајних боја, а гледаоце одушевљава живописни и привлачни чупави свет различит од свих досад виђених на филму. Ту су и фризуре – веселе, шарене и чупаве косице које сежу у висине и пркосе гравитацији, па су препознатљиви заштитни знак свих тролова. Маштовит и јединствен свет који настањују пун је незаборавних ликова, музике, хумора, авантуре и боја. Главна тема је срећа и њом је испуњен сваки тренутак филма који истражује како се односимо према другима, и још важније према самима себи, па шаље поруку да срећа долази изнутра и може бити снажна и заразна сила кад почне да се шири. Прича о троловима сугерише да свако може донети промену снагом позитивног мишљења и деловања, истовремено истичући значај исправ-

ног поступања посебно код суочавања са страшним изазовима. Филм се приказује до среде 16. новембра, пројекције почињу у 16 сати, a улазница кошта 300 динара.

Војна академија Генерација кадета која је освојила срца милиона гледалаца наставља своје авантуре, а у наставку серијала позната лица се затичу две године након што су дипломирали. Професионалне обавезе преплићу се са приватним проблемима и искушењима амбициозних младих људи које везује пријатељство за цео живот. Истовремено почиње упис нових кандидата на Војну академију, међу којима се издвајају два нераздвојна друга Груја и Буги, супер интелигентан бунтовник Ика, шармантна брбљивица Цеца, тајанствена и помало усамљена Анђе

ла и Маша, девојка која на Академији види бег од посесивне мајке. Свима ће најважнија заједничка лекција бити спознаја да Војна академија нија само војна школа, већ школа живота. У официрским униформама сада су Бојан Перић, Радован Вујовић, Иван Михаиловић, Бранко Јанковић, Јелисавета Орашанин, Тијана Печенчић, Драгана Дабовић и Тамара Драгичевић, а у филму играју још Љубомир Бандовић, Небојша Миловановић, Милош Тимотијевић, Олга Одановић, Ивана Михић, Младен Нелевић, Оливера Викторовић, Предраг Смиљковић, Милица Михајловић, Јелица Сретеновић, Горан Радаковић, Миодраг Мики Крстовић, Зинаида Дедакин, Слободан Тешић, Ненад Ћирић, Бранка Шелић, Татјана Венчеловски… По мотивима приче Гордана Михића сценарио је, уз помоћ Милана Коњовића, написао Бобан Јевтић, а режију потписује Небојша Неле Гарић.

Пројекције почињу у 18 и 20 сати, а улазница стаје 300 динара.

Гребен спаса Било је потребно да прођу године пре него је снимљен филм о јунаку Другог светског рата Десмонду Досу. Филм је невероватна, али истинита, прича о човеку који је, током најкрвавије битке из Другог светског рата у Окинави, спасио 75 сабораца а да није испалио нити један метак, нити носио оружје. Био је једини амерички војник у Другом светском рату који се ненаоружан борио на првим линијама фронта јер је веровао да је, макар у овом случају рат био оправдан, убијање увек морално неисправно. Као ратни болничар сам је евакуисао рањене који су пали иза непријатељских линија и бринуо се за њихове повреде, док га и самог нису раниле гранате и упуцали снајперисти. Дос је

био први војник с приговором савести који је добио Конгресну медаљу части. Био је особа која је на најнесебичнији, и готово несвестан, начин редовно ризиковао властити живот како би спасио живот своје браће и просечна особа која је постигла натпросечне подвиге. Филм је у потпуности снимљен у Аустралији где су рекреирани Вирџинија из тридесетих година прошлог века и непријатељски терен самог гребена Меда, а сцене су снимане стилом камере која је увек усред свега што се догађа због чега се ствара утисак какав имају учесници усред паклене борбе. По сценарију Роберта Шенкена и Ендрју Најта филм је режирао Мел Гибсон, а у главним улогама се појављују Тереза Палмер, Ендрју Гарфилд и Лук Брејси. Пројекције почињу у 22 сата, а за улазницу је довољно припремити 250 динара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.11.2016.

МАГАЗИН

13.11.2016.

Рибница - Црвена Звезда 3:1

МАГАЗИН 13.11.2016.

Беовук - Слога 86 - 76

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 13. И 19. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

13.11.2016.

13. новембар

1887. — Сукоби и обрачуни у центру Лондона што је касније названо Крвава недеља. 1941. — Први британски носач авиона Арк ројал погођен у Другом светском рату немачким торпедом близу Гибралтара. Наредног дана потонуо. 1942. — Почела одлучујућа ваздушно-поморска битка јапанских и америчких трупа код Гвадалканала, у Тихом океану. У тродневним борбама обе стране претрпеле велике губитке у бродовима, али су стратешки успех постигли Американци. 1944. — Партизанске јединице Народноослободилачке војске Југославије ослободиле Скопље у Другом светском рату. 1945. — Француски генерал Шарл де Гол изабран гласовима свих 555 посланика за председника привремене владе, после чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста. 1970. — Хафиз ел Асад војним ударом прузео власт у Сирији. 1975. — Светска здравствена организација објавила да су у Азији, први пут у историји, искорењене велике богиње. 1980. — Амерички свемирски брод Војаџер И послао прве снимке Сатурна направљене из близине. 1985. — У ерупцији вулкана Невадо дел Руис у централној Колумбији разорен град Армеро. Погинуло 25.000 људи. 1994. — Швеђани на референдуму одлучили да се прикључе Европској унији. 1999. — У земљотресу у Турској погинуло више од 450 људи, око 2.500

повређено. 2000. — Председник Филипина Џозеф Естрада оптужен за корупцију. Под притиском протеста грађана и војске 20. јануара 2002. повукао се са власти, а 16. априла предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио босанске Србе Душка Сикирицу, Дамира Дошена и Драгана Колунџију на затворске казне од 15, пет и три године затвора за злочине против човечности над муслиманским цивилима 1992. у логору Кератерм у Приједору. 2015. — Најмање 129 особа је убијено, а 352 рањено у серији пуцњава и експлозија у Паризу. Председник Франсоа Оланд је затворио државне границе и прогласио ванредно стање на територији целе Француске.

14. новембар 1533. — Шпански освајачи под командом Франсиска Пизара заузели град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа. 1770. — Шкотски истраживач Џејмс Брус открио извориште Плавог Нила у језеру Тана у северозападној Етиопији. 1847. — У Швајцарској избио грађански рат снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона, окончан крајем истог месеца поразом кантона. 1885. — Почео Српско-бугарски рат, објавом од стране краља Србије, Милана Обреновића. 1910. — Капетан Еуген Елај авионом узлетео, први пут у историји ваздухопловства, са палубе брода Бирмингем, усидреног у луци Хемптон роудс, у САД.

1918. — Томаш Масарик изабран за првог председника Чехословачке. 1979. — У земљотресу у провинцији Корасан, на истоку Ирана, погинуло 385 особа. 1983. — Прве крстареће ракете САД стигле у британску ваздушну базу Гринхем комон, упркос протестима пацифиста.

1984. — У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. У САД побегао 1948, власти САД упорно одбијале да испуне захтев СФРЈ за екстрадицију. Изручен 12. фебруара 1986, у мају исте године осуђен на смрт. 1988. — Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку стратегију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма. 1989. — Национални покрет црнаца СWАПО убедљиво победио на првим изборима у Намибији. 1991. — Камбоџански принц Нородом Сиханук вратио се у земљу после 13 година изгнанства. 1994. — У тропској олуји Гордон на Хаитију погинуло 829 особа. 1999. — Ступиле на снагу санкције Уједињених нација против Авганистана, донете због одбијања власти да изруче Осаму бин Ладена, који је, према тврдњама САД, главни организатор бомбашких напада на амбасаде САД у Кенији и Танзанији. 2000. — На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, први пут одржаној у Београду, Југославији обећана помоћ од пола милијарде евра. 2001. — Пет наследница СФРЈ постигло договор о почетку припрема за расподелу 74,5 милиона долара у злату, прве рате укупне заоставштине од око две милијарде долара. 2003. — Краљ Свазиленда Мсвати формално прихватио нови устав, по ком је сва власт у рукама краља.

15. новембар 1492. — Кристифор Колумбо забележио прву напомену о дувану у свом дневнику. Дуван је иначе тек у XВИ веку пренесен из Америке у Европу, а потом и на остале континенте. 1577. — Енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк кренуо на пут око света. После трогодишњег успешног путо-

вања постао први Енглез који је опловио Земљу. Током путовања обишао обале Африке и Северне Америке, нападајући и пљачкајући шпанске бродове. 1889. — Поборници републике којима су се по укидању ропства придружили велепоседници, свргнули другог и последњег бразилског цара Педра ИИ и прогласили Бразил за републику, с председником Мануелом Деодором. 1899. — Током Бурског рата, на подручју Јоханесбурга бурски војник Питер Бота заробио ратног дописника лондонског Морнинг поста Винстона Черчила. Бота је касније постао врховни командант бурских снага и премијер после рата основане Јужноафричке Уније, а Черчил премијер Велике Британије. 1920. — У Женеви одржана прва скупштина Лиге народа. 1923. — Галопирајућа инфлација у Немачкој достигла врхунац, један амерички долар мењао се за осам милијарди марака. 1945. — Габријела Мистрал постала прва латиноамериканка која је добила Нобелову награду за књижевност. 1971. — Делегација Кине први пут учествовала на заседању Генералне скупштине УН. 1976. — Сиријска армија преузела пуну контролу над Бејрутом у покушају да оконча грађански рат у Либану дуг 18 месеци. 1978. — У Шри Ланки се срушио исландски путнички авион ДЦ8 који је из Меке превозио индонежанске муслиманске ходочаснике. Погинуло свих 175 путника и осам чланова посаде. 1983. — Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар. 1988. — Национално веће Палестинске ослободилачке организације на заседању у Алжиру прогласило независност Палестине на Западној обали и у Гази, с главним градом Јерусалимом. 1990. — НАТО и Варшавски пакт начелно се договорили о драстичном смањењу конвенционалног наору-

МАГАЗИН

13.11.2016.

жања. Први договор о конвенционалном наоружању два војна савеза после ИИ светског рата. 1994. — Председник Аустрије Томас Клестил признао, у обраћању члановима парламента Израела, да је његова земља пропустила да у прошлости призна своју улогу у холокаусту. 1999. — Полиција растурила антиамеричке демонстрације у Турској и Грчкој, организоване поводом посете председника САД Била Клинтона тим земљама. 2003. — У бомбашким нападима на две синагоге у центру Истанбула погинуло 25 особа, више од 300 повређено. Власти Турске саопштиле да су напад извршили турски држављани. 2004. — Пред Трибуналом у Хагу почело прво суђење косовским Албанцима за ратне злочине током сукоба на Косову. Фатмир Љимај, Харадин Баљај и Исак Мусљиу оптужени за незаконито притварање, мучење и убиства албанских и српских заробљеника у логору Лапушник код Глоговца у лето 1998. Премијер Хрватске Иво Санадер допутовао у званичну посету Србији и Црној Гори. Први премијер Хрватске у Београду после распада СФРЈ и осамостаљења Хрватске.

16. новембар 1095. — На црквеном сабору у Клермону, у Француској папа Урбан ИИ позвао је црквене великодостојнике и световне владаре на верски рат против турског племена Селџука, које је заузело Свету земљу у Палестини. Тиме је почела епоха крсташких ратова. 1532. — Шпански освајач Франсиско Пизаро заузео је са само 200 војника град Кахамарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина. 1912. — Почела је Битољска битка у Првом балканском рату у којој је српска војска 18. новембра потукла турску Вардарску армију Зеки паше. 1914. — Почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска во-

дила у Првом светском рату. Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43.000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић. 1918. — После пропасти аустроугарске монархије у Првом светском рату, Мађарска је проглашена независном републиком. 1933. — СССР и САД су успоставили дипломатске односе. 1941. — У Другом светском рату је почела немачка офанзива на Москву, која је 5. децембра завршена поразом немачке војске. Настављајући операције, совјетска Црвена армија је до марта 1942. одбацила немачке трупе на 200 километара од Москве. Овај немачки пораз означио је крај "блицкрига" и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције. 1965. — СССР је лансирао свемирски брод "Венера ИИИ", који је у марту 1966. стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету. 1970. — Пакистан је званично саопштио да је број мртвих у циклону и огромним таласима који су запљуснули обале Источног Пакистана (Бангладеш) и острва у Бенгалском заливу достигао пола милиона. 1972. — Тројица америчких астронаута почели су свој 84-дневни лет у свемирској летелици "Скајлаб 4". 1988. — Беназир Буто изабрана за премијерку Пакистана. 1991. — Руски председник Борис Јељцин потписао је серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије. 1992. — На првим вишестраначким изборима у Литванији након стицања независности од СССР, убедљиво је победила Демократска радничка партија (бивши комунисти). 1992. — Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде.

1995. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданата Ратка Младића за геноцид над муслиманским цивилима почињен током заузимања Сребренице у јулу 1995, када је више хиљада босанских Муслимана убијено и расељено. 1998. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. у логору Челебићи. То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ. 2000. — Председник САД Бил Клинтон допутовао је у Вијетнам, у прву посету једног америчког прдседника тој земљи од завршетка Вијетнамског рата 1975. 2001. — Париски клуб поверилаца отписао је СР Југославији 66 одсто дуга према државама повериоцима. 2003. — У Србији су, због малог одзива бирача (39 одсто), по трећи пут пропали председнички избори. 2005. — Хашки трибунал ослободио је пензионисаног генерала Армије Босне и Херцеговине Сефера Халиловића кривице за злочине које су над хрватским цивилима у Херцеговини у јесен 1993. починиле трупе те армије.

17. новембар 1830. — Основана мађарска Академија наука 1839. — Премијера прве опере Ђузепеа Вердија, „Оберто, цонте ди Сан Бонифацио“ у Милану. 1855. — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на рези Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади. 1869. — У Египту свечано отворен Суецки канал. 1876. — У Москви премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш. 1913. — Први бродови прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније. 1918. — Јединице српске војске под

командом војводе Петра Бојовића ослободиле Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин). 1947. — Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац—Сарајево, дуга 242 км, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије. 1922. — Мехмед ВИ, бивши отомански султан, одлази у егзил у Италију. 1973. — У Атини у Грчкој је у крви угушен протест групе студената Народног Техничког универзитета (Политехниона) против режима војне хунте 1989. — У експлозији у руднику угљена у Алексинцу погинуло 92 рудара. 1996. — У другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија „Заједно“ победила је у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске протесте. 2003. — Арнолд Шварценегер постаје гувернер Калифорније.

18. новембар 1477. — Енглески штампар Вилијам Кекстен издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енглеском језику "Тхе Дицтес анд Саyингс оф тхе Пхилосопхерс". 1477. — Основан руски град Јекатеринбург 1903. — САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала. Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999. 1910. — У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи. 1918. — Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке окупације у Првом светском рату.

13.11.2016.

МАГАЗИН

1928. — У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Њујорку први пут се појавио Мики Маус, популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија. 1936. — Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка у Шпанији. 1945. — На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, које је опозиција бојкотовала, победио је Отечествени фронт предвођен комунистима. 1958. — Рођен један од најуспешнијих сликара наиве Миле Давидовић. 1969. — Модул америчког васионског брода "Аполо 12" са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец. Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло. 1978. — У Џонстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте Храм народа извршило је колективно самоубиство. Они су заједно са својим вођом Џимом Џонсом попили цијанид измешан са воћним соком. Чланови секте који су одбили да испију отров су убијени. 1991. — Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар. 1993. — ЛидериЈужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи. 1999. — На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице.

2003. - Хашки трибунал обелоданио је оптужницу против бивше лидера самопрокламоване Републике Српске Крајине (Хрватска) Милан Бабић|Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991-92. године. Бабић је признао кривицу и 29. јуна 2004. осуђен на 13 година затвора. - У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, који је престао да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године. ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен бивши режим који је оличавао хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2004. — Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након

140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.

19. новембар 461. — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера. 1493. — Кристифор Колумбо је открио Порторико на свом другом путовању. 1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору. 1824. — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна.

1841. — Основано је Друштво српске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. 1866. — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција. 1942. — Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке. 1969. — Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама. 1985. — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут. 1906. — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ. 1929. — Назив Краљевина Срба,

Хрвата и Словенаца промењен је у Краљевина Југославија. 1932. — Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата. 1949. — Принц Реније крунисан је у Монаку. 1952. — Уједињено Краљевство је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу. 1954. — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком. 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо.

1981. — После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача. 1990. — Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република. 1991. — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва. 1995. — Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо. 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија. 1998. — Почео импичмент против Била Клинтона. 2000. — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт. 2002. — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs