MagazIN 252 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 252 * 30. октобар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

30.10.2016.

У овом броју: И даље на ветрометини Корак до јефтинијег грејања Колико људи толико ћуди Спорт, култура, медији Да се бе заборави Сећање на Краљево не бледи Гарант сигурности више села

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 16 20 26 30 40 48

Необичан момак из провинције Спомен стрељању голоруких цивила Вечито зелени храм културе Пресудна љубав према музици На репертоару Биоскопа „Кварт“ Између жеља и могућности Времеплов

56 64 74 82 86 90 94

МАГАЗИН 30.10.2016.

Јануар 2016.

30.10.2016.

МАГАЗИН

Др Предраг Терзић

Након три месеца на челу града

И ДАЉЕ НА ВЕТРОМЕТИНИ - И поред знатно теже ситуације од очекиване преовладава уверење да је, током првих сто дана на челу града, учињен значајан корак напред посебно у односу према јавним предузећима. - Отпори напорима да се избегава неосновано повећање зарада, чак и ако то дозвољавају позитивни прописи, посебно су били изражени у Туристичкој организацији и Дому здравља Краљево. - Посета „Техноопреми“ резултирала је повољним решавањем проблема кредитног задужења, „Котленик промету“ одлуком да се асфалтира део пута, а „Технограду“ да истоимени репрезентативни хотел уместо на сеоску буде укључен на градску канализациону мрежу. - Дешавало се да ранији градоначелници не знају шта која фирма производи, и чиме се бави. – Значајна улагања у развој пољопривреде и сеоског туризма. - Најзначајнији проблеми младих скучене могућности за запошљавање и вршњачко насиље. – Скупштина града усвојила неколико врло значајних одлука из домена социјалне политике. - Личним ангажовањем градоначелника остварена уштеда од седамнаест милиона евра намењених изградњи примарне и секундарне канализационе мреже

МАГАЗИН

30.10.2016.

рвих сто дана на челу града повод је за проверу колико је урађено од избора градоначелника Краљева који је као кандидат за то место одборницима Скупштине града понудио амбициозни програм значајних активности у готово свим сферама живота. Иако не треба гајити илузије да би много од онога што је планирано да се уради у четворогодишњем мандату могло бити реализовано за првих сто дана то је уобичајен период након кога се подвлачи црта и сабирају резултати који треба да бар наговесте колико је могуће остварити амбициозне планове. Готово да нема никога, поготово не оних који су боље упознати са начином функционисања и позицијом у којој се после година тешког периода налази град, коме није кристално јасно да је Краљево у групи локалних самоуправа које се суочавају са знатно већим проблемима него већина других. После сто дана на месту градоначелника Краљева др Предраг Терзић признаје како је пре ступања на дужност имао јасну представу о ситуацији која се никако није могла сматрати задовољавајућом, али се након детаљнијег упознавања показала много поразнијом од очекиване. И поред тога преовладава уверење да је, и у таквим околностима, учињен значајан корак напред посебно у односу града, као оснивача, према јавним предузећима. Основа су разговори које је градоначелник имао са неколицином директора ових предузећа током којих се упознао са проблемима у раду као почетној тачки у заједничком проналажењу решења за њихову елиминацију. Видљив је и помак у односу на јавне установе, посебно оне код којих су примећени недостаци а огледају се у коришћењу стимулација као начина да се неумерено повећају зараде директора. Правовремена реакција градоначелника била је усмерена ка враћању на претходно стање, а у једној установи је правилник који је омогућавао непримерено повећање промењен тек после треће интервенције. Отпори напорима да се, у времену тешке економске ситуације,

избегава неосновано повећање зарада, чак и ако то дозвољавају позитивни прописи, посебно су били изражени у Туристичкој организацији и Дому здравља Краљево, а позитивним се сматра пример Спортског центра „Ибар“ у коме није било никаквих проблема. Ма колико се ситуација чинила бољом него у претходном периоду далеко је од оне каква би требало да буде. Мало више светла у суморну

слику уносе појединачни примери као што је Јавно енергетско предузеће „Топлана“, јер се сврстава у ред ретких у земљи које се могу похвалити да добро функционишу. Најбоља потврда оваквог става је недавна свечаност поводом обележавање педесете годишњице рада овог предузећа, а и недавни састанак са представницима Канцеларије за јавна улагања коме су присуствовали директори готово свих топлана са простора југозападне Србије. Позитивној оцени, сем чињенице да током грејне сезоне нема проблема са испоруком топлотне енергије, у великој мери доприноси податак да ово предузеће није оптерећено дуговима као слична у земљи. Главни параметар на коме се заснива податак да и друга јавна предузећа послују добро види се у чињеници да задуженост није таква да поприма забрињавајуће размере. - Међутим, постоје друге врсте проблема. Ако говоримо о „Чистоћи“ проблем се састоји у томе што су камиони за одношење смећа веома стари. И камиони за прање улица су у веома лошем стању, а проблем је и то што нам недостаје једно возило за одвожење судова за депоновање отпада у селима. У „Путевима“ је добро што је у последњих неколико година извршена обнова возног парка, што је купљен нови багер и друга механизација за градњу путева, одржавање улица и путних праваца као и чишћење снега током зимских месеци. Имамо проблем са њиховим простором који је небезбедан с обзиром да се налази у близини далековода, а предузеће и поред свега успева да послује на добар начин – објашњава др Терзић. Проблеми који оптерећују рад јавних предузећа повод су за појединачне посете како би се на лицу места упознао са њима и са менаџментом проналазио најбоља решења за њихово решавање. Досадашња искуства показују како ни једна посета није била узалудна, јер се заједничким напорима долазило до решења која доприносе лакшем пословању. Да мотив локалне самоуправе при

МАГАЗИН 30.10.2016.

оснивању јавних предузећа није само да се задовољи одређен вид потреба грађана потврђује залагање да она део добити уплаћују у градску касу. У нека давна времена то је била устаљена пракса, па се буџет у знатној мери пунио из прихода јавних предузећа. Прве недеље на месту градоначелника биле су повод да и др Терзић истакне ову потребу обавезујући јавна предузећа да део добити уплате у градски буџет. Иако није познато о коликом се износу ради градоначелник потврђује одлуку Јавног комуналног предузећа „Путеви“ да део зараде врати оснивачу. Да нису заборављена ни приватна предузећа потврђују посете неколиким у којима су власници изражавали нескривено задовољство чињеницом да је неко из врха власти нашао да сходно да чује и њихов глас. Посета „Техноопреми“ резултирала је повољним решавањем проблема кредитног задужења, „Котленик промету“ одлуком да се асфалтира део пута, а „Технограду“ да истоимени репрезентативни хотел уместо на сеоску буде укључен на градску канализациону мрежу. Разлог за задвољство има и власник „Радијатор инжењеринга“, јер је улагањем више од 20 милиона динара решен проблем настао изградњом кружног тока на укрштању са Ибарском магистралом који је онемогућио излазак тешких камиона са готовим производима овог предузећа намењених извозу. - Привредници треба да буду задовољни новим односом власти који је видљив и наилази на позитиван однос код њих. До сада се дешавало да градоначелници не знају шта која фирма производи, и чиме се бави. Зато је веома важно да се добро упознамо, да видимо који су проблеми и нађемо решења, а мислим да је ово знатан помак у том правцу – каже др Терзић. Првих сто дана на челу града обележила су значајна улагања у развој пољопривреде. Износу од готово 300 милиона динара током претходне четири године из буџетске резерве су придодата средства за куповину противградних ракета малог и средњег до-

мета иако то није била законска обавеза локалне самоуправе. Сто ракета је испоручено, и после 15. октобра смештено у магацине, па земљорадници неће морати да страхују кад током летњих месеци наредне године запрети опасност да градоносни облаци изруче свој садржај на тек озеленела поља. Да се на пољопривреднике мисли више него у неким ранијим периодима потврђује представљање на сајму у Крагујевцу што је омогућило обезбеђење простора за излагање под знатно

повољнијим условима него за друге излагаче. Сем тога организован је и одлазак пољопривредника у Белорусију са циљем да, у размени искустава са домаћинима, допринесу побошању своје производње. Издвајање осам милиона динара за подстицај развоја сеоског туризма било је основа за расписивање конкурса који је успешно реализован у првој половини овог месеца. Свима који се баве овим видом активности, а испуњавају услове конкурса, додељена су средства како би туристичке објекте у приватном власништву довели у стање које туристима, а искуство показује да их је све више, пружају услове за комфорнији боравак у сеоској средини. Мали застој у реализацији циљева социјалне политике изазван је чињеницом да од конституисања власти на локалном нивоу није било особе која би се бавила само овим питањима. Након што је Градско веће донело одговарајућу одлуку о именовању помоћника градоначелника за социјална питања очекује са да активности у овој области буду интензивиране како би се макар колико олакшала позиција суграђана у стању социјалне потребе. Разлог за задовољство треба да имају и млади јер су одговарајућим одлукама општинских органа, пре свих Градског већа, створени услови за формирање Омладинског клуба коме је намењен један објекат у Улици цара Душана. Остаје само да се уложе значајна средства у адаптацију, а помоћ се очекује и од Министарства омладине и спорта. Нове просторије Канцеларије за младе стварају знатно боље услове за њено функционисање, а ефекти рада су већ видљиви, па се оно што је учињено у последњих неколико месеци из визуре градоначеника чини много већим и значајнијим од постигнутог у неколико претходних година. Најзначајнијим се чини дефинисан институционални оквир за побољшање положаја младих, који као најзначајнији истичу проблем врло скучених могућности за запошљавање и вршњачко насиље. Ни један од ових проблема не може да реши само једна

30.10.2016.

МАГАЗИН

страна, па се очекује значајније укључивање што већег броја младих у све активности које воде ка побољшању њиховог положаја. Први месеци рада били су прилика за сусрет са представницима неколико краљевачких спортских клубова, а ма колико њихови захтеви били оправдани могу се решавати само у складу са важећим прописима, што је и раније било одлучујуће првенствено кад је у питању додела финансијских средстава. У повлашћеном положају су они који су проглашени клубовима од посебног интереса, па су и први у реду за доделу средстава. Ма колико се чини да има и других који их заслужују у већој мери до краја ове године нема превише разлога за оптимизам. Главна кочница су правни основ и сазнање да у градској каси нема довољно пара ни за оно што је планирано. Без обзира што се при сусрету са представницима клубова то увек ставља у први план чини се да немају превише разуме-

вања за све који пружају руке према градском буџету. Значајним се чине напори за побољшање безбедности у саобраћају, а један од видова је и први тренинг за мотоцикле ван Београда одржан на аутодрому Берановац који би и у наредном периоду требало да се користи у ове сврхе. Први пут је у Скупштини града консензусом усвојен пословник о раду, што буди наду да би у наредном периоду и расправа могла бити квалитетнија и аргументованија, а донето је и неколико врло значајних одлука пре свега из домена социјалне политике. - Донели смо одлуку по којој се прворођеним сматра свако дете рођено у првој трудноћи, па као такво има право на одређену финансијску помоћ, а и о праву трудница да примају одређена средства без обзира на то каквог су материјалног стања. Кад је у питању одлука о вантелесној оплодњи, од тренутка кад је република

одлучила да плаћа и трећи покушај, ми смо одлучили да наставимо да финансирамо четврти и сваки следећи. За разлику од републичке одлуке, по којој право на ово имају жене до навршене 40. године живота, ми смо показали социјалну одоговорност и овај период продужили до 44. Донели смо одлуку о укидању накнаде за одржавање гробних места палих бораца, а знатно је побољшан и статус њихове деце. Иако је промењен однос према ратним вој ним инвалидима сматрам да и они заслужују већу пажњу – каже др Терзић. У време кад се сваки динар чини огромним готово невероватно звучи податак да је, личним ангажовањем градоначелника Краљева, остварена уштеда која се мери цифром од седамнаест милиона евра намењених изградњи примарне и секундарне канализационе мреже. Иако је ревизиона комисија имала знатне примедбе на пројекат пројектант није дошао да га брани пред професорима

финансијска средства за решење проблема индустријске зоне на старом аеродрому. Пројекат подразумева кишну и фекалну канализацију, као и изградњу приступних путева на подручју ове локације, а до реализације остаје још да се потпише уговор са Министарством привреде. Отварамо нову саобраћајницу, стиже нова инвестиција, а док сви стоје са стране и причају нико да се ухвати посла. Нико није засадио ни једно дрво, а прича се како треба да се отвори фабрика и док људи критикују, по правилу на нереалним основама, ми радимо максимално. Да би се говорило о значајнијим резултатима рада потребно је више од сто дана, али мислим да је у овом периоду урађено много и да у области привреде и социјалне политике имамо добре резултате – каже др Терзић. Иако је изостала планирна коренита реформа Градске управе приметан је бољитак у смислу институци

оналног уређења. Побољшана је дисциплина на начин да је контролисано присуство у канцеларијама више пута током дана, посебно на почетку и крају радног времена, а на раднике који су се понашали неодговорно примењене су дисциплинске мере. Ипак је све далеко од корените реформе и стварања комплексне градске управе која ће на најбољи начин одговарати потребама грађана. И поред свега има питања на која градоначелник још нема одговоре што је повод за уверење да би до њих могло да се дође пре истека четворогодишњег мандата, а оно што је приликом избора истакнуто као приоритет локалне политике и није планирано да буде реализовано током првих сто дана. Видни помаци резултат су интензивног рада током целог дана. Он за др Терзића почиње између 6 и 6,30 ујутру а завршава се кад се заврши, некади после пуних двадесет сати.

Т. Раовановић Фото: М. Радовановић

универзитета машинске и електро струке, технолозима, биолозима и еколозима. Кад је једно за другим одбијано финансирање пројеката који су стигли из различитих градова слична опасност надвила се и над краљевачким све до тренутка кад је др Терзић, како каже, потегао приватне везе и допринео да буде одобрено финансирање. Значајним се чини податак да је пројекат саставни део агенде за наредну годину кад је у питању финансирање из предприступних фондова Европске уније, а свако одлагање подршке за неки каснији период аутоматски би значило елиминацију могућности да се конкурише. Годинама уназад краљевачка привреда стагнира, а по многима готово да и не постоји. И поред тога, сем повремених обећања, није било значајнијег улагања у градњу индустри јске зоне. - Ми смо успели да обезбедимо

Девета седница Градског већа

МАГАЗИН

30.10.2016.

КОРАК ДО ЈЕФТИНИЈЕГ ГРЕЈАЊА

- За потрошаче код којих се наплата утрошене топлотне енергије врши према јединици површине цене су смањене са 83,5 на 80 динара по квадрату током свих дванаест месеци у години. – Грејање у домаћинствима јефтиније три динара по квадрату. – Доношење Одлуке о давању сагласности „Градском стамбеном“ да врши димничарске услуге одложена за наредну седницу Градског већа. – Оџачари из круга запослених у „Градском стамбеном“. - Усвојен је и Нацрт одлуке којом се прописује начин спровођења поступка именовања директора јавних предузећа чији је оснивач град Краљево. - Потврда свих одлука на седници Скупштине града следеће недеље

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

30.10.2016.

а дневном реду девете седнице Градског већа нашло се тек пет тачака од којих се, ако се закључује по редоследу, пред наредно заседање локалног парламента најзначајнијом чини разматрање Нацрта одлуке о утврђивању коефицијента за израчунавање тарифе за тарифну групу пословни простор. Јавно енергетско предузеће „Топлана“ је, обзиром да тренутно стање односа цена за испоручену топлотну енергију пословног и стамбеног простора износи 1-1,5, а имајући у виду економску и социјалну ситуацију већине корисника услуга даљинског грејања предложило да изједначи вредност коефицијента за израчунавање и да за обе групе износи 1,25. Обзиром на почетак грејне сезоне неопходно је било усагласити цене са уредбом о утврђивању методологије за одређивање цене грејања крајњег купца и економском ситуацијом, па је Одељење за привреду и финансије Градске управе припремило нацрт решења о давању сагласности на Одлуку о ценама топлотне енергије коју је, пре више од месец дана, донео

Надзорни одбор „Топлане“. У складу са прописаном методологијом „Топлана“ је утврдила максималну висину прихода на основу остварених резултата у 2015. години. Сагласно њему, коефицијенту за израчунавање тарифе „површина“ и „инсталисана снага“ за пословни простор 1-1,25 вредности, вредности специфичне годишње потрошње, степена коришћења топлотних извора и топлотне мреже, као и структуре грејних површина, утврђене су просечне цене за варијабилни и фиксни део, односно цена по квадратном метру тамо где не постоје техничке могућности за наплату према потрошњи. У односу на постојеће цене утврђене 5. децембра 2013. године за потрошаче код којих се наплата топлотне енергије врши према јединици површине цене су смањене са 83,5 на 80 динара по квадрату током свих дванаест месеци у години. Утврђене су и цене топлотне нергије за снабдевање крајњих купаца по групама. Тако варијабилни део цене грејања стамбеног простора износи

4,67 динара по киловат часу, а фиксни 41,7 динара по квадрату свих 12 месеци у години. Код пословног простора цена варијабилног дела износи 5,85 динара по киловат часу, односно 100 динара по квадрату површине током шест месеци у години. Код купаца којима се потрошња топлотне енергије наплаћује по јединици грејне површине утврђен је износ од 80 динара по квадратном метру током читаве године, а код пословног простора 200 динара по квадрату током шест месеци. Полазећи од базне цене утврђене у складу са уредбом о утврђивању методологије за одређивање цене снабдевања крајњег купца, саме методологије, цене енергената на тржишту и других параметара, стручне службе ЈЕП „Топлана“ утврдиле су да варијабилни део цене за загревање стамбеног простора износи 4,67 динара по киловат часу а фиксног 41,7 динара по квадратном метру током свих 12 месеци у години. Код пословног простора варијабилни део износи 5,85 динара а фикси 100,24 али се

плаћа само шест месеци. Загревање једног квадрата стамбеног простора кошта 84,29 током целе године, а пословног 210,7 динара током само шест месеци. Након сагледавања тренутног финансијског пословање предузећа, очекиваног кретања цена енергената на тржишту, техничке спремности производних постројења и дистрибутивне мреже, преовладало је уверење да цене снабдевања крајњих купаца могу бити мало ниже од добијених прорачуна о утврђеној методологији. Трошкови „Топлане“ су током 2015. године достигли 440,5 милиона динара од којих је 216,114 потрошено на мазут, 163,15 на гас и 17,21 топлотну енергију. При формирању цена пошло се од податка да кубик гаса кошта 41,47 динара, а килограм мазута 45,14, док цена електричне енергије није мењана. Нова цена мазута износи 31,6 динара по килограму, а гаса 34,4 по кубику. Смањење цена услуга неког јавног предузећа није често присутно у

пракси, а директори јавних предузећа препоручену методологију примењују искључиво у случајевима кад се тражи повећање цена. Због тога се нова одлука сматра позитивним примером који потврђује да посебан разлог за задовољство имају власници пословног простора јер ће знатно мање плаћати цену по квадрату површине која се загрева. Почетак грејне сезоне повод је за разматрање одлуке о димничарским услугама које врши Јавно предузеће „Градско стамбено“. - Тачка која се тиче димничарских услуга предложена је са циљем да Градско стамбено добије нове надлежности. Мислим да се ради о изузетно значајном послу који може да обавља неко од јавних предузећа при чему се не би ишло на то да се запошљавају нови људи, него би се из постојећег кадра определио неко да ради те врсте послова, а на тај начин би се на тржишту остварио нов приход за ово јавно предузеће. Одлука није неусаглашена јер је предлог Градског стамбеног за одређене измене закас-

нио са разматрањем од стране комисије, па ћемо сачекати до следеће седнице а мислим да ће она бити јако добра за ово јавно предузеће, али и за грађане Краљева, јер ће имати могућност да им неко од јавних предузећа врши услугу која је веома значајна, поготово пред почетак грејне сезоне – потврдио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Усвојен је и Нацрт одлуке којом се прописује начин спровођења поступка именовања директора јавних предузећа чији је оснивач град Краљево, која је у складу са Законом о јавним предузећима. Све најважније тачке овог закона преточене су у одлуку која ће се наћи на првој наредној седници Скупштине града. Градоначелник потврђује да ће у пословнику о раду комисије бити предвиђен начин рада тако да ће основ за именовања нових директора бити ова одлука, под условом да се о њој позитивно изјасне одборници Скупштине града. Т. Радовановић

Извештај Заштитника грађана за 2015. годину

МАГАЗИН

30.10.2016.

КОЛИКО ЉУДИ ТОЛИКО ЋУДИ

- За девет месеци прошле године Заштитнику грађана се обратило више стотина грађана. - Одговарајући поступак је покренут у 359 случајева, а окончан у 350 предмета. - Извештај Заштитника грађана потврђује да се 48 притужби односи на брак, породицу и наследно правне односе, 40 на радни однос и права пензионера, по 26 на имовинске односе, социјална питања и здравствену заштиту, а 22 на комуналне делатности. - Два грађанина су указала на проблеме са доставом брзе поште, а један се пожалио на рад свештеног лица. - Велики број притужби грађана односи се на проблем ноћне буке која долази из угоститељских објеката. - Од почетка ове године евидентирано је 470 притужби грађана, ако се узму у обзир и проблеми за које није надлежан Заштитник грађана процењује са да их је кроз канцеларију прошло два пута више

Милан Туфегџић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

30.10.2016.

аштитник грађана је независан и самосталан орган који се стара о заштити и унапређењу људских права и слобода зајемчених уставом, потврђеним и објављеним међународним уговорима о људским правима, опште прихваћеним правилима међународног права, законом и прописима Републике Србије. Посебно штити људска права и слободе од повреда учињених од стране општинске управе, организација и јавних служби које врше управна и јавна овлашћења, а чији је оснивач локална самоуправа. Утом циљу омбудсман надзире примену прописа, контролише законитост, целисходност и ефикасност поступања органа управе и може истраживати њихов рад како би штитио људска права. Иако је Скупштина града Краљева, сагласно Закону о локалној самоуправи, изабрала Заштитника грађана још 2009. и седам година касније институција се сматра новом због чега и даље постоји одређено неповерење.

Иако Одлука о заштитнику грађана града Краљева предвиђа да се једном годишње, крајем априла, Скупштини поднесе извештај о раду и општем утиску људских права он је пред одборнике стигао тек на последњој седници одржаној овог месеца. Разлог што раније није достављен на разматрање лежи у чињеници да се то поклопило са локалним изборима после којих је уследио дуг процес конституисања власти. Извештај за претходну годину потврђује да се у периоду од 10. марта до последњег дана децембра са указивањем на повреду права по различитим основама, за мишљење и поједине информације, омбудсману обратило више стотина грађана. Заштитник грађана Милан Туфегџић потврђује да су информације пружане телефонским и електронским путем, посебно грађанима са територије других градова и општина. Одговарајући поступак је покренут у 359 случајева, а окончан у 350 предмета.

На рад Гадске управе поднето је 39 оптужби од којих највише на Одељење за инспекцијске послове, чак 25, затим урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности 4, Комуналне полиције 7 и Кабинет градоначелника три. Две притужбе уложене су на рад Градског штаба за ванредне ситуације, једна на ћутање Градске управе и администрације, а три на рад лекара и Здравствене инспекције при Министарству здравља. Од јавних предузећа и установа грађани су се највише, у десет случајева, жалили на рад Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Мало боље је прошла краљевачка „Чистоћа“ на чији рад је уложено осам притужби грађана, док је један мање био незадовољан радом Јавног комуналног предузећа „Водовод“. На листи оних на чији рад су упућене притужбе су у четири случаја Центар за социјални рад, три пута Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ а по једном „Топлана“, Градско јавно правобранилаш

тво и Историјски архив. Грађани незадовољни радом савета месних заједница уложили су шест притужби, а било их је и на рад државних органа. Како то није у надлежности градског Заштитника грађана свих педесет је прослеђено Заштитнику грађана Републике Србије. Највише их је било на рад Пореске управе Министарства финансија која, по уверењу подносиоца притужби, није правилно реаговала у петнаест случајева. Грађани су поднели 11 притужби на рад Електродистрибуције, девет краљевачке филијале Фонда пензијског и инвалидског осигурања, а шест на рад Службе за катастар непокретности. На рад Полицијске управе поднете су четири притужбе, филијале Националне службе за запошљавање три и по једна на Железнице Србије и филијале Републичког фонда за здравствено осигурање. Извештај Заштитника грађана потврђује да се 48 притужби односи на брак, породицу и наследно правне од-

носе, 40 на радни однос и права пензионера, по 26 на имовинске односе, социјална питања и здравствену заштиту, а 22 на комуналне делатности. Финансијске услуге и порези били су тема 14 притужби, накнаду штете и заштиту права тражило је 12 потрошача, док се 11 жалило на лична стања. Најбоље су прошли приватни извршитељи на чији је рад уложена само једна притужба. Заштитнику грађана су два грађанина указала на проблеме са доставом брзе поште, а један се пожалио на рад свештеног лица. На рад суда и судских органа стигло је петнаест притужби, а како Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Скупштине града, Градског већа, градоначелника, судова и тужилаштва, у свим случајевима је деловао само саветодавно. Интересантним се чини податак да се за помоћ и правни савет обраћају грађани са територије суседних општина Рашка и Врњачка Бања, што указује на потребу да треба ширити

мрежу ових институција како би се остварила што већа демократизација друштва. Процедура предвиђа да се грађанин незадовољан радом јавног предузећа, установе, или другог субјекта на чији се рад подносе притужбе Заштитнику грађана, прво обрати њима и укаже на грешку. Ако на то не рагују, или учине на начин да странка буде незадовољна, могу код Заштитника грађана да попуне образац притужбе на основу кога он тражи од предузећа или установе да се изјасне. Рок за то креће се између 15 и 60 дана након чега се подносилац обавештава о утврђеном чињеничном стању и оправданости притужбе коју је уложио. Велики број притужби грађана који живе у најужем центру града односи се на проблем ноћне буке која долази из најразличитијих типова угоститељских објеката због чега су станари оближњих зграда принуђени да, посебно у дане викенда, напуштају станове. Притужбе се односе на понашање

МАГАЗИН

30.10.2016.

особа под дејством алкохола и опојних дрога који куцају на врата, трче по ходницима, пљују по зидовима, ломе аутомате за врата и звоне на интерфоне до раних јутарњих часова. Ово је утицало и на јавно обраћање једног од синдиката полиције са молбом надлежнима да што пре реше проблем како би се избегле теже последице. Интересантним се чини податак да је током девет месеци прошле године Комунална полиција власнику једног објекта осам пута уручивала налог за учињени прекршај из одлуке о радном времену којом је предвиђена казна од десет хиљада динара. Како је прекршајни налог сваки пут уредно плаћен, а проблем није елиминисан, Заштитник грађана препоручује да се промени Одлука о радном времену у трговинским, занатским и угоститељским објектима на територији града. Извештај Заштитника грађана сведочи и о проблему који се везује за држање кућних љубимаца, живине и ситне стоке. Иако је то градском одлуком забрањено приметно је да све тежа економска ситуација утиче на гра-

ђане да у двориштима гаје живину и ситну стоку што је у неким случајевима утицало на погоршање комшијских односа. Резултат су притужбе Заштитнику грађана због одлуке која се сматра ригорозном, јер је донета у време благостања, па се тражи да буде ограничена на ужи део града, али и притужбе оних којима, поготово у летњим месецима, смета смрад из комшијских дворишта. Посебно незадовољство изазива споро одлучивање Градског већа о жалбама на решења о забрани држања живине, или стоке, па се дешавало да и после неколико година некоме буде наложено да уклони свињу коју гаји. Повећање понуде различите увозне робе, често уз високе цене и сумњив квалитет, доводи у врло непријатну ситуацију велики број грађана. Повод је сазнање да купљени производ због неисправности не могу да користе, а код продавца не могу да остваре право на повраћај новца. - Посебно забрињава чињеница да се осим разних предузећа која уговоре са грађанима сачињавају тако да се

најнеповољнији услови штампају необично ситним словима овом врстом „активности“ баве и велика бивша државна предузећа, поготову мобилни оператери. Ови уговори су смишљени тако да су потрошачу великим словима написане све повољности, а малим словима, која старији корисници могу прочитати само уз помоћ лупе, све оно што потрошача гура у дугове и појаву извршитеља на вратима – записао је Туфегџић у извештају о раду за прошлу годину уз напомену да је све на овај начин оштећене суграђане упућивао на Организацију за заштиту потрошача са седиштем у Крагујевцу. Последњих година се запажа све присутнији тренд развода бракова због чега, као жртве доказивања друштвене моћи родитеља, најчешће страдају деца. Карактеристичан је случај адвоката који указује на тежак положај очева у разведеним браковима. У представци поднетој Заштитнику грађана наводи се како „мушкарци одавно нису ни јачи ни доминантнији пол, већ потчињени, обесправљени и застрашени свакодневним претњама

да ће остати и без деце и без имовине уколико се не повинују и најмањем хиру нежнијег пола“. Адвокат указује како се жене уче како да манипулишу и подстичу на лажно пријављивање и истиче случај коцкарке, алкохоличарке и расипнице која у кафани и на гардеробу потроши целу плату остављајући гладну децу и неплаћене рачуне, а да муж не сме ни да пита где је новац јер се то карактерише као насиље. У представци се каже да друштво негира појаву насиља у породици где су жртве мушкарци који су, сем тога, извргнути и руглу. Посебан вид дискриминације везује се за добијање старатељства над децом јер је „без обзира на мишљење стручњака, психолога и налазе Центра за социјални рад, немогуће да очеви добију старатељство, чак ни заједничко, уколико не постоји споразумни развод брака“. Од почетка ове године евидентирано је 470 притужби грађана, а ако се узму у обзир и проблеми за које није надлежан Заштитник грађана процењује са да их је од тада кроз његову канцеларију прошло два пута више и

свакоме је посвећена потребна пажња уз препоруку за даље поступање. - У великом броја случајева грађанин је у праву, па органи јавних предузећа прихватају наше препоруке и оне се поштују. Кад год утврдимо да је неко у праву препоручимо надлежном органу да исправи грешку и то се углавном уради. У појединим случајевима ограничење представља Закон о заштитнику грађана, па сматрам да га у неким деловима треба променити. Тако, на пример, није у реду да локални заштитници немају ингеренцију над Електродистрибуцијом. Решењу проблема може се приступити на два начина, или да републички Заштитник грађана спусти своје ингеренције на локалног, у случајевима Полицијске управе, затвора, Електродистрибуције и слично, или да се изменама закона и децентрализацијом одређене надлежности спусте на ниво локалних самоуправа – каже Туфегџић. Институција Заштитника грађана се још сматра новом што је добар разлог за различите скупове где се кроз размену искустава тежи проналажењу

трајних решења у овој области. Добар пример је Удружење локалних обдусмана Србије – УЛОС у оквиру кога се, на редовним тематским скуповима, обрађују различите теме са циљем унификације начина на који се примају грађани и решавају њихови проблеми. Назив као и овлашћења на основу закона и градске одлуке о Заштитнику грађана често уносе забуну па грађани схватаја преопширно његове надлежности и, кад немају коме или не знају коме да се обрате, траже помоћ и ван њих. Карактеристичан је случај грађанина који је од Заштитника грађана тражио да му посредује у женидби сина јер се, обзиром да живе сами, осетио угроженим ако се то не догоди. Да се грађани жале на све и свашта сведочи случај мештанина студеничког краја који је, за себе и чланове породице, тражио заштиту од медведа јер због страха за егзистенцију нису смели да чувају стоку у крају у коме је примећено његово кретање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Експозе председника Владе Србије (11)

СПОРТ, КУЛТУРА, МЕДИЈИ

МАГАЗИН

30.10.2016.

екордним успесима које је забележио спорт у последње две и по године првенствено је допринела чињеница да је држава променила однос и демонстрирала изузетну одговорност према спорту и спортистима појединачно. У рекордном року су исплаћиване награде за све освојене медаље, нема ни дана кашњења у исплатама за око 550 националних признања и око 350 стипендија на годишњем нивоу и за све програме национал них савеза. Захваљујући редовном финансирању националних савеза и омогућавању адекватних припрема и учешћа на такмичењима, обезбедили смо услове који су у последње две године крунисани освајањем рекордног боја медаља – укупно око 1.400 медаља, од чега 56 медаља у олимпијским спортовима, што је трећина укупног броја од 173 медаље освојене у последњих 15 година. Србија је у претходном периоду била домаћин великог броја међу народних такмичења, чијом смо организацијом померили стандарде како у погледу саме организације, тако и у погледу њихове посећености. У борби против негативних појава у спорту, бележимо велики напредак у сузбијању допинга, првенствено захва-

љујући чињеници да је Србија међу првим земљама донела у свему савремен Закон о спречавању допинга у спорту, чијом су имплементацијом у целости обухваћени сви учесници у систему спорта, а Антидопинг агенција Србије једна је од најбоље организованих установа овог типа у Европи. Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије добио је статус националног тренинг-центра, који своје капацитете додатно шири ревитализ ацијом Карташа, чиме се стварају најбољи услови за несметане припреме наших спортиста. Завод је, осим тога, у многоме унапредио рад у области спорт ске медицине, активном међународном сарадњом, сталним усавршавањем кадрова и побољшањем и проширењем капацитета.Управо је Завод лидерска установа у реализацији бесплатних здравствених спортских прегледа за децу од 6 до 14 година, који су успостављени у претходном периоду, а који имају за циљ да спорт учине приступачнијим, али и да обезбеде у свему адекватну здравствену заштиту, како врхун ским спортистима, тако и нашим најмлађим спортистима. У области финансирања спортске инфраструктуре Влада је доследно спроводила и надаље ће примењивати

принцип доступности и равномерне регионалне развијености. У прошлом мандату изграђени су: атлетска дворана у Београду, четири фискултурне сале у школама у Краљеву, Шапцу и Ужицу. Нови спортски објекти изграђени су и у Рашкој, Сврљигу, Куршумлији, Љигу, Власотинцу, Белој Паланци, Бојнику, Крушевцу, Крагујевцу, Вршцу, Ћуприји, Зрењанину, Смедеревској Паланци, Врњачкој Бањи, Новом Пазару и Тутину. Започета је обимна реконструкција Омладинско-спортског центра Караташ, а реконструисани су и терени у Крупњу, Љубовији, Тутину, Ариљу, Кучеву, Неготи ну, Великој Плани и Тителу. Осим тога, у систем школског спорта данас је укључено 145.700 ученика основних и средњих школа. Повећање броја деце у систему школског спорта резултовало је новим запошљавањем 139 професора физичке културе. Приоритетан задатак у наредном периоду на свим нивоима јесте даља имплементација закона и потпуно заокружење системског амбијента у спорту, у свему усаглашеног с начелима и тековинама ЕУ. Посебно ћемо се залагати да спорт не буде привилегија, већ да буде широко доступан за све категорије становништва – омасовљење, рекреативно

Фото: М. Радовановић

30.10.2016.

МАГАЗИН

вежбање, дечји, школски и универзитетски спорт биће једнако важан фокус као и врхунски спорт. Врхунски спорт јесте бренд Србије, а желимо да створимо услове да спорт буде и бренд, и начин живота нације. Подразумева се даље спречавање негативних појава у спорту, а атрактивност ове делатности надаље ћемо стиму лисати побољшањем пореског амбијента. Потписивањем седам билатералних споразума о сарадњи у послед ње две године унапређена је међународна сарадња, чије се интензивирање планира у наредном периоду. Јасно је да један од највећих изазова за друштво представља проблем насиља на спортским теренима који није само проблем у Србији. Ипак, ефикасним радном свих институција учинићемо све да спортски догађаји не буду обележени насиљем и инцидентима и строго кажњавати оне који насиље изазивају. У периоду пред нама тежићемо да очувамо епитет земље спорта и добрих спортских домаћина. Такође, Србија ће бити домаћин Европских универзитетских спортских игара, које ће се одржати 2020. године. Данас се српски спортисти лавовски боре на Олимпијским играма у Рију. Обезбедили смо највеће награде за сваку освојену медаљу. Бићемо уз њих и када нижу победе и када их стижу порази и са поносом дочекати наше олимпијце ма колико медаља освојили.

Србија – културни центар за српску, словенску, балканску традицију Уметност и култура су излог Србије окренут према свету. Међународној културној јавности с поносом показујемо непрегледно богатство баштине, традиције, али и савремених достигнућа у свакој уметничкој области без изузетка. Колико смо своји и аутентични, толико смо и укорак са савременим европским и светским кретањима у овој области. Зато је још један од задатака културе да мења и побољшава имиџ Србије у свету, да нас представи другима и да друге

представи нама. Да покаже нашу јединствену нит, али и достигнућа којима нас препознају као носиоце европских и светских културних вредности. Стварање културних навика међу најмлађима јесте један од приоритетних задатака министарства. У том смислу је природно и неопходно још чвршће повезивање с Министарством просвете, али и омладине. Доктрина улагања у институције које окупљајудецу и младе ствараоце – аматере вишеструко је важна за државу и друштво. Не само да ћемо својој деци понудити драгоцене садржаје већ ћемо директно утицати на формирање културних навика, на формирање будуће публике, на издвајање талената. Уз све то, културни садржаји и креативно учешће у њима супротставиће се понуди тривијалних и неретко погрешних садржаја. О култури можемо и морамо размишљати као о недовољно искоришћеном привредном ресурсу. То је наша

велика, још увек недовољно искоришћена прилика, која подразумева сталну комуникацију с Министарством туризма, с привредом. Двојака је добит од ове сарадње – не само већа посећеност земље, а тиме и већи приходи, већ и упознавање с јединственим садржајима које нудимо. Знам да очекујете поруке у вези с Народним и Музејем савремене уметности. Знам да нам је она малопређашња прича о туристичкој понуди осиромашена без ове две идентитетске институције. Теже је што су генерације осиромашене за сазнања која нуде садржаји ових музеја. То нису зграде у које се улази једном, то су институције којима се увек и изнова враћамо, које посећујемо небројено пута у животу. Важно је да се каже да музеји раде своје послове иза полица и изложбених простора, да се збирке увећавају и допуњавају, да се експонати конзервирају и рестаурирају, да није стало све што један музеј чини живим. Али онај

најважнији, суштаствени део приче, а то су отворена врата за посетиоце, још није завршен. Будите уверени да, упркос свим тешкоћама, искрено и посвећено радимо на завршетку реконструкције оба музеја. Завршићемо и тај наслеђени посао, као што смо све обећано до сада завршавали. Два симбола наше културе поново ће бити предати нашим грађанима и нашим гостима из света. Радови на рестаурацији, санацији и адаптацији објекта Народног музеја отпочели су 25. јула ове године, и од тог датума тече рок од 540 дана за завршетак грађевинских радова вредности милијарду динара. Формирање градилишта за реконструкцију Музеја савремене уметности започето је 1. августа ове године, а од 15. августа креће извођење радова на адаптацији, реконструкцији и доградњи зграде Музеја на Ушћу. Вредност радова је близу 700 милиона динара. Могаo бих да вам говорим о различитим пословима Министарства културе

који подразумевају стварање амбијента за развој ове области, а које кратко називамо системским решењима. Као и свака област у друштву, и култура носи свој крст реформи и промена које су неопходне да би се унапредила целокупна област, најпре положај свих људи који раде у култури, нарочито слободних уметника, који веома добро знају шта значи опстајати на отвореном тржишту. Нема области коју покрива ресор културе а да можемо рећи да је сасвим уређена и да јој не следе промене. Издаваштво, кинематографија, музеологија, ликовне, позоришне, музичке уметности, фестивали, смотре, манифестације, баштина, очување језика и писма, заштита материјалних и нематеријалних културних добара, ауторска и сродна права. Свако од њих очекују побољшања, осмишљавања и реализација решења. Део послова је у току, започето ћемо завршити, нове и отпочети и завршити.

Област информисања такође очекује наставак реформи Спровешћемо усвојену медијску стратегију у целини, завршити повлачење државе из медија, наћи одрживо решење за финансирање јавних сервиса, што је услов њихове независности, помоћи рад независних регулаторних тела и медијских удружења. Дозволите ми да поделим с вама свој став о слободи штампе, о медијским слободама – тој драгоценој, цивилизацијској и демократској тековини. За свакога од нас ко се прихватио дужности да на поверење народа одговори несебичном посвећеношћу, питање слободе штампе се не поставља. Оно се подразумева, њен развој се подржава и поштује. Питање одговорности је, међутим, нужно повезано са питањем слободе. Историја нас учи да је слобода без одговорности пут у анархију. Стога апелујем на одговорно извештавање засновано на истини и тачности како не бисмо, због одсуства свести и одговорности, неодговорно упали у ситуације сличне оној, када смо у време поплава, емитовали лажну причу о човеку од кога су медији направили хероја нације. Слобода мишљења и изражавања свакоме је гарантована у овој држави. Упркос сталним причама о цензури и аутоцензури, медији у Србији ослобођени су сваке врсте притиска, а понекад нажалост и одговорности. Међутим, увек је важније и боље да уместо мањка одговорности не постоји мањак слободе. Слобода медија темељ је сваког демократског друштва, а од истраживачког новинарства, демократско друштво не бежи, већ му тежи. Очекујем у наредном периоду да ће медији истраживањем различитих појава у друштву, а посебно злоупотреба и корупције, бити савезник овој Влади, да ствари промени и побољша. Ова Влада биће отворена за сваки медији, за сваку информацију, и транспаретно ће водити политику и доносити одлуке.

Шест година од катастрофалног земљотреса

МАГАЗИН

30.10.2016.

ДА СЕ НЕ З

Фото: М. Радовановић

ЗАБОРАВИ

МАГАЗИН 30.10.2016.

30.10.2016.

МАГАЗИН

Др Зоран Ђорђевић

Знаменити Краљевчани: Др Зоран Ђорђевић

- Земље у развоју су стално заостајале за водећим у свету и ма колико да су хирурзи, кад је у питању оперативни поступак, већ достигли завидан ниво држава је, у смислу опремљености, тешко могла да прати светска кретања. – Мале плате повод да све више лекара одлази на рад у иностранство, мање због жеље за богатством а више да би се обезбедила колико толико пристојна егзистенција. - Први проблеми због недостатка квалитетног кадра су све присутнији, а велики се очекују за неколико година. – Плате лекара неколико пута мање него у време интензивног развоја земље кад је почетник зарађивао и по 2.500 марака месечно, они искуснији и два пута више

Фото: М. Радовановић

СЕЋАЊЕ НА КРАЉЕВО НЕ БЛЕДИ

МАГАЗИН

30.10.2016.

ве до 1992. године, када је усвојен нови Закон о здравственој заштити, краљевачки Дом здравља, Општа болница, Апотека и Диспанзер за медицину рада функционисали су у склопу медицинског центра који је носио име познатог краљевачког лекара др Љубинка Ђорђевића. У породици лекара, хирурга Љубинка и педијатра Мирославе, првих једанаест година сам, а касније уз сестру Мају, стасавао је још један хирург, др Зоран Ђорђевић који пред крај радног века у Београду тек по који пут наврати у Краљево. Сваки долазак прилика је за подсећање на дане младости кад се, поготово током лепшег дела године, највише времена са вршњацима проводило у безбрижној игри ван куће, не ретко у посматрању голубова којима је пријатељ из суседства поклањао велику пажњу. Нека од пријатељстава зачетих током основношколског периода учвршћивала су се у гимназији у време кад су почела да се мењају интересовања, а већу пажњу од посматрања голубова привлачио лепши пол. Догађало се то у доба убрзаног развоја послератне паланке која је израстала у озбиљан индустријски центар коме је требало све више високо образованих кадрова различитих профила. До озбиљнијег размишљања о будућности знатно интересантнијим су се чиниле игранке у великој сали на последњем спрату Електрокомбината и Дому ЈНА којих никада није било довољно да би се задовољиле потребе за новим познанствима. У време кад није било игранки повод за окупљање, најчешће у истом друштву и на истој локацији, био је корзо у центру града који ће много година касније уступити место неким другим видовима забаве. Због корзоа је главна улица била затворена за саобраћај већ од 18 сати, да би након 22 по који од не тако честих аутомобила умереном брзином прошао релацију од почетка Омладинске улице до Задужбине. Пријатељства склапана у том периоду остаће трајнија од било каквих других током студија, а многа прерасти

у кумства која су често повод за поновни долазак у Краљево и из најудаљенијих делова земље. Судбину краљевачких гимназијалаца делио је и Зоран Ђорђевић, па у вечерњим сатима све чешће погледао на часовник понајвише због крутих правила која је наметао директор школе Драгутин Јововић, због нешто тамније пути међу ученицима познатији као Фирга. Разлог није био ни мало наиван, свакоме ко би после 20 сати био примећен на улици већ следећег дана следила је примерена казна због чега, у време док су се још поштовали ауторитети, никоме није падало на памет да се поиграва са судбином. Стиче се утисак да је директор добро познавао сваког ученика што је било разлог више да се поведе рачуна о понашању. Због тога су тинејџери једва чекали матуру која је означавала нов период живота и могућност да се по завршетку корзоа неко време, најчешће уз само једну флашу Јагодинског пива, проведе у некој од краљевачких кафана. Они из боље стојећих породица би након пунолетства по који пут добили могућност да очевим аутомобилом отпутују до Гоча, најдаље до Врњачке Бање, што је била прилика да поведе и неког од другова. У време кад се Фирга преселио за Београд притисак је полако почео да попушта све до данашњег времена кад је припадницима истих генерација тешко објаснити да довољна доза дисциплине нема превише везе са терором. У сећању бројних генерација тадашњи директор гимназије је остао као строг, али правичан, човек од кога су се прибојавали и млађи професори. - Ја сам био врло добар ђак, али сам једном приликом школску годину завршио са слабом оценом из математике јер је, некако пред крај трећег разреда, професор погрешно протумачио један мој поступак на часу и казнио ме слабом оценом. Родитељи нису били задовољни развојем ситуације, али ту ништа није могло да се исправи ма колико касније покушавао професору да објасним шта се заиста догодило.

У време кад је требало изабрати будуће занимање оријентисао сам се на биологију и тај предмет узео за матурски рад. Поред одбране рада у то време су се на матури полагала још три предмета која су била увод у будуће студије медицине. Маестрално сам урадио и одбранио рад, а након летњег распуста започео студије медицине – прича др Ђорђевић. Први конкретнији контакт са здравством успостављен је током волонтирања у Општинској организацији Црвеног крста што је било повод за стицање драгоцених искустава на различитим нивоима такмичења из ове области. У породици лекара било је нормално да се често говори о медицини, па иако родитељи нису стварали посебан притисак овај избор се сматра нормалним следом догађаја. Због повећаног притиска на београдски Медицински факултет алтернатива је била стоматологија, а неуспех на пријемном испиту, и поред повољног на стоматологији, био је повод за упис на Медицински факултет у Нишу. Након свих успешно савладних испита прве године студија није било проблема да се друга упише у Београду где је Зоран Ђорђевић, после непуних шест година, у рукама имао диплому лекара. Током студија није било посебних проблема, а ни средња оцена није била врхунска, али је рад првих година по запослењу био довољна препорука за специјализацију хирургије. Др Љубинко Ђорђевић је у Краљево дошао као шеснаестогодишњак и ту провео време до почетка рата да би, након ослобођења, уписао медицину и по завршетку студија прве послератне генерације добио посао у Краљеву. За хирургију се определио уз непосредног руководиоца др Ђуковића поред кога су стасавали и нешто млађи, касније надалеко познати хирурзи, др Миодраг Поповић Мујо и др Миленко Васиљевић Кокан. Краљево је доживљавало експанзију, а доста напредовала и хирургија којој су значајан допринос дала четворица врхунских хирурга. - Мој отац је отишао у Белгију да

МАГАЗИН 30.10.2016.

докторира, а после шест месеци се вратио у Краљево и радио неко време пре него је добио посао у Београду. Био је помоћник министра а потом и министар здравља, али је сваког другог викенда долазио у Краљево да оперише. Уз све то предавао је хирургију на Стоматолошком факултету све до 1977. кад је у 55. години доживео инфаркт у тренутку кад је, као министар здравља, отишао у Земун да отвори нову кардиолошку јединицу. Остао је запамћен као заслужни грађанин Краљева, али и човек кога су волели и обични људи јер је увек био спреман да сваког саслуша и посаветује, а старији га и данас помињу. Медицински центар је једно време носио његово име све док није ушао у састав Здравственог центра „Студеница“ – каже др Ђорђевић. Професионална каријера млађег др Ђорђевића отпочела је одмах по одслужењу војног рока кад је примљен на Прву хируршку клинику. Пуних пет година је трајала специјализација након које је све искуснији хирург следећих десет провео на Другој хируршкој клиници на којој се развијала кардиоваскуларна хирургија. Хирургија се стално развијала што је био повод за усавршавања у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији, Француској, Немачкој, Аустрији... У свим случајевима, било да су вишемесечне специјализације или само конгреси и симпозијуми од по неколико дана, стицана су драгоцена искуства које је касније требало применити у пракси. Земље у развоју су стално заостајале за водећим у свету и ма колико да су хирурзи, кад је у питању оперативни поступак, већ достигли завидан ниво држава је, у смислу опремљености, тешко могла да прати светска кретања. Развој хирургије утицао је да се из опште издвајају врсте специјализоване за поједине делове тела што је утицало да се др Ђорђевић определи за жучне путеве и жучну кесу што је била и тема докторске дисертације. Искуство сведочи да се развојем

дијагностике потврђује све већи број случајева малигнитета код значајног броја младих људи што се сматра последицом ратних дешавања. Кочница успешнијем лечењу је и даље пословични недостатак средстава јер не дозвољава да се прати све бржи развој технике. И поред тога постижу се завидни резултати па се, глобално гледано, не заостаје много за развијеним светом. - Мање пратимо светска збивања него раније кад смо могли да пошаљемо човека на усавршавање у трајању од годину дана. Сада је то петнаест до месец дана, па се шаљу они који нешто већ знају а не потпуно млади. Нема више могућности па се људи сналазе и, колико могу, сами учествују у томе. Ја сам имао среће да добијем посао одмах по завршетку факултета кад је плата младог лекара била пристојна и са дежурствима достизала око 2.500 марака. Плате професора су биле два пута веће, па нико није ни размишљао о одласку у иностранство. Данас је плата лекара око 600 евра, са дежурствима и нешто више, а нагли пад је почео од 1990. године па је до сада све обезвређено – каже др Ђорђевић. То је повод да све више лекара одлази на рад у иностранство, мање због жеље за богатством а више да би се обезбедила колико толико пристојна егзистенција. Први проблеми су, због недостатка квалитетног кадра, све присутнији а велики се очекују за неколико година. И поред великог броја младих који се одлучују за студије медицине, од којих велики број на старту школовања планира да оде у иностранство, држава не може да учини много све до тренутка док не пронађе начин да битније повећа плате. Овакав став деле готово сви запослени у здравству, посебно врхунски лекари, а повод је велика одговорност у процеу од кога све чешће зависе многи животи. У последњој години рада пред пензијом осећања су помешана. Велико искуство је довољно за став о могућности да се бар годину, или две, након

тога активно бави овим послом, можда и на некој од приватних клиника које су организоване на начин који се разликује од онога у државним здравственим установама. Проблем је што ни оне нису претерано заинтересоване за старије лекаре ма колико да су искусни. Долазак у Краљево једном месечно могао би након пензионисања да се учеста, а боравак се продужи и на по који дан више. У време кад је као деветнаестогодишњак одлазио на студије Краљево је још било град људи који се, мање више, препознају на улицама. Последњих тридесетак година град се знатно проширио према периферији, структура становништва се битно променила а велики број познатих лица више не живи у овој средини. - Увек ми је драго да видим познате људе, мада је све више оних које не знам. Град је велики, а нисам сигуран да је успео да испрати све оно што је дошло. Кеј се изградњом нових зграда потпуно изменио, гради се доста, а кад се оде мало од центра има свега и свачега, зграда и оваквих и онаквих због чега све изгледа доста шарено. Видим да раде једино кафане, продавнице хране и по неки бутик, а чујем да је Краљево жртва неких политичких варијанти које не разумем. Познато ми је да се није инвестирало колико у неким мањим градовима у којима се по нешто и ради, а овде нема баш ничега. Чујем и да Краљево нема ни политичку подршку, а велико је питање да ли ће шта без пара моћи да уради нови градоначелник, па ћемо, ако се овако настави, доћи у мањак разноразних ствари, од саобраћајних проблема па даље – каже др Ђорђевић. Мала је утеха много пута поновљено подсећање на изузетно повољан географски положај и културно-историјско наслеђе. Иако су бројни фактори утицали на прилично незавидну економску ситуацију није мали број оних који се при крају радног века враћају у средину из које су отишли. У такве се убраја и др Ђорђевић и потврђује да му је Краљево, и поред свих тешкоћа, дубоко урезано у свест што је повод да му се увек радо враћа. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.10.2016.

Милош Марић

МАГАЗИН 30.10.2016.

Добровољно ватрогасно друштво Буковица

ГАРАНТ СИГУРНОСТИ ВИШЕ СЕЛА - Круна целе приче у ватрогаству је превенција, а ако се спречи један пожар спашено је једно домаћинство. – Навално ватрогасно возило донација словеначког града Марибора. – Десет обучених ватрогасаца спремни да реагују кад год се за то укаже потреба. – Посебна циљна група деца. – Опасност од пожара појачана током зимских месеци. – Опасност прети из пушница и од неквалитетних продужних каблова. – На Дан грејане ракије свечаност и захвалнице заслужним појединцима

МАГАЗИН

30.10.2016.

акон о заштити од пожара препознаје добровољна ватрогасна друштва као удружења основана ради организованог добровољног учешћа грађана у спровођењу заштите од пожара, спасавању људи и имовине. Као удружењу грађана омогућено му је да, у складу са условима које прописује ресорни министар, формира добровољне ватрогасне јединице које заузимају значајно место у систему заштите од пожара и пружања помоћи становништву у случају елементарних непогода. На територији града Краљева делује неколико добровољних ватрогасних друштава, у Витковцу, Печеногу, Милаковцу, Каменици, Врби и Краљеву, а једно од најмлађих у Буковици формирано је 2009. године са идејом да се бави превенцијом заштите од пожара уз жељу да се, у наредним годинама, капацитети повећају до нивоа који гарантује довољан степен заштите мештана са територије ове, али и су-

седних месних заједница. Председник Добровољног ватрогасног друштва Буковица Милош Марић подсећа да су те године са великом дозом ентузијазма направљени први кораци ма колико у добром делу становништва овог краја било присутно значајно неповерење. Просторије откупне станице Земљорадничке задруге „Воћар“, над којом је већ био покренут стечајни поступак, већ је почео да нагриза зуб времена, па су добијале обрисе полусрушеног објекта, а и стари дуд је поприлично нарушио кровну конструкцију. Пре него је група ентузијаста, чврсто решена да формира Добровољно ватрогасно друштво, одлучила да подигне из пепела руинирани објекат у њему није било ни струје, ни воде ни телефонске линије. Кад је решен елементарни проблем заштите од атмосферских падавина, и спречено даље урушавање, након увођења струје и активирања телефонске линије

створени су неопходни услови за регистрацију друштва у Агенцији за привредне регистре. Од првих дана је успостављена значајна сарадња са Ватрогасним савезом града Краљева и Добровољним ватрогасним друштвом Краљево на чијем је челу доајен српског ватрогаства Милутин Вукосављевић. Резултат добре сарадње је ватрогасни камион, донација града Марибора, и десет обучених ватрогасаца спремних да брзо и ефикасно делују кад год је то потребно. - Овде имамо ватрогасно возило, једно од најсавременијих на овој територији, које капацитетима омогућава навални систем за одбрану од пожара, а бочно витло са 30 млазница омогућава да се од пожара одбрани било шта. Инсекс систем 2.000 омогућава да се приликом гашења пожара у делићу секунде, као из пушке, избаци осам литара воде у секунди и тако тренутно елиминише опасност од ватре. Овај систем су

Хрвати искористили за гашење пожара у тунелима, посебно код запаљења аутомобила, али и у другим ситуацијама. Посебна повољност била је могућност да делује са мотоцикла што знатно убрзава елиминисање опасности. Друштва као наше треба да заживе у свим месним заједницама, јер стварају велике могућности за обуку младих људи који би интервенисали у заштити имовине и лица од пожара – објашњава Марић. Уз помоћ Добровољног ватрогасног друштва Краљево, градског и републичког ватрогасног савеза, изграђена је скромна гаража за смештај ватрогасног возила, а допринос Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ огледа се у асфалтирању простора испред просторија друштва чиме је обезбеђена функционалност и лакши прилаз ватрогасног возила након интервенције. Искуство потврђује да опасност прети

онда кад јој се најмање нада, а оно из многих ранијих година указује да се појачава у зимским месецима кад почне сушење меса у пушницама. Градња ових објеката, који се најчешће наслањају на неке друге, није у складу са принципима сигурне заштите од пожара што пред добрововољна ватрогасна друштва, посебно она у удаљенијим селима, ставља посебан задатак. Он се у данима пред почетак зиме огледа у скретању пажње на овај проблем и потребу повећане опрезности приликом ложења ватре која, у споју са великом количином масноће, може да изазове катастрофе неслућених размера. Едукативна улога Добровољног ватрогасног друштва у Буковици огледа се и скретању пажње на опасности које носе различити потенцијално ризични уређаји у домаћинству, у последње време коришћење све већег броја недовољно поузданих продужних каблова сумњивог

квалитета на које се прикључује више потрошача него што могу да поднесу, па услед прегревања долази до појаве варничења, а потом и пожара са несагледивим последицама. - Наша циљна група су и деца. Обучавамо их и учимо да буду млади ватрогасци, да ово возило схвате као своје, а ватрогасни дом као њихов дом. Зато имамо програм који је намењен школама, а ја сам направио пројекат за чију сам реализацију од Ватрогасног савеза тражио средства потребна за штампање флајера које би преко деце добили и родитељи. Иако се ради о скромним средствима ефекат је значајан јер се указује шта је добро, а шта није, са аспекта заштите од пожара, шта сме а шта не сме да се ради. Круна целе приче у ватрогаству је превенција, а ако спречимо један пожар ми смо спасили једно домаћинство – каже Марић. Ентузијазам чланова Добровољног ва-

МАГАЗИН

30.10.2016.

трогасног друштва у Буковици, и оних који подржавају бројне активности у оквиру њега, указује на капацитете великих размера. Због тога се од председника месне заједнице очекује да утиче на одлуку млађих чланова локалне средине како би се бар десетак определило да похађа наставу, заврши курс за ватрогасце, и буду спремни да делују пре свега превентивно, а у случају потребе и репресивно свуда где је то неопходно. Добровољна ватрогасна друштва су конципирана на начин да помажу професионалним јединицама приликом интервенција на различитим локацијама, у појединим ситуацијама да раде на локализацији пре него што ове стигну до места угроженог ватреном стихијом. Резултат таквих активности Добровољног ватрогасног друштва Буковица огледа се у гашењу шест озбиљних пожара, па није била ни потребна интервенција професионалне јединице. Основно средство за борбу против ватрене стихије је вода, а ње у Буковици, сем што сеоски водовод не може да обезбеди довољан притисак, и нема у довољним ко-

личинама па се, разумевањем команданта професионалне ватрогасне јединице Миланка Обреновића и начелника Одељења за ванредне ситуације Радиоце Кочовића, допрема из Краљева. Сарадња са градским ватрогасним савезом и професионалном ватрогасном јединицом у Буковици се оцењује највишим оценама што је добра основа за закључак да локално добровољно ватрогасно друштво представља једно од најстабилнијих на широком простору. Чланови друштва су, без изузетка, мештани Буковице који живе углавном од пољопривреде, а нове обавезе су се прихватили као друштвено одговорне личности. Обучени су за руковање потребном опремом и уређајима за гашење пожара, а имају и потребне сертификате, што их чини компетентним за реаговање у свим ситуацијама које прете да угрозе сигурност становника на територији коју покривају. Да су њихове активности усмерене и на друге аспекте живота у локалној заједници потврђује помоћ радницима Јавног комуналног предузећа „Путеви“ приликом асфалтирања пет стотина метара пута у Бу-

ковици. Да би се радови на овом делу убрзали, при том избегли трошкови ангажовања цистерни „Водовода“ и других предузећа, буковички ватрогасци су бочним витлом опрали ивичњаке и подлогу пре него је на њу постављен асфалтни слој. Иако је у суботу 15. октобра, у време одржавања традиционалне манифестације Дан гејане ракије, у Буковици владала свечарска атмосфера ватрогасци су крајичком ока пажљиво посматрали шта се догађа у околини двадесетак котлића у којима се припремао шумадијски чај. Поучени ранијим искуствима знали су да је ватра испод сваког од њих потенцијални узрочник опасности, па је боље бити опрезан него лечити последице пожара. Славило се и у гаражи ватрогасног дома где су се окупили мештани који подржавају активности друштва. Организатори су скромним средствима приредили богат ручак за тридесетак гостију, а свечаност је била прилика да се појединцима заслужним за успех у раду доделе пригодне захвалнице. Тешка економска ситуација повод је за одлуку о дружењу у пријатном амбијенту ватрогасног дома радије него у

некој од оближњих шатри. Све оно што је могло да се доживи тамо било је доступно и у кругу најближих пријатеља, али је атмосфера била далеко пријатнија од кафанске. Ма колико је идеја за формирање добровољног ватрогасног друштва подразумевала отклон од сваке политике чини се да то није увек могуће што је повод и за повремене неспоразуме. Један од њих везан је и за Дан грејање ракије, а податак да су ватрогасци са претходним руководство месне заједнице три године били активни учесници у организацији прошле године је резултирао активностима које су у појединим круговима схваћене прогрешно. Због тога су ове године ватрогасци, имајући у виду колективни интерес, одустали од музике у свом објекту како не би реметили одвијање званичног програма на само двадесетак метара удаљеној позорници. Уверење да до формирања Добровољног ватрогасног друштва и покретања манифестације Дан грејане ракије у Буковици није било догађаја по коме би ова средина била позната ван сеоског атара води ка ставу да и једно и друго треба неговати упр-

коса сазнању да је тешко свима удовољити. - Нажалост, у све добре ствари које се дешавају на микролокацијама меша се и политика. У селу је дошло је до промене власти, а то вуче и одређене проблеме. Ми смо као друштво деполитизовани, и радимо у интересу села, а у посету нам долазе и функционери локалне самоуправе. Друштво је од оснивања реализовало различите пројекте, за децу вртешке, тобогане и љуљашке, подигли смо крст као симбол литије за Свету Тројицу, направили гаражу. То су наши скромни резултати у средини у којој ће све да вам опросте осим успеха. Зато позивам све људе да учине нешто конкретно. Наше друштво је отворено за све, а одличну сарадњу смо успоставили и са новоформираном месном заједницом и младим председником – каже Марић. Уверење да се понекад учи и на грешкама повод је за очекивање буковичких ватрогасаца да ће сарадња сваке следеће године бити на још вишем нивоу. Сваки пропуст је увек прилика за ново искуство и искрену жељу да се његовим елиминисањем ниво рада у друштву, али и однос

према сваком појединцу, подигне на виши ниво јер је то заједнички интерес. Ма колико ново руководство Месне заједнице Буковица имало бројне примедбе на рад претходног неспорна је чињеница да се манифестација одржала и у таквим условима. У том светлу оправдано се поставља питање шта би било да је, којим случајем, неко пре две или три године одлучио да одустане од организације. Иако је популарна ракијада прилика да се бар један дан у години заборави на свакодневне проблеме ватрогасци и тада подсећају да су формирали друштво како би били на располагању свим мештанима Буковице, чак и у ситуацији кад је потребно обезбедити додатне количине воде за свакодневне потребе. Недовољно искоришћене просторије ватрогасног дома пружају велике могућности па ватрогасци размишљају, да уз помоћ локалне самоуправе, отворе амбуланту у којој би лекар бар два пута недељно примао пацијенте, пре свега оне старије који су, и код најбезазленијих проблема, упућени на десет километара удаљену амбуланту у Самаилима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.10.2016.

ВОЈА БЛАГОЈЕВИЋ 1925 - 2016

Воја Благојевић

МАГАЗИН 30.10.2016.

In memoriam

- Иако чврсто опредељен да живот проведе као ваздухопловац доајен краљевачког новинарства и дугогодишњи дописник „Политике“ Воја Благојевић сасвим случајно закорачио у професију коју је много заволео, а воли је и данас као пензионер

3. март 2013.

Фото: М. Радовановић

НЕОБИЧНИ МОМАК ИЗ ПРОВИНЦИЈЕ

МАГАЗИН

30.10.2016.

ало је људи који могу да се похвале да су у живот ушли са јасно дефинисаним ставом о томе шта би желели да буду у будућности. Још од најраније младости Воја Благојевић је знао да је његова будућност усмерена ка ваздухопловству. Љубав према летењу је још пре мале матуре употпуњавала опседнутост књигом, па је већ до четвртог разреда тадашње гимназије могао да се похвали да је прочитао готово све што је сврставано у српску класичну књижевност. За тај узраст веома тешку литературу употпуњавали су руски класици и енглески писци. Али, љубав према летењу и опредељеност за ваздухопловство били су јачи, па је након основне уписао Савезну пилотску школу у Руми. Ваздухопловна гимназија негде у Босни школовала је кадрове за ратно ваздухопловство, а Воја је желео да буде цивилни пилот. Након завршене основне обуке на малим и лаким авионима домаће производње, која је подразумевала полетање, слетање и по неку акробацију, принуђен је да се врати у Краљево и чека на позив за приступање цивилном ваздухопловству. Значајну епизоду у животу будућег пилота представљао је позив тадашњег секретара општинског комитета партије Боже Марковића. - Звао ме је да дођем у 11 сати у комитет на разговор. Отишао сам тамо, а са Божом су била два господина у правом смислу речи. Видело се по њима да су фини интелектуалци. Питају ме шта читам, а ја кажем да читам класичну руску литературу и све што ми дође под руку. Објасне да су из „Танјуга“ и предложе да напишем текст на тему која се тицала човекове судбине као прихваћене норме живота. Ја у водама Толстоја, Тургењева, Горког у канцеларији за пола сата направим шлајфну и по и то им дам. Када је прочитао текст један од те двојице ме је дуго гледао, па сам помислио да им се рад због провокативне теме није свидео – сећа се са сетом Воја Благојевић првог новинарског задатка. После само пет дана на кућну адресу стигло је писмо тадашње директорке „Танјуга“ Олге Крајачић којим га позива да хитно дође у Београд. Поприлично скромно обучен момак из провинције

појавио се пред секретарицом директорке која је у рукама већ имала текст написан у Краљеву. Дуго га је гледала док није закључила да је провинцијски момак испред ње, како рече, врло необичан. Била су то времена о којима би сваки млад човек у садашње време могао само да сања, јер је оно што се дешавало могло да се пореди са фантастиком. У једној од канцеларија већ је чекало решење о почетку сталног радног односа у државној новинској агенцији. - Био сам годину дана у Танјугу и ишао углавном по Војводини. Слала ме је на све стране, а ја сам био главна ударна снага. Онда је дошла тужна епизода мог живота, која је трајала три године, у којој сам платио све заблуде своје младости и некаквих својих идеала – каже Благојевић. По повратку у Краљево није више било никаквих амбиција, посебно не жеље да се више бави новинарством. Сазнао је тадашњи главни уредник „Ибарских новости“ да Воја Благојевић доста чита, а како није било много младих који су били спремни да се упусте у авантуру каква је било бављење новинарским позивом, предложи му да постане сарадник. Одсуство било каквих сазнања о овом типу новинарства деловало је обесхрабрујуће, али је ипак прихватио да напише приказ позоришне представе са репертоара локалног театра. „Бели се усамљено једро“ назив је романа руског писца Валентина Петровича Катаева на основу кога је направљена позоришна представа. Посета позоришту и веома озбиљан приступ писању оставио је добар утисак на уредника, а први текст објављен у новинама био је велики подстрек за младог човека који постаје свестан да може да ради новинарски посао. - Био сам млад и амбициозан и са великим усхићењем наставио да радим и даље. Већ су наилазиле нове идеје, па напишем причу или коментарчић, тако да сам полако улазио у ту професију и необично је заволео, а волим је и данас – прича Благојевић. Били су то почеци успешне новинарске каријере , али и „Ибарских новости“ које су као медиј биле апсолутно неопходне у бурно послератно време, јер је Краљеву била потребна новина која је

временом учвршћивала позицију у локалној средини. Није тада још било ни радија ни телевизије, па су новине биле једини начин да истина о различитим дешавањима допре до грађана. Број текстова се повећавао све док једног дана у редакцију „Ибарских новости“ није дошао новинар и главни уредник новопазарског листа „Братство“ Ђорђе Поповић са понудом младом новинару да дође у овај град. Па иако није било страха од обавеза чињеница да се тражило да прави комплетне новине изазивала је одређену дозу подозрења. Са друге стране сусрет са новом, потпуно непознатом, средином будио је знатижељу, а година дана, колико је требало да остане тамо, није се чинила тако дугом. Први сусрет са градом завршио се у блату до колена по изласку из аутобуса на плацу који се звао аутобуска станица. - Помислио сам, западох у средњи век. Било је ужасно, јер је Нови Пазар био потпуно запостављен, а ја сам са великом скепсом ушао у редакцију са две канцеларије, главног уредника и чиновнице, без икаквих других служби, без дописника и без ичега другог. Нису чак ни новине чували. Било је ту само пет, шест заосталих примерака новина које су изгледале почетнички, као билтен. Видео сам да ме чека огроман посао и прионуо да радим, да се бавим истраживачки, активним, правим новинарством, бар како сам га ја схватао, у једној потпуно непознатој средини која је према мени била више него коректна. Пазарци су, бар у време кад сам ја био тамо, били отворени људи. Ако су вас прихватали и видели да сте човек, да имате душу, уверења, да поштујете њих и њихов начин живота, прихватали су вас оберучке, и обрнуто – прича Воја Благојевић. Схвативши да му таква средина одговара прионуо је на посао и врло брзо добио подршку свих институција и појединаца који су у Новом Пазару заузимали значајне положаје. После само четири броја „Братство“ које је излазило петнаестодневно почело је да личи на праву новину на коју се у време изласка чекало у редовима. Новине су постале нешто што се сматрало врхунским у животу сваког човека у

МАГАЗИН 30.10.2016.

Новом Пазару, било да се ради о позитивном или негативном контексту, и била је велика ствар да се неко појави у њима. Највећи пех у животу, или највећа радост тог света, била је, каже Благојевић“ да их „испушћиш у новине“. Брзо су дошљака, који је схватио да има шанси да направи нешто што је желео, а желео је да направи добру и праву новину, прихватили и обични људи на улици. Прилагођавајући се њиховим обичајима и начину живота спуштао се Воја на ниво тих људи остајући увек супериоран са жељом да наметне своје схватање које је било позитивно. Одбачене и прилично запостављене генерације старих Пазараца оценио је као врло добре и родољубиве. Све то утицало је да се првобитно планирани боравак у Новом Пазару од годину дана продужи чак три пута. Али, активност младог и амбициозног новинара није се завршавала радом на листу. - Једног дана сам у Културном центру открио „Искрину“ киноапаратуру, агрегат и џип који није имао гуме. Издејствујем у Општинском комитету да се оспособи џип, а знао сам одлично да радим са киноапаратуром, јер ми то и спасило живот негде не неком острву. Моја идеја је била да идем у крајеве који никада пре тога нису видели филм. Кад сам отишао у Раждагињу пола сале је напустило пројекцију кад је почела пуцњава у једном ратном филму. Уплашили су се као кад су видели локомотиву у првом плану да иде на њих – сећа се са осмехом Благојевић. Партијски функционер Бране Рашковић је обезбеђивао филмове, а Воја путовао по селима око Новог Пазара и приказивао их по задружним домовима, често и под ведрим небом кад падне мрак. Увек поново постављено биоскопско платно и агрегат који је правио буку па је морао да буде удаљен од звучника. Тако је захваљујући доброј вољи и невиђеном ентузијазму Воје Благојевића светлост екрана полако допирала до врлети Санџака. После првог приказивања Општински комитет Социјалистичког савеза радног народа Југославије донео је одлуку да се младом новинару додели још једна плата. Кроз санџачке врлети све чешће се проносио глас да је стиго Војкан са биоскопом.

Посета санџачким врлетима била је прилика за упознавање нових људи, пре свега оних писменијих, учитеља из сеоских школа у којима је Воја врло брзо препознао базу дописника. Развила се тако дописничка мрежа у којој се нашао и млади учитељ Данило Цвијетић, касније дугогодишњи новинар „Ибарских новости“. У то време већ се навелико говорило о формирању региона са седиштем у Краљеву, а неколико месеци пре него што је „Братство“ расформирано у радни однос је примљен и Данило Цвијетић. Бројне неочекиване ствари обележиле су живот и професионални пут Воје Благојевића, између осталих и случајни позив на један од само неколико телефона у Новом Пазару. - Зове ме портир Хотела „Борјак“ и каже да је дошао неки новинар из Београда, а у хотелу нема слободног кревета. Био је то касније чувени новинар НИН-а који је тада радио у „Политици“. Имао сам стан у центру града, па га позовем да дође код мене, а сутрадан у редакцију. Погледа неколико бројева „Братства“ и пошто је цело пре подне читао пита шта ја тражим овде кад могу да радим у „Политици“. Било ми је добро и у Пазару, а после двадесетак дана добијем писмо од легендарног шефа дописничке службе Добрице Кузвића који је прочитао моје рубрике. Каже да се 1. јануара 1960. године отвара дописништво „Политике“ у Краљеву и зову ме да дођем. Обећају врло брзо стан и ја прихватим. Сачекам да се расформира „Братство“, предам документацију, фотоапарате, вратим се у Краљево и добијем решење о постављењу са платом том и том... – подсећа Благојевић на нову фазу у каријери. Једна од првих прича била је посвећена првом пилоту Нове Југославије Боћи Поповићу, првоборцу из Ратине и делегату на Конгресу омладине којим је председавао лично председник Јосип Броз Тито. Сазнање да је ожењен Краљевчанком било је довољно Благојевићу да ступи у контакт и направи причу власнику првог пасоша нове државе који је потписао лично председник Југославије. - После је то ишло у серији. Искрено и поштено сам заволео новинарство и трудио се да будем увек међу најбољима. Добио сам у професији сва могућа при-

знања, али сам искрено, поштено и верно радио под врло тешким околностима – прича Благојевић. Почетком шездесетих година прошлог века при општинским комитетима Савеза комуниста и Социјалистичког савеза радног народа постојале су такозване идеолошке комисије, а предмет жестоких критика био је главом и брадом Воја Благојевић. Један од повода био је текст под називом „Пас лаје, каравани пролазе“ о групи краљевачких културних радника који су о трошку државе са члановима породица путовали у Совјетски савез. Подигла се после тога велика бука у Краљеву која је резултирала захтевом да се новинару одузму акредитиви. Воја је већ био цењен и поштован новинар „Политике“, а легендарни Влада Булатовић Виб направио карикатуру и написао да је судећи по написима Воје Благојевића Краљево центар света. - Заседа Савез комуниста „Политике“, а једина тачка дневног реда питање Воје Благојевића. Од неколико стотина чланова сви једногласно стају иза мог текста, јер сам, како кажу, поштено и храбро иступио. Још једном сам био на Ошптинском комитету кад сам написао друштвену хронику „Магнохром у опанцима“. Направио сам рубрику гледајући из авиона којим сам слетао на спортски ареодром. Испред капије „Магнохрома“ огромна маса народа чека на излазак, иако још траје радно време. Пришуњам се и слушам шта причају, а причају о кукурузу и тиквама, ништа о производњи. Напишем шта је тема разговора и запитам откуд стотине људи за време радног времена чека да изађе из фабрике и оду на њиве. „Магнохром“ је био моћан, а њихова партијска организација упути захтев Општинском комитету да ме истерају. Опет састанак и иста одлука да сам се доказао као поштен и савестан новинар који је рекао истину – каже Благојевић који је седамдесетих година прошлог века објавио у „Политици“ 856 написа за само годину дана. Све то сведочи о изузетно истрајном и преданом раду о коме је писало и интерно издање листа „Политика“ намењено запосленима у предузећу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.10.2016.

Сведочење преточено у уметност

СПОМЕН СТРЕЉАЊУ ГОЛОРУКИХ ЦИВИЛА - Комунизам је, као рок музика овог времена, био примамљив не само школарцима и деци из грађанских породица, већ и онима који су живели на селу. – Да су комунисти хтели борце за револуцију требало је да их ослободе из хала Фабрике вагона, јер би половина од њих сигурно отишло у једну од формација а половина се разбежала спашавајући главу. – Стрељање у Краљеву и Крагујевцу извршили аустријски војници и официри као освету за поразе на Церу и Колубари у Првом светском рату. - У другој половини октобра 1941. године Краљево је било град црних марама. – Комунизам је преварио и људе изузетних идеолошких могућности. - Баук комунизма је у војничком смислу поразио аждају фашизма. - Црвена армија је одложила коначно пропадање комунизма пред фашизмом који се боље мимикрирао у садашње време. - Комунизам је скроз одбачен, а фашизам покушава на мала врата да ступи на светску сцену

МАГАЗИН

30.10.2016.

ако је дипломирао светску књижевност, а читав радни век радио административне послове на универзитету, Љубиша Ајдић се у најдужем периоду живота много озбиљније бавио сликарством. Ову делатност је ставио на прво место у животу и, на основу литерарних вредности, градио филозофску митску слику. Основа за њу су античка историја и култура у којима је записана енергија догађања између људи и полубогова. Добар доказ су слике на изложби „Краљево 14. Х 1941.“ у краљевачком Народном музеју поводом седамдесет пете годишњице трагичних догађаја из октобра 1941. године. Иако је у то време имао непуних шест година у Ајдићевој свести су и даље јасне слике догађања у којима је, као прва жртва, страдао његов отац. Ајдићи су се 1941. године нашли у возу који је велики број становника Битоља, и других делова окупиране Македоније, возио према Аушвицу. Да не стигну тамо потрудили су се Љотићевци који су у Лапову скинули са воза немачку стражу а путнике у вагонима, један по један, упутили у разним правцима. Тако су се Ајдићи на Видовдан, можда и првих дана јула, нашли у Краљеву које је већ било пренатрпано избеглицама са простора читаве Југославије. Због тога је било тешко наћи пригодан смештај, а једино слободна била је соба у подруму гостионице „Женева“ где су Ајдићи провели време до краја рата. Околина „Женеве“ чинила се стратешки важном тачком у догађајима који су претходили масовном стрељању цивилног становништва, а сведоци потврђују како су туда од Ратарске школе, низ Чачанску и бочну Главашеву улицу, према Ибру трчали припадници комунистичких формација које су напуштале фронт. Повод је било уверење о издаји и потврди да је у околини Ратарске школе било пуцања у леђа. Пројурили су Главашевом улицом и низ стрму обалу се сјурили до Мирине чесме где је постојао једини газ на Ибру који одрасли човек може да прегази у свако доба године. Иако је Ибар плаховита река еруптивна

стена на том месту омогућила је да се преко ње десетак бораца дохвати кукуруза са друге стране. Истог дана Немци су спровели масовну рацију и отпочели стрељање у кругу Фабрике вагона, а непрекидно су убијали и три следећа. Ајдић потврђује како је комунизам био као рок музика овог времена а као такав примамљив, не само школарцима и деци из грађанских породица, већ и онима који су живели на селу. Није тајна да је у то време Ужице било партизанско, а да је у Чачку било присутно двовлашће због чега су се добровољци пријављивали у четничке и партизанске јединице и у две колоне кренули према Краљеву. Само једина сачувана народна песма из тог времена говори о смрти четничког војводе Бојовића, а нема ни једне о неком партизанском јунаку. - Код Краљева долази до пуцања у леђа у време кад је левим формацијама било потребно да разјаре фашистичку звер како би револуција успела. Назив операције доста говори о њеном циљу, па операција за ослобађање Београда има јасан циљ да се ослободи главни град. Овде постоји термин Напад на Краљево, јер је њима стало да падне крв, као у свим многобожачким религијама кад се као жртва приносила животињска, некад и људска. Да су комунисти хтели да ослободе Краљево не би се кретали кроз стару чаршију, јер је то био резервни правац. У хали Фабрике вагона је већ било на хиљаде заточених талаца, а да су хтели борце за револуцију требало је да их ослободе, јер би половина од њих сигурно отишло у једну од формација а половина се разбежала спашавајући главу. Отац је, као Пашићев радикал, говорио да ће са првом војском која уђе у град, било да су четници или партизани, отићи сви јер ће Немци бити немилосрдни, што се показало као тачно – сведочи Ајдић. За Краљево је у то време био надлежан 749. пук 717. немачке дивизије која је, у борбама са устаницима трпела знатне губитке. Непобитне чињенице указују да стрељање у Кра-

љеву нису извршили припадници 749. пука већ пук састављен од аустријских војника и официра, па се закључује да је то била освета поражених у борбама на Церу и Колубари у Првом светском рату, за Цер у Краљеву а Колубару у Крагујевцу. Коаутор изложбе историчар Драган Драшковић има податак да су партизани, пре напада на Краљево 14. октобра, послали Немцима улитиматум са захтевом да пусте заробљене цивиле уз потврду да држе осам немачких војника. Њихова судбина није позната али се верује да је разјаривањем Немаца постигнут жељени циљ. У другој половини октобра 1941. године Краљево је било град црних марама. Носиле су их рођаке страдалих, али и жене са села које су пијачним даном долазиле у град. Ајдић сведочи да су се у то време у близини Мирине чесме заустављала воловска кола како би младе снаше обукле лепше блузице и обуле ципеле са штиклама. Свака од њих је из корпи и приручних ташни вадила унапред купљене црне мараме и носиле их да не би повредиле краљевачке удовице. О односу према жртвама сведочи и понашање фудбалера који су после рата одигравали утакмице на оближњем игралишту. Деци која су кроз рупе од метака на огради посматрала шта се тамо дешавало остало је урезано у сећање да би судија десетак минута од почетка утакмице три пута дунуо у пиштаљку што је значило да сви треба да се зауставе на месту на коме су се задесили. Ни много година касније из свести уметника у озбиљним годинама није ишчилело осећање како је баш ту ограду требало сачувати као својеврсни споменик који сведочи о страдању. Новинар Милорад Панић Суреп је после рата у једној књизи записао да извештај пише онај ко преживи. - Мене је то пекло још као студента. Извештај не може да напише мој отац који је први убијен, као ни неко ко је и под бомбама случајно преживео. У каталогу за ову изложбу написао сам, а то је и сврха ове изложбе, да у историјско филозофском смислу о времену

Љубиша Ајдић

МАГАЗИН 30.10.2016.

30.10.2016.

МАГАЗИН

може да сведочи само неко ко све то часно надживи, и немачки фашизам и лажну ослободилачку борбу. У то време је дошљацима било теже бити гладан у Краљеву него у Аушвицу где су сви били гладни, а колико је ситуација била тешка сведоче дечије тврдње да због избеглица у Краљеву није било ни мачака. И поред тога радиле су кафане и богате кухиње, јели су се ћевапи, а лепо је живео трговачки слој који је преживео стрељање. Немцима за смештај није био довољан Хотел Европа, па су у богатим трговачким кућама смештали официре који су домаћине, уз иће и пиће, обавестили о стрељању. Краљево је било под блокадом, а трговачке радње са спуштеним ролетнама поред којих су, у време рације, само пролазиле немачке патроле. Страдала је потентна генерација мушкараца, а преживели дебели трговци што нам је, кад су се појавили на улици, доста сметало. Кад су Немци сазнали да има преживелих разбеснели су се, па је командант града виши

наредник Алфонс Мациовиц, за кога су деца говорила да има мачеће презиме, послат на Источни фронт где је и погинуо – прича Ајдић. Како су за време окупације кафане уредно радиле келнери су имали аусвајсе. Имао га је и Милан који је као конобар радио у кафани свог оца Милије у Карађорђевој улици. Након што је после хапшења ослобођен сведочио је о дешавањима од 14. октобра и потврдио како је међу првима страдао Василије Ајдић. Док се колона са таоцима кретала из центра града према железничкој станици у близини куће краљевачког доктора Томића, Василије је изашао из поворке да би завезао пертлу. У том тренутку му је пришао немачки војник и убио тако да једини није ни стигао до хала у којима су били други таоци. Иако мајка никада није хтела да прихвати тај податак као реалност, јер јој је било лакше да мисли како је страдао са осталима, причу је Василијевој сестри Ђули касније потврдио и др Томић.

Љубиша Ајдић сведочи како је сврха изложбе отворене на дан највећег страдања да се удостоји сећање на жртве. И док је 1995. године 11. јули проглашен за светски Дан геноцида 75 година стар догађај у Краљеву се деценијама истискује из историјског памћења. Симболика страдања православно патријархалне Србије на сликама Љубише Ајдића је јасна, па је и крст као симбол дрвета православља искривљен под ударом црвеног ветра. Аутор потврђује да прву целину изложбе представља управо таква православно-партијархална, а другу крајпуташка-родољубива Србија. Централни део је посвећен судбинским првоборцима тог времена, таоцима и удовицама, а завршни представљају идеолошке слике времена и деца. А комунизам је, показаће се касније, преварио и људе натпросечних идеолошких могућности. Међу њима је Светозар Марковић коме су класици комунизма, као што је био Карл Маркс,

овај покрет подметнули као трулу даску. - Марксова књига „Капитал“ није комунистичка, јер да јесте звала би се „Антикапитал“. Они су кроз капитал преварили и Немце којима је понуђен фашизам па је Хитлер, у фудбалском смислу речи, зграбио црни дрес фашизма, а Лењин црвени комунизма и у фотофинишу био бољи од Хитлера. Баук комунизма је у војничком смислу поразио аждају фашизма, јер демократски свет запада не би могао да сломи Хитлера. Иако је уништена и Октобарска револуција једино је Црвена армија Стаљинградском битком бар одложила коначно пропадање пред фашизмом који се боље мимикрирао у садашње време. Комунизам је скроз одбачен, фашизам покушава на мала врата да ступи на сцену, а све прави масонски Лондон. Поништена је Октобарска револуцуја, поништена је и југословенска зато што су подметнуте, јер нису биле попут Француске или Карађорђеве, а једино

су на Далеком Истоку још Кинези, као земља два система, задржали све тековине комунистичке револуције, па важи изрека да су успешније оне револуције које су даље од Лондона – каже Ајдић. У слици распећа се, кроз искривљени крст, сагледава увећана трагика хришћанства у комунистичком реду ствари, а распети Лењин представља аналогију распетом Христу. Аутор верује како је нови ред ствари покушавао да уреди људско стадо идеологијом комунизма, па је морао да постоји неко спреман да издржи распетост на сопственом знаку. Отуда слика Црвено распеће која потврђује да га као таквог није ни било. Повод је сазнање да и о Лењину постоје разне приче, међу њима и она да је финансиран из капиталистичких западних култура да сруши руско царство. И поред тога познат је његов систем вредности и податак да је писао филозофске књиге. Његова истина коју Ајдић и данас употребљава потврђује да форма треба да

буде садржајна, а садржај да буде оформљен. Иако човек који тако мисли мора у себи да има уређен систем вредности ипак није до краја био раван Исусу Христу, јер је бољшевичка револуцуја нестала као мехур од сапунице без обзира којим је притисцима била изложена са противничке стране. У каталогу који прати изложбу Љубиша Ајдић је записао како на историјској мапи Европе, па и света, Краљево заузима вишеструко трагично место у коме су се у једном дану сусрели актери Првог и Другог светског рата и Црвене револуције. Последње, ратно, виђење догађаја од пре 75 година, експресивно-филозофски и религиозно-идеолошки приказано на уметничким сликама у вечном знаку хришћанског крста и пролазним знацима времена попут црвене петокраке и црног кукастог крста, завештајни је помен и спомен стрељању голоруких цивила. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.10.2016.

Пет година Културног центра „Евергрин“

ВЕЧИТО ЗЕЛЕНИ ХРАМ КУЛТУРЕ - За пет година у Културном центру „Евергрин“ приређено више од 200 догађања, изложби, предавања, трибина и других. - Евергрин“ је само степеник између оних који нешто раде, а немају где то да покажу, и других којима недостаје простор за задовољавање културних потреба. Углед стрпљиво грађен пуних пет година заснован је на задовољству бројних корисника који се у амбијенту „Евергрина“ осећају пријатније него у другим просторима. - Културни радници су сувише сујетни. - Људи који су задужени за културу не раде добро свој посао, а они који одлучују о култури не присуствују културним манифестацијама. - Сујета у јавним установама културе потврђује да у Краљеву не постоји адекватан систем вредности и спремности да се критички погледа и у своје двориште

Драган Мирковић

МАГАЗИН 30.10.2016.

ећ пуних пет година Културни центар „Евергрин“, смештен у дубини дворишта иза беле капије од кованог гвожђа, свакодневно окупља људе различитог узраста и образовања које везује љубав према уметности. Врата ове необичне установе отворена су свима који потребу да покажу оно што су створили, или виде то што раде други, нису могли да задовоље у установама културе система. За разлику од ових могли су да дођу у било које доба дана, а колико је „Евергрин“ гостољубив сведочи податак да велики број доказаних пријатеља куће већ имају кључеве, или бар знају где у било које доба дана могу да их добију. Тога сигурно не би било да домаћину ове својеврсне установе Драгану Мирковићу култура није била средишња линија које се држао од тренутка кад је постао самосталан, а то је било много пре него других припадника генерације којој припада. Од периода од кога је, како каже, почео озбиљно да води неозбиљан живот тињала је идеја о стварању једног оваквог центра до кога пут није био ни лак ни краткотрајан. Трасирао га је животни пут ван свих стандарда због чега ни у озбиљним годинама, кад већина вршњака броји дане до одласка у пензију, нема ни једног дана радног стажа. Парадокс је знатно већи кад се зна да је почео самостално да ради и брине о себи, у време кад нико други није могао да га издржава, због чега је морао да савлада оно што је у датом тренутку пружало највише могућности за зараду. Мирковић са поносом истиче да је савладао скоро све занате из области грађевинарства, уз то и многе из области обраде метала, а да их савладава натерала га је мука у периодаима кад није могао да плати мајсторе за одређену врсту посла. Иако је било давно још није избледело сећање на ноћи преспаване у комбију после напорних дана кад је на јадранској обали цртао портрете, продавао накит и размењивао девизе, касније снимао свадбе и испратнице и ко зна шта још. Посебно важним сматра се податак да никад није радио нелегалне послове, нити имао проблема са законом. Све је почело у тренутку кад га је опредељеност за сликарство све више удаљавала од Техничке школе коју је био

принуђен да напусти због великог броја неоправданих изостанака. И док су се вршњаци бавили проблемима машинства и металних конструкција Мирковић је проучавао сликарство, цртао стрипове, радио са археолозима на различитим ископавањима. - Родитељи нису имали контролу, а ја сам врло успешно радио. Изгубио сам много времена, јер сам био расут на многе стране, али ми је то пружило прилику да упознам бројне људе и много боље од других разумем различите ствари. Продавао сам на улици накит који сам правио, а онда се оријентисао на велики део јадранске обале, сем црногорског приморја које је било сиромашно. Најбоље место за рад на улици био је Порторож, потом Пиран, где није могло да се продаје свашта. У то време сам производио накит од керамике, нешто од стакла, а почеле су да се мењају и девизе. Још тада сам направио план да купим локал, јер је то била једина шанса да се склоним са улице. Кад сам скупио новац купио сам локал у центру града и неколико година радио са кафићем док нисам отплатио дугове, а онда га издао у закуп – прича Мирковић. Поглед унапред потврђивао је да од кирије не може да се живи, па је подгрејана давнашља жеља о формирању удружења грађана које се бави културноуметничким активностима. Потрага за одговарајућим простором у граду завршила се на почетку Улице цара Душана испред омалене зграде са две стамбене јединице, једне са станарима. Показало се да је то кућа на коју је давне 1966. године бацио око Драганов отац, кад се доселио из Рашке, али није имао довољно новца да је купи. У њој је од 2003. године смештено седиште Удружења Клуб „Евергрин“ са неколико секција чији је рад ограничен просторним могућностима, а кад су станари одлучили да оду родила се идеја о проширењу простора. У време немаштине једини капитал је увек сопствени рад и бројне грађевинске вештине из доба активног бављења и овом врстом посла. А њега је било доста јер је од две мале стамбене јединице требало направити довољно велики изложбени и простор за

одржавање различитих културних манифестација. Мало се потрудио и земљотрес који је у новембру 2010. године погодио ову средину и до те мере растресао преградни зид да је морао бити срушен. Тако су створени услови да 23. септембра пре пет година у овом простору буде организована прва изложба слика краљевачких сликара. Био је то први корак ка формирању културног центра у који је укључено осам секција. - За пет година смо стекли неки ауторитет, па је овде било више од 200 догађања, изложби, предавања, трибина и других, а кад се сетим колико је људи кроз њих прошло импресиониран сам колико је то добро. Сви су имали поштовање за ово место и то овај простор чини местом на које може да дође свако уколико има идеју, а ако ради било шта у корист заједнице добиће га бесплатно. Током пет година рада реализовали смо низ различитих пројеката, а „Култура у пролазу“ и „Деца Евергрина“ су само неки од њих. Неке од пројеката суфинансира локална самоуправа, а колико год да дају мени је доста јер сам свестан како не могу да се равнам са културним установма које се финансирају из буџета. „Евергрин“ је само степеник између оних који нешто раде, а немају где то да покажу, и других који траже простор за задовољење културних потреба. За разлику од других институција културе ми смо имали задатак да разбијемо блокаду како културни центар може да буде само државна институција. Ја сам посадио семе које ће да расте, па смо постали познати по приступачности, а са сваким се врло брзо договорим, јер никад не стављам у први план питање новца - каже Мирковић. Добар глас далеко се чује, а најпажљивије га ослушкују они за које институције система немају довољно разумевања. Међу првима су га чула удружења „Креативна радионица“ и „Позитивна омладина“, а онда је круг пријатеља почео нагло да се шири до тачке са које нема повратка. Углед стрпљиво грађен пуних пет година заснован је на задовољству бројних корисника који се у амбијенту „Евергрина“ осећају пријатније него у други просторима. Поједностављена процедура догова-

МАГАЗИН

30.10.2016.

рања повод је да се све више културних посленика опредељује за сарадњу са „Евергрином“. Овим путем кренули су бројни Краљевчани кад су након поплава 2014. године пожелели да помогну пострадалим суграђанима. За само неколико дана простор „Евергрина“ претворен је у велики магацин из кога је свакога дана велика количина разноврсне робе упућивана на поплављено подручје. - Направили смо велики магацин у коме су волонтери сортирали робу, а грађани доносили јер су имали у нас више поверења него у друге. Одлазили смо на угрожено подручје, питали шта коме треба и покушавали да будемо праведни приликом расподеле. Бајкери из Врњачке Бање су дошли са препуним комбијем са приколицом разноврсне робе, а посетила нас је екипа Телевизије Б92. Део смо велике ствари, Краљевског филмског фестивала, изузетне манифестације као што је и „Анфитеатар“. Имамо школу глуме за децу, од овог месеца још једну, и бројне друге активности са којима су задовољни и деца и родитељи. Били смо један од пунктова акције

„Чепом до осмеха“, домаћини предавања о иконама Хиландара, а било је безброј изложби, концерата, предавања, психолошке, логопедске и радонице за израду стикера, школе страних језика и брејкденса, али и бројних других окупљања под условом да нису повезана са политиком – каже Мирковић. О ономе што се у овом простору догађало претходних пет године сведочи око пет стотина плаката колико је могло да се смести у изложбеном простору, и још много више од тога што је остало да се покаже јавности неком другом приликом. Догађања би било и више да у непосредном суседству нема оних који „Евергрин“ доживљавају као јавну кућу. Простор у коме се одржавају различите манифестације већ је постао тесан за све који би желели да виде по нешто чега нема у осталим установма културе, а како идеја о формирању омладинског позоришта захтева посебне услове у „Евергрину“ већ размишљају о селидби. Повод је уверење да би у процесу приступања Европској унији, и онда кад Србија буде била пуноправни члан, био краћи пут до фондова намењених финансирању и

оваквих активности. До тада би у постојећим условима могла да фунционише мала сцена за децу чије контуре већ добијају коначан облик у глави предузимљивог домаћина „Евергрина“. Ма колико да је у „Евергрину“ живо током већег дела дана статистика показује да је током ове било мање активности него претходне године што би се могло протумачити и као стагнирање. Иако му се у појединим тренуцима чинило да посустаје, и уверења да негативна енергија демотивише, у глави предузимљивог Мирковића врзмају се различите идеје, посебно оне из домена сликарства за чију је реализацију потребно мало више концентрације. Познато је да на рад покреће амбиција и жеља да се направи још по нешто. До тога води размишљање, по који пут и поглед преко плота до неке од званичних институција културе а у њима, ма колико се они који им руководе хвалили, није увек све онако како би требало да буде. Ово мишљење дели велики број оних који су добар део живота посветили стваралаштву у овој области а због различитих, често личних, интереса нису могли да

се пробију међу оне који држе монопол у култури. У „Евергрину“ не гаје илузије како би могли да се пореде са буџетским установама на чији се рад годишње троше милионска средства, а и градоначелник Краљева др Предраг Терзић је, не тако давно, потврдио да се на друштвену надградњу издваја две стотине милиона динара. - „Маржик“ има врло квалитетне изложбе, музеј је установа од поштовања, али је за мене откровење фестивал краткометражног филма. Научио сам да га волим и сваки пут кад погледам кратки филм имам поштовање више него кад гледам неки оскаровски филм. Доживљавам га као сегмент где је све сажето, све је како треба, а дубока емоција је врло јасно изражена. На фестивал је дошло 700 филмова из целог света, за приказивање одабрано седамдесет, а то нико не схвата. Зато се питам где су ти интелектуалци, тај крем људи који треба да виде овај краљевачки Фест. Морам да прозовем медије, јер постоји нешто што се зове друштвена одговорност и способност да препознаш

нешто, а да не мора нико да те зове. Проблем је у нама, а ја сам га решио тако што покушавам да будем бољи. Морамо сви да преузмемо мало више личне одговорности да овај свет буде лепши и да заједнички искристалишемо вредности којих треба да се држимо. Културни радници су сувише сујетни. Само два три сликара живе од свог рада, а не видим да су нешто урадили на пољу сликарства. Имамо причу о књижевним клубовима, а на оно што организује књижевни часопис „Сизиф“ неће да дође нико из „Повеље“. Са друге стране многе бројеве овог часописа налазим на бувљаку неотворене. На изложбе у „Маржику“ дође пет људи, а све то значи да људи који су задужени за културу не раде добро свој посао – каже Мирковић. Добар познавалац прилика у овој области прикључује се све већој групи оних који са довољно аргумената тврде како људи који одлучују о култури ни не присуствују културним манифестацијама. Отуда уверење да мисле како се културни живот уздиже тако што ће се прикључити партији на власти, па доносе одлуке које нису квалитетне јер не знају шта се догађа

на културним манифестацијама. Могле би се изрећи бројне критике на различите програме који се називају културним догађајима, а да све немају довољно добро конципиран, и на потребама конзумената заснован, програм на најбољи начин потврђује Стрит арт фестивал. Добри познаваоци прилика у овој области, а Мирковић се сврстава међу такве, верују да би у оквиру њега пре требало пружити шансу локалним извођачима, који немају често прилику да наступају пред публиком, него организовати концерт било које од познатијих музичких група. Све присутнија сујета у јавним установама културе потврђује да у Краљеву не постоји адекватан систем вредности и спремности да се критички погледа и у своје двориште. Културни тренутак је такав какав је, по некима врхунски по другима не баш такав. Каквим год га оцењивали морамо се помирити са тим што имамо јер га је, по онима мало критичнијим, тешко променити. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

МАГАЗИН 30.10.2016.

Изузетан музички догађај

МАГАЗИН

30.10.2016.

ПРЕСУДНА ЉУБАВ

В ПРЕМА МУЗИЦИ

Фото: М. Радовановић

- Извођење Јурија Шишкина на хармоници дугметари одликује се изражајним сликама, прецизношћу чак спектакуларном персонификацијом музике. Његова извођачка уметност је синтеза страсти, неограниченог техничког савршенства, емоционалног магнетизма и искрености, јер интерпретације црпи из неограничених висина надахнућа у којима се рађа и почива музика и одакле долази сама лепота. - Уметничкој слици додаје се страст према музици и ентузијазам, посебно нове технике звука којима се проширују могућности овог инструмента. - Србија је земља високе културе чији се музичари, посебно хармоникаши, сврставају међу највеће конкуренте на свету

МАГАЗИН

30.10.2016.

ад се један концерт прогласи највећим музичким догађајем у историји града, а таквим је у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ окарактерисано гостовање једног од највећих светских уметника на хармоници Јурија Шишкина, онда је то добар повод да заслужног уметника Русије прими градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Име Јурија Шишкина, који је освајао многобројне награде на међународним такмичењима у Немачкој, Сједињеним Америчким Државама и Италији, надалеко је познато у свету музике у који је крочио након што је савладао прве лекције из хармонике дугметаре у Азову. Још као петнаестогодишњак напустио је музичку школу у родном граду да би отпочео усавршавање у Ростову, на југу Русије, где је наставио са тријумфалним победама на најважнијим такмичењима за хармонику у овој земљи. Током девет година учествовао је на десет престижних такмичења и тријумфовао на седам од њих. Након што је дипломирао на Ростовском музичко-педагошком институту, који данас носи назив Сергеја Рахмањинова, завршио је последипломске студије на Руској музичкој академији Гњесини у Москви, код професора Семjонова, и започео професионалну каријеру. Јуриј Васиљевич Шишкин је заслужни уметник Русије, лауреат бројних међународних признања, солиста Ростовске државне филхармоније и предавач на Музичкој академији у овом граду. Спада међу најпопуларније уметнике данашњице на чијем су репертоару, поред дела руских композитора Прокофјева, Стравинског, Мусоргског, Чајковског, Шостаковича, Кусјакова, Семјонова, Хандошкина, Галзунова, Подгорног, подједнако заступљена и остварења Гершвина, Губајдулије, Пјацоле, Брамса, Сен-Санса, Вебера, Бизеа, Родрига, Штрауса, Копланда, Баха, Брамса, Сибелијуса... Чувени клавирски транскрипт В. Хоровица, који је Шишкин извео на хармоници дугметари, био је истинско откровење за публику, јер се његово извођење одликује изражајним сликама, прецизношћу чак спектакуларном перснификацијом музике. Његовој уметничкој слици додаје се страст према музици и ентузијазам, посебно нове технике звука којима се проширују могућности овог инструмента. У то су били у прилици да се увере љубитељи ове врсте музике у Холандији, Белгији, Немачкој, Финској, Шведској, Сједињеним Америчким Државама, Канади, Кини и Латинској Америци и многим другим крајевима света. Гостовање у Краљеву прилика је за подсећање да је Србија једна од ретких земаља којој никада није одбио позив за гостовање. Повод је уверење да је земља високе културе чији се музичари, посебно хармоникаши, сврставају међу највеће конкуренте на свету. То је и повод за потврду потребе о заједничком раду како би се целом свету показало како треба свирати на хармоници. - Врло сам се изненадио кад сам дошао у музичку школу и видео толики број портрета композитора, више него у било којој другој на планети. Гледајући портрете деца схватају да су једна карика светске културе, па могу да постану

део светског културног наслеђа – рекао је Шишкин уверен да ће култура у Краљеву наставити са експанзијом чији су резултати видљиви. Да се интересовања деце у најранијем детињству често разликују од жеља родитеља потврђује искуство Јурија Шишкина чије су прве емоције биле везане за сликарство. За одлуку да крене другим путем најзаслужнији су родитељи, пре свега мајка којој је неизмерно захвалан због инсистирања на раду који је довео до светских висина. Посета краљевачкој Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ повод је за став да се, као нестандардна, у многоме разликује од бројних које је имао прилике да посети. Њеним ученицима, и свима који планирају да се баве музиком, Шишкин шаље једноставну поруку, најважније је волети музику а онда ни дванаест сати вежбања дневно није тешко. Шишкин је познат као организатор концерата којима се популаризује хармоника, али и предавања и мастер-класове у највећим светским градовима. Његова извођачка уметност је описана као синтеза страсти, неограниченог техничког савршенства, емоционалног магнетизма и искрености, јер интерпретације црпи из неограничених висина надахнућа у којима се рађа и почива музика и одакле долази сама лепота, а баш због тога је интересантан на сваком наступу. Т. Радовановић

Јуриј Шишкин

МАГАЗИН 30.10.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Макс Стил Макс Стил је прича о тинејџеру Максвелу МекГрату и његовом другу ванземаљцу Стилу који, спајањем специјално турбо-енергичних моћи, могу да створе осећајног суперхероја Макса Стила. Прича је усмерена ка деци којој треба да представи позитивног и хуманог хероја, истичући тимски рад, смех и пријатељство. Филм комбинује ликове са којима се лако поистоветити, познату сценографију и иновативну технологију за креирање реалистичне реинтерпретације традиционалног филма о суперјунаку. Макс и његова мајка су се недавно вратили у Купер Кенјон, град у коме је рођен а његов отац научник умро под тајанственим околностима. Привикавање на нову школу није једноставно, а још се више закомпликује кад његово тело почне да генерише чудне налете енергије које не може да контролише. Непредвиђена сила је преинтензивна, па мора да се дистанцира од свих, чак и од нове пријатељице Софије. На ивици опасне експлозије Макса спашава Стил, техно-органски ванземаљац који потајно прати његов напредак. Они откривају да заједно могу контролисати енергију и упрегнути ју у надљудску снагу, али одвојени један од другога не могу ни да преживе. Кад необични пријатељи схвате како морају да прихвате спојене судбине, почну разоткривати тајне којима је обавијена смрт Максовог оца, а копајући дубље нађу се на мети непредвиђеног непријатеља

чији је циљ да их уништи. Неповерљиви према осталима њих двојица морају да се удруже како би разоткрили истину и пронашли начин да поразе тајанствену силу која прети њиховом свету. Филм је на репертоару од 27. октобра, а улазница стаје 250 динара.

Џек Ричер: Без повратка Прошле су године од када је Џек престао да буде део елитне јединице, а поново је укључен кад његова пријатељица Мајор Сузан Тарнер, која предводи Ричерову стару истражну јединицу, буде ухапшена под оптужбом за шпијунажу и издају. Пошто зна да је невина Ричер, како би скинуо љагу с њихових имена и спасио животе, мора да је избави из затвора и открије истину скривену иза огромне владине завере. Док беже од закона Ричер ће открити потенцијалну тајну из прошлости која би могла заувек да му промени живот. Ричер неће презати ни пред чим како би разоткрио праве кривце за смрт некадашњих сабораца. Филм је заснован на књизи „Џек Ричер – Без повратка“, осамнаестом наставку бестселер серијала „Џек Ричер“ аутора Лија Чајлда који је широм света продат у преко 100 милиона примерака. По сценарију Лија Чајлда и Ричарда Венка филм је режирао Едвард Цвик, а главне ликове тумаче Том Круз, Коби Смалдерс, Даника Јарош и Остин Хеберт. ЗГ 80

ЗГ80 није само навијачки филм већ је прича о носталгији, акциона комедија која на велике екране враћа лик Крпе и, на хумористички начин, прича причу о посебној субкултури и друштву са проблемима који су окупирали младе у предратној Југославији. Група навијача Бед Блуе Бојса одлази на утакмицу између Динама и Црвене звезде где их очекују највећи ривали – Делије. Утакмица покреће низ догађаја који доводе до правог навијачког рата на улицама Београда у коме је импресивна глумачка екипа сјајно приказала аутентичан навијачки дух и време у коме се догађа радња филма. ЗГ80 својеврстан је преднаставак филма „Метастазе“ Бранка Шмита, јер се у њему појављује лик Крпе кога је у „Метастазама“ сјајно представио Рене Биторајац. Гледаоци се сусрећу и са другим познатим ликовима попут Кизе и Деје, а ЗГ80 их враћа на сам почетак њихове приче, па улази у мотивацију која стоји иза њиховог деловања у контексту предратне Југославије. Многи од ликова у филму инспирисани су стварним легендама Бед Блу Бојса. По свенарију Иве Баленовица и Роберта Цукине филм је режирао Игор Шереги, а у главним улогама се појављују Рене Биторајац, Марко Циндрић, Филип Детелић, Марко Јанкетић, Матија Качан, Домагој Мркоњић, Никола Ракочевић, Милош Тимотијевић, Младен Андрејевић, Даница Максимовић, Ива Стефановић, Радован Вујовић

МАГАЗИН 30.10.2016.

Срећко Пејовић

МАГАЗИН 30.10.2016.

Календар стрељачких такмичења у наредној години

- Ако у марту следеће године у Краљеву буде одржано државно првенство у гађању стандардним ваздушним оружјем у А програму, на коме се очекује око три стотине такмичара, посетиоци ће моћи да виде све чланове националног тима учеснике Олимпијаде у Рио де Жанеиру. – Услов да Краљево буде домаћин уступање нове спортске дворане у Рибници без надокнаде и обезбеђење пет до шест стотина хиљада динара за покривање осталих трошкова. – Организација такмичења замајац развоју и омасовљењу стрељачког спорта у локалној средини

Фото. М. Радовановић

ИЗМЕЂУ ЖЕЉА И МОГУЋНОСТИ

МАГАЗИН

30.10.2016.

ад је почетком прошле године након отварања нове спортске дворане у Рибници објављено како испуњава све услове за одржавање европских и светских првенстава и међународних такмичења највишег ранга у свим спортовима отпочела је најезда спортских савеза пре свега због чињенице да у Краљеву могу за коришћење без надокнаде да добију репрезентативни простор. Добар мамац за остале била је организација меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, онда су се пред краљевачком публиком у неколико наврата појавили рукометаши, потом и кошаркаши, а прилику да овде под истим условима добију на коришћење дворану вребали и други. У таквој ситуацији терет одржавања софистицараног спортског објекта пао је на леђа града и локалних клубова који и без тога не могу да саставе крај са крајем, па се и једино међународно такмичење у коме учествују краљевачки спортисти одржава у старој Хали спортова.

Први покушај да се у новој дворани прошле године одржи једно такмичење у стрељаштву није успео, највероватније због ниског рејтинга, па су стрелци пред локалну самоуправу поставили нову мету и најавили како ће, ако Краљево обезбеди повољне услове, почетком друге половине марта наредне године доћи сви чланови репрезентације, олимпијци и учесници бројних међународних такмичења. Повод је државно првенство у гађању стандардним ваздушним оружјем у А програму на коме се очекује око три стотине такмичара, а мамац за домаћине требало би да буде уверење да би, током два и по дана, у Краљеву могло да буде и два пута више људи. Припреме за организацију првенства повод су да у Краљево допутују представници Стрељачког савеза Србије и потврде жељу да, дислоцирањем овако великог такмичења из великих спортских центара, допринесу популаризацији стрељачког спорта што је повод да се оно сваке године одр-

жава у некој другој средини. Сличну причу слушали су и прошле године највиши представници локалне самоуправе иако још нико није потврдио колико је од тада овај спорт у Краљеву напредовао, колико је привукао нових младих такмичара и који су значајни резултати постигнути од тада. Уверење да је од тада дошло до промене власти довољан је разлог да се упути нови позив, овога пута са знатно већим захтевима јер виши ниво такмичења захтева боље услове па је у старту одбачена могућност да буде одржано у старој хали. Државно првенство у А програму се најављује као највеће такмичење у Србији на коме ће посетиоци моћи да виде светски позната имена као што су Ивана Максимовић, Андреа Арсовић, Дамир Микец, Стеван Плетикосић и други. Спортски директор Стрељачког савеза Србије Срећко Пејовић подсећа да је државно првенство врх стрељачког спорта у категорији јуниора и сениора, а да би прихватање града да учествује у

организацији било додатни замајац за омасовљење и развој у Краљеву. У време кад се прави календар такмичења за наредну годину разматрају се понуде потенцијалних кандидата за организацију, па се чини да су главни иницијатори ове идеје представници стрељачког спорта из Краљева од којих се очекује да савезу упуте званичну кандидатуру. Планирано је да првенство буде одржано у периоду од 17. до 19. марта кад би требало ослободити потребне спортске капацитете и обезбедити финансијска средства како би се покрили трошкови такмичења. Стрелци потврђују да то не би била велика сума, јер се ради о пет до шест стотина хиљада динара, а потребна је за подмирење трошкова пехара и других признања, смештаја за судије и функционере Стрељачког савеза. Обавеза Савеза је да обезбеди техничке услове, електронске мете и друге уређаје неопходне да се такмичење организује на највишем нивоу што би посетиоцима омогућило да виде како се одржавају

велика светска такмичења у овом спорту. Уверење да кога змија уједе и гуштера се плаши повод је за опрезност представника локалне самоуправе при олаком давању обећања као што је то био случај у сличним ситуацијама раније. Повод је уверење да приликом организације неких сличних такмичења и није имао онолико користи колико је то обећавано пре преузимања значајних финансијских обавеза. Како се стрељаштво не налази на листи спортова који су проглашени за интерес града, а да су и средства за редовно финансирање ограничена, од краљевачких стрелаца се очекује да посебним пројектом предвиде трошкове организације како би била размотрена могућност обезбеђења додатних средстава што се сматра важним пред креирање буџета за наредну годину. Потврда да у буџету града, сем оних којима се суфинансира рад спортских савеза и клубова на годишњем нивоу, нема додатних средстава којима би се

интервенисало од прилике до прилике и није у сагласности са финансирањем бројних мање важних спортских, и других, дешавања из текуће буџетске резерве. Из локалне смоуправе поручују да ће, уколико се утврди интерес града за организацију овог такмичења, учествовати у пружању помоћи, али само у оквиру могућности и уз поштовање утврђених прописа. Није познато колико су представници Стрељачког савеза задовољни оним што су чули на састанку са заменицом градоначелника Марицом Михајловић. Он је показао да су обе стране прилично опрезне, једна у дефинисању прецизних трошкова, а друга у спремности да прихвати захтев без детаљније провере. Разлог лежи и у чињеници да град није организатор никаквих спортских такмичења али може да, у оквиру могућности, учествује у суфинансирању дела трошкова ако за то утврди интерес. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 30. ОКТОБРА И 5. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

30.10.2016.

30. октобар

1485. — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа. 1864. — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург. 1905. — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода. 1918. — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја. 1922. — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији. 1938. — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД. 1961. — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детониларало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану. 1974. — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу. 1975. — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка. 1975. — Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану. 1990. — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена

популација 1,013 милијарди људи. 1995. — Са 50,6 одсто гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције. 1998. — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“. 2000. — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и вожач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА. 2001. — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

31. октобар 475. — Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства. 683. — Током опсаде Меке, у пожару је уништена Каба. 1848. — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом. 1848. — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада. 1864. — Невада је постала савезна држава САД. 1871. — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872.

1912. — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака. 1922. — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији. 1925. — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979. 1940. — Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства. Пошто су Британци су преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије. 1941. — После 14 година градње

завршен је споменик Маунт Рашмор. 1956. — Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе. 1961. — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља. 1984. — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика. 1991. — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље. 1999. — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији. 2000. — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се

налазили први становници Међународне свемирске станице.

1. новембар 79. — Ерупција вулкана Везув. 1501. — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу. 1509. — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело. 1688. — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције. 1755. — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи. 1755. — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци. 1886. — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893. 1918. — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд. 1928. — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка. 1936. — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид. 1944. — Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину. 1945. — Велика Британија саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио

самоубиство у свом бункеру у Берлину. 1946. — Карол Војтила постао је каплан. Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ. 1952. — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе. 1954. — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности. 1956. — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала. 1963. — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Дијем и његов брат Нго Дин Ну. 1964. — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду. 1981. — Антигва и Барбуда је добила независност. 1987. — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији. 1993. — Настала је Европска унија. 1995. — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. 1998. — Основан је Европски суд за људска права. 2000. — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом. 2001. — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана. 2003. — Мађарска увела визе за

грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004. 2004. — Пољска је постала пуноправна чланица Европола.

МАГАЗИН

30.10.2016.

2. новембар

1642. — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи. 1687. — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721. — После ратова против Отоманског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије. 1785. — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање. 1841. — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат. 1789. — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји. 1914. — Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској. 1917. — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Декларацију, познату као Балфорова декларација, о оснивању јеврејске државе у Палестини. 1920. — У САД је настала прва друштвена радио станица. 1930. — Хаиле Селасије I крунисан је за цара Етиопије. 1938. — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру. 1949. — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије. 1953. — Пакистански парламент је

прогласио Исламску републику Пакистан. 1956. — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској. 1964. — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал. 1978. — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице "Саљут 6" након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони. 1988. — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус. 1994. — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту. 1995. — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата. 1998. — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло. 1999. — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар. 2001. — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука. 2003. — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве. Он је први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац. 2004. — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника Сједињених Америчких Држава против демократе Џон Керија.

3. новембар 1534. — Енглески парламент усвојио је повељу којом је краљ Хенри

VIII постао поглавар цркве, чиме је папи одузета власт над црквом у Енглеској. Томе је претходио сукоб са папом Лавом X, који није хтео да поништи краљев брак са Катарином Арагонском и озакони његову везу са Аном Болен. 1839. — Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен по-

тписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину. 1867. — Битка код Монтане. 1883. — Угушена је Тимочка буна, која је почела у Зајечарском округу месец дана раније, због одлуке власти о одузимању оружја, дотад повереног свим војним обвезницима. Међу вођама, који су ухапшени и стрељани, било је истакнутих чланова Народне

радикалне странке. Неки од њих, као Никола Пашић, успели су да побегну ван земље, а странка је претрпела тешку кризу. 1903. — Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу "Нешвил", прогласила независност од Колумбије. 1912. — Закључено примирје у Првом балканском рату. 1918. — Недељу дана уочи капитулације Немачке у Првом светском рату, на ратним бродовима у Килу избила је побуна морнара која се проширила на више градова (Хамбург, Либек, Бремен), где су формиране привремене револуционарне владе. Након обрачуна власти са побуњеницима, немачки парламент је 6. фебруара 1919. укинуо њихову власт. 1946. — Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент. 1957. — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему. 1956. — Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација. 1961. — У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда. 1964. — За председника САД је изабран Линдон Џонсон. 1970. — Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима. Убијен је 1973. у државном удару генерала Аугуста Пиночеа. 1976. — Џими Картер је постао председик САД. 1978. — Доминиканска Република је добила независност. 1991. — Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније. 1992. — Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републи-

канца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе. 2002. — На парламентарним изборима у Турској победила је Турска партија правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна. 2004. — Џорџ Буш је постао председник САД по други пут. 2010. — Земљотрес је погодио Краљево.

4. новембар 1307. — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије. 1576. — Шпанија је заузела Антверпен током Осамдесетогодишњег рата. 1814. — Проглашен је норвешки устав, којим је та земља постала независна Краљевина Норвешка, везана за Шведску персоналном унијом. 1890. — У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету. 1917. — Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске се до реке Пијаве. 1922. — У Долини краљева код Луксора у Египту енглески археолог Хауард Картер је открио гроб фараона Тутанкамона. 1931. — Друштво народа оптужило је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933. 1939. — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала. У марту 1941. изгласан је Закон о зајму и најму, са још већим повластицама земљама које су се бориле против фашизма у Европи. 1942. — Завршена је друга битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Бернарда Монтгомерија поразили немачко-италијански Аф-

30.10.2016.

МАГАЗИН

рички корпус генерала Ервина Ромела. Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци. 1942. — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији. 1946. — Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу). 1956. — Совјетске трупе су угушиле побуну у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар. Дотадашњи премијер Имре Нађ са још неколико сарадника склонио се у југословенску амбасаду у Будимпешти. Упркос гаранција нових власти да неће прогонити политичке затворенике, Нађ је после напуштања амбасаде 22. новембра ухапшен и након монтираног процеса погубљен у јуну 1958. 1956. — Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток. 1966. — Најтеже поплаве у историји Италије захватиле су трећину земље. У Фиренци је знатно оштећено културно благо, укључујући многе фреске на зидовима палата и цркава. 1970. — Салвадор Аљенде је ступио на место председника Чилеа, као први марксиста који је постао први председник неке латиноамеричке државе изабран на изборима. 1976. — Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978. 1979. — Милитантни исламски фундаменталисти окупирали су амбасаду САД у Техерану и узели 90 таоца, од којих су 52 држали заточене 444 дана. Они су тражили изручење иранског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, који је након збацивања са власти у исламској револуцији избегао из земље. 1980. — Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године. 1983. — У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица. 1991. — Корасон Акино је дала

председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства. 1991. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров. 1995. — У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин, који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер. 1998. — Након краћег примирја, на Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца.

1998. — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Вишванатан Ананд. 2000. — У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића. 2002. — Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи. 2004. — Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија. 2008. — На изборима за председ-

ника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац који ће обављати ту функцију.

5. новембар 1605. — Гај Фокс је откривен у подруму Вестминстерске палате како планира да дигне у ваздух Дом лордова у Барутној завери. 1630. — Мировним споразумом у Мадриду завршен је Англо-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и копну. На страни Енглеза борили су се Французи и Холанђани. 1688. — Вилијам III Орански се

током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској. 1838. – Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније. 1911. — Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке. 1914. — Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је зав-

ршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра. 1926. — Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен тоталитарни фашистички режим. 1940. — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа. 1943. — У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг. Први директор био је Владислав Рибникар. 1956. — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре. 1991. — Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници. 1996. — Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола. 2000. — Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин који не доликује једном владару. Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974. 2001. — У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и обавезе из резолуције 1244 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за учешће Срба на изборима на Косову.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs