MagazIN 251

Краљевски

Година IV * Број 251 * 23. октобар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

23.10.2016.

У овом броју: Да се не заборави Вечна слава невиним жртвама Поруке мира на годишшњицу страдања Саобраћајна инфраструктура Грађани Србије неравноправни пред законом Инвестицијама до јаке пољопривреде Тежак пут до угледа и достојанства Без страха, лидера и компромиса

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 16 22 24 32 38 40 48

Хватање за ваздух Шест деценија међу воћкама Сећање на воз братства и јединства Као риба у води На репертоару Биоскопа „Кварт“ Игра шешира Безбедност пре свега Времеплов

56 64 72 78 88 90 92 94

3

4

МАГАЗИН 23.10.2016.

5

6

МАГАЗИН 23.10.2016.

Јануар 2016.

7

Подсећање на дан ослобођења Краљева у Првом светском рату

МАГАЗИН

23.10.2016.

ПОШТА ХЕРОЈИМ

8

- Две хиљaде житеља, или тек половина од броја становника из новембра 1915. када су Карљево окупирали Аустро-Угари, радо вало се слободи и туговало за жртвама, а њих je у Србији, током Првог светског рата било много. - Већ 23. октобра у Краљево је стигао артиљеријски поручник Радослав Веснић, директор гимназије, касније председник удружења Солунаца и директор Народног позоришта у Новом Саду. - На подручју Краљева подигнуто 57 споменичких обележја, у многим селима спомен школе, спомен цркве, спомен чесме и друга обележја. - Октобар и новембар су месеци у којима је Краљево, у два светска рата, доживљавало и најтужније и најрадосније дане, дане окупирања и дане ослобађања

А ВЕЛИКОГ РАТА

9

ројним значајним датумима које обележава у овом месецу Краљево је придружило 22. октобар као дан када је 1918, после скоро четири године окупације у Првом светском рату, ослобо ђено од аустроугарске војске. Тим поводом су на споменик ратницима који су пали за слободу отаџбине у ратовима вођеним између 1912. и 1918. године венце положили представници локалне самоупра ве, Рашког управног округа и удружења која чувају традицију ослободилачких ратова. Сазнање да се годинама уназад није поклањало довољно пажње значајним датумима из не тако далеке историје било је повод да од 2014. почне обележавање дана кад је Краљево ослобођено у Првом светском рату, а у знак сећања на ратнике који су уткали своје животе у историју града и тиме заслужили захвалност и почаст. Наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, гласила је: „Сви команданти, командири и војни ци треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебљивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину“. Резултат те операцијe били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918. Након борби за Ниш 10. октобра 1918. године, Прва српска армија, под командом војводе Петра Бојовића, наставила је напредовање у Поморављу до 15. октобра, када је задржана на непријатељским положајима на Буковику, Послонским и Мојсињским планинама. Немачка 11. армија се из Ниша повукла на моравске положаје где је, уз помоћ новопристиглих аустроугарских јединица, организовала одбрану на линији Краљево - Крушевац Књажевац. Тек пристигла аустроугарска 30. дивизија била је распоређена на левој обали Западне Мораве, од Краљева до Ве-

МАГАЗИН

23.10.2016.

Б

10

лике Дренове. Пошто је 15. октобра ослобођен Крушевац српска војска је прекинула напредовање из логистичких разлога, пре свега због недостатка артиљеријске муниције. Кад су резерве артиљеријске и друге муниције попуњене, српске снаге су 22. октобра прешле у офанзиву не знајући да је непријатељ, током претходне ноћи, већ започео одступање на целом фронту. За само 38 дана непрекидних борби српска војска je стигла са Солунског фронта до Краљева, па је коњичка патрола капетана Јефтовића из Извиђачког ескадрона Другог коњичког пука Коњичке дивизије Прве армије, 22. октобра 1918. године, око 19 часова прегазила Ибар покрај спаљеног дрвеног моста, и ушла у град дочекана цвећем и радошћу, јер је окончана трогодишња окупација Краљева.

- Сматрало се да је Краљево тада ослобођено. Већ у подне стигла је вест преко Отрола, Метикоша и Рибнице да се наша војска приближава Краљеву. Председник општине је наредио да се отворе све механе, да се потпале ватре у свим ковачницама да би се припремиле потковице за коњицу. Кад су ушли војници отпочело је велико весеље и сутрадан је почела српска војска да долази и ту је 23. октобра на тргу код ваге људи су из Грдице почели да вичу „Ево нашег Рада“, а тај Раде био је артиљеријски поручник Радослав Веснић. То је директор гимназије, касније председник удружења Солунаца и директор Народног позоришта у Новом Саду. Ми смо на подручју Краљева људима који су се борили подигли 57 споменичких обележја, у многим селима спомен школе, спомен цркве, спомен чесме и друга обележја. Као круна свега тога је споменик у Краљеву који подсећа на јунаћка дела наших ратника из балканских ратова и Великог рата – подсетио је председник Удружења за неговање традиција ослободи лачких ратова „Јово Курсула“ др Милан Матијевић. Две хиљaде житеља, или тек половина од броја становника из новембра 1915. када су га окупирали Аустро-Угари, радо вало се слободи и туговало за жртвама, њих je у Србији, током Првог светског рата било много. Од око четири милиона становника изгинуло је 1.247.435, што је било 28 одсто од

целокупног броја 1914. године, што је скоро 60 одсто мушке популације, a oд овог броја 402.435 војника и официра заувек је оставило своје кости на ратиштима на којима је војевала српска војска. О каквим ратницима се ради најре читије говоре речи њиховог непријатеља, фелдмаршала Аугуста фон Макензена, крајем 1915. године команданта групе армија три државе, Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске, које су тада окупирале Србију. Војсковођа који је по окупацији Београда наредио да се на Топчидеру сахране сви изгинули српски војници, и да се направи споменик на коме је на немачком и српском написано „Овде почивају српски јунаци“, једном приликом је изговорио и: „Ја необично ценим и волим вас из Шумадије. Ви сте херојски народ, пун части и поноса, народ велике и сјајне будућности.“ Деценијама се сећању на ове жртве поклањало мало пажње, а Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату малтене да није ни обележаван до 2014. године. Стицајем историјских околности октобар и новембар су месеци у којима је Краљево, у два светска рата, доживљавало и најтужније и најрадосније дане, дане окупирања и дане ослобађања.

- Веома је важно да градски челници, представници Министарства унутрашњих послова, Војске Србије сваке године обележавају Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату јер је то значајан датум који нам казује колико су неки људи дали од свог живота и погинули како бисмо ми данас могли да живимо у Миру. Краљево је са околином дало велики број жртава у Великом рату и у ратовима који су му претходили. У периоду по завршетку великог рата због тога је трпело многе последице што је оставило трага на касније генерације и живот у граду. Веома је важно да се сећамо ових људи, да разумемо коју су жртву поднели за будуће генерације и да се скупљамо сви заједно на овом месту вез разликовања по политичким, верским или другим линијама – поручио је после полагања венаца градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

23.10.2016.

МАГАЗИН

12

Др Предраг Терзић

Три месеца на челу града

СТО ДАНА НА ВЕТРОМЕТИНИ итав месец дана се после конституисања последњег сазива Скупштине града чекало на избор градоначелника Краљева што се у редовима опозиције тумачило неслогом између подељених струја водеће политичке опције које нису могле да се усагласе око кандидата за ово место и за то добију и подршку страначке централе. Да је тако потврђује избор др Предрага Терзића за градоначелника који је само неколико недеља обављао дужност заменика председника Скупштине града. Неуобичајеним за сличне ситуације у прошлости сматра се његово тридесетпетоминутно излагање пре избора за градоначелника у коме је изнео главне одреднице програма који са сарадницима треба да реализује током наредног четворогодишњег периода. Програм подразумева реформу градске управе, нов однос према јавним предузећима и установама чији је оснивач град, покретање привреде, нове подстицаје развоју пољопривреде и туризма. Најављено је да ће се нова управа озбиљно бавити социјалном политиком, бринути о младима и безбедности саобраћаја, унапређивати спорт. Након сто дана на месту првог човека града, и чувара кључева од градске касе, време је да се подвуче црта и сагледају резултати онога што би требало дабуде циљ локалне политике у четворогодишњем периоду. Пре тога неопходно је подсетити се на оно што је изговорио тадашњи кандидат, а сада

Ч

градоначелник града Краљева др Предраг Терзић што је МагазИН објавио у броју 233 од 3. јула ове године.

Реформа Градске управе Градска управа града Краљева треба да буде, и мора да буде, окренута грађанима Краљева и људима који долазе да заврше личне и професионалне послове у оквиру ове установе. У том смислу потребно је спровести одређене промене у начину функционисања. Досадашњи систем јединствене управе није исплатив па, с обзиром на околности, треба извршити такве реформе које ће довести до стварања комплексне градске управе каква постоји у великом броју градова и општинама које су, у односу на Краљево, знатно мање и по територији и по броју становника. Када одете на интернет сајт града Краљева који је наш прозор у свет, огледало у коме нас људи виде, видећете да је направљен у верзији само на српском језику па туристи који хоће да дођу у Краљево, и сви потенцијални инвеститори, не могу на њему да нађу информације о граду Краљеву на неком од страних језика. То ћемо морати да мењамо јер мислим да се не ради о нечему што је тешко урадити, али се ради о великом проблему за функционисање читавог града. Када говоримо о ефикасности, и ефективности рада, она је у многоме побољшана одређеним законским ре-

шењима, односно променама закона, новим Законом о општем управном поступку, и каснијим законским решењем којим се грађевинске дозволе добијају за много краћи временски период од месец дана. Отворена је и канцеларија за брзе одговоре, али мислим да ћемо морати многе ствари да убрзамо како би наша Градска управа била прави сервис грађана. Често чујете грађане како погрдно кажу општинар. Пејоративно значење се јавља уз ову реч, а за то нема разлога јер у нашој Градској управи има јако добрих службеника, има одличних службеника који свој посао раде добро и савесно. Ако је већ тако хајде да им пружимо прилику да то раде још боље у случају да на још бољи начин организујемо Градску управу. У том смислу очекујем предлоге, како људи који раде у Градској управи тако и од стручњака који се баве овом тематиком. Наравно, треба бити посматрана упоредна пракса како то раде други градови, треба бити анализирана и на крају крајева искоришћено све оно за шта сматрамо да је добро решење у функционисању града Краљева.

Комуналне делатности Кад говоримо о комуналној делатности знате да је у граду Краљеву започето неколико веома важних пројеката, на првом месту пројекат урбане регенерације Доситејеве улице. Такође имамо и пројекат отварања за цивилни саобраћај Аеродрома Мо-

13

23.10.2016.

МАГАЗИН

14

рава у Лађевцима. Ради се о пројектима који су у надлежности републике, а ми као јединица локалне самоуправе треба да помогнемо у решавању тих проблема. Мој тим и ја морамо да будемо спремни да одлазимо у Београд, да одлазимо у министарства, да вучемо за рукав све вршиоце извршне власти који нам могу помоћи. Место градоначелника није позиција првог човека града који стоји изван свих других, посматра их и објашњава шта и како треба да раде а да он при том нема никакво задужење. Ми смо мали шраф у функционисању целокупног правног и политичког система. Наше надлежности можда јесу велике за јединицу локалне самоуправе, али су никакве у односу на министарства и целокупну извршну власт на републичком нивоу. Наш задатак је да јуримо, лобирамо, тражимо. Верујем да ћемо успети у највећем делу тих наших захтева. Такође, кад се говори о комуналним делатностима никада не треба само посматрати град Краљево као његово урбано језгро, јер има велики број села око Краљева. Кад говоримо о површини града Краљева град је мањи само од Београда. Ми морамо да бринемо и о селима, и простору ван урбаног дела града, а проблема тамо је много и у погледу сеоских водовода који је почео да се решава. То што неко можда има пијаћу воду не значи да је та вода довољно квалитетна, а тек не значи да постоји сигурност да се та вода довољно често испитује и да је човек који је пије апсолутно сигуран у њену хемијску и бактериолошку исправност. Сеоски водоводи морају да буду институционализовани, да неко гарантује да ти људи пију чисту и здраву пијаћу воду јер је ризик огроман и тога смо сви свесни. Такође, имамо проблеме дивљих депонија у сеоском подручју и проблеме одлагања смећа који тамо постоје.

Инфраструктурни проблеми О другим инфраструктурним проблемима мислим да нема разлога говорити у смислу тога да сви грађани

Краљева треба да имају право на исте инфраструктурне услове, асфалтни пут, осветљење и све оно што је потребно сваком човеку данас. Ми ћемо се трудити, у границама буџета града Краљева, да задовољавамо ове потребе грађана и решавамо њихове проблеме. Јавна предузећа ће бити контролисана на начин који је у складу са законом. Путем ревизије утврђиваћемо њихов биланс и на основу тога доносити одређене мере што се тиче руководства и функционисања ових предузећа.

Економски развој града Веома значајан аспект рада Градског већа, и градоначелника као човека који председава самим Градским већем, јесте економски развој града. Град Краљево не треба да запошљава људе у смислу да им налази посао. Оно што је обавеза града јесте да створи привредни амбијент који би погодовао инвестицијама. Овде се често говори о страним инвестицијама, браунфилд и гринфилд инвестицијама, али једну ствар заборављамо. И поред свих тих људи, предузећа и великих компанија које могу, али не морају, да дођу у Краљево имамо своју локалну привреду. У Краљеву постоје људи који раде, људи који имају запослених педесет, сто, двеста или триста радника. Ми прво њих морамо да испоштујемо, јер је то темељ функционисања наше економије и наше привреде, да видимо шта је то што им недостаје, а да средства која убирамо кроз порез на имовину, и кроз део пореза на зараде који припада јединици локалне самоуправе, на неки начин вратимо, али не тако што ћемо давати субвенције. Ми морамо инфраструктурно да опремимо просторе где се они налазе. Видели сте скоро да једно предузеће које запошљава велики број радника није имало асфалтирану улицу, а сваког дана су стизали камиони да довозе репроматеријал и други који су одвозили готову робу. То није решење. Ако човек плаћа нешто овој држави и овом граду, ако тај човек и та фирма запо-

шљавају неке људе у овом граду, ајмо и ми да нађемо неке решење како да им помогнемо. Чињеница је да буџет града није толико велики да можемо да помогнемо свима. Он ће бити смањен, а буџет за следећу годину ће бити вероватно мањи него за ову, али хајде да се потрудимо да у оквиру оних средстава која имамо урадимо најбоље што можемо и за привредне субјекте у граду Краљеву. У том смислу имамо неколико пројеката од којих неки већ крећу, а за друге смо обезбедили почетне услове. Када говоримо о индустријској зони код „Магнохрома“, а већ разговарамо о ревитализацији тог простора, добићемо одређена средства. Већ имамо договор, а град и република ће да поделе средства која ће бити уложена у ревитализацију ове зоне. На једној од претходних седница Скупштине града донели смо одлуку о задуживању града за формирање индустријске зоне која се налази у близини будућег аеродрома Лађевци. Мислим да се ради о добрим решењима и да се ради о стварању услова који ће утицати да одређени инвеститори дођу у град Краљево. Ми ћемо се као град, и Градска управа, трудити да им омогућимо да до потребних информација дођу на најбржи и најлакши начин. Трудићемо се да им докажемо да је Краљево право место где треба да уложе свој новац, а не да инвестиције одлазе у друге градове и оштине које се налазе око нас, а Краљево да заобилазе. Мислим да је важно да водимо рачуна о малим и средњим предузећима и у том смислу можда треба размишљати о формирању одређеног фонда.

Пољопривреда и село Поред привреде и пољопривреда је веома значајна грана. У претходном мандатном периоду, од 2012. до 2016. године, направљени су значајни помаци у раду Фонда за развој пољопривреде града Краљева. Ви као одборници Скупштине града, који сте били одборници у претходном сазиву, могли сте да приметите континуирани

15

23.10.2016.

МАГАЗИН

16

раст буџета овог фонда. Надам се да ћемо у будућности наставити са добрим радом фонда, а оне критике које су биле упућене на његов рад, поготово на његову контролну функцију, по мени су најзначајнија ствар коју сматрам позитивном у раду фонда. Знам да су постојали трошкови да се оде у неко удаљено место и види да ли је пољопривредник који је добио подстицај од стране фонда утрошио средства наменски. Али, знате ли колико је злоупотреба било у ранијем периоду? Једноставно, требало је показати да су људи који узимају кредите чисти и обезбедити да се у будућности злоупотребе санкционишу на прави начин. Мислим да је злоупотреба данас, из тог разлога, знатно мања. У претходном периоду у селима је извршена реконструкција домова културе. Готово у сваком месту је извршена реконструкција, а у неколико села смо ни из чега из темеља направили нове домове културе. Мислим да је то веома значајно и у оном периоду,

поготово од почетка деведесетих година прошлог века кад су домови културе постали, обична руина, простор који нико није користио, а чак и фолклорни ансамбли који су у њима вежбали ,и изводили своје представе, готово да су се угасили. Сматрам да је важно обезбедити бољу комуналну опремљеност села у складу са могућностима буџета. На територији града Краљева постоји 68 месних заједница, већина од њих су сеоске месне заједнице, а на све од многоборојних захтева који свакодневно стижу у одсек за рад и развој месних заједница, дојучерашњем помоћнику градоначелника, директорки Дирекције, директорима јавних предузећа, сигурно није могуће одговорити. Али је важно да успоставимо одређени принцип рада, начин функционисања, да видимо шта је то приоритет и да приоритете решавамо у најразумнијем могућем року. Да не дајемо лажна обећања, већ да радимо и да се трудимо да оно за шта се залажемо спроведемо у пракси.

Ове године је први пут у буџету предвиђено осам милиона динара за развој сеоског туризма. Мислим да се ради о почетном кораку који је далековид. Нису то нека огромна средства, али кад кажемо да на Рудну, Лопатници и неким другим селима у околини Краљева постоје домаћинства која су почела да се баве сеоским туризмом пре десетак година, и којима недостају одређена средства како би проширили своје капацитете, а постоји велико интересовање гостију који би долазили, схватили смо да се на тај начин могу упослити неки нови људи, а Краљево може промовисати као туристичко место.

Социјална политика Нажалост, социјална политика је област која је важна у граду Краљеву, не због тога што бих рекао да није важна у неким развијеним земљама. Она је изузетно важна у свим друштвима у свету, а проблеми са којима се ми суочавамо нису мали, па морамо

направити листу група које су социјално угрожене. Посебну пажњу морамо посветити расељеним лицима, Ромима, избеглицама којих је мање него некад, али и инвалидима а посебно ратним војним инвалидима и бившим ратницима. Изгледа да се у Србији историја понавља. Не понавља се она зато што је то нечији наум, него што су навике остале исте па оним људима који су најзаслужнији за то што ми данас овако живимо, што су бранили ову земљу и борили се, одлазили у неке ратове где их је ова земља слала, данас не брине нико а њихови проблеми нису мали и нису увек материјалне природе. Постоје психолошки проблеми, проблеми интеграције и проблеми који су везани за њихов породични живот. Једноставно, морамо те људе да поштујемо, јер ако не будемо поштовали оне који су нас сачували како ће неко нас поштовати касније и како ће неко касније радити исто то што су радили ови људи пре неких петннаест, двадесет или двадесет пет година.

Безбедност У периоду претходне четири године ја сам више пута нагалашавао да је неопходно више бринути о безбедности грађана Краљева. Још тада сам писао један елаборат и тражио да се оснује Савет за јавну безбедност града Краљева у који би ушли како представници градске управе тако представници Полицијске управе Краљево, представници војске, представници социјалних установа, представник Школске управе и Центра за социјални рад. Добар део људи овде су родитељи. Други имају млађе браћу и сестре, комшије, пријатеље. Видите да се неретко петком или суботом, данима када се у Краљеву увече излази, дешавају немиле сцене, туче и повређивања, и да се неки људи не осећају најбезбедније. Мислим да поред оних органа који су задужени за безбедност у овом граду треба да се направи овај савет као тело које би координисало рад различитих служби, где би се са-

стајали у периоду пре критичних дана, оних дана када постоји највећа могућност за инцидентне ситуације, дефинисали планови и тачни задаци различитих служби за период који је пред нама, а оног дана када се све заврши село се и раправљало о томе шта се све догодило и дале различите препоруке за побољшање стања за следећи период. Не кажем да ће на почетку бити идеално, знате да увек постоји период уигравања, али очекујем да ћемо у периоду који долази успети да побољшамо безбедност у граду. Сличне ствари дешавале су се и са Саветом за безбедност саобраћаја. Ми смо сваке године усвајали извештај и увек примећивали да је смањен број људи који су изгубили живот, као и број људи који су настрадали у саобраћајним незгодама јер када се добро и квалитетно ради постоји резултат. Наравно, резултат рада неретко зависи од финансијских средстава. Савет за безбедност саобраћаја на путевима има одређена средства која су неза-

17

23.10.2016.

МАГАЗИН

18

висна од буџета јединица локалне самоуправе. У овом случају средства ће сигурно бити знатно мања, али не сумњам да ће ентузијазам постојати. Кад говоримо о Савету за безбедност саобраћаја, који сматрам одличним и уз Фонд за равој пољопривреде најзначајнијим који су спроводили у периоду претходне четворогодишње власти, могу вам рећи да су у том периоду направљене ограде око школа, постављени различити знаци, прављени тротоари на местима где се сматрало да би то значајно допринело побољшању безбедности саобраћаја на путевима, извршен велики број обука, спроведене акције доделе седишта за бебе и друге акције које су утицале да се безбедност саобраћаја побољша. Мислим да и овај савет треба да настави да ради, а да ће његови резултати бити још бољи.

Градски превоз Обавеза града је да, у складу са својим могућностима, обезбеди функционисање јавног градског превоза и у том смислу ми ћемо морати да се

консултујемо око различитих модела функционисања. Грађани треба да знају да ће увек имати тачан и квалитетан градски јавни превоз. Веома је важно да грађани са сеоског подручја могу да дођу до града, до школе, до посла, да обаве неку делатност и да се касније, када то заврше, и врате. Садашњи модел, знате и сами, је модел субвенционисања, а како ћемо то радити у будућности о томе ћемо тек причати. Што се тиче саобраћаја једно од најзначајнијих инфраструктурних питања у граду јесте проблем паркинг места. У том смислу ћемо морати да јасно дефинишемо да ли у Краљеву има премало паркинг места, или има довољно, колико нам треба. То ћемо знати оног тренутка када будемо схватили да паркинг морамо да плаћамо за сваки започети сат, да ако неко паркира ауто ујутру у осам сати а у 14 сати напушта паркинг место, мора да плати за свих шест проведених сати. Онда ћемо видети да ли имамо вишка или мањка паркинг места у самом центру града, па пре тога не треба улазити у било какве нове радове или евентуално стварање нових паркинг места.

Образовање и млади Сматрам да је развој образовања веома значајан. У Краљеву имамо велики број основних школа и средње школе различитих профила. Срећан сам што ученици града Краљева, осим неколико стручних школа које постоје готово само у Београду, не морају да одлазе у друге градове. Што се тиче средњих школа имамо сасвим добру поставу. Проблем високог образовања. Осим Факултета за машинство и грађевинарство, чије је седиште у Краљеву и који је у саставу Универзитета у Крагујевцу, имамо само Високу економску школу из Пећи која је од 1999. године смештена у Лепосавић и која је овде отворила своје одељење, ми других високошколских институција немамо. Сматрам да је неопходно да разговарамо са што већим бројем директора високошколских институција и декана факултета како бисмо успели да отворимо још неко одељење факултета у Краљеву и неку високошколску јединицу и то је наш циљ. Млади људи, када напуне 19 година, неретко одлазе

из Краљева. Они најбољи одлазе из Краљева и никад се не враћају. Не кажем да би, када бисмо основали чак два или три факултета, сви ти људи остали у Краљеву. Наравно да не би. И не треба сви да остану у Краљеву. Неки од тих људи треба да оду да граде своју каријеру у Беграду, или иностранству, па да нам сутра помажу, а ми да очувамо добар контакт са њима. Не лични контакт, него институционални. И да Краљево побољшамо на тај начин што човек који није могао себе да нађе овде, који је прерастао овај град, оде али да нам врати све оне бенефите које смо ми у њега уложили. У том смислу мислим да је претенциозно рећи да Краљево може да постане универзитетски град, јер знате да се ради о веома сложеном подухвату, али мислим да може да постане студентски центар који би успео да сачува један део људи који у Краљеву живе, и који су овде рођени, али и да доведе људе из других места. Однос према младима такође треба да се побољша. И овде се ради о континуитету политике, а у претходном периоду, од 2012. до сада, започети су значајни кораци у том смислу.

Прво је основана Канцеларија за младе, а после је формиран и Савет за младе. Оно што нас очекује у виду инструмената омладинске политике јесте формирање Локалног акционог плана за младе као институционалног оквира који ће омогућити младим људима да функционишу у овом граду. Формирање Локалног акционог плана уопште није лако, почев од оснивања радне групе, од анкета до свих мера омладинске политике које ће њима бити предложене. Поред тога много пута смо разговарали и о Дому омладине. То је била тема о којој се често јављао да кометарише и да критикује један наш, сада већ бивши, одборник. Потрудићемо се да оснујемо једну врсту омладинског центра, простора где би млади људи могли да проводе своје време, да задовољавају креативне амбиције, где би могли да се друже и да раде ствари које су корисне, да би могли да уче о новим знањима и вештинама, да та знања стичу и добију различите облике неформалног образовања, да ту утроше своје слободно време а не да га проводе на улици. То ће бити један од приоритета нове градске власти.

Култура Област културе је веома значајна. Подела на елитну и масовну културу, према обухвату оних људи који ту културу прихватају, је можда била у неком тренутку значајна, али се надам да ћемо успети да направимо јасну дистинкцију. Није масовна култура оно што гледамо сваке вечери на телевизијским станицама са национаном фреквенцијом. То нису риалити шоу програми. То што велики број људи, можда и већина становништва, посматра такве садржаје не значи да је то нешто што долази у домен културе. Морам јасно и гласно да кажем да у Краљеву имамо значајне културне институције. Наша Библиотека „Стефан Првовенчани“ веома добро ради. Издавачка делатност је значајна. Међутим, оно што нам недостаје јесте нека врста културне децентрализације. Колико имамо домова културе у селима? Зашто не би могли људи из библиотеке некада да оду тамо, а људи из Културног центра да представе своје садржаје да их шири круг публике посматра. Ја знам да је ово доба у

19

коме више немамо локалну градску телевизију да можемо да направимо неке емисије које би се тицале културе, које би говориле о прошлости Краљева, културним достигнућима, о значајним Краљевчанима, промовисали књиге и музичке садржаје. Нажалост данас је већина ствари на тржишту, али зато уз помоћ пројектног финансирања можемо и такве пројекте да подржимо односно тела која се тиме баве да обезбеде одређена средства како бисмо успели и у овој делатности.

23.10.2016.

Медији Медији треба да буду партнер локалне сампоуправе, али не партнер који ће само износити позитивне ствари, који ће говорити у хвалоспевима о раду Градске управе. Нико није савршен, грешке сви правимо и ми ћемо их ове четири године правити и то је неминовно. Надам се само да ће критика која долази, и која ће долазити од медија, бити аргументована. бити донета у циљу бољег рада а не критизерства. У том циљу медије посматрам као партнера Градске управе, а никако не као неке правне субјекте који ће утицати на наш рад на тај начин што ће нам сугерисати шта да радимо без поштовања Градске управе и начина функционисања Градског већа и самог градоначелника. Очекујем партнерство.

МАГАЗИН

Спорт

20

Професионални и аматерски спорт нису исто. У периоду који је далеко за нама у Античкој Грчкој људи су се бавили спортом. Сви они који су били слободни грађани настојали су да своје слободно време, поред бављења политиком, искористе за бављење спортом. Ми смо се данас претворили у нешто друго. Када говорите о фудбалу свако од мушкараца у овој сали, и добар део жена, зна ко је Роналдо, ко је Меси и ко је Леброн Џејмс. Знају све кошаркаше,

фудбалере и друге спортисте. Нама то није циљ. Циљ је да се деца баве спортом, да се млади људи развијају бавећи се спортом. Циљ је да аматерски фудбалски клубови, и клубови у дисциплинама које нису толико популарне, који постижу одличне резултате буду подржани од стране града. Циљ је да аматерски фудбалски клубови у селима буду подржани не зато што су расадник будућих талената који ће постати одлични фудбалери Звезде или Партизана него зато што деца треба ту да троше своје време, да буду ту зато што је фудбалски клуб у селу, уз цркву, место састајања, место дружења, место друштвеног живота. О томе се ради и то је суштина ове приче. Градоначелник не треба да дискреционим правом раздељује материјална средства грађана града Краљева како се њему ћефне. То није решење. Решење је у правилнику који смо донели и то је још једна од добрих ствари које је претходна гарнитура у Краљеву урадила. Треба да седнемо и видимо да ли је тај правилник довољно добар, да ли га треба побољшати, у ком аспекту неке ствари треба изменити, али се не треба враћати на дискреционо право додељивања средстава за целокупан спорт. Ми смо имали неколико случајева где су млади људи постизали изванредне резултате не само на републичком нивоу, него и на европским и светским шампионатима. Једна од таквих особа је и наша одборница која седи са нама. Јесмо ли ми те људе подржали? Гледали сте пре шест месеци да један момак, који је направио изванредан резултат у једном борилачком спорту, каже ја ноћу радим до два сата као чувар у неком клубу, после тога мало одспавам идем на тренинг па радим још један посао да бих могао да преживим и да бих могао да скупим новац за неко такмичење. А онда када донесе медаљу сви идемо да се сликамо и кажемо супер, одлично, свака ти част. Да, али свака част њему. Он је сам обезбе-

дио средства, он је сам тренирао и каква је ту наша улога? Не кажем да се такве ствари можда неће десити. Можда нећемо чути за сваког човека који се тиме бави, али хајде да институционално одговарамо на предлоге клубова који су реални и који су добри, да подстичемо оне који су бољи. Ја знам да ће тај првак Европе можда отићи у неки бољи клуб у Београду. Неће остати у Краљеву, али ће остати наш, а ми ћемо увек моћи да се похвалимо њиме. Зато хајде да му помогнемо на самом почетку.

Градско веће Овде сам изнео основне поставке свог програма. Мој тим људи овде видите. Ја ништа нећу радити сам. Ови људи овде су предложени за чланове Градског већа. Завршили су добре факултете и били добри ђаци. Неки од њих су врхунски студенти, неки су обављали значајне политичке фунције у граду, неки у другим сферама живота, неки први пут узимају јавну функцију. Не тражим да према њима имамо више пардона, да се трудимо да их не критикујемо. Критика је добра. Свако од њих је стручан у послу који ће радити и нико од њих неће моћи да буде члан Градског већа само на седници тог већа. Они ће морати да раде, да долазе у Градску управу сваког дана, а како ће ко од њих решити радно правни статус то ћемо видети, ко ће постати запослен у Градској управи а ко ће остати на свом радном месту. Чињеница је да ће они који буду радили у другим предузећима и установама морати да проведу добар део радног времена овде. Ако не могу док раде током недеље нека дођу касније суботом јер ће пред њима стајати јасни циљеви и задаци, а имаће рок до када ће морати да их заврше. Ови се људи не бирају на четири године, биће промена ресора и чланова већа, а не мора да значи ни да ће мој мандат трајати четири године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 23.10.2016.

23

Осма седница Градског већа

МАГАЗИН

23.10.2016.

БОЉИ И ЕФИКА

24

- Нова одлука о начину поверавања обављања градског и приградског превоза на територији града неком од превозника поред постојећег приватно-јавног партнерства омогућава и расписивање јавне набавке којом би се субвенционисао јавни превоз. - Приватизација, несавесно пословање, ненаменско трошење средстава и неадекватан однос највећег броја запослених према имовини предузећа, од возача и кондуктера до оних који су управљали предузећем, само су неки од разлога због којих је до покретања стечајног поступка дуг „Аутотранспорта“ премашио десет милиона евра. - Пропагандни филм о „Аутотранспорту“ снимљен крајем седамдесетих година ствара утисак о погледу у будућност, а не у прошлост. - Према бројним дестинацијама не постоји ни једна аутобуска линија

Фото: М. Радовановић

АСНИЈИ ПРЕВОЗ

25

редложени дневни ред осме седнице Градског већа на коме се нашло четрнаест тачака допуњен је још једном, а како већници нису имали примедби једногласно су усвојене све одговарајуће одлуке и решења. Прве две тачке се по правилу односе на разматрање извештаја краљевачког Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије, овом приликом за август и септембар текуће године. Извештај потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Краљево у току августа узорковао на основни преглед 150 узорака за пиће из мреже градског водовода и 15 са црпних станица, а у септембру 148 из мреже градског водовода и 12 са црпних станица. У истом периоду на проширен број физичко-хемијских параметара из градског водовода су узета два узорка воде за пиће. Анализа је показала да су сви узорци из мреже водовода били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. Током августа и септембра једном

МАГАЗИН

23.10.2016.

П

26

недељно је анализирана вода реке Ибра на присуство фенолних материја и применом четвороструке спектрофотометријске методе утврђено да измерене вредности нису прелазиле МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће па је, на основу анализа и стручног разматрања, констатовано да је вода за пиће из градског водовода у августу и септембру била хигијенски исправна. Измерене вредности сумпордиоксида и азотдиоксида су у августу биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а вредности индекса црног дима испод максимално дозвољених. Количина суспендованих честица је на мерном месту Полицијска управа била испод граничних вредности као и количина тешких метала олова, кадмијума и никла док су током два дана, 18. и 20. августа, количине арсена прелазиле граничне вредности. Слична је ситуација била и следећег месеца с тим што су измерене средње двадесетчетворочасовне вредности суспен-

дованих честица на мерном месту Полицијска станица изнад граничних вредности биле 24. и 30. септембра. Кад су у питању фракције тешких метала све измерене вредности биле су испод граничних вредности. Нацрт одлуке о изменама и допунама Одлуке о начину и поступку конституисања службености пролаза на грађевинском земљишту, које је јавна својина града Краљева, предвиђа да накнада за коришћење у четвртој зони износи 0,3 евра по метру вода. Одлука се сматра важном због чињенице да корисници, углавном Електродистрибуција и Телеком Србија, до сада нису плаћали никаву надокнаду. Иако примена одлуке, чија се потврда очекује на првој наредној седници Скупштине града, ствара могућност да се у градску касу слију додатна средства остављена је могућност да, када је неопходно водове користити за удаљена места где не постоји економски интерес оваквих предузећа, Градско веће донесе одлуку о коришћењу без накнаде. Нова одлука о начину поверавања обављања градског и приградског превоза на територији града неком од

27

23.10.2016.

МАГАЗИН

28

превозника поред постојећег приватно-јавног партнерства омогућава и расписивање јавне набавке којом би се субвенционисао јавни превоз. Проблеми у обављању градског и приградског превоза настали су у последњем кварталу прошле године кад је „Аутотранспорт“ отказао уговор са градом због чега је овај посао поверен конзорцијуму приватних аутопревозника окупљених око крагујевачког „Вуловић транспорта“. Све до тада локална самоуправа није субвенционисала овај вид превоза грађана, па је локални превозник остваривао приход само до продатих карата за превоз путника. Приватизација, несавесно пословање, ненаменско трошење средстава и неадекватан однос највећег броја запослених према имовини предузећа, од возача и кондуктера до оних који су управљали предузећем, само су неки од разлога због којих је до покретања стечајног поступка дуг „Аутотранспорта“ премашио десет милиона евра што чини четрдесет одсто градског буџета. Промењен однос према финанси-

рању јавног превоза повод је за бројне критике, пре свега опозиционих одборника у Скупштини града, због уверења како би „Аутотранспорт“ опстао да се локална самоуправа према њему односила као према садашњим превозницима. Разлог што није чињено лежи у ставу да је руководство „Аутотранспорта“, уверено како ће моћи да оствари довољан приход само од продатих карата, прихватило обављање градског и приградског превоза без субвенција локалне самоуправе, па због тога није ни постојала позиција у буџету са које би било извршено плаћање.

- Пропагандни филм о „Аутотранспорту“ снимљен крајем седамдесетих година ствара утисак о погледу у будућност, а не у прошлост. Данас од тог, и таквог, „Аутотрнаспорта“ имамо коров и пропале зграде. Неко је деценијама уништавао фирму, а ако се сада окренем око себе мислим да нико од њих не би дозволио да од продате карте ни један динар стави у џеп, украде један шраф или оде на службени ручак, јер је после тога стао без посла. Ми смо сада у ситуацији да мо-

рамо да пронађемо најбоље решење за проблем до кога можда није морало да дође – потврдио је по завршетку седнице градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Нова одлука омогућава ступање у приватно-јавно партнерство са неким предузећем, или концерном, уз услов да се приход од продатих улазница уплаћује у буџет града, а потом превозницима исплати уговорен износ по пређеном километру. То не елиминише могућност да се настави досадашња пракса када аутопревозник убира средства од продатих карата, а локална самоуправа исплаћује субвенције по пређеном километру. У ишчекивању примене новог решења много већим проблемом се чини незадовољство великог броја путника због чињенице да према бројним дестинацијама не постоји ни једна аутобуска линија. Такав је случај са превозом путника од центра града према Цветкама и Обрви, а ни један аутобус не саобраћа ни према Врњачкој Бањи. До коначног решења предстоји измирење нагомиланог дуга према са-

дашњем превознику. Градоначелник потврђује да ће након доношења ове одлуке, и ребаласна буџета којим је обезбеђен део средстава за сувбенционисање градског и приградског превоза, бити створени услови да дуг према садашњем превознику буде измирен, а од стручних служби се очекује да, на основу исцрпне анализе, предложе најповољнију варијанту за обављање превоза у градском и приградском саобраћају. У време кад је конципиран буџет за ову годину први пут је планиран износ од осам милиона динара за подстицај развоја сеоског туризма. Скоро годину дана касније расписан је конкурс на који је стигло 25 захтева од којих је пет одбијено због непотпуне документације, а један оцењен као неоснован. Деветнаест власника објеката који су испуњавали услове конкурса добили су између 285 и 680 хиљада динара, а малу забуну је изнео податак о одобравању различитих средстава подносиоцима захтева који су имали исти број бодова. Разлог лежи у чињеници да сви нису тражили исти износ новца што је било одлучујуће у опредељи-

авњу коначног износа субвенције. Укупан износ потраживања за мало премашује десет милиона динара, а податак да је подељено осам води ка закључку како нема разлога за незадовољство било ког од учесника на конкурсу. Градоначелник Краљева најављује да ће и буџетом за наредну годину бити опредељен одређен износ средстава за подстицај развоја сеоског туризма што води ка уверењу да ће у постојећим објектима бити знатно више гостију, а да ће рурално подручје бити боље промовисано на туристичкој мапи Србије. Податак да су поред подстицаја сеоског туризма значајна средства уложена у подстицај развоја пољопривреде и куповину противградних ракета малог и средњег домета води ка закључку да локална самоуправа, у оквиру могућности, показује довољно пажње о развоју руралних подручја. Усвајањем једне тачке којом је допуњен предложени дневни ред за осму седницу Градског већа стварају се услови за решење проблема који траје више година. Настао је након земљотреса који је погодио Краљево у првим

јутарњим часовима 3. новембра 2010. године кад је Влада Републике Србије донирала неколико возила за које није постојала одговарајућа документација. Возила су смештена у Витановцу, а касније продата власнику предузећа који је уплатио десет одсто почетне вредности и, на лицитацији, понудио најповољније услове. Како донацију републике Дирекције за имовину није пратила одговарајућа документација, а возила немају потребне саобраћајне дозволе, ни нови власник још не може да их преузме. Одлуком коју је усвојило Градско веће стварају се услови за покретање поступка код Дирекције за имовину како би се обезбедила потребна документација, а возила предала новом власнику. Изменама и допунама Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Градској управи створени су услови за именовање помоћника градоначелника за социјална питања, а одговарајућим решењима створени услови за коришћење средстава намењених основном и средњем образовању, Дому здравља Краљево и месним заједницама. Т. Радовановић

29

23.10.2016.

МАГАЗИН

30

Предраг Воштинић

Локални фронт у Скупштини града (2)

- За одговорну власт нема ништа здравије од учешћа грађана у доношењу одлука. - Састав Градског већа је резултат унутарстраначког договора челника владајућих партија о послушницима који су истурени у прве редове како би подржавали све предлоге већинске коалиције.

– У појединим извештајима о раду јавних предузећа и установа нема ни једног податка на основу кога би се могло судити о ефектима, али и толико накићено као да се ради о богатој регији у Швајцарској, а не Краљеву. - Извештаји независне ревизорске куће су у свим случајевима лоши. - Планирање политичке будућности заснива се на настојању да се део популације држи сервилним тако што се, у периоду када су најсиромашнији, и најнемоћнији, веже за државу, јавни буџет, или веже социјалном несигурношћу. - Онемоћао, осиромашен и јадан човек увек се везује за најјачег, јер је то гаранција опстанка и једина шанса да неће нико да га дира, или да ће уопште преживети

Фото: М. Радовановић

УПРИСТОЈЕН РАД ПАРЛАМЕНТА

31

окални фронт је, као нова снага на краљевачкој политичкој сцени, израстао из сазнања да су грађане до сада издали готово сви представници у локалним органима власти, чак и тренутно владајући напредњаци као директни производ владавине Демократске странке и њеног историјског помирења са социјалистима. Такво искуство представницима претходних власти оставља мало простора да буду аргументовано амнестирани од одговорности за функционисање града, али и државе. Од тренутка кад је потврђено да је Локални фронт задобио поверење више од пет одсто грађана изашлих на биралишта у априлу ове године отпочела је нова епизода у раду локалног парламента коју пре свега карактерише стављање на увид јавности свих докумената о којима се расправља у Скупштини града. Основ за то је пронађен у Пословнику о раду који потврђује да је рад скупштине јаван, а као добар начин да се то потврди што већем броју грађана још једном су се показале друштвене мреже. Повод да се приступи објављивању је уверење да грађани, ако се изузму одборници и друга лица којима се упућују позиви за седнице, немају прилику да виде било који документ о коме се расправља, а додатни мотив је сазнање да се тиме не крши никакав закон. Шеф одборничке групе Локални фронт Предраг Воштинић верује да би много боље било кад би стручне службе Градске управе то чиниле на званичном веб сајту, а док се то не догоди сви које интересује проблематика о којој се расправља мораће да се задовољи оним што објављују фронтовци. Овакав вид обавештавања јавности није неуобичајен у развијеним европским земљама у којима се овај начин рада сматра обавезним. У делу западних земаља је и институција референдума учестала појава, посебно кад у скупштини града, или регије, нису сигурни да ће нека одлука бити донета у корист грађана. Уверење да се у локалним условима још не размишља о подели одговорности са грађанима на-

МАГАЗИН

23.10.2016.

Л

32

довезује се на оно по коме за одговорну власт нема ништа здравије од учешћа грађана у доношењу одлука. Одборничка група Локални фронт је иницијатор идеје о достављању материјала за седнице у електронском облику због уверења да, поред знатних уштеда на трошковима штампе, овакав начин омогућава лакши приступ одређеним деловима, под условом да је свих седамдесет одборника оспособљено да рукује новим технологијама. Један од мотива за покретање ове иницијативе лежи у чињеници да су одборници принуђени да велику количину папира држе на поду, коленима или столици поред себе, што најчешће делује прилично ружно и аљкаво.

- Кад смо тражили доступност приступа уз помоћ мобилног телефона, или таблета, одговорено је да ћемо уместо тога добити лап-топ рачунаре, а да ће бити организована и обука за рад са њима, иако сам уверен да је неће похађати нико ко је последњих двадесет година живео на овим просторима. Најбоље би било да уместо тога буде један таблет по одборнику, јер је четири до пет пута јефтинији, има велики екран, може да се носи у фасцикли, а не захтева додатне пуњаче за струју и радни сто. Добили смо информацију и да ће бити реконструисана скупштинска сала, што је за похвалу, а молили за реконструкцију тоалета јер смо видели да је то једна од ствари за које није потребна обука – каже Воштинић. Од тренутка кад је саопштен састав Градског већа знало се да је то резултат унутарстраначког договора челника владајућих партија што води ка ставу о послушницима који су истурени у прве редове како би подржавали све предлоге већинске коалиције. Да се не ради о посебно паметним и стручним људима потврђује један од њих који је и приликом потписивања помешао ћирилицу и латиницу. Главна тема последње седнице Скупштине града били су извештаји о раду јавних предузећа и установа у прошлој години као прилика за потврду како су, и поред повремених

проблема, радили боље него икада. Овакав став директора јавних предузећа и установа сматра се обавезом да глорификују рад због чињенице да уживају бенефиције радног места, које нису само материјалне природе, па није упутно у извештају наводити лоше ствари ма колико то налаже логика. Парадокс посебне врсте представља сазнање да се стање приказује у најбољем светлу, а истовремено траже субвенције које треба да амортизују последице лошег рада.

- Мислим да су њихови извештаји увек нереални, увек су хвалоспеви о самима себи не би ли остали на местима директора уместо да кажу шта је реално и на тај начин остварили бенефиције које им по закону, или ван закона, чак припадају. Када постоји одговорна власт, и одговорни људи, они говоре о стварима таквим какве јесу, јер је у интересу свих да се ствари побољшају. Овде је инетерес да он остане на челу јавног предузећа, или установе, а не да буде боље грејање или нешто друго – каже Воштинић. Да су се фронтовци озбиљно припремали за седницу сведочи класификација извештаја на пристојно написане и готово неупотребљиве што потврђује да је неко на челу одређене установе, или предузећа, са елементарним образовањем или без њега. То на најбољи начин показују извештаји у којима нема ни једног податка на основу кога би се могло судити о раду. Насупрот њима било је и таквих који су настали као резултат поштовања правила за писање, али толико накићено као да се ради о богатој регији у Швајцарској, а не Краљеву. Друга подела односила се на установе које су само корисници буџета, међу њима директне и индиректне, и предузећа која остварују приходе, због чега је негде требало размотрити и извештај независне ревизорске куће, а они су у свим случајевима лоши. Податак да се у једном случају ревизор уздржао од мишљења води ка закључку да у извештају ништа не ваља па је, поред констатације да је било нејасног трошења новца, и неа-

33

23.10.2016.

МАГАЗИН

34

декватног планирања, у извештају све приказано на начин који је био основ за доделу значајног признања поводом Дана Краљева. Неспорна чињеница да су, већином гласова, подржани сви предлози за доделу октобарских признања међу опозиционим одборницима поново покреће питање критеријума на основу којих се она додељују. Повод за то је уверење да су награђиване институције, или предузећа, само радиле редован посао.

- Ово је све време једна предизборна кампања, јер су овде избори сваке две године, некад мало и краће, па се све своди на то колико сте популарни и колико ће вам то донети гласова у неком селу. Држи се екипа људи који су најмање обавештени о учинку власти, али по инерцији гласа увек за оне који су на власти и који обезбеђују опстанак владајућег режима без обзира који био. Планирање политичке

будућности заснива се на настојању да се, што је могуће дуже, део популације који гласа за власт држи сервилном тако што га, у периоду када је најсиромашнији и најнемоћнији, запослењем или на неки други начин вежете за државу или јавни буџет, или га вежете социјалном несигурношћу да буде у сталном страху. Онемоћао, осиромашен и јадан човек увек се везује за најјачег, јер је то гаранција опстанка и једина шанса да неће нико да га дира, или да ће уопште преживети – објашњава Воштинић. Уверење да се Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ пристојно бавила повереним пословима води ка ставу да није било епохалних достигнућа. Слична је позиција Народног музеја чија се активност своди на организацију изложби, а не разликује се много ни у случају Историјског архива. Значајније ангажовање ограничено је количином средстава која

добијају из градског буџета и оним којима одређене пројекте подржава Министарство културе и информисања. У Локалном фронту сматрају да је Културни центар „Рибница“ дугогодишњи фантом краљевачке културне сцене који није ни постојао док није добио политичку тежину. Тако установа која је до пре петнаест година запошљавала двоје или троје људи сада их има много више што води ка ставу да не постоји због потреба грађана, него је политички пројекат од пре неколико година који се користио за удомљавање партијских кадрова због чега има и велики буџет. Мада се концепт неких активности не доводи у питање евидентно је да нешто није у реду јер не наилази на очекивани одзив публике. Разлози томе су различити а један се огледа у констатацији о непостојању атмосфере у којој је људима стало до културних

мељи на послушности због чега преовладава уверење да није резултат здравог договора већ међупартијске трговине. Добра основа за овакав став налази се у констатацији да приче о кадровима никад нису засноване на резултатима претходног рада у било којој области. Радује податак, а то није став само Локалног фронта, да су седнице Скупштине града знатно пристојније него у претходном периоду што није безначајно ако се зна да од ње у многоме зависи како ће грађани Краљева живети у наредном периоду. Иако се релативно кратко налази у парламенту Локални фронт се већ доказао као значајан фактор коме грађани могу да се обрате, затраже помоћ или пожале на некога, највише на рад јавних предузећа и установа који је, на основу извештаја за прошлу годину добио прелазну оцену. Локални фронт се легитимише као

предводник групе људи окупљених у недавно формираном Грађанском фронту који окупља иницијативе са истим потребама у својим срединама и циљем да их промовише на националном нивоу. Уочено је да се главни проблеми своде на непоштовање процедуре и закона, непостојање или дискредитацију институција у смислу да партија управља свим и свачим. Иако се интересовања опозиционих политичких опција у Скупштини града разликују има и оних која се поклапају што је повод за залагање да се маскимално искористе. Најважнијим се, ипак, сматра поштовање принципа институционалног решавања свих проблема што пружа највише могућности за сарадњу. Уверење да се обраћају различитим циљним групама, чак и различитим језиком, у Локалном фронту не сматрају маном већ новом могућношћу која може бити комплементарна у опозиционој борби.

Т. Радовановић

дешавања. У време кад је све сведено на посао у јавним предузећима, а култура је на незавидном месту јер се народ држи у стању материјалне, а не духовне, потребе. Бројне критике упућене су на извештај Туристичке организације пре свега због хвалоспева о раду који нема никакве везе са радом типом установе у којој,верују у Локалном фронту, још нису начисто чиме би требало да се баве па, уместо да промовишу туристичке потенцијале и њихов учинак мере попуњеношћу капацитета, пансионском и ванпансионском потрошњом, наплаћеним таксама и сличним, акценат стављају на организацију неколико манифестација и, веровали или не, меча између Србије и Хрватске у оквиру Светске групе Дејвис купа. Извештаји о раду јавних предузећа и установа за претходну годину у директној су вези са кадровима који им руководе, а чије се постављање те-

35

36

МАГАЗИН 23.10.2016.

37

38

МАГАЗИН 23.10.2016.

Експозе председника Владе Србије (10)

ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА омуникациону инфраструктуру у Републици Србији, коју чине електронско комуникациони ресурси (технолошки, организациони и пословни, у јавном или приватном власништву) путем којих се омогућавају електронске комуникационе услуге за грађане, привреду и јавни сектор, потребно је системски уредити – како регулаторни оквир, тако и област инвестиција како би Србија могла да достигне земље ЕУ у брзинама протока интернета. С обзиром на то да се сматра да ће инвестиције у сектор електронских комуникација бити један од најзначајнијих подстицаја раста БДП-а, смањења стопе незапослености и модернизације друштва. Дигитална агенда за Европу предвиђа да до краја 2020. године 100 одсто популације ЕУ има широкопојасни приступ, са брзинама већим од 30 Мбит/с, односно да 50 одсто популације има приступ до врло брзих широкопојасних прикључака (са брзинама већим од 100 Мбит/с). У 2015. години 78 одсто свих домаћинстава у ЕУ-28 имало је широкопојасни приступ интернету (према Еуростату), а у Србији свега 56 одсто домаћинстава (извор РЗС). До 2020. Србија треба да достигне и изједначи се са нивоом ЕУ према приступу широкопојасном интернету како је дефинисано у Дигиталној агенди за Републику Србију, коју чине Стратегија развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године и Стратегија развоја електронских комуникација у Републици Србији 2010–2020. године. У Србији постоје изграђене мреже оптичких система које нису довољно искоришћене, па је неопходно обезбедити услове за њихово стављање у функцију. Тренутно је неискоришћена мрежа оптичких каблова са 80 чворова која је изграђена на мрежи далековода укупне дужине 6.000 км. Ова мрежа представља окосницу за формирање националне широкопојасне мреже. Преко постојећих чворова могуће јеповезати државне и локалне институције. Осим управних органа, и установе об-

К

39

МАГАЗИН

23.10.2016.

разовања, науке и културе знатно заостају за развијеним земљама у погледу ИКТ инфраструктурне опремљености. Не постоји стандардизована комуникациона инфраструктура која би обезбедила брзо, поуздано и сигурно повезивање на интернет свих корисника у оквиру установа. Академска мрежа Републике Србије (АМРЕС) са разгранатом оптичком инфраструктуром у преко 50 градова у Србији и успостављеним међународним оптичким линковима јесте институција са изграђеним стручним и технолошким капацитетом која може бити стожер даљег развоја ИКТ у образовању. На мрежу АМРЕС тренутно су повезане само високошколске установе. У наредном периоду треба створити услове за повезивање основних и средњих школа, објеката студентског стандарда, музеја, библиотека, архива и других установа на ову мрежу. Закон о широкопојасном приступу налази се у фази припреме, а усвајање се очекује у четвртом кварталу 2016.

40

године. У току је израда акционог плана за консолидацију комуникационе инфраструктуре у власништву јавног сектора. Покренут је пројекат, финансиран донацијом EBRD-а, са циљем прецизирања могућих модела подстицаја подршке развоју широкопојасне комуникационе инфраструктуре, укључујући студије исплативости инвестиција. У 2016. је предвиђено повезивање установа образовања и културе на Академску мрежу Републике Србије, као и припрема плана за успостављање јединствене националне телекомуникационе мреже (ЈНТМ). Изградња приступних широкопојасних мрежа у општинама широм земље започеће у последњем кварталу 2016. и трајаће две године. Оперативно успостављање ЈНТМ предвиђено је почетком 2017. године. Позитивни ефекти на друштво су вишеструки, а односе се на бољу комуникациону повезаност на целој територији земље, стварање могућности

за развој и масовно коришћење напредних услуга у области електронског пословања.

Туризам У последњих неколико година већ смо много тога урадили на промовисању Србије као туристичке дестинације и постигли одличне резултате. Данас у овом сектору ради 32.000 људи, а индиректно генерише још 48.000 радних места за наше грађане. Од 2012. године до данас број долазака страних туриста повећан је за 40 одсто. У првих шест месеци ове године имали смо 1,3 милиона туриста који су дошли у Србију, што је пораст од 12,7 одсто у односу на исти период 2015. године. У том периоду ималисмо 3,5 милиона ноћења, што је опет пораст од око 15 одсто у односу на првих шест месеци прошле године. Од почетка године за ваучере за одмор у неком од туристичких места у Србији пријавило се око 38.000 гра-

ђана, а у 2015. их је користило нешто више од 14.000. Међу корисницима, највише је било пензионера, запослених с примањима нижим од 60.000 динара и незапослених. Ваучере су могли да користе у 224 туристичко-угоститељска објекта широм земље, док су најтраженије дестинације биле бање. У 2015. години смо остварили рекордан девизни прилив од туризма, који јеизносио 945 милиона евра, а у односу на претходну годину, забележен је раст од 9,5 одсто. Туризам је управо још једна могућност за отварање нових радних места која данас у Србији није довољно искоришћена. Србија има дивну климу, природне лепоте, богату историју и значајан туристички потенцијал, који је могуће значајније искористити, и ја ћу бити први који ће вам рећи да туризам нисмо у потпуности пласирали на најбољи могући начин и зато треба да гледамо у будућност и видимо како можемо да претворимо овај сектор у нешто што ствара још више посла за

нашу земљу. Жеља нам је да, током наредне четири године, сваке године имамо годишњи раст страних посетилаца од више од 10одсто. Циљ нам је да достигнемо 9,6 милиона ноћења, а да допринос туристичке индустрије нашем БДП-у у 2020. години буде пет одсто, што је двоструко више него што то имамо данас. Најважније од свега јесте што ћемо тиме направити и додатних 20.000 радних места у овом сектору. Током наредне четири године улагаћемо у постављање приоритета међу одабраним искуствима која се заснивају на ономе што Србију чини јединственом као одредиште. Имајући у виду наше природне ресурсе, са смисленом стратегијом и паметном политиком, Србија у овом сегменту може да постане лидер у региону. Као прво, утврдићемо 20 кључних догађаја и дестинација који имају највећи потенцијал за развој унашој туристичкој понуди и успоставити планове за управљање дестинацијом за

сваки од њих. Затим ћемо промовисати та искуства како бисмо остварили доминантан положај на регионалном нивоу код одређених сегмената клијената. Свака од ових одабраних дестинација биће представљена на свеобухватан начин, с плановима пута у којима су наведене активности, догађаји, места која треба видети и храна која се нуди на свакој дестинацији. Већ имамо велике догађаје и фестивале, као што су фестивал ЕГЗИТ и Гуча, који годишње привлаче више од пола милиона туриста. Најдуже, најшире и најлепше место докле Дунав досеже налази се у Србији. Дуж њега постоји седам тврђава, и свака има своју причу. Недавно смо отворили нов тунел и пут кроз Голубачку тврђаву, која је прелепа и биће права туристичка атракција када се комплетно заврши. Ниједна друга земља кроз коју Дунав пролази не може да понуди онолико колико ми можемо, али мо-

41

42

МАГАЗИН 23.10.2016.

рамо да створимо услове и да упознамо свет с нашим лепотама, како бисмо од свега тога имали користи. Јасно је да имамо велики број подручја у којима смо јаки, а да их још нисмо у потпуности искористили, и то је нешто на шта ћемо се усредсредити у наредном периоду. Наша историјска уметност и културна сцена такође представљају значајну атракцију за посетиоце. Током неколико протеклих година, Србија је почела да поставља темеље како би постала регионални лидер у сектору авио-саобраћаја и туризма. Ипак, у светлу ових снажних резултата, и даље нам предстоји да превалимо дуг пут. Уместо да прослављамо успехе и препустимо се доколици, морамо да гледамо у будућност да бисмо видели како бисмо могли да сектор туризма претворимо у нешто што ће отворити још већи број радних места и дати економски допринос за нашу земљу.

ИТ -Нова „старт-ап“ радна места у сектору информационих технологија Могућности су на све стране, а једна од њих су и нова „старт-ап“ радна места у сектору информационих технологија. У склопу сектора малих и средњих предузећа, технологија и ИТ индустрија у Србији расту великом брзином. Тренутно постоји преко 2.200 ИТ компанија у Србији, које запошљавају више од 19.000 људи, а тај број расте скоро 10 одсто на годишњем нивоу. Иако можда делује да је 19.000 радних места мало, ове фирме доприносе с преко 43 милијарде динара (350 милиона евра) годишње, када је реч о приходима које Србија остварује од извоза. Отприлике 50 одсто ових компанија су домаће, а друга половина се заснива на страним улагањима. Вредност извоза у овој области има динамичан растући тренд, што може да буде главни потенцијал за запо-

шљавање наших младих људи у тој перспективној индустрији. Растуће индустрије у области науке и технологије имају двоструко већи број новоотворених погона него што ми имамо радника за тај посао. Да бисмо то променили, у протекле две године, преко 6.500 младих прошло је обуку кроз специјализоване програме у ИТ и другим секторима. Ови програми су младе људе обучили вештинама које су им потребне не само да би попунили празнину на тржишту рада већ и да би добили добро плаћен посао у својој локалној заједници. Навешћу као пример Зорану Лазаревић. Пошто је дипломирала на факултету у Нишу, Зорана Лазаревић је схватила да не може да нађе посао као наставник музике. Њен живот се, ипак, преокренуо, када је открила програм обуке из информационих и комуникационих технологија. На овом шестомесечном програму, Зорана и неколико десетина других студената у Нишу и Новом Саду, стекли су напредне ИТ вештине. Премда је било тешко, нарочито услед недостатка искуства у ИТ сектору, Зорана је напорно радила и успела да заврши програм као један од најбољих учесника. Убрзо је добила добро плаћен посао у локалној ИТ компанији, и потом освојила награду од 3,26 милиона динара (30.000 долара) за најбољу „старт-ап“ идеју на такмичењу у иностранству. Сада планира да покрене свој ИТ бизнис и има времена и новца да настави да се бави музиком. Имамо и пример Младена Ђорђевића. Иако је стекао диплому инжењера ИТ, дуго није могао да пронађе посао. Уписао се у Зрењанину на програм „Образовањем до посла“ и потом добио посао млађег програмера у локалној ИТ компанији. Уместо да оде из Зрењанина, остао је и помаже да се формира локално тржиште за програмирање. Програми попут овог дају младим,

амбициозним дипломцима вештине које фирме сада траже и данас најављујем обухватни програм Владе који ће помоћи нашим младим људима да добију што је могуће више добро плаћених послова у области технологије и ИТ. У наредним годинама ћемо увести информатику у градиво за основне школе, као што се то ради у 13 земаља ЕУ и у свим скандинавским земљама. Да бисмо обезбедили ефикасну реформу наставног плана, уско ћемо сарађивати с Националним саветом за образовање и постарати се да наставни план у српским школама утре пут ка добро плаћеним радним местима за младе у ИТ сектору. Постоји експанзија пилот-програма у којима специјализоване TVET (техничко дуално образовање) школе у Новом Саду имају четворогодишњи наставни план фокусиран на ИТ. Засада имамо мали број TVET школа, из којих излази 1.600 матураната годишње, а који могу да се запосле на добро плаћеним ИТ пословима. Радићемо на реформи TVET наставног плана, како бисмо обезбедили да се он фокусира на образовање ученика који могу да достигну да се запосле на најбоље плаћеним радним местима. Како бисмо одшколовали младе људе у Србији, способне да раде на најбоље плаћеним пословима, морамо да се постарамо да они који им преносе знање буду довољно плаћени. Реформа наставног плана и TVET резултати захтевају време, али нећемо чекати с покретањем ствари које могу да утичу на радна места за младе у Србији. Наставићемо даље да градимо на успеху програма попут ICT Cluster Academy, која је покренута у Новом Саду и Нишу и која је омогућила за 75 одсто својих студената да добију добро плаћена радна места одмах по завршетку осмомесечног програма. Проширићемо програме финансирањем из Националне службе за запошљавање, што ће обухватити 5.000 људи током наредне четири године.

43

Увод у градњу значајног објекта

МАГАЗИН

23.10.2016.

ЛАКШЕ ДО СПОРТСКЕ ДВО

44

- Прва инвестиција после промена на челу града након априлских избора ове године. - Шездесет хиљада евра вредна инвестиција реконструкције саобраћајнице и градња укрсног места као предуслова да спортска хала у Рибници функционише без проблема. – Радови завршени пре планираног рока. - Почетак радова на градњи новог малопродајног центра са првим данима нове грађевинске сезоне. – Од новембра наредне године нова радна места за стотинак Краљевчана. – Инвеститор из Чешке изразио жељу да спонзорише неке од локалних спортских клубова

ОРАНЕ И ТРЖНОГ ЦЕНТРА

45

а у Краљеву нема координације између одређених служби најбоље потврђује податак да пројектанти улице Душана Поповића у Рибници нису предвидели адекватан прилаз новој спортској дворани у Рибници, па су посетиоци који из централног дела града долазе аутомобилима морали да иду до кружног тока код скретања према Мошином гају, а онда да се враћају до спортског објекта. Ништа једноставнији одлазак није био ни онима који при напуштању хале треба да крену у правцу Врњачке Бање, јер су до укључења на овај правац морали да крену према центру града, а онда направе полукружни заокрет код Кафане Слога.

МАГАЗИН

23.10.2016.

Д

46

Ко зна да ли би овај проблем икада био решен да предузеће RC Reinvest RSB није изразило жељу да на простору између спртске дворане и ОМВ бензинске пумпе изгради објекат малопродајног центра. Како би приступ овој локацији био олакшан током градње, касније и у време експлоатације, одлучено је да се уложи 60 хиљада евра у реконструкцију саобраћајнице и градњу укрсног места као предуслова да без проблема функционише спортска хала, али и малопродајни центар чија се градња планира у првим данима грађевинске сезоне наредне године. Завршетак радова започетих 20. септембра озваничен је пуштањем у рад раскрснице три

дана пре рока што у Јавном предузећу за управљање грађевинским земљиштем сматрају успехом. Сем што се пуштањем у рад раскрснице олакшава приступ значајном спортском објекту и будућем тржном центру отклања се и могућност саобраћајних прекршаја које су чинили несавесни возачи непрописним укључивањем на постојећу саобраћајницу. Планирано је да радови на градњи малопродајног центра отпочну у марту наредне године, а да до новембра буде завршен објекат у коме би посао могло да нађе стотинак Краљевчана. Задовољство због пуштања у рад нове раскрснице потврђује и градона-

челник Краљева др Предраг Терзић, а од чињеница да ће из оба смера бити олакшан приступ овим објектима значајнијом се сматра прва инвестиција после промена на челу града након априлских избора ове године.

- Олакшавамо грађанима прилаз новој хали спортова и будућем тржном центру зато што неће морати толико да круже, а могу да кажем да је велики број возача на овој раскрсници правио саобраћајне прекршаје што убудуће неће бити случај. И грађани ће бити задовољни што ће овде моћи да купе оне производе за које су до сада одлазили у Крагујевац или Београд, а запослићемо и наше раднике – каже др Терзић.

Михал Аугустин је директор компаније која послује у земљама Европске уније, Чешкој, Румунији и Бугарској, а градњу малопродајног објекта у Краљеву започиње у склопу пилот пројекта који се реализује у Србији. Пуштање у рад укрсног места је прилика за изразе захвалности представницима локалне самоуправе, Рашког управног округа и Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем који су подржали реализацију пројекта изградње малопродајног центра. Аугустин потврђује намеру компаније да дуго остане у Краљеву што је и повод за одлуку да се уложе значајна средства у градњу раскрснице. Да све није ишло као по лоју сведочи податак

да се због честих промена законске регулативе током претходних годину дана чекало на добијање свих дозвола за градњу. То је код инвеститора створило извесну дозу страха који је отклоњен ангажовањем представника локалне самоуправе. Административне препреке за градњу су отклоњене, па се почетак радова очекује са првим данима нове грађевинске сезоне. Разлог за задовољство имају и краљевачки спортисти, а основ је најава директора чешке компаније да спонзорише неке од локалних клубова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 23.10.2016.

49

МАГАЗИН

23.10.2016.

Професионална ватрогасна јединица у Краљеву

50

СПРЕМНА ЗА НАЈВЕЋЕ ИЗАЗОВЕ - Попуну јединице до пуног капацитета од 42 извршиоца онемогућава забрана запошљавања у јавном сектору. – Професионална ватрогасна јединица у Рибници кад се за то створе услови. - Појачаним ангажовањем свих припадника професионалне ватрогасне јединице успешно се извршавају сви поверени задаци. - Вредна донација Српско руског хуманитарног центра из Ниша возило са комплетном опремом за гашење пожара

51

Фото: М. Радовановић

рема информацијама Министарства унутрашњих послова Одељење за ванредне ситуације у Краљеву са 62 ватрогасца и 24 возила у организационим јединицама у Краљеву, Рашки, Врњачкој Бањи, Ушћу, Рибници и Копаонику, покрива 92 насеља на територији која се простире на 1.529 квадратних километара. Значај ове службе у систему заштите становништва од пожара, и различитих елементарних непогода повод је да професионалну ватрогасну јединицу у Краљеву посети градоначелник др Предраг Терзић, командант Градског штаба за ванредне ситуације, како би се упознао са техничким и кадровским капацитетима за реаговање као одговор на опасност која прети животима и имовини грађана. Краљевачки ватрогасци се придружују свима који су у претходна три месеца исказивали неизмерно задовољство због чињенице да су имали прилику да у својој средини дочекају градоначелника и упознају га са условима рада и тешкоћама са којима се сусрећу. Начелник Одељења за ванредне ситуације Радоица Кочовић потврђује да би, и поред значајних резултата који се остварују скромним средствима, у наредном периоду требало са локалном самоуправом решити одређен број проблема како би јединица у потпуности достигла потребан ниво опремљености и могла адекватно да одговори на све врсте изазова који прете грађанима. Иако је по формацији предвиђено да професионална ватрогасна јединица у Краљеву има 42 извршиоца тренутно их је 36 јер након одласка неколицине у пензију, а због забране запошљавања у јавном сектору, њихова места нису попуњена. Поред одељења у Краљеву, Врњачкој Бањи, Ушћу, Рашки и на Копаонику, планирано је да једно буде формирано и у Рибници, али тек након што се обезбеди адекватан простор при чему се очекује помоћ локалне самопуправе. И поред тога преовладава уверење да ватрогасци успешно извршавају поверене задатке што се постиже појачаним ангажовањем свих припадника јединице. Кратка посета варогасној јединици била је прилика за упознавање са способношћу њених припадника да одговоре и на најкомпликованије изазове уз услов да посебну пажњу посвете техници којом располажу. Поред возила која су за европске прилике прилично стара, а добар део њих расходован, ентузијазам при-

МАГАЗИН

23.10.2016.

П

52

падника је повод да се личним ангажовањем бар нека оспособе за гашење пожара и друге интервенције. Краљевачки ватрогасци су доказали да, поред успеха у гашењу пожара, имају и бројне друге вештине што је допринело да, уз скромне донације у материјалу, сами среде простор који користе за одмор и личну хигијену након извршених интервенција. Посебно значајном чини се вредна донација Српско руског хуманитарног центра из Ниша у виду возила које поседује комплетну опрему за гашење пожара. Мали проблем представља податак да по висини превазилази лимит постојеће гараже због чега је неопходно приступити одређеним грађевинским радовима како би се, пре наступа зимске сезоне, створили услови за безбедан смештај и продужење века возила. Иако опремљеност професионалне ватрогасне јединице у техничком смислу није на највишем нивоу разлог за задовољство је уверење да су запослени максималним ангажовањем успели да у највећи степен спремности ставе све чиме располажу, а и кад нешто немају пронађу начин да, са оним што је на располагању, реагују на адекватан начин. Успешност интервенција у значајној мери зависи од сарадње са грађанима што је повод за апел да се поведе више рачуна о хидрантским мрежама у зградама за колективно становање. Обавеза да оне буду оспособљене за коришћење у случају пожара лежи на скупштинама станара, и сваком појединцу у згради, а заједнички интерес је добра основа за став о одговорном понашању како би, у случају избијања пожара из било ког разлога, његово гашење било што брже и ефикасније без великих последица по домаћинства и привредне објекте. Ширење града повод је за размишљање о децентрализацији система за гашење пожара и на друге локације како би јединице могле благовремено да реагују у ситуацијама кад ватра прети да причини велику штету. Први корак је формирање јединице у Рибници под чијом би ингеренцијом било ово подручје, али и наставак преко Ковача до Жиче. Потреба за оваквом јединицом је евидентна, а када ће бити формирана зависи пре свега од дужине трајања забране запошљавања у јавном сектору. Т. Радовановић

53

54

МАГАЗИН 23.10.2016.

55

56

Иван Новчић

МАГАЗИН 23.10.2016.

Шеснаест година од демократских промена: Иван Новчић (2)

- Тајкунчићи су након октобра 2000. прерасли у велике играче, купили велике системе и постали неуништиви монополисти који финансирају власт. - Сиромашни студент у патикама постаје бизнисмен који купује пола млинарске и пекарске индустрије. - Циљ западних сила је био да се, мирним путем или ратом, отме Косово и Метохија, да уђу на ову територију са својим компанијама, да имају корумпирану владу којој ће дозволити да узме део кајмака и спречи да се икада осуде они који су учествовали у пљачкашкој приватизацији. - Највише су профитирали они који су радили на рушењу претходног система, док се највећи губитници препознају у масама које су изнеле промене. - Једна од најзначајнијих тековина петог октобра политички паразитизам. - Већина опозиционих странака не зна шта би радила ако би дошла на власт

Фото: М. Радовановић

НАЈВЕЋА ПОЛИТИЧКА ПРЕВАРА

57

58

МАГАЗИН 23.10.2016.

цене дешавања из октобра 2000. године када је потврђено да је на председничким изборима поражен дотадашњи председник Слободан Милошевић, што је означило крај полуковековне владавине комуниста, битно се разликују и деценију и по касније. То је на најбољи начин показало једногодишње истраживање које је спровео МагазИН са циљем да, у разговору са непосредним учесницима, баци више светла на мање познате догађаје из овог периода. Да није безначајно ни мишљење оних који нису директно учествовали у промени политичког система потврђује став Ивана Новчића, и бројних припадника генерација које су проживеле ратне страхоте, како је тада најважније било ставити тачку на аутократски режим оличен у председнику Србије. Заговорницима ове идеје највећу сатисфакцију представљало је уверење да су се на политичкој сцени појавили нови људи, а велика количина поверења у њих потиснула је у страну оно чега ће највећи део младих постати свестан после отрежњења које је наступило коју годину касније.

- Моја генерација није била свесна која је позадина свега и да је већ 6. октобра планирана подела плена оличеног у привредним капацитетима и народној имовини. Народ о томе није размишљао јер му је, због гнева који је избио на врх лонца и почео да кипи, само било стало да смени Милошевића. Ја сам то почео да схватам након убиства Зорана Ђинђића кад сам све више увиђао шта се заправо збива и који је био циљ 5. октобра. Он је искоришћен да се целокупан капацитет српске економије, који је колико толико сачуван јер смо и после санкција, инфлација и бомби имали предузећа која су имала име, рачуне, производне капацитете, машине, стручни кадар и тржиште. У тим годинама сам почео да схватам да се, посебно након Закона о приватизацији 2001. године, спрема план поделе између њих и тајкунчића који су прерасли у велике играче, па су купили велике системе и постали неуништиви монополисти који касније

О

финансирају власт. Ствара се „Викторија група“ која преузима део прехрамбене индустрије, а један сиромашни студент у патикама постаје бизнисмен који купује пола млинарске и пекарске индустрије. Због тога је пети октобар највећа политичка превара у последњих сто година, јер народ није знао шта стоји у позадини тих догађања. Циљ западних сила је био да се, мирним путем или ратом, отме Косово и Метохија, да уђу на ову територију са својим компанијама, да имају корумпирану владу којој ће дозволити да узме део кајмака и спречи да се икада осуде они који су учествовали у пљачкашкој приватизацији – каже Новчић. Креатори такве политике виде се у редовима Демократске странке, неким из Демократске странке Србије, затим Г17 за које се сматра да су, представљени као економски експерти, убачени због интереса Сједињених Америчких Држава. Ефекти такве политике видљиви су у продавницама у којима више нема производа краљевачке млекаре, и великим трговинским ланцима у којикма преовладавају производи са иностраном етикетом. Све то је приметно у време кад је српски сељак, и поред бројних недаћа које су утицале на смањење броја грла, успео да сачува сточни фонд. Међу добрим делом оних који још прате политичка збивања преовладава уверење да су највише профитирали они који су радили на рушењу претходног система, док се највећи губитници препознају у масама које су изнеле промене а чији припадници раде за минималац нижи од две стотине евра, уколико уопште имају прилику да раде. Ситуација се са републичког пресликала на локални ниво, па и краљевачка привреда полако посустаје, а њени носиоци прелазе у приватне руке током процеса обележеног аферама и поништавањем уговора о приватизацији. На тај период подсећају само обећања пропагатора о месечним зарадама од хиљаду немачких марака и враћању предузећа на

управљање радницима. У време кад се на миран начин требало ослободити доброг дела радника за одлазак је, кроз социјални програм, понуђено по неколико хиљада евра што је било довољно тек да се покрију до тада настали трошкови за комуналије и електричну енергију. Локални одбори политичких партија су слепо следили упутства београдских централа чији су челници на овом простору били основни креатори политике каква је, верује Новчић, одговарала само малом броју људи из врхова власти.

- Њих није занимала туђа егзистенција, а подржавао их је „Отпор“ као група размажене деце комуниста која су у политичку терминологију увела нов термин аутошовинизам. То су другосрбијанци струје коју је заступала Латинка Перовић, а који су после петооктобарских промена постали правно лице, запослили се у јавним предузећима и установама тако да их више није занимао народ. Кад су се обезбедили утопили су се у Демократску странку и Г17, па преко међународних организација почели да вршљају по свету и доносе слободу другим земљама, а у интересу америчке администрације. Слободана Милошевића није сменио ни Отпор ни ДОС, јер су били мали играчи, већ запад који је у обарање са власти, уз велики медијски притисак, уложио велики новац. Ситуацију су искористили медиокритети који би то и остали да није било петог октобра – каже Новчић. Колико су у исправност ставова којима су уверавали народ били уверени заговорници новог система, заснованог на приватном власништву, на најбољи начин потврђује податак да се највећи део после промена запослио у државним предузећима, по партијској припадности и без конкурса. Ова појава је била видљивија из позиције оних који су вапили за запослењем било које врсте, па су спас тражили у политичким странкама које чине владајућу већину стварајући тако партијску машинерију која ће, све до ђурђевданских избора 2012. године,

59

23.10.2016.

МАГАЗИН

60

одржавати на власти коалицију окупљену око Демократске странке. Након тешког пораза од кога се демократе још нису опоравиле, а у петој години доживљавају све веће осипање, приметно је преливање у редове напредњака узроковано сазнањем да се исплати бити уз власт. То је основни разлог због чега у великом делу јавности, а то потврђује и Иван Новчић, преовладава уверење да је једна од најзначајнијих тековина петог октобра политички паразитизам.

- Пети октобар представља најстрашније поглавље пљачкања Србије и отимања Косова и Метохије. Иако је Кумановски споразум гарантовао повратак једног дела безбедносних снага на простор Косова и Метохије како је која влада долазила давали су мало по мало и омогућили Косову да учествују на Олимпијади и светским првенствима, да има заставу и државне симболе. Народ је имао онолико информација колико су му допуштали да има, а исто је и сада, па у таквој ситуацији и Српска напредна странка представља својеврстан феномен. Договор да јој се дозволи улазак у политички живот постигнт је у париском хотелу Риц, кад су постали део система који функционише под контролом Европске уније и америчке администрације. У опозицији имате израубоване националисте као што је Шешељ који се нуди Вучићу, вероватно и због Хага, а са друге стране рециклирани ДОС као симбол пљачкашке приватизације. Ако се појави неко нов код народа се поново јавља сумња у превару као са Г17. Власт држи под контролом све медије, а кад год се појави неко нов они бомбардују народ информацијама да су људи који руше систем. Вучић влада зато што велики део народа мисли да није учествовао у свему овоме. Представљају га као реформатора, нема ни једног медија са националном фреквенцијом где можеш да чујеш нешто лоше за њега, а није имао ни један телевизијски дуел са било ким откад је дошао на власт – потврђује Новчић. Уверење да актуелна власт држи под контролом најзначајније медије,

али и друге значајне ресурсе, деле бројни припадници политичких опција који нису успели да се укључе у процес поделе утицаја. Најжешће критике упућују се на најистакнутије представнике власти којима се замера да спроводе туђу, а не националну, политику. И поред свега има премало аргумената којима се може оспорити изузетан успех коалиције окупљене око напредњака после ванредних парламентарних избора 2014. године. Ако се изузме несумњива популарност председника странке мало је других аргумената зашто велики број гласача поклања поверење напредњацима. Разлоге за такво понашање Новчић види у освети доброг дела становништва према демократама који су у првој деценији овог века велики број дугогодишњих радника оставили без посла, а није мали број ни оних који су доведени на ивицу егзистенције. Податак да је између 2007. и 2010. године у Србији без посла остало скоро 800 хиљада људи води ка ставу да је то довољан разлог за ускраћивање поверења дотадашњој власти. Још већи успех напредњака на априлским изборима ове године они који не деле њихове ставове виде у чињеници да се велики део гласача информише искључиво уз помоћ јавног сервиса и Телевизије Пинк у чијим се програмима актуелни председник владе представља гарантом бољег живота у најскоријој будућности. Они мало скептичнији сматрају га једним од најбољих глумаца који се појавио на политичкој сцени током последњих сто година. Краљевачка политичка сцена се одувек прилагођавала ветровима који прете да угрозе слабије због чега траже спас под кишобраном најјачих, па су поједине политичке опције, пред дилемом да ли да потпуно нестану или се прикључе водећим странкама, по правилу бирале ову другу опцију. Водећој опцији су се у локалном парламенту са пет одборника приклонили српски радикали од којих се очекивало да пруже жешћи отпор некадашњим страначким колегама. Добар наговештај био је предизборни митинг у про-

леће ове године када су изговаране речи најжешће оптужбе на рачун оних чије ставове само неколико месеци касније здушно подржавају у Скупштини града. Они који су 2004, 2008. и 2012. године били у опозицији, а у међувремену се нису приклонили водећим странкама, нестали су са политичке сцене, а слично се дешава и након овогодишњих избора. Демократе имају три пута мање одборника него пре четири године, па им прети опасност да до следећих потпуно нестану уз могућност да појединци остану ако се приклоне некој од водећих странака. Иако је Краљевачки форум, коме припада и Новчић, на последње изборе изашао у коалицији са Покретом за Краљево ни заједничким снагама нису успели да прескоче праг од пет одсто гласова оних који су изашли на биралишта. Данас је мала утеха то што верују да су, уместо циркуске представе, указивали на потребу суштинских реформи, од Градске управе према јавним предузећима, и укидање измишљених радних места зарад отварања оних са реалном основом.

- Очигледно да је на изборима прошла иконографија циркуса и пуцање у празно без икакве приче о суштини. Већина опозиционих странака ни сама не зна шта би радила ако би дошла на власт, јер се у предизборној кампањи бавила прелепљивањем плаката, а не суштинским стварима. Нама требају људи са идејама који знају како да помогну, а Краљевачки форум смо и основали због тога – каже Новчић. И док се историчари и даље устручавају да дају оцену догађаја из прве недеље октобра 2000. године учесницима остаје да бране своје, а оспоравају туђе, ставове. МагазИн је пружио шансу и једнима и другима да кажу шта мисле, а читаоцима да извлаче закључке о томе ко је у праву и како би данас живели да су ствари кренуле другим током. Можда ће време пред нама бити прилика да се, поводом неког другог јубилеја, проговори још по нешто кад храброст прикупе и они који овом приликом нису били спремни да говоре о својој улози у демократским променама и њеним ефектима на живот највећег броја становника. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 23.10.2016.

63

Светски дан хране 16.октобар и Октобар – месец правилне исхране

МАГАЗИН

23.10.2016.

ОПАСНОСТ ОД КЛИМ

64

- До 2050. године на планети Земљи око 9,6 милијарди становника.

- У односу на актуелну очекује се раст производње хране од чак 60%.

- Око 70 одсто сиромашних у свету они који се највише ослањају на пољопривредну производњу и природне ресурсе. – Док је гладна свака девета особа на планети, или око 800 милиона људи, годишње се баци око једне трећине произведене хране, што достиже вредност од око 2,6 трилиона долара. - Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које се користе у исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које се свакодневно користе. - Неправилна исхрана је значајан фактор ризика за појаву многобројних незаразних обољења

Фото: М. Радовановић

МАТСКИХ ПРОМЕНА

65

ветски дан хране се од 1981. године обележава у више од 150 земаља, а као датум за то узет је 16. октобар, дан када је 1945. године, као специјализована агенција при Уједињеним нацијама, основана Светска организација за храну и пољопривреду. У складу са овим цео месец октобар проглашен је Месецом правилне исхране. Ова година је проглашена Међународном годином акције у борби са климатским променама, а претходили су јој важни међународни скупови на највишем нивоу. У септембру прошле године одржан је Самит Уједињених нација о одрживом развоју, а шест месеци касније сусрет који је претходио Париском споразуму о климатским променама који је потписало 177 земаља чланица Уједињених нација. И то је утицало да тема овогодишње глобалне кампање поводом Светског дана хране буде „Климатске промене утичу на производњу хране“. Светска популација се увећава великом брзином на шта указују процене да би до 2050. године на планети могло бити око 9,6 милијарди што диктира појачане потребе за свим ресурсима, па и за храном, због чега се процењује, у односу на актуелну, очекује раст производње хране од чак 60%. Овако озбиљан захтев усклађивања целокупне пољопривреде, и система производње хране, са принципима одрживог развоја, а то подразумева постизање већих приноса уз мања улагања, одговорно коришћење природних ресурса и што мању емисију штетних гасова. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном, и обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба. Један од њих су климатске промене које последњих деценија стварају све више проблема у производњи довољних количина хране. Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обез-

МАГАЗИН

23.10.2016.

С

66

беђење одрживог развоја. Процењује се да су око 70 одсто сиромашних у свету они који се највише ослањају на пољопривредну производњу и природне ресурсе, па су и најтеже погођени последицама климатских промена, дугим сушним периодима, учесталим временским непогодама и природним катастрофама. Податак да је гладна свака девета особа на планети, или око 800 милиона људи, а да се годишње баци око једне трећине произведене хране, што достиже вредност од око 2,6 трилиона долара, указује на потребу да се предузму озбиљне мере на свим нивоима како би се ова неравнотежа ублажила. Растући проблем климатских промена, и диктата који ће оне имати над процесима производње хране, основа су за глобални циљ „Без глади до 2030.“ Светски дан хране је прилика да се укаже на значај и допринос различитих култура и цивилизација светској пољопривреди и производњи хране, што на међународном нивоу пружа могућност за нови дијалог о обезбеђењу довољне количине хране и оптималне исхране за све. У Србији се Светски дан хране, уз подршку Министарства здравља, обележава од 2001. године, а овогодишњи посебно наглашава значај безбедности хране на коју веома утичу и климатске промене. То је и повод за подсећање на пет кључних правила за безбедност хране која укључују хигијену, прање руку сапуном и водом пре и током припреме хране, као и после употребе тоалета, прање и дезинфекцију свих радних површина и прибора за припрему хране, као и заштиту намирница од инсеката и глодара. Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Има их на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране, а преносе се директним контактом приликом припреме, па могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном. Приликом припреме значајним се сматра потреба за одвајањем свежих

од куваних, као и одвајање меса и рибе, од осталих намирница. За припрему свежих препоручује се коришћење посебног прибора и даске за сечење, док се за чување већ припремљене хране потребним сматрају добро затворене посуде. Разлог лежи у податку да свеже намирнице, а посебно месо, риба, морски плодови и њихови сокови, потенцијално садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања. Све намирнице, а посебно месо, живину, јаја и морске плодове, непопходно је кувати темељно уз посебан нагласак на довољно врење на високој температури како би се отклонила опасност од микроорганизама. Довољно дуга термичка обрада, кување или печење, уништава оне који могу бити опасни по здравље, па припрема на температури већој од 700 Целзијусовиј степени чини храну безбеднијом за употребу. Ма колико се термичком обрадом обезбедио довољан степен заштите од штетних микроорганизама ништа мање значајно није ни чување после тога, па се препоручује да то буде на безбедним температурама. Како скувана храна на собној температури није довољно безбедна након стајања дужег од два сата све свеже и скуване намирнице, посебно оне које се брзо кваре, неопходно је чувати у фрижидеру. Значајном се сматра и препорука да се отапање замрзнутих намирница започне у фрижидеру, а након неколико сати настави на собној температури. Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури, а ако је она испод 50 и изнад 600 степени размножавање већине микроорганизама је успорено, или заустављено. Краљевачки Завод за јавно здравље и ове године, у месецу у коме се обележава Светски дан хране, подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које се користе у

Др Драгана Тендјера Милићевић

67

23.10.2016.

МАГАЗИН

68

исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које се свакодневно користе. Низ активности које током овогодишње кампање спроводи са партнерима, предшколским установама, школама, локалном заједницом, домовима здравља, стручним удружењима, укључују предавања, трибине, изложбе и радионице на тему правилне исхране, са заједничким циљем да се од најранијег детињства формирају исправни ставови и понашања најшире популације, посебно деце и младих. То је повод да и ове године буде расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова деце предшколских установа и ученика основих школа са темом „Здравље на уста улази". Примаријус др Драгана Тендјера Милићевић подсећа да обележавање Светског дана хране, у оквиру октобра месеца правилне исхране, Завод за јавно здравље користи да пошаље зна-

чајне информације везане за јавну здравствену политику, а у вези са унапређењем исхране становништва. То је и време кад се објављују резултати конкурса који се традиционално расписује поводом Светског дана хране. Циљеви на које скрећу пажњу здравствени радници у складу је са политиком Светске здравствене организације за регион Европе, а односе се на неједнакост у погледу исхране и њеног утицаја на здравље.

- Ми имамо већи проблем са патолошким стањима која се тичу прекомерне тежине, или чак гојазности, која се, према подацима истраживања Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“, повећава што казује да морамо и убудуће радити на томе да информишемо грађане, а пре свега да развијемо свест код најмлађих о значају избаланисране исхране и њеном утицају на здравље, кад су у питању најмлађи на њихов раст и развој. Најважније је да назначимо да је не-

правилна исхрана значајан фактор ризика за појаву многобројних незаразних обољења од којих издвајамо кардиоваскуларна и малигна. Значајно је рећи да је за конкурс важно заједништво и партнерство сектора образовања и васпитања, мас медија и невладиног сектора, који могу да помогну у активностима да смањимо факторе ризика који се односе на неправилну исхрану. Како је ове године основан Завод за јавно здравље Нови Пазар на конкурсу су, за разлику од претходних, учествовала само деца са подручја града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка – каже др Тендјера Милићевић Иако су деца предшколских установа и ученици основних школа током октобра ангажовани у спровођењу различитих активности у оквиру Дечје недеље, и кампање поводом националне кампање дојења, одзив на конкурс се сматра задовољавајућим. За најбоље су припремљене адекватне

награде како би били стимулисани за учешће у сличним активностима и другим кампањама које организује Завод за јавно здравље. Сем ових награда аутори радова који се посебно издвајају могу да очекују и по коју од Института за јавно здравље. И поред појачане активности које Завод спроводи са здравственим установама, домовима здравља и васпитно образовним установама приметно је повећање негативних утицаја што потврђује да према решавању проблема води само политика која укуљчује већи број чинилаца, почев од производње хране до конзумента.

- Све што радимо мора да буде ускладу са мерама које спроводи држава, а везано за продају различитих прехрамбених артикала. Пекаре и продавнице брзе хране налазе се испред, и у оквиру, школских дворишта, а док буде тако тешко да ћемо нашим активностима, које су скромне због малих средстава за превентиву и про-

моцију здраве хране, имати већег успеха – каже др Тендјера Милићевић уз још једно подсећање на важност безбедности исхране. Она није увек на потребном нивоу из више разлога, а значајним се чини податак да на мониторинг намирница утиче честа промена законске регулативе која резултира мањим бројем контрола квалитета у акредитованим државним установама. Разлог лежи и у могућности која је дата мањим лабораторијама па се произвођачи, и увозници, радије опредељују за њих. Важну карику у процесу контроле квалитета намирница које се користе у исхрани становништва имају и инспекцијски органи чији ји задатак да врше константну контролу квалитета. У Заводу за јавно здравље верују да би укупна ситуација била далеко боља када би сви у ланцу од њиве до трпезе одговорније приступали послу. Основни задатак редовних кампања је да се укаже на важност пра-

вилне исхране по здравље становништва, а добар показатељ успеха су истраживања која спроводи Институт за јавно здравље. Она показују да се навике становништва споро мењају, да се у исхрани претежно користи бели хлеб, велика количина масти и бели шећер а, супротно принципима правилне исхране, недовољно воће и поврће. Иако су у време економске кризе значајан фактор финансијске могућности становништва неопходним се показао утицај на најмлађе што је овом приликом било повод да, ван конкуренције, буде награђена и једна јаслена група. Од давнина позната изрека да здравље на уста улази повод је за подсећање о потреби повећане опрезности приликом избора хране, посебно оној која се даје најмлађима. Кад су они у питању посебно важним се сматра потреба да бар један оброк у току дана имају заједно са родитељима ,што треба да помогне у стварању навика којима се обезбеђује већи степен правилне исхране. Т. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 23.10.2016.

71

Све препознатљивија пољопривредно туристичка манифестација

МАГАЗИН

23.10.2016.

ОСМИ „ДАН ГР

72

ЕЈАНЕ РАКИЈЕ“ - Све до пред крај шездесетих година прошлог века Буковица је 14. октобра славила Покров Пресвете Богородице, а у селу одржаван сабор. - Кад се то 1967. поклопило са обележавањем годишњице стрељања у Краљеву учинило се непримереним због чега је дошло до застоја. – Покретачи манифестације под називом „Дан грејане ракије“ Славољуб Миљковић Цако, Бранко Јевтовић, Микица Бунарџић, Рацо Бажалац и Брацо Каровић.

- „Дан грејане ракије“ је постао препознатљив на ширем простору и већ заузима значајно место на листи туристичких манифестација. - Амбициозно руководство месне заједнице планира да од „Дана грејане ракије“ направи атрактивну манифестацију на туристичкој мапи Србије, а од села још атрактивнију дестинацију у коју би туристи долазили током целе године

73

српском народу је од вајкада присутно уверење да је ракија веома лековита и да по која чашица овог жестоког пића повољно утиче на здравље. Нека медицинска истраживања су показала да умерено конзумирање алкохола повећава концентрацију доброг, а снижава ниво лошег холестерола, па се верује да они који умерено користе то пиће ређе оболевају од кардиоваскуларних болести, инфаркта срца, срчане слабости, повишеног крвног притиска и шлога. Верује се да једна чашица ракије лечи упале унутрашњег зида крвног суда у коме се налази масна наслага, која може да проузрокије пуцање и срчани удар, а успорава и стварање тромба и убрзава његово разлагање, ако већ постоји. Под умереним конзумирањем подразумева се једно до два алкохолна пића која садрже 10 грама алкохола, што одговара једној кригли пива, чаши вина или чашици жестоког пића. Чешће узимање

МАГАЗИН

23.10.2016.

У

74

већих доза алкохолних пића изазива штетно дејство, јер може да оштети срчани мишић и доведе до грчења периферних крвних судова. Дугогодишње свакодневно испијања већих количина, 80 грама или осам чашица ракије, може да доведе до задебљања и увећања срчаног мишића, чему су подложније жене, а долази до повишеног крвног притиска и појаве артеријске хипертензије. Нема података колико је то било познато онима који су се вековима уназад, с првим данима јесени, окупљали око казана што је утицало да се он, због смеха и весеља, назове веселом машином. Иако није познато ни кад је почело печење ракије поуздано се зна да су први казани били глинени и да су се, са напретком техологије, усавршавали до данашњих дана. Све време ракија је, мање или више, пријала свима који су је конзумирали, а грејана на простору Србије временом бивала све познатија као шумадијски чај. Иако су Буковица и околна села од

давнина познати као воћарски крај, уједно познат по доброј ракији, само један регистровани произвођач не одражава на прави начин стање у овој области. Да би се оно поправило, и унапредило сазнање о значају гајења воћа и печења ракије за овај крај, пре осам година је покренута манифестација Дан грејане ракије посвећена младости и дружењу, последњих година и сећању на покретача Славољуба Миљковића Цака. Организатор манифестације је Месна заједница Буковица, под покровитељством града Краљева и Туристичке организације Краљева и свесрдну помоћ бројних спонзора. Братислав Каровић Брацо подсећа да је све почело прилично скромно, а идеја се родила у кафани уз чашицу кад је констатовано да готово свако село у овом крају обележава неки дан у години као своју славу. Све до пред крај шездесетих година прошлог века Буковица је 14. октобра славила Покров Пресвете Богородице, кад је у селу одржаван сабор. Кад

се то 1967. поклопило са обележавањем годишњице стрељања у Краљеву учинило се непримереним због чега је дошло до застоја све док Бранко Јевтовић, Микица Бунарџић, Рацо Бажалац и Брацо Каровић нису прихватили идеју Славољуба Миљковића о организовању „Дана грејане ракије“. Било је то само седамнаест дана пре комеморације у Спомен парку због чега је усаглашен став да манифестација буде организована првог викенда после 14. октобра. Због краткоће времена одустало се од такмичења у припремању грејане ракије, али су организатори припремили довољну количину и, у за то посебно припремљеним чашама, поделили присутнима. Очекивање да ће само стотинак присутних бити довољно за успех манифестације надмашено је те, а и наредних година кад је „Дан грејане ракије“ постао препознатљив на ширем простору и већ заузима значајно место на листи туристичких манифестација. Иако је већ следеће године организа-

ција предата Месној заједници Буковица, првенствено због уверења да као правно лице може да обезбеди већу подршку спонзора, учинило се да руководство није на прави начин схватило значај манифестације, па је запретила опасност да не буде одржана због чега су иницијатори првобитне идеје још једном прискочили у помоћ због жеље да она живи и даље. Зато је тек у трећој години организовано надметање у припремању грејање ракије, а традиција се одржала до ове кад се петнаестак најспремнијих екипа окупило око исто толико унапред припремљених котлића како би проверили, или потврдили, колико су напредовали од претходне године. Да ли због несналажења или нечег другог ове године на манифестацију нису званично позвани они који су је покренули, а прошле године су последњи пут били у организационом одбору како би помогли да се одржи континуитет са свим претходним. Иако је још прве године чврсто ре-

шено да популарна ракијада буде ослобођена утицаја политике, и да буде сеоска слава у коју ће бити укључени сви мештани Буковице и околних села, тешко се у појединим ситуацијама одупрети покушајима појединаца да је скрену у неком другом правцу. То се показало прошле године, а кад су организатори уручили позив градоначелнику Краљева да присуствује манифестацији сазнали су да је то већ учинило руководство Добровољног ватрогасног друштва из Буковице.

- Десило се да манифестација није званично почела, јер нико од челника није дошао, па смо се договорили да то уради председник Туристичке организације Краљево. Требало је да он то учини али је направљена погрешна процена, а градоначелник дошао са пола сата закашњења од времена најављеног за отварање, па пошто манифестација није била отворена силом прилика је морао то да учини – објашњава Каровић. Све што се догађало иде у прилог

75

76

МАГАЗИН 23.10.2016.

77

23.10.2016.

МАГАЗИН

78

уверењу да су одређене групације у селу злоупотребиле манифестацију како би се приказали као организатори, а закључак изведен након сазнања да су пре представника месне заједнице већ послали позивнице на исте адресе. Колико је ситуација претила да ексалира потврђује податак да је музика са озвучења у просторијама ватрогасног друштва надјачавала звуке са позорнице на којој се одвијао званични део програма у извођењу културно-уметничких друштава. Да ствари нису до краја разјашњене сведочи податак да обе групације за овај дан позивају исте госте и користе исти лого манифестације установљен пре осам година. Све што се дешавало потврђује податак о великој подељености међу мештанима што је повод да иницијатори идеје о организовању ове манифестације одбаце идеју о учешћу у одбору чак и ако буду позвани. Због свега што се дешава присутно је уверење о све мањем јединству о каквом сведочи још само сећање на време кад су Мештани Буковице учвршћивали добре односе и са комшијама из суседних села. У време док је Каровић био од-

борник у локалном парламенту, уједно председник месне и водне заједнице, уобичајено је било да мештани Буковице, Прогорелице, Конарева, Дедеваца и Ласца заједно одлазе на Сајам пољопривреде у Новом Саду. Трајало је то пуних дванаест година, а аутобус често није могао ни да прими све који су били заинтересовани за посету. Последњих година манифестацији претходи обилазак гроба идејног творца Славољуба Миљковића, и турнир у малом фудбалу који носи његово име, а четрдестоминутни програм у коме су ове године учествовала културно уметничка друштва „Жича“ из истоименог места и „Моравац“ из Адрана само је увод у централни догађај, кување ракије чији је квалитет и ове године оцењивала комисија коју предводи проф. др Раде Биочанин. На челу организационог одбора ракијаде је председник Месне заједнице Буковица Небојша Стефановић који се другу годину заредом стара да квалитет подигне за бар једну степеницу више. Више од хиљаду посетилаца који су прошле године присуствовали различитим програмима добар је повод за уверење да би их ове могло бити и више. Сем пре-

познатљивог звука фолк музике који допиру из шатри постављеним на више места свечарској атмосфери доприносе и бројни излагачи разноврсних производа. Воћари су ове године били у прилици да се упознају са најновијим технолошким достигнућима у овој области која се огледају у два савремена трактора са аутомизерима за прскање воћа. Петнаестак пријављених екипа је на нивоу претходних година што је повод да организатори размишљају да до јубиларне, десете по реду, ракијаде обезбеде и новчане награде за најбоље како би мотивисали још већи број такмичара да се окушају у припреми шумадијског чаја. И пре него што је потпаљена ватра испод котлића са шљивовицом фаворитом је сматрана екипа Месне заједнице Лазац која је однела убедљиву победу прошле године, али то није утицало на морал других из Бапског поља, Дедеваца и Буковице, посебно не код омладинаца овог села који су се појавили у специјално припремљеним мајицама. Сви учесници манифестације су сложни у оцени да није најважније ко ће се окитити титулом победника. Значајнијим се

сматра добро дружење и очување традиције чему је и ове године у знатној мери допринео леп и сунчан јесењи дан. Ма колико се воћари трудили да унапреде производњу, повећају принос и зараду, на том путу им се по који пут испречи и нешто неочекивано. Ове године то је добар род шљиве због чега је велика понуда утицала на нешто нижу цену. Род се нагативно одразио и на квалитет шљиве због чега је највећи део усмерен у индустријску прераду. Они који су се определили за гајење крушке имали су више разлога за задовољство, јер је због нешто слабијег приноса скочила цена, па је повољна и на пијаци и на откупним местима одакле се пласира на руско тржиште. Слично је и са јабукомм а срећном околношћу сматра се то што овај крај, сем дела Дедеваца, није захватио град који је у неким ранијим годинама наносио велику штету произвођачима. Према последњем попису становништва у Буковици живи 540 мештана, док је у бирачки списак са простора месне заједнице уписано око пет стотина бирача. У основну школу у овом месту из године у годину се уписује све мање

деце, а податак да је у последње време повећан број склопљених бракова води ка уверењу да би их за коју годину могло бити више. До значајног помака у развоју дошло је након последњих избора за чланове савета месних заједница кад су одговорност за даљи рад преузели представници млађе генерације. Небојша Стефановић је најмлађи председник месне заједнице на територији града Краљева, а о досадашњим резултатима сведочи податак да је у кратком периоду извршена рекоснтрукција мокрог чвора у бифеу месне заједнице, реконструисана трафостаница и обезбеђено квалитетније напајање електричном енергијом, асфалтирано неколико стотина метара пута кроз село, опремљен дом културе и још много тога. О свим активностима се мештани обавештавају на зборовима, а нова пракса подношења финансијског извештаја потврђује да се враћа поверење у руководство месне заједнице. Највећим проблемом у месној заједници сматрају снабдевање водом са извора на Јастребару који користе мештани Ласца, Дедеваца, Роћевића, Буковице, Мрсаћа и дела Самаила. Артерски бунар

у власништву месне заједнице допуњава се редовно, а срећном околношћу сматра се то што ове године није било велике суше. Млађима смета што месни фудбалски клуб нема игралиште какво је имао некада што је повод за тражење решења како би се, у сарадњи са локалном самоуправом, откупила парцела одговарајуће површине. Проредио се и долазак аутобуса па до Краљева саобраћа само два пута дневно, ујутру и после подне, па су мештани приморани да у међувремену сиђу до пута којим пролазе лазачки и чачански аутобуси. Некада су раднике из овог краја до фабрика и других предузећа возили дупке пуни дупли аутобуси „Аутотранспорта“, а сада су мештани за одлазак на пијаце углавном оријентисани на сопствени превоз. Амбициозно руководство месне заједнице планира да од „Дана грејане ракије“ направи атрактивну манифестацију на туристичкој мапи Србије, а од села још атрактивнију дестинацију у коју би туристи долазили током целе године. Т. Радованови Фото: М. радовановићћ

79

80

МАГАЗИН 23.10.2016.

ЗДРАВИЦА Уз добру ракију по правилу иде и добра здравица без које у Срба нема светковине, а за њу је на овогодишњем Дану грејане ракије био задужен председник Културно-уметни чког друштва „Моравац“ из Адрана Драгољуб Марковић.

- Коме ћу здравити добро ће му бити, али мора здравицу попити. Боље попити него одбити, ко зна да ли ћу опет понудити. Зато здрав си десни, а надај се леви, здрав си леви, а надај се десни. Здрав си до мене, мало бољи од мене, здрав си до мене и гори од мене. Здрав си ти преко пута што ти је жена љута, па те ногом гази кад ракију пијеш, а знаш да не смијеш. Здрави били сви тако редом под небеском гредом. Протиц'о вам живот с осмехом на лицу, огајали своју дечицу. А они здрави и весели били, кад порасту с нама наздравили. Нека вам ова година донесе здравља и среће, пуне кесе, амбаре пуне жита да вам деца буду сита. Љубави, слоге, лаке ноге, да играмо и певамо и за бриге да не знамо. Нек пелене красе сва дворишта, све терасе. Нежењени, неудате, немој време да бацате. Остав'те се људи пића, тих клубова и кафића. Пусти причу, пусти трач, нек се чује дечји плач. Нек плач буде песма лака девојчица и дечака.

Волеле их тетке, волео их дека, љубила их бака. Нежењени, неудате, немој време да бацате. Нови живот градите Србију подмладите. Још да кажемо, у здравље нам домаћине био, са нама се веселио. Све до зоре с нама био, а ујутру када сване из почетка, па у нове дане. Родио ти виноград, родиле вам шљиве, у здрављу и срећи да вам чељад живе. Синови вам школе изучили, лепотом се својих ћерки поносили. Вино пили, хлебом се сладили, вино пили, а истину говорили. Бог ти дао стадо и благо и све што ти срцу драго. Сачувао те сваке муке и душманске руке, тесних сокака бушних опанака, шупља моста и рђава госта, човека љута и каљава пута, љута оца и кесе без новца, старе бабе која свађа џабе и маторог ђеда који те зло гледа. Газда био газда ост'о. Сиротињи давао, са лепом женом спавао, изјутра се будио и нежно је љубио. Лекове не пио, код лекара не био, лечио се медецином ракијом и вином. Волеле те жене младе, нек ти раде шта ти раде, и старије оне жене које нису потрошене. Причао бих ја и више, ал' се бојим биће кише. Нисам пон'о кишобран, дабогда се опет срели баш на овај дан. Нек је срећно. Живели.

81

82

МАГАЗИН 23.10.2016.

83

На седамдесет пету годишњицу страдања

МАГАЗИН

23.10.2016.

ИЗЛОЖБА „КРАЉ

84

ЉЕВО 14. X 1941.“

Аутори изложбе „Краљево 14. X 1941.“историчар Драган Драшковић и сликар Љубиша Ајдић. - Инспирација ауторима били су догађаји из периода од 15. до 20. октобра 1941. године када је немачка војна сила извршила бруталну одмазду над становништвом Краљева. - У уметничком делу трауматично искуство детета, које је у тренутку очевог страдања имало непуних шест година

85

оследњи програм обележавања седамдесет пете годишњице највећег страдања Краљевчана у историји била је изложба „Краљево 14. X 1941.“ коју су у Галерији Народног музеја приредили историчар Драган Драшковић и сликар Љубиша Ајдић. Инспирација ауторима били су догађаји из периода од 15. до 20. окто бра 1941. године када је немачка војна сила извршила бруталну одмазду над становништвом Краљева, спроводећи своју претњу да ће за погинулог немачког војника стрељати 100 Срба, а за рањеног 50. Краљево је у тим данима изгубило, именом и презименом утврђено, 2.190 становника, што је повод за закључак о потреби да потомци злочинаца и страдалих о овом догађају треба да сазнају праву истину злочинаца како га не би поновили, страдалих да не би поново били жртве. Изложба се састоји из два дела, историјско-документарног и уметничко-ликовног, подстакнута начином на који је Краљевачки октобар уметнички интерпретирао Љубиша Ајдић, чији је отац Василије, после прогона из Битоља 1941. године са породицом

МАГАЗИН

23.10.2016.

П

86

спас потражио у Краљеву и који је у њему стрељан. Уметнички доживљај пренет на платна груписан је у четири циклуса, Патријархално-православна Србија, Крајпуташко-родољубива Срби ја, Таоци и удовице и Идеолошке слике времена и деца рата. Он није инспирисан искључиво литературом и победничком историографијом, већ је претежно производ, искуственог, дубоко проживљеног и емотивног односа сина према оцу који је стрељан. Трауматично искуство детета, које је у тренутку очевог страдања имало непуних шест година тражило је да буде испољено на уметнички начин, па и данас буди емоције и захтева одговоре. Са бројним сазнањима добијеним на основу прикупљених фотографија и докумената, први пут представљених јавности у историјско-документарном делу изложбе, настављено је трагање за тако потребном истином. Уверење да је историја учитељица живота човечанству намеће потребу да из прошлости извуче поуке како се трагични догађаји никада више неби поновили. Зато треба очекивати да ће јој неумо-

љиви точак времена омогућити да испуни своју мисију и изнесе истину која ће свима бити опомена и наук ради успостављања правог односа прошлости и будућности. Значај догађаја из октобра 1941. године у великој мери је утицао да позив да отвори изложбу прихвати епископ жички Јустин. Први тренуци присуства у Галерији Народног музеја били су повод за неочекивани излив емоција изазваних сазнањем о начину како је сведок трагичних догађаја приказао сећање на њих.

- Овде је у питању страдање невиних жртава, па се радујем што данашњи дан, Покров Пресвете Богороди це свима нама даје наду у вечну заштиту богомајке зато што страдамо као крстоносни народ. Невин је страдао господ бог наш да би крвљу својом спрао грехе читавог човечанства. И овде се то слично дешавало, јер крв невиних вапије ка небу и то је вечна историја нашега народа. Она је неизбрисива, она остаје у неизбрисивом сећању вечног господа бога, јер све оно што је у његовом памћењу, и његовом сећању, има вечно битије.

Били су многи завојевачи на овој земљи. Било је много непријатеља који су тлачили наш народ, а само се историјски помиње да су некада прошли овуда, направили то што су направили и то је све што се њих тиче. Овде видите записана имена свих страдалих. Чим су та имена исписана, и црквом потврђена, она су ушла у вечно битије и она су моја вечна радост зато што је живот наш овде на земљи привремен, па нека буде и сто година. Наше призвање је да задобијемо живот вечни, а они су сигурно задобили живот вечни јер су, као Господ Бог, изведени на заклање. Како Господ невино долази на заклање као јагње божије, тако су и они заклани као јагањци божији а то све нашем народу, нашој цркви и нацији, даје за право да смо достојни и прави изданак рода људскога. Никада нисмо освајали туђе, увек смо бранили своје, крвљу знојем и сузама зарађено и потврђено, и увек су долазили неки други да то наше, лично наше, и национално, и црквено, и државно отму и изврше агресију над нама. Ја се надам даће, по речима

псалмопевца, и нашим страдањима доћи крај. Имам још једну велику радост, да извештај пишу они који преживе, а наш аутор је додао да извештај пише онај који све то часно надживи. Он, његова породица и породице свих страдалих су то часно надживели не мрзећи никога. Сви смо ми људи. Праштамо, али не заборављамо, и молимо се да се то више никада не понови. Радујем се што је он уметношћу има своју посебну реч. Као што је тим суптилним пером описао све те догађаје, не политички, не страначки, не из људске перспективе, него из перспективе уметности а уметност има посебну реч. Како кажу једна слика говори више од хиљаду речи. Ова изложба је толико потресна, истинита и људска, да о квалитету нема речи, нема говора и оцене да ли је технички добро обрађено или није. Тиме могу да се баве неки други критичари, а ми као људи можемо да кажемо да је изложба успела, да је постигла циљ и да има историјски и поучни карактер. Као што каже овде, уз децу наше деце, док постоји српства и

док постоји света ова изложба, ово сведочење преживелих људи говори о нама самима. Нека Господ Бог дарује живота и здравља нашем уметнику да се сећа својих страдалника, али да он сам буде срећан, да има наду у вечни живот, и да се моли као што се и ми молимо да они буду прибројани са свима светима у наручју Аврама где нема болести, где нема жалости и уздисањ, него где је живот вечни бесконачни. Гледањем лица божијега, и живећи са свима светима, то је призвање свих нас. Ова изложба, овај сусрет са тим људима, сусрет са том истином, са тим догађајима заиста буди у мени најдубља осећања, и поноса према свом српском роду према својој српској цркви и према својој српској држави. Било је жалости, можда ће бити још жалости, али све те жалости окренуће се на велику нашу радост – поручио је епископ Јустин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

88

МАГАЗИН 23.10.2016.

89

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

23.10.2016.

Роде

90

Из студија који је „сложио“ лего филм стиже нам узбудљива и необична прича о родама и њиховој мисији. Роде доносе децу…или су доносиле пре. Сада достављају пакете за велику интернет компанију. Најбољи достављач Јуниор је у проблему зато што је случајно активирао машину за прављење беба, која произведе преслатку девојчицу. У очајничком покушају да реши проблем пре него што шеф полуди, Јуниор и његов једини човеколики пријатељ Тулип, на планини рода ће покушати да изврше прву доставу беба у лудом путовању које би могло да усрећи више од једне породице, као и да врати праву мисију родама у свету. Осамдесетдеветоминутни анимирани филм је по сопственом и сценарију Дага Свитленда режирао Николас Столер. Филм се приказује до 26. октобра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Пакао на Хоризонту „Пакао на Хоризонту“ доноси невероватан приказ највеће еколошке катастрофе у историји Сједињених Америчких Држава. Филм прати догађаје из априла 2010. године када се одвијала највећа катастрофа за коју је највећи кривац људски фактор. Нафтна платформа Deepwater Horizon у Мексичком заливу није вођена по прописима због чега је дошло до експлозије и великог загађења које је изазвало цурење нафте. Узрок катастрофе била је ерупција нафте са морског дна која је настала након распада и експлозије платформе. Осим Марка Валберга, у филму се појављују Курт Расел, Џон Малкович, добитница Златног глобуса Ђина Родригез, и Кејт Хадсон. Сенарио који су написали Метју Мајкл Карнахан и Метју Сенд заснован је на чланку „Deepwater Horizon’s Final Hours“ Њујорк Тајмса из 2010. године, а филм је режирао Питер Берг. Пројекције почињу у 22 сата, а улазница стаје 250 динара.

Јесен самураја У романтичној комедији „Јесен самураја“ главни јунак Владица је професионални каратиста, шармантни бонвиван који је некада био велики таленат, али није направио значајнију каријеру због превелике склоности ка проводу и ноћном животу. По окончању каријере враћа се у родни град, заљубљује се у Снежану и везује за њу и њеног малог сина Вукашина. Владица жели да брине о њима, али схвата да не уме да ради ништа осим каратеа. Зато га потрага за послом, који би му омогућио да брине о породици коју је управо почео да ствара, доводи у низ урнебесно комичних ситуација. По сценарију Димитрија Војнова филм је режирао Данило Бећковић а ликове главних јунака тумаче Стругар, Христина Поповић, Никола Којо, Сергеј Трифуновић, Андрија Милошевић, Катарина Жутић, Миодраг Мики Крстовић.

91

92

МАГАЗИН 23.10.2016.

Напредак Рубин - Слога 72:65

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 23. И 29. ОКТОБРА

МАГАЗИН

23.10.2016.

23. октобар

94

425. — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства.

1596. — Дуги рат: Османска војска султана Мехамеда III код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана.

1702. — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија.

1862. — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке.

1912. — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.

1917. — На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов Лењин.

1942. — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тло северне Африке.

1944. — Совјетска Црвена армија

током Другог светског рата ушла у Мађарску.

1944. — У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра.

1954. — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Велика Британија и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.

1956. — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела антикомунистичка побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956.

1958. — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман „Доктор Живаго“ који је постао бестселер на Западу, док у СССР тада још није био објављен.

1961. — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.

1973. — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.

1983. — На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“.

1990. — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе

оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.

1991. — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.

1994. — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.

1996. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд.

1998. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

2001. — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.

2002. — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

24. октобар 1360. — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Јован II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. Енглези су добили део француске територије, а Едвард III се заузврат одрекао полагања права на француски престо.

1648. — Вестфалским миром, који су закључили немачки цар и владари Француске и Шведске, завршен је Тридесетогодишњи рат. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи.

1795. — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.

1882. — Немачки бактериолог Ро-

берт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“.

1912. — Победом Прве српске армије под командом регента Александра Карађорђевића над турском Вардарском армијом Зеки паше, завршена је Кумановска битка у Првом балканском рату.

1917. — Почела је битка код Кобарида (италијански Капорето) у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство.

1922. — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру.

1939. — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду.

1944. — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод „Мусаши“, један од највећих у свету.

1945. — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. у Сан Франциску потписала 51 земља оснивач светске организације, међу којима и Југославија.

1964. — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом.

1970. — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче.

1980. — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“.

1991. — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самопредељење.

2000. — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парла-

95

ментарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије.

2001. — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.

2002. — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен.

2003. — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.

МАГАЗИН

23.10.2016.

25. октобар

96

732. — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу.

1415. — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске.

1495. — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори.

1616. — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије.

1815. — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Алипашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део

Другог српског устанка.

1918. — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском.

1936. — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин.

1938. — Либија постала део Италије.

1949. — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955.

1956. — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада.

1971. — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван.

1983. — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар.

1995. — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали.

2001. — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра.

2010. — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.

26. октобар 1896. — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније (Етиопија) и призната независност Абисиније.

1905. — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).

1911. — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником.

1917. — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.

1955. — Генерал Нго Дин Дием прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963.

1955. — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље.

1961. — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде.

1972. — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва.

1976. — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу.

1986. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1994. — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља.

1998. — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале.

1999. — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор.

2000. — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу.

2001. — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001.

2002. — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

27. октобар 1795. — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД.

1806. — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене.

1807. — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португала.

1810. — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду.

1871. — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци.

1891. — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова.

1904. — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа.

1918. — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета.

1922. — Под притиском фашистичког покрета Бенита Мусолинија италијанска влада поднела оставку.

1944. — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен.

1962. — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе.

1966. — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Афри-

97

23.10.2016.

МАГАЗИН

98

ком.

1969. — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку.

1971. — Конго променио назив државе у Република Заир.

1973. — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага.

1978. — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир.

1979. — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства.

1991. — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза.

1981. — Совјетска подморница С363 се насукала у шведским територијалним водама.

1998. — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини.

1998. — Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку.

1999. — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је певала „Happy Birthday, Mr. President“ председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији.

2000. — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот.

2001. — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера.

28. октобар 306. — Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305., прогласио се за цара у Риму.

312. — Победа Константина I над ривалом Максенцијем бици код Милвијског моста најавила је победу хришћанства над паганством.

1453. — Угарски краљ Ладислав V Посмрче крунисан за краља Чешке у Прагу као Ладислав I. 1492. — Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније.

1628. — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом заузеле, после вишемесечне опсаде, упориште протестаната, Ла Рошел.

1746. — У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи.

1836. — Проглашена федерација Перуа и Боливије.

1918. — После распада Аустроугарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Масариком проглашена у новембру 1918.

1919. — У САД ступио на снагу Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.

1922. — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим. Два дана касније краљ Виктор Емануел III поверио Мусолинију мандат за састав Владе. Фашистички режим трајао до јула 1943.

1940. — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији. Уз помоћ Немаца Грчка окупирана у априлу 1941.

1962. — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Фицџералд Кенеди да ће обу-

ставити блокаду те земље.

1974. — Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларцију којом су затражили стварање независне палестинске државе.

1982. — На општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонсалеса.

1992. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.

1995. — У пожару који је избио у метроу главног града Азербејџана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи.

2000. — На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале.

2001. — Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.

29. октобар 439. — Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци.

588. — Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства.

1814. — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци.

1881. — У Јапану основана прва национална политичка странка.

1888. — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“.

1918. — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом

и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

1923. — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства.

1929. — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи.

1941. — У Осијеку су усташе стрљале шесторицу Јевреја због давања прилога за "Црвену помоћ" 1956. — Суецка криза: два дана уочи француско-британског напада на Египат израелска војска напала Синајско полуострво.

1961. — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике.

1964. — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија.

1996. — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст.

1998. — Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права.

1999. — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом.

2000. — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу.

2001. — Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs