MagazIN 250 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 250 * 16. октобар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

16.10.2016.

У овом броју: Да се не заборави Вечна слава невиним жртвама Поруке мира на годишшњицу страдања Саобраћајна инфраструктура Грађани Србије неравноправни пред законом Инвестицијама до јаке пољопривреде Тежак пут до угледа и достојанства Без страха, лидера и компромиса

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 16 22 24 32 38 40 48

Хватање за ваздух Шест деценија међу воћкама Сећање на воз братства и јединства Као риба у води На репертоару Биоскопа „Кварт“ Игра шешира Безбедност пре свега Времеплов

56 64 72 78 88 90 92 94

МАГАЗИН 16.10.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН 16.10.2016.

На седамдесет пету годишњицу страдања

- Обележавање најтрагичнијих догађаја у историји града пред великим бројем ученика основних и средњих школа. - Највећи број стрељаних чинили су радници, столари, стругари, кочничари и машиновође, бравари, електричари, вариоци, металостругари и лимари, шегрти, ученици, трговци, земљорадници, чиновници, учитељи, ковачи, минери. – Од зграде Градске управе до стратишта новом трасом. – Скроман уметнички програм први пут без директног телевизијског преноса. – Изостало значајније присуство одборника Скупштине града и чланова Градског већа

Фото: М. Радовановић

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

МАГАЗИН

16.10.2016.

- Је л' ти тешка црна земља, сине Милутине? Је ли хладно, је ли тужно? Шта једете, шта пијете? С ким се данас дозивате? Чујем брате Милутине, освету сте наумили. Тешко им се мртви грозе бројећ ране непреболне. Мало смо се опустили, све комотни и сигурни. Тек се начас замислимо, у октобру, на стратишту, и много нам, много жао што вас нема, што се никад не јавите, што је тако како јесте. Сви те лепо поздрављамо, нек те ране не растуже, нек ти лака вечност буде и ми ћемо једном к теби. Али, да знаш, никад више у Краљеву сто за једног. Никад више, туго наша, тај смо наук научили – речи су којима је на Спомен гробљу у Краљеву отпочело обележавање седамдесет пете године трагичних догађаја из октобра 1941. године. Само који тренутак раније, као и сваке године, из правца железничке станице и ложионице огласиле су се сирене локомотива у знак сећања на све који се у јесен 1941. године са овог места никада нису вратили кућама. Касно пре подне сунчаног јесењег дана било је прилика да се на нека-

дашњем губилишту окупи, за неке раније прилике, скроман број Краљевчана, углавном ученика основних и средњих школа, да би се подсетили најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града. Догодило се то у јесен 1941. године кад су нацисти под голготним грдичким брегом извршили масовно стрељање Краљевчана и других невољника који су се, из различи-

тих разлога, нашли у овој средини. Од не тако давно више нема живих сведока нацистичког зверства у коме је убијено више од две хиљаде људи којима се на овом месту традиционално одаје пошта, а започиње полагањем венаца. Сенима својих предака прво су се поклонили, и положили венац, потомци палих жртава, потом градона-

челник Краљева др Предраг Терзић са председником Скупштине града Ненадом Марковићем, начелник Рашког управног округа, представници војске, полиције, града Марибора, удружења, јавних установа и предузећа и странака. Парастос жртвама служили су свештеници Епархије жичке, а кратки музичко петски реситал „Балада о

њима“ извели су глумци Краљевачког позоришта. Обележавању седамдесет пете годишњице страдања на Спомен гробљу претходила је комеморативна седница Скупштине града као повод за присећање на најтрагичније догађаје у историји града. Била је то још једна прилика за сећање на претке и страхоте злочина какве људски мозак може

да осмисли и спроведе. Минут ћутања у част невино страдалих жртава био је увод у излагање директорке Историјског архива Краљево о страдањима Краљевчана током два светска рата. - Наш, краљевски град, поникао у дворишту седмоврате Жиче, која нас Богу милостиви и штити седмокруним ореолом српства и светосавља, спомеником на централном тргу баштини сећање и на новију, једнако страдалну и мукотрпну, прошлост српскога народа. Споменик, који народ присно назива Милутином, посвећен је српским ратницима палим у балканским и Првом светском рату, тзв. Великом рату од 1912. до 1918. године. Победа у Великом рату је славна и важна страница у српској историји. Наша велика победа... Али, на тој страници се чита и наше велико страдање. Србија је из Првог светског рата изашла демографски осакаћена, са милион и триста хиљада страдалих, а током окупације српски живљ је био изложен незапамћеним злочинима. Ова победа довела је до стварања

МАГАЗИН 16.10.2016.

МАГАЗИН

16.10.2016.

Краљевине СХС. У годинама које су уследиле, држа ва се опорављала, али споро и уз стална трвења. Зато је краљ Александар Први Карађорђевић хтео да, кроз нову националну матрицу, три народа споји у један, заједнички, југословенски. У складу са том идејом, 1929. године промењено је име државе у Краљевина Југославија. Десет годинa касније ратни вихор поново је погодио Европу. Почео је Други светски рат. Немачка је 6. априла 1941. године извршила напад на Краљевину Југославију, која је капитулирала. Србија је окупирана, а демаркациона линија разграничења пролазила је кроз Косовску Митровицу, делећи град на северни, који је припао Немачкој, и јужни, који је припао Италији, тј. припојен тзв. Великој Албанији. Историјски апсурд је да су судбину српског непокореног сељака, у овом рату, одредила два саборца Аустроу-

гарске војске из Првог светског рата, Адолф Хитлер и Јосип Броз. Уочи рата у Краљеву је живело око 13.000 становника али је пристигао и велики број избеглица, њих око 3000, не рачунајићи децу, ратну сирочад који су боравили у домовима у Врњачкој и Матарушкој бањи. Крајем септембра 1941. у Србији се шири масовни оружани устанак, у коме два покрета, четнички и партизански, сваки под својом командом, садејствују у борби против немачког окупатора. Највеће борбе у целом устанку вођене су управо око Краљева, где Немци трпе губитке, због којих започињу хапшења од 4. октобра. Жеља за осветом за поразе претрпљене у Првом светском рату, над јачала је и последњу искру људског, па је тако уследила наредба немачке команде места од 15. октобра 1941. којом је заведено ванредно стање: „Немачка оружана сила од данас више неће праштати него ће спрово-

дити објављену меру: за једног убијеног немачког војника стељати 100 Срба... Неће бити само стрељано 100 Срба за једног Немца, већ ће бити уништене породице и имовине.“ Сенка се надвила над Краљевом – почео је црни октобар. Таоци су били затворени у Локомотивској хали Железничке радионице. Од ње до места страдања размишљали су о свему што остављју за собом и што неће испунити. На том путу голготе, у мислима су били уз своје најмилије, опраштали су се од вољених, љубили и саветовсли децу, молили супргуге и пријатеље да брину о њима и да чувају, да чувају огњиште, да се крсна слава не угаси. За собом су остављали ситне предмете, делиће свога бића – табакеру, наочаре, чутуру, лулу... поруке … Драга Анка… Надо молим те… Драги родитељи, ја сам здрав и жив, и према томе ништа не брините за мене. Како сте Ви? Аца.

Највећи број стрељаних чинили су радници, столари, стругари, кочнича ри, машиновође, бравари, електрича ри, вариоци, метало-стругари, лимари, шегрти, ученици, трговци, земљорадници, чиновници, ковачи, минери... Међу стрељанима, било је и жена, њих 29.Не зна се да ли је страшнија судбина стрељане лекарке Милеве Карајовић, девојачко Бојанић, или судбина Милене Обрадовић из Витанов ца, која је у Лагеру 1941. изгубила супруга Василија и синове Светислава и Љубишу, а чији је син Живан, официр ЈВуО, убијен 1945. Стрељан је и Јанез Батагељ, ученик из Марибора, учесник олимпијаде у Берлину, бициклиста Сто јан Стојнић. Апотекар Миодраг Марковић са синовима Предрагом и Миланом, као и Богојевићи, Богдановићи, Блажићи, Васиљевићи, Вукадиновићи, Вукомановићи, Димитријевићи, Ђорђе вићи, Николићи, Новаковићи, Петровићи, Радовановићи, Симовићи, Терзићи, Томићи, Тодоровићи...

Краљевски град претворили су у град опустелих кућа, угашених огњи шта, уплаканих мајки, сестара, удовица и сирочића. Ово je oчигледан историјски парадокс!!! Страх Немаца од српског војни ка је превелика а казна незапамћена!!! Они су напали Јусловене, тј Краљевину Југославију. Наредба је гласила. Стрељајте 100 Срба!!! Много је деценија измађу нас и пострадалих који су својом жртвом оставили отисак у времену, у нама, у нашем народу… Њега урежимо у наше памћење, у наша срца, да се никада не заборави и никада не нигде понови рекла је директорка краљевачког Историјског архива Весна Милојевић. Немо и са поштовањем колона учесника комеморативне седнице упутила се пешице према стратишту трасом која се разликовала од досада шњих. Због забране преласка преко пасареле на крају Улице октобарских жртава пут их је водио улицама Зелена

гора и Индустријска до места страдања. Приметно је да ни овога пута у колони, а ни у време трајања парастоса, није било превише одборника нити чланова Градског већа. Пажљивијем посматрачу није могло да промакне како су се, након полагања венаца, готово нечујно изгубили и неки од оних који су то учинили међу првима. Није згорег напоменути да је све трајало много краће него претходних година, а први пут је изостао и директни телевизијски пренос, можда због тога што није имало бог зна шта да се покаже а можда и због тога што локалне телевизије нису способне да га обаве на иоле пристојан начин. Доказ су преноси из претходних година који су обиловали бројним сметњама на везама, једне године читав уметнички програм без тона. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

16.10.2016.

МАГАЗИН

Др Предраг Терзић

Дан сећања на трагичне догађаје октобра 1941. године

ВЕЧНА СЛАВА НЕВИНИМ ЖРТВАМА - Обраћање градоначелника Краљева др Предрага Терзића на Гробљу стрељаних октобра 1941.

Сећамо се. Не само данас. Сваки дан последње три четвртине века обојен нам је сећањем. И питањем без одговора – где бисмо данас да није било... Отели су Краљеву - Краљево. Завили у црно оно што је од града остало. Лелек оставили. И мирис рафала. Још увек бројимо... Дужни смо, драги суграђани, да са овог места, у незаборав шаљемо поруке мира. Да помињемо оне који су, за нас, за продужетак наше лозе, своје име у вечни помен уткали. Окупљамо се у октобру да једни другима будемо подршка у настојању да, на славној прошлости, наставимо да градимо свој краљевски

град. Како њихова жртва не би била залуд. И тако довека. Учите своје унучиће, ви који дуже памтите, учимо своју децу, ми који смо од сведока научени, да знају, да разумеју, да поштују, да преносе... Дужност нам је то. Хвала вам што сте данас овде. И што забораву не препуштате оне који су нам омогућили да живимо оно што је њима ускраћено. Поштујмо и волимо своје ближње. Будимо достојни наследници и сведочимо својим поступцима „нама добро, а никоме зло“. Нека је вечна слава невиним жртвама октобра 1941. и нека живи наше Краљево.

Фото: М. Радовановић

едамдесет пет година дели нас од зверског чина нељуди. Али не и од крвавог краљевачког октобра... Ни од једне невине жртве не дели нас. Само нас све више поистовећује са прецима које нам, преваром, одузеше... И опет смо овде под Грдичком косом, на лагерском гробљу, пред сенима рођака, пријатеља, комшија... И све нас је, с годинама, више. Не мрзимо крвнике, молимо се за снагу да им опростимо, молимо се за покој душа страдалника, умножавамо љубав према ближњима. Немо свој бол носимо. Као да живи сведочимо неправду октобра 1941.

МАГАЗИН 16.10.2016.

У организацији Ротари клуба Краљево

ПОРУКЕ МИРА НА ГОД - Поруке мира закачене на хелио балонима послали ученици основних школа „Свети Сава“ и „Живан Маричић“

МАГАЗИН

16.10.2016.

Поводом 75 година од трагичних догађаја из октобра 1941. године поруку мира са Трга Јована Сарића послали су чланови Ротари клуба Краљево са ученицима основних школа „Свети Сава“ из Рибнице и „Живан Маричић“ из Жиче. Поруке мира закачене на 75 хелио балона послате су по завршетку комеморативне седнице Скупштине града у присуству градоначелника Краљева др Предрага Тер-

зића, његових сарадника из Градског већа, као и одборника. - Можда немам довољно година да утичем на светске моћнике, али сасвим довољно да схватим тежину злочина над становницима овог града. Прошло је 75 година. У име све деце овог града поручујем срцем пуним туге, али и поноса, да нећемо заборавити. Нећемо заборавити злочин над нашим народом, али нећемо забора-

вити ни храброст и жртву наших Краљевчана. Својим осмесима поручујемо свету: „Пустите да нам лица буду пуна осмеха, а не суза, да се чује песма, а не оружје, да се боримо знањем, да растемо у миру, да рата више никада, и нигде, не буде – поручила је овом приликом ученица VIII3 разреда Основне школе „Свети Сава“ Миња Миловановић.

ДИШЊИЦУ СТРАДАЊА

Експозе председника Владе Србије (9)

МАГАЗИН

16.10.2016.

САОБРАЋАЈНА ИН

ада смо у претходном мандату преузели инфраструктурне пројекте, затекли смо само проблеме: лоше планирање, лоше управљање пројектима, нерешене имовинско правне односе, пенале за неповучене кредите, кашњења... Почели смо предано да решавамо сваки од ових проблема и да, на дневној основи, пратимо напредак. Инвеститори пажљиво анализирају трасу ових коридора, прате напредак и већ сада „меркају“ локације за будуће инвестиције. Радна снага жељна посла и мањи трошкови пословања – то је оно што опредељује највеће компаније где ће инвестирати. У томе ћемо им помоћи и ми.

Улагање у инфраструктуру није трошак него инвестиција за будућност. Анализе показују да капитални издаци имају око три пута већи позитивни ефекат на привредну активност у Србији у односу на текуће расходе, док је истовремено допринос повећању јавног дуга далеко мањи (ниже каматне стопе, дужи грејс периоди и дужи период отплате зајмова). Управо због тога повећавамо улагања у инфраструктуру. У 2015. смо повећали улагања у капиталне пројекте на 2,9 одсто БДП-а, а у наредном периоду планирамо још више да повећамо ту врсту потрошње и још више подстакнемо раст БДП-а. У наредне четири године не само

да ћемо завршити пројекте које смо започели, већ ћемо улагати у изградњу нових путева и ауто-путева и унапредићемо стање наше железничке инфраструктуре. Док су сви остали сумњали, ми смо радили. Да вас подсетим: у протекле две године смо изградили 84 километра ауто-путева, што је више него у последњих 30 година.У многим стварима каснимо за европским просеком, али у градњи путева он је већи од европског. Aуто-пут између Љига и Прељине дужине 40,3 километра, на Коридору ХI, биће отворен за саобраћај до краја ове године. У овој години настављамо истим темпом. Убрзаћемо изградњу

НФРАСТРУКТУРА

16.10.2016.

МАГАЗИН

Коридора Х, на оба крака, и ка Македонији и ка Бугарској. До краја године имаћемо додатних 37,6 километара ауто-пута на Коридору Х. То обухвата следеће деонице на правцу ка Бугарској (Е-80): •Просек–Банцарево •тунел Банцарево •Чифлик–Станичење •паралелни пут Бела Паланка – Пирот Запад и •Пирот Исток – Димитровград Укључујући већ завршену деоницу Грабовница–Грделица на Јужном краку Коридора Х, свеукупно ћемо имати додатна 84 километра нових ауто-путева само у 2016. години. До средине 2018. изградићемо још 106 километара ауто-пута на Коридору Х, чиме ће комплетни правци ка Македонији и Бугарској бити пуштени у саобраћај. То је достигнуће које је без преседана у новијој историји Србије. Закључили смо уговор и ускоро почињемо са радовима на деоници Сурчин–Обреновац, дугој 17,6 киломе тара. До краја 2017. завршићемо 50,2 километра ауто-пута од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига на Коридору XI. Такође, на истом путном правцу ћемо наћи начин да финансирамо изград њу деонице

Прељина–Пожега, дужине 31 километар. Планирамо да изградњом преосталих 20,5 километара ауто-пута од Остружничког моста до петље Бубањ поток комплетирамо сектор Б обилазнице око Београда, али и да наставимо са радовима све до Винче и Панчева, чиме ће се реализација овог дуго очекиваног пројекта привести крају. Завршетком стратешке мреже аутопутева стећи ћемо конкурентску предност у овом делу Европе. То ће нам, такође, омогућити да пружимо подршку малим и средњим предузећима, а власници малих фирми у руралним деловима земље имаће прилику да своје производе пласирају широм света. Да би се додатно привукла директна страна улагања у наредном периоду и побољшао приступ кључним градовима као што су Крушевац, Краљево, Куршумлија, Прокупље, Панчево, Вршац, планирамо да наставимо рад на про јектној документацији и да,

уколико обезбедимо повољна средства за финансирање, започнемо са изградњом: Ауто-пута Ниш–Мердаре (77 километара) – пројекат који ће допринети томе да Србија постане регионални лидер у саобраћајној инфраструктури. Циљ нам је да започнемо са изградњом прве фазе овог пројекта од Ниша до Плочника (40 километара) у 2018. години. Ауто-пута Појате–Прељина (Моравски коридор, дужине 111 километара). Овај стратешки ауто-пут би повезивао коридоре Х и ХI и био би важна веза између градова у срцу Србије. Завршићемо изградњу моста преко Дрине од Љубовије до Братунца. Овај пројекат, започет у октобру 2015, биће са свим при-

ступним путевима завршен до новембра 2017.године. Такође, Жежељев мост у Новом Саду биће отворен за саобраћај у првој половини наредне године. Осим изградње нових ауто-путева у току је и пројекат обнове дела путне мреже и унапређења безбедности у саобраћају. Потреба за рехабилитацијом мреже проистиче из чињенице да је током протекле две деценије

одржавање наших путева у великој мери било занемарено, те смо принуђени да надокнадимо овај акумулирани заостатак. Ова важна иниција тива, укупне вредности од око 49,2 милијарде динара (око 400 милиона евра) омогућиће нам да рехабилитујемо 158 километара путева до лета ове године, а до јесени да започнемо радове на додатних 67 километара. Током 2017. и 2018. интензивираћемо

радове на рехабилитацији, тако да ће до 2019. бити обновљено укупно 1.100 километара путева, при чему ће се број саобраћајних незгода знатно умањити као последица овакве интервенције. Побољшање стања путева у Србији само је део нашег плана за даљи развој инфраструктурне мреже. Повезаност Србије са остатком света такође ће почивати и на текућем побољшању

16.10.2016.

МАГАЗИН

и ширењу наше железничке мреже, а тржиште за коришћење железничке инфраструктуре смо отворили за све домаће и стране превознике. У наредне четири године уложићемо значајна средства у железничку инфраструктуру. Рехабилитоваћемо, модернизовати и изградити укупно 874 километра пруга. У 2015. наша железничка мрежа превезла је 17 милиона путника и 12 милиона тона терета. Када будемо модернизовали пруге и завршили програм реформи, очекујемо пораст од 30 одсто у железничком саобраћају. Да бисмо повећали конкурентност, уложићемо 115,7 милијарди динара (941 милион евра) у модернизацију пруга и шинских возила. То ће обухватити 27 нових возована дизел гориво, 7 мултисистемских локомотива и ремонт 23 електричне локомотиве.Такође ћемо ремонтовати 400 теретних вагона. Ове године крећемо са изградњом пруге Београд–Будимпешта, радовима на деоници Стара Пазова – Нови Сад, која ће се финансирати из руског зајма. Први пут у историји, Србија ће постати део европске мреже брзих пруга, са двоструким колосеком, на којима ће

се достизати брзина до 200 km/h. На осталим правцима реконструисаћемо неке од кључних железничких линија, којима је модернизација преко потребна. Пруга Београд–Бар: већ смо започели са реконструкцијом деонице Ресник–Ваљево (77 километара), након чега крећемо са реконструкцијом преосталог дела – од Ваљева до Врбнице на граници са Црном Гором. У плану су и реконструкција деонице Сталаћ–Ђунис на линији Београд–Ниш, и модернизација пруге Ниш–Димитровград у оквиру које је планирана изградња железничке обилазнице око Ниша. Што се тиче пруге Ниш–Прешево, у току су радови на рехабилитацији три деонице (Руске Железнице / руски зајам). Наставићемо са другом фазом реконструкције железничке станице Београд – Центар (Прокоп). Такође ћемо саградити интегрисани железнички контролни центар, који ће побољшати ефикасност саобраћаја и побољшати енергетску ефикасност и свеукупну безбедност. Изградња првог интермодалног терминала у Батајници, крајем 2018, као дела логистичког центра у Београду, јесте пројекат чији је циљ до-

принос дугорочном одрживом развоју логистичке инфраструктуре у Србији који ће омогућити интеграцију свих транспортних сектора, повећану мобилност терета, повећање атрактивности и конкурентности Србије као земље транзита уз смањење трошкова транспорта робе и утицаја тешких теретних возила на животну средину. Са ефикасним интермодалним транспортним системом Република Србија ће постати поуздан и признат партнер у европском логистичком систему. Ово би требало да стимулише даље дугорочно инвестирање у циљу успостављања одрживе интермодалне платформе за будућност. Спровешћемо и неопходне реформе у циљу унапређења оперативних капацитета новоформираних железничких предузећа и „Путева Србије“, обезбеђујући већу профитабилност као и бољу услугу путницима и ефикасност у пословању. Услед знатног повећања авио-саобраћаја тοκοм претходне две године и уочене потребе за даљом експанзијом постојећих капацитета на Аеродрому „Никола Тесла“, Влада Републике Србије жели да истражи могућност учешћа приватног сектора у реализа-

цији инфраструктурних пројеката на аеродрому. Циљ Владе Републике Србије јесте да се српско авио-тржиште унапреди у складу са најбољом међународном праксом, развијајући Београд као један од кључних регионалних центара ваздушног саобраћаја, унапређујући повезаност Србије са међународним тржиштем и убрзавајући економски развој Србије и вредност коју добијајуза новац српски порески обвезници. С тим у вези, ангажовани су стручни консултанти за процену могућности примене различитих модела (продаја акција, ЈПП или концесија) којима ће се омогућити стратешки развој аеродрома. До средине 2017. Влада Републике Србије ће настојати да уведе приватног партнера на Аеродром „Никола Тесла“, који би ушао у дугорочни уговорни аранжман на бази учинка, где би приватни партнер, у складу са дугорочном стратегијом развоја, био одговоран за пројектовање, финансирање, проширење капацитета, управљање и одржавање аеродрома. Циљ је да се унапреди наше авио¬тржиште у складу са најбољом праксом, као и промоција Београда у главни саобра-

ћајни чвор региона, повећање и унапређење повезаности Србије са међународним тржиштем и убрзање економског развоја. План за аеродром у Нишу јесте да се опреми ILS CAT III системом за слетање у условима смањене видљивости, да се прошири платформа путничког терминала и изградинов торањ, а за Аеродром „Морава“ предвиђена је реконструкција (продужење и проширење) писте, опремање писте системом светлосног обележавања, уређајем заслетање у условима смањене видљивости и изградња таксистазе за везу писте сапутничким терминалом. По реализацији поменутих инфраструктурних пројеката, оствариће се сви предуслови да од Београда изградимо модерну метрополу и регионални центар за разне врсте услуга, као и својеврсну препознатљиву туристичку дестинацију. Основни циљ развоја речних лука огледа се у модернизацији ових саобраћајних чворишта, како би укупни саобраћајни систем Републике Србије учинили компетитивнијим него што је то данас. Овај циљ ћемо постићи најпре

отварањем тржишта лучких услуга за нове, европске, светске и домаће лучке оператере. Нови законски оквир који смо поставили у 2015. већ даје резултате. Преговарамо са неколико највећих светских лучких оператера око преузимања лучког оператерства у Луци Нови Сад, по систему јавно-приватног партнерства. Интересовање кинеских партнера за нову Луку у Београду је несумњиво, и ако постигнемо споразум око финансирања овог изузетно важног пројекта, омогућићемо једну од највећих инвестицијау области водног саобраћаја у историји. Исто важи и за Луку Смедерево чије капацитете треба подићи тако да прате убразни развој који смо омогућили Железари у Смедереву. Систем који смо поставили омогућиће реинвестирање средстава која се остварују кроз наплату лучких и концесионих накнада у модернизацију и изградњу нове лучке инфраструктуре. На овај начин дефинисали смо лучки систем који је компатибилан системима који постоје у свим развијеним земљама и који ће нам омогућити лакше приступне преговоре у оквиру Поглавља 14 – Транспортна политика.

МАГАЗИН 16.10.2016.

Представљен извештај Заштитника грађана за претходну годину

МАГАЗИН

16.10.2016.

ГРАЂАНИ СРБИЈЕ НЕРАВНОПРАВНИ ПРЕД ЗАКОНОМ

- Како је 99 одсто закона довољно за квалитетан и достојанствен живот грађана највећу енергију треба посветити њиховом поштовању и оправданим очекивањима грађана у другој деценији 21. века. - Основа годишњег извештаја Заштитника грађана је двадесетак хиљада обраћања грађана, шест хиљада притужби и три хиљаде поступака контроле који потврђују да су живот великог броја грађана у том периоду обележиле економске недаће и недовољан ниво правне сигурности. - Грађани су пречесто вишак у систему, неко ко квари причу о реформама, унапређењима, дометима и врхунским резултатима, а тако не би смело да буде. - У поплавама је уништено 42 километара пута и 56 мостова, а изграђено само девет, док се почетак више пута најављиваних радова на изградњи пута између Појата и Прељине, са њим и регулација Мораве и депоније, стално одлаже. - У Србији закон не важи подједнако за све грађане, а да особине које треба да имају превасходна значај при избору по правилу буду потискиване подацима о политичкој, или некој, другој припадности. - наша Администрација је жртва разних партијских пленова и популистичке политике

Саша Јанковић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.10.2016.

едавно објављен редовни годишњи извештај Заштитника грађана Саше Јанковића за претходну годину био је тема бурне расправе како на седници ресорног Одбора за правосуђе Народне скупштине тако и у различитим круговима у којима и даље влада подељено мишљење о њему. Све што се дешавало, и актуелност тема из извештаја, повод је за трибину у Свечаној сали Градске управе на којој је Јанковић говорио шта би власти, како републичке тако и на локалном нову, требало да ураде да би стварност изгледала онако каквом се приказује у различитим документима. Констатацији да реформе политичког система и увек нови закони у знатној мери исцрпљују, како ауторе тако и оне који у парламенту треба да потврде њихову ваљаност, супростављен је став Заштитника грађана да је 99 одсто закона довољно за квалитетан и достојанствен живот грађана, а да највећу енергију треба посветити њиховом поштовању и оправданим очекивањима грађана у другој деценији 21. века. Основа годишњег извештаја Заштитника грађана је двадесетак хиљада обраћања грађана, шест хиљада притужби и три хиљаде поступака контроле који потврђују да су живот великог броја грађана у том периоду обележиле економске недаће и недовољан ниво правне сигурности. Иако званични подаци све чешће потврђују економски напредак, о чему сведочи повећан јавни приход, све је чвршће уверење да је то резултат узимања од грађана него повећања производње. Добар пример је Краљево у коме још нису прорадили извори јавних прихода, по основу повећања производње и других економских генератора, па су грађани они од којих се захвата највише. У таквој ситуацији све је присутнији страх за егзистенцију што, по многима, сужава простор за нормалан живот и рад. Оно што више брине, а спада у домен интересовања Заштитника грађана, је недостатак правне сигурности. Подједнако као и кад се неко са здрав-

ственом књижицом упути према болници, где очекује квалитетну здравствену услугу, требало би да у филијали Националне службе за запошљавање оствари право на рад под истим условима као и неко други. Искуство показује да је у оваквим случајевима превасходни фактор нешто друго, све чешће партијска припадност или нека друга врста везе. У таквој ситуацији се поставља оправдано питање очекивања да се ово, и друга права, остварују зато што су свакоме гарантована законом, а не због било какве врсте везе са доносиоцима одлука. Опасним се сматра и уверење да би онај ко се позове на своја права због тога могао бити окривљен да ради против заједнице, власти, народа и државе. Све што су писали Заштитнику, и што је утврђивано у поступку контроле, води ка ставу да су грађани пречесто вишак у систему, неко ко квари причу о реформама, унапређењима, дометима и врхунским резултатима, а тако не би смело да буде. Разговор са представницима локалних власти који се баве људским и мањинским правима потврђују чињеницу да је приватизација у Краљеву потопила некадашње економске гиганте и оставила без посла велики број људи, што потврђује тезу о економским недаћама. Ако се томе дода да долазак двадесетак хиљада интерно расељених лица није равномерно расподељен на друге општине, јер није било довољно подршке остатка државе, па је сконцентрисан искључиво у Краљеву, јасан је став Заштитника грађана да су реформе остале изнад живота највећег броја људи. Ову тезу додатно ојачава уверење да је, због поремећаја у раду „Аутотранспорта“, знатном броју ђака отежан долазак до школе, а онима који имају срећу да раде и до радних места. Безбедност није до краја загарантована ни одговарајућим мерама заштите од поплава па су, уместо да се ради другачије, неке куће трећи пут поново грађене. У поплавама је уништено 42 километара пута и 56 мостова, а изграђено

само девет, док се почетак више пута најављиваних радова на изградњи пута између Појата и Прељине, са њим и регулација Мораве и депоније, стално одлаже. Критички тонови у редовима локалних власти оцењују се добрим, колико и тврдња представника Полицијске управе и тужилаштва о задовољавајућем нивоу усклађивања рада што је резултирало формирањем Савета за безбедност. Из притужби које су на адресу Заштитника грађана стизале из Краљева произилази да локална администрација није ни лошија ни боља од других у Србији, да има проблема са преспорим радом а понекад и неодговрајућим образложењима одлука које се доносе. Најјачи утисак оставља став да данас у Србији закон не важи подједнако за све грађане, а да особине које треба да имају превасходни значај при избору по правилу буду потискиване подацима о политичкој, или некој, другој припадности. - Не само да не важи подједнако за богате и сиромашне, партијски опредељене и неопредељене, него не важи подједнако у Краљеву, Суботици и Београду, не важи подједнако дању и ноћу. Често се зна погледати на другу страну јер је наша администрација, таква каква јесте, жртва разних партијских пленова и неке врсте популистичке политике где се каже ОК, нека свако узме свој део, свој плен, од тих нећемо тражити превише јер их иначе мало плаћамо, а наши су. Грађани су и до сад живели у недовољно уређеном друштву, преживеће и даље, па хај'мо да решавамо краткорочне проблеме. Зато много људи одлази из земље а најтежи и највише поражавајући податак је што сматрају како у Европи и свету има много бољих места за живот. Ја са 46 година мислим, и верујем, да нам нигде не може бити боље, да другу државу немамо, а да смо спосбни да од свог града и државе направимо заједницу у којој ћемо ићи уздигнуте главе и ми и сви други око нас – каже Јанковић. Куриозитет посебне врсте предста-

МАГАЗИН 16.10.2016.

вља став појединих министара да за спровођење појединих закона не постоји политичка воља. Извештај Заштитника грађана сведочи о обраћању великог броја грађана који указују на дужину трајања поступака пред редовним судовима због чега је присутно све мање поверења према њима. Из овога произилази став о потреби реформе изнутра и неопходност да се одупре политичким притисцима и размишљањима како ће коју пресуду тумачити по ко од политичара. Правници шансу за адекватну реформу државне управе виде у европским интеграцијама, а уверење да стање у овој области помно прати Европска комисија води ка ставу да овај процес треба искористити бар у мери у којој су то учиниле неке земље у окружењу. Значајан део трибине посвећен је правној сигурности због уверења да се најосновније осећање везује за слободу која је морала бити ограничена законима да би је и други уживали у највећој могућој мери. Повод је уверење да би апсолутна слобода једних ограничавала слободу других. На неравноправност указују бројни примери који сведоче о селективном приступу државе према одређеним групацијама становника или привредних субјеката. И док се код једних, због поремећаја у пословању и немогућности да самостално опстану на тржишту, покреће стечајни поступак другима се опраштају дугови који се мере десетинама и стотинама милиона евра што подрива осећање да су сви у земљи равноправни. У таквој ситуацији задовољавање и основних животних потреба често зависи од чврстине везе са неким из владајуће странке, или бар фракције у оквиру странке на власти. - Често ме оптужују да се бавим политиком. Политика је нешто позитивно, сваки човек је политичко биће, а политику ограничавају закони да не би била самовоља. Не може бити политичка одлука да оставимо Краљево без донација државе, а неким другим самоуправама трансфери буду већи. То не сме да буде политичка одлука и то мора да буде у домену права. Ми смо дошли у ситуацију да је та политика

окупирала и медијски и пословни простор, па у Србији не можете да се бавите информатичким бизнисом без политиче конотације, да не причам о увозу и извозу стратешких производа. Политика је окупирала здравствени и образовни простор, и права је окупирала. Настојим да ту политику вратим у легитимни простор и суочавам се са политичарима који су га заузели. Наша академска заједница се позива на аутономију образовања, а не постоји аутономија која каже да не важе закони. Имали смо случај човек треба да буде изабран за научно звање, надлежна комисија каже да испуњава све услове, а на гласању каже ми смо против. Када покушамо да се суочимо са таквом врстом схватања политике, кад се суочите са таквом разулареном политиком онда се бавите политиком тако што је враћате у њен легитиман домен. Ја не причам ни о социјалдемократији, левици, десници, конзервативизму и либерализму, већ о основним постулатима нормалног друштва где правила важе за све. Кад прихватимо да правила морају да важе и за политичаре, да политичка воља постоји да донесемо закон а кад га донесемо његово извршавање је питање владавине права, онда ће неко заиста моћи да се бави правом политиком и нуди грађанима идеје у смислу левице, деснице и осталог. Ово су питања која се тичу свих нас без обзира којој политици припадамо – објашњава Јанковић. У ситуацији кад не постоје институције које ће адекватно одговорити на потребе грађана тешко је дати оцену каква је држава у којој је дуги низ година свако од политичара желео да од грађана направи поданике. Захтев модерних друштава да се закони подједнако примењују на све, а да пред њима буду равноправно третирани сви који плаћају порез и од чијег се новца држава финансира, води ка потреби о промени свести што би требало да буде кључ за враћање политике у легалне оквире. Да се много тога доживљава на погрешан начин сведочи уверење о разумевању и помоћи државних институција чак и у слу-

чајевима кад их на то обавезује закон. Искуство сведочи да много што се ради није у складу са законима, али се преко тога прелази ма колико да проузрокује и велике трагедије. Довољан доказ су примери оних који ни током деценија нису успели да остваре нека права само зато што систем није препознао да мора да функционише на основу закона. Типичан пример је солидаран порез, чија се уставност доводи у питање, по коме свако ко оствари приход изнад одређеног нивоа мора да плати прописан део. Под удар закона доспеле су и породиље којима је држава била дужна да уплаћује део зараде током породиљског боловања. Како то није чинила редовно довела је ову категорију становника у неповољан положај у ситуацији кад је, истовременом исплатом за неколико месеци, премашен лимит одређен за месечна примања. - Кад је донео закон законодавац није намеравао да опорезује неког за три прихода које није добио на време него за један велики. Пореска управа је и оваквима наплатила порез, а при томе дала мишљења да чланови Српске академије наука и уметности треба да буду изузети, и не плаћају порез, иако и једнан месечни износ знатно премашује лимит. Закон каже да се опорезује један месечни приход, а то што су за три месеца исплаћена одједном не значи да је један – објашњава Јанковић. Проблем није могао да реши ни ресорни министар, јер се позива на обавезу да води рачуна о макроенер гетској стабилности, па је председник владе дошао у ситуацију да потврди како свима који су оштећени треба вратити неправедно одузет износ зараде. Две године је прошло док неко није схватио да се ради о нонсенсу што Заштитник грађана сматра неуспехом исто колико и настојање да колегама у иностранству објасни необјашњиво, да се не извршавају правоснажне пресуде. Бројни показатељи упућују на закључак да се превише енергије троши да би се постигло оно што је исувише јасно. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.10.2016.

Промене односа према ратним војним инвалидима

МАГАЗИН

16.10.2016.

ТЕЖАК ПУТ ДО УГЛЕД

- Својеврсни вакум у коме су се нашли ратни војни инвалиди био је повод за појаву различитих групација које су у њихово име потраживали, и добијали, знатна средства од државних институција и локалне самоуправе. - Због неадекватног понашања неодговорних појединаца, донатори постали огорчени на све инвалиде. - Иако тачан број инвалида у Краљеву никад није утврђен сматра се да их има око 130 од којих је 110 учлањено у ново удружење. - Верује се да међу једанаест хиљада инвалида на нивоу државе има бар хиљаду оних који су лажирали уверења. - Краљево је у свим ратовима деведесетих година поднело највећи терет, па има највише инвалида и највише погинулих него било који други град у Србији. - Од 2010. године са списка оних који су се сматрали инвалидима скинули чак осам стотина оних за које је доказано да су лажирали инвалидност

Фото: М. Радовановић

ДА И ДОСТОЈАНСТВА

еминовна последица свих ратних дешавања је мањи или већи број инвалида, како цивилних тако и оних који су то постали у борбама две или више сукобљених страна. На чињеницу да је током последње деценије прошлог века велики број војних обвезника из Краљева мобилисан и упућен на ратишта широм земље надовезује се друга која сведочи о великом броју страдалих и оних који су постали трајни инвалиди. Највећи број њих је по престанку ратних операција покушавао да, кроз Удружење ратних војних инвалида општине Краљево, оствари бар део права које гатрантују позитивни прописи. Трајало је то све до пре десетак година кад су активности почеле да јењавају, јер градска управа није имала довољно разумевања за проблеме ове категорије становника и њиховог удружења које није могло да поднесе ни трошкове комуналија, па је престало да постоји. Својеврсни вакум у коме су се нашли ратни војни инвалиди био је повод за појаву различитих групација које су у њихово име потраживали, и добијали, знатна средства од државних институција и локалне самоуправе. Кад је дара превршила меру они који се сматрају аутентичним представницима ове групације становника у септембру прошле године одржали су оснивачку скупштину и изабрали ново руководство са задатком да се, поред залагања за остварење права, изборе и са онима који су то у њихово име злоупотребљавали. Председник Удружења ратних војних инвалида града Краљева Војислав Вукашиновић потврђује да је велики број њих у овој организацији препознао поштену намеру и придружио се организацији која је у врло кратком времену успела да збрине неколицину најугроженијих, а другима обезбеди средства за реконструкцију појединих делова стамбених објеката. Чини се да су у том периоду најрадоснији били најмлађи чланови њихових породица јер су, после пуних дванаест година паузе, поново добили новогодишње пакетиће.

МАГАЗИН

16.10.2016.

- Покушавамо да ратним војним инвалидима вратимо углед, част и достојанство јер су, због неадекватног понашања неодговорних појединаца, донатори постали огорчени на све инвалиде. Било је међу њима појединаца који су имали статус ратног војног инвалида, али и других чији је статус био сумњив. Дешавало се да траже помоћ за реконструкцију куће неког инвалида, а да то што добију заврши на пијаци или продавницама – каже Вукашиновић. Удружење окупља инвалиде из ратова вођених током последње деценије прошлог века, а међу њима има и оних који нису рањавани у ратним операцијама али су статус добили на основу психичких обољења насталих као последица ратног стања. Искуство показује да се враћа поверење у удружење које води рачуна о сваком члану, а посебно значајним чини се обавештавање о правима на одређене повластице кад је у питању упис деце у високошколске установе и ослобађање од плаћања дела или целог износа школарине. Од прошле године инвалиди сами остварују право за одлазак на бањско и климатско лечење које је годинама злоупотребљавано, па су га користили рођаци оних који су се најбоље снашли током неколико последњих година. Негативне појаве биле су присутне у готово свим срединама у којима је било инвалида, али је у Краљеву први пут почело да се говори о злоупотребама које су се манифестовале на различите начине. Податак о укупном броју инвалида, међу којима је и велики број лажних, ствара лажну слику о броју учесника у ратном збивањима на основу које би се могло закључивати о снази способној да ратује са целим светом. - Ми смо први изашли у јавност и причали о удружењима која оснивају супружници и најбољи пријатељи појединих инвалида. Нису у питању само средства већ и информације које нису стизале до свих којима су намењене, јер се показало да самозвани председници, кад заседну у фотеље, мисле само на себе.

На веб сајту ресорног министарства објављују се информације које смо дужни да проследимо свим члановима, јер има много оних који нису у ситуацији да буду укључени у друштвене мреже. Резултат новог начина рада огледа се и у чињеници да смо за кратко време упутили 40 захтева наших чланова за одлазак на лечење. Прошле године је о трошку државе у бање отишло 250 инвалида, а ове године ће пет стотина. Конкурс траје до 10. октобра, а ја сам већ послао четрдесетак захтева – каже Вукашиновић. Иако тачан број инвалида у Краљеву никад није утврђен сматра се да их има око 130 од којих је 110 учлањено у ново удружење. Број варира из више разлога и док се повремено смањују због преминулих повећава се због оних који долазе из различитих делова бивше Југославије. У зависности од степена инвалидитета сви су сврстани у десет група од којих они из прве четири добијају финансијско обезбеђење према важећем закону, а остали према владиној уредби. Они који су у радном односу примају само инвалиднину а осталима припада накнада за незапослене у складу са републичким просеком примања. Верује се да међу једанаест хиљада инвалида на нивоу државе има бар хиљаду оних који су лажирали уверења због чега предстоји свеопшта ревизија како би се утврдио тачан број, уштедело и избегло непотребно трошење средстава. Од новог закона који се односи на ову категорију становника очекује се да исправи недостатке претходног и све који су се огрешили о њега подвргне кривичној одговорности. Уз то би морали и да врате новац који су неоправдано примали током три последње године. Иако они са већим степеном инвалидитета нису способни за рад подаци показују да у Краљеву има доста запослених инвалида. Евиденцију о свима има Центар за социјални рад што је повод да се назпосленима у одређеним ситуацијама нуди посао уз претњу да буду скинути са евиденције уколико га одбију. Да и у овој области има

Војислав Вукашиновић

МАГАЗИН 16.10.2016.

доста калкулисања сведочи податак да су месечна примања појединих групација већа од оних која би могла да остваре радом. Законска регулатива настоји да на најбољи начин задовољи потребе ратних војних инвалида који у оквиру Сектора за борачка питања Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања настоје да је побољшају. Отуда и уверење да нови закон и није тако лош и да може знатно да утиче на положај свих који докажу да им је статус додељен на основу релевантних докумената. Ма колико да су проблеми сложени искуство показује да се не разликују много од оних које ова категорија становника има у другим срединама. Добра прилика за разговоре о томе су бројни скупови различитим поводима, а најчешће приликом такмичења која се на нивоу државе организују десетак пута годишње. Ка њима воде квалификациона такмичења на којима по три првопласирана стичу право за учешће на републичком. Једно такво одржано недавно у Жичи било је прилика за одмеравање снага у риболову, али и за толико потребно дружење уз припремање разних ђаконија од улова. Дружења су прилика за подсећање на време проведено у рату и размену искустава, посебно кад се сретну они који су учествовали у истим операцијама или рањени од исте гранате. Посебно корисним показало се дружење бивших бораца са психичким обољењима, а неколико сати у друштву оних који имају исте муке по правилу је добра прилика да се бар на кратко дистанцирају од свакодневних проблема. Највећи проблем у раду оваквих удружења представља подмирење најосновнијих трошкова, јер буџетска средства намењена њиховом финансирању ни изблиза не задовољавају бар најосновније потребе. Због тога се необично важним сматра недавни састанак представника удружења са градоначелником Краљева др Пред-

рагом Терзићем и чланом Градског већа задуженог за бригу о овој популацији Радојем Томашевићем. Оптимизам међу инвалиде уноси сазнање да је после дужег времена неко из власти уопште пристао да их саслуша. Повод је неразумевање проблема и уверење да би одобравање одређених повластица, посебно оних које се односе на ослобађање од дела трошкова за комуналне услуге, могло у знатној мери да оптерети ионако све сиромашнији буџет иако проста математика потврђује да од око 130 ратних војних инвалида тек петина користи услуге „Топлане“ и „Водовода“. Краљево је у свим ратовима деведесетих година поднело највећи терет, па има највише инвалида и највише погинулих него било који други град у Србији. Због тога и боли сазнање да су знатна средства у доброј мери усмеравана према онима који то не заслужују. - Оно што знамо је да се много њих позивало на нас и да су узимали средства која су као донације стизала из иностранства, од цркве и разних појединаца. Свесни смо да је криза, али немојте да нас понижавате док се трудимо да реновирамо три купатила, или кров на кући, можда обезбедимо огрев и помоћ за десетак најугроженијих. Нисмо никада отишли да тражимо помоћ од неког кога не познајемо. Увек идемо код пријатеља који знају да смо часно зарадили своје ране и који имају поверење у нас, али сазнамо да су долазили и многи који то не заслужују. Захвални смо свима који су помагали, чак и онима који нису могли да знају да ће то да заврши у погрешним рукама, а то што помоћ није стигла до свих који су заслужили и није њихова грешка – каже Вукашиновић коме је статус трајног инвалида признат пре више од десет година. То га ослобађа обавезе да сваке године одлази у Крагујевац или Београд у којима заседају неке од комисија које су од почетка ревизије 2010. године са списка оних који су се смат-

рали инвалидима скинули чак осам стотина оних за које је доказано да су лажирали инвалидност. И поред тога процењује се да оваквих има још око хиљаду што је повод за наставак провере. Вукашиновић је убеђен да, након тешке повреде коју је доживео са деветнаест година, не би ни преживео да није био тако млад и имао 120 килограма. Тешко рањен у главу, са гелерима који су се задржали у мозгу, три месеца је био у стању клиничке смрти, а годину дана потпуно слеп. Све то доприноси да боље од осталих разуме проблеме оних који су доживели сличну судбину, па тешко преживљава сваку ситуацију кад некоме не може да помогне. - Кад одем код човека и видим у каквом стању живи, и кад видим његову породицу, морам да се смејем да не бих био на терету, а кад одем кући три дана не могу да се опоравим. Ми који смо били на одслужењу редовног војног рока на првој борбеној линији никада нећемо рећи да нам је лоше, па своје повреде и бол носимо у себи. Данас има оних којима је призната стопопостотна инвалидност, а можда их је метак само окрзнуо. Надам да ће се и то преиспитати, јер такви понижавају мене и моју породицу јер би, да није таквих, имали веће привилегије. Ни један инвалид није доживео да му буде боље. Зар мислите да не бих дао све паре које примам да не морам ујутру и увече да пијем по пуну шаку лекова, а други да им израсте нова нога или рука – каже Вукашиновић. Уверење да се јавно прича о проблемима ратних војних инвалида подгрева наду да би однос према њима и у локалној средини могао да се подигне бар коју степеницу више. Охрабрење је преточено у поруку градском руководству да поведе више рачуна о инвалидима, јер су фотеље у којима седе пуне њихове крви, делова тела и зноја. Све што се дешавало током последњих четврт века указује да до остваривања заслужених права води само заједништво. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.10.2016.

16.10.2016.

МАГАЗИН

Предраг Воштинић

Локални фронт у Скупштини града (1)

- Кад бахатост власти пређе границу, и прерасте у охолост, ствара се опасност од апсолутне неосетљивости на сугестије средине у којој делује. - Локални фронт једина политичка опција која може да окупи било какав народ. - Током неколико година напредњачке власти највише је страдала пристојност. - Три основна начела Локалног фронта на којима је засновано поверење бирача, без странака, страха и лидера и без компромиса. – Локални фронт постоји због изневерених обећања власти. - Политичари се не баве политиком него управљањем јавним ресурсима и злоупотребом јавних фондова

Фото: М. Радовановић

БЕЗ СТРАХА, ЛИДЕРА И КОМПРОМИСА

а многе изненађење, за нешто више од пет одсто бирача не, после локалних избора у Краљеву била је појава одборника Групе грађана Локални фронт на првој седници новог сазива Скупштине града 16. јуна ове године. Шест радних седница од тада довољно је за прве утиске о којима сведочи шеф одборничке групе Предраг Воштинић који подсећа да Локални фронт чини група пријатеља која је функционисала неформално и пре одлуке о наступу на изборима. Све њих у дугом периоду везивали су исти ставови који се тичу основних животних и моралних, потом и политичких начела. Стрпљење је попустило кад се учинило да је опште расположење ширег круга људи постало неиздржљиво, да се урушавају морална начела, а бахатим понашањем представника власти спречава спровођење закона што је било довољно да се искристалише став о потреби политичког деловања којим би се успорило даље назадовање. У тренутку кад је расположење достигло границу агресивности, и запретило предузимању радикалнијих мера

МАГАЗИН

16.10.2016.

према носиоцима локалне власти, међу фронтовцима је превладао разум и став да се ка променама крене кроз институције система. Први корак био је формирање удружења грађана које је преузело обавезу да, притиском на власт, утиче на државне институције како би обављале посао одговорно и у складу са законом. Направљен је у октобу 2014. године са идејом да се притисак појачава до мере која гарантује поштовање свих професионалних и моралних начела. У Локалном фронту сведоче како им је одавно постало јасно да власт у бахатости прелази границу и постаје охола стварајући опасност од апсолутне неосетљивости на сугестију средине у којој делује. Став да власт окошталу у систему функционисања не може да освести ни најдобронамернија критика, и уверење да ће јој се народ због тога осветити кад тад, био је повод за тромесечне расправе оправданости потребе о уласку у политички живот. Копља су се ломила око предлога да се постане део система, како би се мењао изнутра, и другог да се настави дотадашњи при-

тисак све док се нешто не промени. - Ми смо као група за притисак стекли доста добру популарност на друштвеним мрежама, јер је то што смо мислили и говорили делио јако велики број људи, па је наша група на Фејсбуку за кратко време имала две или три хиљаде симпатизера, а на Твитеру преко хиљаду јер се геометријском прогресијом увећа нешто што треба да се подели као порука или идеја. Знали смо да снага лежи у обавештавању људи, а први тромесечни период не памтим као најлепши од настанка Локалног фронта. Био је мучан, али је представљао изазов за демократске процесе унутар самог фронта које смо истестирали до крајњих граница и одлучили да изађемо на изборе. Оног тренутка када смо то решили договорили смо се да нећемо бити испод цензуса, а да ће свако учинити највише што може у својој околини како бисмо људима у Краљеву показали да паметни, пристојни и образовани људи морају да имају заступнике у градској скупштини – каже Воштинић. Краљевчани који су пажљивије

пратили дешавања на политичкој сцени, често и случајни пролазници, били су сведоци различитих акција и перформанса које је реализовао Локални фронт. Оне уличног типа имале су за циљ да позову на протесте којима би се изразило неслагање са неким потезима државног и градског врха. У такве се убрајају неосновани напади на Заштитника грађана, неосновано коришћење буџетских средстава, борба за смањење незапослености и слично. Циљ перформанса био је да се исмеју поступци појединих представника власти, а својевремено замајавање народа са полиграфом повод за импровизовани уређај полиграформанс за тестирање истинитости појединих реченица пролазника који су на то пристали. Чини се да је неколико стотина окупљених и по најлошијем времену било добра опомена онима према којима је била усмерена оштрица Локалног фронта, првенствено због уверења да је ово једина политичка опција која може да окупи било какав народ. Посебну пажњу овим активностима нису поклањали ни локални ме-

дији па су, док однос није промењен, једини начин за обавештавање симпатизера биле друштвене мреже. Пред априлске изборе ове године појавило се неколико удружења грађана уверених да би могле да пређу праг који од Скупштине града дели оне са мање поверења грађана, а поред Локалног фронта успели су да га прескоче само још Староседеоци Краљева и околине. Срећном околношћу сматра се податак да су међу фронтовцима људи комплементарних способности и образовања, дизајнери, стручњаци за маркетинг и писање програма. Највећим квалитетом се сматра спремност да физички поднесу све изазове предизборне кампање, посебно задовоље компликоване административне процедуре. Јак мотив који је водио ка дефинисаном циљу било је уверење да је током неколико година напредњачке власти највише страдала пристојност. - Без обзира на све марифетлуке и крађе, којима није одолела ни једна власт, ова последња се показала прилично груба када су у питању основна

људска права, па су били недостојни саговорници када су у питању важне теме. Ми се на њих осврћемо као на људе који греше шта год да ураде, јер је све што су урадили до сада био задатак страног партнера који су морали да изврше до краја, или је извођење локалне, или какве друге, бахатости за рачун и корист неког од својих партнера и дотадашњих финансијера. Увек је имало везе са корупцијом или наредбама које су морали да испуњавају. Шта год да кажемо за њих готово није било потребно да аргументујемо, јер реалност аргументује и то колико нас је незапослних и то колико ко прима плату. Шта год да причају на телевизији о просечној заради није тешко проверити у фрижидеру, или на одсечку за плату ако је уопште имате, па знате да ли вам је животни стандард као у Немачкој, евентуално и бољи, или је далеко гори од било које земље у окружењу – каже Воштинић. Уверење да добар део бирача долази са сеоског подручја повод је за потребу да посебна пажња буде посвећена овом делу становништва. И поред најбоље жеље изостала је због

МАГАЗИН 16.10.2016.

краткоће времена и потврде да ову територију покривају странке владајуће коалиције које у периоду пред изборе злоупотребљавају доступну инфраструктуру. Као нова снага на политичкој сцени Локални фронт није могао да рачуна на било какву финансијску помоћ, па су током трајања кампање, коришћена лична средства чланова, па су због тога и поруке бирачима штампане у ограниченом броју примерака. Сем чињенице да није било никога ко би финансијски подржао кампању од уласка у изборну трку преовладало је уверење како би евентуалним прихватањем било прекршено једно од три основна начела, без странака, страха и лидера и без компромиса, на којима је заснован процес добијања поверења бирача. - Нема компромиса, јер би сваки компромис подразумевао рециклажу неког претходног политичара и свакако би нам урушио бар део бирачког тела коме се обраћамо, а намеравали смо да сузимо циљну групу, да бисмо били реални, и ту је можда одговор на питање да ли смо запоставили село. Имамо ми теме о којима би могли са пољопривредницима да разговарамо, а имао би ко и да то обави. Ја не знам много о пољопривреди, али знам много људи блиских Фронту који знају како се макроекономски планира пољопривредни систем, а не само микроекономија сеоског домаћинства. Имали бисмо шта да разговарамо и то ћемо учинити кад будемо могли сами да исфинансирамо, јер и даље немамо апсолутно никаквих прихода. Ма колико може изгледати елитистички у граду смо се фокусирали на људе који унапред знају то о чему причамо, не на оне којима треба објаснити да су ово лоше странке него оне који су једнако разаочарани као и ми и који су се осетили превареним од свих претходних. Такав број људи није мали, а по слободној процени оријентисали смо се на петнаестак посто у самом граду од чега је преко половине прихватило наше по-

руке. Испоставило се да смо свима успели да објаснимо како смо ти који ће обезбедити једнаку заступљеност у градском парламенту и да ћемо бити заступници њихових интереса – објашњава Воштинић. Реални циљеви постављени пре избора добра су подлога за задовољство оствареним резултатима, јер је основна идеја била да се уђе у скушптину одакле је могуће утицати да се неке ствари померају. Изборни резултат носи и висок степен одговорности према свима који су поклонили поверење Локалном фронту, а притисак због тога не попушта ни после четири месеца рада парламента, јер удружење и постоји због изневерених обећања власти. Улазак две сасвим нове и непознате политичке групације у локални парламент прилика је за сусрет са добрим делом оних који су заступали интересе бирача и у претходном сазиву Скупштине града. Први утисак, а касније се поклопио са искуством осталих, потврђује да је то, за добро васпитаног одраслог човека, прилично неприродна средина. Овакав став проистиче из утиска о постојању врло притворног пријатељства међу свима који се тамо налазе више година, неки и деценија. О томе сведоче неслане шале на рачун других и осећај о фамилијаризованом простору скупштине који доживљавају као свој без обзира у којој су странци. - Појављујемо се и гледамо да ли је могуће да су то они људи који се у принципу расправљају пред говорницом и једни о другима говоре ружне речи кад им то политички одговара. Истовремено смо схватили да су то људи који су феудалне добитке на изборима већ поделили у страначким просторијама, а ту долазе да обаве онај други фарсични део управљања, а то је да верификују оно што су се у странкама договорили. Ту се човек заиста не може осећати добро. Први наш сусрет је био сусрет са једном врстом невидљивог неморала који је оличен у фарси међусобне комуникације, а иако се нисмо бавили питањима будуће власти добијамо прва

сазнања о томе. Ми нисмо били тема ни за какве коалиције, али долазимо у ситуацију да сазнамо ко је шта поделио у тим страначким просторијама. Добијамо Тргоменову коалицију СНС и СПС са пензионерима, боксерима из Јагодине и радикалима који се појаве само да одгласају. Дуго нисмо знали ко ће са ким и то је најгори део приче о изборима и политици у Србији, јер се резултати чекају и по 15 дана. Потом се чека воља највећег међу њима да наметне услове, онда почињу преговори колико може да се прихвати то што од њих очекује а то се увек, и искључиво, тиче испуњавања личних и задовољавања партијских интереса, а нико не помиње јавни и интерес народа. Тек кад задовоље личне интересе, које формулишу као партијске, ми добијемо власт и то се заиста зове феудално управљање. То чак није ни политичко стање, више је предполитичко, јер се политичари не баве политиком него управљањем јавним ресурсима и злоупотребом јавних фондова. То је оно што се дешава Србији и можда је највећи проблем који није везан само за локалне изборе – каже Воштинић. Основном предношћу уласка у скупштину фронтовци сматрају могућност да са скупштинске говорнице укажу и на овакве појаве, тим пре што се и раније дешавало да одређена странка добије право управљања неким од локалних ресурса у замену да гласа за све што предложи већинска. У Локалном фронту су свесни да са пет одборника не могу да промене стање у одлучивању, али верују како могу да утичу на промену свести бирача указивањем на бројне малверзације. Једна од њих односи се на промену статута неког јавног предузећа, или установе, не да би функционисало боље него да би на место директора био постављен неко ко нема адекватну квалификацију, али је партијски подобан и може да испуни захтеве дефинисане у коалиционом споразуму. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.10.2016.

Шеснаест година од демократских промена: Иван Новчић (1)

МАГАЗИН

16.10.2016.

ХВАТАЊЕ ЗА ВАЗДУХ

- Од припадника последње мартовске, јунске и септембарске класе ЈНА многи се нису вратили кућама, док су остали доживели горко искуство разарања земље. – Након приватизације краљевачка „Млекара“ од 130 сведена на дистрибутивни центар са само четири радника. - Наговештај догађаја који су водили ка 5. октобру 2000. године стварао је слику о револуцији која ће донети боље време, сменити све мракове прошлости и кадрове који су се свих претходних година иживљавали над народом. – Потврда победе др Војислава Коштунице на септембарским изборима 2000. најавила историјски преокрет и спас земље од режима који је, током претходних десет година, пружао све мање наде да би нешто могло да се промени

Иван Новчић

Фото: М. Радовановић

но што се дешавало током последње деценије прошлог века на различите начине су доживљавале поједине категорије становника, посебно оне чији су припадници у то доба стицали пунолетство и у време првих ратних окршаја 1991. године ступали у редове Југословенске народне армије. Све до тада идиличну слику о ратним збивањима стварали су на основу филмова Вељка Булајића и Хајрудина Крвавца у којима су партизани бранили народ од „четничких злотвора“. Доба каквог таквог лагодног живота из времена социјализма наследило је постсоцијалистичко са проблемима чије се последице осећају и данас. Према чврстом ставу Ивана Новчића мушкарци рођени 1972. године су у то време претрпели највеће тешкоће, јер су школске клупе заменили касаранама као припадници последње генерације ЈНА. Од мартовске, јунске и септембарске класе припадника армије многи се нису вратили кућама, док су остали доживели горко искуство разарања земље.

МАГАЗИН

16.10.2016.

У време кад је вишепартијски систем тек почињао да пушта дубље корене опозиционе партије су плодно тло нашле међу најмлађом генерацијом дојучерашњих бораца док су, у покушају да наставе прекинуто школовање, настојали да потисну осећање беспомоћности из не тако далеке прошлости. Трећу годину последње деценије прошлог века обележила је снажна економска криза која је оне сналажљивије усмеравала према шверцу најдефицитарнијих производа, а сваки долазак студената кући био је прилика да се из престонице донесе по нешто од онога што недостаје. Мали занати су развијани и по студентским домовима, а највише посла имали су продавци цигарета и они који су успели да савладају вештину шишања. Иако се прелаз из безбрижног, у коме су бригу о свему водили родитељи, у период нестабилности чинио исувише наглим преовладава уверење да су бар услови студирања били повољнији него данас, пре свега у односу

на подмиривање најнеопходнијих трошкова. Уверење да је релативно мало пара било довољно за подмирење основних животних услова у знатној мери је утицало на чињеницу да се велики број младих одлучивао за студије. И поред свега растао је отпор према владајућем режиму манифестован у све чешћим демонстрацијама чији су организатори увек рачунали на подршку студената. У таквој атмосфери су и они са великом дозом резерве према властима морали да признају како се подиже ниво адреналина на сваки помен имена председника Србије Слободана Милошевића. - Сама помисао да може да се сруши један аутократа и диктатор подизала је адреналин зато што смо виђали какви су кадрови око њега и какву политику води. Сви смо пружали отпор томе иако сам ја гајио извесну дозу резерве при помисли да неће много тога моћи да се промени. Већ 1996. у Краљеву су се скупили студенти из свих градова, а док смо шетали са протестантима осећала се енергија ус-

мерена против режима због чега сам на сваком гласању гласао против Милошевића. На првим вишестраначким изборима 1990. појавиле су се политичке опције које су биле главна опозиција Милошевићу. Никада нисам био заљубљен у Вука Драшковића који је још 1990. године, кад се појављивао као главни противник Милошевићевог система, имао веома лош наступ. Иако ми уопште није био симпатичан умео је да изведе масу на улице и подигне адреналин младим људима, а ни ја нисам био имун на то, због чега је 90 посто припадника моје генерације било против Милошевића – каже Новчић. Краљево се сврстава међу мањи број градова из унутрашњости у коме је, после полувековне владавине комуниста, опозиција преузела власт што је означило увод у велике промене. Интересантним се у то време показало одушевљење припадника генерације која је загазила у трећу деценију живота. Оно, је након смене са власти Со-

цијалистичке партије Србије на локалном нивоу, повод за осећање отрежњења због схватања да је могуће извести промене и на вишем нивоу организовања власти. Није им у то време било претерано важно ко су људи који су преузели полуге власти у граду колико да је она сменљива. Сама та чињеница била је довољна за уверење о бољим данима што је не тако ретко било повод за жестоке сукобе и са родитељима. Чврсто уверење да нема горих од оних који су били на власти било је довољно за симпатије према новима ма ко да су били именом и презименом. Са факултетском дипломом у џепу Новчић се сврстао у ред малог броја оних који су непосредно након студија имали прилику да се запосле у доброј државној фирми. Краљевачка Млекара је у то време радила изузетно добро и сваког дана откупљивала између 70 и 80 хиљада литара млека са простора Рашког, Расинског и Моравичког округа. Као највећа организациона јединица у оквиру „Имлека“

запошљавала је нешто мање од 150 радника, а млеко и млечне производе преко тридесетак линија дистрибуирала на широком простору између Крушевца и Рашке, потом целе територије Косова и Метохије и Црне Горе. Са редовном платом руководиоца радне јединице у оквиру Сировинске службе за откуп млека, из система који је савршено фунционисао, чини се да није било превише разлога за бунт, посебно не за рушење власти. Из данашње перспективе чини се да је „Млекара“ функционисала без већих потреса, јер није било афера какве се везују за данашње време. Све до тренутка кад су прве бомбе почеле да падају на Србију чинило се да тек формирана породица има релативно добру перспективу. - Нисмо познавали светске прилике, ни шта се све иза њих крије, а све се вртело око отимања Косова и Метохије. Иако смо имали негативну енергију према Милошевићевом режиму припадао сам националној струји која је сматрала да је то што ради НАТО

16.10.2016.

МАГАЗИН

један од највећих злочина у 20. веку, па се гнев који је био усмерен према Милошевићу сад прелио према њима. Знао сам да су у питању били кључеви Косова и Метохије које Милошевић није хтео да преда и зато је дошло до бомбардовања. Није њему било много стало до Косова и Метохије колико да сачува власт по сваку цену, па је у отпору према европским званичницама и западним земљама видео начин за одбрану свог положаја. Продао би он Косово, као што су то касније урадили његови ученици, али се плашио гнева народа. Касније се испоставило да је тиме што је сачувао територију од уласка НАТО трупа остварио циљ. У Европи је владао меркантилни капитализам, или једна врста неолибералног капитализма, у коме су попуњени капацитети, па се траже земље у које капитал улази са великим команијама и за мале паре купује домаћа предузећа, не простор на коме се налазе већ тржиште. Купују јефтино раднике, машине и целокупно тржиште, па праве монополистички систем, а касније ћемо видети да у сарадњи са нашим постпетооктобарским дрипцима заправо економски разваљују ову земљу – каже Новчић. Типичан пример је краљевачка „Млекара“ која је у време Новчићевог запослења имала 120 радника, сировинску базу и фарме са којих је произвођачима, у замену за млеко, додељивала приплодне јунице, семенску пшеницу и кукуруз, ђубриво и све што је било неопходно за унапређивање производње. Тако су стимулисани да се баве производњом млека чију је прераду уз помоћ савремених машина контролисао високо образован кадар. Након усвајања Закона о приватизацији „Имлек“, у оквиру њега и краљевачку „Млекару“, купио је само неколико месеци раније основан инвестициони фонд Салфорд. Све до половине педесетих година прошлог века „Млекара“ је пословала као независно предузеће и као таква ушла у „Имлек“. Очекивања да се у посткомунистичком периоду велико предузеће расформира на онолико

организационих јединица колико је добровољно ушло у њега, и свака самостално одлучује о даљој судбини, целокупно је продато приватном власнику, а краљевачка „Млекара“ сведена на дистрибутивни центар са само четири радника. Значајан допринос овоме су, верује Новчић, дали руководећи кадрови из редова социјалиста који су убеђивали раднике како ће у новом систему имати плате од хиљаду евра. Многи од запослених су поверовали да славине којима теку мед и млеко само што нису отворене, док су на сумњичавије својеврстан притисак почели да врше преко ноћи именовани менаџери за поједине области рада. У тренутку кад је истекао рок важности колективног уговора створени су услови да дугогодишњи радници, један по један, остају без посла. - Прво су угасили магацин, па кухињу, онда производњу, потом сировинску службу да би, од 120 до 2009. године, остало само четири радника. Фирма је продата 2003. а од тада се полако, по систему куване жабе, један по један гасе сектори, радници убеђују и малтретирају, а старији шаљу у пензију са минималним отпремнинама. Тек тада је било јасно чему све то води, али и касно да се било шта предузме. Производња је угашена 2010. а овде се само откупљивало млеко, возило у Београд на прераду да би били враћани готови производи. Сад три приватника откупљују млеко и возе до Прељине, потом за Београд, а радници само куцају на таблетима и раде обрачуне док не укину и овај део посла и преместе у велике тржне центре као што су Темпо или ДИС. Млађи су се и снашли, многи су завршили у лудници, неки су отишли у иностранство и као да је то био циљ постпетооктобарске власти. Бивши радници „Магнохрома“, „Фабрике вагона“, „Јасена“ и других предузећа постали су партијска машинерија јер кад су испали из система, нису могли да се хватају ни за шта осим за ваздух. Спас су видели у владајућим партијама, па је отуда оволико партијског кадра у државним предузећима. Уместо да

остану у производњи, преради или услугама, један број радника се прелио у државне, или јавне установе и предузећа, па смо у катастрофалној ситуацији – каже Новчић. А тек пре нешто мало више од шеснаест година већина оних из треће деценије живота одушевљавала се могућношћу да је дошао крај великом диктатору каквим им се чинио председник Србије. У то време још нису биле избледеле слике догађаја у Румунији, који су завршени свргавањем са власти дугогодишњег председника ове земље Николае Чаушескуа. Зато је наговештај догађаја који су водили ка 5. октобру 2000. године стварао слику о револуцији која ће донети боље време, сменити све мракове прошлости и кадрове који су се свих претходних година иживљавали над народом. Овакве ставове Иван Новчић је прихватио још за време студија, а признаје да је имао лепо мишљење и према „Отпору“, посебно због сазнања да припадају по годинама блиским генерацијама. Кулминацију незадовољства изазвало је одсуство спремности да се призна победа опозиционог кандидата на изборима за председника Србије, што је било увод у до тада највеће протесте и генерални штрајк. Новчић припада онима који због обавеза 5. октобра 2000. године нису били у ситуацији да учествују у историјским догађајима који су резултирали сменом власти. Колико су околности дозвољавале и он је преко средстава информисања помно пратио дешавања све док обраћање новог председника др Војислава Коштунице није најавило историјски преокрет и спас земље од режима који је, током претходних десет година, пружао све мање наде да би нешто могло да се промени. Београдски догађаји резултирали су позитивним шоком међу припадницима генерација које се од свих других у историји земље разликује по готово стопостотном противљењу свему што је чинила дотадашња власт. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.10.2016.

16.10.2016.

МАГАЗИН

Љубодраг Стефановић

Најстарији воћар у буковичком крају

- Пуних десет година су Љубо Стефановић из Буковице, и његова супруга Милица, били препознатљива лица на продручју између Сплита и Трогира, повремено у Шибенику и Задру. - Годину дана је воће из овог краја завршавало на сарајевском тржишту, а читавих десет у нешто сиромашнијој Црној Гори. - Поразно делује уверење да се средства не деле на начин који утиче на повећање и побољшање производње због чега прети опасност да ефекат буде далеко од очекиваног, а да средства Фонда за пољопривреду буду потрошена узалуд. - Нису више поуздани ни надалеко познати калемари крушевачког краја, а све је мање поверења и према квалитету који нуди Институт за воћарство до кога све више садница стиже од других произвођача

Фото: М. Радовановић

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА МЕЂУ ВОЋКАМА

МАГАЗИН 16.10.2016.

верење да пољопривреда представља значајан потенцијал Краљева и околине старо је колико и организована производња у оквиру ове привредне гране. Посебно место у њој представља воћарска производња која деценијама уназад бележи стални напредак. И док највећи део онога што се обере у воћњацима завршава у некој од бројних хладњача, пре него се упути у иностранство, остаје само сећање на време кад су краљевачки воћари сами освајали тржиште на простору целе Југославије. Живи сведок је седамдесеттрогодишњи Љубодраг Стефановић из Буковице који је тајне трговине воћем почео да савладава од петнаесте године живота кад још није имао шта поштено ни да обуче. Са одрастањем су повећаване површине засада различитог воћа што је захтевало проналажење нових тржишта, а најпрофитабилнијим се показало, поготово у лепше доба године, оно на јадранској обали. У прво време возом, касније и сопственим камионом, стизало је воће из Буковице до Сплита, а онда даље на север све до Задра. За воланом камиона је све време био Љубо иза кога стоје хиљаде километара пута а ни једна саобраћајна незгода, чак ни саобраћајни прекршај. Трајало је то све до почетка деведесетих година прошлог века кад се над овим делом земље надвила ратна опасност што је било повод да Стефановић у Сплиту, због чињенице да се и у таквим условима усудио да дође на потенцијално опасно подручје, буде јунак једног телевизијског прилога. Годинама пре тога имао је закупљену тезгу на једној од сплитских пијаца на којој је пласирао највећи део годишње производње. Колико је то било значајно сведочи понуда да је уступи за износ од десет хиљада немачких марака, па четврт века касније остаје жал јер је остао и без пара и без тезге. Пуних десет година су Стефановићи, посебно супруга Милица, били препознатљива лица на продручју између Сплита и Трогира, повремено у Шибенику и Задру. Годину дана је воће из овог краја завршавало на сарајевском тржишту, а читавих десет у нешто сиромашнијој Црној Гори. Свуда је Стефано-

вић, док су то прилике дозвољавале, био уважаван и радо виђен гост са, како каже, јаким везама међу највишим представницима власти. О томе колико је био цењен сведочи податак да је до црногорског тржишта, и пијаце у Никшићу, долазио и кад нико други са ових простора није успевао да стигне даље од граничног прелаза на Меховом кршу. Два пута недељно је у „застави“, посебно ојачаном гибњевима произведеним у „Фабрици вагона“, према мору кретало између три и четири тоне најразноврснијег воћа, највише шљива, јабука и крушака. Возило је било до те мере поуздано да га никада нису зауставили припадници саобраћајне полиције нити проверавали његову тежину. Товар су за транспорт припремали берачи, а Љуба стизао тек да одспава неколико сати док не буде припремљен за транспорт. - Ишао сам мало преко Зенице, а мало низ кањон Неретве преко Мостара. Пут је такав да сам два сата по поноћи обавезно морао да досипам воду у хладњак, а ако ни то није помагало да станем и одморим бар десетак минута. Милица је била доктор за продају, јер код ње није бачено ништа. Понекад мало затегне цену да бих ја стигао, а кад стигнем ујутру одмах ступа у дејство. Прва резервација тезге у Сплиту коштала ме је литар вискија, а кад сам дошао код директора пијаце нисам ни знао колико кошта виски. Дам 120 марака, па још 60, а ћутим иако ми не беше право. Тезга узе добре паре и за два дана ми се исплатила. Имали смо велики магацин у близини и ручна колица која су зарадила милионе – каже Љубо. Колико је у овој области пољопривредне производње важан квалитетан садни материјал најбоље се уверио Стефановић током дугогодишње сарадње са чачанским Институтом за воћарство чији су стручњаци, сем саветовања, учествовали и у орезивању воћа. Зна то Љубо и сам, али не би могао да стигне да обради седам хектара колико има под засадима. Много тога се на тржишту променило од времена кад је почињао да се бави овим послом, па и однос откупљивача међу којима је све више оних сумњивог реномеа. То је повод да безрезервно верује само још једном од њих па је спре-

ман да, иако то још није случај, на исплату чека и годину дана. Воћарство се показало прилично специфичним видом пољопривредне производње пре свега због великих улагања у различите препарате којима се обезбеђује квалитет произвова у складу са светским стандардима. Зато је прошлогодишња цена од 25 динара за прву класу јабука, и само 17 за другу, била довољна тек да се покрију трошкови производње, па су произввођачи овог краја пажљиво пратили кретања на тржишту и очекивали да достигне 38 и 30 динара. Велика конфузија влада и на тржишту средстава за заштиту па вешти продавци користе сваку прилику да произвођачима, који увек кубуре са средствима за рад, понуде јефтиније препарате. Искуство показује да то није увек добро решење као ни оно кад се цене, посебно у време несташице, енормно повећавају. Стефановићи никад нису штедели кад је у питању заштита засада воћа јер само најквалитетнији, у кишно доба године уз дуплу дозу, гарантују квлитет производа. Кад су синови Милован и Мирко стасали за самосталан рад Љубо им је препустио више од хектара земље на којој гаје јабуке и крушке. Остатак је, каже, наменио унуцима који се полако укључују у производњу. Док не буду способни да се потпуно осамостале на преосталом делу породичног имања Љубо поред крушака и јабука узгаја и вишње које су се показале као најисплативије. Од шљива најроднијом се показала „чачанска најбоља“, јер педесетак стабла даје и тринаест товара рода изузетног квалитета. Милица и Љубо су посебно поносни на крушку циклонку, пореклом са простора Мађарске, која више од свих других врста може да стоји а да се не промени. Пуне две деценије целокупну производњу откупљује Предо Перишић који преузима све врсте воћа. Годинама стицано поверење између двојице пословних пријатеља ни у једном тренутку није поколебано и поред притисака осталих откупљивача да на сарадњу убеде Стефановића као једног од најреномиранијих произвођача са ових простора. Поред седам хектара под воћем Сте-

16.10.2016.

МАГАЗИН

фановићи имају нешто земље под ливадама и кукурузом. Да би се све обрадило квалитетно и на време потребан је свакодневни рад од раног јутра до касних вечерњих сати, понајвише током сезоне брања кад се врло често изгуби представа о времену. Поред припреме гајбица и допремања до калемара почесто је потребно обићи и раднике који раде на брању. Са највећим бројем њих нема проблема, а у време кад нема довољно радне снаге да се задовоље потребе свих воћара овога краја промакне и по неко ко није превише спреман да се максимално ангажује. На брању вишања ангажује се и по двадесетак радника који за дневницу од две хиљаде динара, знатно већу него код других произвођача, оберу род већи од три тоне. Како је вишња посебно осетљива потребни су искуснији берачи него кад су у питању друге врсте воћа. Највећи број њих долази из Дедеваца и по правилу приоритет за ангажовање увек дају породици Стефановић. Све је увреженије уверење да је од производње знатно тежи пласман поготово на краљевачкој пијаци где су се, каже Љубо, у управи окупили Курта и

Мурта па „само краду и отимају“. Нема много лепих речи ни за актуелног директора „Пијаце“ са којим се партијски разишао у тренутку кад су се социјалисти удружили са демократама. - Звали су ме из СПС зато што сам велики произвођач и молили ме да останем код њих. Разочарао ме је Дачић кад је отишао код Тадића, јер су Тадићевци крали, ови сада можда мало, али не краду толико – објашњава Стефановић разлоге због којих се приклонио напредњацима. Знатна улагања у пољопривредну производњу унеколико се умање кад се врати део средстава уложен у куповину горива и вештачког ђубрива. Поразно делује уверење да се средства не деле на начин који утиче на повећање и побољшање производње због чега прети опасност да ефекат буде далеко од очекиваног, а да средства Фонда за пољопривреду буду потрошена узалуд. Иако их није користио Љубо је довољно чврст у уверењу да их највише добијају нерадници који средства, сем што нису способни ни да врате, најчешће користе ненаменски за куповину аутомобила и других возила.

Већ крајем октобра почиње окопавање, ђубрење и јесење орезивање воћа, а нагомилано искуство је добра основа за контролу оних који га врше. Љубо не зна колико је укупан број стабала на његовм имању, али зна да је за ову услугу плаћао и по седамдесет надница. На плантажи која се простире иза кућа у Буковици има садница различите старости, од две до двадесет година. Виталност засада одржава се сталним занављањем новим садницама уз појачан опрез, јер и на тржишту садног материјала има оних који покушавају да зараде на лак начин па се служе различитим средствима. Нису више поуздани ни надалеко познати калемари крушевачког краја, а све је мање поверења и према квалитету који нуди Институт за воћарство до кога све више садница стиже од других произвођача. Љубо сведочи да старијим воћарима највише сигурности пружају проверени калемари из генерација блиских њиховој. Резултати воћарске производње би били знатно бољи кад би се обезбедило адекватно наводњавање. У оближњем потоку воде нема довољно, а није ни од-

говарајућег квалитета, па се као једино решење намеће копање артерског бунара. Податак да у градњу система за заливање треба уложити десетак хиљада евра Стефановића, а и друге воћаре овог краја, најчешће одвраћа од ове идеје. Податак да је пре неколико година град направио велику штету воћарима, а поједине засаде онеспособио за озбиљније приходе током неколико наредних година, води ка размишљању о постављању противградних мрежа. У овом крају их још нема и због чињенице да су трошкови производње јабука, крушака и шљива и без тога довољно високи. Највећа зарада остварује се на роду трешања и вишања које стижу раније кад још нема опасности од града, па је и то разлог што се не размишља озбиљније о овој врсти заштите. Да на тржишту средстава за заштиту влада приличан јавашлук сведочи уверење о малом броју стручњака способних да укажу на адекватну примену, али и сумња да се исти препарати, са различитим ценама, на тржишту појављују под различитим називима и шифрама што повећава сумњу у њихову делотворност, посебно код оних домаће производње.

На плантажи породице Стефановић шљива стандардно добро рађа и сваке године пребаци 13 товара. У јесени након бербе орезују је стручњаци Института за воћарство под будним оком искусног старине инсистира на радикалнијем ослобађању сваке биљке од непотребних грана. Ни стручњаци ни воћари овога краја нису склони примени тако радикалних мера па по који пут, у шали, посаветују најстаријег међу њима да се обрати психијатру. Ма колико код потрошача влада уверење да је претерана заштита различитим препаратима штетна произвођачи знају да без ње не би могли да остваре ни потребан квалитет ни количину производа која би оправдала велики рад и улагања. Крај вегетационог периода време је кад се врши обрада и прихрана земљишта пре него што, након анализе, стручњаци препоруче одговарајућа средства за ову сврху, а посебно важним сматра се потреба да превелика количина јаког вештачког ђубрива не оштети најситније жилице на корену биљке. Стефановић потврђује да највеће количине различитог врста воћа предаје от-

купљивачу који га даље транспортују према иностраном тржишту, претежно руском. Оно што стигне на пијацу најчешће није убрано већ је само пало са стабала. Да се не би оштетило при паду трава испод воћке се шиша на начин који обезбеђује заштиту, па се на тржишту овакви производи појављују као руком брани, а да није тако потврђује знатно нижа цена од оне која важи за ову врсту. Ни представници локалне самоуправе нису чести гости у овим крајевима сем кад се на некој од прослава, као што је Дан куване ракије, не окупе испод по које шатре са добрим печењем. Унуци Раде и Небојша су већ загазили у другу половину треће деценије живота, а уз редовне радне обавезе ангажовани су и у воћњаку. Три хектара под воћем није довољно да би њихове породице могле да очекују безбрижну будућност што води ка потреби проширења тренутних засада. Забрињава и уверење да млађи, иако има изузетака, нису спремни да се максимално посвете послу и раде колико неке старије генерације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.10.2016.

Изложба краљевачког Историјског архива

МАГАЗИН

16.10.2016.

СЕЋАЊЕ НА ВОЗ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА

- „Воз братство јединство“ је пуних 28 година била велика југословенска манифестација која је у основи имала догађаје из 1941. године, а настала спонтано из појединачних сусрета бивших изгнаника из Словеније и њихових домаћина из Србије. - Ауторке изложбе Радмила Радовић и Јасна Марковић на двадесет једном паноу приказују хронологију манифестације, настанак, организацију, обележја, симболе, пријатељске односе и сарадњу између Марибора и Краљева

едесет пета годишњица од времена кад је из Марибора према Краљеву кренуо воз са потомцима двадесет година раније у овој средини прихваћених избеглица из Словеније повод је да краљевачки Историјски архив приреди изложбу као подсећање на манифестацију која је трајала пуних 28 година. „Воз братство јединство“ је све време била велика југословенска манифестација која је у основи имала догађаје из 1941. године, а настала спонтано из појединачних сусрета бивших изгнаника из Словеније и њихових домаћина из Србије. Први воз je кренуо из Марибора 14. септембра 1961. године, а име су му дали сами путници, бивши

МАГАЗИН

16.10.2016.

изгнаници који су кренули у посету својој браћи. Од тада, па скоро три деценије, сваке године су путовали возови братства-јединства с наизмени чним поласцима из оба града. Већ првих дана немачке окупације 1941. године у Краљево је стигло око три хиљаде избеглица из свих крајева Краљевине Југославије, највише са простора Независне државе Хрватске, Словеније и Косова и Метохије. Словенци који су се склањали пред германизацијом били су смештени код домаћина са којима су поделили ужас октобра 1941. када је немачка војска, у периоду од 15. до 20. октобра, стрељала више од две хиљаде цивила. Успомене су чували заједно, а на њима

је настала сарадња између општина Словеније и Србије из које се родила манифестација „Воз братства јединства“. Непосредну организацију спроводили су међуопштински и координа циони одбори „Воза братство-јединство“ са седиштима у Краљеву и Марибору, а и одговарајући органи у оквиру општинских конференција Социјалистичког савеза радног народа. Још током Другог светског рата на годишњицу стрељања у Краљеву родбина и становници града излазили су на гробље стрељаних и одржавали помен жртвама. Након ослобођења земље, све до деведесетих година, није више било помена, али је на гробљу одржавана комеморација

палим жртвама да би временом прерасла у манифестацију под називом Октобарске свечаности која је трајала скоро месец дана и обухватала бројна политичка, културна и спортска догађања. На помен или комеморацију су, спонтано или организовано, долазиле и бивше избеглице из различитих делова Словеније а поред родбине стрељаних, избеглица или њихових потомака, и бројне делегације, обични грађани и омладина. Скупштина општине Краљево је на комеморативној седници поводом 25. годишњице стрељања донела одлуку да се одреде улице које ће носити назив Мариборска и Цељска, а на све-

чаној седници 14. октобра 1970. године потписана је Повеља о братимљењу градова Краљево и Марибор. У наредном периоду сличне повеље потписале су и бројне организације, културне и просветне институције, привредна предузећа, и месне заједнице ова два града. Број општина које су биле укључене у манифестацију „Воз братствајединства“ временом се повећавао и кретао између тринаест и 72, а сачувана архивска грађа из тог периода била је основ да ауторке изложбе Радмила Радовић и Јасна Марковић на двадесет једном паноу прикажу хронологију манифестације, настанак, организацију, обележја, симболе, прија

тељске односе и сарадњу између Марибора и Краљева. Сем грађе која се налази у депоима Историјског архива Краљево на изложби је приказана и она коју су уступиле различите организације, установе и појединци, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј Карљево, основне школе „Живан Маричић“ и „Свети Сава“, Јавно комунално предузеће „Чистоћа“, потом Хаџи Момир Бакрачевић и Василије Туцаковиће, учесник и организатор манифестације који је помогао у проналажењу архивског материјала и уступио део документације из личне архиве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.10.2016.

Шест деценија глумачког рада Ивана Бекјарева

МАГАЗИН

16.10.2016.

КАО РИБА У ВОДИ

- На годишњицу првог наступа у представи „Ивица и Марица“ у холу Краљевачког позоришта представљен само један део изложбе о шест деценија глуме Ивана Бекјарева. - Шест година проведених у Краљеву најлепши део детињства. – Као алфа и омега краљевачког професионалног позоришта педесетих година Здравко Лукић је дечје представе радио по највишим могућим стандардима

Иван Бекјарев

марту прошле године је, под називом „Иван Бекјарев, 50 година глуме“, у београдској галерији „Прогрес“ отворена изложба поводом пола века уметничког рада популарног глумца, професора и редитеља, на којој су аутори Јована Радовановић и Вељко Смајевић представили фотографије, слике, позоришне програме, плакате, насловнице, као и награде, признања, дипломе и нову портретбисту, рад младог македонског вајара Синише Новеског. Податак да је Бекјарев, са родитељима, неколико година провео у Краљеву био је повод да, на годишњицу првог наступа у представи „Ивица и Марица“ у холу Краљевачког позоришта буде представљен само један део. Ретроспективна изложба носи назив „Иван Бекјарев шест деценија на сцени“, а приређивачи су Краљевачко позориште и град Краљево. Родитељи Ивана Бекјарева потичу из Македоније одакле је отац Георги, касније Ђорђе, пред Други светски рат дошао у Београд где му се након ослобођења земље придружила супруга

МАГАЗИН

16.10.2016.

Радмила, пореклом из Ђевђелије. Ђорђе је пре рата посрбио презиме у Бећаревић, али га је након Ивановог рођења поново променио у Бекјарев како би избегао непријатности пошто се тако презивао Бошко Бећаревић, шеф београдске Специјалне полиције која је током рата сарађивала са Немцима. После завршетка основне школе Иван је уписао Шесту београдску гимназију, затим и Факултет драмских уметности, а забележено је да су га за пријемни испит припремали Мића Томић и Оливера Марковић. Током дуге и плодне каријере са подједнаким успехом се огледао у свим жанровима и медијима, одиграо више од 120 улога у позоришту, снимио више од 40 филмова у Србији, бившој Југославији и иностранству, као и велики број телевизијских серија, био радио и ТВ водитељ. Најчешће је наступао у Југословенском драмском позоришту, у коме је 33 године био члан и дугогодишњи првак, а као гост играо је главне улоге и у осталим београдским театрима и више позоришта

у Србији. Иван Бекјарев је добитник Октобарске награде града Београда, награде „Нушићевих дана“ за животно дело глумцу-комичару, два „Златна ћурана“ на Данима комедије у Јагодини, „Златни смијех“ на Данима сатире Јазавца у Загребу. Победио је на фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, а за допринос филму добио је награду Југословенске кинотеке. Од оснивања је редовни професор глуме на Академији уметности у Београду, а током 16 година био је уметнички директор и селектор Међународног фестивала монодраме и пантомиме у Земуну. Само шест година у Краљеву било је довољно да их Бекјарев сматра најлепшим делом детињства, јер је у том периоду стекао много пријатеља и школских другова, а краљевачку изложбу доживљава и као посебно признање оцу који је педесетих година прошлог века учествовао у формирању краљевачког среза. Отварање изложбе било је прилика да се сазнају и бројни непознати подаци, између осталих да

МАГАЗИН 16.10.2016.

је Бекјарев одрастао на обалама Женеве, да је „Жикина шареница“ национална емисија и да је првим појав љивањем десетогодишњег Бекјарева на сцени Народног позоришта у Краљеву остварена прва професионална улога будућег великог глумца. Управо „Жикина шареница“ била је повод да директор Краљевачког позоришта Миодраг Динуловић потврди како Бекјарев обележава шездесет, а не педесет година глумачког рада. Отварајући изложбу глумац је подсетио на прву позоришну улогу, али и бројне моменте из тог периода који су утицали да никад не заборави ни најситније детаље из краљевачког периода живота. Било је то време кад су га жестоки краљевачки момци бацили у набујали Ибар, па је напрасно пропливао, али и кад су кошаркаши Црвене звезде, која је десет година узастопно била првак државе, играли у Краљеву против домаће Слоге кад је стигла до корак од Прве лиге. Долазак Звезде у Краљево представљало је посебно задовољство због могућности да поново види омиљене Срђана Калембера, Сашу Геца и Небојшу Поповића, али и легенду краљевачке кошарке Сретена Драгојловића. Једног од касније најбољих Звездиних играча Љубодрага Дуција Симоновића упознао је много раније, у време док се Радмила фризирала код његовог оца Јешка, а нису избледела ни сећања на легенду краљевачког здравства, педијатра др Обрена Јовића. У то време је млечна пијаца била у центру града, а опијајући мирис сира и кајмака сваког дана, по завршетку радног времена, покушавали да елиминишу јаки ватрогасни шмркови. Иако је десетогодишњацима тога доба фудбал био доступнији од других спортова генерације будућих тинејџера одушевљавала се потезима првих краљевачких кошаркаша Славка Петровића и Чава Штављанина. - Ово је најлепше што сам доживео у каријери и нешто најлепше што сам претурио преко главе. Овде сам глумио са десет година, а то није никаква моја заслуга. Једноставно је неко дошао, а мислим да је то био Здравко

Лукић који је као алфа и омега краљевачког професионалног позоришта педесетих година радио дечје представе по највишим могућим стандардима. Сећам се да смо Зорица Радуловић и ја били партнери и толико смо се стидели и бојали, па је било километар између нас да се случајно не додирнемо, а на једној представи се десило да паднемо са кревета бежећи једно од другог. Мој отац је послат у Краљево да са још неколико људи оснује срез. У тој екипи су били Драган Стефановић, Живота Пирић и Раде Миленковић, а као награду су добили службено путовање по Европи након кога је отац, од дневнца, међу првима у Краљеву купио електрични шпорет – сећа се Бекјарев. Ма колико да су овакве прилике повод за излив захвалности зачуђујуће звучи податак да Бекјарев помно прати збивања у Краљеву, посебно спортска, па му нису промакли ни последњи слаби резултати кошаркаша и фудбалера што је повод за апел да се учини нешто на спасавању спорта у Прву улогу на филму Бекјарев је одиграо 1967. године у филму „Боксери иду у рај“, у коме је главну улогу тумачио Мија Алексић. Славу је стекао улогом Вујковића у ТВ серији „Бањица“ 1984. године и Стевице Курчубића у телевизијској серији „Бољи живот“ насталој у периоду између 1987. и 1990. Иван Бекјарев је био кандидат за народног посланика на листи Покрета снага Србије на изборима за Народну скупштину Србије 2007. Дуги низ година се бави педагошким радом, као редовни професор глуме, на Академији уметности БК где је 2001. биран у звање ванредног и 2006. у звање редовног професора. Његови студенти били су Милан Калинић, Ива Штрљић, Александра Балмазовић, Данијел Николић.

граду. Спорт је деценијама био један од брендова који су, у годинама након ослобођења земље од окупације, градили Михајло Ђорђевић, Дочо Миздраковић, Пајо Врга и остали, потом Звездини играчи Бошко Кајганић и Слободан Јанковић, који су се калили у Слоги, као и голман Жири Вукићевић који је одавде отишао у Звезду. Наступи на бројним сценама у земљи повод су за закључак да ситуација у позориштима није добра и потврду да су одувек била у кризи, највише због недовољно пара. - Култура је на све нижем нивоу иако се не може мерити тиражом или рејтинзима. Мора да буде део свакодневице, а ако рачунамо да се култура исплати она се итекако исплати, али не моментално већ сто година касније. Данас имате представе које пре 30 година не би смеле да се појаве, а ја се чудим и писцима који допуштају да ми глумци у сваку реченицу убацимо малтене по десет псовки. Више је псовки него реченица, а да не говорим о наступима на разним телевизијама који личе на све само не на јавни наступ, а чак су и на онима са националном покривеношћу добиле право грађанства, и постале нормалне мада никад нису биле нормалне. Да би сачували сопствени језик и културу можда је време да вратимо професије које су се звале лектор и спикер – каже Бекјарев. Присутни у сали Краљевачког позоришта били су у прилици да виде делове из представе „Не само смех“ коју је Бекјарев одиграо више хиљада пута, али никад на исти начин. Са њом је, по сопственом признању, обишао цео свет, макар онај део у коме су место за живот пронашли становници ових предела. Идеја о таквом програму датира из периода аматерског бављења глумом кад је остваривана скромна зарада приликом гостовања различитим приликама. Искуство из тог периода сматра се драгоценим до мере да се у бројним другим наступима, по сосптвеном признању, осећао као риба у води. Т, Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.10.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

16.10.2016.

Инферно Двоструки оскаровац Рон Хaуард и двоструки освајач овог престижног признања Том Хенкс поновно удружују снаге и доносе пред публику „Инферно“, трећу филмску верзију супер-успешног истоименог бестселера Дена Брауна, аутора романа Да Винчијев код и Анђели и демони, који је према неким проценама до данас продат у више од 6 милиона примерака у свету. Након што се пробуди у болничком кревету у Фиренци, без сећања у вези ичега што се догодило у последњих неколико дана, Роберт Лангдон се одједном нађе на мети убице. Уз помоћ докторке Сиене Брокс, и доброг познавања симбола, Лангдон ће истовремено покушати да побегне, али и да реши најинтригантнију загонетку са којом се до сада сусрео. По сценарију који је приредио са Дејвидом Кепом филм је режирао Рон Хауард а, поред Хенкса, главне улоге тумаче Фелисити Џонс, Бен Фостер, Омар Сај и Ирфан Кан. Филм се приказује до 19.октобра у пројекцијама које почињу у 22 сата.

МАГАЗИН

Два ортака и јазавац

Ове јесени „Ноћ вештица“ стиже у домаће биоскопе - на „лудом“ вагону без кочница из „куће страве“, у којем два неустрашива ортака и њихов љубимац Јазавац крећу да спасу свет. Живот испуњен хаотичним свађама и музиком двојице другара, добричине Лазића, углађеног Петро-

вића и њиховог љубимца Јазавца, у железничком тунелу ван сваког животног колосека, једне вечери изврнуће наопачке девојчица Аманда. Млада дама под стресом успела је да побегне разбојницима лудог богаташа Распућина, који је киднаповао њеног оца научника. Два ортака и јазавац помоћи ће јој да га избави из Распућинових злих канџи, а успут ће спасти и свет. У седамдесетдвоминутном анимираном филму синхронизованом на српски језик главним јунацима су гласове позајмили Драган Вујић, Пеђа Дамјановић, Ива Стефановић, Мина Лазаревић, Никола Булатовић, Бане Јефтић... Филм се приказује од 6. октобра, а пројекције почињу у 18 сати.

Јесен самураја У романтичној комедији „Јесен самураја“ главни јунак Владица је професионални каратиста, шарман-

тни бонвиван који је некада био велики таленат, али није направио значајнију каријеру због превелике склоности ка проводу и ноћном животу. По окончању каријере враћа се у родни град, заљубљује се у Снежану и везује за њу и њеног малог сина Вукашина. Владица жели да брине о њима, али схвата да не уме да ради ништа осим каратеа. Зато га потрага за послом, који би му омогућио да брине о породици коју је управо почео да ствара, доводи у низ урнебесно комичних ситуација. По сценарију Димитрија Војнова филм је режирао Данило Бећковић а ликове главних јунака тумаче Стругар, Христина Поповић, Никола Којо, Сергеј Трифуновић, Андрија Мило-

шевић, Катарина Жутић, Миодраг Мики Крстовић. Пројекције трају који минут мање од два сата а пројекције почињу у 20.

Дечја недеља у Краљеву

ИГРА Ш

Око две стотине деце из два вртића и о подручја у Игри шешира

МАГАЗИН

16.10.2016.

Игра шешира је само једна од манифестација које се у оквиру Дечје недеље и у Краљеву организују почетком октобра сваке године. Организатори Друштво учитеља, Црвени крст и Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ успели су да на Тргу српских ратника окупе око две стотине деце из два вртића и основних школа са градског и сеоског подручја. Најмлађима из вртића „Снежана и па-

туљци“ и „Едука цент су се мало старији школа „Доситеј Об „Драган Анђелковић „Бранко Радичевић“ Дучић“ из Роћевића, из Годачице, „Вук Кар из Рибнице, „Ђура Ја градских „Браћа Вил вачки партизани“, „Јо

ЕШИРА

основних школа са градског и сеоског на Тргу српских ратника

тра Про“ придружили ученици основних брадовић“ из Врбе, ћ Уча“ из Лађеваца, из Витковца, „Јован „Олга Милутиновић“ раџић“ и „Свети Сава“ кшић“ из Конарева и лотијевић“, „Чибукоово Курсула“, „ Дими-

трије Туцовић“, „Светозар Марковић“ и 4. „краљевачки батаљон“. Позитиван амбијет у центру града и шаренило шешира најразличитијих облика и боја, направљених од широке лепезе разноврсних материјала и украшених бројним симболима, на најбољи начин су указали на слоган „Игра је све и немој да бригаш, дођи да се играш“ под којим се одвија овогодишња манифестација.

Пред наступајућу зимску сезону

БЕЗБЕДНОСТ - Најчешћи узроци саобраћајних незгода са несагледивим последицама су непажња, вожња под дејством алкохола и психоактивних супстанци, неприлагођена брзина условима пута, и лоше опште стање возила које се посебно односи на пнеуматике. - Минимална дозвољена дубина шара на аутомобилским гумама у летњим условима треба да износи 1,6, а у зимским 4 милиметра. - Појачана контрола са циљем да се упозоре возачи моторних возила на важност квалитетних пнеуматика и потребу да се њихово стање проверава што чешће риближавање зимске сезоне, и све веће опасности које вребају учеснике у саобраћају, повод је за бројне активности које имају за циљ повећање степена безбедности свих који се, из било којих разлога, нађу на путевима. Поред припадника Саобраћајне полиције Полицијске управе Краљево и Савета за координацију послова за безбедност саобраћаја на путевима у акцију под називом „Безбедност пре свега“ као друштвено одговорно укључило се предузеће „Делтиком“. Превасходни циљ акције спроведене у Краљеву је да се скрене пажња возача на општу безбедност у саобраћају као и на могуће опасности које вребају због истрошених, дотрајалих и неодговарајућих пнеуматика на моторним возилима. Током акције, а слична је пре Краљева успешно спроведена у Београду, Новом Саду и Нишу, возачима су уручени бесплатни мерачи којима

МАГАЗИН

16.10.2016.

се на једноставан начин може извршити мерење дубине шара које су главни индикатор стања, или истрошености, аутомобилске гуме. Познато је да су најчешћи узроци саобраћајних незгода са несагледивим последицама непажња, вожња под дејством алкохола и психоактивних супстанци, неприлагођена брзина условима пута, и лоше опште стање возила које се посебно односи на пнеуматике. Како су пнеуматици један од основних контаката возача са системом управљања и возном подлогом, њихова исправност и неприлагођеност временским приликама не утиче само на општу безбедност путника, и квалитет управљања возилом, већ и на потрошњу горива. Због свега се изузетно важним, посебно у зимском периоду, сматра стање пнеуматина на шта указује компанија „Делтиком“ која пословање развија широм света. Као социјално одговорна компанија, чији

приоритет представља безбедност у саобраћају, у многим земљама региона је организатор сличних акција којима је превасходни циљ безбедност возача и путника. Мерачи дубине шара се као мерно тело врло једноставно користи за мерење и указују на минималну дозвољену дубину која у летњим условима треба да изнесе 1,6 а у зимским 4 милиметра. Организатори последње акције указују на висок квалитет сарадње са свим учесницима и потврђују намеру да сличне спроведу на територији што већег броја локалних самоуправа. Повећано присуство припадника Саобраћајне полиције на улицама, и појачана контрола првог радног дана минуле недеље, имало је двоструки задатак, да упозори возаче моторних возила на важност квалитетних пнеуматика и потребу да се, уз нове мераче, њихово стање проверава што чешће.

Т ПРЕ СВЕГА

Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 16. И 22. ОКТОБРА

МАГАЗИН

16.10.2016.

16. октобар

1793. — На гиљотини погубљена Марија Антоанета 1813. — Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне. 1837. — Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова. 1846. — Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону. 1872. — Сима Лозанић је постављен за суплента хемије и хемијске технологије на Великој школи у Србији на катедри коју је до тада водио Михаило Рашковић. 1910. — Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште. Летјелица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину. 1946. — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа. 1953. — Основане су Вечерње новости. 1964. — Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем. 1973. — Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду.

1978. — Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II. 1984. — Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960. 1996. — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство. 1998. — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени. 2001. — Британска авио-компанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена. 2002. — Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.

17. октобар 1797. — У италијанском месту Кампоформио потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута Млетачка република. Француска добила млетачке поседе у Албанији и острва у Јонском мору, а Аустрија Ве-

нецију, Истру, Кварнер, Далмацију и Боку которску. 1854. — Током Кримског рата британске, француске и турске трупе почеле опсаду Севастопоља и после 11 месеци заузеле најзначајнију луку руске црноморске флоте. Мировним споразумом у марту 1856. разорен

град враћен Русији. 1855. — Енглез Хенри Бесемер патентирао поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“. 1912. — Србија и Бугарска, девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра придружила им се и Грчка, чиме је почео Први балкански рат. За непуних месец дана ослобођен готово цео Балкан, а рат завршен примирјем 3. децембра. Мировни уговор, којим се Турска одрекла готово свих својих поседа у Европи, потписан у Лондону 13. маја 1913. 1931. — Амерички гангстер Ал Ка-

поне осуђен на 11 година затвора због избегавања плаћања пореза. 1945. — Пуковник Хуан Перон извршио државни удар и дошао на чело Аргентине. 1973. — Арапски произвођачи нафте повећали цене и смањили производњу нафте као одговор на подршку САД Израелу у арапско-израелском сукобу. То је изазвало једну од најтежих економских криза после Другог светског рата у развијеним западним земљама. 1984. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Ентони Мајлса. 1988. — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову почеле масовне демонстрације Албанаца. 1989. — У најтежем земљотресу у САД од 1906, који је погодио подручје Сан Франциска, погинуло 67 и повређено више од 600 особа. 1991. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1997. — На Куби сахрањен Ернесто Че Гевара, три деценије пошто је убијен у Боливији. Посмртни остаци положени у маузолеј у граду Санта Клара. 1998. — У Лондону, где се опорављао од операције, ухапшен бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче. Хапшење извршено на захтев Шпаније за изручење ради суђења за убиства на стотине шпанских држављана током његове диктаторске владавине Чилеом. Ослобођен у марту 2000, а по повратку у Чиле Апелациони суд у јулу 2001. суспендовао судски процес, прогласивши Пиночеа ментално неспособним. Потом преиначио своју одлуку и установио да је Пиноче способан за суђење.

18. октобар 31. — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри. 1469. — Краљица Изабела од Ка-

стиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље. 1685. — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље. 1692. — постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака. 1860. — Британске трупе су, током Опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу. 1867. — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за 7,2 милиона долара. 1922. — Основана је Британска радио компанија (BBC). 1955. — Почела производнја Заставе 750 - једног од симоблоа СФРЈ. 1967. — Совјетски васионски брод „Венера 4“ ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 километара изнад површине Венере. 1977. — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара. 1989. — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене. 1991. — На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о

16.10.2016.

МАГАЗИН

Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници. Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита. 1998. — Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949. Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије. 2000. — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез. 2001. — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.

19. октобар 202. п. н. е. — Ханибал је изгубио у бици код Заме. То је завршна битка Другог пунског рата. 439. — Гејсерих, краљ Вандала и Алана, осваја Картагину, после Рима највећи град западног Медитерана. Овај догађај је касније у Вандалској краљевини коришћен као почетни догађај нове ере. 1781. — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу. 1812. — Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве.

1813. — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне. 1872. — У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена. 1915. — Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама. 1918. — У Загребу је у Првом светском рату Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу. 1935. — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију. 1954. — Закључен је англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци. 1964. — У удесу совјетског авиона „Иљушин Ил-18“, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовим на челу. Делегација је упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда. 1987. — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе. 1987. - (Црни понедељак) Дау Џонс индустријски индекс је пао 22% или 508 бодова. Ово се сматра крах берзе. 1994. — У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа. 2000. — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера те земље Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида

почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту. 2001. — Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве. 2005. — У Багдаду је почело суђење бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину.

20. октобар 1572. — Војници шпанског терција су током ноћи прегазили Шелду на њеном ушћу да би прекинули опсаду Гуса у Шпанској Низоземској.

1728. — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града. 1803. — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане. 1818. — Уједињено Краљевство и САД су потписали споразум из 1818. којим је дефинисана канадско-америчка граница дуж 49. упоредника од Тихог океана до Шумског језера. 1827. — У поморској бици код Наварина, током Грчког рата за независност, руски, британски и француски бродови уништили су турску и египатску флоту. 1935. — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 ки-

лометара. 1935. — Алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола. 1936. — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике. 1944. — Јединице НОВЈ генерала Пека Дапчевића и Црвене армије генерала Владимира Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд, у завршној фази Београдске операције. 1949. — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација. 1961. — Совјетски Савез је извршио пробу прве балистичке ракете лансиране из зароњене подморнице и опремљене бојевом главом лансиравши ракету Р-13. 1964. — основан ВИС Силуете 1971. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир. 1973. — Британска краљица Елизабета II отворила нову Оперску кућу у Сиднеју. 1984. — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник 1991. — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа. 1992. — Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН. Код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба. 1998. — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића. 1999. — Верски вођа индонежан-

ских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије. 2000. — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа. 2001. — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске. 2011. — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.

21. октобар 1097. — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије. 1520. — Фернандо Магелан открио мореуз који ће добити име по њему Магеланов мореуз. 1805. — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. У бици је смртно рањен легендарни британски адмирал, а победа је Енглеској обезбедила превласт на мору за цео наредни век. 1879. — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу свог најновијег изума - сијалице са графитним нитима. Сијалица је горела читавих 13 часова. 1938. — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон. 1941. — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали више од 7.000 цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије. Догађај је познат под називом Крагујевачки октобар. 1943. — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску 1944. — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.

16.10.2016.

МАГАЗИН

1945. — На изборима у Француској први пут су гласале жене. 1950. — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета. 1969. — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. Водио је политику попуштања затегнутости у свету, посебно у односима са источноевропским земљама, а његова „источна политика“ је допринела стабилизацији прилика у Европи. 1986. — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве. 1991. — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију. 1994. — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм. 1997. — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације. 2001. — Југословенски генерал у

пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду. 2002. — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.

22. октобар 1721. — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије. 1773. — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966. 1797. — Француз Андре Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара. 1844. — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа. 1873. — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким не-

пријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске. 1894. — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи. 1944. — Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату. 1947. — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је каш-

мирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен. 1962. — Председник САД Џон Фицџералд Кенеди издао наређење америчкој ратној морнарици и авијацији да блокирају Кубу због постављања совјетских нуклеарних ракета у тој

земљи. Кубанска криза, која је довела свет на ивицу атомског рата, окончана месец дана касније споразумом совјетског лидера Никите Хрушчова и Кенедија о повлачењу нуклеарног наоружања и деблокади Кубе. 1964. — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност. 1987. — Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аук-

цијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара. 1991. — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље. 1992. — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора. 2000. — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република. 2009. —Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7.

16.10.2016.

МАГАЗИН

100

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs