MagazIN 249 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 249 * 9. октобар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Свечано и достојанствено Место достојанствено за живот Октобарско присећање Краљевданска беседа Мед и млеко у јавном сектору Инвестицијама до јаке пољопривреде Узор многима у земљи

МАГАЗИН

9.10.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 18 20 24 32 38 44

Велика сеоба народа Краљево пало на испиту Вук из војвођанске равнице Дај педалу раку Путовање кроз време На репертоару Биоскопа „Кварт“ 55 маратона за 55 узастопних дана Времеплов

50 58 66 74 82 88 90 94

МАГАЗИН 9.10.2016.

Јануар 2016.

Обележен Дан Краљева Краљевдан

МАГАЗИН

9.10.2016.

СВЕЧАНО И ДОСТОЈАНСТВЕНО

- На Дан Краљева Краљевдан додељене октобарске награде и признања. – Октобарска награда града Краљева, уз новчани износ од 7о хиљада динара, припала др Драгану Хамовићу. – Добитници Дипломе заслужног грађанина Слободан Стојановић Кепо, Лидија Спаски, др Новак Недић и Невена Јовановић. – Заслужне организације Планинарско-смучарски клуб „Железничар“, Јавно комунално предузеће „Водовод“ и Историјски архив Краљево. – Основној школи „Живан Маричић“ из Жиче захвалница, а новинару Милану Глишовићу звање почасног грађанина града Краљева

МАГАЗИН 9.10.2016.

аст да, извођењем химне „Боже правде“, отвори свечаност поводом Дана Краљева Краљевдана припала је професорки соло певања Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Драгани Манојловић. Пре него је председник Ненад Марковић отворио свечану седницу Скуштине града присутнима је, у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ приказана филм „Од октобра 2015. до 2016.“ настао са циљем да се забележи што више рада у стварању услова за бољи и квалитетнији живот у граду. Овогодишњој свечаности је присуствовао значајан број угледних личности из земље и иностранства међу којима су били представници Српске православне цркве, амбасадор и конзул Палестине, почасни конзул амбасаде Белорусије, државни секретар у Министарству одбране, начелник Рашког управног округа, градоначелник Краљева, његов заменик, чланови Градског већа и остали сарадници, представници партнерских општина Зелене Горе и Плужине са сардницима, потом председници скупштина општина Беране, Рашка, Врњачка Бања, Чачак, Пожаревац, Крушевац, Баточина и Трстеник, генерални секретар Сталне конференције градова и општина Србије, представници Војске Србије, Полиције, Жандармерије, Безбедносно информативне агенције, судства и тужилаштва, директори републичких и локалних јавних предузећа, привредници, директори основних и средњих школа, медија и разних удружења, друштава и организација, као и добитници октобарских признања. Неуобичајено велико присуство одборника Скуштине града једној свечаној седници повод је за речи захвалности председника Ненада Марковића који у ономе што би требало да буде радна обавеза види поштовање према суграђанима. Непосредно по отварању седнице огласили су се звуци хармонике Вељка Милојковића, а Моцартов „Менует“ извео је квартет дувача ученика трећег разреда средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Пре него се прешло на радни део седнице глумац Краљевачког позоришта Предраг Павловић казивао је стихове једне од песама из ове године објављене збирке „Меко језгро“ назване „Градња куће више Жиче“ коју је прошлогодишњем добитнику Октобарске награде града Краљева Небојши Дугалићу посветио аутор Драган Хамовић, добитник исте награде за ову годину. Награде и признања, и награда за рад и дела која заслужују посебно признање, додељују се

у складу са Одлуком о признањима и награди града Краљева што је било основа да Диплому заслужног грађанина Краљева за 2016. годину заслужи Слободан Стојановић Кепо, рок музичар из Краљева за допринос у развоју рок културе. Бубњар Слободан Стројановић, рођен у музичкој породици, учинио је много на популаризацији рок културе у Краљеву седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, помогао да генерације младих заволе рок музику и одрастају уз његове ритмове. Са Радомиром Михајловићем Точком је основао групу „Смак“, једну од најбољих и најзначајнијих рок група старе Југославије. Први од осам албума објавили су 1984. године, а Кепо је био један од најбољих бубњара у земљи. Након распада групе „Смак“ основао је групу „Цвеће“, и издао истоимени албум, а прошле године „Кепа и фри спирит“ са којим је прво наступио у Краљеву. Стопама свога оца и деде кренули су и млађи Стојановићи који професионално свирају бубњеве. Диплома заслужног грађанина града Краљева за 2016. припала је Лидији Спаски, наставници музичке културе и хуманисткињи, за испољену хуманост, волонтеризам и ширење културе. Лидија Спаски је део историје Црвеног крста Краљево, јер је својим волонтерским ангажовањем служила хуманитарним идејама поштујући основне принципе Црвеног крста дајући изузетан допринос на пољу ублажавања патњи људи у невољи. Ангажовала се у време рата у избеглиштву на пружању прве помоћи, организовању добротворних акција прикупљања и дистрибуције основних животних намирница, збрињавању најугроженијих због чега је добитник највиших признања Црвеног крста. Хор Лидије Спаски је дао изузетан допринос промоцији града учествовањем у бројним музичким фестивалима, дечјим стваралачким камповима, међународним сусретима, телевизијским емисијама, смотрама, карневалима, маскенбалима, али и културно историјским манифестацијама. Лидија Спаски је председник Дечјег савеза Краљево и члан Друштва пријатеља деце, а добитник је Новембарске награде Културно просветне заједнице. Професору доктору Новаку Недићу је Диплому заслужног грађанина додељена за дугогодишњи допринос развоју и афирмацији научног и истраживчког рада. Професор Недић је доктор техничких наука и редовни професор на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву за научну област аутоматско управљање, роботику и флуидну тех-

МАГАЗИН 9.10.2016.

МАГАЗИН

9.10.2016.

нику и шеф истоимене катедре, а током дугогодишњег рада усавршавао се на универзитетима у Русији, Немачкој, Португалији и Сједињеним Америчким Државама. Део његове биографије обухвата руковођење националним пројектима, формирање Центра за аутоматско управљање, роботику и флуидну технику и Првог друштва за системе аутоматског управљања и мерења у Србији. Недић је аутор текста у најзначајнијем часопису у овој области у свету са темом о улози аутоматског управљања и роботике и управо објављене јединствене књиге из области роботике. Координатор је научног скупа који носи имеДобривоја С Божића, а афирмисан је и као спортски радник и хуманитарни активиста. Оснивач је Џудо клуба „Машинац“, један од оснивача Тениског клуба „Краљево“ иницијатор оснивања Ротари клуба „Краљево“ и оснивач хуманитарне ор-

ганизације „Стара Рашка“. Репрезентативка Републике Србије у кошарци Невена Јовановић је Диплому заслужног грађанина заслужила врхунским спортским резултатима. Прве кошаркашке кораке је започела у Женском кошаркашком клубу „Краљево“ где је већ у пионирским селекцијама показивала изузетан таленат. Професионалну каријеру је градила у Ковину, Радивоју Кораћу, Партизану и клубовима у Мађарској и Турској. Стандардни је члан женске репрезентације Србије која је највећи успех остварила 2015. године освајањем титуле првака Европе, а ове трећим местом на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. Невена Јовановић није била у могућности да присуствује данашњој седници због обавеза у новом клубу, који се такмичи у турској лиги, па је награду место ње примила њена мајка Марина. Градоначелник Краљева др Пред-

раг Терзић је доделио звање Почасног грађанина града Краљева за ову годину новинару Милану Глишовићу, идејном творцу манифестације „Дани јоргована“ и промоцију града у области културе и информисања. Милан Глишовић је дуги низ година радио као новинар у „Вечерњим новостима“ и „Ибарским новостима“, а био је дописник „Арене“ и „Сирене“ из Загреба. Радио је у Радио Београду, а од 1988. до пензионисања 2001. године био је шеф Дописништва Радио телевизије Србије у Краљеву. Глишовић је добитник бројних награда за серију емисија информативног и забавног карактера „Селима у походе“, а са екипом Радиотелевизије Србије извештавао је из Израела, Шпаније, Андоре, Немачке, Грчке, Пољске, Бугарске, Мађарске и Француске. Оснивач је Удружења српско француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“ и аутор култне еколошко-туристичке манифестације

Дани јоргована. Написао је књиге „Бранили су заставу отаџбине“ и „Јелена Анжујска“ краљица српска, а за дугогодишњи новинарски рад од Савеза новинара Југославије је 1998. године добио Повељу за животно дело. Како из здравствених разлога није био у могућности да присуствује свечаности признање је примила његова унука Александра Симовић која, као дипломирани новинар, корача стопама свога деде. Диплому заслужне организације града Краљева за ову годину Скупштина је доделила Планинарско-смучарском клубу „Железничар“ због доприноса афирмацији планинарења и развоју туризма. Клуб са 40 година дугом историјом свакодневно окупља велики број заљубљеника у природу који на планинарским акцијама у земљи и свету промовишу Србију. За собом има запажене резултате у организацији локалних и републичких пла-

нинарских акција, табора и слетова а, на основу свеобухватне табеле Планинарског савеза Србије за прошлу годину и ранг листе Планинарског друштва у Србији „Железничар“ је освајањем првог места поновио успех из 2010. године. Клуб је организатор бројних акција, слетова планинара и значајних експедиција по целом свету. Једна од значајнијих акција огледа се у припреми, чишћењу и детаљном обележавању стазе Голијске трансверзале од Манастира Жиче, преко Столова, Маглича, Чемерна, Студенице и Радочела, до Дуге пољане у дужини од 130 километара. Чланови клуба су планинари са дугогодишњим искуством водича, алпиниста и организатора акција и носиоци бројних плакета, захвалница и других награда. Посебно место у њиховим активностима заузима рад са младима. Чланови клуба су ове године учествовали на 125 акција, а њих 2.184 је прешло 1.863 ки-

лометра. Значајно признање је у име клуба примио Драган Јовановић. Исто признање припало је и Историјском архиву Краљево за полувековно чување културног наслеђа и баштине краљевачког краја јер ова еминентна установа културе пола века чува основни и незаменљиви део културног наслеђа са подручја града Краљева, и општина Врњачка Бања и Рашка, где прати стручни рад 420 стваралаца грађе регистратора. Историјски архив је оцењен као савремени чувар културне баштине отворен за грађане и кориснике архивске грађе. Ова установа поседује више од 2.400 метара архивске грађе, од докумената писаних руком до грађе модерног времена, а део рада обухвата и обележавање значајних датума из историје Краљева и Србије, учешће на научним скуповима, предавањима, пружање стручне помоћи писцима хроника и монографија. За последњих десет година кра-

9.10.2016.

МАГАЗИН

љевачки Историјски архив је имао 845 истраживача у 1.844 истраживачка дана. Прегледано је 358 метара грађе, 1.208 кутија, 1.823 књиге и 348 свежњева. Од мануелног сређивања грађе стигло се до најсавременијих технологија чувања и архивирања наслеђа непроцењиве вредности што је оставштина за будућност. Награду је примила директорка Весна Милојевић. Листу овогодишњих добитника Дипломе заслужне организације допуњава Јавно комунално предузеће „Водовод“ чији је главни адут ангажовање и реализација задатака у области водоснабдевања грађана Краљева. Према наводима предлагача, предузећа Луј Бержер, Јавно комунално предузећа „Водовод“ је, током реализације пројекта ППФ, активно учествовало и дало максимални допринос. Без техничке и стручне помоћи овог предузећа питање је да ли би цео пројекат овако успешно био

реализован и да ли би Краљево било спремно за аплицирање код ИПА фондова и реализацију пројекта вредног 17 милиона евра. Оцењује се да је реализација овог пројекта веома значајна за град Краљево, али и Републику Србију, у погледу очувања животне средине и обезбеђивања квалитеног и здравог живота грађанима, али и у погледу привлачења домаћег и страног капитала. Јавно комунално предузеће „Водовод“ снабдева водом око 80 хиљада грађана, а на извориштима се сваког дана произведе око 250 литара воде у секунди. Укупна дужина водоводне мреже износи 320 километара, а истовремено са рестаурацијом у приградским насељима се изграђује нова. Укупна дужина канализационе мреже износи око 205 километара, атмосферске канализације око 30, а око 75 хиљада домаћинстава је повезано на канализациони систем. У име предузећа које активно учествује у реша-

вању проблема насталих током ванредних ситуација диплому је примио др Миленко Стефановић. Основна школа „Живан Маричић“ из Жиче је, за допринос промовисању образовања, уметности и културе, морала да се задовољи Захвалницом коју је доделио градоначелник Краљева. Школу традиција сеже кроз векове а одликује је успешно планирање и реализација образовно васпитног процеса, а руковођење, организација и квалитет образовања су на високом нивоу што потврђује и највиша оцена Школске управе Краљево додељена у процесу екстерног вредновања који је утврдио да се истиче квалитетом наставе, учења и васпитног рада. Ученици постижу запажене резултате на општинским окружним и републичким такмичењима и конкурсима. а настава се модернизује давањем предности интерактивним облицима учења. Школа успоставља међународну сарадњу, сарађује са Манастиром

Жичом, а бави се и хуманитарним радом. Деценијама успено организује општинска и окружна такмичења из историје и информатике, такмичења у шаху, а приређује позоришне представе и бави се филмском продукцијом. Ученици и запослени промовишу не само образовање већ и уметност и културу уопште што је повод да је награду примила директорка Бојана Маринковић. Највише годишње признање Октобарска награда, уз новчани износ од седамдесет хиљада динара, припала је др Драгану Хамовићу, књижевнику, научнику и раднику у култури, за врхунска научна постигнућа у области српског језика и књижевности. Др Драган Хамовић, од недавно посебни саветник министра културе и информисања, дипломирао је, магистрирао и докторирао на групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Некадашњи члан Извршног одбора Скупштине оп-

штине Краљево задужен за културу и управник Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ био је главни и одговорни уредник часописа „Повеља“ и издавачке делатности Библитеке. Председник је жирија за доделу Жичке хрисовуље и уредник научног скупа о поезији лауреата, а радио је као уредник и заменик директора у Заводу за уџбенике и научни сарадник на Институту за књижевност и уметност. Хамовић је аутор бројних књига и песама, студија, есеја, књижевних критика, као и приређивач већег броја различитих књига. Као критичар и књижевни историчар истражује српску књижевност 12. века, а учесник је научних скупова у организацији Српске академије наука и уметности. Члан је жирија више књижевних награда, актуелни програмски уредник међународног београдског сајма књига. Био је члан Удружења књижевника Србије и међу оснивачима Српског књижевног друштва, а на његову иницијативу краљевачка биб-

лиотека је понела име ктитора Жиче „Стефана Првовенчаног“. У име свих награђених речи захвалности упутио је др Драган Хамовић. После неколико лутања свечана седница Скупштине града је поново одржана у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“. Међу опзиционим одборницима се шушка да је традиционално црвена боја омота октобарских признања, у складу са заставом и грбом града, на инсистирање напредњака промењена у плаву, а председнику Скупштине града се замера што једини од градских званичника у сали, и званица, овог свечаног октобарског дана није показао мало више поштовања и ставио кравату. Замерке су упућене и неким од званица из првог реда који нису адекватно удостојили свечани скуп,па су однос према њему показали куцкањем порука на мобилним телефонима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Градоначелник Краљева др Предраг Терзић

МАГАЗИН

9.10.2016.

МЕСТО ДОСТОЈНО ЗА ЖИВОТ

ао градоначелнику града који носи краљевско име чините ми велику част и чините ме поносним што сте на данашњи дан са нама. Хвала вам драги пријатељи што сте поред свих својих обавеза одвојили време и посветили га нама у овом тренутку славља. На данашњи дан као по неком неписаном правилу сумирају се резултати учињеног између два празника. Нећете ми замерити што сам ипак одлучио да ја то сада не чиним. Кратак филм о Краљеву између два 7. октобра изнео је пред вас само најкрупније кораке који се лако дају уочити. Кроз њих су проткани небројани ситни који тек иду ка циљу и

који ће се тек правити. Да не бих даље одузимао ваше драгоцено време, и овај дан славља претворио у пуку причу, бирам да оно што смо урадили само говори о нама. Оно што могу да обећам данас са овог места јесте да ћу, заједно са сарадницима, уложити све снаге да град Краљево буде место достојно свога имена и своје историје и у томе очекујем помоћ и подршку свих вас. Данашња седница је у маломе одраз напретка нашег града. За који тренутак овде ће изаћи људи који својим примером сведоче како се воли свој град, како се ради за њега и за реализацију оних пројеката на добробит генерација које долазе. Појединци

и институције из разних области деловања и личним залагањем чине Краљево местом достојним за живот, преносе име свог и нашег града по целом свету. Поносан сам на суграђане који ће данас у своје или име својих најближих примити признања и награду за то што чине за све нас. Лепо је данас бити градоначелник града Краљева. Хвала вам на привилегији да се тако осећам. Желим свима да будемо достојни потомци славних Немањића који ће својим наследницима оставити бар део духовног богатства у наслеђе. Још једном добро нам дошли у краљевски град и нека нам је срећан данашњи празник.

9.10.2016.

МАГАЗИН

Реч на Краљевдан: Драган Хамовић

ОКТОБАРСКО ПРИСЕЋАЊЕ 20

жртава ондашњег новог светског поретка. Тога дана, у поворци ка лагерском гробљу претвореном у парк, постајали смо једно у заједници сећања. Готово да ми беше жао што у лагерском мноштву под земљом немам да пожалим неког још ближег од наниног брата од тетке, радника Фабрике вагона, премда смо, породично, били

приложили оба мамина стрица у Јасеновцу и тати понеког блиског по херцеговачким јамама. Оверавали смо припадање Краљеву споменом на крваво збитије којем су многи наши ближњи били савременици, као што оверавамо дан-данас, сада и молитвено, након седамдесет пет година, кад се већина сведока одселила у пре-

Фото: М. Радовановић

рипало ми је у део да се, у име данашњих носилаца краљевданских признања, захвалим на указаној пажњи. Учинићу то једним кратким октобарским присећањем. Октобри у Краљеву, у годинама кад сам почињао да памтим, били су искључиво у знаку велике погибељи наших давних суграђана и својте,

МАГАЗИН

9.10.2016.

дачку васељену, где су нам још бољи и светлији него на овој страни. У ту безмерну октобарску, слободарску, јаркоцрвену причу није било укључено оближње осмовековно здање Жиче, крај којег је, на саставу Ибра и Мораве, ово наше насеље, ортогонално, дорасло до лепог града. Жича стајаше постранце, неуклопљена у оно време кобних привида. Чекао је црвени храм свој поновни час, стрпљиво и трпељиво, мада је, тачно пре три четвртине века, Жича у страдању испредњачила. Испрва рушена немачким авионским бомбама, да би је, потом, организовано палили војници Вермахта, као некада дивљи Кумани или Османлије. Баш ових, првих октобарских дана, Жичу су покушале да одбране и четничке и партизанске чете. Разарање Жиче беше симболички увод у планско затирање талаца у краљевачком лагеру, изведено већ наредне седнице. А задуго Жичи није било признавано да је октобра 1941. године, као и толико пута раније, горела са својим народом, предуго одрицано да и Жича такође беше страдалник, родољуб и првоборац. Онда најзад некако одробисмо свест, разумесмо да су нам и памћење и постојање дубљи од метежне и ра-

сколне Четрдесетпрве. У прочељу почетног сећања обрео се лик жичког ктитора, онога што је, у благоразумевању са својим братом ангелског образа, изабрао ову котлину као повлашћено место, утемељујући простор. Оквире заједничког, не само овдашњег сећања поставља Стефан Првовенчани, на самрти Симон монах, чији празник тек од пре двадесет лета славимо као Дан града. Наша пуста закашњења, наши недокајани повратци. Тек сам као студент књижевности стигао дознати да овај владалац из златних векова дубоке меморије, припада и првој постави укупне српске књижевности, чије наслеђе дописујемо и данас, са све неизвеснијим учинком и одјеком. Пре тачно осамсто година окончава Првовенчани рад на своме главном књижевном делу, које познајемо као Житије Светог Симеона. Заједно с ангелом братом, заснива укупно памћење заједнице у лику породичне повести, као причу о вољеном оцу. Народ није настао као политички или митски конструкт – како нас уче паметни – народ почиње од ликова које прво угледамо понад себе и штите нас безразложном љубављу, до краја и после краја. Писао је ратник Стефан у

РАДЊА НА АУТОБУСКОЈ СТАНИЦИ У КРАЉЕВУ Наврати, пролазниче: Поправљам успомене. Сваку преправку вршим (колико је до мене!) Само да памтилац их дотури, припомене Мајстору што обзирно, из наслага, све прене. Обављам ретуш речи, враћам свежину слици, Полирам таму сребра, сјај спајам из парчића; Жичице превезујем, залегну зупчаници – Кренуће механизам, зујање бившег бића. Кисели задах ствари, хрпе-сваштаре ћуте: Крш, квареж успомена, од патоса до врха. Вртим, уклапам, варим, макар да васкрснуте Искрсну у тренутку – па нека све се скрха.

реченом житију како га отац избавља у невољама, и након Симеоновог преласка на ону страну живота. Дозива га, средовечни самосвесни владалац, поткрај очевог житија, попут нејаког детета: „Не заборави мене, који лежи у безакоњима! Не заборави мене који се ваљам у блату сласном.“ Знао је Првовенчани краљ и врсни писац за драму људског распона, за сопствену људску кривуљу од нискости до светлости. Ктитор Жиче, очев и братовљев сатрудник на обнови Хиландара, није био заступник ситних рачуна. Рачунао је Првовенчани и улагао у велико и дугорочно. И ево нас, данас, на другом крају тога дугорочног улога, чија је главница и Стефанова црвена задужбина, која нас на много шта опомиње. Шта ли ћемо ми данашњи одржати, шта пак оставити у наслеђе, ми ваљајући у блату сласном ситних рачуна и дневних прохтева, који нас просто разједоше, изобличише да све мање личимо на себе и своје претходнике. Између две велике успомене што нас обједињују, такве какви смо – између црвене госпође Жиче и трагичног окупационог октобра – протичу успомене сваког појединачно, овакве и онакве, протеком личног времена све руменије и златније. На улазу у овдашње пристаниште аутобуских лађа годинама пролазимо крај неупадљивог црвеног киоска, радњице напуњене прашним дрангулијама. Из излога вири табла, сложена старим ручним слогом, с натписом „Поправљам успомене“. Истим се занимањем бавимо, стари земљаче, помислих једном. Уосталом, ко се тим преправкама интимно не бави, мање или више упорно? За поправке и поправљања увек се нађе довољно разлога, ако за разлоге уопште маримо. Сећања нас одржавају уједно, уцело. И оставих лирски запис о сусрету с мајстором за успомене, тиме и завршавам реч захвалницу овог посебног, краљевданског часа: На Краљевдан у Краљеву, 7. октобра 2016.

Др Драган Хамовић

Архимандрит Тихон, игуман Манастира Студенице

kraqevdanska beseda

МАГАЗИН

9.10.2016.

аренги Хиландарске повеље каже се да је Бог поставио Стефана Немању за великог жупана, а Стефану Првовенчаном није само довољно оно што је истакнуто у Хиландарској повељи о пореклу Немањине власти већ на као и Свети Сава о општој људској историји посебно о питању људског сагрешења и искупљења. Стефан Првовенчани као и други његови блиски писци, брат Свети Сава и они каснији стављају време које описују, и о коме говоре, у општи бољи домострој спасења. У том домостроју спасења, у том историјском току, гледано са хришћанског становишта налази се и Стефан Немања, преподобни Симон, Стефан Првовенчани и његов брат Свети Сава и остали његови браћа, рођаци и савременици. Како са нашег хришћанског становишта треба да сагледавамо комплетан историјски ток? У почетку створи Бог. Прва глава први стих Светога писма Старог завета. Хришћанско схватање света и његовог функционисања има своју посебност. Свест старог кољидика доживљавала је

свет као дело богова који су са светом нераздвојно повезани. Живот богова и живот света сматрани су за једно. Богови су се појављивали у животу природе и њених мена, а саме те мене и премене схватане су као одрази, или рефлексије, онога што се догађало у свету богова. Такви концепти прехришћански постојали су у Вавилону, Египту, камену касније одређене вере. Какав је однос тог старог света према историји? Анализа речи историја показује нешто што се догодило, што је неко видео и о чему потом казује. Зато сам појам историје означава нешто што је изразито и удео хришћанског, за шта стари свет пре тога није знао. Класични грчко римски свет, и ванхришћански свет, није знао за историју јер је историја догађање нечега новога у времену и у свету. Међутим, прве речи Библије „У почетку створи бог“ представљају радикално удаљавање од свих митолошких и многобожачких концепата и схватања и истичу да постоји Бог који је пре ичега другог, и који својим божанским чином све друго уводи у постојање и свему даје

почетак. Дакле, стварање света од стране Бога је почетак историје. То су чињенице које сведоче о постојању једног праволинијског концепта који је усмерен ка крају. Тај почетак већ како је почео усмерен је ка крају и тај Бог који је створио, и присутан у својој историји кроз своја дела која чини, чини да историјски ток, а не нешто друго, постаје место божјег откривења. Историјски ток у коме се налазе Немања и Стефан Првовенчани, и у коме се ми налазимо, постаје место божјег откривења, а тај историјски ток је у Старом завету био утемељен везом и савезом Бога с једне стране и старозаветног израиљског народа са друге стране. Реализација тог савеза ће да кулминира у остваривању и успостављању царства божјег. Хришћанско поимање времена данас представља хоризонталну линију. Бог је створио само почетак, имамо праволинијско кретање у коме се десио човеков пад, па Христово оваплоћење, његова појава на такав начин у свету и оно што ће тек да се деси на крају, кулминација,

9.10.2016.

МАГАЗИН

други Христов долазак и реализација тог нашег савеза са Богом. Ка том последњем цела историја тежи. Стефан Првовенчани пише житије свога оца Немање према концепту владарског житија. Гледа на Немању као на божјег изасланика. Немањин живот је део опште људске историје коју надгледа Бог. Идеја из увода дела је да Бог милује људски род и због тога тражи у њему своје угоднике, а један од тих је и Немања. Стефан позива на почетку христољупце да виде како се на земљи открива дубина божјег милосрђа. Објашњава божји домосвет спасења и веру у Христов долазак. Када се родио Немања родитељи његови нису знали, како каже Стефан, „божје тајне и пучине милосрђа које

ће бити на њему, да ће он царевати земаљскима и да ће на небесима настањивати са анђелима“. Иако тежи типизацији јунака писац никако не запоставља реалан историјски контекст. Немањин живот је био испуњен борбама и, како каже, „божјим промислом постао је сакупилац пропалих земаља отачаства свога, пасије и учитељ и обновилац онога што је пострадало“. Историјске прилике у оно време биле су веома сложене. Историчари на основу извора проучавају то време и кажу овако. У време Алексеја Трећег Анђела, цара румејског, Стефан Немања се повукао са власти и рукоположио средњег сина Стефана за великог жупана, док је старији син Вукан наставио да влада земљама

Дукље и Далмације. Као кнез, царски зет Стефан је убрзо стекао високу дворску титулу севастократора, а некадашњи односи реалне зависности у односу на Византију су сада измештени на план идеалне хијерархије независних владара. Симеон заједно са сином Савом добија дозволу да на Светој гори обнови запустели Хиландар. Уводни редови Немањине повеље говоре о пореклу његове власти. Каже како је Бог учинио Грке царевима, Угре краљевима, и како је њега поставио за жупана да влада српском земљом. Двор у Константинопољу је тада морао да гледа на Србију, мада без стварне моћи над њом, као на део система породичне царке власти. Стефан и Евдокија његова жена су теоретски били савладари. Новоподигнути Ма-

настир Хиландар био је залог чврсте везе Србије са Светом гором која је била најзначајније духовно средиште ван престонице царства Константинпоља. Од такве Србије могло се очекивати да буде заступник византијских интереса и вредности. Међутим, историјске прилике су на Византију деловале дезинтеграционо. Најпре обнова бугарског царства крајем 12. века, онда успон паске монархије, више као политичке а у другом степену црквеног утицаја. Даље, четврти крсташки рат, разарање Византије, формирање латинских државица, и франачких, и распадање Византије на два царства, Епирску деспотовину и источни део у Малој Азији. У то време држава Немањиних наследника је осциловала у двома свето-

вима и двема монархијским концепцијама, у једној византијског цара, другој римског папе, и те су осцилације биле релативно честе. Када је кнез, а називао се краљ, Вукан 1199. године добио палију за архиепископа у Бару папи се обратио велики жупан Стефан настојећи да своју државу учини монархијом. Папа је пристао и одредио легата који ће обавити крунисање, али се то није остварило због противљења Бугарске. Ускоро, 1202. године, Вукан је уз помоћ Бугарске збацио Стефана чији је брак са Евдокијом већ тада био раскинут. Папа је овластио надбискупа Пакалоче да узме заклетву верности од Вукана, али је питање да ли се то икада догодило будући да је сам угарски краљ у том моменту себе називао и краљем

Србије. Помирење браће Стефана и Вукана било је дело трећег брата архимандрита Светог Саве. Он је у Србији поново успоставио византијски поредак у којем је, иако збачени, ромејски цар Алексије Трећи Анђео имао велики, у духовном смислу, конститутивни значај. Схватање да је Алексије Трећи још увек пуноправни цар, мада без престола, било је раширено у једном делу византијског света. Појава ћириличних натписа у Студеници, и српског језика у иконографији и фрескама Студенице, имала је карактер културолошко-политичке прекретнице. Делатност Светога Саве у наредним годинама започета је са Свете горе. Иначе после тога паски легат 1217. крунисао је Стефана Немањића за краља. Склопљен је његов брак у то

9.10.2016.

МАГАЗИН

време са Венецијанком Аном, потомкињом најмоћнијег човека у региону тог времена а то је био венецијански дужд Ерих Дандоло. Наредне године залагање Светога Саве у блиском периоду доводи до тога да је делатност Светог Саве у наредним годинама кулминирала тако да је дошло до стварања самосталне цркве и преосмишљавање положаја српског краља у хијерархијама западног и византијског света и показала се као значајан чинилац у настојањима никејског царства да буде прихваћено као аутентично византијско царство. Када је Свети Сава тражио хиротонију за Србију, и када смо добили архиепископију, тада још увек Цариград није био повраћен и није се знало која ће страна од византијских државника да буде рестауратор царства. Сава даје легитимитет никејском племству и оно касније заиста рестаурира царство и повраћа Цариград. У Савиној молби да, за државу којом је владао његов брат, буде рукоположен архиепископ стављена је за

узврат у изглед богослужбена комеморација Теодора Ласкалина као својеврстан вид његовог признања за правоверног грчког цара. Рукоположење Светога Саве за архиепископа свесрпске и поморске земље, и издвајање одређених епископских средишта у Расу, Липљану и Призрену, има велики значај. У то време односи су били живи у односу на византијско царство у Малој Азији, на Епирску деспотовину, и склопљена је веридба Ане, ћерке епирског деспота Теодора Првог Анђела, и Стефана Радослава, наследника Стефана Првовенчаног који је одређен за наследника. крунисање Стефана за краља изазвало је противљење Угарске, а опасност од војног похода на Србију отклоњена је дипломатском акцијом Светога Саве. Историјске чињенице, до којих историчари долазе на основу извора, говоре о многим бурним догађајима који су, гледано са хришћанског становишта, потпуно уклопљени у божји домострој спасења света. Ако верујемо Светом Сави који каже и Житију Све-

тога Симеона „Бог који твори људима на боље нехотећи људске пропасти“, па онда пише даље, онда у свим историјским догађајима морамо да нађемо скривени смисао. Писци као Стефан Првовенчани помажу нам да га откријемо. Они својим писањем Бога оваплоћују у историји, показују његову бригу за домострој, за нас који смо учесници и актери тих догађаја, и истовремено учеснике показују као божје саплоднике и божје сараднике у том ходу од почетка, преко свих догађаја које смо набројали, до кулминације савеза с Богом која ће се остварити доласком Христа судије и успостављањем царства божијег. У почетку прве речи Светога писма, први стих Старог завета Библије, у почетку тежи ка последњем. А шта ће се десити кад се примакнем том почетку? Свето писмо учи да пролази обличје овога света. Приближава се други долазак спаситеља. Христос судија ће доћи изненада. Његовом победом над антихристом отпочеће

вечно царство божије. Господ ће доћи у слави и мртви ће васкрснути, као што је приказано изнад гроба Немањиног у Студеници, тојест поново оживети. Васкрснуће комплетан човек, духовни и телесни, а васкрсла небеска тела неће бити подложна природним потребама, већ ће бити нетрулежна и бесмртна. Праведници ће се уподобити слави Христовој и, како учи Свето писмо, засијаће као сунце. Небо и земља ће проћи, тојест тадашњи материјални свет са видљивим небом и земљом. Обновљени свет имаће нова небеса и нову земљу, како каже апостол Петар на једноме месту. Христос ће доћи свечано окружен анђелима да суди праведно. Суд васељене ће бити јаван пред целокупним космосом. Раздвајањем које ће извршити Бог показаће се истинска разлика између благословених и оних других. Господ ће благословима рећи, ходите благословени оца мога да примите царство које вам је припремљено од постања света. Навешће разлоге, а основни разлог је тај да личе на Христа, богодлови

кажу да личе на Бога по својим настројењима унутрашњим, а онима другима ће дозволити да оду од њега само зато што они тако желе. У царство божије неће ући ништа нечисто. Смрти тамо неће бити више, ни жалости, ни јаука, ни бола. Такође, ноћи неће бити више јер је храм небеског града и вечна светлост његова господ Бог сведржитељ и анђео. Последица оваквог стремљења праведних је царство божије које сада почиње у срцима и душама оних који тако хоће, и тако су настројени, а не завршава се никада, јер другим гласом Христа судије у слави успоставиће се царство коме неће бити краја. Иако средњовековни писци спадају у нашу стару књижевност та књижевност, иако је стара, помаже нам да пронађемо оно вечно и непролазно у токовима времена. Оно вечно и непролазно у токовима времена тиче се и прошлости и будућности. Дакле, створио је Бог небо и земљу, то је догађај који је био, ово што смо говорили овде такође је било на овим

подручјима. То су историјски догађаји који су се дешавали, али оно што ће да тек буде то је кулминација савеза с једне стране Бога, а с друге стране изабраног народа у које наши писци, Стефан Првовенчани и Свети Сава, стављају и себе као духовне наследнике старозаветног изабраног народа који ће васпоставити савез са Богом када дође Христос судија, када буду ти последњи догађаји и када оно чему се од почетка тежи буде дошло до своје рализације. Иако је историја неизвесна, страхујемо, бринемо, слушамо разне вести, опасност као да је све већа и већа свуда, ми у томе можемо да пронађемо оно што је вечно и непроменљиво, јер сваким кораком, сваком секундом, сваким минутом који прође ближи смо остварењу и реализацији савеза Бога, с једне стране, и изабраног народа у које Стеван Првовенчани, Сава и Немања, стављају себе, са друге стране.

МАГАЗИН 9.10.2016.

Окончана шеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

9.10.2016.

МЕД И МЛЕКО У ЈА

- Одборници Скупштине града заседали два радна дана. - На дневном реду рекордан број тачака предложеног дневног реда. - Извештаје о пословању јавних предузећа у претходној години, први пут од кад се разматрају на седницама Скупштине града, бранили директори. - Хвалоспеви јавним установама чији је оснивач град Карљево. – Опомена председнику Скупштине Ненаду Марковића. – У Скупштини града још две четворочлане одборничке групе, Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије

АВНОМ СЕКТОРУ?

акон осмочасовног рада првог дана заседања одборници Скупштине града разматрали су мање од половине тачака предложеног дневног реда да би првог радног дана минуле недеље наставили разматрањем извештаја о пословању у претходној години јавних предузећа. На тапету се прво нашло Јавно предузеће Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ а потом и остала, „Путеви“, „Пијаца“, „Чистоћа“, „Топлана“, „Водовод“ и Општинска стамбена аген-

ција. Први пут од кад се разматрају ови извештаји, овом приликом допуњени извештајима независног ревизора, бранили су их директори јавних предузећа, а прилику да одборницима подробније објасне оно што се налази у њима, и одговоре на по које питање, и овом приликом су вешто избегли директори „Пијаце“ и „Топлане“. И док су опозициони одборници указивали на бројне неправилности којима је у раду јавних предузећа обележена

претходна пословна година директори су упорно настојали да докажу како су примедбе неосноване. Током расправе истицани су само позитивни ефекти рада, па се и неутралном посматрачу могло учинити да у јавном сектору тече мед и млеко. Слични тонови преовладавали су и током разматрања извештаја о раду јавних установа, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Народног музеја, Краљевачког позоришта, Историјског ар-

9.10.2016.

МАГАЗИН

хива, Културног центра „Рибница“, Дома културе „Студеница“ из Ушћа, Завода за заштиту споменика културе, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Спортског центра „Ибар“, Туристичке организације Краљева, Центра за социјални рад, Дечјег одмаралишта „Гоч“, Дома здравља и Апотеке Краљево. Иако извештај заштитника грађана не подлеже оцени Скупштине града неочекивано се развила дискусија и о овом документу на који су опозициони одборници уложили бројне примедбе. То је било повод да заштитник Милан Туфегџић у више наврата брани ставове из извештаја који се пред одборницима нашао релативно касно иако је сачињен пре априлских избора што се тумачи настојањем да се избегне његов евентуални утицај на резултате. Како је време одмицало било је јасно да преостале тачке дневног реда неће доћи на разматрање до истека регуларног радног времена, па је пре 18 сати донета одлука да се настави док не буде разматрана и последња тачка, укључујући и пет којима је допуњен првог радног дана. Одлука је утицала на јењавање расправе, па се релативно брзо прешло преко извештаја о раду Градске управе за претходну годину, а

много повода за критику нису изазвали ни извештаји о стању безбедности саобраћаја на путевима у прошлој и првих шест месеци ове године. Још мање повода за критику имало је више кадровских решења којима се разрешавају једни, а именују нови чланови школских одбора и Управног одбора Фондације „Петар Богавац-Анђелко Савић“. Шесту седницу Скупштине града обележила је још једна опомена председавајућем Ненаду Марковићу и најава две нове одборничке групе. Из владајуће коалиције издвојиле су се одборничке групе Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, а у редовима опозиције провејава став да би у наредном периоду могла да се појави још по која јер је то, према новом пословнику о раду, могуће и са четири одборника. Све је увреженије уверење да се то чини само због додатне надокнаде шефовима, њиховим заменицима и техничким секретарима што води ка ставу да би максималан број одборничких група, ако се праг од четири одборника не снизи за још по којег, могао да буде седамнаест. У том контексту не би било необично кад би Одборничка група Српског покрета обнове, којој су за конституисање напредњаци позајмили чак четири члана, могла да

се ослободи једног који би ушао у састав неке нове, јер то омогућава Пословник о раду Скупштине града. Првих девет тачака дневног реда односило се на предлоге кандидата за доделу октобарских признања, а Комисија за награде и признања Скупштине града проценила је да Диплому заслужног грађанина заслужују Невена Јовановић, Лидија Спаски, др Новак Недић и Слободан Стојановић Кепо. Проф. др Новака Недића су предложили Удружење инжењера и техничара „Добривоје Божић“, Народна техника Краљево и Џудо клуб „Машинац“, а основ је дугогодишњи лични допринос развоју и афирмацији научног и истраживачког рада и високог образовања на Машинском факултету у Краљеву. Црвени крст Краљево сматра да признање заслужује Лидија Спаски која је волонтерским ангажовањем у веома сложеним и тешким околностима за функционисање ове организације служила хуманитарним идејама, поштујући основне принципе Црвеног крста, и при том дала изузетан допринос на пољу ублажавања патњи људима у невољама. Комисија је подржала став Женског ко-

шаркашког клуба „Краљево“ да награду заслужује Невена Јовановић која је, као стандардни члан репрезентације Србије, остварила највећи успех женске кошарке од самосталности земље освајањем златне медаље на Европском првенству прошле године и бронзане медаље на овогодишњим Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. Последњи на листи предложених за Диплому заслужног грађанина је Слободан Стојановић Кепо кога је, у име групе грађана, комисији препоручио Марко Угреновић. Стојановић је заслужан за допринос популаризацији рок културе у Краљеву седамдесетих и осамдесетих година прошлог века и помоћ да генерације младих заволе ову врсту музике. Од пет кандидата за Диплому заслужне организације комисија је издвојила три, Историјски архив, Планинарско-смучарски клуб „Железничар“ и Јавно комунално предузеће „Водовод“, али је и поред великог залагања одборника Покрета Двери изостала кандидатура Основне школе „Живан Маричић“ из Жиче. Предузеће Луј Берже из Београда сматра да Јавно комунално предузеће „Водовод“ заслужује ласкаво признање јер је

дало максималан допринос реализацији програма ППФ. Без техничке и стручне помоћи овог предузећа питање је да ли би се овако значајан пројекат успешно реализовао и да ли би Краљево било потпуно спремно за аплицирање код ИПА фондова и реализацију пројекта вредног 17 милиона евра. Месна заједница Бресник, Миран Гољовић из Раванице и Петар Јанковић из Краљева сматрају да признање заслужује ПСК „Железничар“, које обележава 40 година успешног рада као прво на листи Планинарског савеза Србије за прошлу годину. Листу кандидата допуњава Друштво историчара Рашког округа које је предложило краљевачки Историјски архив са образложењем да би награда одала признање генерацијама запослених који су радили дуготрајан и мукотрпан посао сређивања и чувања грађе чијег значаја шира јавност није ни свесна. Од два кандидата који су прошли сито комисије, и истакли кандидатуру за Октобарску награду града Краљева, убедљивије је образложен предлог Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ који су потписали Драгана Типсаревић, Дејан Алексић, Живорад Недељковић, Ана Гвозденовић и Верослав Стефановић,

јер сматрају да признање треба доделити др Драгану Хамовићу, књижевнику, научнику и раднику у култури за укупан стваралачки допринос у српској књижевности и развоју културног живота Краљева. Гласање по свим тачкама дневног реда протекло је знатно брже него било који пут до сада, па се у појединим случајевима стекао утисак да радници Скупштинских послова нису ни пребројавали гласове педесет четворо присутних. Једногласно су усвојени предлози одлука о новчаној помоћи незапосленим породиљама и остваривању права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу, док је у свим осталим случајевима већина варирала у зависности од броја уздржаних одборника. До краја рада у 22,10 довољном већином усвојено је све што се нашло на дневном реду шесте седнице Скупштине града, а Одборничка група Локални фронт је поднела подугачак списак одборничких питања на коме значајно место заузима оно које се односи на довођење у пристојно стање мокрог чвора који користе одборници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9.10.2016.

МАГАЗИН

Александар Вучић

Експозе председника Владе Србије (8)

Пољопривреда и рурални развој – фокус на средња газдинства да постану конкурентна и извозе, унапређење технологије, примена стандарда код производа за извоз, маркетинг. - До септембра 2017. године, Влада ће решити питање продаје пољопривредног земљишта странцима. - Нова политика биће реална и флексибилна, фокусирана на ефикаснију расподелу пољопривредног буџета и охрабривању свих учесника у пољопривредном сектору да инвестирају, тако што ће обезбедити бесповратна средства у висини и до 60% одвредности укупне инвестиције. - Влада Републике Србије ће посебно водити рачуна да инвестициони циклус буде стимулативан и ефикасан, ослобођен сувишних бирократских процедура које ограничавају и успоравају реализацију инвестиција у пољопривреди

Фото: М. Радовановић

ИНВЕСТИЦИЈАМА ДО СНАЖНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

9.10.2016.

МАГАЗИН

Имајући у виду значај пољопривреде за националну економију у којој учествује са 10% у БДП-у, 21% у извозу и 20% у радној снази, успешан одговор овим изазовима је императив. Таквог одговора није било у правој мери до данас. Да бисмо постигли одржив развој у пољопривреди, већ сада морамо гледати у будућност. Новим и одлучним реформским мерама, буџетском подршком, снажном економском политиком и трговином покренућемо пољопривреду и активирати потенцијале да хранимо свет. Ми можемо бити равноправни актери у глобалној тржишној утакмици ако будемо имали бољу стратегију, ако будемо играли као тим и ако будемо бржи и одлучнији у реализацији наших циљева од других. Нова политика биће реална и флексибилна, фокусирана на ефикаснију расподелу пољопривредног буџета и охрабривању свих учесника у пољо-

привредном сектору да инвестирају, тако што ће обезбедити бесповратна средства у висини и до 60% одвредности укупне инвестиције. Младе пољопривреднике и подручја мање погодна за пољопривредну производњудржава ће подржати већим процентом бесповратних средстава. Млади пољопривредници ће бити у прилици да испуне снове својих очева и замене трактор и прикључне машине старе преко 20 година, новим које ће држава субвенционисати. Бесповратним средствимаћемо изградити хиљаде „малих фабрика“ на селу. Подржаћемо улагања у: • изградњу нових и модернизацију постојећих објеката за држање животиња на фармама • складиштење, хлађење, чишћење, сушење, замрзавање, класирање и паковање производа • заштићене просторе за производњу садног материјала, воћа, поврћа, лековитог биља и цвећа

• подизање нових вишегодишњих засада и винограда • куповину нових пољопривредних возила, механизације и опреме • побољшање постојећих, као и изградњу и опремање нових система за наводњавање То је политика за коју се залажемо, политика којом ће се пољопривредницима и њиховим породицама дати прилика да живе достојанствено, од свог рада, а не од милостиње. У сарадњи са водећим међународним финансијским институцијама, попут Светске банке, Европске банке за развој, Европске инвестиционе банке или Немачке развојне банке, Влада ће инвестиције у пољопривреди подржати развојем адекватних финансијских инструмената и повољних кредита како би се пољопривредницима ипрерађивачима помогло да улажу у своју производњу ради веће конкурентности и спровођењу структурних прилагођавања.

Влада Републике Србије ће посебно водити рачуна да инвестициони циклус буде стимулативан и ефикасан, ослобођен сувишних бирократских процедура које ограничавају и успоравају реализацију инвестиција у пољопривреди. Нова опрема и механизација на фармама, системи за наводњавање, пластеници, хладњаче, складишта, силоси, модернизација и проширење капацитета прехрамбене индустрије ће увећати вредност српске пољопривреде и извоза и тиме донети нове перспективе развоју села и стварању одрживих комерцијалних газдинстава. Развој тржишта пољопривредног земљишта је неопходан услов како би се ресурси користили на најефикаснији начин и да би се омогућило инвестирање у развојпољопривредне производње. Изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту и усвајањем Уредбе о дугорочном за-

купу државног пољопривредног земљишта по основу инвестиција, Влада Републике Србије одлучно наставља са кључним реформама у пољопривреди. Тиме је онемогућено да појединачни интереси буду изнад интереса грађана и државе, а малим инвеститорима дате једнаке шансе да закупе државно пољопривредно земљиште на основу квалитета инвестиционог плана. Оријентација ка додатој вредности пољопривредних производа, заштита географског порекла и брендирање, подршка органској и интегралној производњи биће смернице нове пољопривредне политике Циљ ових мера Владе Републике Србије је да се се укину непотребне процедуре, усагласе стандарди безбедности хране са трговинским партнерима и прошири понуда српских производа на страним тржиштима. Влада ће наставити преговоре о ЕУ интеграцијама, уважавањем основних

принципа европске пољопривредне политике и посебно водећи рачуна о интересима наших пољопривредника и прехрамбене индустрије. До септембра 2017. године, Влада ће решити питање продаје пољопривредног земљишта странцима. Влада ће националне интересе заступати у складу са најбољим принципима које је Европска Унија усагласила са новим државама чланицама, попут Мађарске и Пољске, којима је одобрено 7, односно 12 година да одржавају постојеће националне одредбе које ограничавају продају пољопривредног земљишта странцима. У складу са европским стандардима, Влада Републике Србије ће редефинисати улогу Републичке дирекције за робне резерве, омогућавајући јој да још ефикасније штити пољопривредне произвођаче и обезбеди стабилност од тржишних поремећаја.

МАГАЗИН 9.10.2016.

Пола века краљевачке „Топлане“

УЗОР МНОГИМ

МАГАЗИН

9.10.2016.

- Краљевачка „Топлана“ спада у ред оних у оквиру даљинског система грејања у Србији која може бити пример по свим основама. - Током пола века „Топлана“ је израсла у савремено предузеће без чијих се услуга не може замислити савремени живот. - Запослени у „Топлани“ владају најсавременијим техничким знањима у овој области. - Осим што је потребно у потпуности прећи на мерење потрошње топлотне енергије, и наплату по утрошку, приоритет за ову реализацију јесте подизање енергетске ефикасности објеката најчешће изолацијом и заменом спољне столарије. – „Топлана“, са шест хиљада мегавата инсталисане топлотне снаге, представља значајан и нераскидив део енергетског система Србије

едесет година је и у животу обичног човека време за сабирање животних резултата, а исто важи и за предузеће које има обавезу више а то је да, у тренутку свечаности и лепог расположења, прави планове и за наредних педесет година и обезбеди основе за сличне јубилеје у већем и развијенијем систему него што је тренутни. Ово је најкраћа оцена постојања и рада Јавног енергетског предузећа „Топлана“ коју је, на прослави поводом пола века постојања овог предузећа, изрекао државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Предић. Педесет година рада је доказ да је више генерација запослених у овом предузећу одговорно радило како би створили систем који Краљевчанима омогућава да у овој области имају услугу какву заслужују.

Пригодна свечаност поводом обележавања значајног јубилеја прилика је за потврду да краљевачка „Топлана“ спада у ред оних у оквиру даљинског система грејања у Србији која може бити пример по свим основама. Државни секретар потврђује да мере које су годинама предузимале Влада Србије и ресорно Министарство рударства и енергетике, у циљу консолидације даљинских система у Србији, не би дале резултате да у предузећима као што је краљевачко није било менаџмента и запослених који то разумеју, подржавају и који су ефикасним пословањем обезбедили консолидацију предузећа. Од оснивања „Топлане“ као радне јединице у оквиру „Комуне“, преко основне организације удруженог рада, радне органзације за производњу и дистрибуцију

топлотне енергије и јавног комуналног предузећа, до јавног енергетског предузећа за производњу и дистрибуцију топлотне енергије, прошло је пола века током којих је „Топлана“ израсла у савремено предузеће без чијих се услуга не може замислити савремени живот. То потврђује директор предузећа Драган Арсенијевић и подсећа да је развојна активност „Топлане“ одувек била богата и динамична, посебно последњих година кад је урађено много на рехабилитацији система даљинског грејања и модернизацији технолошког процеса у циљу пружања бољег квалитета услуга. Све време приоритеним се сматрала уштеда енергије и заштита животне средине. - За то је био потребан велики труд, рад и инспирација, а то у „Топлани“ никада није био недостатак. На целокупном процесу

МА У ЗЕМЉИ

МАГАЗИН 9.10.2016.

реализације инвестиционих радова, од идејног решења и пројеката преко извођења и пуштања у рад, радили су инжењери и радници „Топлане“ чиме ово предузеће доказује да запослени владају најсавременијим техничким знањима у овој области. Имплементација КфВ програма омогућила је „Топлани“ сигуран и стабилан рад, проширење капацитета и основ за даље активности у инвестициони процес модернизације. „Топлана“ ће и даље наставити да се развија на подизању енергетске ефикасности, економичности и заштити животне средине, а техничка достигнућа су из године у годину новија и савременија. Осим што је потребно у потпуности прећи на мерење потрошње топлотне енергије, и наплату по утрошку, приоритет за ову реализацију јесте подизање енергетске ефикасности објеката најчешће изолацијом и заменом спољне столарије. За реализацију овог пројекта неопходна је системска подршка државе, локалне самоуправе и других чинилаца, као и свест самих корисника. Свест о штедњи енергије је процес и „Топлана“ је спремна да му да значајан допринос, јер је штедња енергије глобални државни задатак – истакао је Арсенијевић на свечаности у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ којој су, поред запослених, присуствовали представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Српске православне цркве и Управног одбора Удружења толана Србије. План даљег развоја „Топлане“ подразумева централизовани систем надзора и управљања топлотним изворима и целокупном дистрибутивном мрежом којим би се континуирано пратили и подешавали параметри система са једног места, као и изналажење могућности за прелазак на обновљиве изворе енергије. Помоћ у даљем раду обећава и Министарство рударства и енергетике првенствено подршком програмима примена мера енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. Даљински системи грејања имају врло значајну улогу и нераскидив су део енергетског сектора, јер енергетика сваке земље функционише по принципу спојених судова што значи да се сваки поремећај у једном делу неизоставно одражава на друге енергетске секторе. То пред предузећа као што је „Топлана“ ставља задатак да обезбеди континутет, стабилност рада и ефикасно пословање у даљинском систему грејања. Зато она, са шест хиљада мегавата инсталисане топлотне снаге, представља значајан и нераскидив део енергетског система Србије што води ка закључку да нема енергетских капацитета који би теоретски могли да замене улогу даљинских система грејања. Од локалне самоуправе као оснивача очекује се да задржи улогу доброг домаћина и са менаџментом предузећа обезбеди ефикасан и рационалан рад какав заслужују грађани као порески обвезници који последњих година са великом пажњом посматрају рад јавног сектора. - Обавеза је јавног сектора, па и јавних предузећа и локалних самоуправа, да обзебеде рационалан и ефикасан рад својих јавних предузећа и грађанима пруже ефикасну,

квалитетну и, по тржишним условима, прихваљиву услугу. У том смислу у „Топлани“ имамо позитиван пример од кога многи могу да науче – закључио је Предић. Од почетка рада „Топлана“ је настојала да се што више приближи корисницима и обезбеди што боље грејање, а успех је резултат великих инвестиција и организације посла који, подизањем степена искоришћења постројења, обезбеђује бољу енергетску ефикасност. То је и повод да се ове године оснивачу предузећа упути захтев за смањење цене грејања. Тринаестоминутни филм о раду „Топлане“ потврђује да су се организација и начин функционисања предузећа током пет деценија мењали. - „Топлана“ је за последњих неколико година направила значајне пословне успехе, а на првом месту настојала да заменом топлотних цеви, отварањем нових котларница и њиховом модернизацијом, допринесе не само ефикасном и ефективном раду већ да обезбеди уштеду електричне енергије. Са становишта прихода предузећа то можда и није најбоље решење, али ако посматрамо сердства којима располажу грађани мислим да се ради о изузетно значајној намери и здравом размишљању руководства – потврдио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Свечаности поводом обележавања педесет година рада „Топлане“ претходила је седница Управног одбора Удружења топлана којој су присуствовали директори највећих топлана у Србији. Била је то прилика да се анализира ситуација у овој области пред почетак грејне сезоне и потврди да је највећи део топлана спреман за почетак и да је у довољној мери снабдевен енергентима. Иако је ресорно министарство обезбедило потребне предуслове за сигурност у снабдевању енергентима у неколико топлана још нема довољних количина, па би на почетку грејне сезоне могли да се појаве мањи проблеми. Седница Управног одбора прилика је за потврду како се краљевачка „Топлана“ сврстава у ред малог броја оних на чији рад у министарству нема никаквих примедби. Потврдио је то и државни секретар Зоран Предић уз подсећање да у већем броју сличних предузећа постоје проблеми који нису везани само за почетак грејне сезоне, нити за пружање услуга корисницима. Градоначелник Краљева подсећа како корисници услуга „Топлане“ могу да буду задовољни полувековним радом овог предузећа и начином на који греје њихов простор. Критика се односе на високу цену загревања на шта у највећој мери утиче цена енергената и других инпута који утичу на коначни износ трошкова за коришћење услуге. Према методологији утврђеној уредбом Владе Србије Надзорни одбор овог предузећа је одлучио да предложи Скупштини града смањење цене грејања пословног простора и домаћинстава, што нису учиниле и друге у земљи које овакве препоруке користе само кад треба повећати цене грејања. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.10.2016.

9.10.2016.

МАГАЗИН

Војкан Трифуновић

Шеснаест година од демократских промена: Војкан Трифуновић (3)

- Четири године напредњачке власти превише да би се одговорност за лоше стање у земљи тражила у претходницима. - Просечна плата је у последњих осам година повећана за 22 евра, много мање него цена потрошачке корпе, трошкова грејања, струје, воде, телефона, интернета и осталог. – Краљево је данас индустријски потпуно мртав град, а мала предузећа послују са великим проблемима. - Напуштени индустријски погони, а таквих у Краљеву има у изобиљу, као музеји. - Краљево никада није било град аутентичних Краљевчана. - Људи беже зато што немају перспективу и не могу да опстану ако нису део политичке елите. - Нема неизвесности из периода средине деведесетих кад се није са сигурношћу знало шта чека сутрашњи дан. - Другачији свет је могућ уз мало више добре воље и позитивне енергије

Фото: М. Радовановић

ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА

МАГАЗИН

9.10.2016.

ако је оцена тренутне политичке ситуације најчешће ствар субјективног сагледавања ствари велики број незадовољних грађана је оцењује прилично неповољном. Добар повод за то је и недостатак адекватних информација због све увреженијег става о превише израженој цензури, ма колико то представници власти настојали да негирају, која у значајном мери ограничава рад медија, а становништву пружа искривљену слику актуелног тренутка. У таквој ситуацији се намеће став да би расположење грађана могло бити и далеко неповољније кад би знали праву истину о свему што се дешава. Историчар Војкан Трифуновић се придружује онима који сматрају како је више од четири године напредњачке власти превише да би се одговорност за лоше стање у земљи тражила у претходницима. Аргумент више за такав став је и уверење да су се многи од тих већ интегрисали у редове актуелне владајуће већине. Пажљивом

аналитичару пада у очи податак како је, до промена на челу државе 2012. године, Демократска странка баратала податком о две стотине хиљада чланова да би се на последњим изборима за председника помињала десет пута мања цифра. Отуда уверење да се око 180 хиљада на неки начин већ умешало међу напредњаке који баратају цифром од шест стотина хиљада чланова што се изједначава са бројем чланова Савеза комуниста из златног периода њихове владавине. Многи из генерације оних који су у време демократских промена 2000. године постајали пунолетни данас више не живе у земљи, а њиховим стопама кренуо је недовољно познат број старијих али и припадника најмлађих генерација. Довољан показатељ су оцене по којима је Краљево на првом месту листе градова из кога одлазе они који могу да пруже највише, што све више учвршћује став да је на сцени још једна велика сеоба народа. О томе сведоче и подаци са друштвених мрежа

који обилују различитим ставовима, како оних који су негде далеко од родног града нашли могућност перспективнијег живота тако и оних који се тек спремају да оду. Војкан Трифуновић припада генерацији оних са средине четврте деценије живота којој прилику за одлазак не обезбеђује повод да школовање наставе у иностранству. Знатно млађима, поготову онима који су раније показивали натпросечне резултате, шансе за одлазак из земље су много веће. Генерацијама између пружа се могућност одласка на магистарске и докторске студије. Ма колико да нису одушевљени избором добар део младих Краљевчана користи прилику да оде и до најудаљенијих крајева света, не ретко до Аустралије и Новог Зеланда, са мало изгледа де се врате и након стицања права на пензију. - Људи иду тамо где је боље, јер губе наду да ће овде ишта да се промени. Воле овај град, али не виде

перспективу у њему, резигнирани су и одлучују да сву енергију усмере на одлазак. Ударили су главом у зид јер виде само једну ствар, мораш бити партијски послушник да би имао некакав нормалан посао са зарадом од 300 евра месечно. Просечна плата је у последњих осам година повећана за 22 евра, много мање него цена потрошачке корпе, трошкова грејања, струје, воде, телефона, интернета и осталог. Посебно је питање шта нас чека у наредних осам година. Читајући историју града сазнао сам да је Краљево било значајан центар и од краја 19. до деведесетих година прошлог века ужасно напредовао, да не причам о периоду између два рата, и изградњи нових фабрика, што је за град од 16 хиљада људи као сада фабрика „мерцедеса“. Интензиван развој је настављен након Другог светског рата у периоду такозване прве петолетке, обнове земље и социјалистичке изградње кад су створени гиганти и светски познате фабрике и предузећа.

Важно је да су људи стварно радили и нико не може да каже да је оно што је направљено стајало у магацинима. Данас је град индустријски потпуно мртав, а мала предузећа послују са великим проблемима, јер економска криза и даље траје. Имамо јавни сектор и велики број пензионера, међу њима и војних, који одржавају овај град, а то није случај само са Краљевом – каже Трифуновић. Идеје о оживљавању привредних активности излазе на светло дана тек пред неке нове изборе кад се лепим речима буди нада лаковерних у брзи излазак из кризе и улазак у доба просперитета. Чини се да слика о лепом животу постоји једино још у свести локалних политичара, можда и због тога што живе много боље од највећег броја других, а најбоља потврда успеха је филм приказан на свечаној седници Скупштине града поводом Дана Краљева Краљевдана. Једна од првих ставки предизборног програма готово свих политичких

субјеката по правилу су неискоришћени туристички потенцијали и намера да се у наредном четорогодишњем мандату покрену како би већ у следећем у ову средину довеле десетине, можда и стотине, хиљада туриста. Уверење да туристички потенцијали могу бити основа убрзанијег развоја деле и млади који су имали прилике да путују по свету. Податак да покрајина Тренто на северу Италије са око пет стотина хиљада становника располаже туристичким капацитетим са скоро толико постеља за смештај туриста повод је за размишљање да треба потиснути у страну очекивања о улагањима у значајније индустријске капацитете. Чињеница да је у Европи појачано интересовање за индустријско наслеђе води ка интересантној идеји да се напуштени индустријски погони, а таквих у Краљеву има у изобиљу, претворе у музеје. Ако се томе додају значајни историјски споменици, богатство шума које пружају још неистражене могућности за одмор, потом бањска

9.10.2016.

МАГАЗИН

лечилишта и споменици из периода Другог светског рата, није тешко утврдити како би све могло бити прилично интересантно туристима из земаља које живе у изобиљу. Деценијама уназад, посебно две или три последње, Краљево је постало место у коме је у значајној мери промењена демографска структура. Разлози леже у великом броју досељених са простора захваћених ратним сукобима што код одређеног броја домицилног становништва ствара осећање угрожености, првенствено по питању могућности за запошљавање. Из позиције историчара који се бавио и овим аспектом живота Трифуновић потврђује да Краљево никада није било град аутентичних Краљевчана о чему сведочи и књига с краја седамдесетих годна која се бави географским положајем и пресеком стања у овој средини тога доба. Егзактни подаци потврђују да се у град на раскрсници важних путева одувек досељавао велики број људи из других средина, што потврђује тезу о малом

броју аутентичних становника из ове. Можда и због тога деценију и по од демократских промена Краљево не може да се похвали личношћу која има значајнији утицај у државној администрацији и способност да умилостиви власти како би помогла да се ситуација промени бар мало на боље. Ово се везује за став да на значајнију промену стања у локалној средини не могу да утичу локални политичари. Ако се томе дода да у дужем периоду, посебно прве четири године напредњачке власти, нема готово никаквих контаката са републичким властима онда је јасно зашто се наде полажу у ново руководство, посебно градоначелника др Предрага Терзића за кога се верује да има директну подршку председника Владе Србије Александра Вучића. Историјским моментом сматра се податак да је кормило градске управе преузео до сада најмлађи човек у хијерархији власти. - Видим да је увео неке младе људе у политику и можда се тако супроставља седим главама што није лоше, као

што није лоше да се мало подмлади политичка сцена. Град годинама пропада док чекамо особу која је блиска са властима, па можда успе да прогура неке пројекте. Чуо сам да постоје две врло ратоборне струје у оквиру владајуће партије, и тихи рат између њих, што ће му само отежати посао. За сада му иде добро зато што му његови још не постављају клипове у точкове, јер није почео да вуче неке радикалне потезе који им се не свиђају. Социјализам је пропао, неко је због тога тужан а неко није, али хајде да видимо шта је исплативо. Ни мала предузећа не функционишу, па хајде да се бацимо на туризам. Захављуујучи Позитивној омладини велики број младих је посетио Краљево и сви су овде одушевљени су. Њима је Краљево први омиљени град после матичног, а знам бар десетак који га, ма колико сулудо звучало, сврставају у пет најлепших у Европи. Са друге стране ми не знамо шта имамо, и све нам је друго лепше, а људи беже зато што немају перспективу и не могу да опстану ако

нису део политичке елите, а и у приватном послу мораш да будеш улепо са њима. Време се мења, доћи ће можда неки рециклирани ЈУЛ, или радикали, па је битно да будеш улепо са владајућом опцијом иако то многи не прихватају, макар били на ивици егзистенције, јер им морал, њихова култура, образовање и начин живота не дозвољавају да се спусте на тако ниске гране где им деле мрвице. Велики број таквих је отишао и постао елита других градова у Европи – став је Трифуновића који деле бројни из генерације оних који се још сматрају младим. Трифуновић се сврстава у ред оптимиста који су почетком овог миленијума очекивали радикалне промене у земљи. Уверење да их је спутавао само тадашњи председник Слободан Милошевић основа је става да ће после њега потећи мед и млеко. Већ прве године након промена показле су да неће све бити онако како се очекивало. Уверење да је на то у великој мери утицао страни фактор, који је спречио очекивани напредак, не може

да елиминише осећај како има извесних помака. Млади га пре свега виде у визној либерализацији која им је омогућила да лакше оду из земље. Значајном се сматра и извесна политичка стабилност која се, у складу са балканским менталитетом, по који пут ускомеша, али нема неизвесности из периода средине деведесетих кад се није са сигурношћу знало шта чека сутрашњи дан. Не слаби ни уверење да су данашњим генерацијама младих, посебно онима који су завршили школовање, пружене веће могућности него вршњацима из кризног периода деведесетих. - Да ми је неко пре промена рекао да ће ДОС да се распадне за месец дана не бих му веровао Тек сада се види да су сви радили за личне интересе, да је био врло лабава коалиција, а не монолитна како је нама изгледала у том тренутку. Другачији свет је могућ уз мало више добре воље и позитивне енергије. Зато не треба губити наду, јер је било и горих историјских тренутака, а

ако се сетимо претходних голгота треба да буду сретни и ови који имају плату 200 евра. Треба радити на томе да се пренебрегне менталитет како нешто може да се уради само уз помоћ политичких партија. Можда нешто може и без њих – каже Трифуновић. Будућност Позитивне омладине је неизвесна првенствено због чињенице да су они који су је основали већ стигли у неке озбиљније године а, због све већих сеоба, нема млађих који би наставили истим путем. Многи од оних који су прошли кроз организацију више не живе у Краљеву, а и поред извесног труда јењавају настојања да се млађе генерације упознају са неким занимљивим сегментима алтернативног живота. Основна кочница је систем, а колико борба против њега може бити успешна показаће време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.10.2016.

Резултати прве године примене новог буџетског модела

МАГАЗИН

9.10.2016.

КРАЉЕВО ПАЛ

- Резултати истраживања показују да је модел финансирања информисања од јавног интереса, који се примењује од прошле године, послужио као додатни извор за финансирање редовног програма медија, пре свега за продукцију редовног информативног програма. - Извештај о резултатима прве године примене новог буџетског модела је настао на основу анализе садржаја који је суфинансиран у току 2015. године у граду Краљеву, а обухвата анализу 5 од укупно 10 подржаних пројеката, који заједно вреде 12.040.000,00 динара или нешто више од 80% укупне вредности целокупне опредељене суме. - Пројектно финансирање није значајније унапредило квалитет информисања у Краљеву и да пројектно суфинансирање, као нови модел буџетског финансирања, није дао кључни подстицај за унапређење квалитета програма

Фото: М. Радовановић

ЛО НА ИСПИТУ

МАГАЗИН

9.10.2016.

БИРН Србија је невладина, непрофитна организација која се од оснивања 2004. године бави мониторингом и анализом друштвених и политичких процеса, посебно улогом медија у њима, и годинама успешно реализује две програмске компоненте – развој медија и унапређење рада јавне управе. У сарадњи са невладиним сектором, експертима, јавном администрацијом и медијима БИРН утиче на унапређење медијских политика, транспарентност јавних финансија и приступ информацијама од јавног значаја, увођење добрих пракси у јавну управу и одговорност политичких актера за спровођење реформи. БИРН Србија је чланица регионалне Балканске истраживачке мреже, која је присутна у девет земаља региона са циљем да афирмише регионалну сарадњу и информише јавност о важним друштвеним, политичким, економским и

културним кретањима у региону. У периоду од јануара до октобра ове године реализује се пројекат мониторинга имплементације пројектног финансирања са циљем да се заштити јавни интерес у јавном информисању, кроз пуну имплементацију медијских и закона о јавном информисању, и успостави фер и транспарентни модел јавне потрошње у медијском сектору. Обимно истраживање обухвата анализу садржаја програма и пројеката који су спроведени у току 2015. године у 10 општина и градова, као и пројекте који су подржани од стране Секретаријата за културу и информисање Аутономне покрајине Војводине и Министарства културе и информисања, а узорком је обухваћено 20% пројеката којима су додељене највеће суме новца, по сваком типу медија. Анализа садржаја спроведена је на основу посебно развијеног кодекса

који има 23 категорије, међу којима су: назив и тип медија, назив пројекта, просторна или географска покривеност, врста публике којој се садржај обраћа, новинарске форме и жанрови, квалитет продукције, тематски фокус, оригиналност садржаја, третман теме, извори, технички квалитет продукције, број обрађених јединица. Током реализације пројекта извршена је анализа садржаја који су произведени кроз јавне конкурсе за буџетско финансирање јавног информисања и процеса буџетског планирања у те сврхе, као и досег политика, заговарање и подизање свести путем организовања округлих столова, учешћа на конференцијама о јавним политикама, као и уз помоћ онлајн и ПР кампање. Пројекат се заснива на напорима да се успостави транспарентан и ефикасан модел финансирања медија, а ослања се на претходно успешно реализован пројекат 2014. го-

дине. Град Краљево је у 2015. години, у складу са Законом о јавном информисању и медијима и Закону о локалној самоуправи, издвојио 14,5 милиона динара за подршку јавном информисању. Закон о јавном информисању и медијима чланом 15. дефинише јавни интерес у информисању као право грађана на истинито непристрасно, правовремено и потпуно информисање. Јавни интерес подразумева и информисање мањинских група, извештавање о демократији и људским правима, култури, уметности и образовању. Закон даље прописује начине остваривања јавног интереса, између осталог, и суфинансирањем пројеката у области јавног информисања ради остваривања јавног интереса. У периоду пре примене новог законодавства локална администрација у Краљеву није спроводила конкурсе па су се средства делила онако како су до-

носици сматрали да ће на најбољи начин задовољити интересе онима који су им најближи остављајући другима мрвице тек да покажу како воде рачуна о свима. Новац се у највећем делу трошио на суфинансирање садржаја о раду локалне самоуправе и локалних јавних предузећа. У те сврхе је према подацима БИРН-а у 2012. години потрошено скоро 17,5 милиона динара, у 2013. нешто преко 16, у 2014. скоро 20, а у 2015. 14,5. За разлику од претходних у 2015. години је основ потрошње буџетских средстава прилагођен законски прописаном јавном интересу. У јавном позиву упућеном у јануару наводи се да „пројекти који се предлажу треба да су намењени јавном информисању становника града Краљева о збивањима у области људских права, развоја демократије, унапређивања правне и социјалне државе, заштите деце и младих, образовања, културе и уметничког ствара-

лаштва, развоја науке, спорта и физичке културе, туризма, привреде, заштите животне средине, здравља људи, информисања особа са инвалидитетом и других мањинских група“. Овако широко дефинисан медијски иснтерес створио је простор медијима да предлажу једнако широке, тематски, садржински и пројектно недовољно дефинисане пројекте који су резултирали подршком целокупним постојећим или деловима редовне продукције. У првој половини ове године констатовано је да пројектно финансирање није значајније унапредило квалитет информисања у Краљеву и да пројектно суфинансирање, као нови модел буџетског финансирања, није дао кључни подстицај за унапређење квалитета програма. То је главни закључак прве анализе пројеката који су суфинанасирани новцем грађана у току 2015. године Пројектно финанси-

МАГАЗИН

9.10.2016.

рање медија – Краљево. Резултати истраживања показују да је овај модел финансирања, који се примењује од прошле године, послужио као додатни извор за финансирање редовног програма медија, пре свега за продукцију редовног информативног програма. Од укупно 87 емисија и текстова подржаних кроз пет пројеката града Краљева, из буџета града највише су се финансирали информативни програм, дневници, дебатне емисије и дијалошке емисије, а повод за писање вести су псеудо-догађаји као што су отварање фестивала, фабрика или званичне посете функционера. Овакав приступ не одговара пројектном финансирању чија је суштина деполитизација програма. Лош квалитет пројеката објашњава се чињеницом да је овај модел финансирања уведен тек прошле године, па је прва година послужила као пробна. Прошле године су

у Краљеву расписана два конкурса. На првом је распоређено око 14 милиона, а на решење другог из децембра 2015. у БИРН-у још чекају. Не знају да је чекање узалудно јер податке никада неће добити због тога што о томе више нико у Краљеву и не води рачуна. Подсећања ради Градско веће није ни потврдило ни одбило закључак комисије о додели средстава и тему заувек скинуло са дневног реда. Разлог је познат, паре нису добили они којима је то планирано да буде додељено а ако не могу да добију они не могу ни други ма колико то заслужили и то потврдила меродавна комисија. Правно покриће за ово је као и у многим другим сличним случајевима белешка од 26. децембра прошле године. БИРН Србија је недавно представио први у низу извештаја чији је циљ да покаже ефекте и реалне домете прве године пројектног суфинансирања ме-

дијског садржаја. Први извештај је настао на основу анализе садржаја који је суфинансиран у току 2015. године у граду Краљеву, а обухвата анализу 5 од укупно 10 подржаних пројеката, који заједно вреде 12.040.000,00 динара или нешто више од 80% укупне вредности целокупне опредељене суме. Анализа води ка генералном закључку да пројектним суфинансирањем није остварен задати циљ, да се унапреди садржај и подигне квалитет информисања у локалној средини, па је овај модел финансирања послужио као додатни извор за финансирање редовног програма локалних медија, пре свега за продукцију редовног информативног програма. - Анализа садржаја поменутих пет одобрених пројеката показала је сведеност продукције у техничком смислу, условљену превасходно скромним средствима са којима ло-

кални медији располажу, али и недовољан ниво професионализма. У третману садржаја упадљиво изостаје аналитички или критички тон, а доминира промотивни или дескриптивни. Садржај је оригиналан производ редакција и новинара, намењен несегментираној, локалној публици. У исто време, он је тематски сужен и многе теме попут корупције, економије, људских права и сл. остају ван агенде. Новинари се у својим прилозима у великој мери ослањају на институционалне изворе, а глас грађана се најмање чује. Недостатак квалитета обично се надомешћује обимном продукцијом, па медији правдају добијени буџетски новац бројним емисијама, текстовима, који су производ регуларног рада медија, не нужно самог пројекта. Основна препорука је да се доследно спроводи закон о јавном информи-

сању и медијима, у ком се буџетски новац троши искључиво у сврху подизања квалитета информисања грађана – пише у извештају о резултатима прве године примене новог буџетског модела. Доносиоцима одлуке о расподели средстава којима се субвенционише информисање од јавног интереса поручује се да једино доследна примена Закона о јавном информисању и медијима, без изузетка и злоупотреба, може да буде основа за повећање медијских слобода, а један од приоритета би требало да буде подизање капацитета и процедуралних стандарда. У њих се убраја боље дефинисање јавног интереса у локалу, транспарентност процеса, обавезна евалуација постигнутог и наменски потрошеног буџетског новца, повећано учешће грађана у конципирању јавног интереса и слично.

Пројектно суфинансирање није замишљено као подршка редовном програму, па је потребно подизање стандарда писања, спровођења и извештавања о резултатима и ефектима пројеката. Податак да се буџетски новац у сфери јавног информисања троши искључиво за унапређење информисања грађана потребно је овим новцем и технички и садржајно унапредити његов садржај. У исто време јавност мора бити детаљније и потпуније упозната са токовима новца који се троши у медијском сектору како би могла да доноси информисане одлуке у вези са избором медија путем којих се информише. Још само кад би тако било и у стварности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.10.2016.

Вук Рашовић

МАГАЗИН 9.10.2016.

Шампион светског гласа и у осмој деценији живота

- У последњих дванаест година четрнаест пута светски а седам пута европски првак. – Пуних педесет шест година активног бављења спортом. – Тринаест пута недељно по два тренинга дневно. - У тридесетак година црногорског школства није било ђака равног Вуку Рашовићу. – На такмичење као на свадбу. - Последња медаља на првенству Југославије освојена у 38. години, а на првенству Србије са 42. – Победа против 36 година млађег шампиона државе. – У конкуренцији ветерана резултати какве није остварио ни један спортиста на свету. – Највеће признање Светске џудо федерације уручено пред 20 хиљада џудиста пре почетка финалног меча светског првенства у супер тешкој категорији. – За последњих пет година 25 златних медаља и 4 титуле првака света

Фото: М. Радовановић

ВУК ИЗ ВОЈВОЂАНСКЕ РАВНИЦЕ

МАГАЗИН 9.10.2016.

ад неко пред крај осме деценије живота активно учествује на такмичењима у џудоу, при том побеђује до петнаест година млађе противнике, најмање што би некога могло да интересује је како Вук Рашовић успева да се током 56 година активног бављења спортом одржи у светском врху. Ако се томе дода чињеница да је за последњих дванаест година четрнаест пута био првак света, а седам пута првак Европе, што није успело ни једном спортисти, онда је то разлог више да се проанализирају услови који су довели до оваквих резултата. Признање да ни у 77. години живота, и поред чињенице да тело који пут попусти, његов дух још није начет, да сваког дана тренира по више сати и подиже до три стотине килограма терета, довољан је разлог за подсећање да је од најранијег детињства показивао изванредне резултате у свему чега се дохватио. Иако је у родном селу Руица, у близини Манастира Мораче, провео непуних шест година, а неколико месеци пре тога пошао у школу јер родитељи нису знали шта ће са њим, на формирање личности у великој мери је утицала војвођанска равница у коју је, са осталим колонистима из Црне Горе, доспео непосредно по окончању Другог светског рата. Ипак, никада није заборавио првог учитеља Владимира Дожића, синовца патријарха Гаврила и каснијег светског стручњака за судску медицину. Само три месеца са њим било је довољно да заволи школу, а то осећање није га напустило ни кад се породица населила у војвођанском селу Крушчићу које је некако у то време добило име по истоименом народном хероју. Првих шест година, током којих се постављају основе за будући живот, додатно је оплодила питома војвођанска равница до мере да је касније мало ко могао да поверује како, бар на изглед, питоми шампион светског гласа потиче из крајева познатих по ратоборности. Сусрет са Војводином је био сусрет са богатством, обиљем и новом цивилизацијом јер је кућа, у коју су Рашо-

вићи смештени, поред фрески на зидовима и електричног осветљења имала сопствену пекару и клавир. У свести шестогодишњака који је делио судбину родитеља чврсто опредељених за партизански покрет, због чега је са мајком провео неколико месеци у надалеко познатом четничком затвору у Колашину, никада није избледело сећање на збегове и време кад је последњу наду за опстанак представљала шака коприва, или кувана кора дрвета. На клацкалици између живота и нестајања потврдило се древно кинеско правило да човека ојача све оно што га не убије. Период благостања није трајао предуге, јер оцу Бању није пријала војвођанска клима па је, због става да му без промене средине нема живота, Рашовиће пут повео према Ужичкој Пожеги. Само годину дана у новој средини било је довољно да се чврсто веже за Скрапеж, и лепоте целог краја, пре него је породица наставила даље, овога пута према Бјелом Пољу и Беранама где је матурирао пре него се упутио на студије машинства у Београду. Какав је капацитет био од најраније младости потврђује став једног просветног инспектора да у тридесетак година црногорског школства није било ђака равног Вуку Рашовићу. - Школа ми је ишла екстремно добро. Имао сам јаку меморију и памтио све што професори причају, а њима је импоновало кад неко пази на часу. Могу да се похвалим да сам то делио са ђацима, па су сви од мене могли да очекују помоћ, чак и по неку цедуљицу са одговорима на питања, што су ми у школи толерисали. У том периоду сам одрастао на леп начин, а много промењених средина и добрих другова које сам упознао води ка ставу да бих, кад би сви гласали за мене, лако ушао у скупштину – каже Рашовић. Иако су се студије машинства показале успешним Вук Рашовић, и поред огромних напора, није стигао до дипломе јер се, и пре него је апсолвирао, посветио џудо такмичењима и тренерском позиву. У лето 1959. године тадашњи

рвачки шампион, и урбана спортска легенда града Београда, Мирослав Читаковић Ћира је на савској обали окупљао младе људе и организовао тренинге у трчању по песку, пливању у Сави и рвању. Рашовићу се то допало па је ишао на тренинге, а Ћири учинило да је талентован за рвање јер је обарао све са којима се срео због чега је препоручио да на јесен обавезно оде у неки рвачки или џудо клуб. У децембру те године на плакату који се појавио у Студентском граду писало је да универзитетски Џудо клуб „Студент“ покреће џудо школу. Рашовић се на први поглед заљубио у тај спорт а и данас, после пуних 57 година, још је у том клубу у коме су се одлични учитељи, уз то веома образовани интелектуалце, везали за Рашовића кад им се учинило да њихов рад може да дође до изражаја. На првом такмичењу у марту 1961. године у сали Пете београдске гимназије одржано је првенство Србије, а Рашовић после четири добијена меча заузео пето место. Бољи од њега били су само Стојан Стојаковић и Младен Вукомановић који су већ имали европске резултате. Први успеси и одушевљење оствареним резултатима били су повод за много озбиљнији рад додатно мотивисан чињеницом да треба надокнадити пропуштено након сазнања да је двадесета година живота касно за почетак бављења овим спортом. Озбиљан рад подразумевао је два тренинга дневно, пре и после подне, а ентузијазам исказан првих дана бављења спортом код Рашовића није ослабио ни до данас. Довољан доказ је податак да током недеље обави тринаест тренинга. Такмичарски дух и ишчекивање нових такмичења на које је, каже, ишао као на свадбу присутан је од почетка такмичарске каријере уз субјективни став да такмичења никад нема довољно да би показао све што зна. Након другог и првог места на првенству Србије Рашовић се умешао међу најбоље југословенске џудисте да би освајањем титуле првака државе доказао да је најбољи. Последњу медаљу на првенству државе освојио је са 38, а на првенству Србије са 42 године. По-

9.10.2016.

МАГАЗИН

себан куриозитет представља податак да је у сениорској конкуренцији последњи пут наступио са 57 година и победио двадесетједногодишњака раније овенчаног титулом шампиона у јуниорској конкуренцији. Пуних дванаест година, од 1963. до 1975. године, Рашовић је члан националог џудо тима, а иако је у тренуцима најбоље форме остваривао значајне резултате селектори су сматрали да, због чињенице да се касно укључио у спорт, шансу за одлазак на међународна такмичења треба пружити млађим такмичарима. Показало се да то није најбоље решење, јер нису ништа посебно значајно остварили на међународном плану, а искуснијем такмичару онемогућили да наступа. Јак мотив и аналитичан дух нису могли да надокнаде оно што пружају такмичења која на посебан начин подижу самопоуздање и оплемењује процес доношења одлука. Чак ни тренинзи равни онима кроз какве пролазе најзначајнија имена овог спорта у Јапану не могу да буду адекватна замена за такмичења и сучељавање са противницима принуђеним да у тре-

нутку донесу одлучујућу одлуку. То није онемогућило Рашовића да наступа у конкуренцији ветерана и достигне резултате какве није остварио ни један други такмичар у свету. Иако је пет победа на великом међународном турниру у Сарајеву било довољно тек за бронзану медаљу Рашовић потврђује да су у Европи почели да га схватају као озбиљног борца након Купа Јадрана 1966. године који је, као најјачи турнир у то време, словио за незванично првенство старог континента. Десет победа, међу њима и неких против најбољих бораца на свету, истакле су у први план име које се и данас са великим уважавањем изговара у готово свим крајевима света. Пета места на шампионатима Европе у Остендеу 1969. и Мадриду четири године касније сматрају се врхунским резултатима каквим не могу да се похвале ни бројне касније генерације. То је добар повод за тврдњу да свима који на оваквим такмичењима освоје бронзану медаљу треба скинути капу. Рашовић представља јединствен пример спортисте који никада није престао да интензивно тренира. Зато

звездани тренутак каријере представља највеће признање Светске џудо федерације уручено пре пет година у Паризу пред 20 хиљада џудиста. Легенди џудоа из Србије уручио га је председник светске федерације пре почетка финалног меча светског првенства у супер тешкој категорији. - Нико у свету, ни у другим спортским дисциплинама, није имао на таквом нивоу непрекидан такмичарски стаж од 56 година. Први меч сам имао у марту 1961. а последњи 24. септембра ове године. Од када су ми 2011. године у Београду уручили награду за животно дело ја сам освојио 25 златних медаља и четири титуле првака света. На такмичењу у организацији Џудо савеза последњи пут сам наступио 1981. и био првак Србије са 42 године. После тога сам на турнирима наступао у екипама, а са 57 година, кад сам добио три меча, последњи пут у сениорској конкуренцији са младим људима. Од тада се борим са својим вршњацима, или десетак година млађим такмичарима – каже Рашовић. Светска и европска џудо федерација су хтеле да докажу да се овим

спортом може бавити целог живота, па су организовале међународна такмичења. Шампионати Европе и света одржавају се сваке године под називом Велики мајстори џудоа, а проблем Вука Рашовића лежи у чињеници да су његови вршњаци одавно престали да се такмиче па је приморан да одмерава снагу и са десетак и више година млађим. Борилачке вештине су углавном сличне. Заједничко им је да спадају у групу индивидуалних спортова у којима такмичар испред себе има противника са којим, у међусобном одмеравању снага, може да доживи почаст, али и понижење. Баш то је посебан изазов свих 56 година непрекидних туча чији је исход крајње неизвестан због уверења да је и противник довољно тренирао, можда и више, а уз то има у глави стратегију коју жели да примени, а да се сачува од оне из главе супарника. Иако нема прецизне евиденције о броју мечева било је година, каже, кад их је имао и по 150. Повољност привилегије да су челници Џудо савеза били оријентисани према Јапану огледа се у учешћу на

бројним куповима у овој земљи раме уз раме са најбољим светским такмичарима. Време проведено са њима потврђује да се у земљи излазећег сунца џудоу прилази као уметности, или науци. Најбоља потврда су вишесатна предавања на којима се до детаља изучава биомеханика и проучавају све нијансе различитих бацања у овом спорту. Одлучујући моменат за потпуну посвећеност џудоу огледа се у лепоти покрета под оптерећењем, а креатор неких, преточених у десетак оригиналних бацања који могу да се демонстрирају у мечевима, је сам Рашовић. До тога води бар пет сати озбиљног вежбања сваког дана, почев од јутарњих на којима се физичка кондиција одржава дизањем тегова и пливањем. Све што је до сада остварио Вук Рашовић повод је да му услове за припрему омогућава Национални тренинг центар у Кошутњаку, а колико је цењен међу млађим такмичарима потврђује податак да, по правилу, прекидају тренинге кад год се појави на неком од њих што доживљава једино још Новак Ђоковић.

Вук Рашовић је аутор више од хиљаду емисија које од 2000. године на СОС каналу промовишу спорт као одлучујући фактор за здравље сваког појединца. Он је, поред изазова и подизања самопоуздања, прилика за стицање бројних пријатеља. Баш то је оно што живот овог човека чини посебно вредним, а њега изузетно задовољним због уверења да пред крај осме деценије живота убира плодове дугогодишњих напора. То је и повод за став да ће остати активан у спорту све док га ноге буду служиле, јер други начин живота тешко може да замисли. Кад се и то догоди, а нека виша сила ускрати могућност активног бављења спортом, остаје књига и, како рече на крају занимљивог разговора, повратак Шекспиру. Ауторитет аутентичног шампиона у лику Вука Рашовића био је добра препорука да пуних двадесет година буде шеф целог југословенског џудоа. У том периоду национални савез је организовао три светска и једно првенство Европе и добио једног светског шампиона. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.10.2016.

Други караван Женског центра „Милица“

МАГАЗИН

9.10.2016.

ДАЈ ПЕДА

- Велики хуманитарни бициклистички караван креће у октобру, месецу борбе против карцинома дојке, а градови кроз које пролази, у оквиру кампање „Подржи да се одржи“, помажу организацију пута кроз Србију под називом „Дај педалу раку'“. - Скрининг најадекватнији начин да се болест открије у почетној фази. - Доња граница обољевања од ове болести све нижа. - У Витановцу отпочела обука жена за самопреглед дојки. - Десетак минута месечно које свака жена треба да посвети свом здрављу много је мање од времена потребног за фризирање. – Град ће и касније помагати све акције којима је у основи борба за превенцију хроничних масовних незаразних обољења. - У краљевачким здравственим установама нема психолога који би се бавио само пружањем подршке оболелима од карцинома

АЛУ РАКУ

МАГАЗИН 9.10.2016.

енски центар „Милица“из Врњачке Бање је, другу годину заредом организовао Караван „Дај педалу раку“. Под покровитељством Министарства здравља Републике Србије и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ караван је организован у сарадњи са локалним самоуправама и здравственим институцијама градова кроз које је прошао. Кренуо је из Београда да би, задржавајући се на пунктовима подршке у Крагујевцу, Чачку и Краљеву, стигао до Врњачке Бање где је организована завршна манифестација. Велики хуманитарни бициклистички караван креће у октобру, месецу борбе против карцинома дојке, а градови кроз које пролази, у оквиру кампање „Подржи да се одржи“, помажу организацију пута кроз Србију под називом „Дај педалу раку“. Циљ каравана је да на путу од Београда до Врњачке Бање повеже становништво различитих градова, како великих тако и малих места у унутрашњости, како би сви заједно подржали оне који се боре са овом опаком болешћу. Председница Управног одбора Женског центра „Милица“ Весна Бонџић подсећа да овогодишњи караван, за разлику од претходног, траје три дана током којих се појачано указује на проблеме унутрашњости земље везане за скрининг, превенције и друге који оптерећују пацијенте у борби против болести. Значајном се чини подршка краљевачког Завода за јавно здравље и представника Министарства здравља који су учествовали на научном скупу последњег дана овогодишње акције. - Прва два дана смо провели скрећући пажњу на важност превентивних прегледа жена у овим градовима и скретања пажње на спорт, јер су у сваком граду промовисане спортске активности и здрави стилови живота. Наш пут се наставља до Одељења онкологије јер желимо да, као удружење пацијената, учинимо нешто тако што ћемо донирати чаршаве, јастучнице и јастуке и мотивационим порукама у

позитивној љубичастој боји мало освежити тај део. Зато једва чекам кад ће у просторије које одишу потпуно новом атмосфером доћи први пацијенти јер је, поред терапије, пацијентима изузетно значајан психолошки ефекат као и психолошка подршка. Јуче сам навршила 49 годину живота и десет година од открића карцинома. Могла сам да проведем живот у међупростору између информација да се нешто дешава и да неће баш мени да се деси. То је најтамнији простор у коме многи проводе свој век, а ја сам се суочила и прихватила боелст, дала јој име и изборила се са њом – каже Бонџић . Податак да је код великог броја жена присутан страх ставља посебан задатак пред здравствене институције од којих се очекује агресивнији наступ како би се што већи број одазвао скринингу као најадекватнијем начину да се болест открије у почетној фази. Уколико се открије на време могућности за коначно излечење су знатно реалније што је повод за апел свима да се одазову на позиве здравствених радника. Да се доња граница обољевања од ове болести знатно помера потврђује податак да међу осамдесетак оболелих, колико годишње прође кроз Женски центар „Милица“, најмлађа чланица има тек 24 године због чега се психолошка подршка сматра још значајнијом, што је потврђено током свих седам година постојања овог удружења Сем бројних радионица које треба да помогну оболелима како би се што лакше суочили са чињеницом да болују од тешке болести у удружењу подсећају на прву бициклистичку секцију у Србији намењену женама. Она је настала као резултат сазнања да се бициклизам показао идеалним средством за отклон од болести што је и један од повода да у караван буду укључени чланови краљевачког Маунтин бајк кулба „Чикер“. Чланови удружења нису само оболели већ и сви који желе да помогну и допринесу да се глас о потреби превентивних прегледа шири што

даље. У рад су укључени и намлађи у предшколским установама због жеље да утичу на мајке како би се одговорније понашале према свом здрављу и правовремено приступиле превентивним прегледима као најбољем начину за рано откривање болести. Посебна пажња посвећује се сеоском становништву, па је до сада у обиђеним селима прегледано седам стотина жена. О напретку у промени свести становништва најбоље сведочи податак да је другом гостовању у Новом селу присуствовало четрдесет особа оболелих од карцинома, од којих су 11 били мушкарци. Да се озбиљно ради и на територији града Краљева сведочи податак да је пре само неколико дана у оквиру државног пројекта Министарства здравља у Витановцу отпочела обука жена за самопреглед дојки. Повод је податак да се положај жена на селу знатно разликује од оних у граду и да свака највише треба да верује сопственим прстима. Довољним се сматра самопреглед тек једном месечно, а десетак минута које свака жена треба да посвети здрављу много је мање од времена потребног за фризирање. Апел за одговорнији однос према сопственом здрављу испред локалне самоуправе упућује члан Градског већа прим. др Гордана Стојковић уз добродошлицу организаторима који су са хуманом идејом кренули из Београда. - Град Краљево са широким осмехом, и пуно љубави и поштовања, дочекује акцију са жељом да ћете осетити искрену подршку и да ћемо и касније помагати све акције којима је у основи борба за превенцију хроничних масовних незаразних обољења. Пословица у здравом телу здрав дух живи тако дуго у нашем народу показујући своју свевременост, а у складу са њом, и са том поруком, наш град подржава промоцију здравих стилова живота, физичку активност и бављење спортом, јер је то најбољи начин за очување здравља и спречавање настанка болести – рекла је она уз позив суграђанкама да поведу више рачуна о свом здрављу редовним одазивањем на позиве Дома здравља који реа-

МАГАЗИН

9.10.2016.

лизује скрининг програм. Није тајна да благовремени одлазак на преглед омогућава рано откривање болести што у знатној мери утиче на могућност коначног излечења, а то најбоље знају сви који су већ прошли трновит пут у борби против опаке болести. Уз захвалност свима који учествују у хуманој акцији поновљен је позив да придруживањем допринесу очувању здравља. Резултати у борби за што већи степен здравља, доказано је то безброј пута, у великој мери зависе и од укључености што већег броја појединаца. Да на том путу постоје бројне препреке потврђује податак да у краљевачким здравственим установама нема психолога који би се бавио само пружањем подршке оболелима од карцинома. Са таквим пацијентима тренутно раде само изабрани лекари Дома здравља и онколози Опште болнице „Студеница“, а психолози дели-

мично због немогућности да се само једном повере сви из ове категорије оболелих. Ма колико била значајна психолошка подршка породице није довољна што указује на потребу да се, посебно у првим тренуцима након дијагностификовања болести, укључи што већи број оних који могу да помогну. Из редова здравствених радника стиже информација да се размишља и о ангажовању психолога чија би једина преокупација били оболели од малигних обољења. Краљевачки Завод за јавно здравље је активни учесник свих акција које имају за циљ побољшање здравственог стања широког круга становника, што је повод да и ове године, по други пут, подржава манифестацију „Дај педалу раку“. Повод је и осећање потребе да се, и поред редовних континураних активности на промоцији здравља и превенцији свих видова болести, укаже на важност заједничких

акција у промоцији и заштити здравља. У свим активностима ове врсте значајним се чини улога локалне самоуправе, медија и других који су спремни да, према одређеним циљним групама, преносе поруке о значају превентивних прегледа у спречавању свих болести, у конкретном случају малигних. Из Завода за јавно здравље стиже још једно подсећање значаја да се од раног детињства усвајају здрави стилови живота, избегава пушење и неправилна исхрана, а појачава физичка активност. Посебно значајним сматра се подсећање суграђанкама на значај чувања репродуктивног здравља од детињства и потреба контролних прегледа на које треба да се одазивају као и на позив за укључење у скрининг програм раног откривања рака дојке. После програма на Тргу српских ратника, учесници каравана обишли су Oнколошки диспанзер Опште болнице

„Студеница“ и донирали 30 комплета постељине за део у коме пацијенти примају терапију. Просторије диспанзера украшене су сликама са мотивационим порукама и цветовима љубичасте боје која представља обележје Женског центра „Милица“. Са скупа који је, поред представника локалне самоуправе, окупио и представнике градских удружења и чланове Друштва за борбу против рака „Краљица Јелена Анжујска“ послата је порука женама да контролишу здравље редовним превентивним прегледима.

Женски центар „Милица“ Удружење грађана Женски центар „Милица“ из Врњачке Бање је као хуманитарно, добровољно, невладино и непрофитно основано 2. фебруара 2010. године са циљем унапређења

положаја и квалитета живота и здравља жена. Мисија Удружења обухвата пружање психолошке подршке оболелима од карцинома и њиховим породицама и помоћ у превазилажењу проблема са којима се суочавају током лечења, као и едукацију о важности превенције и ране дијагностике у борби против карцинома. Визија Женског центра види развијање свести о важности редовних превентивних прегледа у едукацији становништва које треба да доведе до смањења смртности од карцинома. Оснаживањем оболелих кроз групе самопомоћи и психолошко креативне радионице утиче се на враћање осећаја корисности и самопоштовања чиме се побољшава квалитет њиховог живота. У оквиру Удружења је формиран Дневни центар у коме се рад одвија у оквиру радионица душе и тела и едукативне радионице. Прва укључује

групе самопомоћи и креативно-музичке радионице, а друга вежбе после операције дојке, вежбе превенције остеопорозе, бициклистичку секцију и пешачке туре. У едукативне радионице укључени су обука самопрегледа дојке, саветовалишта, трибине и промоције. „Милица“ је члан Националне асоцијације лечених од рака и Републичке стручне комисије за подршку пацијентима, а од 2011. године је реализовала низ значајних пројеката међу којима се посебно истичу „Радионица душе и тела и дан љубичастих марама“, „Чашом здравља до достојанственијег живота“, „Дневни центар за подршку оболелима од карцинома и њиховим породицама“, „Бирамо живот“ и „Здравка“ намењен едукацији и обуци самопрегледа дојке женама у сеоским срединама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.10.2016.

После вишегодишње паузе поново у Краљеву

МАГАЗИН

9.10.2016.

ПУТОВАЊЕ К

- Боје пропуштене кроз душу уметника су мост, или предворје, за братимљење људске душе у космичким висинама којима Хаџи Милена тумачи сопствено виђење света. - Акварели Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић су много више него снимљени пејзажи и предели које је заробило њено око, а уметница као медијатор понудила конвенционалној стварности ока посматрача. - Фигуративност на акварелима Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић подвлачи уметничку кредибилност изузетног цртача док исцртава линију воденом бојом, а цртеж претвара у композицију која прича причу снаге романа

Фото: М. Радовановић

КРОЗ ВРЕМЕ

9.10.2016.

МАГАЗИН

Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић

МАГАЗИН

9.10.2016.

зложба слика Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић у Дому војске прва је у низу културних манифестација којима се ове године обележава Дан Краљева Краљевдан. Пред за ову врсту културних догађаја знатним бројем љубитеља сликарства отварање изложбе је била и прилика да се присутнима представи ученица завршног разреда средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Теодоре Чолић која је извела Омаж за соло кларинет Арама Хачатуријана. После бројних у земљи и ван ње изложба под називом „Путовање кроз време“ прво је појављивање краљевачке уметнице пред локалним љубитељима сликарства после паузе од неколико година. Низ акварела и уља на платну потврђују да су боје пропуштене кроз душу уметника мост, или предворје, за братимљење људске душе у космичким висинама којима Хаџи Милена тумачи сопствено виђење света. Највећи број изложених радова настао је у техници акварела као најтежој уметничкој форми израза. Став изречен на отварању изложбе потврђује потребу о до крајности истанчаном осећају за количину нанете боје како се на белој подлози не би претворила у мрљу. Управо та способност представља капију кроз коју пролазе само велики уметници чија се уметност препознаје у пројекцији кроз водене боје. Акварели Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић су много више него снимљени пејзажи и предели које је заробило њено око, а уметница као медијатор понудила конвенционалној стварности ока посматрача. Они су огледало њене душе заробљено у дубоко проживљеном тренутку схватања и поимања смисла лепоте око које се отимају и бог и сатана. Та сфера узвишене лепоте, без које се не може у тешком времену, помоћно је средство нормалном човеку да изађе из стега и уђе у ширину пројектујући кроз своју призму оно што је уметница видела у тренутку настанка идеје опредмећене кроз слику чисте душе која врхуни женски сензибилитет. На сликама је присутна гама изу-

зетног спектра, али и страх да би се могло доћи до страха од апокалипсе и страха од свакодневног живота. И баш због тога уметница лепотом израза нуди излаз, да се ослободи страха, а свет, ако не може да се промени, учини бар мало лепшим местом за живот. Уметност се показује као једини генератор способан да надживи све што је тешко и страшно, а да се остане нада која помаже напорима човека да оствари срећу. Фигуративност на акварелима Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић подвлачи уметничку кредибилност изузетног цртача док исцртава линију воденом бојом, а цртеж претвара у композицију која прича причу снаге романа. Изложба носи назив по триптиху који представља прошлост, садашњост и будућност. У њему далека змајевита прошлост преко тегоба садашњег времена води ка будућности у којој ће се принцеза састати са принцом. А принцеза је и доказ више да на Милениним сликама доминирају женски ликови као оличење лепоте и синоним за ту лепоту. Милена доказује да је уметник, по правилу, велико дете што се потврђује на сликама на којима је значајан простор посвећен маскама, а ни то није случајност. Уверење да човек са једним лицем није ни за где потврђује потребу за променом маски најчешће због заштите оних који их носе, по некад и да онога ко се крије прикаже у другом светлу. Маске су у животу човека присутне од античких времена, а трајаће неодређено дуго ма колико све више падале. Ни посебно изражено бљештавило на Милениним сликама није случајно, па је у служби интригантне потребе да посматрача позове на дијалог, у појединим случајевима и на свађу као начин за ослобађање од негативне енергије која се размењује између уметнице и конзумената њених слика. По уверењу великог броја присутних та енергија се, и поред изузетно кишовите јесење вечери, посебно осећала унутар хола Дома војске. Уметница потврђује да се и на овој изложби игра сличицама, а да праве слике тек треба да изађу из

њеног атељеа. - Овим сликама сам хтела да дам акценат на жене које су вековима постојале, и постојаће, али морају да се пробуде. Нема нас тамо где треба, и мада има доста хероина и финих жена морамо да будемо активније. Зашто има мало мушкараца на овим сликама? Зато што сматрам да је жена мајка и богиња која рађа и мушко и женско, а мушкарац, ако је прави, довољан је да сачува хиљаде жена – каже Милена. Иако је рођена у Лазаревцу Милена се са родитељима рано преселила у Краљево које доживљава као свој град. У младости је често боравила у постојбини свога оца и мистику јужних делова Србије трајно је урезала у себе. Након што је, са само седамнаест година, отпутовала у Немачку да би наставила школовање почела је да ради као фото-лаборант, потом и фотограф, у великим лабараторијама „Рабе“ и „Ханза“. Стална жеља за усавршавањем одвела ју је до Париза у коме је завршила уметничку Академију „АБЦ“, што јој је касније отварило врата света моде у коме се доказала као успешни креатор. Преовлађујућа љубав према сликарству била је повод да отвори галерију у Гелзенкирхену и настави дружење са различитим особама из света моде. Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић је један од првих регистрованих регресо терапеута у Немачкој, а деловање у овој области развија у Академији за езотерију „Друга реалност“. Технике медитације и регресивног вођења кроз време познате су у светским круговима езотерије, а дружење са Ури Гелером, Давидом Коперфилдом и другим светским илузионистима, отварају јој врата многих европских аристократских породица. Током више од тридесет година активног сликања Милена је приредила двадесетак самосталних хуманитарних изложби, а њене слике су доспеле у више од тридесет земаља на свим континентима. Уметнички рад повод је за добијање бројних признања од којих се најзначајнијим сматрају она из Палестине и Руске Федерације. Т. Радовановић Фото: М- Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

9.10.2016.

Два ортака и јазавац

Ове јесени „Ноћ вештица“ стиже у домаће биоскопе - на „лудом“ вагону без кочница из „куће страве“, у којем два неустрашива ортака и њихов љубимац Јазавац крећу да спасу свет. Живот испуњен хаотичним свађама и музиком двојице другара, добричине Лазића, углађеног Петровића и њиховог љубимца Јазавца, у железничком тунелу ван сваког животног колосека, једне вечери изврнуће наопачке девојчица Аманда. Млада дама под стресом успела је да побегне разбојницима лудог богаташа Распућина, који је киднаповао њеног оца научника. Два ортака и јазавац помоћи ће јој да га избави из Распућинових злих канџи, а успут ће спасти и свет. У седамдесетдвоминутном анимираном филму синхронизованом на српски језик главним јунацима су гласове позајмили Драган Вујић, Пеђа Дамјановић, Ива Стефановић, Мина Лазаревић, Никола Булатовић, Бане Јефтић... Филм се приказује од 6. октобра, а пројекције почињу у 16,30.

Дом госпођице Перегрин за чудновату децу

Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 17,45 сати, а улазница стаје 300 динара.

Прича прати шеснаестогодишњег Џејкоба чији живот тече потпуно мирно све до страшне смрти његовог деде, која се догодила под сумњивим околностима, кад му до руку доспева тајанствено писмо које га одводи на велшко острво до дома госпођице Перегрин за чудновату децу. Док истражује напуштене собе и ходнике у разрушеној кући Џејкобу постаје јасно да деца нису била само чудновата. Можда су била и опасна, можда с правом била изолована на напуштеном отоку, а колико се год то чинило немогућим можда су још увек жива… Филм је рађен према истоименом роману Рансома Ригса из 2012. године, у коме се проза преплиће и допуњује фотографијама. Редитељ је легендарни Тим Бартон, а сценарио је урадила Џејн Голдман. Улогу госпођице Перегрин тумачи Ева Грен, а у осталим се појављују Семјуел Л. Џексон, Аса Ватерфилд, Џуди Денч и многи други. Серијал књига „Дом госпођице Перегрин за чудновату децу“ за српско тржиште објављује новосадска издавачка кућа Орфелин.

Јесен самураја У романтичној комедији „Јесен самураја“ главни јунак Владица је професионални каратиста, шармантни бонвиван који је некада био велики таленат, али није направио значајнију каријеру због превелике склоности ка проводу и ноћном животу. По окончању каријере враћа се у родни град, заљубљује се у Снежану и везује за њу и њеног малог сина Вукашина. Владица жели да брине о њима, али схвата да не уме да ради ништа осим каратеа. Зато га потрага за послом, који би му омогућио да брине о породици коју је управо почео да ствара, доводи у низ урнебесно комичних ситуација. По сценарију Димитрија Војнова филм је режирао Данило Бећковић а ликове главних јунака тумаче Стругар, Христина Поповић, Никола Којо, Сергеј Трифуновић, Андрија Милошевић, Катарина Жутић, Миодраг Мики Крстовић. Пројекције трају који минут мање од два сата а пројекције почињу у 20 и 22.

Јединствен подухват педесетогодишњег инвалида

МАГАЗИН

9.10.2016.

55 МАРАТОНА ЗА 55

- Екстремни атлетски подухват ,,55 маратона за 55 дана“ има за циљ промовисања спортских, креативних и интелектуалних потенцијала особа са инвалидитетом, а уједно је допринос афирмацији њихових способности за обављање и најсложенијих послова. – Од 3. септембра до 27. октобра Горан Николић ће свакога дана по шест сати трчати 42 километара и 195 метара. – Траса од Крагујевца кроз Србију, Босну и Херцеговину и Црну Гору, тура до Будве дуга 2.300 километара. – Рекорд за Гиниса

5 УЗАСТОПНИХ ДАНА

9.10.2016.

МАГАЗИН

рагујевчанин Горан Николић упустио се у јединствени подухват обарања Гинисовог рекорда у трчању 55 маратона за 55 узастопних дана. Иако је особа са инвалидитетом, на лево око уопште не види а на десно види само пет одсто, Горан је 3. септембра започео спортски подухват за који се припремао читав живот. Ово је први случај да особа са таквим инвалидитетом покушава да постави јединствен рекорд који држи потпуно здрав јапански атлетичар након што је пре 6 година претрчао 52 маратона за 52 узастопна дана. Горан Николић као маратонац и генерални секретар Параолимпијске академије жели да јединственим подухватом привуче пажњу људи, али и спонзора који би донирали новац за

куповину нових реквизита, опреме и справа за опремање ,,ИСКРЕ“- регионалног центра за спорт и рехабилитацију особа са инвалидитетом и у изградњу једног или два мини-кампа за слепу и слабовиду децу. Трчање маратона отпочело је из Крагујевца, а планирана рута обухвата путовање по читавој Србији да би, преко Босне и Херцеговине, стигао до коначног циља у Будви. Николић је пуних 25 година брусио форму на стази у Шумарицама, а до сада током десет дана истрчао десет маратона од Крагујевца до Мостара. Екстремни атлетски подухват ,,55 маратона за 55 дана“ има за циљ промовисања спортских, креативних и интелектуалних потенцијала особа са инвалидитетом, а уједно је допринос афирмацији њихо-

вих способности за обављање и најсложенијих послова. До 27. октобра Горан ће свакога дана по шест сати трчати 42 километара и 195 метара од укупних 2.300 километара што ће бити нови рекорд у есктремним атлетским резултатима. Искусном маратонцу, члану националног бициклистичког тима Србије на два светска првенства и многим регионалним такмичењима, свечани дочек су јуче приредили и Краљевчани. У дочек су укључене Градска организација за слабовиде, Атлетски клуб, медији и представници локалне смоуправе. Маратонац Горан Николић је дотрчао из правца Крушевца, а код хале у Рибници су му се придружили краљевачки атлетичари и са њим трчали преко моста, кејом до градске

терасе и циља на Тргу српских ратника где су га дочекали чланови организације за слабовиде. Горан Николић је рођен 1. септембра1967. године у Смедеревској Паланци, до 18. године живео је у Младеновцу, Аранђеловцу и Земуну, а од 1985. године са породицом у Крагујевцу. Има средње стручно образовање, 30 година радног стажа у струци и исто толико радника у спорту са статусом волонтера. Активни рекреативац који је 25 година трчао на дуге стазе пет година је био члан националног бициклистичког тима Србије са којим је учествовао на два светска првенства и низ регионалних такмичења, а успешно је истрчао свих 29 маратона на којима је наступао.

Оснивач је Параолимпијског Клуба и Академије „Јуниор“ и генерални секретар организације од оснивања 1998. године, иницијатор оснивања и један од оснивача Спортског Савеза слепих и слабовидих Србије и Парабициклистичког Савеза Србије у којима је по 5 година обављао послове генералног секретара. Осмислио је и успешно реализовао бројне пројекте од којих се посебно издвајају набавка првих такмичарских тандем бицикала у Србији кроз пројекат који је означио оснивање нове параолимпијске дисциплине у региону и почетак набавке нових тандем бицикала којих сада у Србији и БиХ има укупно 15. Иницијатор је стручне обуке и промовисања запошљавања особа са инвалидитетом,

учесник бројних похода и подухвата кроз које је транспарентно промовисан спортски потенцијал слепих и слабовидих. Посебно се издвајају традиционални тандем бициклистички маратон Крагујевац – Мостар у дужини од 420 километара који се вози 12 година, 10 пуних атлетских маратона за 10 узастопних дана, две године вожен бициклистички тур од крајње северне до крајње јужне границе Србије који је омогућио да удружења слепих добију нове тандем бицикле. Добитник је бројних признања за спортска постигнућа и допринос афирмацији параолимпијског спорта у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 9. И 15. ОКТОБРА

МАГАЗИН

9.10.2016.

9. октобар

1621. — Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске. 1701. — У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл. 1806. — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке. 1915. — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд. 1934. — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу. 1940. — Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију. 1944. — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата. 1949. — Отворен је фудбалски стадион ЈНА. 1963. — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је пукла око 300 метара висока брана „Вајонт“ код Белуна, у североисточној Италији. 1970. — У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије. 1975. — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир. 1983. — У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф

дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје. 1992. — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану. 1997. — Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко. 1997. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер. 1998. — Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима. 2001. — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике. 2002. — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВдуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг. 2009. — Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године. 2009. — Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, девојчицу борца за право на школовање женске деце.

10. октобар 680. — У страначким борбама које су довеле до расцепа исламског света

на суните и шиите, у бици код Карбале, на Еуфрату, убијен Хусеин, претендент на калифски престо династије Алида. Касније постао шиитски светац. 1733. — Француска објавила рат аустријском цару Карлу VI због његове подршке кнезу Августу III у намери да постане пољски краљ, уместо француског кандидата Станислава Лешћин-

ског. Рат за пољско наслеђе трајао до 1735. 1911. — Кинески национални вођа Сун Јат Сен у Вучангу прогласио републику и почео револуцију у којој је оборена династија Манчу. Тиме завршена владавина кинеских царева која је трајала 2.000 година. Политички наследници ове кинеске републике су се после победе комуниста непосредно после Другог светског рата повукли на Тајван и тамо наставили политички континуитет Републике Кине. 1913. — Завршена изградња Панамског канала дугог 81,6 километара, којим су спојени Атлантски и Тихи океан. 1917. — Бразил у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто су Немци торпедовали бразилске бродове. 1918. — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату. Град заузет 12. октобра, а аустроугарска војска приморана да се повуче ка северу. 1941. — У Загребу су усташе срушиле синагогу 1954. — Вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе. 1964. — У Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији. 1975. — Филмске звезде Ричард Бертон и Елизабет Тејлор венчале се по други пут. Следеће године поново се развели. 1980. — У катастрофалном земљотресу у Алжиру погинуло 2.590 особа, а око 330.000 становника града Ел Аснам остало без домова. 1982. — САД увеле санкције против Пољске због одлуке пољске владе да забрани синдикат „Солидарност“. 1990. — СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У Источној Немачкој било стационирано 380.000 совјетских војника с 220.000 чланова породица. 1991. — Скупштина Србије донела одлуку да републичка застава буде тробојка, без комунистичког симбола,

звезде-петокраке. 1995. — Израел у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца. 1996. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001. — Нобелову награду за економију добили Американци Џорџ А. Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Е. Стиглиц. Својом „анализом тржишта са асиметричним информацијама“, они су показали у којој мери информације утичу на функционисање тржишта, од продаје половних аутомобила до успона и колапса на великим берзама.

11. октобар 1521. — Папа Лав X доделио је енглеском краљу Хенрију VIII титулу „Бранитеља вере“ пошто је краљ објавио књигу у којој је осудио идеје верског реформатора Мартина Лутера. Хенри VIII је 12 година касније оспорио ауторитет римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром англиканске цркве. 1531. — Војска швајцарских католичких кантона поразила је код Капела снаге града Цириха и његових протестантских савезника. 1698. — Споразум у Ден Хагу између Енглеске и Француске. 1871. — Аустроугарске власти су угушиле Раковичку буну и убиле њеног вођу Еугена Кватерника. 1882. — Илкин атентат: ЈеленаИлка Марковић покушала, у чину личне освете, да убије српског краља Милана Обреновића у београдској Саборној цркви. 1899. — Почео је Други бурски рат између јужноафричких бурских држава Трансвал и Орање и Велике Британије. 1939. — Група америчких научника, међу којима и Алберт Ајнштајн, обавестили су председника САД Френклина Д. Рузвелта о могућности производње атомске бомбе. 1942. — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и

9.10.2016.

МАГАЗИН

поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље. 1962. — Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870. Сабор је трајао до 1965. и најавио је значајне реформе католичке цркве у њеном прилагођавању модерном свету. 1976. — У Кини је, под оптужбом за заверу ухапшена Четворочлана банда удовица Мао Цедунга Ђанг Чинг и три бивша висока функционера. 1980. — Двојица совјетских космонаута окончали су дотад најдужу мисију у космосу. У броду „Саљут 6“ они су провели у свемиру 185 дана. 1985. — Четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис. 1988. — Говор папе Јована Павла II прекинут је у Европском парламенту у Стразбуру када је британски посланик из Северне Ирске, протестантски свештеник Ијан Пејсли, почео да узвикује „антихрист“, развивши транспарент на којем је писало „Јован Павле II - антихрист“. 1993. — У атентату у Ослу тешко је рањен Вилијам Нигард, норвешки издавач „Сатанских стихова“ Салмана Рушдија, британског писца индијског порекла, којег је ирански верски вођа Хомеини осудио на смрт. 1998. — Ни након седмочасовних разговора у седмој рунди преговора, председник СР Југославије Слободан Милошевић и специјални амерички изасланик Ричард Холбрук нису постигли договор око решавања косовске кризе на основу резолуције УН од 23. септембра. Поред претњи војном интервенцијом НАТО-а, Милошевић је одбио Верификациону мисију која би пратила спровођење резолуције. 2002. — Војни суд у Нишу осудио је четири припадника Војске Југославије на вишегодишње казне затвора због ратних злочина над цивилним становништвом током рата на Косову.

12. октобар 1810. — Дан када су се венчали баварски принц Лудвиг и саксонска принцеза Тереза постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица у Минхену (Октоберфест). 1860. — Издат Канун за Лесковац. 1897. — У Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве. 1928. — У дечјој болници у Масачусетсу први пут су на пацијенту оболелом од полиомиелитиса примењена „гвоздена плућа“. 1934. — Једанаестогодишњи Петар II Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, након што је 9. октобра у атентату у Марсељу убијен његов отац краљ Александар I. 1941. — У селу Засавица код Сремске Митровице, нацистички окупатор је стрељао 1057 Јевреја: 56 из Шапца, 800 избеглица из Аустрије и 201 избеглицу из Немачке, Словачке, Пољске и Русије. 1942. — У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији. 1944. — Започела Београдска операција којом је Београд ослобођен од немачких окупатора 1960. — Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, изнервиран што је велики број посланика у Генералној скупштини спавало, совјетски лидер Никита Хрушчов скинуо је ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута. 1964. — У орбиту око Земље лансиран је совјетски васионски брод „Васход 1“, прва свемирска летјелица са вишечланом посадом. 1968. — Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме оборила је проамеричког председника Арнулфа Аријаса Мадрида. 1984. — Током годишње конферен-

ције Конзервативне партије у хотелу „Гранд“ у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, британски премијер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ирске терористичке организације ИРА. Пет људи је погинуло, а 30 је рањено. 1992. — У Каиру је погинуло више од 550 људи у земљотресу чији је епицентар био близу великих пирамида у Гизи. 1999. — УН су симболично прогласиле за шестомилијардитог становника Земље бебу рођену у Сарајеву. Мајци новорођеног дечака уручена је сребрна медаља мира УН. 1999. — Војним ударом власт у Пакистану преузео је генерал Первез Мушараф. 2001. — У пожару је изгорела Саборна црква у Нишу, једна од највреднијих у Србији. Грађена је од 1856. до 1872, а пројекат је израдио најпознатији српски архитекта 19. века Андреј Дамјановић. 2002. — у бомбашком нападу на ресторан и дискотеку на индонежанском острву Бали, погинуле су 202 особе, углавном страни туристи. 2011. — Европска комисија препоручила да се Републици Србији одобри статус кандидата за пријем у Европску унију. 2014. — Др Санда Рашковић Ивић избрана за председницу ДСС-а

13. октобар 409. — Вандали и Алани су прешли Пиринеје и из Галије упали у Хиспанију. 1307. — Почео прогон Темплара 1792. — Председник САД Џорџ Вашингтон положио камен-темељац Беле куће, председничке резиденције у Вашингтону. 1860. — Прва фотографија из ваздуха направљена из балона изнад Бостона у САД. 1884. — Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи. 1923. — Турски парламент прогла-

сио Анкару, бившу Ангору, престоницом Турске. 1943. — Италија после капитулације објавила рат Немачкој, свом бившем савезнику у Другом светском рату. 1944. — Ресник ослобођен од Немаца. 1972. — Совјетски путнички авион „Иљушин 62“ срушио се у близини московског аеродрома. У до тада највећој авионској несрећи погинуло свих 176 путника и чланова посаде. 1976. — Боливијски теретни авион „боинг 707“, ком је по полетању отпао један мотор, пао на главну улицу Санта Круса. Погинула три члана посаде и више од 100 особа на тлу. 1977. — Четири Палестинца отела изнад Медитерана авион немачке компаније “Луфтханса” који је летео из Мајорке и преусмерили га у Могадиш у Сомалији. Немачки командоси успешно савладали отмичаре и ослободили путнике 17. октобра. 1988. — Лабораторијско испитивање показало да је „Торински покров“, у ком је, према веровању многих хришћана, сахрањен Исус Христос, лажан и да потиче из Средњег века. 1990. — У цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви одржана прва литургија после 73 године. 1993. — Суд у Хамбургу прогласио кривим Немца Гинтера Пархеа због рањавања ножем југословенске тенисерке Монике Селеш. Осуђен условно на две године затвора. 1997. — Британски премијер Тони Блер срео се с лидером Шин Фејна Геријем Адамсом, што је био први сусрет британског премијера и лидера Северне Ирске после више од 70 година. 1998. — После седмодневних интензивних преговора и под претњом војне интервенције НАТО председник Југославије Слободан Милошевић прихватио долазак Верификационе мисије ОЕБС која ће пратити спровођење резолуције Уједињених нација о Косову од 23. септембра и ваздушну посматрачку мисију над Косовом. 2000. — У нападу на амерички војни брод у јеменској луци Аден по-

МАГАЗИН

9.10.2016.

гинуло 17 морнара. САД за напад оптужиле саудијског држављанина у егзилу Осаму бин Ладена.

14. октобар 1322. — Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске. 1702. - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе. Француска војска извојевала је Пирову победу над восјком Светог римског царства. 1806. — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску. 1809. — Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској.

1892. — Први трамвај у Београду 1912. — У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела. 1913. — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара. 1933. — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви. 1939. — Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод „Ројал оук“. 1941. — Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине. Истог дана стрељано 2.950 цивила у месту Драгинац код Лознице. 1944. — Британске и грчке снаге ос-

лободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941. 1947. — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид. 1964. — Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг. 1973. — У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације. 1988. — Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност. 1994. — Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат. 2000. — Алија Изетбеговић, по-

следњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац. 2001. — У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.

15. октобар 1529. — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог. 1582. — У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар. 1894. — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске. Без доказа осуђен на до-

животну робију, али је после великог негодовања јавности и ангажованог иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус рехабилитован. 1928. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика. 1941. — Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева. 1949. — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности. 1964. — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин. 1993. — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Аф-

ричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци. 1997. — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо. 1998. — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову. 2000. — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком. 2008. — У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs