MagazIN 248 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 248 * 2. октобар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Наставак у понедељак Решење у новим идејама Бољи дани за Евротехну Кривичне пријаве против градских функционера Већа одговорност, паметнија управа Сјаши Курта да узјаше Мурта Ватрогаство на новимосновама Лепота живота у давању Мрка капа, зла прилика

МАГАЗИН

2.10.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 14 18 24 28 36 42 46 52

Олимпијада трећег доба Такмичење сумњивог квалитета Краљево од вароши до града „Сизиф“ надмашио очекивања Ко је овде идиот? На репертоару Биоскопа „Кварт“ Безебдније него прошле године Све више пијаних возача Времеплов

58 62 70 74 78 86 88 92 94

МАГАЗИН 2.10.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН 2.10.2016.

МАГАЗИН

2.10.2016.

Прекинута шеста седница Скупштине града

НАСТАВАК У - На шестој седници Скупштине града више од шездесет тачака образложених на три килограма и 450 грама папира. – Утврђени предлози за октобарска признања. – Нове повољности за породиље и породице без деце које се одлучују за вантелесну оплодњу. – Пред одборницима извештај о реализацији за првих шест месеци ове и измене и допуне буџета за ову годину. – Допуна статута установа чији је оснивач град

д када је састављен дневни ред за шесту седницу Скупштине града са рекордних 57 тачака било је јасно да неће бити окончана у току једнодневног радног времена од 10 до 18 сати. Ако се томе дода још неколико предлога за допуну, и чињеница да је на адресу сваког од одборника стигло пуних три килограма

и 450 грама папира које је требало бар прелистати како би колико толико било јасно о чему се одлучује, онда је јасна препорука председника Ненада Марковића на почетку седнице да се раду приступи озбиљније него обично. Седница је почела са стандардних петнаестак минута закашњења колико је било потребно да се утврди како је

60 одборника довољно за рад и пуноправно одлучивање. Малу забуну је на почетку седнице створио нов распоред седења у сали за седнице, па се одборници који су закаснили нису најбоље снашли, а неки били и незадовољни тако да се тек од следеће седнице очекује да он буде онакав како је договорено на састанку са ше-

фовима одборничких група. Почетак седнице обележен је примедбом да у извод из записника са претходне није унет податак да су председнику Скупштине упућене две опомене и признањем председавајућег да га није ни прочитао. Пре преласка на дневни ред, петнаестак минута од почетка, констатовано је да ће од шесте седнице, а у складу са новим пословником, у даљем раду учествовати и четворочлана одборничка група коалиције окупљене око Демократске странке. Након што је Комисија за награде и признања од тринаест предлога за доделу Дипломе заслужног грађанина издвојила четири одборници су се сагласили да се о њима расправља

обједињено као и по питању три предлога за доделу Дипломе заслужне организације и два за Октобарску награду. До прве подневне паузе разматран је само још предлог одлуке о завршном рачуну буџета града за претходну годину. До краја првог радног дана размотрено је мање од половине предложених тачака дневног реда, а ако се изузме обједињена расправа о шест која се односе на давање сагласности на статуте Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Народног музеја, Краљевачког позоришта, Историјског архива, Културног центра „Рибница“ и Дома културе „Студеница“ у Ушћу, на дневном реду је било разматрање извештаја о реализацији буџета за првих

шест месеци и допуне за ову годину као и неколико питања из области социјалне политике. Они укључују право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете, новчану помоћ незапосленим породиљама и остваривање права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу. До краја првог радног дана пред одборницима се нашао још предлог одлуке о оснивању привредног друштва за управљање чврстим отпадом за подручја Краљева, Врњачке Бање, Параћина, Рашке и Трстеника, као и решења за одређивање члана скупштине овог предузећа. Наставак седнице заказан је за понедељак у 10 сати. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ПОНЕДЕЉАК

МАГАЗИН 2.10.2016.

Јавно предузеће за управљање грађевинским земљиштем пред новим изазовима

Фото: М. Радовановић

РЕШЕЊЕ У НОВИМ ИДЕЈАМА

- Од шеснаест хиљада сијалица у систему јавне расвете више од седам хиљада су живине које су, сем што су велики потрошачи, оцењене штетним са еколошког аспекта због чега су забрањене законом. – Трошкови јавне расвете од 130 милиона динара би се заменом живиних сијалица смањили за 50 милиона. – Улагање у замену исплативо након три године. - На великом броју места јавна расвета не даје очекиване резултате због тога што је укључена током виднијег дела дана, а искључена у току ноћи. – Компликована процедура подешавање тајмера за укључивање и искључивање јавне расвете. – Три месеца закашњења у плаћању трошкова јавног превоза. – У буџету нема пара, а ни ставке са које би рачуни могли да се плате. – Градски превоз се свео на две линије

МАГАЗИН

2.10.2016.

билизак јавних предузећа једна је од обавеза коју је, по ступању на дужност, преузео градоначелник Краљева др Предраг Терзић а после „Пијаце“ и „Чистоће“ на ред је дошло Јавно предузеће за управљање грађевинским земљиштем, доскорашња Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. Повод је чињеница да се кроз ово предузеће реализује трећина градског буџета али и дилеме које се везују за његову будућност након 1. децембра ове године. Иако је само дан раније најављено да ће градоначелник са директором Александром Несторовићем, након обиласка управне зграде, посетити Урбанистичку службу и службу за геодезију и ГИС овај део је изостао због обавеза запослених да током јавне расправе образлажу предложене планове предузећа за наредни период.

Посета је уследила и поред чињенице да директор Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем свакодневно комуницира са градоначелником и разговара о најважнијим плановима у области градске инфраструктуре, баш као и са представницима савета месних заједница и одборницима Недавно именовани директор овог јавног предузећа се за разлику од свих претходних разликује по томе што долази из приватног сектора што се у раду огледа у новом начину деловања и фаворизовању пројеката који, поред подршке града у области јавних финансија, тражи и активизам оних који настоје да задовоље своје потребе. Градоначелник др Терзић је уверен да ће идеје које се спроводе у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта допринети бољој сарадњи

између грађана, савета месних заједница и овог предузећа јер проблеми са којима се тренутно суочава нису мали, а највећим се сматра онај везан за високе трошкове накнада за јавну расвету и обављање градског и приградског превоза. Од шеснаест хиљада сијалица у систему јавне расвете више од седам хиљада су живине које су, сем што су велики потрошачи, оцењене штетним са еколошког аспекта због чега су забрањене законом. Због тога се планира замена којом ће се, уз бољу јачину осветљења, због мање снаге уштедети знатна материјална средства. Ако се зна да се тренутно за јавну расвету троши 130 милиона динара, а да ће се заменом трошкови смањити на 80 разумним се сматра улагање преосталих 50 у замену сијалица. Проблемом се сматра чињеница да

се пред сваке изборе велики број села окити новим низом сијалица што је у периодима ниских цена струје могло бити оправдано. Великим проблемом се сматра чињеница да на великом броју места јавна расвета не даје очекиване резултате због тога што је укључена током виднијег дела дана, а искључена у току ноћи. У Јавном предузећу то тумаче компликованом процедуром у комуникацији са одговарајућом службом Електропривреде Србије. Како се уређаји за укључивање и искључивање налазе у трафостаницама неопходно је, на пријаву грађана да је светло укључено у току дана, не ретко и у подне, писменим путем обавести одговарајућу службу Електропривреде Србије. Како приступ трафостаницама има само овлашћено лице неопходно је да се то учини тек кад за то нађе време како би

омогућио радницима Електромонтаже да подесе тајмере. Онима којима је расвета потребна у одређено доба дана мала је утеха тврдња директора Несторовића да се овим не оптерећује буџет, јер су светла укључена у ограниченом трајању током дана. Градски буџет оптерећују и бројна дивља прикључења на мрежу јавне расвете, а покушаји да се са њима изађе на крај често не дају резултате зато што се, и по искључењу, поново прикључи на мрежу. Од тренутка кад је пред крај прошле године „Аутотранспорт“ раскинуо уговор којим се обавезује да обавља градски и приградски превоз ове послове је преузео конзорцијум превозника окупљених око крагујевачког предузећа „Вуловић транспорт“. Послови су му поверени одлуком Градског већа, а да није спроведен

поступак јавне набавке, што је образложено потребом да се обезбеди континуитет превоза и податком да се ограничава на период до трајног решења проблема. Планирани рокови су одавно пробијени, а трошкови се енормно увећавају, па град већ касни са исплатом за три претходна месеца. Проблем се састоји у чињеници да у градском буџету не постоји позиција са које би могла да се изврши плаћање, а нема ни пара за то. Сем тога према одређеним дестинацијама на територији града и нема аутобуских линија, а градски превоз се свео на две, од Хигијенског завода до центра и од Шумарске школе до „Магнохрома“. Спорна је и цена од 59 динара по километру која у значајној мери утиче на неочекивано високе рачуне које треба подмирити средствима буџета. Т. Радовановић

Спас на новим тржиштима

МАГАЗИН

2.10.2016.

БОЉИ ДАНИ З

- Годишњи обим производње у краљевачкој „Евротехни“ премашује два милиона евра. - У току године преради се око хиљаду тона лима. – До увођења санкција Руској Федерацији на ово тржиште пласирано један до два шлепера производа месечно. – У првих осам месеци ове године на овом тржишту свега три шлепера. – Половина годишње производње „Евротехне“ на простору од југа Африке до Владивостока. – Међи 67 запослених 11 са високом стручном спремом. – Помоћ локалне самоуправе ограничена на решавање инфраструктурних проблема

Фото: М. Радовановић

З А ЕВ РО ТЕХ Н У

МАГАЗИН

2.10.2016.

раљевачка Евротехна је 2000. године настала као породична фабрика разводних ормана која од почетка рада тежи налажењу најбољих техничких решења за обезбеђивање максималног квалитета производа међу којима најзначајније место заузимају електроразводни и РЕК ормани за слабу струју као и додатна опрема за њих. У предузећу потврђују да производе одликује изузетно висок квалитет израде кућишта, врата и осталих пратећих елемената, а примена полиуретанских заптивки обезбеђују висок степен заштите ормана. Успеху на тржишту, а он се мери значајним учешћем у самосталном и извозу кроз производе пословних партнера, у највећој мери доприноси примена ев-

ропских стандарда у изради електроразводних ормана који су од почетка прихваћени као приоритети Евротехне. Захваљујући сопственом развоју, и употреби савремене опреме последње генерације, Евротехна је у могућности да у кратком року пројектује, конструише и произведе потпуно нове производе према захтеву купца. Значајну карактеристику рада овог предузећа представља тесна сарадња са инвеститорима и константно усавршавање технологије производње што су основни принципи рада засновани на сталној анализи тржишта. И поред импозантних резултата нико из локалне самоуправе, до пре неколико дана, није нашао за сходно

да посети овај колектив и бар провери да ли има проблема у пословању и у којој мери може да помогне како би се створили услови за интензивнији развој и отварање нових радних места. Због тога се посебно значајном чини недавна посета градоначелника Краљева др Предрага Терзића који је, у склопу редовних посета краљевачким привредницима, обишао и ово предузеће. Податак да је носилац развоја инжењерски тим способан да брзо реагује на све захтеве тржишта, и конструише нове производе према захтеву купаца, најзначајије утиче на констатацију да „Евротехна“ нема озбиљније конкуренције у овој области. Директор Миодраг Грачанац подсећа

да се комплетан производан процес, сем галванског цинковања које представља мали део производног процеса, обавља у погонима предузећа где се годишње преради око хиљаду тона лима. Годишња производња премашује вредност од два милиона евра, а све што се произведе прода се на домаћем и страном тржишту. Сем директног извоза велики део производа доспе на инострана тржишта кроз опрему коопераната, који изводе различите врсте радова у иностранству, а процењује се да половина годишње производње заврши на простору између југа Африке и Владивостока. Иако се један део пласира на тржиште Западне Европе годинама уназад главно тржиште је био простор Руске Федера-

ције. Политичка збивања у овом делу света у знатној мери су утицала да се, због санкција међународне заједнице, смањи извоз на ово тржиште што је водило ка потреби да се траже нова. До пре две године је пут Русије сваког месеца кретао један или два шлепера са производима „Евротехне“. Од почетка украјинске кризе количина производа који се пласирају на ово тржиште постепено се смањивала, па је од почетка ове године извезено једва три шлепера. Значајним се чини податак да је предузеће, и поред евидентних тешкоћа због сужавања тржишта, успело да задржи постојећи број запослених. У „Евротехни“ верују да ће време кризе проћи и да ће поново наћи место на руском тржишу у већој мери

него у ранијем периоду. Значајан обим производње реализује 67 запослених од којих је једанаест са високом стручном спремом, међу њима и инжењерски кадар као носилац перманентног развоја предузећа. Као и у сличним приликама градоначелник обећава помоћ локалне самоуправе у оквиру надлежности које има, а оне се у највећој мери ограничавају на решавање инфраструктурних проблема. Да је тако било и у претходном периоду потврђује директор Грачанац и подсећа да је раумевањем менаџмента Јавног комуналног предузећа „Водовод“ омогућено прикључивање на канализациону мрежу међу првим корисницима у овом крају. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.10.2016.

Најава петиције за покретање одговорности

МАГАЗИН

2.10.2016.

КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ

В ГРАДСКИХ ФУНКЦИОНЕРА

- Заједничко обраћање јавности представника Краљевачког форума и Удружења Староседеоци Краљева и околине. - Повод за оштру реакцију је именовање помоћника градоначелника за културне манифестације и сарадњу са партнерским градовима. - Краљевачки буџет ће бити оштећен за скоро педесет хиљада евра само за плате за измишљено радно место. – Напредњаци кандидати за стечајног управника града Краљева. – Кривичне пријаве против 19 особа са акцентом на враћање новца које су противправно стекле за време мандата, а да за то нису имали законска права. - Петиције са захтевом за смену оних који су направили знатну штету градском буџету, а и даље заузимају значајна места у органима извршне власти

МАГАЗИН

2.10.2016.

о априлских избора ове године активности аспираната на удео у власти огледао се у честом обраћању јавности на различите начине, најчешће путем врло честих конференција за медије. Након избора на овај начин се скоро заборавило баш као и на модел по коме се јавности заједно обраћају две политичке групације. Зато се ових дана интересантним показао позив оних које су на локалним изборима учествовале одвојено, Краљевачког форума који је пред бираче изашао у коалицији са Покретом за Краљево и Удружења грађана Староседеоци Краљева и околине које је имало довољно храбрости да изађе самостално. Ови други су имали мало више среће, па су успели да обезбеде пет одборничких места у Скупштини града док ће Краљевачки форум за нови покушај морати да сачека нове локалне изборе. Повод за заједничко обраћање јавности су догађаји који су узбуркали краљевачку политичку сцену, а везују се за именовање помоћника градона-

челника и судску одлуку која пред локалну самоуправу доноси нова искушења. Да у владајућој коалицији не иде све као по лоју потврђује податак да Скупштина града ни после шест седница од конституисања нема заменика председника, а више од три месеца се чекало на именовање првог помоћника градоначелника. Баш ово именовање је повод за бурну реакцију представника Краљевачког форума након констатације да је пре само три месеца на чело града дошао млад, перспективан и образован човек, доктор политичких наука са оригиналним научним радовима, који је обећао грађанима да ће порадити на побољшању услова живота у Краљеву. Од именовања му се, с времена на време, приговара што није сам бирао тим са којим ће у наредне четири године реализовати локалну политику што се везује за коалициони споразум по коме је принуђен да прихвати и кадровска решења која су ових дана повод за подношење кривичних пријава. Повод за оштру реакцију је именовање по-

моћника градоначелника за културне манифестације и сарадњу са партнерским градовима, а поред чињенице да спорним сматрају особу постављену на то место ништа мање није спорно ни питање културних манифестација о којима би требало да се стара. - Ако су то разне јаде, дангубијаде, прославе 29. новембра, разне оре и друге форе, мислимо да ће наредне четири године његов рад бити бесплодан и јалов. Краљевачки форум поставља и питање о каквој се сарадњи са партнерским градовима ради. Ако је то као из претходног периода кад је путовао у Русију о трошку грађана, што је имало туристичку конотацију, плашимо се да ће четворогодишњи период остати бесплодан и јалов. Грађани требна да знају да ће краљевачки буџет бити оштећен за скоро педесет хиљада евра само за плате за то измишљено радно место, а са тим парама је могао да се направи солидан производни погон. Имамо образованог доктора који улази у колотечину система и поставља човека који нема

никакве стручне квалификације за то – каже Иван Новчић. У Краљевачком форуму још и могу да прихвате чињеницу да на изборима писмени гласају за неписмене да би обезбедили радна места али не и да, кад дођу у позицију да на одговорна места постављају способне кадрове, изаберу неписмене који немају никакву стручну квалификацију. И док међу победницима преовладава уверење да ко губи има право да се људи ови други разлоге за слабе резултате често траже ван својих редова. Тако у Краљевачком форуму, који је као удружење грађана пре пуне четири године отпочео жестоку борбу против бившег режима а наставио и против актуелног, подсећају на неадекватан однос медија што је и повод да се овом приликом удружи са једном парламентарном групацијом. Четири године озбиљних анализа збивања на краљевачкој политичкој сцени у центру интересовања била је политика и гласачко тело Социјалистичке партије Србије које се сматра

подељеним на два дела. У првом су сви који због економске кризе покушавају да приступањем овој партији обезбеде егзистенцију за шта и у редовима форума постоји довољна доза разумевања. Забринутост изазива други део који у социјалистима види борце за бољи живот свих грађана. Да се на све може гледати кроз различите наочаре потврђују у Краљевачком форуму који у социјалистима препознаје људе из филмова Живка Николића, „службенике државне безбедности који у црним кожним капутима улазе у порушена радничка насеља и људима утерују страх у кости“. Овакво понашање препознато је у предизборној кампањи током које су социјалисти, а таквим су их видели у Карљевачком форуму, обилазили оно мало фабрика које су преживеле економску катастрофу да би тапшали по рамену раднике који раде за минималац и једва састављају крај са крајем. Све то је повод за позив градоначелнику да иступи из Српске напредне

странке која се сматра кандидатом за стечајног управника града Краљева и придружи удружењима у борби против „подмуклог система“ која није лака, али је часна и праведна. Староседеоци Краљева и околине су знатно конкретнији, а шеф њихове одборничке групе у Скупштини града Иван Матовић потврђује да је испуњено обећање дато грађанима да ће поднети кривичну пријаву против лица која су граду причинила знатну материјалну штету. Кривичном пријавом предатом Вишем јавном тужилаштву обухваћено је деветнаест особа, а акценат стављен на враћање новца које су противправно стекле за време мандата, а да за то нису имали законска права. Док се чека реакција тужилаштва Староседеоци Краљева и околине обећавају покретање петиције са захтевом за смену оних који су направили знатну штету градском буџету, а и даље заузимају значајна места у органима извршне власти. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.10.2016.

Експозе председника Владе Србије (7)

- Посао у држави још увек је привилегија, а пуном применом Закона о управном поступку кроз годину дана посао у држави постаће и много већа одговорност. - Управа је у обавези да ради уместо грађана и привреде у међусобној размени података које има о њима у својим евиденцијама. - Управа нема права да захтева од грађана да на једном шалтеру набављају уверења која потом носе на други шалтер и још им то наплаћује! - У последње две године продато је 41 предузеће, а над 264 предузећa су покренути стечајни поступци или је у процесу отварање стечајних поступака. - За две године је објављен 101 јавни позив за продају предузећа, док је у периоду од 2011. до 2014. обављена свега једна тендерска продаја и три аукцијске, а није објављен ниједан додатни јавни позив.

Фото: М. Радовановић

ВЕЋА ОДГОВОРНОСT ПАМЕТНИЈА УПРАВА

МАГАЗИН 2.10.2016.

претходне три и по године државну управу смо смањили за више од 13 одсто и мада има још простора за уштеде, сада пре свега морамо да се фокусирамо на бољу организацију посла и бољу структуру запослених. Посао државе могу да унапреде само дисциплиновани и мотивисани службеници професионалци. Посао у држави још увек је привилегија, а пуном применом Закона оуправном поступку кроз годину дана посао у држави постаће и много већа одговорност. До тада ћемо обезбедити да сваки запослени то разуме и појачати механизме управљања људским ресурсима и контроле како би свако у пуној мери и преузео ту одговорност. Већ припремамо и мере којима ћемо унапредити квалитет и мотивисаност запослених, задржавати оне најквалитетније и у које смо највише уложили. Добри чиновници, а њих има много и они марљиво раде, морају доћи до изражаја и поставити стандарде дисциплине, професионалности и љубазности у раду за све. Али провера знања и оцењивање рада нису довољни. Знање и вештине се морају изградити, тако да ћемо сходно повећању буџетских средстава повећавати и улагања у стручно усавршавање запослених, које је данас симболично. Уз подршку европских фондова и њихово знање и искуство, до средине мандата ове владе успоставићемо и Академију за јавну управу а затим градити њен капацитет да припрема и обучава кадроваза модерну, европску Србију. Да бисмо имали фискално одговорне јединице локалне самоуправе, способне да привлаче инвестиције и обезбеђују свој друштвено-економски развој, размотрићемо такву расподелу надлежности и одговорности између републике и локала, и то ће бити на јасан начин дефинисано. Данас, привреда и грађани Србије, било шта да раде, као тегове око ногу вуку застарело и сувишно администрирање. Обавезујем се да до краја мандата ове владе те тегове отклоним. Сваки грађанин моћи ће да реши свој

предмет у разумном року, или бар да добије одговор зашто нешто није могуће, и то без „интервенција“ и без мучног и скупог обијања шалтерских прагова. Што је најважније, једнако ће бити услужен свако, без обзира на то „чији је“, политички, етнички, или да ли има „везу“. Већ смо почели да радимо на томе. Нови Закон о општем управном поступку, усвојен прошлог фебруара, поставља правни основ за ефикасну и услужну управу, са нагласком на принцип партнерства са грађанима и привредницима. Од јуна ове године, управа је у обавези да ради уместо грађана и привреде у међусобној размени података које има о њима у својим евиденцијама, тј. нема више права да захтева од грађана да на једном шалтеру набављају уверења која потом носе на други шалтер – и још им то наплаћује! За годину дана, такво „шетање“ неће бити више ни потребно у највећем броју случајева, јер ће електронска размена података заменити издавање око 10 милиона папира годишње. Ипак, измена прописа није довољна, читава Влада мораће озбиљно да засуче рукаве и произведе промену која ће донети нов квалитет за будућност.

Реформа великих државних система Реформа великих државних система и завршетак приватизације је поребна како би се растеретило тржиште од уплива државе, омогућило финансијски одрживо пословање без оптерећења за буџет и обезбедила квалитетнијауслуга грађанима. Железнице, Србијагас, ЕПС, РТБ Бор, Ресавица, Аеродром и Телеком, Ер Србија (позитивна реформа једног великог државног система) Зарад боље тржишне утакмице, али и рационалног располагања државним средствима настављамо са повлачењем државе из делова привреде која нису стратешки ресурс. У претходне две године кренули смо у

реорганизацију и финансијско реструктурирање три највећа јавна инфраструктурна система – ЕПС, „Србијагас“ и „Железнице“. У претходном мандату, Влади Србије је припао задатак да заврши процес приватизације за који ниједна влада није имала храбрости током претходних 15 година. Транзиција, прелазак из колективистичког у тржишни вид привреде, започео је пре двадесетак година у земљама „Нове Европе“, али и у Србији. У другим земљама је завршен пре 20 година, док у Србији овај процес још траје. Приликом усвајања новог Закона о приватизацији у августу 2014. укупно 526 предузећа са око 92.000 запослених налазило се у овом поступку. Од наведених, 161 предузеће се налазило у поступку реструктурирања, што их је штитило од принудне наплате од стране поверилаца. У последње две године продато је 41 предузеће, а над 264 предузећa су покренути стечајни поступци или је у процесу отварање стечајних поступака. Поступци приватизације су обустављени код 105 предузећа (фирме са Косова и Метохије, 7 бања, ветеринарске станице чији се капитал преноси на управу локалним самоуправама, водопривредна предузећа која су подржављена или је у току подржављење). Унапред припремљени план реорганизације усвојен је и почела је његова реализација код 32 предузећа. За две године је објављен 101 јавни позив за продају предузећа, док је у периоду од 2011. до 2014. обављена свега једна тендерска продаја и три аукцијске – „Инекс Златна обала“ са три имовинске целине, а није објављен ниједан додатни јавни позив. За 17 стратешких предузећа предузете су све мере у циљу њиховог даљег функционисања и након истека овог рока. За „Галенику“ је објављен јавни позив за избор стратешког партнера. Код осталих, држава је пружила своју активну подршку кроз преговоре са повериоцима, отпис и конверзију дуговања и издвајање средстава за спровођење социјалног програма. Уговор о продаји Железаре Смеде-

МАГАЗИН

2.10.2016.

- Јавна предузећа су прошлу годину завршила с нето добитком од 8,31 милијарде динара, а само годину дана раније била су у минусу 44 милијарде

рево кинеској компанији „Хестил“ за 46 милиона евра потписан је ове године, али много важније од продајне цене јесте план инвестиција „Хестила“ у Железару. Циљ инвестиција је модернизација, побољшање ефикасности, проширење производног програма и унапређење еколошког окружења. Планирана јеинвестиција у галванизацију (поцинковање) за потребе грађевинске и аутомобилске индустрије. „Хестил“ планира да омогући професионално усавршавање и обуку, укључујући и слање у друге земље, као и додатно усавршавање. У циљу реформе јавних предузећа предвиђено је реструктурирање великих система у сектору саобраћаја и енергетике који ће довести до њиховог усмеравања ка тржишним принципима функционисања, и то: ЈП ЕПС, ЈП „Србијагас“ и „Железнице Србије“ а. д. У оквиру аранжмана са Међународним монетарним фондом Србија се обавезала за увођење принципа „чврстог буџетског ограничења“ у пословање ових предузећа. На предлог ресорних министарстава Влада је усвојила програме корпоративног реструктурирања ових великих система у циљу унапређења њихове организационе структуре и система управљања, као и смањења негативног утицаја на јавне финансије и остатак привреде. Компанија „Железнице Србије“ а. д. подељена је у 2015. на четири железничка предузећа; потребан број за-

послених у железничким предузећима идентификован је у сарадњи са Светском банком и другим међународним финансијским институцијама и у току су преговори са синдикатима о социјалном програму за вишак запослених, изворима средстава за финансирање социјалног програма и периоду у којем би та средства могла да буду на располагању. У погледу реструктурирања ЈП ЕПС, усвојен је Програм реорганизације ЈП Електропривреда Србије и План финансијске консолидације. У погледу реструктурирања ЈП Србијагас, усвојене су Полазне основе за реструктурирање ЈП „Србијагас“ у децембру 2014. и успостављена је нова организациона структура која укључује постојање зависних привредних друштава за транспорт, односно дистрибуцију природног гаса, а у току је припрема свеобухватног плана финансијске консолидације, уз консултације са Светском банком, с циљем дефинисања мера које су потребне за постизање дугорочније финансијске одрживости и конкурентности ЈП „Србијагас“. У претходном периоду спровели смо строгу контролу реализације годишњих програма пословања јавних предузећа ради анализе резултата, што је довело до превазилажења великог броја проблема и дало резултат да су јавна предузећа прошлу годину завршила с нето добитком од 8,31 ми-

Привреда и грађани Србије, било шта да раде, као тегове око ногу вуку застарело и сувишно администрирање.

лијарде динара, што је посебно значајно имајући у виду да су само годину дана раније била у минусу чак 44 милијарде динара. То наравно повећава и износ уплате добити у буџет Републике Србије. „Ер Србија“ показује како нешто што је некада било доведено до банкрота и готово спремно за затварање може да се претвори у економски успешну причу, уз право партнерство и адекватно лидерство. Економски успех „Ер Србије“ је извор радних места за наше људе. Ова компанија данас запошљава 2.500 људи. „Ер Србија“ је данас компанија која бележи константан раст броја путника (2015:2,5 милиона путника – 11 одсто више него 2014), компанија која је обновила флоту, која бележи профит (2015. завршила са 3,9 милиона евра профита, што је 44 одсто више него у 2014). Авиони ове компаније данас лете из Србије на 44 путничке и карго дестинације. Након две и по деценије национални авио-превозник поново лети, пет пута недељно, ка једном од највећих аеродрома на свету – у Њујорку. Оно што је најбитније јесте то да је „Ер Србија“ због почетка обављања саобраћаја ка САД запослила око 120 чланова кабинске посаде, као и око 30 пилота. Једна од стратешки важних компанија у држави је Телеком. Будућност компаније видимо кроз развој у сарадњи са стратешким партнером. У погледу увођења корпоративног управљања у јавним предузећима, у фебруару 2016, донет је нови Закон о јавним предузећима, са циљем професионализовања рада иповећaња ефикасности управљања, како на републичком, тако и на локалном нивоу. Одредбама овог закона прецизирају се неопходни услови за избор чланова надзорногодбора и поступак избора директора, у циљу њихове даље професионализације, а ради повећања персоналне и колективне одговорности.

МАГАЗИН 2.10.2016.

Петнаест година од демократских промена: Војкан Трифуновић (2)

МАГАЗИН

2.10.2016.

СЈАШИ КУРТА ДА УЗЈАШЕ МУРТА

- Иако је огромна количина позитивне енергије подгревала наду о брзим променама и светлијој будућности брзо се показало да она неће бити ни приближно онаква каквом се очекивала. – Политичко ангажовање је постало бесмислено након што су се појединци променили тако што су из патика и тренерки ушли у кошуље и фирмирана одела. – Слободан Милошевић најодговорнији за тежак период одрастања обележен санкцијама међународне заједнице, економском кризом, несташицама бензина и животних намирница и плата које се мере износима од само неколико немачких марака. – Локални политичари су простодушни људи који су у политику ушли зарад остваривања личних интереса. - Основна карактеристика локалне политичке сцене је шибицерска политика у настојању да се под контролу стави по које од бољих јавних предузећа. - Локални политичари не дају пет пара за омладину, али воле кад се појави неко са идејом која би могла да се злоупотреби

Војкан Трифуновић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

2.10.2016.

уфорија због промене власти 5. октобра 2000. године није јењавала данима након тог датума, а у Краљеву се манифестовала на различите начине, од приказивања трофеја донетих из Народне скупштине до славља уз печеног бика и знатну количину алкохола на Тргу српских ратника. Први дани октобра одисали су тешко описивим оптимизмом заснованим на идејама о обећаној лепшој будућности. Припадници генерације којој припада историчар Војкан Трифуновић у то време још нису били довољно самостални, па без дозволе родитеља нису ни могли да иду на београдски протест. Због тога су следећих дана пажљиво ослушкивали сећања директних учесника који су са позорнице у центру града сведочили о својим заслугама у обарању власти. Иако је огромна количина позитивне енергије подгревала наду о брзим променама и светлијој будућности брзо се показало да она неће бити ни приближно онаква каквом се очекивала. Велики број оних који су својски подржавали бунт, и били спремни на отпор без обзира на последице, доживели су отрежњење. И док многи нису показивали спремност за лако мирење са чињеницом да су доживели велико разочарење било је и других који су пут ка реализацији идеја покушали да траже у новим видовима борбе. У такве се сврстава и Трифуновић који је загазио у радикалније политичке воде и показивао све веће интересовање за анархизам. - Уз панк музику сам отркивао анархизам као политичку идеју, а кад је то интересовање превагнуло постао сам сумњичав према политичарима, политичким партијама и демократији која се сервирала. Почињем да сумњам и у Отпор јер ми се учинило како је све присутнији тренд да многи који га на почетку нису симпатисали постају део те приче и бусају се у груди као да су били главни. Неке моје личне фрустрације су се преплеле са личним интересовањима, па полако престајем да се занимам за политику у смислу да будем део политичког система и партија на власти. Кад су кренула преле-

тања постало је јасно да се ништа драстично није десило и да се потврдила стара изрека „Сјаши Курта да узјаше Мурта“. Схватио сам да је све бесмислица, јер су се појединци променили тако што су из патика и тренерки ушли у кошуље и фирмирана одела. Врло брзо су се полакомили и заборавили шта су радили и ко их је, и на који начин, довео на власт – каже Трифуновић. И онима који су тек једном ногом закорачили у пунолетство били су видљиви сукоби међу представницима нових власти због чега је све већем броју њих постало јасно да све полако почиње да губи смисао. Код другог дела је ентузијазам спласнуо након уверење да је обарањем дотадашње власти остварен циљ, па је дошло време да више пажње посвете планирању будућности која ће се врло брзо показати све мање извесном. Уследио је период летаргије и потпуног одсуства интереса за политичка збивања у тренутку сазнања да су дојучерашњи савезници у борби за освајање власти напрасно постали политички противници, што учвршћује уверење да међу њима нема велике разлике у настојању да приграбе што више привилегија заснованих на политичком утицају. И поред чињенице да је Слободан Милошевић заувек отишао са политичке сцене код великог броја младих, чије ставове дели Војкан Трифуновић, не јењава уверење да се сматра најодговорнијим за тежак период одрастања обележен санкцијама међународне заједнице, економском кризом, несташицама бензина и животних намирница и плата које се мере износима од само неколико немачких марака. Најбољи показатељ успешности владавине било које политичке гарнитуре требало би да буду резултати који се најбоље огледају у нивоу стандарда становништва. Оној која је била на власти до октобра 2000. године замера се због политике која је довела до распада земље, конфронтације са великим делом света и хаосом који је трајао више од деценије. И поред кон-

статације да су на догађања у овом делу света у великој мери утицали интереси великих сила, међународна ситуација, у којој промењен однос снага на штету Руске Федерације настале распадом Совјетског Савеза, владајућој гарнитури у земљи замера се што није на најбољи начин схватила актуелну геополитичку ситуацију. - У време кад имамо слабу Русију, а јаку Америку, Слободан Милошевић и даље сматра да је свет подељен на некакве блокове, а није, и ни сам не зна шта хоће. Час је уз Американце час против њих, данас је са једним а сутра са другим, а то није начин на који се води политика. Његова породица се извукла, побегли су из земље и добили заштиту, док су наше преживеле пакао. Нисмо добили одговоре на бројна питања, знамо шта је његова породица стекла, и сада се одмотава клупко малверзација, а они који су дошли на власт само су наставили његовим путем. Он је поставио темеље, а ови наставили да граде зграду. Прича се да је Зоран Ђинђић могао нешто да направи и промени јер се за време његове владавине осетила позитивна енергија, посебно после сукоба унутар Демократске опозиције Србије. Енергијом коју је преносио на нас указао се позитиван период, али не мислим да би се са њим нешто драматично десило иако стручњаци тврде да би питање Косова било решено лакше и безболније. Не могу да тврдим да би било боље решено, али је као немачки ђак извесно имао већу подршку Немаца, па би можда Србија добила највише што може у том тернутку, посебно након чињенице да су Срби деведесетих година били потпуно сатанизовани – каже Трифуновић. После сваког догађаја од значајнијег утицаја на даљи живот земље у Србији се, по правилу, развијају бројне теорије о томе шта би могло да се догоди у другим околностима. Оваквих коментара није могао да буде поштеђен ни Кумановски споразум потписан у лето 1999. године, чије се последице осећају и данас, а провејава

2.10.2016.

МАГАЗИН

уверење да би Ђинђић и у таквим околностима могао да се избори за повољнији положај земље. Ма колико био велика инспирација генерацијамам младих известан отклон код оних који су озбиљније анлизирали његово политичко деловање изазива став да је у младости био заинтересован за левичарске и анархистичке идеје. На то указује поговор за једно издање књиге Петра Кропоткина и предговор за књигу Михаила Бакуњина. Студије историје на Филозофском факултету у Београду повећавају интерес за теорију анархизма на територији бивше Југославије у време кад сукоб политичких опција, без јасне идеје о будућности, не наговештава ништа добро. Начином да се остваре одређене идеје показао се невладин сектор са акцентом на бављење омладинском политиком што пружа могућност контакта са представницима локалне власти. Први утисак потврђује да су простодушни људи који су у политику ушли зарад остваривања личних интереса. Од таквих се није могло очекивати много, па се добрим начином за покретање бар неких питања која тиште генерације младих показала невладина организација Позитивна омладина основана са жељом да покрене нове активности и без подршке представника актуелне власти. Основ за то је био уверење да подршку ни не треба очекивати од некога ко у томе не види лични интерес. Поразно делује сазнање да се ни на прагу шеснаесте годишњице од демократских промена готово ништа није променило и да интерес за решавање нагомиланих проблема младих не постоји ни у данашње време. Перформанс познат као „Критична маса“ већ је био присутан у свету, а састојао се у окупљању одређеног броја спремних да на бициклима, скејтовима и ролерима изађу на улице и на тај начин, ства-

рањем гужве у саобраћају, скрену пажњу јавности. Иако је организован и у Краљеву показало се да не производи ефекат као у већим градовима, али се врхунским успехом сматра интерес који је у то време за ове активности показао председник Извршног савета Миле Корићанац. Акције организоване сваке недеље постепено су јењавале све док нису потпуно престале. Основна карактеристика локалне политичке сцене била је по многима шибицерска политика у настојању да се под контролу стави по које од бољих јавних предузећа. Због све већих сукоба слабио је интерес за укључивање у политички живот свих који нису могли да остваре било какву корист све док се на политичкој сцени није појавио Покрет за Краљево са новим стилом понашања у локалном парламенту увођењем елемената перформанса чији је главни протагониста био Срђан Кнежевић. - Он је дошао из анархистичке приче, али је притиснут обавезама и животом постао прагматичан и ушао у политику да би обезбедио мало бољи живот породици. То је време када нормалан човек постаје свестан како не може да успе ако није члан неке политичке партије. Заинтересовао сам се за скупштину кад сам видео његове перформансе који су резултирали избацивањем из сале за одржавање седница. Председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић ми је још из времена Демократске странке Србије био сумњив лик који је изгледао као локални деспот. После сам схватио да је врло цивилизован човек кога сам погрешно проценио, посебно кад су почели да причају о бранама на Ибру, заштити животне средине и извора енергије на локалу. Било ми је важно да сазнам шта се ту стварно дешава, ко стварно покушава нешто да уради и да ли су бране заиста потребне. Прича је била интересантна јер нека страна компаније купује земљу и воду, нас

третира као земљу трећег света из које црпи јефтине сировине, а уваљује готов производ за велике паре као да смо у Африци 19. века – каже Трифуновић. За почетак друге деценије овог века везује се сарадња Позитивне омладине са италијанском фондацијом Таволо из Трента која је омогућила да педесетак младих Краљевчана крене на студијска путовања у Немачку и Италију. Циљ организатора био је да повеже младе са простора Балкана који су, због свега што се дешавало претходне две деценије, постајали све удаљенији једни од других, а акценат стављен на оне који нису имали превише прилике да путују због чега су на нереалним основама учвршћиване предрасуде које их чине још удаљенијим. Пријатељства успостављана у међународним камповима учвршћивана су и током заједничких акција у Краљеву оријентисаних пре свега на активности у заштити животне средине. Организација изложбе „Путевима револуције“ учврстила је уверење да локални политичари не дају пет пара за омладину, али воле кад се појави неко са идејом која би могла да се злоупотреби. Велики број младих који су се пре скоро деценију потпуно повукли из политике поново се враћају у њу захваљујући највише особи која, каже Трифуновић, једног дана може да буде оптужена за све. Разлог се види у ставу да су опозиционе партије истрошене до мере да више личе на аморфну масу, јер разједињене и компромитоване немају идеју око које би окупили довољан број симпатизера. Животи стандард је све нижи и поред званичних оцена статистичара који се базирају на недовољно познатим основама. Став се заснива на уверењу о постојању стотина хиљада људи који живе на ивици сиромаштва. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Обележен Дан ватрогасаца Србије

МАГАЗИН

2.10.2016.

ВАТРОГАСТВО НА НОВ

- Обележавање Дана ватрогасаца Србије отпочело свечаном седницом Скупштине Добровољног ватрогасног друштва Краљево и полагањем венаца на месту одакле су краљевачки ватрогасци у јесен 1941. године отишли у партизане. - Наставницима који су допринели да најмлађи ватрогасци освоје значајан успех на такмичењима додељено је звање ватрогасног официра. - Обновљена повеља о братимљењу Ватрогасног савеза Рашког округа са Ватрогасним савезом града Марибора потписана пре 35 година. – У Словенији поред 500 професионалних и 136 хиљада добровољних ватрогасаца. – О безбедности имовине у Србији стара се три хиљаде професионалаца и педесетак хиљада добровољаца од којих нису сви оспособљени за гашење пожара

Фото: М. Радовановић

ВИМ ОСНОВАМА

МАГАЗИН

2.10.2016.

вадесет седмог септембра 1941. године 26 чланови краљевачког Добровољног ватрогасног друштва су тачно у заказано време дошли до ватрогасног дома у Улици Милана Топлице број 8. Након што су, једну испод друге, обукли више униформи, спалили архиву Ватрогасне чете и онеспособили телефон постројили су се испред Ватрогасног дома да би, тачно у подне, засвирали марш и кренули према споменику у центру града, потом до кафане „Задужбина“ и даље према мосту преко Ибра где су парадним кораком прошли поред немачке страже. Немцима ништа није било сумњиво, а оркестар се из Рибнице убрзо пребацио на Гоч и прикључио партизанском одреду „Јово Курсула“ да би, након формирања Прве пролетерске бригаде, ушао у састав ове јединице и постао званични оркестар Народно-ослободилаче војске Југославије. Председник Добровољног ватрогасног друштва Краљево Милутин Вукосављевић открива нове детаље о одласку краљевачких ватрогасаца у партизане и потврђује да

је акција била унапред добро припремљена о чему сведочи повећано присуство добро наоружаних илегалаца у цивилу спремних да реагују уколико на мосту нешто крене погрешним током. Победник у рату никада није признао да је у евакуацији ватрогасаца учествовала и Недићева војска о чему сведочи тадашња Скојевка Добрила Цветковић која је учествовала у обезбеђењу. Она потврђује да су Скојевци, као млади парови, са револверима и бомбама у џеповима шетали преко моста како би прискочили у помоћ уколико буде потребно. Кад је видео да се стража припрема да их заустави капелник Бранко Насаканда је затражио од ватрогасаца да засвирају у то време веома популарну немачку композицију Лили Марлен. Сведок ових догађаја потврђује да је ватрогасцима било најтеже након што су се удаљили неколико стотина метара од моста због страха да би, ако потрче, могли да се одају. Ватрогасци су били принуђени да напусте град јер им је претила опасност да, после неколико неуспеш-

них гашења пожара на Сењаку и немачким складиштима, буду окривљени као сарадници партизана. Податак да су и раније свирали на сахранама у околини био је добар повод за изговор да се и тога дана упуте према Рибници и Мошином гају одакле су отишли у партизане. На ове догађаје и данас подсећају спомен плоче на згради некадашњег ватрогасног дома и месту окупљања у Мошином гају. Капелник Насаканда је касније стрељан, а многи од ватрогасаца нису преживели рат. У знак сећања на храброст краљевачке ватрогасне музике Извршни одбор Ватрогасног савеза је донео одлуку да се 27. септембар прославља као Дан ватрогасаца Србије, врло брзо и Дан ватрогасаца Југославије. На овај дан се традиционално испред спомен плоче на кући у којој је био Ватрогасни дом, а из које су ватрогасци отишли у партизане, полажу венци, а овом приликом је то, у име локалне самоуправе, учинио градоначелник Краљева др Предраг Терзић са сарадницима, а ипсред делегације ма-

риборских ватрогасаца Слободан Стојановић и Славко Кранбергер. Централном обележавању овог значајног датума присуствовали су чланови Извршног одбора Ватрогасног савеза Србије и представници Ватрогасног савеза града Марибора. Повод је податак да су октобарских дана 1941. године у Краљеву нашли спас сви припадници словеначке националности који нису били спремни да буду немачки поданици. Обележавање Дана ватрогасаца Србије отпочело је свечаном седницом Скупштине Добровољног ватрогасног друштва Краљево којој су присуствовали чланови Извршног одбора и Стручно-техничког савета Ватрогасног савеза Србије. Промовисан је и последњи број часописа Краљевачки ватрогасац, а додељена су и пригодна признања свима који су између два празника дали допринос заштити од пожара. Екипе Добровољног ватрогасног друштва Краљево су се са последњег републичког такмичења на Златибору вратили са једном златном и две сребрне медаље што

је повод да помоћ развоју ове области пружи и градоначелник Краљева др Предраг Терзић, а наставницима који су допринели да најмлађи ватрогасци освоје значајан успех на такмичењима додељено је звање ватрогасног официра. Обележавање Дана ватрогасаца Србије прилика је да се обнови повеља о братимљењу Ватрогасног савеза Рашког округа са Ватрогасним савезом града Марибора потписана пре 35 година. Свечаном чину је присуствовало и педесетак словеначких ватрогасаца који су домаћинима уручили пригодну плакету. Сарадња ватрогасаца два града је у претходном периоду резул-

тирала донацијом 16 ватрогасних возила чиме је омогућено формирање нових ватрогасних друштава у Врби, Каменици и Буковици где су изграђени ватрогасни домови. Помоћ мариборских ватрогасаца допринела је да добровољно ватрогаство у Краљеву буде унапређивано по угледу на Словенију у којој, поред пет стотина професионалних, има око 136 хиљада припадника добровољних ватрогасних друштава. Колико се ситуација у Србији разликује сведочи податак и о три хиљаде професионалаца и педесетак хиљада добровољаца од којих нису сви оспособљени за гашење пожара. Ово је последица података који нису веродостојни, а били су повод за упис на списак због различитих интереса. Обележавање значајног празника завршено је свечаним ручком у Планинарском дому „Зорица Гиздавић“ у Брезни да би већ следећег дана, у оквиру традиционалне Веселице, мариборски ватрогасци разматрали нове могућности за донацију једног ватрогасног возила краљевачким колегама. Т. Радовановић

Хуманитарним радом до ортопедског помагала

МАГАЗИН

2.10.2016.

ЛЕПОТА ЖИВОТА У ДАВАЊУ

Фото: М. Радовановић

- Удружење Краљевина Србија прикупило средства за куповину ортопедског помагала потребног дванаестогодишњем ученику Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ Луки Опачићу. – Способности деце са тешким инвалидитетом су много веће него што би се то могло закључити на први поглед. – За деветоро деце са тешким инвалидитетом настава се организује у кућним условима. – Први пут настава путем скајпа за једног средњошколца. - Привилегија и бенефит новог закона је то што је деци којој је раније било онемогућено укључивање у образовни процес пружена прилика да, у складу са способностима, присуствују настави

МАГАЗИН

2.10.2016.

ојава довољног броја деце ометене у развоју била је повод да шездесетих година прошлог века у оквиру Основне школе „Светозар Марковић“ буде формирано посебно одељење да би касније, након издвајања 1968. године, била основана Школа за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“. Школа је до прошле године била верификована за образовање деце са интелектуалним а од тада са свим сметњама изазваним оштећењем слуха и вида, телесним инвалидитетом и вишеструким сметњама. Од кад је доношењем новог Закона о систему образовања и васпитања у редовне школе уведена инклузија померена је граница способности деце која се школују у специјализованим школама. Тако је један број ученика чије се образовање обављало у школи „Иво Лола Рибар“ преусмерен на редовне како би се већа пажња посветила онима са вишеструким сметњама. Директорка Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ Маријана Минић потврђује да је због тога било неопходно извршити модификацију обра-

зовних метода и наставних средстава, јер структура ученика захтева индивидуални рад. Привилегија и бенефит новог закона је то што је деци којој је раније био онемогућено укључивање у образовни процес пружена прилика да, у складу са способностима, присуствују настави. У њу су укључена и деца са аутизмом која су раније похађала само специјализоване школе. Најчешћи проблем код деце са сметњама у развоју је сензорна интеграција којој се, кроз индивидуални рад и примену савремених метода, посвећује посебна пажња. Пракса показује да су капацитети специјализованих школа знатно већи због доступности нових технологија које омогућавају да се лакше и квалитетније изводи наставни процес. Ограничени ресурси не спречавају запослене у школи „Иво Лола Рибар“ да коришћењем онога што имају, а то су интерактивне табле и сензорна соба, кроз индивидуалне третмане развијају специфичне способности ученика и доприносе њиховој адаптацији у друштву. У основно и средње образовање укључено је деведесет ученика од којих се за

девет, којима је због телесног инвалидитета онемогућен долазак у школу, настава организује у кућним условима. Она се одвија кроз одређен број часова који може да се реализује у таквим условима, а према образовном плану у складу са способностима сваког од њих. Након завршене основне школе омогућен је наставак усаваршавања за стицање звања конфекцијског шивача или бравара. За једног ученика првог разреда средње школе, који због сметњи није у могућности да свакодневно присуствује настави, она се реализује путем скајпа уз обавезу да једном недељно похађа практични део у школској згради. У рад школе укључено је 34 радника од којих су 26 наставници посебно едуковани за рад са појединим категоријама деце са интелектуалним сметњама. Од када се у Краљеву изводи овакав тип наставе присутни су проблеми везани за набавку довољног броја потребних помагала. И поред тога међу запосленима влада оптимизам посебно након сазнања да правилник о финансирању установа за рад са децом ометеном у развоју омогућава да буде запослено још седам извршилаца.

Ограничавајући фактор је и даље владина уредба о максималном броју запослених у јавним установама. Дугогодишње искуство показује да деца која имају интелектуалне способности могу да буду функционална и продуктивна, а прилику за радно ангажовање после завршене средње школе пружају им краљевачки Пластметал и Мак-ди. Иако деца са тешким инвалидитетом због моторичких оштећења поред сметњи у кретњи често имају проблеме са комуникацијом и говором доказано је да су њихове способности много веће него што би се то могло закључити на први поглед. Дванаестогодишњи Лука Опачић је само један од ученика ове школе коме је за свакодневни живот потребно одговарајуће ортопедско помагало. Да се набави помогло је Удружење Краљевина Србија обезбеђењем средстава за куповину што ће знатно допринети квалитету свакодневног живота и њега и његове породице. Последња донација добар је повод за наду да би сличне активности у значајној мери помогле да се побољша положај бројне друге деце са посебним потребама.

Удружење Краљевина Србија традиционално организује Васкршњи сабор а овогодишњи, трећи по реду, био је прилика да се манифестација културно-забавног карактера искористи за прикупљање средстава потребних за куповину ортопедског помагала. Уз благослов епископа жичког Јустина у акцији су укључена деца краљевачких основних школа и Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, а средствима добијеним од продаје ускршњих јаја и других украса придодате су донације друштвено одговорних предузећа и појединаца. Сем што су прикупљена потребна средства посебно значајним сматра се податак да се деца од најранијих дана едукују да буду хумани и дарежљиви. Манифестацију су од првог дана подржали Градска управа, Туристичка организација Краљева, удружења „Другачији свет“ и „Руке пријатељства“, Коло српских сестара и Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ којима су овом приликом уручене пригодне захвалнице. Значај удружења која се баве хуманитарним радом у настојању да помогну свима којима је потребна помоћ потврђује

и градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Она је много значајнија кад се ради о најмлађима чији је степен моторичких и менталних способности већи од онога што сматра већина других људи. Активности Удружења Краљевина Србија повод су за уверење да би у будућности већи број удружења показао активизам како би помогли онима којима је потребна помоћ. - Надам се да ће већи број привредних субјекта наћи за сходно не да купују скупе џипове и аутомобиле за своје директоре, не да опремају своје кабинете да буду сувише луксузни, него да новац донирају тамо где је најпотребнији. Потребно је донирати и овој деци и суграђанима који тешко живе, јер лепота живота јесте у давању, а не у бесомучном узимању и акумулирању богатства. Мислим да ћемо ову лекцију добро да схватимо и разумемо да поред нас живе и неки други људи који имају посебне потребе, а које треба више да разумемо и да им помогнемо – каже др Терзић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.10.2016.

2.10.2016.

МАГАЗИН

Др Душан Ристић

Скоро четврт века борбе за децу оболелу од плућних болести (2)

МРКА КАПА, ЗЛА ПРИЛИКА

- Осам година дуг ход по мукама и борбе против јаке опструкције која је спречавала добијање грађевинске дозволе. – Опструкција због освете поражених структура које нису могле да достојанствено поднесу губитак дотадашњих привилегија. – До првог материјала за градњу ситном преваром. – Градња објекта у Трговишту предмет политичког маркетинга. Др Душан Ристић проглашен за народног непријатеља који шурује са највећим опозиционарима у настојању да се сруши власт. – И после три мождана удара не попушта ентузијазам

МАГАЗИН

2.10.2016.

ад је 1993. године Скупштина општине Краљево потврдила спремност да учествује у градњи стационара за децу оболелу од плућних болести др Душану Ристићу је пао камен са срца, али само тренутно јер је радост трајала врло кратко. Уместо да се одмах крене у реализацију значајног пројекта уследио је осам година дуг ход по мукама колико је било потребно да се избори против јаке опструкције која је спречавала добијање грађевинска дозволе. Можда је не би добио ни тада да мало више разумевања од осталих није показао тадашњи начелник округа Мирко Рајичић, а оно на шта се чекало толико дуго завршено је за само један дан што

на најбољи начин потврђује сумње да се све време радило о освети поражених структура које нису могле да достојанствено поднесу губитак дотадашњих привилегија. Грађевинска дозвола у џепу била је прилика за тражење друштвено одговорних појединаца спремних да помогну бар обезбеђењем једног дела грађевинског материјала. За почетак је био довољан лични шарм, по мало и углед који је имао код локалног становништва, а градња темеља је почела у незгодно време, баш кад се након топљења снега са брда сјурила велика количина воде и угрозила његову сигурност. Први је са једним од мештана рукаве засукао сам др Ристић и по ки-

Чујем иза леђа подсмешљиви кикот, некад бих убио, а некад ми се плаче. Ја једино умем да будем дон Кихот и даље јурим своје ветрењаче.

шовитом времену појачаним суснежицом упустио се у борбу са водом праћен чуђењем мештана. Много година касније препричава се анегдота из тог периода и коментар случајне пролазнице која је спазила два лудака, Мунђу и Новака, како копају по снегу. Основна идеја била је да се спаси темељ како не би био оштећен пред наступајућу грађевинску сезону, а колико се озбиљно приступило свим фазама посла сведочи податак да су у земљотресу, који је касније погодио овај регион, страдали бројни старији објекти а да овоме који је започет уз помоћ сеоских зидара није причињена никаква штета. До првих две хиљаде блокова за градњу др Ристић је дошао малом преваром. Жртва је био власник „Дрвопласта“ Драган Чичић, а повод да се за помоћ обрати баш њему сазнање да је као „народна душа“ помагао коме год је могао. Управо због тога су пред вратима његове канцеларије у Конареву свакога дана били толико предуги редови па се тешко долазило до прилике да се изложи проблем. Наговештај се-

кретарици да носи приватну поруку високог државног функционера била је довољна да уђе преко реда и још брже изађе обрадован чињеницом да ће добити оно што је тражио. Да није било тога велико је питање да ли би икада било изграђено било шта више од темеља. До почетка бомбардовања 1999. године завршено је приземље и изливена прва плоча тек да би се учврстило и заштитило од пропадања оно што је изграђено. Шетња од немила до недрага довела је др Ристића током предизбрне кампање 2000. године до Зорана Ђинђића који се већ показао као лидер опозиције. Посредник је био истакнути члан Демократске странке Миле Корићанац који је будућем премијеру донео макету објекта чију је градњу у Трговишту требало наставити. Предизборни митинг у хали спортова био је повод за још једну злоупотребу племените идеје, јер је макета будућег објекта пред препуном двораном искоришћена у политичке сврхе. Био је то повод да већ сутрадан буде прогла-

шен за народног непријатеља који шурује са највећим опозиционарима у настојању да се сруши власт. - Прође бомбардовање, уследи пад Милошевића, долазак нове власти, разочарење што није дошло до лустрације, убише Ђинђића, једном речи убише револуцију. Док је Ђинђић био жив сва су ми врата била отворена. После тога ништа. Упропастили су „Магнохром“, „Фабрику вагона“, „Јасен“, „Каблар“ и зауставили све што је вредело. Пре пар година против мене се окрене и Милијан Живковић, који ми је био десна рука, доведе у Трговиште комисију и телевизију, а један сељак каже како објекат прави неки човек из Београда који је покрао паре. Док је био градоначелник ишао сам чак на Копаоник код др Милоша Бабића који ми је обећао помоћ сто посто. Доводио сам у Трговиште и др Јовића, као и пет шест других председника општине и сви само обећају. Стигле су ме године, преживео сам три мождана удара, посустала енергија, па ову причу поново не бих ни покренуо

да није било Драгослава Дугалића из Матице исељеника који је максимално посвећен изградњи – каже др Ристић. Хиљаду блокова је донирао тадашњи фунционер Демократске странке Чедомир Јовановић, а градњу је, уз посредовање архитекте Петричковића, наставио грађевински предузимач Дража Дедић. Петричковић је био довољна гаранција да се укључи краљевачки „Кодекс“ и обезбеди све што је у том тренутку требало. Двадесетак хиљада динара и хиљаду немачких марака довољних да се исплате мајстори обезбедио је Миле Корићанац, а срећи др Ристића није било краја иако га умало није коштало живота јер је, у настојању да их што пре исплати, превидео црвено светло и постао жртва тешке саобраћајне незгоде. Дуго на објекту није урађено ништа, на темељима старе школе израстао је коров који је искрчен пре неколико година, а хиљаду неупотре бљених блокова још стоји и чека наставак градње. Трачак наде појавио се кад је пре неколико година америчка хумани-

МАГАЗИН 2.10.2016.

тарна организација Вока наговестила могућност финансирања наставка радова. Свих осам филијала ове организације сложило се да обједини средства, а наговештених сто хиљада швајцарских франака деловало је превише и за умерени оптимизам. Брзо се показало да превише лепе ствари немају увек реалну основу, јер је после три месеца неизвесности потврђено да је и ово било само празно обећање, а да су средства искоришћена за градњу балон сале на Гочу. Неисцрпна енергија др Ристића водила је ка тражењу нових донатора какав се појавио у лику Американца спремног да уложи средства у заврештак објекта. Жеља да посети градилиште водила је ка Трговишту планинским путем трасираним пред крај Другог светског рата. Пројектовао га је заробљени инжењер Белогардејац кога су руски војници намеравали да стрељају, али су удовољили захтеву партизана да га ослободе како би пројектовао путеве и мостове. Пут је одувек био у лошем стању поготово у време кад се појавио инвеститор који је одустао у тренутку кад је схватио колико се тешко долази до Трговишта. Напори да се оспособи за пролаз резултрали су извлачењем хиљаду кубика шљунка који није дуго издржао под налетом бујичних вода. Био је то повод за обраћање Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ и локалном предузећу за путеве. - Све сам ангажовао, начелника Рашког округа, градоначелника, секретара и заменика, а све их је прошле године анимирао командант одбране за Краљево, Чачак и Крагујевац Ђуро Медаковић. Он ми је био десна рука да покренемо акцију, дао ми је све бројеве телефона и обећао да их анимира. Није било довољно само да се извуче материјал, требало је да се уваља, направе канали поред пута и поставе цеви испод њега да вода опет не однесе шљунак. Обећали су у „Путевима“ али су чекали да се заврше избори, па да се формирају скупштина и влада. После извесног времена зове ме Ђуро и уместо да, по договору, изађемо у Трговиште каже „Мрка капа, зла

прилика. Шта си им то урадио да кад год те поменем добију астму?“. Иако горе готово да више нема људи, остала су још само четири домаћинства, нема одступања. Био сам и остао доследна опозиција свакој власти, па и овој гарнитури иако са њима нисам у завади. Немам пара, а немам ни среће да завршим ово што сам започео, па је једино позитивно што сам преживео три мождана удара и што ме још држи ентузијазам иако је после смрти Зорана Ђинђића све кренуло наопако. Он је био практично незаменљив, а Зоран Живковић који га је наследио није тај штоф. Он може да буде одличан помоћник, и да води неки сектор, али не државу и партију која ће да преузме власт, тако да у констелацији разбијене опозиције нема ништа – каже др Ристић. Одавно је многима јасно да је у градњи значајних инфраструктурних објеката одлучујући фактор политичка воља повезана за партијским интересима. О томе сведочи недавна градња сеоског пута у Ковачанима и Поповићима иако је асфалт који по правилу стиже само до куће председника савета месне заједнице већ почео да пуца. Иако потиче из сеоске породице др Ристић потврђује да она није никада била превише привржена религији ни теорији по којој је Бог стварао свет шест дана седми одредио за одмор. Као интелектуалац и лекар прихватио је Дарвинову теорију о развоју живота на земљи што ни у ком случају није утицало на негативан став према религији. Здрав дух и необуздан оптимизам испољио је и у тренутку кад се, после можданог удара, повратио из коме и на питање пацијената из болничке собе шта му је рекао Бог до детаља описао сусрет на оном свету. - Кажем да сам се срео са њим. Одем горе и видим гужву пред канцеларијом Светог Петра да не може да се приђе. Упали ми кликер да ће у једном моменту морати да изађе, па кад се то деси искористим прилику и упаднем, нађем канцеларију и покуцам. Уђем, а неки чича са брадом претреса неке књиге. Чекам, а он ништа, и таман да

кажем докле ћу да чекам он подиже поглед и пита, шта си хтео момче. Импонује ми што сам младолик, а имам седамдесет и нешто година. Дошло време да се умире, па сам размишљао боље да се јавим да сам спреман не бих ли добио неко боље место. Он се искокрљи на мене и каже, знаш ли ти колико си мени јада доле правио. Ти и онај Жикула сте ми рушили цркву и ја не могу да пређем преко тога. Прво, то није истина. Јесте поп правио цркву, а ми здравствену станицу. Поп пустио кера па ми упропастио циглу, а ми му се реванширали, али је завршена и црква и здравствена станица, па сматрам да имам олакшавајућу околност. Каже да сам крив и да му више не излазим на очи, а кад снужден пођем према вратима позове ме и устврди да ђаво није увек црн као што изгледа. Каже, видим овде да имаш и добрих дела, лечио си бесплатно, давао си паре за лекове, ниси уцењивао и имаш олакшавајућу околност, али немој да ми излазиш на очи док не завршиш оно у Трговишту за децу. Ја сав срећан петом у дупе, а само сат времена касније ја умро и опет код њега. Он ме гледа и пита колико имам година и могу ли шта око жена. Посрамљен признам да већ десет година не радим ништа на шта Бог рече да ми гора казна не треба, па ме истера и заповеди да не долазим док не завршим оно у Трговишту – прича кроз смех др Ристић. Зрачак светлости ових дана пружа Матица исељеника и спремност да са идејом о градњи упозна дијаспору. Иако не гаји превелики оптимизам др Ристић се потајно нада да би неко могао да се упеца на удицу солидарности и хуманизма. Оно што је изграђено полако, али сигурно, пропада а на видику се не назире било ко спреман да и са много мање ентузијазма приступи реализацији идеје о градњи стационара за децу оболелу од плућних болести ма колико локација у Трговишту по свим карактериситикама била идеална за то. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Девета Олимпијада спорта, здравља и културе

МАГАЗИН

2.10.2016.

ОЛИМПИЈАДА

- По оцени Министарске конференције Европске Уније Олимпијада спорта, здравља и културе трећег доба Србије је један од најбољих примера добре праксе у Европи. - На претходних осам Олимпијада учествовало више од шест хиљада људи трећег доба. – Током четири дана у Врњачкој Бањи око хиљаду и сто учесника који се, сврстани у екипе, надмећу у штафетном ходању, извођењу слободних бацања у кошарци, шутирању пенала у фудбалу, потом стрељаштву, пикаду, шаху, а као појединци у риболову. – Покровитељ и промотер министар омладине и спорта Вања Удовичић. – Изложбе слика, књижевни сусрети писаца и предавања о страху од анестезије и ризицима хипертензије у трећем добу

Фото. М. Радовановић

ТРЕЋЕГ ДОБА

МАГАЗИН

2.10.2016.

ивот у веку дубоких промена, готово равних појави говора, крајње изазовним и захтевним по многим вредностима, новим и другачијим од оних које је највећи број људи научило и стекао као навику, чини да Олимпијада спорта, здравља и културе буде велики изазов, али и ризик. То је основни разлог због кога се она прихвата као шанса човека трећег доба да, сходно годинама, животном искуству и потребама, активно и стваралачки учествује у процесу друштвеног кретања и развоја. Иако Олимпијада представља нови однос према старости и старењу она носи и обележје културе старења и старости. Духовно и физичко кретање нераздвојни су део олимпијског наслеђа оствареног у хармонији духа и тела као најбољег лека за успешан и достојанствен живот човека у старости, па универзални и вековни постулати, једном за свагда дати, имају национално и традиционално значење актуелно и применљиво и у данашње време.

После оцене Министарске конференције Европске Уније да је Олимпијада спорта, здравља и културе трећег доба Србије један од најбољих примера добре праксе у Европи, и подршке Комисије за економска и социјална питања Уједињених нација, Покрет трећег доба Србије добија нову снагу и наставља започети процес, па је и Олимпијада расла по броју такмичара и добијала на квалитету у погледу разноврсних садржаја и такмичарских дисциплина. У досадашњих осам Олимпијада учествовало је близу шест хиљада људи трећег доба, који су, држећи се олимпијског начела „Важно је учествовати“, освајали медаље, стизали први или последњи… За овогодишњу, девету по реду Олимпијаду припремљене су нове активности како би био подигнут квалитет садржаја које она иначе нуди. Олимпијада спорта, здравља и културе трећег доба носи обележје културе умешности живљења у старости, а заснована је на ставу да су духовно и физичко кретање нераздвојни део олимпијског наслеђа, као најбољег

лека за успешан и достојанствен живот човека, усклађен са унутрашњим и спољашњим светом. Олимпијада спорта, здравља и културе трећег доба представља нови однос према старости и старењу, а тиме и промену улоге свих удружења и организација пензионера и старијих лица. Она представља и облик остваривања битних циљева Националне стратегије о старењу и Националне стратегије о спорту, односно спортско рекреативним активностима, као и Мадридског међународног акционог плана о старењу и циљева Светске здравствене организације. Чињеница да је српска једна од најстаријих нација у Европи и свету, учвршћује уверење организатора да је ова манифестација од посебног значаја за садашње и будуће генерације трећег доба. Све то је добар повод да улогу покровитеља преузме министар за омладину и спорт Владе Републике Србије Вања Удовичић, а поред њега промотер буде и познати спортиста Вук Рашовић, освајач бројних светских признања у џудоу, и најбољи

пример да године нису препрека да се и даље такмичи и побеђују млађи. Очекује се да манифестација, која представља обележје културе умешности живљења у јесени живота када се своде биланси, жали за пропуштеним, плаши болести и усамљености, ове године окупи око 1.100 учесника који ће се сврстани у екипе надметати у штафетном ходању, извођењу слободних бацања у кошарци, шутирању пенала у фудбалу, потом стрељаштву, пикаду, шаху, а као појединци у риболову. По заврпшетку такмичења у појединим дисциплинама следе сусрети екипа трећег доба и омладинаца у оквиру међугенерацијске сарадње, а саставни део манифестације су сликарска колонија, изложба слика са прошлогодишње Олимпијаде, књижевни сусрети писаца трећег доба и промоција књиге „Олимпијски кладенац“, у којој су скупљена остварења писаца са прошлогодишње Олимпијаде. У оквиру Олимпијаде здравља учесницима су мерени притисак, холестерол и садржај шећера у крви, а екипа офта-

молога из београдске „Клинике Милош“ контролишу вид са акцентом на појаву и развој катаракте и глаукома. Данас ће, у оквиру „Здравствене трибине“ проф. др Драган Павловић одржати предавање на тему „Страх од анестезије у трећем добу“, а у понедељак прим. др Анамариа Симић Миловановић „Ризици хипертензије у трећем добу“. Као најмлађи на Олимпијади учествују прваци Основне школе „Попински борци“ који, носећи ћирилићна слова уместо такмичарских бројева, наступају у трци „На слово, на слово“ у знак сећања на песника Душка Радовића. Међународни дан старих 1. октобар обележен је скупом свих олимпијаца и пригодним програмом у који је укључено такмичење риболоваца, затим „Вежбајмо заједно“ са Александром Зечевић Маричић и Гораном Вјештицом, „Базар здравља „Мини сајам“, Штафета у брзом ходању, Обука у раду на рачунарима, шах по скраћеном швајцарском систему, Олимпијски књижевни сусрети људи трећег доба, обилазак знаменитости

Врњачке Бање, аудиција за „Вече талената“ и друге. Олимпијаду, коју је Министарска конференција Европске уније оценила као један од најбољих примера добре праксе је, као и ранијих година, подржала Америчка амбасада, а интерес да буду колективни чланови Покрета трећег доба и подрже његове акције показали су банка „Сосиете женерал“, предузећа „Витарелакс“, „Магично биље“ и друга. Сутра су на програму такмичења у кошарци и фудбалу, а у поподневним часовима завршни Олимпијски књижевни сусрети, пројекција филмова из домаће и иностране продукције, седница Организационог одбора и завршна вечера уз доделу признања и награда. Поред забаве уз песму и игру, избор победника у Трци живота и „Нај –госпође/господина трећег доба“ након проглашења свеукупног победника биће спуштена застава на још једну Олимпијаду трећег доба. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

2.10.2016.

МАГАЗИН

Божидар Миодраговић

На пасуљијади и кувари из иностранства

- Кувар са највишим звањем у овој области, мастер шеф академик, на такмичењу у припремању рибље чорбе заузео тек треће место. – Деградација струке кад аматер победи кувара са највишим звањем. - Грешка код такмичења сличних краљевачкој пасуљијади је што има аматера, механичара и машинбравара, који кажу да добро кувају а нису ишли у школу за то. – Сумњив састав комисија које су вршиле оцењивање, јер поједини ни не знају како треба да изгледа рибља чорба

Фото: М. Радовановић

ТАКМИЧЕЊЕ СУМЊИВОГ КВАЛИТЕТА

МАГАЗИН 2.10.2016.

а туристичке манифестације „Рибљи котлић“ и „Сребрни казан“ превазилазе локалне оквире потврђује све већи број учесника из других средина, у последње време и других држава. Ове године је то председник удружења кувара Бјеловара Божидар Миодраговић, носилац највишег звања у овој области мастер шеф академик. Пут до њега није био ни мало лак ни краткотрајан, а започео је још као шестогодишњак уз мајку куварицу. Краткотрајни боравак у Краљеву био је повод за потврду да је куварска професија у Србији, у поређењу са Хрватском где је подигнута на одређен ниво, запостављена пре свега зато што су они који су се за њу определили изузетно мало плаћени. И док кувари стрпљиво чекају побољшање положаја наш саговорник поставља оправдано питање шта би се десило кад би, поред железничара, пилота и других који због побољшања положаја ступају у штрајк, то учинили кувари. О подређеном положају у односу на друга занимања сведочи податак да у Бјеловару сат рада аутомеханичара кошта тридесет евра што наводи на размишљање о бурној реакцији кад би и кувар за спремање ручка по сату рада тражио толико. О деградацији струке у региону сведочи и податак да је плата кувара на јадранском приморју две хиљаде евра, уз обезбеђен смештај и исхрану, у Бјеловару седам стотина евра, а у Србији дупло мање. Поред ниске зараде приметно је израбљивање особља од стране послодаваца који не поштују радно време, па од кувара траже да уместо гарантованих седам сати за исте паре раде два пута дуже. Није то реткост ни у Хрватској што је повод за пријаву надлежним органима и потраживање исплате разлике преко редовних судова. Није редак случај да се кувари, у потрази за зарадом, упуте на неколико хиљада километара удаљене дестинације. Са једне такве Миодраговић се вратио после само седам дана, јер послодавац није испунио уговорну обавезу. Ако се свему дода податак о трошку од око пет стотина евра за од-

лазак и повратак онда је јасно у какав се ризик упуштају радници који трагају за бољом зарадом. Миодраговић је до не тако давно био власник ресторана са пицеријом на 250 квадрата у оквиру трговинског центра у Врбовцу. И поред тога што је радио релативно добро био је принуђен да престане са радом у тренутку кад су власници одлучили да затворе трговински центар. Академик мастер шеф је највиша титула која се стиче радом, знањем и резултатима оствареним на различитим такмичењима. Једно такво које у Бјеловару организује Миодраговић окупило је ове године седамдесет врхунских кувара из више од двадесет земаља широм света. Била је то јединствена прилика да на истом месту укрсте кутлаче мајстори припремања хране из Јужне Кореје, Туниса, са Бахама, из Румуније, Бугарске, Македоније, Руске Федерације, Украјине, Чешке, Словачке и других земаља. Сви они припремали су модерна јела по стандардима Светске куварске организације Вакс у једној од седам категорија које је дефинисао организатор. Тројици првопласираних у свакој од категорија обезбеђене су одговарајуће медаље, а свим такмичарима потребне намирнице за припремање јела. Значајним за велики одзив на позив за такмичење сматра се око пет хиљада пријатеља на друштвеним мрежама и чињеница да је као савезни рукометни судија у време бивше Југославије стекао велики број пријатеља широм земље. Велико искуство повод је за позив да већ овог месеца одржи мотивацијско предавање полазницима Угоститељске школе у Ваљеву што је прилика да се, уз стручни део, подсети и на догодовштине са различитих такмичења. Божидар Миодраговић је и међународни судија који на бројним такмичењима у земљи и иностранству оцењује достигнућа оних који настоје да покажу колико су бољи од других учесника. У томе му, каже, много помаже искуство које је стекао као рукометни судија. - Ко победи спортски нека победи,

али не смеш навијати ни за кога јер тако оштетиш другу екипу. Увек сам настојао да будем поштен у оцењивању иако не кажем како судија не може да погреши. Али, ако погреши намерно то и није судија, јер деградира онога које много уложио у образовање – каже Миодраговић. Најважнија ствар на такмичењу је чист и уредан сто који, ако изгледа лепо, носи максималних двадесет бодова. Још толико такмичар може да добије за декорацију и сервирање, а остатак до максималних сто за укус припремљеног јела. На великим такмичењима куваре оцењује чак шест судија, а код оних правих оцене се не разликују битније. Недавно завршено надметање кувара у припремању пасуља искусни мастер шеф академик не сматра правим такмичењем првенствено због великог броја аматера различитих образовних профила. На позив Туристичке организације превалио је пуних 569 километара да би првог дана показао умешност у спремању рибље чорбе, а како од два кила рибе које је добио није могло да се направи планираних 30 литара, и послужи шездесет особа, морао је да дода и своје. Посебно значајним сматра се уверење да није исто кувати тридесет и три литра чорбе што овогодишњи жири није узео у обзир, па је кувару са највишим звањем у овој области припало тек треће место. - Ово је деградација струке јер аматер победи мене као мастер шефа што није нормално, иако сам кувао по свим правилима за ову врсту јела. Грешка код оваквих такмичења је што има аматера, механичара и машинбравара, који кажу да добро кувају а нису ишли у школу за то. У комисији су биле и особе које не би требало да буду, па нешто што је добро за вас није за оцењивање. Кад по површини чорбе плива лук, а има и превише масноће које код мене није било ни за под нокат, то су одмах минус бодови. Ако оцењујете мој пасуљ морате знати како он треба да изгледа, а ако не знате не можете га оцењивати. Не може се свако бавити

МАГАЗИН 2.10.2016.

свачим, јер је то деградација струке – каже Миодраговић. Проблем такмичења каквим се сматра „Сребрни казан“ огледа се у чињеници о учешћу малог броја правих професионалаца, а сумњивим се чини и састав комисија које оцењују такмичаре. Повод за овакав став лежи у јавно изреченом ставу једног члана комисије да не воли љуту чорбу што Миодраговића наводи на закључак да ни не зна како она треба да изгледа. Иако нема великих замерки на организацију имало би што шта да се поправи како би она у будућности била што боља. Основна се састоји у ставу да организатор није обезбедио прибор ни порције из којих би такмичари могли да послуже све који би пожелели да пробају оно што је припремљено. Да којим случајем није понео прибор из Бјеловара ситуација би била далеко поразнија. Ако су такмичари из иностранства већ понели одређену количину пластичних порција илузорно је очекивати да донесу и хлеб. Како га није обезбедио ни организатор посетиоцима је остало да изаберу да ли да једу без њега или отрче до прве продавнице и купе колико им је потребно. - Организација мора бити како треба, а не организовати такмичење овако, јер не могу да служим пасуљ у шаку. Осим тога морам сваких пет минута да зовем да ми донесу канистер воде – каже Миодраговић. За разлику од свих осталих такмичара Божидар Миодраговић је једини кувао пасуљ на плин. Предност је, каже, у константној температури и чињеници да не мора да пере казан поцрнео од дима. Добар пријем на који је наишао у Краљеву повод је за размишљање о потписивању повеље о братимљењу којом се успостављају чврсте везе организатора два слична а ипак довољно различита такмичења у припремању хране. Зато не крије задовољство чињеницом о жељи да Краљевчане види у Бјеловару. Тамо ће учесницима бити обезбеђено све што је потребно да би на најбољи начин показали своје умеће, а у то се уверили и посетиоци. Т. Радовановић

Резултати такмичења кувара у припремању пасуља

НИШЛИЈЕ НАЈБОЉЕ На такмичењу у припремању рибље чорбе најуређенијим је проглашен штанд Културно-уметничког друштва Чукојевац „Срцем за сву децу“ коме су припали пехар и одговарајућа диплома. Друго место су равноправно поделиле екипе Омладинске радне акције и Дечјег одмаралишта „Гоч“, док су треће поделили „М“ воденица из Лопатнице и Удруга кухара града Бјеловара. Најбољу рибљу чорбу припремили су Ранка Петковић и Бојана Филиповић из Удружења угоститељских и туристичких посленика „Ниш“ док су друго место поделили „Кондор превоз“ са куварем Радмилом Јовановићем и „Гегула“ чије је боје бранио Радован Субин. Треће мето су равноправно поделили Омладинска радна акција у чије име је кувао Лука Петровић и Удружење угоститељских и туристичких посленика „Ниш“ са куварицама Анчицом Димитријевић и Виолетом Антонијевић. За најбоље уређен на такмичењу „Сребрни котлић“ проглашен је штанд „М“ воденица из Лопатнице, док је за нијансу слабије био уређен штанд Дечјег одмаралишта „Гоч“. По оцени стручног жирија треће место су равноправно поделили КУД „Чукојевац“ Срцем за сву децу и „Гегула“. У категорији културно-уметничких друштава и ученика угоститељских школа најбољи пасуљ је скувао Горан Јованкић, такмичар КУД „Чукојевац“ Срцем за сву децу“. За нијансу слабији био је Радомир Петровић из адранског Културно-уметничког друштва „Моравац“ док је трећи био Стефан Весковић из Фол-

корног ансамбла „Карановац“. Међу куварима аматерима најуспешнији је Иван Качаревић члан екипе „С конца и конопца“ из Ариља. Друго место су поделили Милош Кочевић и Горан Атанасковски, чланови екипе „Мангелој“ и Александар Стајковац из екипе „Синовци“. Жири се двоумио и око трећег места, па одлучио да га поделе две екипе, „Нова Србија“ за коју је наступио Десимир Грачанац и Месна заједница „Света Петка“ из Костолца и кувар Златибор Станисављевић. Јака конкуренција је била и међу професионалним куварима, а најбољи резултат остварила је Рада Рајевић из Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Друго место поделили су „Гегулин“ кувар Радован Субин и куварице нишког Удружења угоститељских и туристичких посленика Анчица Димитријевић и Виолета Антонијевић. Друга екипа истог удружења, у којој су били Радмила и Александар Миљковић, поделила је треће место са екипом Дечјег одмаралишта „Гоч“ испред кога је пасуљ кувала Снежана Шћеповић. Специјална признања за допринос пропагирању манифестације додељена су Месној заједници „Света Петка“ из Костолца, Агенцији „Мако“, Сеоско-туристичком газдинству „Цвеле“ из Лопатнице, Божидару Миодраговићу из Бјеловара и Добровољном ватрогасном друштву Краљево. На основу резултата у свим категоријама за свеукупног победника овогодишњег такмичења проглашено је Удружење угоститељских и туристичких посленика Ниш.

МАГАЗИН 2.10.2016.

Ново монографско издање Народног музеја (2)

МАГАЗИН

2.10.2016.

КРАЉЕВО ОД ВА

- Први краљевачки фотограф Аврам Ћирић Ердоглија школовао се у Прагу између 1908. и 1912. године и за кратког живота освајао бројне награде на изложбама широм Србије. - Из докумената који се чине неугледним и похабаним, притом прекривених жутом патином, понекад се црпи много више података него из неких боље очуваних. - Велика количина архивске грађе из ранијег периода је после Другог светског рата отпремљена у чачанску Фабрику папира и тамо уништена. - Најзначајнијом за историју Краљева сматра се књига „Краљево у српској штампи од 1868. до 1903. године“ у којој су објављени новински чланци који чувају податке и сећање о граду у овом периоду

РОШИ ДО ГРАДА

ајстарија фотографија у недавно објављеном монографском издању Народног музеја „Краљево од вароши до града“ потиче из периода око 1900. године, а међу великим бројем различитих су оне које приказују панораму града, улице, централни трг, зграде, саобраћај, трговце и занатлије, банке, привредна дешавања, венчања, породични живот, школе, спорт и много чега другог што се везује за свакодневни живот у Краљеву. Тога не би било без бројних фотографа који су од појаве новог медија бележили најразличитија дешавања и дали значајан допринос стварању до-

кумената који сведоче о једном делу историје града. Краљевачки фотографи се сматрају значајним и због чињенице да се појављују и као први издавачи разгледница са мотивима из града и околине. Од почетка двадесетог века, када се мотиви из ових крајева појављују на фотографијама Франца Падовића, у Краљеву је већ 1905. године отворен атеље Ивковић, потом Мојсиловић и Хофман. Први Краљевчанин у овом послу је Аврам Ћирић Ердоглија који се школовао у Прагу између 1908. и 1912. године и за кратког живота освајао бројне награде на изложбама широм

Србије. Након преране смрти посао је наставила супруга Катинка, а међу онима који су бележили збивања у граду после Првог светског рата су нова имена, Ђукић, Јаковљевић, поново Хофман и коначно Вуле Вукашиновић. Иако су прве разгледнице објавили издавачи ван Краљева на размеђу два века први локални издавач је књижар и штампар Миленко Митровић. Касније се јављају Штампарија Милошевић, потом Светозар Живковић и поједини трговци међу којима су Љуба Ђокић, Милован Никетић. Разгледница је у то време била средство комуника-

2.10.2016.

МАГАЗИН

ције међу људима и готово обавеза сваког ко посети било које место да се бар породици и пријатељима јави на овај начин. Квалитет фотографија објављених у монографији се разликује па, поред оних чије се стање оцењује изванредним, има и других које би, каже аутор Драган Драшковић, неко радије бацио него сачувао. Архивистички порив који аутора прати од првог дана службовања у Историјском архиву сведочи се из докумената који се чине неугледним и похабаним, притом прекривених жутом патином, понекад црпи много више података него из неких боље очуваних. Поред бројних фотографија различитих личности, предела и догађаја у књизи су објављена и различита документа која сведоче о прерастању вароши у град. Један такав је позив одборницима за седницу Скупштине општине из 1931. године који потврђује да је на дневном реду био захтев за одобрење годишњег рачуна за 1930, тромесечних рачуна за прва три квартала текуће и одобрење општинских трошкова за наредну годину. Од одборника је тражено да се изјасне о давању у закуп дела општинског имања, пензионисању општинског лекара и избору црквених тутора. Из документа се види да је још тада постојало дечје забавиште о чијем се извештају расправљало на скупштини и, што је важније, да се неопходним сматрало продужење улица Кнеза Лазара, Цара Душана, Марка Трифковића и Гробљанске што, уз просецање нових, сведочи о убрзаном развоју града. Почетком тридесетих година прошлог века од цркве према касније изграђеној градској колонији протезало се имање Ратарске школе, која је након изградње нове зграде пресељена на Ратарско имање, а гробље било у саставу црквене порте. Документ сличне природе из тог периода потврђује да је председник скупштине Алексије Алексијевић упутио позив за седницу на којој се решавало питање задуживања код Хипотекарне банке због проширења електричне централе, узимање про-

сторија Радничке школе за забавиште, уступање општинског имања Сењак Ваздухопловном заводу и решавање статуса Кожаре. Значајне податке о члановима породице механџије Тодора Тошића са једанаесторо деце доноси домаћи рожданик у коме су поред имена Милорада, Славољуба, Лепосаве, Љубице, Тихомира, Душана, Десимира, Десанке, Пера, Ђорђа и Данице очевом руком прецизно уписани подаци о датуму рођења сваког од њих као добар подсетник у случајевима кад их је требало користити у различите сврхе. Аутор потврђује да посебну вредност колекције фотографија и других докумената представљају подаци о сваком од њих који их идентификују на својеврстан начин. - Краљево је постало град кад је добило две фабрике, ново становништво, нове школе, моду која се везивала за друге градове. Ако изузмемо уводни део, и причу о називима од 1476. године, ова прича је испричана од 1832. до 1941. године. У Краљеву се фотографија појављује тек шездесетих година деветнаестог века када трговци одлазе ван града ради послова и школовања деце, а фотографије су успомене на путовања. Осим оних из Крагујевца и Београда има фотографија из Цириха, Париза, Берлина, Москве, чак и Александрије где је, у време Царинског рата, трговац Миливоје Сарић, који је радио код Аврама Крстића, извозио стоку и кожу. Фотографија из Александрије приказује њега у друштву са Египћанином који је био преводилац. Србија је слала своје питомце на школовање ван земље, међу њима су били и Краљевчани, а све док нису створене могућности да се школују овде одлазили су у Цирих, где је била трговачка акдемија, потом Беч и друга места – објашњава Драшковић. Поразно делује податак да је велика количина архивске грађе из ранијег периода после Другог светског рата отпремљена у чачанску Фабрику папира и тамо уништена, па се оно што је остало, каже Драшковић, може спаковати у две кутије. Општинска архива

је у време Првог светског рата закопана, а кад је рат завршен костатовано да је добар део због неадекватног чувања уништен. Тако се најзначанијом за историју Краљева сматра књига „Краљево у српској штампи од 1868. до 1903. године“ у којој су објављени новински чланци који чувају податке и сећање о граду у овом периоду. Деведесете године прошлог века обележило је формирање различиитих удружења грађана од којих је свако настојало да се докаже као једино које окупља аутентичне Краљевчане. Историчари потврђују да се за тај период везују различити сукоби због настојања да се покаже ко је старији. Податак да је први варошки кнез био Веселин Пећанин најјасније потврђује тезу да се на ове просторе долазило са различитих страна. Краљево је од давнина познато као миграционо подручје, а многи који су долазили у њему, и остајали краће или дуже, оставили су значајан печат на живот у граду. - Љубав према старом Краљеву треба да постоји и треба да се чува, свака нова генерација има свој појам старом, а свака нова зграда подигнута на темељима старе је један корак даље. Ако будемо пратили такав развој града свака генерација имаће уграђен и појам старог – каже Драшковић. На 530 страница формата 23 пута 23 сантиметра о развоју Краљева од вароши до града сведочи близу седам стотина фотографија. За адекватан дизајн публикације потрудио се Драган Пешић, текстове је сложио Јован Антонић, а лектуру и коректуру извршила Ана Гвозденовић. Текстове је на енглески превела Наташа Павловић, а значајан допринос дале су колеге из Народног музеја Тијана Јовановић, Олег Романов и Срђан Вуловић. Публикацију је штампала „Интерклима“ из Врњачке Бање у тиражу од хиљаду примерака који су понуђени читалачкој публици по промотивној цени од хиљаду и по динара што отприлике покрива трошкове штампе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Драган Драшковић

Представљен седми број књижевног часописа „Сизиф“

МАГАЗИН

2.10.2016.

„СИЗИФ“ НАДМАШИО ОЧЕКИВАЊА

- Актуелни књижевни тренутак карактерише никада више књига, а мање читалаца, никада више књижевних награда а мање поштовања, никада мање квалитета а више квантитета, никада мање разумевања а више егоизма, никада мање давања а више себичности, више мржње а мање љубави. - Кад је у питању књижевно стваралаштво у Краљеву, монопол држи уски круг људи привржених владајућим структурама из сфере политике. – Књижевни часопис „Пулс“ покренут деведесетих година, и поред изузетног квалитета, није доживео излазак четвртог броја. – Пилот издање максимални домет часописа „Кворум“. – У културне манифестације уврштено мало певаљке и мало пасуља

МАГАЗИН

2.10.2016.

скуства не тако давних времена показују да покретање књижевног часописа у краљевачким условима, поготово ако иза њега не стоји нека од установа локалне самоуправе, није наилазило на плодно тле. Из тих разлога радује сазнање да је часопис „Сизиф“, покренут са циљем да подсети на златно доба књижевности од 19. до средине 20. века, доживео седмо издање. Оно је пред двадесетак љубитеља лепе писане речи представљено само који сат пре него се, у оквиру двадесет шестог надметања кувара у спремању пасуља, на позорници у центру града огласила интерпретаторка народне музике Снежана Ђуришић. Ма колико би злобници на основу броја присутних могли извлачити закључке о угледу који часопис има макар у локалној средини није на одмет подсетити да их, ако се изузму учесници, ове године није било ни на округлом столу посвећеном добитнику Жичке хрисовуље у оквиру Жичког духовног сабора Преображење који, по оцени организатора, слови за најзначајнију манифестацију ове врсте у земљи.

Књижевно вече је скоро заборављена манифестација у овом граду, а оно посвећено промоцији последњег броја „Сизифа“ било је посебна прилика за подсећање на актуелни књижевни тренутак описан у уводном тексту уредника часописа. Карактерише га никада више књига, а мање читалаца, никада више књижевних награда а мање поштовања, никада мање квалитета а више квантитета, никада мање разумевања а више егоизма, никада мање давања а више себичности, више мржње а мање љубави. Насловна страна часописа на којој је празна позорница требало би да подсети на све културне прегаоце који су прерано напустили позорницу живота, у локалним оквирима на Зорана Савковића Џерија коме је посвећен текст „Живот посвећен уметничком трагању за самим собом и другима“ из пера Ивана Рајовића. Седми број „Сизифа“ доноси остварења савремених песника Саре Јовановић, Марка Јуришића, Ивана Новчића, Споменке Денде Хамовић и Јелене Цветковић, као и писаца Рада Велизарова

Ерца, Нинус Несторовић, Мирка Дуловића, Наташе Ђуровић, Марије Шћеповић, Тање Млађен, Душана Даниловића и Филипа Мајкића. Невена Лишанин пише о Фридриху фон Шилеру, а Драгица Охаши о Земљи сунца и књига. Уз интервју са Сашом Мићковић, читаоцима се нуди филозофски „Осврт на проблеме човека током 19. и 20. века“ из пера Зорана Недељковића. Седмо издање часописа допуњавају поучна прича „Доброта“ Аљоше Ф. Острова и стрип Саше Ковачевића „Човек без стида: Шака нечега“ уз цртеже Миливоја Костића и Фрање Старака. Посетиоцима су се, радовима објављеним у последњем броју часописа, представили Иван Новчић причом „Она“, из збирке у настајању, и Раде Ерац причом „Слушај Радоване“. Посебно освежење било је неколико песама двадесетогодишње Саре Јовановић која, како рече, некад чешће а некада ређе, пише од шесте године. Учесници књижевне вечери потврђују да часопис овог типа представља значајну подршку књижевним стварао-

цима без обзира да ли су афирмисани или тек крче пут ка афирмацији. То се чини посебно значајним у Краљеву у коме, кад је у питању овај вид стваралаштва, монопол држи уски круг људи привржених владајућим структурама из сфере политике. То и чињеница да се било какав покушај за излазак из анонимности огледа у везаности за институције културе чини се основном кочницом за све који тек покушавају да нађу место у овој области. Управо због тога се појава часописа као што је „Сизиф“ чини значајним посебно након сазнања да претходни покушаји нису одмакли даље од трећег издања, а такав је крајем деведесетих година био „Пулс“ који, и поред изузетног квалитета, није доживео излазак четвртог броја. Сличну судбину доживео је богат илустрацијама „Кворум“ који се, поред књижевних, бавио и социјалним темама а није одмакао од пилот издања. Новчић се придружује онима који су били убеђени да ништа бољу судбину не може да очекује ни „Сизиф“ због чега је након седмог издања задовољство још

веће. До наредног издања очекује се мало више рада на подизању квалитета, и отклањање извесног броја недостатака, уз препоруку да се посебна пажња посвети финансирању и маркетингу, макар путем друштвених мрежа. Значајним се чини и идеја о расписивању књижевног конкурса. Иван Новчић наговештава нову збирку кратких прича која би до краја године требало да добије коначан облик и представи се као извориште трагике главног јунака који никако не могу да изађу из позиције маргиналности, јер их средина гуши ма шта да су урадили. И поред покушаја да у књигу унесе и мало белога, хумора и еротике које писац мора да користи да би заинтересовао публику, она се и даље сматра поприлично црном. Последњи број „Сизифа“ доноси два текста из књиге Рада Ерца „Запис“ и један који тек чека на објављивање, а по њему ће и нова збирка кратких прича нечијих исповести носити назив „Слушај Радоване“. Ерац подсећа да је тематика сложена на око 150 страница различита,

а кад ће књига бити доступна читаоцима зависи од времена потребног да се прикупе средства за објављивање. Оцењујући појаву „Сизифа“ као нешто најзначајније у овој области Ерац указује на поразну чињеницу да су слични покушаји пропадали само због недостатка средстава за рад. Велики раскорак у броју оних који су се определили да сазнају шта доноси „Сизиф“ и других који су пар стотина метара даље са нестрпљењем очекивали појаву фолк звезде на најбољи начин осликава слику и прилику културе у граду. - Култура овог града је била спала на нејака плећа Милоша Милишића, а сад се надам да ће бити много боље јер ће се Сретен Јовановић појавити као помоћник градоначелника за културне манифестације, а то су мало певаљке и мало пасуља. Надам се да ће кроз педесет, сто или двеста година неко ову књижицу да извади из библиотеке и каже да је у Краљеву било и паметних људи – каже Ерац. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Нова премијера у Краљевачком позоришту

МАГАЗИН

2.10.2016.

КО ЈЕ ОВДЕ ИДИОТ?

- Назив представе „Следећи идиот“ изведен из назива две једночинке настале у размаку од пола века током којих се проблеми малог човека у судару са државном администрацијом, у било ком делу света да живи, нису значајно променили. – Представа је експеримент који је од редитеља захтевао да уложе сва знања како би спојили два разнородна комада, од којих се један догађа у Русији а други у Америци, са прилично великом временском дистанцом. – Планиран рок за премијерно извођење померен за два дана што у позоришту оправдавају напорним процесом кроз који је требало на најбољи начин ускладити све елементе пре него се ослушне глас публике чије се реаговање сматра најзначајнијим

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

2.10.2016.

ао што је недавно најављено Краљевачко позориште се почетком недеље представило публици још једном новом представом, 233. по реду премијером од настанка 1949. године када је позоришни живот у граду први пут организован на начин да постоји професионални театар. Најава последње премијере још један је од начина за подсећање да се догађа у петнаестој години професионалног постојања ове куће што би код публике требало да створи осећај посебног уважавања. Насупрот томе је уверење злобника који у оваквом ставу виде потврду комплекса малих средина, а добар повод налазе у чињеници да се ова одредница не истиче код оних који заиста нешто значе на српској позоришној сцени. Било како било пред краљевачком позоришном публиком се нашао врло специфичан позоришни догађај у који је укључен спој две потпуно разнородне драмске форме. Једна је комад Теренса Мек Нејлија „Следећи“, по редитељу Миодрагу Динуловићу писан

за приказивање на Бродвеју давне 1969. годне кад је оцењен као најбољи позоришни комад и својеврсни хит сезоне. Другу половину чини позоришни комад по тексту руске списатељице Музе Павлове која се сматра првим авангардним писцем руских кратких комада чије су једночинке ушле у историју светске драме као врста потпуног отклона од драмског стваралаштва тог доба. Комад „Идиот“ Музе Павлове из 1903. године бави се проблемом свих који су пре венчања морали да прибаве бројне потврде, између осталог и од психијатра, због чега је у представи на хумористичан начин приказан овај сегмент свакодневног живота. У њему је државни чиновник, ма колико био окрутан и ни мало пријатан према онима којима треба да се нађе на услузи, и сам жртва система који меље све пред собом. У таквој ситуацији, а да би задржао посао, приморан је да се додворава претпостављенима на рачун оних који долазе по уверење било које врсте. У руској причи се, каже директор позоришта Миодраг

Динуловић, поставља питање да ли човек може да живи и да се креће слободно ако нема хиљаду уверења, међу њима потврду да није идиот. У центру америчког дела комедије је средовечни мушкарац са вишком килограма и дуговима, разведени отац двоје деце, погрешно позван од стране војних власти које у време вијетнамског рата настоје да регрутују што више војних обвезника. И док главни јунак по сваку цену настоји да избегне војну обавезу лекар каријериста из редова државне администрације настоји да пронађе начин како би најбоље оправдао став о способности средовечних за мобилизацију. Оригинална верзија представе „Следећи“ премијерно је изведена у Вестпорту, америчка држава Конектикат, у јулу 1967. године, да би се већ следеће нашла на програму њујоршке телевизије Канал 13. Део руске списатељице у коме ликове главних јунака тумаче Биљана Талић и Предраг Павловић на сцену је поставио Миодраг Динуловић док се проблемима Мек Нејлијевог јунака, у

коме наступају Милена Јовашевић и Зоран Церовина, бавила Александра Ковачевић. Интересантним се чини податак да је назив представе „Следећи идиот“ изведен из назива две једночинке настале у размаку од пола века током којих се проблеми малог човека у судару са државном администрацијом, у било ком делу света да живи, нису значајно променили. - Хиљаду година стојимо на раскрсници двају путева, један води на исток други на запад. Векови пролазе, а ми смо и данас неодлучни којим путем да пођемо. Час нам се чини да нам ваља кренути пут истока где нам је душа и прошлост, а час према западу где нам се налази рачуница и чиста здраворазумска логика. Док се ми свађамо окрвављени на том путу лево, неки срећни људи крећу се и питају ко су ови људи који се свађају, а ми и даље не знамо да ли лево или десно. Наша представа не даје ни један одговор већ представља занимљиво питање, а надам се да ће је публика волети због тога што је плод једног двомесечног рада. У овај комад смо уградили све што знамо, а

оно што публици нудимо је питање ко сте ви, ко је следећи који улази на сцену, јер са тим почиње и завршава се ова прича – објаснио је Динуловић. И Александра Ковачевић потврђује да је у питању експеримент који је од редитеља захтевао да уложе сва знања како би спојили два разнородна комада иако се један догађа у Русији а други у Америци са прилично великом временском дистанцом. - Покушали смо да направимо некакву врсту вертикале данашњег тренутка и мислим да смо у томе успели. Чињеница је да ће овај комад, који у себи има много комичних елемената и веома је забаван, бити веома гледљив за публику. Са друге стране оставља горак укус, а сигурна сам да ће се гледаоци препознати јер свако од нас свакодневно доживљава такве врсте иживљавања бирократског, административног државног система. То су свима нама веома познате ситуације, од чекања у редовима до понашања

службеника и терора на сваком кораку, у поштама, болницама, мобилизационим и регрутационим комисијама и свуда где појединац доживљава себе као потпуно беспомоћну јединку, док систем држи све конце у својим рукама и све то ради на суров и експлицитан начин. Отуд чињеница да ове две приче, руска и америчка, на неки начин долазе до тренутка сада и овде кад је та вертикала веома могућа – објашњава Ковачевић. Завршетак рада на сваком новом пројекту увек је прилика за осећање олакшања поготово кад се ради о експерименту који није често присутан на сцени. Крај двоемсечног рада је прилика за потврду да је читав ансамбл прошао кроз ни мало лак процес који укључује много стрпљења, посвећености и озбиљног рада, који води ка добром резултату. Свака нова премијера у Краљевачком позоришту прилика је за потврду

МАГАЗИН 2.10.2016.

2.10.2016.

МАГАЗИН

великог олакшања након дугог и стресног периода напорног рада. Последња представа због специфичне структуре потврђује како је стрес појачан чињеницом да су се комплетан тим који је учествовао у стварању нашао на непознатој и потпуно неистраженој територији. Процењујући разлоге због којих се позоришни посленици опредељују за овај посао тумач главне мушке улоге у америчком делу приче Зоран Церовина подсећа на став Љубомира СимоОва представа даје одговор на оба питања, тојест испуњава оба задатка. Има у њој и комичних елемената којима ћемо забавити публику, али и помоћи људима да разумеју неке ствари и односе на различитим крајевима света, самим тим и да нађу себе у нашим околностима. На почетку сваког процеса у позоришту важно је питање поверења. Због тога мислим да је кључна ствар била веровати редитељском пару у оно што раде и мислим да смо, захваљујучи заједничкој вери, успели ово да приведемо крају на задовољство гледалаца – каже он. Сви актери су сложни у ставу да је понуђена тема занимљива, и увек актуелна у свакодневном животу, што отвара могућност за препознавање и у једној и у другој причи. Друго је питање да ли гледаоци долазе у позориште да се препознају у непријатној причи о томе како их терорише државна администрација, ако се са тим срећу скоро свакодневно, или само да се забаве. Ма колико коредитељи представе настојали да буду неутрални, основни утисак са предпремијерног извођења указује да су подлегли утицају холивудских филмова у којима све што је америчко мора да буде модерно а оно што долази са истока, као по правилу, ретроградно. Зато ваљда амерички лекар користи најсавременији лап топ рачунар док руска чиновница са црним навлакама на рукавима, толико карактеристичним за период педесетих година прошлог века, и даље користи писаћу машину. Иако су два текста која су послужила као основа представе настала у размаку дужем од пола века до краја поједностављена сценографија их детерминише као догађаје који се оди-

гравају у истом, или бар временски блиском, периоду. У том контексту и треба посматрати настојање да се америчка и руска страна прикажу на начин препознатљив из холивудских филмова у којима једни увек одишу великом дозом позитивне енергије док су други по правилу негативци. У сценографији коју потписује Владан Славковић преовладавају светли тонови, боље рећи потпуно бели, што би требало да успостави равнотежу са прилично мрачном судбином главних ликова. Иако је првобитно планирано да премијера буде у суботу померена је за два дана што у позоришту оправдавају напорним процесом кроз који је требало на најбољи начин ускладити све елементе пре него се на претремијерном извођењу ослушне глас публике чије се реагоавње сматра најзначајнијим. - Ми смо само адвокати публике, а кад права странка уђе без адвоката онда они сами заступају себе, а ми стрепимо од сусрета са њима и потајно се прибојавамо како ће реаговати у сусрету са публиком – потврђује Динуловић. Проблем Краљевачког позоришта се огледа и у ограниченом броју глумаца способних да покрију широку лепезу улога, па је можда и због тога будући младожења у руском делу приче мало старији него што би се то могло очекивати. Можда је овакво запажање плод субјективног утиска након представе „Ко је овде идиот?“ по истом тексту у коме је приступ главном мушком лику избалансиранији. Гротекстни реализам који се провлачи кроз обе приче требало би да буде повод за бурнију реакцију публике на поједине реплике, а такве је било много мање него у две недеље раније изведеном „Ручном раду“. Основни утисак обраћања медија у предевечерје представе указује на изузетно тежак, напоран и стресан рад на шта није пропустила прилику да укаже већина учесника у стварању представе. Само дан касније писац ових редова је имао привилегију да присуствује првој јесењој проби мјузикла Београд-Москва у Позоришту на Теразијама. Слич-

ност ове са краљевачком представом лежи у чињеници да су главни актери, ако се изузме неколико реплика двојице епизодита и глумца Радета Марјановића у завршној сцени, четири особе. Јунак америчког дела приче представе „Следећи идиот“ је заменик директора позоришта на Бродвеју, а београдске представе редитељ представе на чијем је репертоару и једна нумера бродвејског мјузикла „Чикаго“. Количина текста које су глумци морали да науче је нешто мања, али су сви други захтеви много већи а укључују играчке нумере и интерпретацију појединих музичких нумера. Уколико се узме у обзир чињеница да у представи учествују балет и хор, уз то још двадесетак музичара, а да је на сцени у једном тренутку по педесетак особа чије кретње треба ускладити са музи-

ком онда је јасно колико је ова представа компликованија. Интересантним се чини чињеница да нико од учесника у њој те вечери у позоришту ни у једном тернутку није поменуо ни да је рад био посебно напоран ни стресан. Додуше, не треба занемарити примедбу кореографа да је, у појединим тренуцима, ритам музике такав да је тешко извести по две везане пируете, или костимографа да су паузе између појединих сегмената сувише кратке да би цео ансамбл, балетски играчи и хор, могао да се пресвуче а то мора за сваку од музичких партија. Све ово повод је за став да се професионализам огледа у односу према послу, а не у сталном понављању да је Краљевачко позориште професионално. Или можда оно на Теразијама то није? Проблем краљевачке позоришне

публике састоји се и у чињеници да није превише често у ситуацији да присуствује представама прве позоришне лиге у коју Краљевачко позориште сигурно не спада. Због тога је приморана да верује онима који тврде да је ово што се ради у Краљеву врхунац театарског изражавања. Након две премијере у размаку од пар недеља, и по коју репризу после тога, у простор позоришта већ половином овог месеца улазе грађевински радници због чега до почетка наредног неће бити представа. Са првим данима новембра почињу припреме за фестивал представа за децу „Мали Јоаким“ што глумачком ансамблу Краљевачког позоришта омогућава још једну двадесетодневну паузу након које треба очекивати нова изненађења. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Посебна „Посебна“ је прави избор за све који пожеле да погледају мало другачије остварење о крају света и зомбијима у филму који остварује страствену жељу свих досадашњих јунака сличних армагедонских пројеката, да у безумним крвожедним створовима препознају трачак људско-

да, по цену живота, из опаких канџи руководеће пројекта њене шефице Каролин Халдвел, спаси девојчицу Мелани. Уверена да је она посебна, јер се у њој крије противотров за пошаст која је живе претворила у мртве, а у преосталима пробудила оно најгоре, Хелен ће за спас човечанства морати да ризикује све! Филм се приказује до 5. октобра у пројекцијама које почињу у 22,15 по цени улазнице од 320 динара.

МАГАЗИН

2.10.2016.

Дом госпођице Перегрин за чудновату децу

сти. У свету којим подељено на равне части владају смрт и хаос, последња оаза наде је људско упориште смештено у Лондону где група научника, чувана гвозденим стражарским зидом од зомбија, покушава да открије спас за људску расу. Решење виде у малој групи деце хибрида друге генерације, инфицираних смртоносном спором, која су и даље способна да задрже менталне способности све док у близини не осете људску „арому“. Тада нагон постаје јачи од разума, а као и у сваком експерименту, заморчићи постају осуђени на смрт. Све се мења када докторка Хелен Џастиноу реши

Прича прати шеснаестогодишњег Џејкоба чији живот тече потпуно мирно све до страшне смрти његовог деде, која се догодила под сумњивим околностима, кад му до руку доспева тајанствено писмо које га одводи на велшко острво до дома госпођице Перегрин за чудновату децу. Док истражује напуштене собе и ходнике у разрушеној кући Џејкобу постаје јасно да деца нису била само чудновата. Можда су била и опасна, можда с правом била изолована на напуштеном отоку, а колико се год то чинило немогућим можда су још увек жива… Филм је рађен према истоименом роману Рансома Ригса из 2012. године, у коме се проза преплиће и допуњује фотографијама. Редитељ је легендарни Тим Бартон, а сценарио је урадила Џејн Голдман. Улогу госпођице Перегрин тумачи Ева Грен, а у осталим се појављују Семјуел Л. Џексон, Аса Ватерфилд, Џуди Денч и многи други. Серијал књига „Дом госпођице Перегрин за чудновату децу“ за српско тржиште објављује новосадска издавачка кућа Орфелин. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати, а улазница стаје 300 динара.

Сноуден Оскаром награђени редитељ Оливер Стоун, који је на велике екране донео филмове као што су „Вод смрти“, „Рођен 4. јула“, „ЈФК“, „Wall Street“, доноси најважнију и најфасцинантнију истиниту причу 21. века. „Сноуден“ је политички набијен трилер који открива невероватну неиспричану личну причу Едварда Сноудена који је открио шокантне информације о незаконитом надгледању од стране Националне службе безбедности и постао један од најтраженијих људи на свету. Сноуден је 2013. године проследио медијима хиљаде поверљивих информационих података, па се подигла медијска хајка на америчку Националну службу безбедности због прикупљања података о интернет активностима и прислушкивања телефона милиона обичних Американаца и десетина светских лидера. Мишљења о њему су подељена, па је за неке јунак, а за неке издајник. Без обзира на то ова епска прича о разлозима зашто и како је то учинио, и које је жртве поднео, чини да „Сноуден“ буде један од најбољих филмова године. Пројекције почињу у 17,45, а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

Марко Јордовић

МАГАЗИН 2.10.2016.

Резултати рада Полицијске управе Карљево за првих осам месеци ове године

- Стање безбедности у свим сегментима боље него претходне године. – Од почетка године евидентирано 1.255 кривичних дела од којих је расветљено мање од 40 одсто што је на нивоу успешности из претходних година. – Расветљена сва три покушаја убиства. – У 26 заплена од физичких лица одузето око 11 хиљада боксова цигарета и 600 килограма резаног дувана чија се вередност процењује на 18 милиона динара. – Полицијска управа Краљево по успешности међу првима у земљи. – Током фебруара, априла и августа заплењено петнаестак килограма различитих наркотика. – У порасту малолетнички криминал и насиље у породици. - Од почетка године санкционисано више од 20 хиљада прекршаја из области безбедности саобраћаја

Фото: М. Радовановић

БЕЗБЕДНИЈЕ НЕГО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

МАГАЗИН 2.10.2016.

нализа резултата првих осам месеци рада Полицијске управе Краљево у овој години показује да су у свим сегментима бољи него у истом периоду претходне. То је резиме свега што је, после само три месеца на месту начелника, потврдио Марко Јордовић уз подсећање да је задатак полиције да води рачуна о безбедности грађана са посебним освртом на јавни ред и мир чије се стање оцењује задовољавајућим, а резултати анализе показују да је на завидном нивоу и обезбеђење личне и имовинске сигурности. Инспектори Криминалистичке полиције су од почетка године евидентирали 1.255 кривичних дела од којих су успели да расветле нешто више од трећине што је на нивоу успешности из претходних година. У Полицијској управи посебно значајним сматрају податак да није било нерасветљених тежих кривичних дела о чему сведочи податак да су познате све околности које су утицале на три покушаја убиства. Значајне активности припадника Полицијске управе Краљево усмерене су на сузбијање нелегалне трговине и крујумчарења акцизне робе. Резултати рада огледају се у 26 заплена у којима је од физичких лица одузето око 11 хиљада боксова цигарета и 600 килограма резаног дувана чија се вредност процењује на 18 милиона динара. Начелник Полицијске управе потврђује да резултати вишеструко превазилазе оне остварене претходне године што ову управу сврстава међу најуспешније у земљи. Промет наркотика је друштвени проблем које датира из не тако блиске прошлости, а настојање да се сузбије у највећој могућој мери резултирао је бројним запленама различитих врста опојних дрога. Тако су само током фебруара, априла и августа неколико заплена резултирале одузимањем петнаестак кило-

грама различитих наркотика. Сва лица која се сумњиче за кривична дела везана за стављање у промет дрога су процесуирана, а судски епилог треба да потврди резултате оперативног рада. Иако је у поређењу са претходном годином у паду забрињава број случајева малолетничког криминала и броја кривичних дела која се везују за међуљудске односе а укључују насиље у породици. У Полицијској управи оцењују да је то последица свеукупне ситуације у којој припадници полиције настоје да реагују на прави начин и предупреде извршавање нових кривичних дела. Посебно брине пораст насиља у породици које је ескалирало до мере да је, у оквиру Полицијске управе, формиран тим стручњака са задатком да се на најпрофесионалнији начин позабаве извршиоцима како би са доказног апсекта најбоље могли да се процесуирају код надлежног тужилаштва. Један од стубова функционисања полиције у друштвеној заједници је обезбеђење јавног реда и мира које се у Краљеву оцењује стабилним. Број прекршаја у овој области је већи него у истом периоду прошле године, али је већина извршилаца санкционисана, а против њих поднете одговарајуће прекршајне пријаве. Ништа мање значајним не оцењује се ни стање безбедности саобраћаја, па у Полицијској управи прижељкују да се исти тренд задржи и у будућности. У првих осам месеци на путевима под контролом припадника Саобраћајне полиције ове управе смртно је страдало десет особа, што је за четири мање него у истом периоду прошле године. Значајном се оцењују превентивне активности које се огледају у све чешћим контролама учесника у саобраћају. Начелник Полицијске управе Краљево подсећа да се појачане контроле врше сваких

десет дана, а усмерене су на откривање учесника у соабраћају под дејством алкохола и других који се не придржавају прописа у овој области. Од почетка године је санкционисано више од 20 хиљада прекршаја из области безбедности саобраћаја што је импозантан број који сведочи о напорима припадника Саобраћајне полиције на сталном побољшању стања у овој области. И поред тога из полиције је упућен апел свим учесницима у саобраћају, посебно возачима моторних возила, да избегавају коришћење алкохола и повећају ниво опрезности. Област безбедности саобраћаја се показала специфичном у смислу да преветивне мере не дају увек очекиване резултате, због чега се приступа репресивним које, због високих износа казни, значајно утичу на стандард грађана. У последње време је приметно све веће настојање миграната за нелегалан прелаз административне линије која централни део Србије раздваја од Аутономне покрајине Косово и Метохија. Подаци Полицијске управе потврђују да су у готово свим случајевима пронађена лица која су покушавала да на тај начин пређу границу због чега им је, у складу са законом, отказан даљи боравак у земљи. Припадници полиције учествују у неколико пројеката намењених најмлађима са циљем да се од најранијег детињства упознају са искушењима која их очекују у животу. Активности су сумерене на едукацију малолетних лица, а циљ је да што раније стекну јаснију представу о заједници као би се припремили да адекватно, и на време, одговоре свим изазовима. Посебно значајним чини се вршњачко насиље које, као друштвени проблем, захтева озбиљнији приступ и ангажовање свих друштвених чинилаца. Т. Радовановић

МАГАЗИН

2.10.2016.

Из Полицијске управе Краљево

СВЕ ВИШЕ ПИЈ - Од 209 контролисаних возача 19 управљало возилом под дејством алкохола, пет возила није имало прописне регистарске таблице. - Шест возача је имало у крви више од 1,2 промила алкохола што је било повод да буду задржани до истрежњења, а најдуже 12 сати. - Полицајци запленили три хиљаде паклица цигарета стране производње, без акцизних маркица и пратеће документације, чија се вредност процењује на више од 400 хиљада динара

рипадници Саобраћајне полиције Полицијске управе Краљево су, у ноћи између петка и суботе, спровели регионалну акцију појачане контроле саобраћаја на подручју града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка. Акција је усмерена на контролу

психофизичког стања возача и откривање саобраћајних прекршаја причињених управљањем моторним возилом под дејством алкохола, психоактивних супстанци и других тежих прекршаја. У току акције је контролисано 209

возила и возача и откривено да је њих 19 управљало возилом под дејством алкохола, да пет возила није имало прописне регистарске таблице, јер нису уписана у јединствени регистар, а откривено је учешће у саобраћају по једног возача коме је изречена за-

ЈАНИХ ВОЗАЧА штитна мера забране управљања моторним возилом као и једна вожња без коришћења сигурносног појаса. Из саобраћаја је искључено двадесет возача од којих деветнаест због управљања моторним возилом под дејством алкохола. Од укупног броја шест је имало у крви више од 1,2 промила алкохола што је било повод да буду задржани до истрежњења, а најдуже 12 сати, после чега им следи привођење судији за прекршаје. Поразни подаци последње појачане контроле повод су за још једна апел возачима да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а посебно да не возе у алкохолисаном стању јер је то, уз прекорачење брзине, најчешћи

узрок саобраћајних незгода са најтежим последицама. Због тога ће полицијски службеници Полицијске управе Краљево наставити са перманентном контролом саобраћаја и најоштрије санкционисати прекршаје. Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву пресекли су ланац илегалне трговине акцизном робом и запленили три хиљаде паклица цигарета стране производње, без акцизних маркица и пратеће документације, чија се вредност процењује на више од 400 хиљада динара. Полиција је приликом контроле цигарете пронашла у пртљажном делу аутомобила „ауди“ крагујевачких регистарских ознака, а у кратком саопштењу Полицијске управе потврђено је како

је против возача поднета кривична пријава због сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина. Цигарете и возило су одузети и предати радницима теренске контроле Пореске управе и припадницима Пореске полиције. Сумње да је извршио кривично дело које закон третира као напад на службено лице у вршењу службене дужности повод је за хапшење и задржавање до 48 сати четрдесетшестогодишњег С.В. који је у Омладинској улици, сат и по након поноћи, физички насрнуо на полицијског службеника док је успостављао нарушени јавни ред. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 2. И 8. ОКТОБРА

МАГАЗИН

2.10.2016.

2. октобар

1187. — Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат. 1608. — Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп. 1870. — Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим. 1924. — Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова. 1935. — Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији. 1944. — После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрац оним логорима, а град готово потпуно уништен. 1946. — Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину. 1975. — Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД. 1989. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова. 1990. — Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и

друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали. 1991. — Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде. 1998. — Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије. 1999. — Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље. 2000. — Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом. 2002. — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид. 2003. — Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003. 2009. — Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67,13% за ратификацију. На референ-

дум је овог пута изашло 58% грађана Ирскае.

3. октобар 2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја. 382. — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота. 1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.

1824. — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика. 1866. — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција. 1906. — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908. 1929. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина. 1932. — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа. 1938. — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ 1944. — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији 1952. — Велика Британија на остр-

вима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу. 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу. 1981. — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача. 1989. — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“. 1991. — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“. 1993. — У је Могадишу погинуло 21, а повређено 82 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 1995. — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули. 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија. 1999. — У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председ-

ник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега. 2001. — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД. 2010. — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

4. октобар 1209. — Немачки краљ Отон IV крунисан је за римско-немачког цара. Током три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Иноћентије II екскомуницирао. 1582. — Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919. 1853. — Турска је, уз подршку Уједињеног Краљевства и Француске, објавила рат Русији, пошто је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства. 1865. — Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република. 1878. — Први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Радерфорду Хејзу. 1895. — Саграђена бањалучка гимназија 1918. — Борис III постао је цар Бу-

2.10.2016.

МАГАЗИН

гарске, пошто је његов отац Фердинанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом светском рату био је савезник нацистичке Немачке. 1944. — Распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено. 1945. — Основан Партизан. 1957. — Совјетски Савез је лансирао Спутњик-1, први вештачки Земљин сателит. 1965. — Папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у свету. 1974. — Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970. 1977. — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња. 1992. — Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи. 1993. — Председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, пошто је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи. 1999. — Командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији, убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста. 2000. — Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је

кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке партије Србије и дотадашњег председника Слободана Милошевића. На позив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испед Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима. 2001. — Руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде. 2009. — Навијач Фудбалског клуба Сарајево Ведран Пуљић (22) убијен је у Широком Бријегу из ватреног оружја пре утакмице између Широког Бријега и Сарајева. У њега је хицем из пиштоља пуцао бивши полицајац из Широког Бријега Оливер Кнезовић.Он је признао убиство и потом побегао из полицијске станице у Широком Бријегу, а потом је напустио Босну и Херцеговину и отишао у Загреб .

5. октобар 610. — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610—641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система. 1511. — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије. 1796. — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара. 1883. — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес“ кренуо је из Париза за Истанбул. 1908. — Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Отоманског царства, а себе царем Фердинандом I.

1910. — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом. 1915. — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију. 1938. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој. 1954. — Уједињено Краљевство, САД, ФНР Југославија и Италија су по-

тписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији. 1964. — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961. 1969. — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света. 1974. — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској. 1983. — Лидер пољског покрета

„Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир. 1988. — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године. 1989. — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами. 1994. — У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте „Храм Сунца“ који су извршили обредно масовно самоубиство. 1995. — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону. 2000. — Демонстрације 5. октобра 2000. — после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић, десетогодишњи неприкосновени лидер Србије и СР Југославије, следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице. 2004. — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.

6. октобар 105. п. н. е. — Битка код Араусиона (данас Оранж у Француској): Римљани изгубили око 100.000 људи у тешкој борби са варварским племенима Кимбра и Тевтонаца. 1908. — Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европ-

ске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија. 1915. — Нападом на Србију Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф. 1927. — Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма. 1958. — Америчка нуклеарна подморница „Сивулф“ изронила на површину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем. 1972. — Више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо. 1973. — Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суеца и на Голанској висоравни почео четврти војни сукоб Израела и Арапа, окончан 22. октобра резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација о прекиду ватре. 1976. — Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара. 1987. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Јана Тимана. 1988. — Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“. 1990. — Умрла прва жена-ратни пилот у Југославији Марија Драженовић-Ђорђевић која је у саставу 113. ловачког пука учествовала у другом светском ратуу борбама на Сремском

фронту 1945. Летачки испит је полжила 1939. када је имала 15 година. 1991. — Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000. 1998. — Под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији. 2000. — Слободан Милошевић признао победу Војислава Коштунице у првом кругу избора за председника Савезне Републике Југославије честитајући му победу. Војислав Коштуница је постао први изабрани политичар у СРЈ који није био члан Савеза Комуниста Југославије. Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању нацији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном председнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате.

МАГАЗИН

2.10.2016.

7. октобар

1571. — Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту. У највећој поморској бици после битке код Акцијума 31. п. н. е. погинуло је око 25.000 турских војника и потопљено 80 турских бродова. То је била и последња велика битка са бродовима на весла. 1806. — Ралф Веџивуд је у Лондону патентирао индиго. 1813. — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804. 1879. — Потписана Двојна алијанса 1879. године између Немачке и Аустроугарске. 1908. — Након ослобађања од турске власти Крит се ујединио са Грчком. Грчка је 1912. анектирала то острво, а

Лондонским уговором 1913. анексија је међународно призната. 1908. — Анексија Босне и Херцеговине Аустроугарској 1919. — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио-превозник у свету. 1940. — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима. 1949. — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република (Источна Немачка) са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом. Две немачке државе (Источна и Западна) поново су се ујединиле 3. октобра 1990. 1959. — Совјетски васионски брод „Луна 3“ је први фотографисао тамну страну Месеца. 1981. — Потпредседник Египта Хосни Мубарак постао је шеф државе након убиства Анвара ел Садата 6. октобра. 1985. — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца. 1992. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о формирању међународне комисије експерата за испитивање ратних злочина на простору бивше Југославије и изразио забринутост због информација о масовном убијању и спровођењу етничког чишћења. 1996. — Истражитељи Међународног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије извадили су из масовне гробнице у Овчари крај Вуковара 200 тела. 1997. — Око 30.000 музичара, уметника, радничких лидера и политичара из целог света стигло је у Боливију на комеморативни скуп поводом 30-годишњице смрти Че Геваре. 2000. — У Београду је конституисана Скупштина СР Југославије; Војислав Коштуница је положио председничку заклетву. У наредним данима нови председник примио је

многобројне државнике, а Југославија је, након десетогодишње изолације, отворила процес помирења са светом. 2000. — Словеначки скијаш Даво Карничар (38) постао је први човек који је успео да се на скијама спусти са највише планине на свету, 8.848 метара високог Монт Евереста. 2001. — САД и Велика Британија су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена. Америчке власти оптужиле су Ладена за терористички напад извршен 11. септембра на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона када је погинуло неколико хиљада људи. 2003. — Холивудски глумац, аустријског порекла, Арнолд Шварценегер изабран за гувернера Калифорније (САД).

8. октобар 316. — Римски император Лициније је поражен бици код Цибале од свог савладара Константина. 451. — Започео је са заседањем Халкедонски сабор, на коме је осуђена Еутихова доктрина монофизитства и усвојен Халкедонски симбол вере. 1789. — Аустријска војска под командом фелдмаршала Ернста Гидеона фон Лаудина је освојила Београд од турака после вишенедељне опсаде. 1856. — Велика Британија почела Други опијумски рат против Кине, у ком јој се придружила и Француска. Када су 1857. англо-француске трупе заузеле Кантон, Кина капитулирала и потписала мир у Тјенцину. 1871. — у Чикагу избио велик пожар који је, према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу сламе и струготине. У пожару који је трајао три дана погинуло око 300 људи, а око 90.000 остало без својих кућа. 1912. — Црна Гора објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат. 1953. — Велика Британија и САД повукле своје трупе из Слободне Тери-

торије Трста и предале Италији цивилну управу у зони „А“. То је изазвало кризу у југословенско-италијанским односима, која је решена Лондонским споразумом 5. октобра 1955. 1954. — Војне снаге Северног Вијетнама ушле у главни град Ханој. 1970. — Нобелову награду за књижевност добио руски писац Александар Исајевич Солжењицин. 1975. — Жестоки окршаји у Бејруту и северном Либану однели најмање 25 живота и прекинули последње примирје постигнуто између зараћених хришћана и муслимана. 1991. — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска потврдиле своју самосталност и независност од Југославије. 1992. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1993. — Уједињене нације укинуле санкције Јужној Африци уведене 1960. због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти. 1998. — Савет НАТО усвојио „детаљан оперативан план за ваздушне ударе у фазама“ на Косову. Председнику Југославије Слободану Милошевићу дат рок од 24 часа да испуни захтеве из резолуције УН. Влада Србије донела Уредбу о посебним мерама у условима оружаних претњи НАТО. 1999. — Инаугуралном церемонијом у прес-центру КФОР, свечаној сали некадашњег спортског центра „Боро и Рамиз“ у центру Приштине, функцију команданта међународних снага на Косову преузео немачки генерал Клаус Рајнхарт. 2001. — Најмање 114 људи погинуло када је авион компаније САС ударио у један мали авион на аеродрому Линате у Милану. 2008. — Хашки трибунал правоснажно осудио бившег предсједника РСК Милана Мартића на 35 година затвора због злочина над несрбима у Книнској крајини, западној Босни и Загребу 1991. — 1995. године. 2015. — У фудбалском мечу, Србија као гост савладала Албанију резултатом 2:0.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs