MagazIN 247 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 247 * 25. септембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Велики апетити установа културе Одоктобра јефтиније грејање Познати кандидати за октобарска признања Пословно окружење, правна сигурност Ћушпајз од демократије Мангупи у редовима власти Безбедније у саобраћају

МАГАЗИН

25.9.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 12 16 24 30 36 44

Дан без аутомобила Дон Кихот и терор белих мантила Празник пасуља на обали Ибра Слатко почиње дан Краљево од вароши до града На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

48 54 64 78 82 92 94

МАГАЗИН 25.9.2016.

Јануар 2016.

МАГАЗИН

25.9.2016.

Шеста седница Градског већа

В ЕЛ И К И А П Е Т И Т И УСТАНОВА КУЛТУРЕ

- Јавна предузећа углавном пословала позитивно и са добитком. – Није познато колико се добити јавних предузећа прелило у касу града као оснивача што је био један од првих захтева градоначелника при ступању на дужност пре три месеца. – Средства из градске касе недовољна да задовоље апетите установа културе. – Иако су чланови Градског већа на седницама почели да користе компјутере код неких екрани и даље црни. – Рекордно дуг дневни ред. – Подршка извештајима о раду и пословању јавних предузећа и установа у прошлој години. – До краја године повећање прихода градског буџета од четири а расхода за 5,5 процената.

25.9.2016.

МАГАЗИН

еста ванредна седница Градског већа остаће запамћена по изузетно дугом дневном реду на коме се нашло чак 36 тачака, уз једну допуну, али и по податку да је прва за коју су материјали члановима, додуше делимично, достављени у електронском облику. Мали проблем створила је најава да ће, због радова на мрежи, бити прекинуто напајање електричном енергијом што је додатни мотив да се пожури са расправом о тачкама за које су материјали достављени у електронском облику. Свим члановима Градског већа који су пре месец дана задужили лап-топ рачунаре изгледа да није познато како могу да раде и на батерије. Међу материјалима који се и даље достављају на досадашњи начин били су извештаји о раду и пословању јавних предузећа и установа и финансијски извештаји за само неке од њих. Ма колико да је нов начин условљен потребом да рад буде

ефикаснији приметно је да неки од чланова Градског већа нису ни понели рачунаре, а да су неки екрани били потпуно црни. Најзначајнијим се сматра извештај о раду Градске управе за претходну годину који пред чланове Градског већа долази пред крај трећег квартала ове. Чланови већа бавили су се изменама и допунама Одлуке о буџету за ову годину која се сматра најзначајнијим актом финансијске и правне природе јер предвиђа повећање прихода од четири одсто, али и расхода за 5,5 процената. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић верује да ће до краја године буџет успети да се пуни динамиком предвиђеном овим актом, а да ће бити пронађен начин да се трошкови смање. Прилика да се смањи предвиђени дефицит види се у одређеним наменским средствима и трансферима са републичког нивоа. Јавном предузећу „Дирекција за

планирање и изградњу „Краљево“ било је довољно мање од два месеца да сачини извештај о пословању за претходну годину, a Надзорним одбору ЈКП „Чистоћа“ још два да усвоји извештај о пословању и финансијски извештај. Надзорни одбор ЈКП „Путеви“ је сличан извештај усвојио на истеку прве половине године, а „Пијаце“ тек крајем јула. Нешто ажурнији били су у „Водоводу“ у коме је извештај прихваћен пооследњег дана фебруара, а у „Топлани“ претпоследњег дана јуна. Извештај Општинске стамбене агенције прошао је проверу надзорног одбора почетком јула. Основни утисак са седнице потврђује да је већина јавних предузећа у прошлој години пословала позитивно и остварила добит, али је без одговора остао податак колико се те добити прелило у касу града као оснивача што је био један од првих захтева градоначелника при ступању на дуж-

сагласности на статуте Народног музеја, Историјског архива, Народне бибилотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Културног центра „Рибница“ и Дома културе „Студеница“ из Ушћа који су добили сагласност Градског већа. Градско веће је подржало оснивање друштва с ограниченом одговорношћу за управљање чврстим отпадом на територијама града Краљево и општина Врњачка Бања, Параћин, Рашка, Трстеник са пословним именом Регионални центар за управљање комуналним отпадом ,,Регион Краљево“ доо. Функционисањем заједничког предузећа настављају се активности на заједничком, дугорочном и одрживом регионалном управљању отпадом, на начин који има минимално штетан утицај на животну средину и здравље људи, уз рационално коришћење ресурса и поштовање савремених принципа управљања отпадом и примену

начела избора најоптималније опције за животну средину. Усвојено је и решење којим се одређује градоначелник града Краљева др Предраг Терзић за члана Скупштине Регионалног центра, а уговором о оснивању предвиђено је да она има пет чланова и да сваки потписник одређује по једног. Извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима за прошлу годину стигао је пред чланове Градског већа тек на истеку трећег квартала баш као и онај који се односи на првих шест месеци ове године, а разматран је и извештај о раду Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима у првој половини године. Чланови Градског већа потврдили су потребу да се, у складу са могућностима буџета, обезбеде средства за санацију штете на неколико кућа у ужем делу града које су оштећене у земљотресу новембра 2010. године.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ност пре три месеца. Ситуација код оних који само троше, а не стварају, разликује се у смислу да су културне установе изразиле став како су средства која добијају из градског буџета недовољна за реализацију годишњих активности. Чини се да су много ажурнија била руководства јавних установа која су извештаје у највећем броју случајева завршавали у првом кварталу ове године. Највреднији су били у Спортском центру „Ибар“ у коме је овај посао завршен 15. јануара кад и у Заводу за заштиту споменика културе. Мало мање вредни били су у Дечјем одмаралишту „Гоч“ и Апотеци Краљево у којима су извештаји од стране надлежних органа потврђени у априлу, и на крају Народног музеја у мају ове године. Пред одборницима Скупштине града већ на првој следећој седници наћиће се Нацрти решења о давању

Финансијска ситуација у „Топлани“ најбоља у последњих десет година

МАГАЗИН

25.9.2016.

ОД ОКТОБРА ЈЕФТИНИЈЕ ГРЕЈАЊЕ

- Јавно енергетско предузеће „Топлана“ спремно за почетак грејне сезоне. - Скупштини града упућен захтев да одобри снижење цена грејања стамбеног простора за четири, а пословног за петнаест одсто. - Преко даљинског система грејања из пет котларница са инсталираном снагом од 72 мегавата „Топлана“ греје стамбени, повлашћени и пословни простор. - Најсавременија аутоматска постројења гарантују стабилност производње и испоруке топлотне енергије. - „Топлана“ се у корист потрошача одрекла зараде од око 38 милиона динара. – Од 2012. године са мреже искључено 900 корисника, две трећине зато што нису плаћали рачуне

МАГАЗИН 25.9.2016.

д оснивања 1966. године у оквиру тадашњег Стамбеног предузећа данашње Јавно енергетско предузеће „Топана“ пролазило је кроз различите фазе почев од 1973. кад су сва предузећа везана за проблематику развоја и живота града спојена у једно које је пословало под називом ОУР - а Комуна. Од издвајања у самостално предузеће 1988. године „Топлана“ преко даљинског система грејања из пет котларница са инсталираном снагом од 72 мегавата греје стамбени, повлашћени и пословни простор. Основна делатност предузећа је производња и дистрибуција топлотне енергије укључујући додатне послове у области одржавања производних капацитета, топловода, подстаница и грејних инсталација, као и вршење стручног надзора и пројектовања. Почетак грејне сезоне повод је да градоначелник Краљева др Предраг Терзић, у оквиру обиласка јавних предузећа у граду, посету „Топлани“ отпочне обиласком котларнице „Нова колонија“ како би се уверио да ли је предузеће спремно за почетак грејне сезоне, да ли су технички капацитети на нивоу да могу одговорити задатку и загреју пословни простор и станове свих корисника услуга. Након обиласка потврдио је да грађани неће имати разлога да брину да ли ће њихови станови бити топли, а да на то неће утицати ни појефтињење цене грејања. Директор „Топлане“ Драган Арсенијевић потврђује да је градоначелник упознат са стањем постројења, резервоарског простора и количином мазута који се налази у том простору. Котларница је потпуно ремонтована и модернизована у периоду између 2008. и 2010. године, а најсавременија аутоматска постројења гарантују стабилност производње и испоруке топлотне енергије. Пред почетак рада завршени су сви ремонти, а у току су пробе које треба да потврде да је „Топлана“ спремна како би већ од 1. октобра топлотна енергија из свих котларница кренула према потрошачима. У „Топлани“ су још у априлу, на крају претходне грејне сезоне, због пада цена гаса најавили могућност појефтињења грејања за све категорије корисника услуга овог предузећа у просеку за десетак про-

цената. На почетку ове Надзорни одбор предузећа је упутио предлог локалној самоуправи да цене буду снижене за просечних осам одсто што значи да би рачуни за грејање стамбеног простора били нижи за четири, а пословног за 15 процената. Проста рачуница показује да би се „Топлана“ на годишњем нивоу у корист потрошача одрекла зараде од око 38 милиона динара. Цене грејања се утврђују методологијом коју дефинише уредба Владе Србије уз обавезу предузећа која се баве производњом и дистрибуцијом топлотне енергије да поштује ову регулативу. Последњу реч даће одборници од којих се очекује да већ на следећој седници Скупштине града утврде коначну цену грејања за наредни период. Ово је, потврђује и градоначелник Краљева, још један у низу корака које чине сва јавна предузећа да се, у тешкој економској ситуацији, допринесе уштедама у мери колико је то могуће. У „Топлани“ демантују да је предлог за снижавање цена последица чињенице да све већи број корисника услуга тражи искључење са мреже. Арсенијевић потврђује да је од 2012. године искључено девет стотина корисника од којих трећина и не живи у становима који се греју, а остали јер нису редовно измиривали рачуне за коришћење услуга овог предузећа. И поред тога, каже он, број корисника услуга се није знатније смањио зато што увек има нових који се прикључују на мрежу. Уз све то стиже потврда да је финансијска ситуација, као и техничка опремљеност, најбоља у последњих десет година што није у сагласности са захтевом „Топлане“ да одустане од дела кредита потребних за реконструкцију одређених постројења. Да је ситуација у предузећу тешка констатовано је пре четири године што је, каже Арсенијевић, било повод за процену да су, због поскупљења енергената, отежане могућности враћања кредита у планираном року, а то је утицало на одлуку да се одустане од задуживања за извођење планираних радова. Сада је ситуација знатно боља што је разлог са смањење цена услуга, али захтев за одустајање од дела кредита и даље остаје. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

У сусрет Дану града Краљева Краљевдану

МАГАЗИН

25.9.2016.

ПОЗНАТИ КАНДИДАТИ ЗА

- На више од сто страница образложени предлози кандидата за октобарска признања. – Тринаест кандидата за добитника Дипломе заслужног грађанина, пет за Диплому заслужне организације и шест за Октобарску награду. – Троје пројединаца предложено за по две награде. – Најмлађи кандидат дванаестогодишњи Урош Чингелић. – Диплома заслужног грађанина није додељена 2008. Диплома заслужне организације 2001, 2004. и 2005. године, а Октобарска награда града Краљева 2005. године

рад Краљево је као признања и награде за организације и појединце установио Диплому заслужног грађанина, Диплому заслужне организације и Октобарску награду, а Комисија за награде и признања Скупштине града је пред крај лета упутила позив предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима и појединцима да поднесу предлоге кандидата за ову годину. Диплома заслужног грађанина се до-

дељујe појединцима за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град. Добитник Дипломе заслужне организације може бити предузеће, установа, организација или месна заједница коју красе хумана дела, ду-

гогодишњи рад и изузетни успех у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, а може бити додељена и за друге успехе којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. Диплома се може доделити и предузећима, установама и организацијама чије седиште није на територији града Краљева, као и страним предузећима , установама и организацијама. Октобарска награда се додељује појединцима, или групама

Прошлогодишњи добитници

ОКТОБАРСКА ПРИЗНАЊА

25.9.2016.

МАГАЗИН

аутора, за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или на други начин у периоду од 1. септембра претходне до 31. августа наредне године. Кад је 9. септембра истекао рок за достављање предлога констатовано је да треба добро проучити више од сто страница материјала на којима се описују заслуге због једно од признање заслужује баш њихов кандидат. За доделу Дипломе заслужног грађанина града Краљева педложено је тринаест кандидата. Зоран Вуксановић је предложио да ово ласкаво признање буде постхумно додељено проф. др Зорану Б. Рогановићу, који је доскора био начелник Клинике за неурологију Војно-

медицинске академије у Београду, са образложењем да би то био доказ способности да се цене изузетни суграђани и не забораве што је, нажалост, честа пракса. Зоран Бојанић, Драган Рајичић, Марко Марковић и Александра Савић сматрају да награду заслужује Раде Новаковић који је као заљубљеник у фрулу још 1998. године окупио фрулаше у прво удружење те врсте, а већ двадесет година истрајава у настојањима да их организује за шта је добио бројна признања. Глумац Драган Пешић верује да више од осталих Диплому заслужног грађанина зслужује Миле Цвијовић. Основа за овај став је дугогодишњи рад у области културе и уметности који се оцењује изузетно значајним јер представља трајну вредност за град Краљево. Основне предности Саше Кошанина, кога су предложили Вукомир

Митровић, Здравко Глишовић, Зоран Кошанин, Горан Трифуновић, Звездан Павловић, Вишеслава Самарџић, Зорица Стаменковић, Александар Вукосављевић, Драган Савић, Нена Савић, Миланко Чамагић, Ђина Стаменковић, Славица Живановић, Бобан Јовановић и Милен Пановић огледају се у дугогодишњем раду у сферама културе, спорта и другим областима друштвеног и јавног живота у којима је остварио изузетне резултате од трајне вредности за град. Проф. др Новака Недића су предложили Удружење инжењера и техничара „Добривоје Божић“, Народна техника Краљево и Џудо клуб „Машинац“, а основ је дугогодишњи лични допринос развоју и афирмацији научног и истраживачког рада и високог образовања на Машинском факултету у Краљеву. Најмлађег кандидата Уроша Чингелића је, испред Српског борилачког

Краљева са околним планинама. Исти аргументи повод су за предлог да ово признање буде додељено Жаклини Арсић. Запослени у Народном музеју сматрају да њихов директор Драган Драшковић заслужује да буде проглашен за заслужног грађанина јер, као историчар, музејски саветник и архивиста, представља једну од најимпозантнијих личности међу посленицима културе у Краљеву. Додатни аргумент огледа се у изузетном доприносу развоју културе и израстању Народног музеја у репрезентативну установу културе у Србији. Предлог су подржали академик Гојко Суботић, др Андреј Вујновић, проф. др Љубодраг Димић, др Љубодраг П Ристић и др Коста Николић. Женски кошаркашки клуб „Краљево“ сматра да награду заслужује Невена Јовановић која је, као стандардни члан репрезентације Србије, остварила највећи успех женске кошарке од

самосталности земље освајањем златне медаље на Европском првенству прошле године и бронзане медаље на овогодишњим Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. Последњи на листи предложених за Диплому заслужног грађанина је Слободан Стојановић Кепо кога је, у име групе грађана, предложио Марко Угреновић. Стојановић је заслужан за допринос популаризацији рок културе у Краљеву седамдесетих и осамдесетих година прошлог века и помоћ да генерације младих заволе ову врсту музике. Листу потенцијалних добитника Дипломе заслужне организације предводи Друштво пчелара „Краљево“ које је предложио Горан Љубичић уз напомену да је на скоро четири куцане стране било немогуће набројати све активности које промовише успостављање принципа добре произвођачке и хигијенске праксе код пчелара уч-

Фото: М. Радовановић

клуба „Деспот Стефан Оливер“ ,предложио његов отац Зоран. Иако тек пионир Урош је у историји борилачког спорта и традицији успешних спортиста града Краљева у кик и олимпијском боксу уписан као први освајач државних првенстава у овим спортским гранама. Црвени крст Краљево је предложио Лидију Спаски која је волонтерским ангажовањем у веома сложеним и тешким околностима за функционисање ове организације служила хуманитарним идејама, поштујући основне принципе Црвеног крста, и при том дала изузетан допринос на пољу ублажавања патњи људима у невољама. Планинарско-спортски клуб „Железничар“ сматра да Александар Лазовић Диплому заслужног грађанина треба да добије зато што ће, поред досадашњих резултата, допринети још већој популаризацији бављења планинарством и већој промоцији града

25.9.2016.

МАГАЗИН

вршћујући поверење између произвођача меда и крајњих потрошача у земљи и иностранству. Краљевачко позориште и Друштво историчара Рашког округа сматрају да Основна школа „Живан Маричић“ из Жиче признање заслужује јер је у претходом периоду дала велики допринос у промовисању образовања, уметности и културе. Школа се истиче квалитетом наставе учења и васпитног рада и сушптински доприноси унапређивању процеса образовања и васпитања. Предузеће Луј Бергер из Београда сматра да Јавно комунално предузеће „Водовод“ заслужује ласкаво признање јер је дало максималан допринос реализацији програма ППФ. Без техничке и стручне помоћи овог предузећа питање је да ли би се овако значајан пројекат успешно реализовао и да ли би Краљево било потпуно

спремно за аплицирање код ИПА фондова и реализацију пројекта вредног 17 милиона евра. Месна заједница Бресник, Миран Гољовић из Раванице и Петар Јанковић из Краљева сматрају да признање заслужује ПСК „Железничар“, које обележава 40 година успешног рада као прво на листи Планинарског савеза Србије за прошлу годину. Друштво историчара Рашког округа је предложило краљевачки Историјски архив јер би награда одала признање генерацијама запослених који су радили дуготрајан и мукотрпан посао сређивања и чувања грађе чијег значаја шира јавност није ни свесна. На списку кандидата за Октобарску награду, уз новчани износ од седамдесет хиљада динара, је пет кандидата. Први на листи је Драган Бајовић кога је предложио Иван Рајовић. Његов лик и дело, каже се у образложењу, треба

сагледавати као својеврсну појаву на коју је читаво једно време оставило значајан траг као што је, оним што је радио, и он оставио значајан траг на то време. Месна заједница „Стара чаршија“ сматра да признање за целокупно животно стваралаштво треба одати постхумно Драгану Раки Милосавље вићу, само једном из плејаде инжењера Фабрике вагона који су радом и изумима подигли углед овог предузећа. По мишљењу ПСК „Железничар“ Жаклина Спасић заслужује признање из истих разлога због којих је предложена за Диплому заслужног грађанина. Слични мотиви били су повод да за ово признање предложи Александра Лазовића, а не разликује се много ни настојање краљевачког Црвеног крста да докаже како ово Октобарску награду заслужује Лидија Спаски.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ у предлогу који су потписали Драгана Типсаревић, Дејан Алексић, Живорад Недељковић, Ана Гвозденовић и Верослав Стефановић, сматра да признање треба доделити др Драгану Хамовићу, књижевнику, научнику и раднику у култури за укупан стваралачки допринос у српској књижевности и развоју културног живота Краљева. Добитници Дипломе заслужног грађанина од 2001. године били су Блажо Макарије Ивановски, Дејан Брђовић, Раде Бакрачевић, Хранислав Милошевић, Милић Рашовић, Новица Неговановић, Предраг Мартиновић, проф. др Предраг Стојановић, мр Живко Славковић, Оливера Радојковић Чоловић, Благомир Јовановић Кића, Милутин Вукосављевић, др Милан Матијевић, Милан Марковић, постхумно Томислав Андрић Џиги, Зоран Павићевић, Предраг Живковић Тозовац, Љу-

бодраг Дуци Симоновић, др Владимир Јовановић, Борко Гвозденовић, проф др Зоран Петровић, Михаило Мики Вуковић, Драгана Типсаревић и Радојко Јанић. Награда није додељена 2008. године. Из ко зна којих разлога на листу нису уврштени бивши жупан Марибора Франц Канглер и заменица градоначелника Зелене Горе Виолета Харезлак. Диплому заслужне организације добијали су Пољоприврдно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“, Служба за здравствену заштиту деце и омладине Здравственог центра „Студеница“, ЈУ група, Здравствени центар „Студеница“, Ветеринарски институт „Краљево“, Музичка школа „Стеван Мокрањац“, Гимназија Краљево, Предузеће за производњу , промет и услуге „Радијатор инжењеринг“, Народни музеј, МУП Србије Сектор за ванредне ситуације Одељење у Краљеву, АД Аеродром „Никола Тесла“

Београд, Министарство одбране Републике Србије, Машински факултет Краљево, Омладинска задруга „Краљево“, Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“, Народна библиотека „Стефан Првовечани“, ГП „Николић“, Дом ученика средњих школа, Основна организација Црвеног крста, „Aero East Europe“ и Краљевачко позориште. Награда није додељена 2001, 2004. и 2005. године. Добитници Октобарске награде од 2001. године били су Горан Петровић, Владе Дивац, Михаило Димитрић, Драган Драшковић, Слободан Маринковић, др Велизар Недовић, Драгољуб Босић, Блажо Макарије Ивановски, постхумно Лазар Ристовски, Миломир Недељковић, Иван Рајовић, Душан Стојић, Милош Милишић, Дејан Алексић, Мирољуб Дугалић, Драган Пешић и Небојша Дугалић. Награда није додељена 2005. године. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.9.2016.

Експозе председника Владе Србије (7)

МАГАЗИН

25.9.2016.

ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ, ПРАВНА СИГУРНОСТ

Александар Вучић

Фото: М. Радовановић

- Унапређење услова за пословање, сузбијање сиве економије, реформа инспекцијског надзора. - Поверење компанија да реинвестирају у нашој земљи најбољи је показатељ економске стабилности, развојне политике и правог политичког курса Владе Србије. - У 2014. започета је реформа радног законодавства усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о раду. Усвојена су нова решења у циљу подстицања домаћих и страних инвестиција, повећања запослености, смањења рада на црно и ефикасније примене Закона. - Изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, уведен је обједињени поступак, који обухвата добијање локацијских услова, свих неопходних комуналних прикључака, техничких услова, грађевинских и употребних дозвола.

25.9.2016.

МАГАЗИН

оуздан, предвидив и јасан правни и административни оквир пословања, који обезбеђује правну сигурност и не постављанепотребнепрепрекепословању,одизузетног је значаја за привредни развој. Потребне су намјакеинституције,јавнисекторкојиолакшава, а не који отежава свакодневни живот пословних људи и грађана. Само у стабилном пословном окружењу можемо да рачунамо на стабилан приливинвеститораизадржавањепостојећих. Поверење компанија да реинвестирају у нашој земљи најбољи је показатељ економске стабилности, развојне политике и правог политичкогкурсаВладеСрбије. Добромрезултатуупогледузапошљавањау претходном периоду, осим поменутих инвестиција, кључно је допринело и усвајање неколико системскихзакона,којисупресудноутицалинато даСрбијавећсадаимабољипословниамбијент, апуниефектибићетеквидљиви.Потврдудасмо на правом путу добили смо и кроз унапређење рејтинга Србије за чак 32 места на листи Светске

банке,којамериусловепословањаусвету. РечјепресвегаоЗаконуораду,Законуопланирањуиизградњи,Законуоинспекцијскомнадзору, Закону о озакоњењу објеката и Закону о управном поступку, а усвојена су и нова решења уциљуподстицањадомаћихистранихинвестиција,повећањазапослености,смањењарадана црноиефикаснијеприменезакона. У 2014. започета је реформа радног законодавства усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о раду. Усвојена су нова решења у циљу подстицања домаћих и страних инвестиција,повећањазапослености,смањењарадана црноиефикаснијеприменеЗакона.Свеобухватномизменомпрописапродуженјерокзазаснивање радног односа на одређено време са 12 месеци на 24 месеца, уведен је нови флексибилни облик запошљавања – рад на даљину, прописаноједаобрачунзарадеинакнадезараде којејепослодавацдужандаисплатизапосленом представља извршну исправу, измењен је концепт минималне зараде и уведен институт ми-

нималне цене рада, измењене су одредбе које се односе на обавезу исплате отпремнине у случају вишка запослених и увећање зараде по основу минулог рада, а у циљу уједначавања поступања инспектора утврђена су јасна овлашћењаинспекторарадаирадњекојепредузимау вршењуинспекцијскогнадзораидр. Унаредномпериоду,уобластирадногзаконодавства,регулисаћеморадагенцијазапривремено запошљавање као и обављање послова сезонског карактера. Законски мрегулисањем рада преко агенција за привремено запошљавање, оснивања и рада агенција, потребно је обезбедити одговарајућу заштиту и ниво права запослених,којеагенцијеуступајупослодавцукориснику,ускладусамеђународнимстандардима Међународне организације рада и прописима ЕУ. Увођењем система ваучера у поступак уговарањасезонскихпословарегулисаћемосезонски рад.Унапређенаћебитиирешењакојасеодносе наорганизацијезапосленихипослодаваца,чиме настављамо са усклађивањем регулативе у об-

ластирадногправасадирективамаЕУ Изменама и допунама Закона о планирању иизградњи,уведенјеобједињенипоступак,који обухватадобијањелокацијскихуслова,свихнеопходних комуналних прикључака, техничких услова,грађевинскихиупотребнихдозвола.Уодносу на претходно законско решење, сада је успостављена јединствена комуникација између потенцијалног инвеститора и надлежног органа, при чему је обавеза Републичког геодетског заводадакомуницирасаосталимдржавниморганима и организацијама (успостављајући тиме једношалтерски систем). Битан део спроведене реформејестеукидањенакнадезауређењеграђевинског земљишта за производне објекте (укључујући и складишта), чиме се смањио трошакграђења.Овимзакономрешенјеипроблем конверзије земљишта кроз транспарентнију и ефикаснијупроцедуру,утврђенуовимзаконом. Од 1. јануара 2016. успостављен је систем за електронско издавање дозвола на територији целеСрбије,штоћедодатноолакшатипоступаки

унапредити брзину прибављања грађевинских дозвола. У 2015. усвојили смо нови Закон о инспекцијскомнадзору.Развијањемефикасногијединственог информационог система „е-Инспектор“, на којем ћемо радити у предстојећем периоду, омогућићесеефикаснијииефективнијирадсвих инспекција, на бази циљане контроле од стране инспекција, што би требало да доведе до правилнијег рада привредних субјеката, сигурнијег пословног окружења услед боље примене прописаимањегоптерећењасавеснихпривредних субјеката непотребним и честим инспекцијама. Такође,овареформабитребалодадопринесеи смањењу сиве економије, повећању буџетског приливаодпорезаидоприноса,каоирастуформалне запослености. Овај закон ће регулисати стандарде и омогућити здружени рад свих инспектора који ће размењивати податке кроз јединственинформационисистем. У складу са предвиђеним мерама у оквиру Програма за унапређење рејтинга на Doing Busi-

ness листи Светске банке који је Влада усвојила у новембру 2015. и Националним програмом за сузбијање сиве економије, усвојеним децембра 2015, Влада ће и у наредном периоду радити на смањењу баријера за пословање, укључујући и увођењередауобластпарафискалнихнаметадоношењемЗаконаонакнадама,каоисмањењецаринских и нецаринских баријера и унапређење стања у области заштите поверилаца. Жеља нам је да предвидивост пословања и великихкомпанијаималихисредњихпредузећа и предузетника подигнемо на виши ниво и зато ћемо учинити да се услови пословања прикажу транспарентноувидујавногрегистрапроцедура идругихадминистративнихзахтевазапривреду, који ће бити лако доступни и чиме ћемо привредницима уштедети и време и новац. С друге стране, нико неће моћи да уведе ни један нови корак или трошак за привредне субјекте који утиче на њихово пословање а да то не буде евидентираноурегистру.

25.9.2016.

Такви регистри су у највећем броју земаља ЕУ употребљавани као једанодкључнихинструменатарегулаторнереформе.Коначно,искуства великог броја земаља ЕУ показују да је регулаторна реформа један од најснажнијихмоторарастаиразвојапривреде,јерзначајноунапређује конкурентностнационалнихекономија. У претходне две године, у складу са реформском оријентацијом и захуктавањемпроцесаевропскихинтеграцијаиусарадњисаСветском банком,ММФ-омиЕвропскомкомисијом,законодавнаактивностбила је изузетно интензивна. У Србији се у 2014. као и у 2015. у просеку годишње доносило око 200 закона (како нових, тако измена и допуна) и још око 600 подзаконских аката. У таквим околностима, брига о квалитетурегулаторногокружењаилитзв.регулаторнареформа,представља неопходанелементстручногзалагањаВладинеадминистрације. Уоквирурегулаторнереформе,надлежнистручниорганидржавне управеовегодинесупокренулипројекатпоједностављењапроцедура за пословање привреде, са основним циљем да се трошкови пословања,којиукључујуитрошакадминистративнихзахтеваипарафискалнихнамета,смањеза15одстоунареднетригодине. УскладусаусвојенимНационалнимпрограмомзасузбијањесиве економије,Владаће,осимпоменутереформеПорескеуправе,анализиратиинивопарафискалнихнаметауздоношењеактакојимћесеукинутисвионинаметизакојеанализомбудеутврђенодасунеоправдани. Неопходнесуидаљереформеуобластипорескогсистемакакоби намсепоправилапозиција,каоисмањењеиукидањецаринскихинецаринскихбаријера,каоунапређењестањауобластизаштитеповерилаца. Увођењем електронских сервиса у оквиру Пореске управе, пореским обвезницима је омогућено да већи број процедура за припрему иплаћањепорезаобавеелектронскимпутем,чимесусмањенитрошкови у испуњавању пореских обавеза и побољшана јенаплата пореза. Пуна примена електронских сервиса за све облике пореза код привреднихсубјекатапредвиђенаједо2017.године. Поставилисмоамбициознециљевезанареднипериодкојићебити мерљивииупоредивисарезултатимауокружењуиЕУ.Свитициљеви требададопринесууспостављањуснажнепривредеСрбијеитаквомпословномокружењукојебибилојошпогоднијезаинвестирање.Ускладу са свим предвиђеним мерама у оквиру Програма заунапређење рејтинганаDoingBusinessлистиСветскебанке,нашциљједаСрбијабуде упрвих30земаља.

МАГАЗИН

Правосуђе

Задобарпословниамбијент,алиизасигурностсвакогграђанина,потребно је да Србија има ефикасан правосудни систем. Много тога учињено је у претходном периоду али нас много тога очекује што морамо даурадимокакобиСрбијаималабољиправосуднисистемспособанда брзорешаваспоровеидасеодлучноибрзоборисакорупцијом. Досадаједостаурађенонапољуреформиправосуднихпрофесија извршитеља, јавних бележника и посредника у решавању спорова – медијатора, у складу са Поглављем 23, а све у циљу унапређења ефикасности, делотворности и квалитета правосудног система, као и унапређењастручностииодговорности. НовиЗаконоизвршењуиобезбеђењуусвојенје18.децембра2015, аступиојенаснагу1.јулаовегодине.Замесецданаприменезаконаброј старихизвршнихпредметајесмањензаоко600.000.

Претходна година је обележена и преокретом у приступу при вршењунадзоранадрадомизвршитеља.ОсамдисциплинскихпоступакајепокренутонапредлогМинистарстваправде,докјеосталихшеснаест покренуто на предлог Коморе извршитеља. Дисциплинска комисија за спровођење дисциплинског поступка против извршитеља првемериторнеодлукепротивизвршитељадонелајеу2015.години. У области правосуђа, у предстојећем периоду предузимаће се системске мере како би се судови растеретили и у што краћем року завршавалипоступке,пресвегакрозпреноснесудећематеријеносиоцима јавног овлашћења (јавни бележници и извршитељи), унапређење система алтернативног решавања судских спорова и обезбеђивањем адекватнихинфраструктурнихуслова. Уз сет правосудних закона који су донети истог дана када и Закон о извршењуиобезбеђењутребаспоменутииЗаконоизменамаидопунамаЗаконаосудскимтаксама,којирационализујетаксеуизвршномпоступку, прилагођава случају када је јавни извршитељ одређен да спроводи извршење, те у многоме смањује трошкове извршног поступка. Даље, изменама Правилника о тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад извршитеља, које су ступиле на снагу 30. јануара 2016,смањенисуизносинакнадекојаприпадаизвршитељузанајниже износепотраживања,каоизапојединетрошковеизвршитеља. Успостављање нотаријата у Републици Србији знатно доприноси правној сигурности, што се заједно са горе наведеним реформисаним системом извршења и обезбеђења одражава на успостављање повољног инвестиционог амбијента у нашој земљи. Данас јавнобележничкуделатностобавља145јавнихбележника. Од 1. јануара 2015. започела је примена новог Закона о посредовањуурешавањуспорова.Медијација,каоалтернативниначинрешавањаспора,безпокретањасудскогпоступкапословуновогзаконасада поседујеизвршнинаслов,споразумкојимсеспоррешаванеупоредиво јелакшеспровестиустварност,аупоређењусаредовнимтрошковима судскогпоступка,узависностиодвредностиспорајефтинијајеод35до 60одсто. Најзначајнији задатак у предстојећем периоду биће координација преко педесет институција које су надлежне за спровођење Акционог планазаПоглавље23,каонајсложенијегинајзахтевнијегпреговарачког поглавља,којеобухватареформуправосуђа,борбупротивкорупцијеи заштитуосновнихљудскихправа.Континуираноћемопратитиспровођење Акционог плана за Поглавље 23 и радити на отклањању евентуалноуоченихпроблема. Министарствоправдећеунаредномпериодутемељноразмотрити могућност увођења једног апелационог суда, јединственог за територијуцелеРепублике,уместодосадачетириапелационасудауБеограду, Нишу,КрагујевцуиНовомСаду.Неуједначенасудскапраксауусловима постојања четири апелациона суда наметнула је потребу разматрања овогпитања.Увођењеједногапелационогсудаподразумеваиувођење једногапелационогтужилаштва,уместочетири,какојетосадапредвиђеноЗакономоседиштимаиподручјимасудоваијавнихтужилаштава. Осимнеуједначенесудскепраксеипотребарационализациједржавних органа оправдава разматрање наведених измена. Такође, у будућем периоду ће се размотрити и увођење двостепености у материјиуправних спорова, с обзиром на превелику оптерећеност Управног суда, као идужинутрајањапоступкаууправнимспоровима.

25.9.2016.

МАГАЗИН

Војкан Трифуновић

Петнаест година од демократских промена: Војкан Трифуновић (1)

- Деведесетих година прошлог века међу тинејџерима, због запаљиве реторике, најпопуларнији опозициони лидер Вук Драшковић. – Многи опозиционари су се променили по доласку на власт. - Србија је по броју прелетача прва у региону, а можда и у Европи. - Краљево није било место драматичних разарања, па су средњошколци 78 дана бомбардовања доживљавали као мање више лагодан распуст. – Отпор је настао спонтано као израз жеље младих да се нешто мења, а касније искоришћен од стране страних обавештајних служби да изврши притисак на власт. – Млади људи су били пуни енергије и елана спремни да се боре и против полиције, као Скојевци 1941. кад су ишли голим рукама на немачке тенкове, само да смене тадашњу власт. – Податак да 5. октобра 2000. године није било жртава представља успех с обзиром на велику мржњу, нетрпељивост и подељеност тадашњег друштва у време кад су људи били спремни да иду голим рукама једни на друге

Фото: М. Радовановић

ЋУШПАЈЗ ОД ДЕМОКРАТИЈЕ

МАГАЗИН

25.9.2016.

етанестогодишњица бурних догађаја с краја септембра и почетком октобра 2000. године, који се сматрају најзначајнијим у новијој историји Србије, била је повод за покушај да се, у разговору са непосредним учесницима, баци мало више светла на оно што је резултирало демократским променама. Настојање да оцену збивања дају и историчари није довело до значајнијих резултате, а најчешћи разлог што још не постоји довољно дефинисан став о овом делу скорије историје тумачи се чињеницом да петнаест година није довољно дуг период за то. Међу неким учесницима октобарских догађаја има мишљења да иторичари избегавају оцену овог периода због чињенице да још не желе да се било коме замерају, па се радије окрећу Првом светском рату и злочинима комунистичког терора после Другог светског рата. Они мало радикалнији верују да међу њима има и симпатизера идеје о значају Слободана Милошевића као борца за српску националну ствар који је пред судом у Хагу више од себе бранио српски народ. Нешто храбрији од осталих је, на прагу шеснаестогодишњице демократских промена, један од најмлађих историчара Војкан Трифуновић, у време бурних догађаја тек средњошколац који је интересовање за политичка збивања показивао и много раније, још осамдесетих година кад је, за разлику од већине вршњака, велики део слободног времена проводио испред малог екрана у време телевизијских преноса седница скупштине. У време док је, опонашајући посланике, и сам гласао подизањем црвених и зелених картончића са посебним узбуђењем је очекивао пунолетство и излазак на прве изборе. Прво гласачко искуство осетио је у време кад је правио друштво родитељима при изјашњавању за химну и друге симболе Србије као самосталне државе. У време избора 1996. године будући историчар је још био основац, а чврсто уверење да је Коалиција Заједно победила и у Трстенику, у коме је у то време живео, није се поклапало са званичним резултатима што је код тинејџера све више учвршћивало уверење о крађи гласова. Младе је у мањим срединама на то подсећала серија рок концерата, али и све присутније информације у медијима.

- Још као основац знао сам ко је Слободан Милошевић, а сви ми смо били против њега. Да ли су родитељи били не знам, јер у кући нисмо о томе причали, али смо као клинци сви били опозиционо настројени и чак правили некакве протесте са малим бројем људи. Много озбиљнији протести и проблеми са полицијом били су у Краљеву, а ја још тада био учесник демонстрација и пратио шта се дешава. Сви смо следили Вука Драшковића јер нам је био најинтересантнији по менталитету, а као моћан говорник имао врло запаљиву реторику. Са друге стране Зоран Ђинђић и Весна Пешић су некако падали у запећак, па их нисмо ни доживљавали као вође опозиције. Када сам се 1997. вратио у Краљево, и пошао у средњу школу, могао сам да осетим промене и видим који су то нови људи на политичкој сцени града. Из ове перспективе слажем се са историчарима који тврде да су се многи од њих променили по доласку на власт што у историји није ништа ново јер се после сваке револуције дешавало да долази до прелетања са једне стране на другу. Негде сам прочитао да је Србија по броју прелетача прва у региону, а можда и у Европи. То је заниљив феномен о коме често причам са људима ван земље кад објашњавам политичку ситуацију у Србији, што они не могу да схвате јер је домократија у њиховим земљама јасно дефинисана. Тамо се људи генерацијски опредељују за одређену политичку идеју, па су прелетања врло ретка. Код нас је демократија још увек млада и још нисмо схватили концепт тих идеја тако да нема ни јасне артикулисане поделе на десницу и левицу него је све измешано.То је један ћушпајз свега и свачега па имамо левичарске партије које су изразито националистичке и десничарске, а десничарске партије које постају популистичке и левичарске, тако да више нико ништа не зна шта је шта – каже Трифуновић. Иако се још пред крај 1998. године помињала могућност бомбардовања Србије мало ко је, сем добро обавештених из кругова власти, веровао да би тако нешто могло и да се догоди. Први наговештаји били су видљиви већ у јесен те године кад су се ученици краљевачких средњих школа враћали из Будимпеште и око пута запажали појаву противавионског наоружања. Ма колико да су их и професори убеђивали да неће бити бомбардовања призвук рата

је био све присутнији међу средњошколцима којима се повремено чинило да би ипак могло бити проблема. До потврде најгорих слутњи стигло је већ у пролеће наредне године кад су, пре сирене која најављује опасност из ваздуха, ипак чули јак туп звук за који је касније потврђено да долази из правца аеродрома у Лађевцима. Краљево није било место драматичних разарања, па су средњошколци 78 дана бомбардовања доживљавали као мање више лагодан распуст. Мало тежим доживео га је Трифуновић који се 1. маја задесио у Трстенику баш у време кад су НАТО бомбардери изручили смртоносни товар на стари мост у овом граду. Очевидац ни мало пријатног догађаја био је до крајности изнеђан кад је по повратку у Краљево истог дана затекао шетаче који су уживали у пријатној атмосфери пролећног празничног дана. На период ратног времена сећа и дочек војника на мосту преко Ибра, непосредно након повлачења војске са простора Косова и Метохије, које су тинејџери поздрављали као ослободиоце. Иако после негативног искуства из Трстеника није било сувише безбрижних излазака, посебно не у вечерњим часовима, чини се да су време бомбардовања пријатније доживљавали они средњошколци који су, због прераног заврештка школске године, добили боље оцене него што би у нормалним условима. И две деценије касније не бледи сећање на време које је, више него било које друго, привлачило пажњу млађих генерација које су са великом пажњом пратиле збвивања на политичкој сцени. На то је, верује Трифуновић, у великој мери утицало сазнање да су читаву деценију живели са проблемима са каквим се нису сретали вршњаци у другим срединама. Ма колико млади били изузетно опозиционо настројени разочаравајуће је деловала чињеница да је дотадашњи идол Вук Драшковић ушао у власт као министар иностраних послова. Био је то повод трагања за новим каквим се по престанку ратних дејстава показао Зоран Ђинђић. Разлог за све веће симпатије према њему леже и у чињеници да се са одрастањем на другачији начин доживљавају дешавања из најближег окружења које се у том периоду још сматрало хаотичним. У таквим околностима посебно значајним сматра се први излазак на изборе, а прилика за то генера-

МАГАЗИН

25.9.2016.

цији која је тек навршила 18 година пружила се са првим данима јесени 2000. године. - Паралелно са интересовањем за дневну политику улазим у панк политичку причу, па и са те стране почињем да посматрам и тумачим свет око себе. Био сам врло активан и у време кад се појавио Отпор, и брзо схватио шта је, па сам реаговао веома позитивно. У исто време био сам разочаран што људи мојих година нису знали ништа о томе. Наравно, почиње медијско масакрирање Отпора као терористичке организације страних плаћеника и домаћих издајника. Мене је привукла та иконографија и идеја неформалног удружења без вође где свако може да постане вођа и свако је вођа уског круга као ћелије Скојеваца у неко предратно време. Та прича нам је била најпријемчивија и зато је добар део омладине и подржавао. Тада још

нисмо знали шта се крило иза неформалног удружења сматрајући да је то био покрет који је настао сасвим спонтано, а касније искоришћен од стране страних обавештајних служби да изврши притисак на власт. Настао је спонтано као израз жеље младих да се нешто мења, а кад су се укључили неки озбиљнији играчи прича се захуктала и постала веома озбиљна, па се у великој мери сматра заслужним за излазак младих на изборе и победу опозиције. Био сам срећан и убеђен да ће мој глас бити тег на тасу, да ће превагнути и да је Коштуници неопходан баш мој глас. За нас је Милошевић био оличење зла и нешто најгоре што је могло да нам се деси, па су млади људи били генерално против њега, и имали негативан однос према њему за разлику од старијих. Сећам се сукоба са мојим дедом који је био потпуно индоктриниран Милошевићем, и Дневником у пола осам, да смо нон стоп долазили у сукобе у оквиру

породице. Покушавао сам да му објасним, али није постојао ни минимум шанси за то, а неколико пута смо се посвађали на крв и нож, јер сам га назвао комуњаром. Тај генерацијски сукоб је био присутан и код мојих другова, а иако су родитељи били на нашој страни нису се много укључивали у политику. Ми смо били пуни енергије и елана и спремни да се боримо и против полиције, као млади Скојевци 1941. кад су ишли голим рукама на немачке тенкове, само да сменимо тадашњу власт – каже Трифуновић. Саобраћајно техничка школа „Никола Тесла“ је у то време била позната по опозиционом деловању што је ђацима служило као додатни ветар у леђа за побуну против система власти. Они који нису били довољно дорасли перформансима које је спроводио Отпор сматрали су се посебно важним уколико су имали по коју налепницу или плакат са препознатљивом стис-

нутом песницом. Већ од објављивања званични резултати председничких избора су били сумњиви, а онима који су и пре изласка на биралишта били убеђени у победу све што се касније дешавало било је само доказ уверења да су били у праву. Завршна година средње школе обележена је штрајковима, а готово све школе су престале са радом већ крајем септембра 2000. године. Међу незадовољним грађанима, који су се данима окупљали на Тргу српских ратника, приметан је велики број средњошколаца, док је револуционарну атмосферу додатно оснаживала пригодна музика која је дизала на бунт и оне колебљивије. Све је додатно зачињено непровереним информацијама које су, ко зна којим путевима, стизале и читаву атмосферу чиниле све електрисанијом. Кулминација се очекивала 5. октобра кад су из свих крајева земље колоне најне-

задовољних почеле да се крећу према Београду. Војкан Трифуновић и скоро шеснаест година касније жали што тога дана није могао да буде са њима јер би то, верује, била круна окозиционог деловања, али и значајно искуство за историчара. Оно мало информација што је стизало из Београда било је довољно да код младог човека учвршћује уверење о исправности свих поступака из неколико претходних година. Атмосфера која је данима пре тога подгревана у народу све више је подсећала на Француску револуцију и пад Бастиље овога пута оличене у Радио-телевизији Србије која је искусила бес незадовољног народа. - Цивилизацијски то можда и није био исправан чин, и може се окарактерисати као вандалски, али ми се чини да је због гомилања негативне енергије и мржње према Слободану Милошевићу у таквим околностима било потпуно нормално да се деси нешто тако. Чак се чини да то што није

било жртава представља прави успех с обзиром на велику мржњу, нетрпељивост и подељеност тадашњег друштва у време кад су људи били спремни да иду голим рукама једни на друге. Много година након тога тек ћемо откривати ко су прави организатори и покретачи свега тога и ко је вукао све конце. Мени се чини да је 5. октобар био нормалан исход у односу на след догађаја из деценије пре тога. Све је могло да се заврши и много бруталније, као са Чаушескуом, а Милошевићева породица је прошла итекако добро како је требало да прође. Дани након 5. октобра су били дани кад смо дисали пуним плућима, били срећни и гледали Пинк на коме су пуштали рок емисије – каже Трифуновић. Т. Радовановић

Марко Петровић

МАГАЗИН 25.9.2016.

In memoriam Петнаест година од демократских промена: Марко Петровић (4)

- Раскол у Демократској опозицији Србије појачан је након сазнања да је Демократска странка Србије широм отворила врата за пријем у странку представницима бивше власти што је био основни разлог сукоба Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице. – Након блокаде рада Скупштине општине и Извршног одбора до следећих избора у Краљеву уведене привремене мере. - Привремено веће одржало 47 седница на којима су разматрана бројна питања од значаја за нормално функционисање локалне заједнице. – Током мандата већа из буџета потрошено 22 милиона марака. - Политику Демократске опозиције Србије данас лоше спроводе неке друге снаге. - На одговорним местима налазе се нестручни људи који ће забости глогов колац у срце овима који данас воде политику

Фото: М. Радовановић

МАНГУПИ У РЕДОВИМА ВЛАСТИ

МАГАЗИН

25.9.2016.

онституисање нове локалне власти након 2000. године требало је да представља наставак започете четири године раније али у новим, и знатно повољнијим, условима првенствено због нове републичке власти коју је читаву деценију пре тога свесрдно подржавала међународна заједница. За многе неочекивано, за познаваоце политичких прилика не превише, деловало је сазнање да је Предраг Стојановић остао без очекиване функције првог човека општине која је припала др Љубиши Јовашевићу. Марко Петровић верује да то није био добар потез коалиције на власти због чега је високу цену платио управо Стојановић без обзира што су затегнути односи између двојице аспираната на највишу функцију амортизовани под притиском осталих чланова владајуће коалиције. Настављена је четири године раније установљена пракса да се пре седница Скуштине општине одржавају заједнички састанци свих одборника коалиције, али је врло брзо почело осипање и састанци одборника сваке партије посебно. Апетити су највише расли у редовима Демократске странке Србије, која са четири одборника у локалном парламенту није представљала значајну снагу, понајвише због сазнања да је из њених редова изабран председник државе. То је водило ка уверењу да у оквиру коалиције на листи за следеће републичке изборе годину дана касније треба да добију бар половину места. Раскол у коалицији појачан је након сазнања да је Демократска странка Србије широм отворила врата представницима бивше власти. У историјски крхком времену, због страха да би представници поражених снага могли да нађу начин како би се одржали на власти, све чланице коалиције промениле су статуте и у њих унеле ставку која потврђује да током наредне две године, док се ситуација у земљи не стабилизује, у своје редове неће примати припаднике бившег режима. То се ипак десило захваљујући Демократској странци Србије која је

као бројчано јача изненада постала опозиција Демократској опозицији Србије што је био главни разлог сукоба Војислава Коштунице и Зорана Ђинђића. Петровић потврђује да је овај сукоб био увод у распад широког фронта, који је изборио историјске промене, непосредно након убиства Зорана Ђунђића. - Све више је људи се окупљало око Јовашевића па је почела очигледна подела на два фронта, на једној страни ДСС а на другој сви остали. Дошло је до тога да та два фронта постану много већи супарници него остатак скупштине оличен у социјалистима, по неком радикалу и одборницима Српског покрета обнове. Био је то врло непријатан период политичког живота тим пре што после победе, коју сам од 1990. чекао десет година, долази до тога да постајем највећи такмац и политички противник истомишљеницима и људима са којима сам ту победу остварио. И ми и они тражимо сараднике у овима из бившег режима не би ли потукли једни друге, што ме је много разочарало. Био сам одборник у Скупштини општине и посланик у републичком парламенту, а нисам пропустио ни једну седницу у Краљеву, па се дешавало да будем на општинској седници до један сат, а онда седнем у ауто и одем на седницу републичке скупштине – каже Петровић. Све веће несугласице претиле су да угрозе рад локалног парламента што се и догодило, јер месецима нису заседали ни скупштина ни Извршни одбор, па је запретила опасност да буде паралисан живот у општини због тога што није било могућности за реализацију програма који су финансирани из буџета. Закон о локалној самоуправи предвиђа увођење привремених мера у оним општинама које у периоду дужем од три месеца не могу да функционишу. Иако је овај период ограничен на три продужио се на пет, што је прећутно толерисано, а како ни тада ни једна од супростављених страна није могла да обезбеди подршку бар 36 одборника уведене су привремене мере. До наредних избора уместо

Скупштине општине и Извршног одбора све ингеренције управљања општином преузело је Привремено веће на чијем се челу нашао Марко Петровић. За неколико месеци до избора нових органа власти требало је, уз редовне послове, надокнадити све што је пропуштено па је Привремено веће, као замена за Скупштину општине и Извршни одбор, одржало 47 седница на којима су разматрана бројна питања од значаја за нормално функционисање локалне заједнице. Податак да је у том периоду из буџета потрошено 22 милиона марака био је повод да, након конституисања нове власти и избора др Радослава Јовића за председника Скупштине, отпочне опсежна истрага како би биле доказане сумње о злоупотребама. - После избора у децембру 2003. године, у другој половини јануара следеће, конституисана је Скупштина, ја сваком одборнику честитао и до краја испоштовао закон. После тога се више нисам политички ангажовао, мање више из личних разлога, јер сам за 15 година бављења политиком запоставио посао који је требало поново да активирам и радим нешто од чега се живи. Иако неки тврде да је то била лоша одлука тада нисам имао где ни да одем. У Српски покрет обнове нисам имао могућности, у социјалисте нисам имао намеру, а са Новом Србијом сам се разишао јер сам био на линији која је заговарала пут Зорана Ђинђића а она Војислава Коштунице. После убиства Зорана Ђинђића је дошло до још већег раскола, а ја нисам имао намеру, ни жељу, да трећи пут крећем из почетка – каже Петровић. Једанаест година ван политике довољно је да се ситуација у граду посматра много свеобухватније и дође до става како је много тежа него у време које је до те мере мотивисало огромну енергију становника Србије да траже промену власти. Први пут после много година видно разочаран Марко Петровић признаје како размишља да затвори приватну фирму, јер у Краљеву нема посла. Да парадокс буде већи таквих идеја није било ни у

МАГАЗИН

25.9.2016.

у време санкција међународне заједнице и хиперинфлације деведесетих година прошлог века. Огорчење је мотивисано личним разлозима, али и ставом да су за тешку ситуацију подједнако криви и бирачи, како они који гласају за владајућу коалицију тако и они који апстинирају од избора не знајући да тиме, као саучесници у

пропасти, раде у корист исте те власти. После свих надања, промена и огромне енергије коју је народ показао крајем деведесетих година чини се да је одушевљење спласло колико и колективни смисао за заједништво што је, верују многи попут Петровића, повод за разочарање због уверења да такво понашање не може да донесе

Жртва Мојој супрузи је после 19 године узет стан који је добила 1992. године. Тако се радило 1945. године, а мојој породици је 2009. године стан одузела демократска власт са којом сам се борио за промене. То је за мене било врло болно, нарочито за супругу која је, за разлику од свих грађана у овој земљи, као дугогодишњи радник једина добила стан на привремено коришћење само зато што јој је муж био члан Српског покрета обнове. То привремено трајало је до 2009. а да парадокс буде већи као председник Привременог органа могао сам стан да узмем без икаквих проблема и да буде мој, јер је ранг листа била таква да сам, кад се сабере све што сам радио, имао три пута више бодова него било који други радник. Иако су ме многи наговарали то нисам користио рачунајући да неко други треба да се сети, јер на шта бих личио кад бих њој узео стан. Све што се дешавало у Србији није се дешавало само што је власт таква, него што је и народ такав, што смо сви ми такви – каже Петровић уз потврду да за време два мандата у републичкој скупштини, две године као савезни посланик у Скупштини Србије и Црне Горе и седам месеци на месту председника Привременог органа ни једну плату није примио, јер никад није затворио приватну фирму.

ништа добро. Уверење да енергије можда још има, а да се не користи, додатно појачава разочарање и код најоданијих присталица свега што се дешавало уочи и после 5. октобра 2000. године. Такво расположење додатно подгрева уверење да се политика тадашње опозиције није битно променила, а да је данас спроводе неке друге снаге. - Они спроводе нашу политику, али лоше, а кривци смо ми због размирица, ситних шићарџијских интереса и тајкуна које су правили. Било их је и у моје време, али знатно мање јер је земља била много сиромашнија и зато је морала да се деси 2012. година. Ја сам и пре 2012. отворено говорио да ово не води ничему. Зато бих поново изашао на улицу, а ако хоћемо боље морамо сви да се активирамо, јер нам нико други неће донети то боље. Ако седимо код куће и чекамо да нам дође само, појединци ће напунити џепове и отићи одавде, оставити згариште од ове земље у коју ће доћи Сиријци и ко зна ко све, а ми нећемо моћи да пружимо никакав отпор јер ће у Србији живети стогодишњаци. Ситуација је много лоша, а мислим да нисмо ни свесни колико. Најбољи

па заборављају да ће цео брод, пре или касније, да потоне – прича Петровић. Код њега, можда и код још по којег од сабораца из деведесетих година, још постоји нада да би могло бити боље, а није још ишчезла ни енергија која је на граници два миленијума покретала стотина хиљада људи у Србији. То је и повод за жељу да се придружи снагама које би нешто покренуле како би се у граду створио амбијент за останак квалификованих младих људи свих профила. И деведесетих година је, подсећа Петровић, у првим редовима борбе за промене било двадесет и више година старијих чије се искуство показало као добра основа за велико поштовање. Уверење да град изванредних могућности има довољно ресурса неопходних за интензивнији развој у великој мери спутава разочарање које се шири са свих нивоа што је добар повод да воз који већ дуго, и све брже, иде низбрдо прво треба зауставити. Управљачки механизам, и папучицу кочнице, контролишу снаге које заговарају улазак у Европску унију, отварање ка другима, пријатељство са суседима, већу запосленост, отвореност граница, борбу против тајкуна и богаћења, све

оно што је пред крај деведесетих заговарала Демократска опозиција Србије. И тада се сматрало да није важно ко ће то спровести у дело, важно је да то буде добро за Србију. Да није све црно показује уверење да је Краљево у комуналном смислу сређеније боље него икада. Решен је проблем водоснабдевања, па нема проблема са снабдевањем здравом пјаћом водом ни у најсушнијим периодима године. По мало смета што се на одговорним местима налазе нестручни људи који ће, верује Петровић, забости глогов колац у срце овима који данас воде политику. - Мангупи из њихових редова ће им доћи главе баш као што су и нама главе дошли мангупи из наших редова. Веома мали број из Српске напредне странке спроводи потребну политику, јер је схватају као плен по систему узми шта можеш. Шокирао сам се да госпођа Даниловић јавно прича како је запослена захваљујући политици и неким речима које не разумем сматра за нормално да она може, а да други на то немају право. Е, ти ће доћи главе свима нама независно од тога ко је председник владе – каже на крају Марко Петровић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

репер је када питате младе људе да ли овде планирају будућност. Међу припадницима генерација младих од 18 до 35 године једва да један одсто као перспективу види останак овде. Долази време кад треба да подвучем црту испод онога што сам урадио до сада, а они који тек почињу овде не виде будућност. Ја сам небројано пута могао да одем, али сам 1990. ушао у политику јер сам овде видео будућност. Између 1980. и 1991. сам лепо радио, реновирао очеву кућу, направио викендицу, имао аутомобил, ишао на летовање и лепо живео, а опет сам се политички ангажовао да би мојој деци било боље. Сад сам доживео да ми они, и њихови вршњаци, кажу да сам погрешио и да не желе да понове моју грешку, а ја немам аргумента да их убедим да остану. То је огромна грешка и трагедија која се огледа кроз старење народа, одлазак младих и паметних, негативну селекцију у свим јавним предузећима где се запошљавају људи ван стручних критеријума. Они ће само привремено решити своје питање, јер сви колективно тонемо, па ми све личи на Титаник на коме су неки на дну, и код њих већ улази вода, а они други су срећни што су на палуби, па вода до њих још није дошла,

МАГАЗИН 25.9.2016.

Ефекти рада Савета за безбедност саобраћаја

МАГАЗИН

25.9.2016.

БЕЗБЕДНИЈЕ У

- Стање безбедности саобраћаја на подручју града Краљева у првој половини ове повољније у односу на исти период прошле године. - Најугроженије категорије возачи моторних возила, а одмах за њима путници. - У првих шест месеци догодило се 259 саобраћајних незгода што је за 27 више него у истом периоду прошле године. – Накнада за долазак и рад на седницама Савета за безбедност саобраћаја премашила 700 хиљада динара.

Фото: М. Радовановић

У САОБРАЋАЈУ

МАГАЗИН

25.9.2016.

звештај о раду Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева за првих шест месеци ове године као најзначајнију активност потврђује извођење радова на санацији црних тачака и опасних деоница на јавним путевима и реконструкцији улица Карађорђеве, Олге Милутиновић и Скопљанске, као и израду елабората безбедности деце у зонама школа „Браћа Вилотијевић“, „Ђорђе Радић, „Димитрије Туцовић“ и „Чибуковачки партизани“. Уговори о извођењу радова већ су склопљени са Јавним комуналним предузећем „Путеви“, а спроведени су и поступци јавних набавки за куповину симулатора типа „ражањ“ и симулатор коришћења сигурносног појаса. Са локалним медијима су закључени уговори за праћења рада Савета у циљу повећања безбедности саобраћаја на територији града, а започета је реализација кампања у складу са планом за ову годину.

Савет је учествовао у суфинансирању семинара „Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја“ који је одржан у Врњачкој Бањи у периоду од 13. до 16. априла. У току су извођење радова на санацији црних тачака и опасних деоница на јавним путевима за шта је опредељено шест милиона динара и реализација друге фазе елабората безбедности деце у саобраћају вредном 4.7 милиона, а спроведен је поступак јавне набавке и потписани уговори за израду техничке документације за поправљање саобраћајне инфраструктуре за шта је планирано да се утроши 2,75 милиона динара. У истом периоду за набавку и уређење паркиралишта за бицикле планиран је трошак од 300 хиљада динара. У унапређење саобраћајног образовања и васпитања утрошено је 4,45 милиона, тренинг безбедне вожње за мотоциклисте коштао 350, а удео у суфинансирању такмичења „Шта знаш о

саобраћају“ 100 хиљада динара. Набавка специјализоване опреме за потребе саобраћајног образовања и васпитања, коштала је четири милиона од којих је по окончању поступка јавне набавке по закљученом уговору исплаћен аванс од скоро половине ове суме. Преветивно-промотивним активностима из области безбедности саобраћаја намењено је 3,9 милиона динара, од тога за медијско праћење рада Савета три милиона динара од којих 25 хиљада није распоређено. За реализацију више кампања из области безбедности саобраћаја планирано је 750, а утрошено мање од 70, хиљада динара док је за израду спотова из области безбедности саобраћаја утрошено два пута више. Износ од 849.600 динара за набавку безбедносних ауто седишта исплаћен је по испоруци, а скоро два милиона за набавку брзинских дисплеја за које је поступак јавне набавке спроведен у прошлој го-

дини. Научно-истраживачком раду у области безбедности саобраћаја намењено је 3,3 милиона динара, а од милион и 800 хиљада колико је планирано за суфинансирање семинара „Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја“ утрошено је нешто више од милион и по. Спроведен је и поступак јавне набавке за реализацију пројекта саобраћајне сигнализације на делу уличне мреже, која се поклапа са мрежом државних путева, за шта је планира 1,5 милион уз напомену да је од 579 хиљада динара уговореног износа трошкова репрезентације током семинара „Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја“ исплаћено 526.89. За пет седница члановима Савета је од планираних 800 исплаћено 709 хиљада динара, а за опремање органа задужених за безбедност саобраћаја специфичном техничком опремом милион и 300 хиљада. Трошкови стручног

усавршавања и унапређивања знања из области безбедности саобраћаја износе 250, а припреме материјала за седнице, репрезентације и други трошкови организовања седница још толико. Извештај потврђује да је утрошено 135.932,34 динара и још 96 хиљада за набавку прслука за потребе Полицијске управе Краљево по јавној набавци спроведеној током претходне године. Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима потврђује да је стање безбедности саобраћаја на подручју града Краљева у првој половини ове повољније у односу на исти период прошле године. Иако се огледа у смањењу броја погинулих и теже повређених лица бележи се неповољније стање у погледу броја лакше повређених лица и укупног броја саобраћајних незгода за које је констатовано да се највећи број дешава на путевима ван насеља. На ос-

нову структуре настрадалих лица закључује се да су најугроженије категорије возачи моторних возила, а одмах за њима путници. Нацрт извештаја је сачињен на основу података Полицијске управе који потврђује да се у првих шест месеци догодило 259 саобраћајних незгода што је за 27 више него у истом периоду прошле године. Последице се мере повредама у 120 саобраћајних незгода, или 14 више, и 139 само са материјалном штетом што је у поређењу са истим периодом прошле године више за 13 или 13,92 одсто. Број погинулих је дупло мањи, а 34 теже повређена за пет мање него претходне године. У исто време је број од 142 лакше повређених за трећину, а укупно страдалих 179 за скоро 17 одсто већи у односу на исти период претходне године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

25.9.2016.

Европска недеља мобилности у Краљеву

ДАН БЕЗ АУТОМОБИЛА

Фото: М. Радовановић

- Учешћем у обележавању Европске недеље мобилности Краљево промовише еколошке видове саобраћаја и алтернативну мобилност која укључује коришћење јавног превоза, железнице и еколошких видова саобраћаја као што су пешачење или употреба бицикала. - Европска недеља мобилности је посебна прилика да се становници Краљева информишу и едукују о значају „еколошких“ видова саобраћаја. - Тема овогодишње кампање „Интелигентна мобилност-снажна економија“. - Студијама које су се бавиле паркирањем и одвијањем саобраћаја придружена је Стратегија интегралног урбаног развоја централне градске зоне која даје основ за приступања европским фондовима

МАГАЗИН

25.9.2016.

вропска недеља мобилности је годишња кампања одрживе урбане мобилности, организована од стране више мрежа градова уз политичку и финансијску подршку Европске комисије и њеног Генералног директората за животну средину. Циљ кампање, која се сваке године одржава од 16. до 22. септембра, је да широм Европе подстиче локалне управе да уводе и промовишу мере одрживог саобраћаја и понуде својим грађанима алтернативе употреби аутомобила. Врхунац манифестације представља последњи дан кампање под називом „Дан без аутомобила“, када градови учесници током целог дана одвоје једну или више зона искључиво за пешаке, бициклисте и јавни саобраћај. Ове године и Краљево учествује у обележавању Европске недеље мобилности организовањем активности који промовишу еколошке видове саобраћаја и алтернативну мобилност. Месечни извештаји Завода за јавно здравље потврђују да прекомерна употреба аутомобила узрокује емитовање штетних гасова који нарушавају квалитет ваздуха и имају сталан негативан утицај на озонски омотач и климатске промене. Због

тога се сматра потребним да сваки појединац чини све што може како би избегавао коришћење аутомобила, посебно на релацијама краћим од 5 километара, како би прешао на алтернативне видове саобраћаја. Алтернативна мобилност укључује коришћење јавног превоза, железнице и еколошких видова саобраћаја као што су пешачење или употреба бицикала. Европска недеља мобилности је посебна прилика да се и становници Краљева, припадници свих старосних група, информишу и едукују о значају „еколошких“ видова саобраћаја. Централна тема овогодишњег обележавања је планирање одрживе урбане мобилности и дефинисање комплета међусобно повезаних мера које постепено приближавају достизању потреба за мобилношћу грађана и предузећа, уз побољшање квалитета живота у граду. Овакав интегрисани приступ планирању представља и предност у проналажењу начина за финансирање активности, а све чешће је и основни услов за аплицирање код многих фондова. Планови одрживе урбане мобилности настоје да балансирају квалитет животне средине, економски развој и социјалну правичност, па усмеравају ка ат-

рактивнијој и квалитетнијој урбаној животној средини, побољшаној доступности за све, побољшаној безбедности, смањеном загађењу ваздуха и мањој буци, сниженим емисијама гасова са ефектом стаклене баште и мањој потрошњи енергије и ефикаснијем и исплативијем транспорту људи и робе. У Краљеву је „Дан без аутомобила“ обележен у четвртак затварањем за аутомобиле од 8 до 14 часова Улице Милоша Великог између Хајдук Вељкове и Војводе Путника. У том периоду на овом потезу је одржан низ забавно-спортских и културних активности у којима су учествовала деца из вртића и прва два разреда основних школа уз помоћ нешто старијих из Саобраћајнотехничке, Уметничке и Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Задатак деце из краљевачких вртића био је да, заједно са нешто старијим ученицима првих и других разреда основних школа „Димитрије Туцовић“ и „Свети Сава“, на коловозу исцртавају средства алтернативних видова саобраћаја. У томе су им помагали ученици Уметничке и Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“, а манифестацију демонстрацијом стечених

вештина употпунили гимнастичари, каратисти, фудбалери, одбојкаши, стонотенисери... У оквиру Европске недеље мобилности пригодне манифестације се организују у више од седамдесет градова, а Краљево се први пут укључило 2009. године кад је једна од градских улица била затворена за саобраћај. Две године касније активности су трајале пуних седам дана, а носилац је био Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на друмовима. Из Савета за безбедност саобраћаја стиже потврда информације да је Краљево од августу ове године пуноправни члан мреже ЦИВИНЕТ -Словенија-ХрватскаЈугоисточна Европа основане са циљем ширења добрих пракси у области одрживе урбане мобилности у градовимиа и промовисања јавног превоза коришћењем средстава која не загађују животну средину. Изгледа да у овој организацији још не знају за то, јер је на званичном веб сајту потврђено да су из овог дела Европе чланови једино Београд, Крушевац, Врбас и Никшић, а међу онима који су укључени у активности краљевачки Маунтин бајк клуб Чикер. У овој организацији верују да би раз-

мена искустава са осталим чланицама мреже био добар начин за успостављање партнерстава са циљем да се кроз заједничку реализацију различитих пројеката искористе предности које пружају фондови Европске уније. Ка том циљу води План одрживе урбане мобилности града Краљева, а задатак да га направи биће поверен комисији састављеној од стручњака из различитих области уз подршку организација цивилног друштва. У оквиру Европске недеље мобилности ове године је акценат стављен на активности којима се указује на потребу коришћења алтернативних начина превоза којима се штеди енергија, штити животна средина и посредно јача економија, па је и тема овогодишње кампање „Интелигентна мобилност-снажна економија“. Усвајањем Плана детаљне регулације створени су услови за измештање аутомобилског саобраћаја из центра града уз промовисање бициклистичког и пешачког. Први резултати огледају се у реконструкцији Чика Љубине и Улице „4. краљевачки батаљон“ у оквиру којих су, поред коловоза и пешачких изграђене и стазе за бициклисте. План предвиђа да се у догледно време

затвори за саобраћај и дефинише као интегрисана Улица Милоша Великог, а Улица Вељка Влаховића повеже Хајдук Вељкову и Пљакину. У току је измена Плана детаљне регулације у коме је уочен недостатак, јер реализацију онемогућава велики број нелегално изграђених објеката иза зграде Регионалне привредне коморе. Студијама које су се бавиле паркирањем и одвијањем саобраћаја придружена је Стратегија интегралног урбаног развоја централне градске зоне која, после усвајања у Скупштини града, даје основ за приступања европским фондовима, јер у први план ставља еколошке видове саобраћаја. Идеја о измештању кретања путничких моторних возила из улица Цара Лазара и Цара Душана није нова, а подразумева елиминисање паркинг места са једне стране како би се створио простор за одвијање јавног градског саобраћаја. У Савету за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима верују да би се тако створили услови за елиминисање такси превоза у централној градској зони, са њим и саобраћајне гужве, буке и загађења ваздуха. Т. Радоввановић

МАГАЗИН 25.9.2016.

Сујета кочи градњу стационара за лечење деце

МАГАЗИН

25.9.2016.

ДОН КИХОТ И ТЕРОР БЕЛИХ МАНТИЛА

- Шездесетих година прошлог века у краљевачкој општини није било ни једне сеоске школе, сем оне у Трговишту, без бар по којег детета оболелог од астме. - Покушаје да се приведе крају градња краљевачког Скадра на Бојани спречавали су људска сујета и политички репови који се за краљевачким Дон Кихотом вуку из неких давних времена, а то се у овој средини не заборавља ма колико се на власти смењивали припадници често дијаметрално супротних политичких опција. – Седамнаест савезних посланика жртве српског пролећа 1971. године. – Сачекуша у Кафани Европа. – Поверљива информација процурела из Удбе. – Сујета главни узрок одсуства жеље да се гради стационар за лечење деце оболеле од плућних болести

Др Душан Ристић

МАГАЗИН 25.9.2016.

рошло је пет година од времена кад је пензионисани педијатар др Душан Ристић последњи пут јавно говорио о проблемима везаним за остварење седамнаестогодишњег сна. Данас још чува неколико пожутелих листова локалних новина који сведоче о динкихотовској борби да се на темељима порушене школе у Трговишту изгради стационар за лечење деце која болују од плућних болести. Двадесет три године након што је од општинских челника добио чврсто уверавање да ће објекат бити изграђен још увек се не назире могућност завршетка зграде коју озбиљно нагриза зуб времена и прети да уништи оно у шта су уложена позамашна средства. Као први школски лекар у Краљеву др Ристић је пре скоро шездесет година озбиљно схватио поверени задатак да обиђе све школе на територији тадашње општине и обави систематски преглед ученика. Здравствени билтен није пружао превише наде за оптимизам, јер је код већине деце откривено присуство бактерије која изазива пролив. Још поразније је деловало сазнање да није било ни једне сеоске школе без бар по којег детета оболелог од астме. За разлику од њих ни једно од четрдесет двоје деце у Трговишту није имало опструкцију дисајних путева. Било је то добар повод да доктор у ово село, у групама од по неколико, доводи децу из Крагујевца и Београда и током неколико недеља прати промене њиховог здравственог стања. Резултати су показали да су се код свих врло брзо поправили имунитет, крвна слика и апетит, а да су ручкови на врх Велике ливаде, поред седам метара дубоког извора који гони да се вода пије у енормним количинама, допринели повећању телесне тежине и до четири килограма. Посебно значајним сматра се настојање да се поделе у две групе, онда једна уз једну а друга уз другу стрмину, па се довикују да би ширили плућа. Годинама је др Ристић, чак и након што је због објективних околности морао да напусти Краљево, покушавао да за идеју о градњи стационара за

оболелу децу заинтересује локалне политичке структуре. Тек 1993. године, када је отишао у пензију и имао мало више слободног времена, успео је да у Трговиште доведе људе за које је мислио да могу да помогну. Били су ту председник и секретар Скупштине општине Мирослав Карапанџић и Слободан Адамовић, потом веома утицајни Милош Нешовић и председник Туристичког савеза Милијан Живковић, са њима и комплетан клуб привредника. Уверење о скорој помоћи повод је за велику свечаност у згради напуштене школе испред које је паркирано тридесетак лимузина. Од првобитне идеје да се само реновира стара школска зграда, јер у Трговишту више није било ђака, одустало се јер су гости били толико одушевљени природом да су се врло брзо усагласили око градње новог објекта који би, са старом школском зградом, чинио простор од 450 квадрата. То што др Ристић никад није имао длаку на језику показало се кобним по настојања да се изгради један за здравље деце изузетно важан објекат. Све покушаје да се приведе крају градња краљевачког Скадра на Бојани спречавали су људска сујета и политички репови који се за краљевачким Дон Кихотом вуку из неких давних времена, а то се у овој средини не заборавља ма колико се на власти смењивали припадници често дијаметрално супротних политичких опција. Било је опструкције и бројним другим акцијама које је покушавао да спроведе у поткотленичким селима, између осталог и кад је, уз помоћ УНИЦЕФ-а, настојао да до школе у Поповићима доведе здраву пијаћу воду. Акцију широких размера кочили су становници само једног од околних заселака уверени да ће, ако није инат у питању, баш они због тога остати без воде. - Да бих избегао конфликт ја за три плате купим други бунар који је имао природни пад према школи, али треба неко да одобри прикључак. Доведем комисију, а два човека из групе који саботирају и почеше да ме грде и прете како ће да ме туже код команданта

Вуја који је као петнаестогодишњак једва закачио партизане. Опсујем Вуја, а на констатацију да је он за њих исто што и Тито, опсујем и Тита. Прошло је два месеца кад преко штампе и радија сазнам да ја као савезни народни посланик на зборовима сељака псујем највећег сина српског народа и његову супругу Јованку. Моментално ме искључе из партије, хоће да ме опозову и из скупштине и три пута због тога заказују збор. Мене неко научи да чуваоц листе буде др Обрен Јовић, легенда краљевачког здравства, па како нико не дође на збор не могаше да ме опозову. Ствар се закомпликовала дотле да пошаљу предлог републичком јавном тужиоцу да ме спроведу на Голи оток. Цела та Рашомијада је почела 1969. године кад сам изабран за народног посланика у Скупштини Југославије, а кулминацију доживела 1971. кад је почело хрватско, па српско, пролеће – прича др Ристић. Почетак седамдесетих година прошлог века обележио је политички прогон након „краљевачког случаја“ чији је протагониста био др Ристић. Још у то време се у оквиру Савеза комуниста појавила идеја о европеизацији и демократизацији Србије у културном и политичком смислу. Заступала ју је такозвана анархолибералиситичка група демократски настројених чланова партије међу којима су били Латинка Перовић, Марко Никезић, Мирко Чанадановић, Мирко Тепавац, а међу седамнаест посланика који су платили цену искључењем из партије био је и др Душан Ристић. У време док су се око тога још ломила копља десило се „хрватско пролеће“ па је председник Југославије Јосип Броз Тито одлучио да, због групе која је желела слободу и демократију у Хрватској, ликвидира комплетно руководство на чијем су челу били Мика Трипало и Савка Дапчевић Кучар. Ради равнотеже извршена је и чистка међу српским комунистима, а др Ристић платио цену подршке ставовима Марка Никезића уместо онима које је заступао Драгослав Дража Марковића. - Одатле потиче мој прогон. Иван Стамболић је преко банака и кредита

МАГАЗИН 25.9.2016.

МАГАЗИН

25.9.2016.

са запада ставио на ноге српску привреду, а Титу није одговорао нико ко је био изнад, или бар близу њега, па је морао да скине цело руководство. Иако нисмо радили ништа ван партије имали смо одвојене састанке и договоре, али и кртицу међу представницима власти, као и они међу нама, па смо знали шта нам спремају. За првог директора Школске медицине у Краљеву изабран сам због слободоумног изјашњавања кад сам на градским седницама дигао глас о условима и хигијени у школама – каже др Ристић. Да је враг однео шалу наговестио је позив на саслушање код републичког јавног тужиоца, али се испоставило да у свакој несрећи има и мало среће. Она се у овом случају огледала у чињеници да је тужилац био Краљевчанин Драгиша Симић који је др Ристићу омогућио да добије радно место у Београду након сазнања да се ствар компликује до мере која је претила физичком ликвидацијом у сачекуши

која се спремала у кафани Европа Славка Карапанџића у Јарчујаку. Др Ристић је годинама уназад важио за једног од ретких који је у свако доба дана, или ноћи, био спреман да се упути и у најудаљеније крајева како би помогао неком болеснику. Зато га није превише изненадио позив два сата после поноћи колико и податак да је са друге стране био његов близак рођак, коцкар и боемчина из Јарчујака, Коста звани Рашо Терзић. Повод је информација, која је преко поверљивих канала процурела из Удбе, о томе да се спрема његова ликвидација и препорука човека коме је лечио децу да се склони док се ситуација не смири. Случај, или нешто друго, допринело је да кум др Ристића, првоборац из Самаила Живадин Жикула Милошевић, буде секретар партијске организације и повереник диверзантског одреда Удбе за минерске радове из периода кад је, у време Информбироа,

претила опасност од напада Русије. Као човек од великог поверења коме је препуштено да чува знатна експлозивна средства није се либио да запрети дизањем у ваздух зграде општинског комитета партије у Улици Милана Топлице ако др Ристићу зафали и длака са главе. Као угледан у овом крају Жикула је био и пријатељ републичког тужиоца Драгише Симића, раније председника Окружног јавног тужилаштва у Краљеву. Настојање да се помогне човеку у невољи, уз чврст став о исправности ставова које је заступао, било је довољно да му омогуће да добије место педијатра у Железнику. Потврда да се све тамнија сенка надвијала над судбином др Ристића налазила се у Симићевим рукама, а огледала у извештају којим су истакнути партијски функционери Ђуро Сеничић и др Миленко Мојсиловић тражили његово депортовање на Голи оток. Искусном тужиоцу су наводи у извештају били довољни за став како је и само део тога довољан за вишегодишњу робију, али је показао довољно храбрости да их гурне под тепих и стави тачку на случај који је изазвао много узбуђења у Краљеву. - Знам да је досије из Краљева отишао као да сам Ајхман. Кад се заврши код тужиоца уложим жалбу Централном комитету. Одавде ме оптужују све сами четници, а је не будем лењ него сакупим њихове слике и право пред комисију за жалбе Централног коми-

тета. Кад су ме избацивали из партије Саво Гвозденовић каже да сам већи непријатељ ове земље од оца који је робијао и стрица који је клао. Мој стриц Војимир је био шеф црне тројке и за време четника спашавао партизане из Опланића. У то време му је и четнички командант Васић нудио пиштољ да га убије ако и једном бившем партизану фали длака са главе. Као члан црне тројке Војимир је у немачкој униформи, са еполетама немачког официра, улазио у Крајскоманду и извлачио агенте који су радили за Немце да би их Васић стрељао у Гледићу. Кад је требало да се гласа за предлог председника комисије сви подижу руке сем једног из Сурдулице. Каже, станите људи, све верујем али овај човек износи четничке слике са кокардама ових који га нападају као четника, а они сви четници, не може то тако. На поновном гласању сви подрже предлог председника, а он пита имам ли шта да кажем. Оно што бих казао казаћу кад будемо заменили места, рекох а он се само насмеја – још се добро свега добро сећа др Ристић. Иако је најмање што се могло очекивати било хапшење све се смирило, др Ристић верује и због тога што, уз

мало среће, никад није запоставио занимање којим се бавио. Ипак су остали репови због којих су много година касније спутаване све активности које је покретао ма колико тиме била причињавана штета, у случају стационара у Трговишту и болесној деци. Узрок свему што се везује за градњу стационара у Трговишту краљевачки дон Кихот види у сујети оних којима се замерио у време кад су на изборима губили дотадашње позиције. Два мандата је краљевачки лекар др Љубинко Ђорђевић био народни посланик, а онда је то поверење неочекивано указано др Ристићу. Годинама пре тога посланичка места у републичком и савезном парламенту заузимали су исти људи. Разлика је

само у томе што су на сваке четири године, као у некада познатој игри „мице“, упоставили тракалицу и замењивали места што је у редовима прокажене анархолибералиситичке групе оцењено као терор белих мантила. Онај ко им је помутио рачуне морао је бити жестоко кажњен, па је др Ристић завршио на месту педијатра у Железнику, а др Ђорђевић на месту министра здравља. Оштрицу политичких сукоба, и борби за позиције, осетио је и најпознатији краљевачки лекар свих времена др Обрен Јовић који је био принуђен да професионалну каријеру настави у Трстенику. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.9.2016.

Двадесет шесто такмичење кувара у припремању пасуља

МАГАЗИН

25.9.2016.

ПРАЗНИК ПАСУЉА

- Први пут бојазан да нова локација неће моћи да прихвати све такмичаре. – У предвечерје централног догађаја такмичење у припремању рибље чорбе. - Веома богат и разноврстан културно-уметнички програм окупио је више од четири стотине учесника. – Концерт Снежане Ђуришић на Тргу српских ратника. – Двадесет шесто такмичење кувара у припремању пасуља завршено Доручком поред Ибра. – Скроман буџет од 800 хиљада динара. – Реална основа да се наредних година поврати бар део онога што је уложено у организацију манифестације. - Пет милиона динара из градске касе мало за петнаест манифестација колико током године организује Туристичка организација Краљева

А НА ОБАЛИ ИБРА

рпска традиционална јела су доказано веома издашна, а како састојци за њихову припрему нису скупи углавном имају једноставан начин кувања. Посебно уживање представља кување доброг пасуља за које добри кулинари често користе старе рецепте обогаћене маштом која му даје нову димензију. Окренутост традицији, кулинарске тајне старих мајстора, заборављени начин припреме старих јела, све су то ставке које у збиру могу да опишу и манифестацију „Сребрни казан“ која је ове јесени у Краљеву организована двадесет шести пут. Дугогодишња тра-

диција доказ је настојања да се допринесе очувању пре више од четврт века започете манифестације у славу пасуља који представља омиљено јело многих народа света. И док је ранијих година по који пут провејавао страх да можда неће бити пријављено довољно такмичара само неколико дана пре почетка популарне пасуљијаде у Туристичкој организацији Краљево су потврдили како су капацитети попуњени због чега се први пут јавила бојазан да ни на новој локацији неће бити довољно места за све који би желели да се окушају у кувању пасуља. Како време одмиче показује се

да пасуљијада постаје знатно препознатљивији бренд који, из године у годину, окупља све више учесника и посетилаца, поготову од када је манифестација обогаћена новим садржајима. Тако је и ове године у петак отпочела четвртим по реду такмичењем у кувању рибље чорбе под називом „Рибљи котлић“ у коме су, после свечаног дефилеа, такмичари добили три сата да покажу своје умеће. Нови садржаји су резултат покушаја да манифестација траје више дана и како би се убрало што више плодова са туристичког тржишта Србије.

МАГАЗИН 25.9.2016.

25.9.2016.

МАГАЗИН

Најтежи део посла по правилу има жири који треба да, у оштрој конкуренцији, изабере оне који су у потпуности задовољили критеријуме у погледу укуса, боје, мириса, зачињености, густине и целовитости зрна пасуља. Завршни састанак свих учесника у организацији, међу којима су представици различитих институција и јавних предузећа, последња је прилика за проверу свега што је учињено и шта још евентуално треба учинити како би „Сребрни казан“ био организован на најбољи могући начин а то није могуће, потврђују у Туристичкој органзацији, уколико се не укључи цео град. Једна наспрам друге, удаљене неколико стотина метара и ове године су постављене две бине, велика на Тргу српских ратника намењена наступу великог броја различитих извођача током два такмичарска дана и великом

концерту Снежане Ђуришић првог дана. Друга на Градској тераси место је за представљање свих манифестација које се организују у околини Краљева. Веома богат и разноврстан културно-уметнички програм окупио је више од четири стотине учесника који су одлучујуће допринели да се у централној градској зони проведу три лепа дана. Да пара никада нема довољно потврђује овогодишњи буџет манифестације који, подсећа директор Туристичке организације Драган Рајичић, износи свега осам стотина хиљада динара што је неупоредиво мање од других сличних у земљи. Све оно за шта није било довољно пара морало је да се надомести својеврсном магијом и личним кредитима који су обезбедили довољно квалитетан простор и озвучење за извођење најразличитијих програма.

Податак да је током прошле године, у поређењу са ранијим, повећан број учесника и посетилаца добра је основа за став да се поврати бар део онога што је уложено у организацију манифестације. Томе треба да допринесе и део новца од закупа продајног простора за који је интересовање показало педесетак трговаца. Жеља да манифестација буде много више од обичног вашара води ка настојању да се и овај део обогати, и добије знатно финију форму, а уједно оствари колику толику зараду. У Туристичкој организацији сматрају да је пет милиона динара из градске касе исувише мало за петнаест манифестација колико се организује током године. Свесни финансијских могућности организатори су се и ове године потрудили да одрже квалитет уверени да би са знатнијим средствима била да-

леко атрактивнија и привукла већи број посетилаца. И поред чињенице да је после скоро четврт века манифестација премештена на нову локацију остаје жал због чињенице да се још није довољно приближила Ибру. Силазак на реку је план реализације треће фазе и прилика да се, стварањем више могућности за вашарску атмосферу која никоме не смета, оствари знатнија финансијска корист. Да би она била већа неопходно је да се стекне поверење значајнијег броја трговаца, а за то је потребно доста времена. И док су злобници склони тврдњи да је двадесет пет година било довољно за стварање бољег имиџа у Туристичкој организацији време увек рачунају из почетка, од именовања новог директора. Манифестација „Сребрни казан“ отпочела је скромно пре нешто више од четврт века кад је директор Угости-

тељско-туристичког предузећа „Србија“ Јовица Алексић успео да на Тргу српских ратника окупи екипе десетак краљевачких ресторана. Оне који то не знају директор Туристичке организације подсећа да је тако било до пре неколико година, а да је све што се дешавало трајало између 10 и 14 сати једног дана. Настојање да се манифестација подигне на виши ниво огледа се у покушају да постане исплатива и покрије што већу количину средстава која се улажу у организацију. И док се већ доказане туристичке манифестације у земљи хвале стотинама хиљада посетилаца током неколико дана трајања краљевачки туристички посленици су много скромнији. По њима је успех долазак и неколико стотина учесника са стране који би током два дана потрошили по који динар. Најнезадовољнији су током претходне године били власници угости-

тељских објеката на ободу Трга српских ратника. И док су четврт века на дан одржавања манифестације убирали знатну зараду она је претходне године, због измештања на другу локацију, знатно смањена. Није познато да ли је тај новац потрошен на другом месту, они мало скептичнији кажу да није, због чега се тешко може са сигурношћу говорити о финансијским ефектима целе манифестације. Све би могло да буде познато за неколико дана, или мало дуже, кад се слегну утисци и подвуче црта испод оног што се дешавало током претходна два дана. Трећег дана, у недељу, на програму је Доручак крај Ибра, заказан за 9 сати, на коме ће до три поподне бити одржано ревијално припремање качамака, гулаша и другог што учесници сличних манифестација у околини буду припремили. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.9.2016.

Дани европске баштине у Србији

МАГАЗИН

25.9.2016.

СЛАТКО ЗАП

- Културно наслеђе и заједнице – живети с наслеђем. - „Слатко започиње дан“, промоција Збирке предмета и музеја слатког у кући Цветића

ани европске баштине, као део велике европске манифестације којом се сваког септембра промовише наслеђе као заједничка баштина европских народа, одржавају се у Београду редовно од 2002. године. Сваке године са другом темом и разноврснијим програмом прихваћени су као својеврстан празник културе и туризма. Наш град је такође узео учешће у овој манифестацији 2002, 2004, 2011, 2012 и 2014 године. Централна прослава Дана европске баштине 2012. године са темом „Даривање и задужбинарство“ је била управо у нашем граду (представљена богата традиција задужбинарства у овом крају). Прошле године у оквиру одр-

жавања манифестације у Заводу за проучавање културног развитка Народни музеј се представио изложбом „Прича о хлебу“, аутора Виолете Цветаноске када је тема била Стари и традиционални занати, очување и одржање. Овогодишњи Дани европске баштине у Србији обележени су темом „Културно наслеђе и заједнице - живети с наслеђем“. Тема се заснива на начелима Оквирне конвенције Савета Европе о вредности културног наслеђа за друштво (Фаро, 2005), која наглашава важну улогу коју имају заједнице у управљању својим културним наслеђем и окружењем, наглашавајући вредност и потенцијал културног на-

слеђа као ресурса одрживог развоја и квалитета живота. Ове године Народни музеј Краљево се одазвао позиву породице Цветић како би помогао у реализацији промоције збирке предмета и (будућег) Музеја слатког у њиховом дому, односно промоцији њиховог породичног наслеђа. Kултурно наслеђе представља јединствену и незаменљиву културну вредност једног народа, јер, стварано генерацијама, директно указује на друштвени али и целокупни образовни, културни па и цивилизацијски ниво развоја. Вредност културног наслеђа, било да је реч о материјалном или нематеријалном, у константном је порасту због природно условљеног

ОЧИЊЕ ДАН времена трајања, али и због нестабилног окружења у смислу развоја нових технологија и промене стила и начина живота. Стога је брига о очувању културног наслеђа у XXI веку не само декларативна обавеза надлежних институција већ је то морална улога целокупног савременог друштва, које препознајући значај културне баштине ствара услове за њено очување и у будућности. Оно што је изузетно важно јесте схватање да сва она добра која су нама пренета, од стране наших предака, буду сачувана и даље пренета. Управо у том чину чувања добара важну улогу имају установе културе, дакле, имати сазнање како су она настала, како су се користила, шта су значила. Формирањем установа у XIX веку њихови задаци су били да кроз своје програме грађане уче корисном, лепом и конструктивном деловању. (Маша Вукано-

вић, Завод за проуч. култ. развитка) Време настанка културног наслеђа је врло битно за национални идентитет. У њему се виде корени националне припадности и што су корени дубљи, односно што је време културног наслеђа удаљеније од садашњости тиме се потврђује да је нација имала богату историјску прошлост. Као једно од таквих културних наслеђа, старијих специјалитета српске кухиње, (1895) који је повезан и са добродошлицом госта у посети било ком домаћинству у Србији било је послужење са слатким и чашом хладне воде. Управо, одатле и иницијатива породице Цветић за отварање музеја слатког у њиховом дому, у аутентичном очуваном амбијенту салона са почетка XX века где ће посетиоци моћи да виде колекцију посуђа за служење слатког које је породица сакупљала годинама као и богату приватну колекцију овог

грађанског специјалитета који се непрекидно већ 100 година чува у прелепом салону и служи гостима и пријатељима куће. На овај начин породица Цветић доприноси богатој културној, али самим тим и туристичкој понуди Краљева. Културно наслеђе доприноси човековом преобликовању изнутра и обликовању спољашне средине. Лепота културног наслеђа „је пре свега унутрашња лепота. Његово царство је у суштини царство душе“. (Херберт Маркузе, Култура и друштво) То царство укључује све оне процесе и творевине које богате људски живот. Традиција и обичаји су корен сваког народа преношени са генерације на генерацију а као део културне баштине имају важну улогу у очувању идентитета једног народа. Виолета Цветаноска, кустос етнолог

МАГАЗИН 25.9.2016.

25.9.2016.

МАГАЗИН

Драган Драшковић

Ново монографско издање Народног музеја

- На 530 страница објављено седам стотина од бројних фотографија и разгледница које на посебан начин сведоче о урбаном развоју места између 1882. и 1941. године. - Погрешне теорије о настанку имена Краљево. - Доста вредних и заборављених фотографија које сведоче о историји града често на скровитим местима, шупама, у кутијама од шећера у коцкама, или по којем тавану на који, кроз мрежу паучине, ни наследници нису често залазили. - Прво архивистички музеолошко правило указује да се највеће богатство налази тамо где има највише паучине и прашине. – Део који обрађује урбани развој вароши разбија бројне до сада присутне заблуде. - Предлог урбаног развоја Краљева дао је кнез Милош Обреновић који је затражио тепсију песка и у њој нацртао круг

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО ОД ВАРОШИ ДО ГРАДА

МАГАЗИН

25.9.2016.

великом делу јавности поприлично је уврежено уверење да се озбиљном средином тешко може сматрати она која нема монографију, па би у таквим околностима Краљево тешко могло да заузме значајније место на лествици оних који су на овај начин покушали да покажу највећи део онога са чим располажу. Било је у прошлости повремених покушаја да се дође до озбиљније публикације овога типа, али су готово сви врло брзо доживљавали неуспех. Ако се занемари фотомонографско издање мањег обима, са педесетак мотива, које је шездесетих година прошлог века издао краљевачки Народни музеј, и сличне књиге под називом Поздрав из Краљева и Краљево на старим разгледницама и фотографијама јасна је потреба за новом која би исправила и нека од погрешних тумачења, почев од

назива места па на даље. Таквом се сматра недавно представљено монографско издање „Краљево од вароши до града“ чији аутор Драган Драшковић подсећа да је од настанка до данашњих дана Краљево у више наврата мењало име, од најстарије познатог Рудо поље преко Карановца и Краљева до Ранковићева да би се, након још једне промене, усталило данашње. Драшковић потврђује настојање историчара који су небројано пута покушавали да исправе погрешне теорије о називу града које се и даље провлаче по неким издањима, а сведоче да је град добио садашње име поводом крунисања краља Милана Обреновића у Жичи. Историја потврђује да је краљ Милан, након политичких проблема у које је запао, 1882. године кренуо на путовање по Србији

како би смирио политичке страсти и подигао лични рејтинг. Пут га је довео и до Карановца што је било повод да прими делегацију коју је предводио председник Општинског суда Јован Новаковић. Први долазак у Карановац био је добра прилика да се од краља затражи да варош промени име у Краљево, јер је дотадашње асоцирало на дуг период живота под турском окупацијом. Иако се и данас као дан од када Краљево носи данашње име и даље обележава 19. април историјске чињенице говоре да је то било тог датума по старом календару, а да би по тренутно важећем требало да се дешава 1. маја. Идеју о обележавања овог датума покренули су чланови Завичајног друштва Краљево, и превидели чињеницу да се ради о старом календару, па се годишњица промене имена годинама

уназад обележава скоро две недеље раније. Бројни историчари су настојали да објасне и настанак имена Карановац, а од Стојана Новаковића прихватали и други, везујући га за влашког кнеза Карана. Уверење да су се током 16. и 17. века догађаји одвијали на другачији начин води ка ставу да то није било могуће, па је Драшковић потражио спас у речнику турског језика који сведочи да „рудо“ у његовој терминологији представља одваљен комад руде. Са друге стране турска реч „оваси“ преводи се као поље што би, у некој од комбинација, могло да води ка имену Карановца. Чврсто уверење да постоји потреба за књигом овог типа утицала је на став да се на 530 страница између две корице приложи само седам стотина од

бројних фотографија и разгледница које на посебан начин сведоче о урбаном развоју места између 1882. и 1941. године. Све остало, потврђује Драшковић, могло би да буде тема неког новог издања. Од првих дана рада у Историјском архиву, пред крај седамдесетих година прошлог века, у Краљеву се говорило о потреби издавања пригодне монографије. Повремено су формирани одговарајући одбори са задатком да реализују ову идеју, написани и неки делови али до данас се није појавила публикација какву град заслужује. Кад је Драшковић шест и по година касније прешао у музеј, са задатком да посебну пажњу посвети фотографијама и рагледницама, родила се идеја о томе да можда једног дана буду публиковане у посебном издању. Првих година је збирка била прилично скромна, а

кад је 1990. обележавана 45. годишњица постојања ове установе аутори изложбе под називом „Краљево од вароши до града“ били су Божана Ћирић и Драган Драшковић. Изложба је изазвала велико интересовање јавности што је одлучујуће деловало на аутора књиге и подстакло га да интензивира обилазак старих краљевачких породице у потрази за новима материјалом. Збирка се увећавала пуних двадесет година, а сваки одлазак у неку од породица по правилу био повод за ново пријатно изненађење. Тематске изложбе се заснивају на резултатима теренског рада и копању по често скровитим местима, па је и у шупама, у кутијама од шећера у коцкама, било доста вредних и заборављених фотографија баш као и на по којем тавану на који, кроз мрежу пау-

МАГАЗИН

25.9.2016.

чине, ни наследници нису често залазили. Драган Драшковић признаје да баш у таквим условима највише воли да ради можда и због чињенице да адреналин почиње да делује на начин који је тешко описати. Прво архивистички музеолошко правило указује да се највеће богатство налази тамо где има највише паучине и прашине. Схватио је то аутор овог изузетно вредног издања још у време кад је почињао да ради, а млади истраживачи се такмичили ко ће први да истресе прашину са неке заборављене фасцикле. У прикупљању архивске грађе по

који пут помогне и неко од суграђана, посебно кад се при рушењу старих објеката ископа по који албум или кутија са фотографијама и донесе у музеј. Један такав сачувао је за будуће генерације фотографије чланова краљевачке породице Чебинац с краја деветнаестог века. На њима је са супругом Полексијом, сином и кћерком, познати краљевачки трговац и индустријалац Михајло Чебинац главни актер у историји познате афере из 1894. године. Фотографије сведоче и о присуству у Краљеву Драге и Светозара Машина који је, као главни инжењер, био ангажован на градњи пута до

Рашке. И после много година међу старијим Краљевчанима по који пут се помене да је Михајло често правио друштво будућој краљици, што је повремено било повод за подсећање и на неке љубавне приче. Иако је на почетку рада све изледало прилично скромно обиље фотографија утицало је на аутора да проширује књигу. Неке од фотографија пристигле су из Русије, а припомагале су и друге колеге, па су до аутора стигле вредне из Железничког и Музеја ратног ваздухопловства на којима су панорамски снимци Краљева. Изузетно богата и вредна збирка резултат

је деценијског рада током кога се, кад није помогло убеђивање, као добар основ за одрицање од дела породичног наслеђа чинио и по који динар. Посебно интересантним чини се део који обрађује урбани развој вароши и разбија бројне до сада присутне заблуде. - Једна од нових прича о урбаном развоју тумачи да је највеће заслуге за њега имао Јован Сарић који је у то време тек био рођен. У књигама умрлих сам нашао податак да је умро двадесетих година прошлог века, а живео око 70, па испада да је рођен око 1838. године. Урбани развој Кра-

љева је кренуо 1832. па као дете није ни могао да утиче на њега, јер се као председник општине први пут појављује 1881. па 1885. године. Урбани развој се везује за други урбанистички план у Србији, после Доњег Милановца. Карановац и Пожега су имали идентичне планове са кружним тргом и ортогоналним пресецањем улица, а комисију задужену за ову област предводио је секретар књажевске канцеларије у време кнеза Милоша Лаза Зубан. Добар познавалац урбаног развоја Србије Бранко Максимовић каже да је предлог урбаног развоја дао сам кнез

Милош Онреновић који је затражио тепсију песка, у њој нацртао круг и рекао решавајте. Кнез је водио веома добру урбану политику у Србији, па је ушоравао и измештао на здравије локације многа насеља као и Карановац који је био у Сијаћем пољу – објашњава Драшковић. Током целог 19. века сокаци су претварани у улице, а простор старе чаршије се завршавао код цркве која је грађена 1824. године. Седам година касније изграђен је Господар Васин конак, половином века зграда начелства Чачанског округа, у којој се данас налази Окружни суд, па Народног му-

МАГАЗИН

25.9.2016.

зеја 1873. године. У време Првог српског устанка, после Боја на Карановцу 1805. Пљакин шанац је током прве три године развијао капетан Радич Петровић, а наставио Карађорђев зет Антоније Ристић Пљакић. У опису шанца руски мајор Гранберг је навео да је саграђено већ 20 кућа, а да је празан простор до старе чаршије прекривен ливадама и баруштинама. На месту где су мештани чували стоку од тог периода је почело да се формира данашње градско језгро које са делом Сијаћег поља и старе чаршије чини непрекинуту целину. Краљево је било претежно трговачко и занатлијско место које је, захваљујући административно-управним функцијама после Другог српског

устанка, постало значајно у административном смислу што је био повод да се брже развија. Краљевчани су одувек желели да имају нову школу, првог лекара, болницу и све што је потребно за живот, а почеле су да се отварају и прве фабрике. Мало је познато да је 1882. године, кад је добило Пољопривредну школу, отворена прва фабрика пољопривредних справа и алата. Оснивачи су били два ортака из породица Васића и Богдановића, али су се после само шест година рада разишли, а фабрика престала са радом. У Краљеву је било посебно свечано и живо кад је обновљен, и у Жичу враћен, чин миропомазања крунисаних глава. Стизало је у то време у варош на десетине хиљада људи баш као у јуну 1889. у част краља Александра Обре-

новића и 1904. у част краља Петра Карађорђевића. У време владавине династије Немањића у Жичи су крунисана три краља, Стефан Првовенчани, Владислав и Радослав. Касније се овај чин померао према југу све до Скопља у коме је крунисан цар Душан. - Суштина приче о Жичи као крунидбеном месту сачувана је у легенди о седам крунисаних краљева и отварању нових врата за сваког крунисаног владара.У време турског ропства тога није било, а кад је Србија 22. фебруара 1882. проглашена за краљевину, а кнез Милан за краља, у српском народу се јавља тежња и покушај приближавања средњовековном времену, као златном периоду српске историје што је било најбоље и најједноствније обна-

вљањем чина крунисања. Приликом доласка сваког краља Краљево је добијало по нешто. Милан је отворио средњу школу, обновио Жичу и поправио пут за Рашку, а Петар обећао железницу па смо 1911. добили пругу узаног колосека од Сталаћа која је настављала даље за Чачак. Најинтересантнији период у историји града је између два светска рата, од 1918. до 1941. године, а свака фотографија је нова прича. Тај период је можда најсјајнији у развоју града јер Краљево добија две фабрике, Фабрику авиона Бреге 1928. године и Железничку радионицу за оправку вагона и локомотива 1936. из које ће настати Фабрика вагона. За потребе превоза опреме и машина Краљево тридесетих година добија пругу нормалног коло-

сека од Крагујевца, а за потребе француских радника, који су имали обавезу да за пет година ишколују наше, направљена је колонија са новом архитектуром и начином живота. Краљево је 1928. године добило гвоздени мост, затим нову школску зграду школе на Ратарском имању и католичку цркву за потребе новог становништва. Добило је нове спортове, као тенис, нову моду и обичаје које је локално становништво брзо почело да прихвата. Град је почео нагло да напредује, тридесетих година је имао око осам хиљада становника, а рат дочекао са десет хиљада – сведочи Драшковић. Иако су се у том периоду развијали и други градови Краљево је предњачило по брзини којом је добијало потпуно нови облик. Хале Фабрике

авиона грађене су по пројекту Милутина Миланковића, а први пут су примењени лукови од преднапрегнутог бетона. Изграђени су дрвени и гвоздени мост преко Ибра, потом дрвени на Морави код Камиџоре који су порушили Немци у јеку борби у јесен 1941. године. О развоју друмског саобраћаја сведочи шоферска дозвола познатог мајстора „фордаџије“ Благоја Маринковића, власника прве гараже у граду, који је држао аутобуску линију до Рашке. У једном писму власника београдске гараже „Рапид“ потврђује се како „стари фордаџија“ није био довољно опрезан иако је знао да „форд“ као свако друго магаре хоће да се рита. На најбољи начин се у то уверио Маринковић при покушају да стартује мотор на курблу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.9.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

25.9.2016.

Повратак вештице из Блера

Прича прати групу студената на камповању који откривају да се у шуми крије велико зло. Вештица из Блера је напет и изузетно застрашујућ хорор кога неки називају класичном ноћном мором. По сценарију Сајмона Берета филм је режирао Адам Вајнгард а у главним улогама наступају Џејмс Алан МкКјун, Кали Хернандез, Брендон Скот, Валори Кјури и други. Филм се приказује од 22. септембра по цени утлазнице која износи 250 динара.

Седморица величанствених Редитељ Ентоан Фјуква доноси модерну визију класичне приче „Седморица величанствених“ у продукцији холивудских компанија Метро Голдин Мајер и Колумбиа Пикчерс. Мали град Роз Крик налази се под смртоносном контролом индустријалаца Бартоломеа Боргиа, па очајни грађани траже помоћ седморице ловаца на главе, коцкара и револвераша, Сема Кајслома, Џоша

Фарадеја, Гуднајт Робичикса, Џека Хорнеа, Билија Рокса, Васкеза и Реда Харвеста. Док припремају град за крвави обрачун, за који знају да ће кад-тад да се догоди, седморица плаћеника се неће борити искључиво за новац, већ и за нешто много вредније. Сценарио су написали Акира Куросава и Шинобу Гађшимото, а главне ликове тумаче Дензел Вашингтон, Крис Прат, Итан Хоук, Винсент Д’Онофрио, Хејли Беннет и други.

Храбри витез Тренк Радња овог европског цртаног филма за који савремена критика каже да је „Мач у камену“ нове генерације, смештена је у средњи век међу витезове, уличне свираче и змајеве. Ово је прича о дечаку Тренку који мора да научи шта су јунаштво и храброст пре него што од сиромашног кмета на имању злог Барона Злопогледића израсте у сјајног витеза под заштитом великог ментора витеза Гвоздена од Дебелог ‘лада. Како жели да једног дана живи боље од свог оца, који је поново за-

точен у Злопогледићевом замку, храбри Тренк се, на путу ка витешкој титули, запутио у град да тамо потражи срећу. Али срећу није лако пронаћи, као што мисли, па је добро што на путу проналази пријатеље који му помажу. Филм је пун изненађујућих преокрета који ће развеселити публику, а најмлађе научити да ствари нису увек онакве каквим се учине на први поглед. Дугометражна анимација аниматора култног анимираног серијала „Нинџа корњаче“ Ентони Пауера буди у гледаоцима сећање на ранија остварења за децу, па свима који су као мали били љубитељи оваквих анимација, а сада имају своју децу, пружа прилику да уз Тренка и његове пријатеље проведу породични дан у заједничкој авантури. У филму синхронизованом на српски језик гласове су анимираним јунацима позајмили Матеја Вукашиновић, Милан Громилић, Драган Вујић-Вујке, Милан Цаци Михаиловић, Анђелија Миленковић, Милан Антонић, Марко Марковић, Милан Босиљчић, Александар Бећић. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 25. СЕПТЕМБРА И 1. ОКТОБРА

МАГАЗИН

25.9.2016.

25. септембар

1345. — После три године безуспешних покушаја, српски цар Стефан Душан освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики, где се налази Света гора. 1396. — Битка код Никопоља у којој је Османско царство потукло крсташку војску. 1493. — Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет, који је открио 1492. 1555. — Склопљен Аугзбуршки мир немачког краља Фердинанда I и лутеранских кнезова, којим су изједначена права лутерана и римокатолика. Усвојен закон о слободи вероисповести по принципу „Чија је земља, онога је и вера“. 1932. — Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт. 1943. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР. 1959. — Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама. 1962. — Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона. 1963. — Војска у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша Гавиња, формирану седам месеци раније, и суспендовала Устав. 1973. — Амерички васионски брод

„Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље. 1990. — Савет безбедности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних. 1991. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе. 1992. — Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „Хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД. 1994. — Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма. 1997. — Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 km на час. 2001. — Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата. 2005. — Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци.

26. септембар 1186. — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника.

1371. — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. 1580. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза

од краљице Елизабете. 1687. — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију. 1815. — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова. 1853. — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића. 1907. — Нови Зеланд, који је био

колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта. 1918. — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата. 1941. — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце. 1960. — Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута. 1969. — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса. 1980. — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа. 1984. — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опијумског рата. 1988. — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг. 1989. — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“. 1995. — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије. 1997. — Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992. 2000. — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио

преко 500 путника, живот изгубило њих 72. 2001. — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

27. септембар 1540. — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militanVs eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола. 1905. — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc2. 1922. — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо. 1937. — Основана Осма београдска гимназија 1939. — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19дневни отпор Варшављана и заузели град. 1940. — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине. 1947. — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу Совјетског Савеза, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту. 1962. — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада. 1964. — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саоп-

25.9.2016.

МАГАЗИН

штила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату. 1968. — Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара. 1970. — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану. 1990. — Иран и Уједињено Краљевство су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од „фатве“, смртне казне којом је запрећено Рушдију. 1996. — Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски емират Авганистан. 1997. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1998. — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке. 2000. — Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића. 2001. — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство.

28. септембар 351. — Битка код Мурсе (данашњи Осијек): Римски цар Констанције II по цену великих жртава поразио западног узурпатора Магненција. 1066. — Нормански војвода Вилијам, касније енглески краљ Вилијам I Освајач, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске. 1687. — Турско складиште муниције које се налазило унутар Партенона је било погођено млетачким гранатама. Резултујућа експлозија је тешко оштетила здање и његове скулптуре. 1864. — У Лондону основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс. 1944. — Јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора. 1949. — Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље „социјалистичког лагера“, Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра. 1965. — Приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле живот. 1988. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Анатолија Карпова. 1989. — У избјеглиштву на Хавајима умро бивши филипински диктатор Фердинанд Маркос. Председник Филипина постао је 1965, као један од најпопуларнијих политичара, а 1986. је на таласу масовних протеста збачен са власти, после чега је избјегао на Хаваје. 1990. — У Скупштини Србије усвојен нов Устав, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије. 1994. — У невремену у Балтичком

мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“. У тој највећој мирнодопској поморској несрећи у Европи погинуло више од 900 особа. 1996. — У Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба. 1996. — У сарајевском насељу Анекс убијен је Неџад Угљен, помоћник директора Агенције за истраге и документацију (AID). Починилац убиства није пронађен. 1998. — После две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку. 2000. — Савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле масовне протесте широм земље. 2001. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија. 2002. — Шахисти сарајевске Босне по четврти пут освојили Куп европских шампиона.

29. септембар 480. п. н. е. — Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса. 61. п. н. е. — Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима. 1227. — Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у

крсташки рат. 1273. — Избором грофа Рудолфа I Хабсбурга за краља Светог римског царства, окончана је свађа око пристола. То је био почетак успона Хабсбурговаца на положај најмоћнијег немачког племства, које је готово непрекидно до 1806. владало царством. 1399. — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине. 1739. — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат. 1911. — Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију. 1918. — Бугарска је након пораза на Солунском фронту у Првом светском рату потписала примирје са Савезницима („Солунско примирје“). 1923. — На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини. 1938. — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата. 1940. — Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком. 1941. — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу. 1957. — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом. 1958. — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани. 1967. — Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на

25.9.2016.

МАГАЗИН

састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система. 1970. — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе. 1972. — Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе. 1979. — Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину. 1988. — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир. 1991. — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1993. — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије. 1994. — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске. 1999. — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином. 2000. — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева. 2001. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је пред-

виђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

30. септембар 1399. — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо. 1846. — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба. 1912. — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти. 1915. — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања. 1941. — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца. 1949. — Окончан је Берлински ваздушни мост успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница. 1962. — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци. 1965. — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ су отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи.

1966. — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес. Боцвана стекла независност. 1970. — Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији. 1980. — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту. 1988. — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Ан-

и решавање спорних питања преговорима. 1993. — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи. 1994. — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова. 1999. — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност. 2000. — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти. 2005. – Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазваши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

1. октобар

дреј Громико. 1990. — СССР нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током Шестодневног рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе с Јужном Корејом. 1991. — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1992. — Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава

331. п. н. е. — У бици код Гавгамеле Александар Македонски је победио персијског цара Дарија III. 1777. — Потписан Уговор у Сан Илдефонсу, између Шпаније и Португала. 1910. — Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство. 1914. — Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте. 1918. — Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака. 1926. — У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу. 1928. — У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде. 1938. — Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Ве-

ликом Британијом и Француском. 1943. — Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ. 1946. — Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине поцињене у Другом светском рату. На смрт осуђно њих 12, три добила доживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година. 1949. — Проглашена НР Кина. 1979. — Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами. 1982. — Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита. 1988. — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза. 1989. — Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца. 1996. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни. 1997. — Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику. 1999. — Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана. 2000. — Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара. 2000. — Одбојкаши репрезентације Југославије победом над Русијом 3:0 освојили су златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs